ww

w.od

bran

a.m

od.g

ov.rs

У строју мира

Сложенији систем обучавања

Godina V I I I Broj 169 1 . oktobar 2012. cena 100 dinara 1 ,20 evra

Бри гад ни ге не рал Ду шан Сто ја но вић ко ман дант Ко ман де за обу ку

V I I I

„Одбрана“ је чланЕвропског удружења војних новинара

1 . о к т о б а р 2 0 1 2 .

4

Магазин Министарства одбране Србије

„Одбрана” наставља традиције „Ратника”,првог војног листа у Србији, који је изашао 24.јануара 1879.

ИздавачМедија центар „ОДБРАНА”Београд, Браће Југовића 19medijacentar@mod.gov.rsДиректорСлавољуб М. Марковић, потпуковникГлавни и одговорни уредникмр Раденко МутавџићЗаменик главног уредникаВладимир Почуч, мајорУреднициМира Шведић, Душан Глишић, Славица ЛужникНовинариСања Анђелковић Мирјана Боровина, потпоручницаВладимир Вјештић Биљана МиљићСтални сараднициСтанислав Арсић, др Себастиан Балош,мр Славиша Влачић, Милосав Ц. Ђорђевић,др Милан Мијалковски, мр Зоран Миладиновић,мр Миљан Милкић, Крсман Милошевић, Никола Остојић, Никола Оташ, Влада Ристић,Иштван Пољанац, Будимир М. Попадић Дизајн и преломЕнес Међедовић (ликовни уредник),Станислава Струњаш, Бранко Сиљевски,Марија Марић и Слободан Михаиловић(технички уредници)ФотографијаСтефана Савић (уредница),Горан Станковић, Душка Стефановић,Јово Мамула, Даримир Банда, (фоторепортери)Језички редактормр Наташа НиколићКоректорСлађана ГрбаСекретар редакцијеВера БјеловукДокументацијаРадован Поповић (фото-центар)

ТЕЛЕФОНИДиректор 3241-258; 23-809Главни и одговорни уредник 3241-257; 23-808Секретар редакције 3201-809; 23-079Прелом 3240-019; 23-583Маркетинг 3241-026; 3201-765; 23-765Претплата 3241-009; 3201-995; 23-995ТЕЛЕФАКС 3241-363АДРЕСА11000 Београд, Браће Југовића 19odbrana@mod.gov.rsredakcija@odbrana.mod.gov.rswww.odbrana.mod.gov.rsЖиро-рачун840-312849-56 МЦ „Одбрана”ПретплатаЗа припаднике МО и Војске Србије преко РЦмесечно 160 динара. За претплатнике прекоПоштанске штедионице месечно 180 динара.

Штампа „ПОЛИТИКА” АД, Београд,ISSN 1452-2160

Магазин излази сваког 1. и 15. у месецу

БРОЈ 169

Н А Н А С Л О В Н О Ј С Т Р А Н И

Прип�дници Војск� Србиј� у б�зи Југ, н� пол�ску у мировн� мисиј�н� Кипру и у Либ�ну

Снимио Даримир БАНДА

Д О Г А Ђ А Ј И

6 По ги нуо пи лот ма јор Го ран Са вићПО ЖР ТВО ВА ЊЕ ПЛА ЋЕ НО ЖИ ВО ТОМ

8 Ми ни стар Ву чић на Ки пруПО ХВА ЛЕ СРП СКИМ МИ РОВ ЊА ЦИ МА

10 За вр ше ни ра до ви на основ ној шко ли у Пра ња ни ма ПРИ ЈА ТЕЉ СТВО НИ ЈЕ ЗА БО РА ВЉЕ НО

12 Дру ги Бе о град ски без бед но сни фо румСУ О ЧА ВА ЊЕ СА КРИ ЗОМ

Р� ги о н�л н� с� р�д њ� и с� -р�д њ� с� &вроп ском уни -јом, к�о и с� свим з� мљ� м�у св� ту, умно го м� ћ� по мо -ћи д� до при н� с� мо ст� бил -но сти и д� с� чу в� мо мир иб�з б�д ност у р� ги о ну

19 По ла га ње за кле тве вој ни ка, ка де та Вој не ака де ми је, слу ша ла ца за ре зер вне офи ци ре и про фе си о нал них вој ни каПРИ ВИ ЛЕ ГИ ЈА ОДА БРА НИХ

И Н Т & Р В Ј У

20 Ко ман дант Ко ман де за обу ку бри гад ни ге не рал Ду шан Сто ја но вићСЛО ЖЕ НИ ЈИ СИ СТЕМ ОБ У ЧА ВА ЊА

Р � ч у р � д н и к �

Уводну тему за овај број „Одбране”, похвале којесрпски мировњаци на Кипру добијају за свој про-фесионални однос према задацима мировне миси-

је, баш као и њихов сусрет са министром Вучићем, пре-кида вест о трагедији – пилот мајор Горан Савић подле-гао је повредама задобијеним приликом пада авиона„ласта“ у Новој Пазови, којим је пилотирао на редовномзадатку техничке пробе ваздухоплова.

Лет је истовремено био и његов испит за опитногпилота пред потпуковником Томиславом Бећаговићем,који је искачући из авиона падобраном са мале висине,задобио лакше повреде.

Своју храброст и пожртвованост, да авион, комесу вероватно отказале команде, приземљи на безбедноместо како не би угрозио животе људи, мајор Савић пла-тио је властитим животом. Прекасно је искочио из ле-телице да би себе спасао.

А пре само двадесетак дана, после веома успелогнаступа на аеромитингу „Батајница 2012“ на авиону „су-пергалеб Г-4“, изјавио је да је пружио свој максимум „дапосетиоцима приредим представу коју ће дуго памти-ти“. Нажалост, била је то и последња представа коју јеовај врсни пилот приказао, прерано одлазећи са задата-ка којима је потпуно био посвећен.

Министар Вучић одмах је прекинуо посету Ки-пру, где је трабало да присуствује сусрету ми-нистара одбране земаља Европске уније и зе-

маља кандидата. Пре тога састао се са кипарским мини-стром одбране и шефицом мисије УН на Кипру, који суму рекли да су српски војници међу најбољима.

Наши војници поносно носе српску тробојку и нанајбољи начин представљају нашу земљу, што у великојмери подиже њен углед у свету, истакао је министар од-бране.

Контингент Војске Србије смештен је у бази „Сте-фан Немања“. Укупно 46 припадника ангажованоје у мировној операцији Уједињених нација

UNFICYP, на задацима надгледања линије раздвајања,спречавања обнове непријатељстава између сукобље-них страна, пружања подршке у спровођењу хумани-тарних операција и успостављању и одржавању влада-вине права.

Тренутно је у осам мировних мисија у свету, у Кон-гу, Либерији, Обали Слоноваче, Кипру, Либану, на Бли-ском истоку, у Уганди и Сомалији, ангажовано 109 при-падника Министарства одбране и Војске Србије. ƒ

Раденко МУТАВЏИЋ

О Д Б Р А Н А

26 Ми ров ња ци ис пра ће ни у ми си је на Ки пру и у Ли ба нуМИР РЕ ЧИ МА И ДЕ ЛИ МА

28 Ве жба „Штит 02” у Сом бо ру ПРО ВЕ РА ОСПО СО БЉЕ НО СТИ

32 По во дом Да на слу жбе те ле ко му ни ка ци јаУВО ЂЕ ЊЕ НО ВИХ ТЕХ НО ЛО ГИ ЈА

34 Пр ви рад ни дан нај мла ђихпот по руч ни ка у Гар ди ИЗА ЗО ВИ ПЛА ВЕ БЕ РЕТ КЕ

36 Пр вен ство је ди ни ца спе ци јал не на ме неТЕСТ ВЕ ШТИ НЕ И ИЗ ДР ЖЉИ ВО СТИ

Н� Фру шкој го риодр ж� но ј� тр� ди ци о -н�л но, п�т н� � стоспорт ско н�д м� т� њ�ви ш� бо ј� ц�, при п�д -ни к� сп� ци ј�л них ј� -ди ни ц� Вој ск� Ср би ј�,ору ж� них сн� г� Ру -му ни ј� и Бу г�р ск�

38 Стре љач ки тур нир „Не са ло ми ви” ЗА МИР НУ РУ КУ И СИ ГУР НО ОКО

К У Л Т У Р А

43 Из ло жба у Дому војске у БеоградуУСПО МЕ НЕ ИЗ ВОЈ СКЕ

ПАДОБРАНАЦ

Претпоставља се да јеузрок пада авиона от-казивање команди, али

ће истрага утврдити стварниразлог. Пре пада оба пилотасу искочила из ваздухоплова.Копилот потпуковник Томи-слав Бећаговић из Техничкогопитног центра је лакше по-вређен. Пилоти су били на ре-довном задатку техничке про-бе ваздухоплова, а лет је исто-времено био и испит за опит-ног пилота који је мајор Савићполагао.

Авион „ласта“, тип В-54,број 201, у Војсци Србије је од18. јуна 2012. године када јепримљен од фабрике „Утва“.До сада је остварио 39 сати и50 минута налета. Авион је паоу Улицу Краља Петра у НовојПазови и међу грађанима не-ма повређених.

Министар одбране Алек-сандар Вучић, који је боравиоу службеној посети Кипру,прекинуо је посету и вратио сеу земљу.

ПожртвоПилот Техничкогопитног центраВојске Србије мајор Горан Савић подлегао је на ВМА повредама задобијеним приликом падаавиона „ласта“ у Новој Пазови,26. септембраоко 10,15 часова

О п р о ш т а ј о д

вање плаћено животом

п и л о т а м а ј о р а Г о р а н а С а в и ћ а

Мајор Горан Савић ро-ђен je 5. децембра 1973. го-дине у Зеници, Босна и Хер-цеговина. По завршеткуосновне школе уписао је Вој-ну гимназију, коју завршава1993. године са одличнимуспехом. Исте године уписаоје 50. класу Војне академије– смер авијација. У Војсци јеод 27. септембра 1997. годи-не, а у Центру за летна испи-тивања ТОЦ-а од 13. јула2011. године.

Живео је у Београду сасупругом Горданом, а њиховисинови Андреј и Стефан имајушест и три године. Горановамајка Радмила живи у Чајети-ни где је и он провео добардео живота.

Недавно је на аероми-тингу на Батајници приказаолетне могућности „супергале-ба Г-4“ и после наступа изја-вио да га врућина није омелада публици пружи максимумсвојих могућности и „да имприредим представу коју ћедуго памтити“.

Нажалост, била је то ипоследња представа коју јеовај врсни пилот приказао,прерано одлазећи са задата-ка којима је потпуно био по-свећен.

Сахрањен је у Чајетини,28. септембра, где је и почеодечачке снове о пилотскомпозиву.

ме су присуствовали министар одбра-не Александар Вучић, државни секре-тари и помоћници министра, начел-ник Генералштаба са члановима Коле-гијума, припадници Техничког опит-ног центра, породица, родбина и при-јатељи настрадалог пилота.

О преминулом пилоту говорио једиректор Техничког опитног центрапуковник др Слободан Илић. Он је ре-као да је Савић блиставу официрскукаријеру пилота започео у 242. ловач-ко-бомбардерско авијацијској еска-дрили, а крунисао је добијањем зва-ња фабричког пробног пилота, оба-вљајући дужност референта за без-бедност летења у Одсеку за летачкепослове Центра за летна испитива-ња ТОЦ-а.

У пилотској каријери оствариоје велике домете. Летео је на вишетипова авиона. Поред захтевних пи-лотских дужности, мајор Горан Са-вић био је и наставник летења, ко-мандир одељења и помоћник коман-данта за навигацију. Истакао се у из-ради софтвера за симулатор летењаза авионе „утва-75”, „галеб” и „су-пергалеб” и као радио-аматер.

У име припадника 50. класе Војнеакадемије од пријатеља и класићаопростио се потпуковник Горан Радо-сављевић. Он је рекао да је Савићевепрограме за симулаторе летења и„Мајкрософт” уврстио у своје званич-не флајт-симулаторе.

Породици мајора Савића – су-прузи Гордани и синовима Андреју иСтефану, телеграме саучешћа упутилису председник Србије Томислав Нико-лић, министар одбране Александар Ву-чић и начелник Генералштаба гене-рал-потпуковник Љубиша Диковић. ƒ

– Изражавам саучешће породи-ци погинулог мајора Горана Савића.Наредио сам хитну истрагу о случајуи посету прекидам одмах. Одустаће-мо од свих билатералних састанакајер је живот сваког нашег човека ва-жнији од било каквих разговора. На-дам се да ћемо у будућности успетида спречимо овакве несреће. Битивојник је тежак и одговоран посао ко-ји носи ризике, а наш је задатак даовакве случајеве смањимо на најмањумогућу меру – изјавио је министар Ву-чић.

Начелник Генералштаба гене-рал-потпуковник Љубиша Диковић идржавни секретар Министарстваодбране Александар Николић посе-тили су повређеног пилота Бећаго-вића на ВМА.

После посете генерал Диковић јеизјавио да је до удеса највероватниједошло због отказивања команди наавиону.

Пилот потпуковник Бећаговићпрви је искочио из авиона и уз помоћпадобрана пао је на тротоар, задобив-ши лакше повреде. Мајор Савић ус-пео је у намери да пронађе погодноместо за пад авиона како нико од гра-ђана не би страдао, али је тада билопрекасно за њега. Пронађен је десе-так метара од авиона. По пребацива-њу хеликоптером на ВМА подлегао јеповредама. Храброст и пожртвовањеплатио је властитим животом.

На трагичан исход лета утицао јеи тип авиона, јер „ласта“, намењеназа обуку пилота, није опремљена ка-тапултом који избацује седиште, већсу се пилоти спасавали падобраном.

Комеморативни скуп

У Дому ваздухопловства у Зему-ну одржан je комеморативан скуп ко-

1 . о к т о б а р 2 0 1 2 .

8

За до во љан сам што су ми ки пар ски

ми ни стар од бра не и ше фи ца ми си је УН

на Ки пру ре кли да су на ши вој ни ци

ме ђу нај бо љи ма, да оба вља ју по сао

пре ма пра ви ли ма слу жбе и по тре ба ма

ста нов ни штва, не ме ша ју ћи се

у по ли ти ку, из ја вио је ми ни стар

од бра не Алек сан дар Ву чић по сле

су сре та са срп ским ми ров ња ци ма

у ба зи „Сте фан Не ма ња“

Пот пред сед ник вла де и ми ни стар од бра неАлек сан дар Ву чић бо ра вио је на Ки пру гдеје тре ба ло да уче ству је на са стан ку ми ни -ста ра од бра не Европ ске уни је, а у пла ну суби ли и би ла те рал ни су сре ти са више ми ни -

ста ра од бра не зе ма ља Европ ске уни је и зе ма ља кан ди -да та.

Дру гог да на по се те ми ни стар Ву чић је због па да ави -о на „ла ста“ у ко ме је жи вот из гу био пи лот ма јор Го ранСа вић пре ки нуо по се ту и вра тио се у зе мљу.

На по чет ку по се те он се у Ни ко зи ји са стао са ми ни -стром од бра не Ре пу бли ке Ки пар Де ме три сом Ели а де соми том при ли ком на гла сио по тре бу за раз во јем вој но-еко -ном ске са рад ње, пред ло жио из воз на шег на о ру жа ња иму ни ци је на Ки пар и по звао ки пар ског ко ле гу да по се тифа бри ке на мен ске ин ду стри је у Ср би ји.

с � р � д њ �

М и н и с т а р В у ч и ћ н а К и п р у

Похвале српскиммировњацима

Ву чић је из ра зио за хвал ност Ср би је за прин ци пи јел -ни став Ки пра у од но су на ко сов ско пи та ње и ис та као ва -жност ки пар ске по др шке у про це су при кљу че ња Ср би јеЕвроп ској уни ји.

– Ср би су не са мо до бри парт не ри, не го и при ја те -љи и то је став це лог на ро да, а не са мо ки пар ске вла де –из ја вио је ми ни стар Ели а дес ина гла сио по др шку Ср би ји напу ту ка Европ ској уни ји. Он јето ком са стан ка ис та као да Ки -пар ни ка да не ће при зна ти Ко -со во и да је то пи та ње прин ци -па, али и ме ђу на род ног пра ва.

Ми ни стар Ели а дес је ис ка -зао пе си ми зам по во дом ре ша -ва ња ки пар ског пи та ња и за -хва лио ми ни стру Ву чи ћу на уче -шћу при пад ни ка Вој ске Ср би јеу ми ров ној ми си ји Ује ди ње нихна ци ја на Ки пру, ис та кав ши дасу срп ски вој ни ци ме ђу нај бо -љи ма.

Ми ни стар Ву чић са стао сеи са ше фи цом Ми си је Ује ди ње -них на ци ја на Ки пру Ли зом Бу -

То ком бо рав ка на Ки пру ми ни стар Ву чић по се тиоје кон тин гент Вој ске Ср би је, сме штен у ба зи „Сте фанНе ма ња“. Укуп но 46 при пад ни ка ан га жо ва но је у ми -ров ној опе ра ци ји Ује ди ње них на ци ја UNFICYP, на за -да ци ма над гле да ња ли ни је раз два ја ња, спре ча ва њаоб но ве не при ја тељ ста ва из ме ђу су ко бље них стра на,пру жа ња по др шке у спро во ђе њу ху ма ни тар них опе ра -ци ја и ус по ста вља њу и одр жа ва њу вла да ви не пра ва.

На кон оби ла ска ба зе, Ву чић је ис та као за до вољ ствошто на ши вој ни ци по но сно но се срп ску тр о бој ку и штона нај бо љи на чин пред ста вља ју на шу зе мљу, што у ве ли -кој ме ри по ди же њен углед у све ту.

ПОСЕТА БАЗИ „СТЕФАН НЕМАЊА”

тен хајм. На по чет ку раз го во ра он је ис та као да је ве ли качаст што срп ски вој ни ци по ма жу одр жа њу ми ра на остр -ву и да је по но сан што сви ви со ко це не при пад ни ке срп -ске вој ске.

– По но сни смо на на шу исто ри ју, а вој ска је ве ли кидео те исто ри је – из ја вио је Ву чић. Он је за хва лио за по -моћ ко ју Ми си ја Ује ди ње них на ци ја пру жа на шим вој ни -ци ма на Ки пру и из ра зио оче ки ва ње да ће Ср би ја по ве -ћа ти број вој ни ка у ми ров ним опе ра ци ја ма УН.

Ше фи ца Ми си је Ли за Бу тен хајм на гла си ла је да јеиз у зет но за до вољ на што су срп ски вој ни ци део ми си је,оце њу ју ћи да су вр ло про фе си о нал ни, до бро при пре мље -ни и под до бром ко ман дом.

– Ки пар ско пи та ње је не ре шен про блем и циљ на шеми си је је да по мог не мо Ки пра ни ма да ре ше ову си ту а ци -ју – на гла си ла је Бу тен хај мо ва. ƒ

Сусрет са кипарским министром Деметрисом Елиадесом

1 . о к т о б а р 2 0 1 2 .

10

Др жав ни се кре тар Ми ни стар ства од бра не Алек сан -дар Ни ко лић и ам ба са дор САД у Ср би ји Мајкл Кир -би, 25. сеп тем бра су, све ча ним пре се ца њем врп це,обе ле жи ли за вр ше так ра до ва у Основ ној шко ли

„Иво Ан дрић“ у Пра ња ни ма. У све ча ном чи ну пре се ца њаврп це уче ство ва ли су и ди рек тор ка шко ле Го ри ца Ста но је -вић и пред сед ник оп шти не Гор њи Ми ла но вац Ми ли савМир ко вић.

Об ра ћа ју ћи се при сут ни ма, др жав ни се кре тар Ни ко -лић из ра зио је за до вољ ство, у сво је и у име Ми ни стар стваод бра не, што са пред став ни ци ма Ам ба са де САД и Европ -ске ко ман де ору жа них сна га САД при су ству је све ча но стико ја по ка зу је обо стра ну же љу ка уна пре ђе њу при ја тељ скиход но са две зе мље.

– Же лим да за хва лим у име срп ског на ро да што ни стеза бо ра ви ли оно што се де си ло пре ви ше од по ла ве ка. Про -је кат „Ху ма ни тар на аси стен ци ја“ пру жи ће овој де ци са вре -ме не школ ске про сто ри је, а ујед но ће пред ста вља ти и ме -мо ри јал ни цен тар ко ји ће нас све за јед но под се ћа ти на хе -

рој ска де ла гра ђа на Ср би је - ре као је др жав ни се кре тар Ни -ко лић и до дао да је срп ски на род на том про сто ру, а и ши -ром Шу ма ди је, по ка зао сво ју ве ли чи ну, хра брост и по жр -тво ва ност.

Ам ба са дор Кир би за хва лио је сви ма ко ји су уче ство ва -ли у том про јек ту.

– Иа ко ов де сто јим са мо ја, мно го је њих ко ји су омо -гу ћи ли овај про је кат. По себ но Европ ска ко ман да ору жа нихсна га САД чи ји су љу ди ра ди ли на про јек ту и ко ја је из дво -ји ла но вац и вре ме. Хва ла срп ском на ро ду ко ји је по мо гаона шим пи ло ти ма то ком ра та, а де ци бих по ру чио да за пам -те сво је прет ке - ре као је ам ба са дор Кир би.

Из град ња школ ске спорт ске са ле као и об но ва не ко ли -ко про сто ри ја, из ве де на је уз по моћ до на ци је Европ ске ко -ман де ору жа них сна га САД у из но су од 640.000 до ла ра.ƒ

С. АН ЂЕЛ КО ВИЋСни мио Г. СТАН КО ВИЋ

З а в р ш е н и р а д о в и н а о с н о в н о ј ш к о л и у П р а њ а н и м а

При ја тељ ство ни је за бо ра вље ноПро је кат „Ху ма ни тар на аси стен ци ја“ пру жи ће де ци са вре ме не школ ске про сто ри је, а ујед но ће пред ста вља ти и ме мо ри јал ни цен тар ко ји ће нас све за јед но под се ћа ти на хе рој ска де ла гра ђа на Ср би је, ис та као др жав ни се кре тар Алек сан дар Ни ко лић на све ча но сти

Пра ња ни су ме сто где је то ком Дру гог свет ског ра -та ор га ни зо ва на нај ве ћа ак ци ја за спа са ва ње са ве знич -ких пи ло та из не при ја тељ ских ли ни ја. Ми си ја Ха ли јардомо гу ћи ла је да се ви ше од 500 ва зду хо пло ва ца спа сиуз ве ли ко ду шну по моћ ло кал ног ста нов ни штва, ко је јеса гра ди ло при вре ме ну пи сту да би омо гу ћи ли пи ло ти мада сле ћу.

Ми си ј� Х� ли ј�рд

11

Ун�пр�ђ�њ� с�р�дњ� с� Буг�рском

Помоћник министра за политику одбране Мирослав Јо-вановић примио је 21. септембра заменицу министра

одбране Републике Бугарске Августину Цветкову.Током састанка размотрена су питања достигнутог сте-

пена сарадње у области одбране и приоритети за нареднипериод. Досадашња сарадња обострано је оцењена као вр-ло успешна и суштинска, што потврђује изузетно висок сте-пен реализације активности у претходном периоду, као иузлазни тренд у броју активности обухваћених годишњимплановима билатералне војне сарадње. Сарадња се тежи-шно одвија кроз заједничке вежбе и обуку, војнотехничку исарадњу у домену служби војне полиције и кодификације. ƒ

При п�д ни ци Р�ч н� фло ти л�н� г� ђ� њу у М� ђ�р ској

Уокви ру ве жбе „Iron Cat 2012” при пад ни ци реч них је ди -ни ца ар ти ље риј ске спе ци јал но сти Пр вог реч ног од ре да

Реч не фло ти ле Вој ске Ср би је и Пр вог пу ка за про тив мин -ска деј ства ору жа них сна га Ма ђар ске из ве ли су сре ди номсеп тем бра на по ли го ну „Zero point” у Вар па ло ти за јед нич -ко га ђа ње ци ље ва на коп ну и у ва зду шном про сто ру.

Га ђа њем је ру ко во дио за ме ник ко ман дан та Пр вог пу -ка за про тив мин ска деј ства пот пу ков ник Золт Си ла ђи, апри су ство ва ли су ко ман дан ти Коп не не вој ске и Реч не фло -ти ле ге не рал-ма јор Ми лан Мој си ло вић и пу ков ник Ан дри јаАн дрић, као и ко ман дан ти Здру же не опе ра тив не ко ман деи Пр вог пу ка за раз ми ни ра ње, бри гад ни ге не рал Ја нош Ху -сар и пот пу ков ник Ати ла Кур го.

Са ста ци о нар них плат фор ми, на три ме те – оклоп нитран спор тер на да љи ни од 850 ме та ра, хе ли коп тер на да љи -ни од 650 ме та ра и оклоп но во зи ло пе ша ди је на да љи ни од450 ме та ра – га ђа ло је два на ест из вр ши ла ца два де сет ми ли -ме тар ским јед но цев ним и че тво ро цев ним то по ви ма. ƒ

Б. М. П.

С�ст�н�к с� �мб�с�доромСАД Кирбиј�м

На почетку разговора са новоименованим амбасадоромСАД у Србији Мајклом Кирбијем, 20. септембра, пот-

председник владе Србије и министар одбране АлександарВучић нагласио је да ће наставити беспоштедну борбу про-тив системске корупције, као и да ће Србија створити по-вољну климу за долазак нових инвестиција.

Вучић је потврдио спремност Србије да настави дија-лог са Приштином и испуни обавезе које је преузела прет-ходна влада.

Обе стране констатовале су да се одвија веома добрасарадња у војној области, а посебно је истакнута улога На-ционалне гарде Охаја која је у великој мери подржала про-цес реформе система одбране.

Српска и америчка страна су нагласиле потребу заунапређењем билатералних односа. Новоименовани амба-садор САД Кирби изразио је пуну подршку процесу европ-ских интеграција Србије. ƒ

Суср�т с� �мб�с�доркомВорлик

Први потпредседник владе и министар одбране Алек-сандар Вучић примио је 13. септембра амбасадорку

САД Мери Ворлик која завршава свој мандат у Србији.Министар Вучић је нагласио да ће Влада Србије на-

ставити да сарађује са Сједињеним Америчким Држава-ма у циљу даљег унапређења односа двеју земаља у свимобластима.

Амбасадорка Ворлик је истакла да је у претходне двеи по године постигнуто много у домену билатералних од-носа, као и напретка Србије у процесу евроинтеграција, учему има пуну подршку Сједињених Америчких Држава. ƒ

Пос�т� н�м�чкихп�рл�м�нт�р�ц�

На састанку са делегацијом посланичке групе Хришћан-ско демократске уније/Хришћанско социјалне уније

(CDU/CSU) немачког Савезног парламента, министар Алек-сандар Вучић је истакао спремност Србије да настави дија-лог са Приштином и испуни обавезе које је преузела прет-ходна влада.

Немачки парламентарци су током разговора показаливелику заинтересованост за наставак европских интегра-ција и обећали подршку Србији на путу ка Европској унији.

На састанку је било речи и о јачању економске сарад-ње двеју земаља. ƒ

Из �ктивности министр� одбр�н�

1 . о к т о б а р 2 0 1 2 .

12

Регионална сарадња и сарадња

са Европском унијом, као и са

свим земљама у свету, умногоме

ће нам помоћи да допринесемо

стабилности и да сачувамо мир и

безбедност у региону, оценио је

министар одбране Александар

Вучић у панел-дискусији на тему

„Нова парадигма региона:

да ли је Балкан коначно

успешна прича”

д о г � ђ � ј и

Д р у г и Б е о г р а д с к и б е з б е д н о с н и ф о р у м

Суочавањеса кризом

Други Београдски безбедносни форум, који су заједнич-ки организовали Београдски фонд за политичку изу-зетност, Европски покрет у Србији и Београдски цен-тар за безбедносну политику, окупио је у хотелу „Ха-јат” од 20. до 23. септембра више од 300 домаћих и

страних стручњака који се баве безбедносним, спољнополитич-ким и економским темама од регионалног и глобалног значаја.Тема овогодишњег скупа била је „Суочавање са кризом: изазовиза демократију и безбедност”.

Први потпредседник владе и министар одбране АлександарВучић учествовао је у панел-дискусији на тему „Нова парадигмарегиона: да ли је Балкан коначно успешна прича” и истакао да сеСрбија суочава са великим проблемима, имајући у виду Косово иМетохију, питање територијалног интегритета, економску кризу,организовани криминал који укључује и терористичке активностии борбу против корупције.

Према његовим речима, Србија као војно неутрална земљаостаје привржена сарадњи са државама чланицама Европске уни-је и европским институцијама на плану заједничке безбедносне иодбрамбене политике.

Снимио Ј. МАМУЛА

13

Просперитет је заједнички циљ

– Учешће припадника Министарства одбране и Вој-ске Србије у мисијама ЕУ показатељ је политичке воље испремности наше државе и војске да преузму најсложе-није задатке у супротстављању савременим безбедно-сним изазовима – нагласио је министар Вучић, поручујућида је циљ наше земље да у тесној сарадњи с партнеримаиз ЕУ допринесемо регионалној, европској и глобалнојбезбедности.

Он је истакао да је интерес свих земаља Западног Бал-кана стабилан, безбедан и просперитетан регион, поручу-јући да је то циљ који делимо и у чијем ћемо остварењу не-поколебљиво наставити активно да учествујемо.

– Само унапређењем и продубљивањем регионалне са-радње у области одбране и безбедности доприносимо бор-би против глобалних безбедносних изазова попут терори-зма, организованог криминала, енергетске безбедности,сајбер безбедности, као и економске безбедности – подву-као је министар Вучић.

Говорећи о проблему Косова и Метохије, министар Ву-чић је рекао да Србија „веома високо цени доприносКФОР-а у стварању мирног окружења на Косову”, али сма-тра неприхватљивом његову улогу у формирању и обуцикосовских безбедносних снага.

Србија цени све активности КФОР-а које су у складу срезолуцијом СБ УН 1244 и Кумановским споразумом и утом смислу снажно подржава његов даљи останак у покра-јини.

– Истовремено, Србија оцењује неприхватљивом уло-гу Кфора у формирању и обуци косовских безбедноснихснага и сматра да овај задатак није у складу с поверениммандатом – упозорио је Вучић.

Нови мостови

Други Београдски безбедносни форум отворио је пре-мијер Ивица Дачић, истичући да ће Влада Републике Србијенастојати да нађе решења за сва питања и изгради нове мо-стове са земљама у региону.

Он је рекао да данас у региону Западног Балкана не по-стоји дефинитиван епилог недавно завршених ратова, алида се препознаје тенденција мирног решавања спорних пи-тања, иако је Косово и даље један од потенцијално највећихизвора нестабилности у региону.

– Признавање једнострано проглашене независно-сти од појединих државарегиона допринело је усложња-вању спољнополитичких прилика на Балкану и удаљи-лонас од дијалога заснованог на међусобном поверењу –рекао је Дачић и додао да је Србија спремна да наставидијалог Београда и Приштине, у интересуграђана, али изато што жели да буде заслужна за јачање мира, стабил-ности и регионалне сарадње.

– За разлику од модерне Европе, која је за мање од де-сет година после Другогсветског рата почела га гради зајед-ничке институције, ми на Балкану 20 година по завршеткусукоба још живимо у прошлости. То је знак да не поштујемосами себе – сматра Дачић.

Током тродневних дискусија на форуму било је речи оразличитим аспектима суочавања са кризом и новим изазо-вима за безбедност и демократију. На панелима и вечерњимсесијама учесници су се бавили прошлошћу, садашњошћу ибудућношћу безбедносне заједнице на Балкану, европскомкризом економије и демократије, проблемима недовршеногмира на Косову и Метохији, опасностима које доносе сајберкриминал и ратови, новом улогом Кине, местом и утицајемжена у области безбедности, миграцијама и последицамакоје оне доносе европском идентитету...

На ова питања одговоре су дали бројни експерти којисе питањима безбедности баве са различитих позиција, каочланови влада, професори универзитета, истраживачи, но-винари...

У свакако пожељној тематској ширини и новом суоча-вању са савременим ризицима и претњама миру и безбед-ности, значај овогодишњег Београдског безбедносног фо-рума пре свега је у указивању на значај регионалне сарадњекао услова мира и безбедности и бржег излажења из кризе.Како је у име организатора истакла Соња Лихт, председницаБеоградског фонда за политичку изузетност, изабрани путевропских интеграција је добар и процеси помирења и јача-ња поверења воде снажењу сваке државе и целог региона,безбеднијег европског континента и света.ƒ

Б. М. – Р. М.

– Само унапређењем и продубљива-њем регионалне сарадње у области одбра-не и безбедности доприносимо борби про-тив глобалних безбедносних изазова по-пут тероризма, организованог кримина-ла, енергетске безбедности, сајбер без-бедности, као и економске безбедности –истакао је министар Вучић.

1 . о к т о б а р 2 0 1 2 .

д о г � ђ � ј и

14

Пос�т� чл�нов� S==GROUP

На почетку посете чланова SEEGROUP (South East Eu-rope Security Cooperation Steering Group) Министар-

ству одбране Србије, госте је поздравио помоћник мини-стра за политику одбране Мирослав Јовановић, а скуп јеотворила председавајућа SEEGROUP Кристина Милоса-вљевић.

Говорећи о приоритетима Министарства одбране умеђународној сарадњи са НАТО и ЕУ, помоћник министраЈовановић посебно је истакао активну сарадњу Министар-ства одбране у регионалним иницијативама, споразуме осарадњи у области одбране са већином земаља у окруже-њу, као и велики значај који наша земља придаје очувањумира у целом свету, што показује и учешћем у мировниммисијама широм планете.

Руководилац Групе Програма Партнерство за мирУправе за међународну војну сарадњу потпуковник др Ми-рослав Глишић говорио је о модалитетима досадашње са-радње Министарства одбране са НАТО под окриљем Про-грама Партнерство за мир и најавио предстојеће активно-сти у процесу те сарадње.

У наставку сусрета пуковник Драган Татомир из Упра-ве за стратегијско планирање говорио је о активностимаГрупе Србија – НАТО за реформу одбране, осврнувши сена опште аспекте реформе система одбране наше земље,као и на преузете циљеве министарства у Програму Парт-нерство за мир.

Досадашње резултате сарадње Војске Србије са сна-гама КФОР-а представио је начелник Комисије за применуВојнотехничког споразума Здружене оперативне комадеГенералштаба пуковник Миодраг Поповић, указујући назначај једновремених патрола као индикатора напретка усарадњи. ƒ

Приј�м у Г�н�р�лшт�бу поводом војних пр�зник�

Припадници Војске Србије у септембру су обележили пра-знике артиљерије, војне полиције, интендантске, технич-

ке, саобраћајне и службе телекомуникација. У Генералштабује тим поводом организован пријем на којем је начелник Гене-ралштаба генерал-потпуковник Љубиша Диковић честитаопразнике припадницима поменутих родова и служби.

Говорећи о Дану артиљерије, бригадни генерал ГоранЗековић, командант Централне логистичке базе, истакао једа су најбитнији моменти у јачању тог рода одржавање екс-плоатационих ресурса и модернизација оруђа.

Начелник Управе за логистику генерал-мајор Данко Јо-вановић нагласио је да су службе, а посебно интендантска,саобраћајна и техничка, увек биле подршка командовању иуказао на њихов значај у савременом времену.

Обраћајући се у име припадника службе телекомуника-ција, генерал-мајор Радивој Вукобрадовић истакао је да јеслужба остварила одличне резултате, од којих је најзначај-није увођење нових уређаја у наоружање и војну опрему.

Бригадни генерал Дејан Јанковић подсетио је да Војнаполиција у Србији има традицију дужу од 57 година, а да супрве јединице такве намене формиране још 1865. године. ƒ

С�в�тов�њ� о обуци у Г�рди

Укасарни „Дедиње” у Београду одржано је саветовање ообуци у Гарди за период јул-септембар 2012. године.

Скупом је руководио начелник штаба Гарде пуковник Жељ-ко Гавриловић.

Закључено је да је ниво колективне обучености једи-ница унапређен, а главни и први подофицири значајно суучествовали у процесу управљања обуком. Учесници скупау потпуности су се сложили да су створени услови за им-плементацију концепта евалуације колективне обученостиКоманде Гарде и потчињених јединица. ƒ

В. В.

15

Св�ч�ност поводом Д�н�Војн� полициј�

Поводом 14. септембра, Дана војне полиције, у Великојратној сали старог Генералштаба одржана је свеча-

ност за припаднике те службе, као сећање на формирањеВојне полиције тадашње Југословенске народне армије1955. године.

Начелник Управе војне полиције бригадни генерал Де-јан Јанковић, обраћајући се окупљенима, подсетио је да пр-ви писани трагови о служби датирају из периода Кнежеви-не Србије.

– Од тада до данас припадници Војне полиције суелитни део војске, што је велика част и обавеза – рекао jeгенерал Јанковић, додајући да је доношењем неколико но-вих уредби заокружена нормативно-правна регулатива, чи-ме су створени повољнији услови за ефикаснији рад те слу-жбе.

Свечаности су присуствовали начелник Генералштабагенерал-потпуковник Љубиша Диковић, представници Ми-нистарства одбране, Војске Србије и МУП-а.

За успешну сарадњу додељене су захвалнице припад-ницима организационих целина МУП-а, БИА, ВБА и ВОА.

Већ традиционално, Управа Војне полиције организо-вала је акцију добровољног давања крви, у којој је учество-вало 49 припадника те службе из београдског гарнизона. ƒ

См�њ�њ� ризик�од корупциј�

Уоквиру наставка сарадње на реализацији иницијативе„Изградња интегритета и смањење ризика од корупци-

је у области одбране”, у посети Београду боравио је тро-члани НАТО тим.

Након поступка самопроцене, који су у претходномпериоду извршиле надлежне организационе јединицеМинистарства одбране и Војске Србије, обављена су двакруга експертских разговора (први од 24. до 27. јуна идруги од 17. до 20. септембра), која имају за циљ зајед-ничко сагледавање тренутног стања интегритета и по-тенцијалних ризика корупције у систему одбране, које ћерезултирати израдом свеобухватне анализе и препоруказа повећање ефикасности деловања у овим изузетно ва-жним областима. ƒ

Улог� ж�н� у с�кторуб�зб�дности

Уорганизацији Управе царина, Министарства правде,Министарства одбране и Агенције УН за родну равно-

правност и оснаживање жена UN WOMEN, одржан је тро-дневни семинар који се бавио питањима улоге жена у сек-тору безбедности Србије.

Након првог семинара у Министарству одбране, у фе-бруару ове године, ово је други семинар за едукацију чла-нова институционалних тела која се баве родном анализому сектору безбедности Србије и његова је сврха јачањекомпетентности и капацитета запослених, као и подршкаефикаснијој уградњи родне перспективе у реформу секто-ра безбедности. ƒ

Обук� војних воз�ч�

Управа за општу логистику Сектора за материјалне ре-сурсе Министарства одбране организовала је 19. и 20.

септембра, у касарни „Рибница” у Краљеву, стручну рас-праву о Нацрту правилника о обуци и програму полагањавозачког испита војних лица за возаче моторних возила.Руководилац стручне расправе био је пуковник др ЖељкоРанковић, шеф одсека за саобраћај и транспорт Управе заопшту логистику.

Након стручне расправе организован је обилазак ка-пацитета за обуку у теренским условима. Обим обуке иприпреме возача за учешће у мултинационалним опера-цијама и мировним мисијама постаје све већи, јер је те-жиште у будућности управо учешће у тим мисијама. Обу-ка траје неколико дана, возачи стичу теоријска знања, апрелазе и практични део. Користе се и искуства припад-ника наше војске који су до сада боравили у мировниммисијама. ƒ

„Отвор�ни д�н” у Првој бриг�ди

Овогодишњу акцију „Отворени дан” Прва бригада ор-ганизовала је 15. септембра у сремскомитровачкој ка-

сарни „Бошко Палковљевић Пинки”.За своје госте припадници тенковског и механизова-

ног батаљона, ракетног дивизиона, извиђачи и везистиприпремили су богат и атрактиван програм, од предста-вљања тактичких и техничких карактеристика тенка М84,борбеног возила пешадије М80, лансера ракета 128 мили-метара, наоружања и опреме специјалних јединица и пе-шадије, ватрогасних и средстава и опреме везе, до прика-за елемената борилачких вештина и тактичких радњи. ƒ

1 . о к т о б а р 2 0 1 2 .

16

У Вој но тех нич ком ин сти ту ту 18. и 19.

сеп тем бра одр жа на је Пе та ме ђу на род на

на уч но-струч на кон фе рен ци ја ОТЕХ 2012,

ко ја се ор га ни зу је ра ди све о бу хват ног

и мул ти ди сци пли нар ног са гле да ва ња

на уч ног и тех но ло шког раз во ја у обла сти

од бра не. Скуп је отво рио ми ни стар

од бра не Алек сан дар Ву чић. То ком два

да на струч ња ци из 16 зе ма ља из ло жи ли су

145 ра до ва.

Пе та на уч но-струч на ме ђу на род на кон фе рен ци -ја из обла сти од брам бе них тех но ло ги ја ОТЕХ2012 одр жа на је 18. до 19. сеп тем бра у Вој но -тех нич ком ин сти ту ту. Скуп је отво рио ми ни -стар од бра не Алек сан дар Ву чић.

Отва ра њу ме ђу на род не кон фе рен ци је при су ство ва лису на чел ник Ге не рал шта ба ге не рал-пот пу ков ник Љу би шаДи ко вић, чла но ви Ко ле ги ју ма ми ни стра од бра не, пред став -ни ци Вој ске Ср би је, фа бри ка од брам бе не ин ду стри је, ре -монт них за во да, ин сти ту та, фа кул те та, уче сни ци и број ниго сти.

Ми ни стар Ву чић је, отва ра ју ћи кон фе рен ци ју, ис та каода је ОТЕХ из у зет но зна чај на на уч но-струч на ма ни фе ста -ци ја, ко ја се одр жа ва ра ди све о бу хват ног и мул ти ди сци -пли нар ног са гле да ва ња на уч ног и тех но ло шког раз во ја уобла сти од бра не.

– Оку пља ње на уч ни ка и ин же ње ра, ис тра жи ва ча ипро јек та на та, про из во ђа ча и уни вер зи тет ских про фе со раомо гу ћа ва упо зна ва ње струч ња ка, као и раз ме ну кре а тив -них иде ја. Оче ку јем да ће ра до ви и струч ни пр о бле ми ко јеони ре ша ва ју има ти и прак тич ну при ме ну у обла сти ма зна -

д о г � ђ � ј и

П е т а м е ђ у н а р о д н а н а у ч н а к о н ф е р е н ц и ј а О Т Е Х 2 0 1 2

Про мо ци ја тех но ло шких

чај ним за од брам бе ну ин ду стри ју и Вој ску Ср би је јер бу -дућ ност на ше на мен ске ин ду стри је, као и на ше вој ске, про -из и ла зи из оно га ко ли ко ће мо зна ти и ко ли ко мо же мо дана у чи мо – ре као је ми ни стар.

Ву чић је до дао да Ми ни стар ство од бра не пре по зна језна чај по ве ћа ња ра ста ула га ња у про јек те ис тра жи ва ња ираз во ја у обла сти од бра не.

– Стра те шки циљ је по ве ћа ње ин ве сти ци ја у про из вод -њу но вих си сте ма ко ји се ко ри сте и у обла сти од бра не и запо тре бе про гра ма у ци вил ству. Ове ин ве сти ци је ди рект ноће ути ца ти на по ве ћа ње еко ном ског раз во ја зе мље, по бољ -ша ње из во за, ну жно по ди за ње зна ња и до ма ћих про из вод -них по тен ци ја ла, уна пре ђе ње ин ду стриј ске тех но ло шке ба -зе, као и ре ви та ли за ци ју гра на ин ду стри је као што су авио-ин ду стри ја, ау то мо бил ска, ма шин ска, елек тро, хе миј ска имно ге дру ге – из ја вио је ми ни стар, из ра зив ши на ду да ће ово -го ди шњи ОТЕХ уве ћа ти по сто је ће зна чај но ин те ре со ва њеза би ла те рал ну са рад њу са Ср би јом и по спе ши ти за јед нич -ко ула га ње у про из вод њу од брам бе них си сте ма, као и њи хо -во пла си ра ње на до ма ћем и ме ђу на род ном тр жи шту.

Ди рек тор Вој но тех нич ког ин сти ту та пу ков ник др Зо -ран Ра јић ре као је да се у про це су про јек то ва ња у Ин сти ту -ту тру де да сва сред ства НВО ис про јек ту ју та ко да се мо гупро из ве сти у Ср би ји, а да, исто вре ме но, сво јим ква ли те томи це ном бу ду кон ку рент на на ме ђу на род ном тр жи шту.

Пу ков ник Ра јић под се тио је да је из ме ђу два ОТЕX-аВој но тех нич ки ин сти тут до био ли цен цу за про јек то ва њева зду хо пло ва, а ча со пис SCIENTIFIC TEHNICAL REVIEW, чи -ји је из да вач ВТИ, ока те го ри сан је као во де ћи на уч ни ча со -

уна пре ђе ња

пис на ци о нал ног зна ча ја. Ди рек тор ВТИ на гла сио је да јена ста вље на ин тен зив на ме ђу на род на на уч но-тех нич ка са -рад ња, о че му го во ре по да ци да је у по след њих го ди ну да -на Ин сти тут по се ти ло 302 ли ца из 51 зе мље, а 59 струч ња -ка из ВТИ об и шло је 21 зе мљу.

По сле отва ра ња кон фе рен ци је ми ни стар је, са са рад -ни ци ма, об и шао три со нич ни ае ро ту нел Т-38, у окви ру ае -ро ди на мич ке ла бо ра то ри је, ко ја је екс пе ри мен тал на по др -шка ис тра жи ва њи ма и раз во ју у фа зи про јек то ва ња ави о -на, ра ке та и про јек ти ла.

На ово го ди шњем ОТЕХ-у било је ви ше од 420 уче сни -ка из 16 зе ма ља. Из ло же но је 145 ра до ва у се дам сек ци ја –ае ро ди на ми ка и ди на ми ка ле та; ва зду хо пло ви; си сте ми на -о ру жа ња, му ни ци ја, екс пло зив ни ма те ри ја ли, бор бе на во -зи ла; ин те гри са ни сен зо р ски и ро бот ски си сте ми; те ле ко -му ни ка ци о ни и ин фор ма ци о ни си сте ми; ма те ри ја ли и тех -но ло ги је и ква ли тет, стан дар ди за ци ја, ме тро ло ги ја, одр жа -ва ње и екс пло а та ци ја.

Уче сни ци су по се ти ли нај ва жни је ла бо ра то ри је Вој но -тех нич ког ин сти ту та, из ло жбу књи га и екс по на та на о ру жа -ња и вој не опре ме. ƒ

Са ња АН ЂЕЛ КО ВИЋМи ра ШВЕ ДИЋ

Сни мио Да ри мир БАН ДА

Од го ва ра ју ћи на но ви нар ска пи та ња, ми ни стар Ву -чић је ис та као да су од из у зет ног зна ча ја за на шу зе -мљу на уч не ма ни фе ста ци је, ко је зна че про мо ци ју раз -во ја и уна пре ђе ње тех ни ке и тех но ло ги је.

– Же ли мо да из ве зе мо што ви ше на шег зна ња ипро из во да и же ли мо да то ути че на по ве ћа ње и по бољ -ша ње еко ном ског раз во ја зе мље. У скла ду са тим, раз -ме на ис ку ста ва и зна ња су од не про це њи вог зна ча ја, аВој но тех нич ки ин сти тут је је дин стве на уста но ва у Ср -би ји ко ју го сти из ино стран ства ра до по се ћу ју – ис та -као је ми ни стар Ву чић, до да ју ћи да су од брам бе не тех -но ло ги је је дан од нај зна чај ни јих аспе ка та ко ји ма у бу -дућ но сти тре ба усме ри ти ис тра жи вач ки рад, за шта ћесе, и у кри зним вре ме ни ма, из два ја ти но вац.

РАЗ М& НА ИС КУ СТА ВА И ЗНА ЊА

Ко ми си ја На уч ног ве ћа иза бра ла је за нај бо љи радна кон фе рен ци ји гру пе из ВТИ – Пример за одређива-ње бочне силе система за управљање вектором по-тиска ракете – чи ји је пр ви ау тор Ни ко ла Гли го ри је -вић. Тај рад је ис пу нио све кри те ри ју ме ко ми си је – речје о ак ту ел ном про јек ту нуч но и стра жи вач ког ра да ко јисе ра ди у ВТИ, има прак тич ну при ме ну, те о риј ску раз -ра ду и ре а ли зо ван је у ла бо ра то риј ским усло ви ма. На -рав но, из ме ре ни па ра ме три у ла бо ра то ри ји по ка за ли судо бру са гла сност са те о риј ским мо де лом.

НАЈ БО ЉИ РАД

1 . о к т о б а р 2 0 1 2 .

18

С�р�дњ� с� Аустријом

Помоћник министра за политику одбране Мирослав Јо-вановић разговарао је 21. септембра са начелником

Дирекције за безбедносну политику Савезног министар-ства одбране и спорта Републике Аустрије генерал-мајо-ром Јоханом Пухером.

У разговорима је обострано оцењено да је сарадња уобласти одбране интензивна. Истакнута је потреба њеног да-љег квалитетног унапређења, са тежиштем у областима АБ-ХО, обуке и усавршавања, припреме и заједничког учешћа умултинационалним операцијама, логистике и војне медицине.

Савезно министарство одбране и спорта Републике Ау-стрије наставиће да пружа помоћ у реформи система одбра-не, као и приближавању Републике Србије европским инте-грацијама и укључењу у регионалне и шире иницијативе. ƒ

Г� н� р�л Бј� ли ц� у по с� ти Ру му ни ји

За ме ник на чел ни ка Ге не рал шта ба Вој ске Ср би је ге не -рал-ма јор Ми лан Бје ли ца бо ра вио је у по се ти Ру му ни ји

и том при ли ком, у свој ству по сма тра ча, уче ство вао је наса стан ку Упра вљач ке гру пе мул ти на ци о нал ног ин жи ње риј -ског ба та љо на „Ти са”.

Уз пред став ни ке САД и Мол да ви је, ге не рал Бје ли цапри су ство вао је да ну ви со ких зва ни ца ве жбе „BlondeAvalanche”, на ко јој су ан га жо ва на и тро ји ца при пад ни каВој ске Ср би је. ƒ

Д� л� г� ци ј� М� к� до ни ј� у ЦУК АБ ХО

УЦен тру за уса вр ша ва ње ка дро ва АБ ХО у Кру шев цу 19. сеп тем бра бо ра ви ла је дво чла на де ле га ци ја Ар ми је

Ма ке до ни је, ко ју је пред во дио пот пу ков ник Са фет Ме ци -но вић. Раз го во ри ма у Цен тру при су ство ва ли су и пред став -ни ци Вој но тех нич ког ин сти ту та, Ко ман де Коп не не вој ске,Вој но ме ди цин ске ака де ми је, Ко ман де за обу ку и 246. ба та -љо на АБ ХО.

Ко ман дант Цен тра пу ков ник мр Сло бо дан Са вић го -во рио је го сти ма о мо гућ но сти ма и ка па ци те ти ма Цен траза уса вр ша ва ње ка дро ва АБ ХО и уса гла ша ва њу ак тив но -сти у обла сти обу ке. Ма ке дон ску де ле га ци ју ин фор ми саоје и о ре а ли зо ва ним ак тив но сти ма на им пле мен та ци ји про -јек та „Ре ги о нал ни Цен тар АБ ХО”. ƒ

Конгр�с �вропск� комисиј�з� б�зб�дност с�обр�ћ�ј�

Упериоду од 12. до 14. септембра у Сарагоси, у Шпани-ји, одржан је 11. конгрес Европске комисије за безбед-

ност саобраћаја у оружаним снагама – ECRAF, на којем је, усвојству делегата, учествовала двочлана делегација Упра-ве за општу логистику Сектора за материјалне ресурсе,коју је предводио пуковник др Жељко Ранковић. Скупу суприсуствовали представници из 13 земаља, чланица Коми-сије, као и делегација Израела, у својству посматрача.

Тема овогодишњег Конгреса била је „Идентификова-не и научене лекције о безбедности саобраћаја у међуна-родним операцијама”. Учесници су обишли шпанску Ака-демију логистике и Центар за обуку у управљању возилимаи безбедност саобраћаја у Калатајуду. Том приликом го-стима су презентовани кабинети за обуку из одржавањавозила, симулатори за обуку возача на неборбеним и бор-беним возилима у путним условима и полигони за обуку иприпрему возача за мисије и операције. Услови у којима сеизводи обука возача у потпуности одговарају условима умисијама у којима учествује шпанска војска.

Последњег дана Конгреса одржана је Генерална скуп-штина, на којој је изложен годишњи извештај о раду Комиси-је, буџет за период од 2012. до 2013. године и изабран је пот-председник и члан Извршног комитета Комисије. ƒ

А. Г.

Г�рдисти д�ли крв

Припадници Гарде дали су крв на Институту затрансфузиологију ВМА. У акцији је учествовало 20

професионалних припадника тог састава Војске Србије. ƒ

19

Вој ни ци на до бро вољ ном слу же њу вој ногро ка ге не ра ци је „сеп тем бар 2012“, ка де ти 137. кла се Вој не ака де ми је,

слу ша о ци 4. кла се Шко ле ре зер вних офи ци ра Вој не ака де ми је и Шко ле

са ни тет ских ре зер вних офи ци ра ВМА ипро фе си о нал ни вој ни ци по ло жи ли су 22.

сеп тем бра за кле тву у ка сар на ма „Ае ро др ом“ у Сом бо ру, „Вој во да

Жи во јин Ми шић“ у Ва ље ву и „Вој во да Пе тар Бо јо вић“ у Ле сков цу

П о л а г а њ е з а к л е т в е в о ј н и к а , к а д е т а В о ј н е а к а д е м и ј е , с л у ш а л а ц а

з а р е з е р в н е о ф и ц и р е и п р о ф е с и о н а л н и х в о ј н и к а

Све ча но сти ма у Сом бо ру, Ва ље ву и Ле сков цу при -су ство ва ли су пред став ни ци Ми ни стар ства од -бра не и Вој ске Ср би је, ро ди те љи, род би на и при -ја те љи мла дих вој ни ка, ка де та и ре зер вних офи -

ци ра, пред став ни ци ло кал не са мо у пра ве, вер ских за јед ни -ца и број ни гра ђа ни.

У ле ско вач кој ка сар ни „Вој во да Пе тар Бо јо вић“, че сти -та ју ћи по ла га ње за кле тве, на чел ник Ге не рал шта ба Вој скеСр би је ге не рал-пот пу ков ник Љу би ша Ди ко вић по ру чио јека де ти ма и вој ни ци ма да вој нич ка за кле тва у на шем на ро -ду има ду гу тра ди ци ју и по себ но зна че ње.

– Од лу ком да до бро вољ но слу жи те вој ни рок по ка зу -је те да мла ди љу ди у Ср би ји има ју свест о зна ча ју од бра неи без бед но сти сво је зе мље. Це ним ва шу ре ше ност да то меда те лич ни до при нос – ис та као је ге не рал Ди ко вић, по ру чу -ју ћи да је Вој ска Ср би је ин сти ту ци ја ко ја чу ва углед и частдр жа ве и вој не про фе си је, а рад у та квој сре ди ни је при ви -ле ги ја ода бра них. Ка ко је до дао, ка де ти ма је ово при ли када на нај бо љи на чин упо зна ју по тре бе и про бле ме вој ни ка,пред чи јим стро јем ће уско ро ста ја ти као ко ман ди ри.У Пр вом цен тру за обу ку у Сом бо ру, све ча но сти на ко јој суза кле тву по ло жи ла 154 вој ни ка, уз број не го сте при су ство -ва ли су др жав ни се кре тар Зо ран Ђор ђе вић, на чел ник Упра -ве за обу ку и док три ну ге не рал-ма јор Јо ви ца Дра га нић и ко -ман дант Цен тра пот пу ков ник Ла зар Осто јић.

– По ста ти вој ник за наш на род зна чи по твр ди ти сво јуче сти тост, од ва жност и спрем ност да се из вр ше сви под -ви зи за до бро бит Ср би је – ис та као је ге не рал Дра га нић че -сти та ју ћи вој ни ци ма по ло же ну за кле тву.

Ме ђу вој ни ци ма ко ји су по ло жи ли за кле тву је и јед наде вој ка про фе си о нал ни вој ник и два на ест де во ја ка на до -бро вољ ном слу же њу вој ног ро ка.

У ка сар ни „Вој во да Жи во јин Ми шић“ у Ва ље ву по ла га -њу за кле тве ка де та 137. кла се Вој не ака де ми је, слу ша ла ца4. кла се Шко ле ре зер вних офи ци ра Вој не ака де ми је и Шко -ле са ни тет ских ре зер вних офи ци ра ВМА, као и про фе си о -нал них вој ни ка при су ство ва ли су др жав ни се кре тар Алек -сан дар Ни ко лић, ди рек тор Ин спек то ра та од бра не ге не рал-пот пу ков ник Алек сан дар Жив ко вић, ко ман дант Ко ман де заобу ку бри гад ни ге не рал Ду шан Сто ја но вић и ко ман дантЦен тра пу ков ник Дра го слав Сла да ко вић.

Ге не рал Жив ко вић по здра вио је при сут не и на гла сиода се да нас у цен три ма за обу ку у Сом бо ру, Ва ље ву и Ле -сков цу по твр ђу је чвр сти на на шег на ро да и вој ске, осве до -че на не ко ли ко пу та у исто ри ји Ср би је.

– Ово је исто вре ме но и по твр да сна жног опре де ље -ња Вој ске Ср би је да, све сна зна че ња ко је има вој нич каза кле тва, са чу ва вој нич ке тра ди ци је на шег на ро да иоста не отво ре на за све гра ђа не Ср би је – ре као је ге не ралЖив ко вић. ƒ

При ви ле ги ја ода бра них

и официра. О достигнутом нивоу тео-ријског и практичног обучавања про-фесионалних припадника Војске за„Одбрану” говори први човек Коман-де за обуку, некадашњи наставник уШколи националне одбране, научниистраживач и теоретичар, али пресвега командант.

1 . о к т о б а р 2 0 1 2 .

и н т � р в ј у

20

Јасна је разлика у обучавању рочнихи професионалнихвојника. Пре свегапрема улазним параметрима – професионални војници бирају семеђу великим бројем кандидата,спремнији су у сваком погледу и мотивисани да постигну што бољерезултате у обуци. С друге стране, Упутство за управљање обуком,као кључни нормативни документ, прецизира стандарде које професионални војници треба да достигну да би сеоценили оспособљеним за службу у Војсци Србије. Стандардеморају да испуне.

Бригадни генерал Душан Стојановић, командант Команде за обуку

Сложенији системобучавања

Организацијске променеи професионализацијаВојске Србије условилису и усложњавање си-стема обучавања, који

је сада у потпуности прилагођеноспособљавању и образовању про-фесионалаца – војника, подофицира

Сним

ио Б

. МИ

ЛИВО

ЈЕВИ

Ћ

21

ƒ Господине генерале, до ду-жности на којој сте сада,прешли сте дуг пут од ко-мандира батерије, до на-ставника у Школи национал-не одбране, начелника одеље-ња у команди оперативногнивоа, начелника одељења уГенералштабу, командантабригаде Копнене војске, штосведочи о Вашем свестраноминтересовању и интерди-сциплинарном образовању.Били сте и командир и педа-гог, а дали сте и значајан до-принос теоријској разрадиконцепта одбране и употре-бе Војске. Колико Вам стече-но искуство помаже у оба-вљању најновије, веома одго-ворне и, с обзиром на карак-тер Команде за обуку, дале-косежне дужности?

– Откако носим униформу про-шао сам све трупне дужности, од ко-мандира вода до команданта бригаде.Радио сам у војном школству, био на-ставник у звању доцента у Катедриоператике за ниво командно-штабноги генералштабног усавршавања. Са-да сам на челу команде оперативногнивоа и могу рећи да ми је стечено ис-куство, и практично и теоријско, дра-гоцено за обављање дужности. Да бибио добар, успешан командант, офи-цир мора да буде и педагог и психо-

лог и андрагог. Али пре свега војник.Успешно командовање тражи иску-ство, коректан војнички однос премаљудима, способност да се потчињенисастави усмеравају и мотивишу заквалитетно извршавање задатака идостизање постављених циљева. А топодразумева јасно дефинисање зах-тева, постављање прецизних крите-ријума и стандарда и поштовање за-конитости у раду.

ƒ Обука професионалних вој-ника се, свакако, разликује одобуке некадашњих „рочних”војника, па и оних на добро-вољном служењу војног рока.Више је курсева, више прак-тичних облика наставе. Ко-лико је процес обуке прилаго-ђен тој другој врсти војникаи шта обухвата?

– Основна функција Команде заобуку јесте индивидуална обука вој-ника на добровољном служењу војногрока, кандидата за професионалневојнике и кандидата за подофицире.Поред тога, Команда у својим центри-ма реализује и курсирање, односноусавршавање кадра Војске Србије уобласти обуке. У процесу професио-нализације Војске Србије била је нео-пходна промена система индивидуал-не обуке. До 2009. године тај системје тежишно био усмерен на рочни са-став, а данас имамо заокружен си-стем индивидуалне обуке професио-

налног састава. Током 2011. године унашим јединицама оспособљено је970 војника на добровољном служе-њу војног рока и око 800 кандидата запрофесионалне војнике, док је у овојгодини, до почетка септембра, обуче-но око 500 војника „добровољаца”.Отпочела је и обука 490 војника сеп-тембарске генерације, међу којима јеи 50 девојака.

Поред тога, током прошле и овегодине реализовано је више од 130курсева и других облика усавршава-ња, на којима је обучено више од3.600 официра, подофицира, профе-сионалних војника и цивилних лица, адо краја 2012. године планирана је ре-ализација још 20 курсева и различи-тих облика усавршавања за више од363 лица. Подаци јасно указују да јесистем обучавања у овој фази рефор-ме система одбране веома сложен,али пре свега јер су категорије кадракоји обучавамо различите, посебнокад је реч о професионалним војници-ма, који су на различите начине при-мани у професионалну службу. Једанброј њих није завршио обуку и билоје нужно да се најпре војнички оспо-собе, као и кандидаткиње за профе-сионалне војнике. Зато смо развилипланове и програме за различите ка-тегорије кадра и различите обликеусавршавања, узимајући у обзир и већобучене војнике који су, у међувреме-ну, добровољно одслужили војни рок.

– Центар за усавршавање кадро-ва АБХО у Крушевцу, као регионалницентар, представља визију на којој ин-тензивно радимо, иако још нисмо до-били акредитацију. Током 2011. годинеу Центру су реализована два курса заприпаднике Војске Србије са 45 пола-зника и шест међународних курсева с100 полазника из 29 земаља. У овој го-

дини реализован је курс за припадникеВојске Србије на коме је учествовало17 полазника и четири међународнакурса која су имала 45 полазника. Оче-кујемо да ове године на курсевима реа-лизованим у Крушевцу учествују пола-зници из више земаља него претходнегодине, што показује да Центар добијасве већи значај и углед.

Јасна је разлика у обучавању роч-ног и професионалног војника. Пресвега према улазним параметрима,професионални војници бирају се ме-ђу великим бројем кандидата, спрем-нији су у сваком погледу и мотивиса-ни да постигну што боље резултате уобуци. С друге стране, Упутство зауправљање обуком, као кључни нор-мативни документ, прецизира стан-дарде које професионални војницитреба да достигну да би се оценилиоспособљеним за службу у Војсци Ср-бије. Стандарде морају да испуне.

ƒ У Центрима за обуку, пот-чињеним Команди којом ко-мандујете, реализује се иусавршавање или образовањеподофицира, које сада добија-мо од најбољих професионал-них војника. Које су каракте-ристике њиховог обучавањаи какав је квалитет таквихкурсева?

– Подофицири су раније до нај-виших подофицирских чинова стиза-ли без посебних усавршавања. Садасу у области каријерног вођења подо-фицира, које обухвата постављење надужност и унапређивање у виши чин,планирана четири облика усавршава-ња – виши курс, курс за прве подофи-цире, штабни курс и курс за главногподофицира. Измене у концептуоспособљавања за подофицире и њи-хово усавршавање током каријерезахтевале су промене и у организациј-ској и у нормативној области. Форми-ран је Центар за обуку и усавршава-ње подофицира, који има најквали-тетније официре и подофицире – ин-структоре, а обезбеђена је и потреб-на инфраструктура. Прва четири под-официра завршила су курс за ин-структоре и сертификовани су у Кра-љевској војној школи за подофициреу Холандији. По повратку, они су, сдва инструктора из исте школе, реа-лизовали први курс за подофицире уЦентру, након чега су и остали доби-ли звање инструктора.

Када је реч о нормативној обла-сти, израђени су програми за све кур-севе чија је реализација планирана у

Центру за обуку и усавршавање под-официра. У њиховој изради коришће-на су искуства страних армија, стече-на на великом броју међународних ак-тивности, на којима су учествовали инаши припадници, а поред тога вели-ки број делегација страних армија по-сетио је Центар и помогао саветима имишљењима.

ƒ Команда за обуку надлежнаје и за реализацију практичнеобуке кадета који полазе уВојну академију, што импли-цира и већу дозу одговорно-сти за будући официрски ка-дар. Како сте задовољни тимделом обавеза које се реализу-ју у центрима за обуку?

– Студијским програмима школо-вања кадета Војне академије од 2010.године предвиђено је да првих месеци по дана кадети прве године реализу-ју основно оспособљавање у центримаза обуку. Тренутно се на обуци у 2. и 3.центру за обуку налази 189 кадета 137.класе Војне академије и 29 кадета 4.класе ВМА. Такав садржај школовањајесте потреба система одбране. Ана-лизе су показале да је за кадете врлозначајно да у конкретним условима до-живе војну организацију и да, након са-владавања практичног дела обуке, лак-ше отпочну изучавање теоријских са-држаја програма школовања на Војнојакадемији.

Тај вид практичне обуке има по-себну вредност не само зато јер каде-ти стичу основне војничке вештине,стројево се уобличе, први пут гађају,положе војничку заклетву и савладају

– Треба увек имати у виду да сеза подофицире оспособљавају нај-бољи професионални војници, којепредлажу команде и јединице Вој-ске Србије. Они најпре похађају ли-дерски курс и основни курс за под-официре. У измењеној улози подо-фицирског кадра, подофицири мо-рају да постану вође група и одеље-ња – непосредни извођачи индиви-дуалне обуке и обуке одељења. Досада је реализовано пет лидерскихкурсева с 239 полазника и четириосновна курса за 177 подофицира,од којих је више од 150 и унапређе-но у чин водника. До краја годинепланирана је реализација још двалидерска курса за 120 полазника.

У Центру за усавршавање под-официра до сада је реализовано ишест курсева за прве подофицире,а завршио их је 141 полазник. Дру-ги курсеви усавршавања подофи-цира планирани су према потреба-ма команди и јединица за 2013. го-дину. Команда за обуку задовољнаје квалитетом реализације курсевакоји се верификују на завршним ис-питима, али нам посебно значе ви-соке оцене које о раду и оспосо-бљености полазника добијамо изкоманди и јединица, пре свега оце-на главног подофицира Војске Ср-бије и главних подофицира коман-ди оперативног нивоа – истиче бри-гадни генерал Душан Стојановић.

1 . о к т о б а р 2 0 1 2 .

и н т � р в ј у

22

НАЈБОЉИ У ПОДОФИЦИРЕ

ВИЗИЈА РЕГИОНАЛНОГ ЦЕНТРА

23

БРАНИЋЕ ПРВОМЕСТО– Команда за обуку посвећује

велику пажњу физичкој оспосо-бљености својих припадника. Да јето тако потврђује и успех постиг-нут на прошлогодишњем Спорт-ском првенству Војске Србије, ка-да је екипа Команде освојила првоместо. Правовремене и квалитет-не припреме предуслов су за осва-јање медаља – истиче бригадни ге-нерал Душан Стојановић и напоми-ње да су спортисти Команде заобуку и претходних дана вреднотренирали у центрима за обуку.

– Ових дана интензивно сеприпремамо за учешће на наред-ном спортском првенству. Ми сеозбиљно припремамо, свесни чи-њенице да је прво место импера-тив свих такмичарских екипа.Уверен сам да ће у фер-плеј бор-би наше екипе, у свим спортскимдисциплинама, потврдити квали-тет физичке оспособљеностиприпадника Команде за обуку.

остале садржаје, већ и зато што на тајначин, заправо, најбоље сагледавајуулогу и дужности војника, оних који-ма ће, обављајући почетне официрскедужности, бити претпостављени. По-ред тога, кадети током неколико не-деља практично доживе будући по-зив, имају прилику да тестирају својемогућности и потврде, односно про-мене избор професије. Имајући то увиду, обуци кадета дали смо приори-тет над свим осталим садржајима об-учавања, јер је то директна инвести-ција у будућност.

ƒ Да ли сте задовољни цен-трима за обуку, њиховомопремљеношћу, нивоом по-пуне и квалитетом обуке уњима? Један од њих, Центару Крушевцу, на пример, тре-ба да прерасте и у регионал-ни центар. Колико је та жељареална?

– Претходних година, као и током2012, посебно смо се ангажовали наизбору и оспособљавању кадра за реа-лизацију садржаја обучавања у нашимјединицама, на полигонима, стрели-штима и вежбалиштима. Кадар и ин-фраструктура за обуку представљајунеодвојиви део целине. Иако сам уоп-ште задовољан стањем у центрима заобуку, пре свега односом професио-налних припадника према задацимапланирања, организовања и извођењаобуке, треба рећи да има простора запобољшање тренутног стања, најпре уосавремењавању инфраструктуре заобуку – опремање тренажерима, симу-латорима, стрелишном опремом, али иу стварању бољих услова за смештај иорганизацију живота и рада у једини-цама. Задовољан сам и попуном једи-ница, она је виша од 90 одсто, али пресвега сам задовољан квалитетом ин-структора и сертификатора индивиду-алне обучености. Они су у претходномпериоду у потпуности препознали сво-је место и улогу у систему обуке. Учи-нили су много и на личном усавршава-њу и оцене њихове оспособљености сувисоке – врло добре и одличне.

Када је реч о Центру за усаврша-вање кадрова АБХО у Крушевцу, којије 2007. године уврштен у Презентаци-

они документ Владе Србије за присту-пање Програму Партнерства за мир,сматрам да има све услове да постанерегионални центар. У поглављу 2 пре-зентационог документа, Центар АБХОпредстављен је као национални капа-цитет који се може ставити на распо-лагање за регионалне и шире међуна-родне потребе и од тада се на експерт-ским састанцима, током билатералнихпосета и реализације међународнихкурсева, ради на реализацији тог про-јекта. Последња у низу јесте посета ко-манданта школе НАТО-а из Оберамер-гауа пуковника Марка Беинса, реали-зована у августу ове године, када је ис-такнуто да капацитети и инфраструк-тура за обуку Центра у Крушевцу и по-лигона „Равњак” задовољавају стан-дарде за добијање статуса партнер-ског центра. У току посета и експерт-ских разговара дефинишу се модели имогући начини сарадње и реализацијемеђународних курсева.

ƒ После дугогодишњег дели-мичног занемаривања, физич-

кој обуци се у Војсци посве-ћује све већа пажња. Командаза обуку редовно постижезапажене успехе на спорт-ским такмичењима у Војсци.Колико инсистирате на фи-зичкој и ватреној оспособље-ности припадника Команде?

– Имам недоумицу и питање дали је у једном периоду физичка обукау Војсци Србије била запостављена.Рекао бих да се то дешавало само уоним командама и јединицама где сеније поштовала нормативна регулати-ва у тој области, тамо где су се некимдругим задацима давали приоритетии где није било личног примера старе-шина на најодговорнијим дужности-ма. Уверен сам да тога више нема. УКоманди за обуку физичку оспосо-бљеност припадника сматрамо једна-ко значајним делом јединствене цели-не оспособљености припадника Вој-ске, коју још чине и стручноспеција-листичка и ватрена оспособљеност. Утом смислу, а пре свега правилнимпланирањем, обезбедили смо да фи-зичкој обуци у Команди и јединицамаприсуствује максималан број припад-ника. Одсутни могу бити само они ко-ји извршавају неодложне задатке. За-узели смо став да припадници Коман-де за обуку, без обзира на којој се ду-жности налазе, морају имати најмањеврло добру оцену према стандардимаза проверу физичке способности.

Када је реч о ватреној оспособље-ности, истичем да припадници Коман-де за обуку реализују сва предвиђенагађања. У тој области смо такође предостваривањем циља који смо постави-ли – само врло добра оцена. Право језадовољство када се резултати оспо-собљености припадника Команде ве-рификују високим оценама инспекцијеИнспектората одбране и контроле Ге-нералштаба Војске Србије.

ƒ Команда за обуку је претпо-стављена и територијалнимбригадама, што значи да је од-говорна и за оспособљавање ре-зервног састава. Да ли сте за-довољни стањем у тим једини-цама?

1 . о к т о б а р 2 0 1 2 .

и н т � р в ј у

24

смотру покретних ствари из пописа,и – задовољни смо постигнутим ре-зултатима.

Обука ратних команди и једини-ца јесте област у којој постоје и нај-већи проблеми. До сада смо индиви-дуално обучавали привремени састави део критичних специјалности. Збогнедостатка финансијских средставанисмо реализовали планирану обукукоманди територијалних јединица.

Израдили смо средњорочни планобуке резервног састава у коме је из-ражена јасна пројекција када и какоподићи обученост ратних команди и

јединица. Постоје уверавања да ће однаредне године бити обезбеђена фи-нансијска средства за реализацију за-датка у овој области.

Последњих недеља Команда заобуку је помогла у гашењу бројних по-жара у Србији. Кад је реч о трећој ми-сији Војске, Команда има значајну уло-гу. Како се носите с тим захтевимадруштва, који се нужно повећавају усве тежој економској ситуацији?

– Нама су задаци треће мисијеВојске Србије потпуно јасни. И за њихсе припремамо правовременом про-ценом угрожености, избором и при-премом снага и средстава које у одре-ђеном тренутку можемо, а рекао бихи морамо да ангажујемо и добром ко-ординацијом са штабовима за ванред-не ситуације у окрузима, општинама иСектором за ванредне ситуацијеМУП-а Србије.

Ових дана анализирамо наше ан-гажовање на тим задацима. Поред ве-ликог броја позитивних искустава, уо-чили смо и слабости које опремањеми обуком треба уклонити.

Желео бих да нагласим да смо уизвршењу задатака треће мисије Вој-ске Србије пре пола године били поброју припадника и технике значајни-је ангажовани и у отклањању последи-ца од снежних падавина и да је за та-кво ангажовање одликовано пет при-падника Команде за обуку – један офи-цир, два подофицира и да професио-нална војника.

ƒ Какви су планови Команде заобуку у наредном периоду?

– Планови Команде за обуку докраја 2012. године су реални и оства-риви. Основни циљеви су реализацијапланова оспособљавања свих катего-рија кадра и одржавање достигнутогстепена оперативних и функционал-них способности команди и јединица.Међу најважније активности до краја2012. године убрајамо реализацијуобуке кадета Војне академије и војни-ка септембарске класе на добровољ-ном служењу војног рока, који су 22.септембра положили војничку закле-тву, пријем потпоручника који су, позавршетку Војне академије, стигли ујединице и њихова обука за дужностина које су постављени. Такође, ко-мандно-штабна вежба Команде Ко-манде за обуку и потчињених једини-ца, задаци из планова међународневојне сарадње, реализација годишњиханализа и планирање за наредну годи-ну, као и припрема и учешће екипе на5. спортском првенству Војске Срби-је. Лично не очекујем проблеме у реа-лизацији задатака.

Команда за обуку ће се у 2013. го-дини тежишно ангажовати на реали-зацији планова оспособљавања свихкатегорија кадра, а у складу с одобре-ним финансијским средствима очеку-јем да ћемо побољшати стање инфра-структуре за обуку, услове живота ирада у делу наших јединица и отпоче-ти реализацију средњорочног планаобуке резервног састава. ƒ

Душан ГЛИШИЋ

ПОМОЋ УГРОЖЕНИМАТоком врелих летњих месеци

на гашењу пожара били су ангажо-вани припадници више јединицаКоманде за обуку. Због обимаугрожености свакако је најзначај-није било ангажовање на Тари, алису припадници, њих више од 250,заједно са осталим припадницимаВојске Србије, пре свега из једини-ца Копнене војске, били ангажова-ни и на простору села Крива Река(општина Брус), Мали Шиљеговаци Гаглово (Крушевац), Горња Го-ревница (Горњи Милановац), Ми-лићевац (Чачак), више локација наподручју планине Сувобор, као исела Горња Каменица и Равно Буч-је (општина Књажевац).

– Поред задатака обучавања,Команда за обуку се, с ништа мањеупорности и доследности, бави и сво-јим другим задатком – мобилизациј-ским припремама. Према доктринар-ним решењима, Команда у рату пре-раста у Команду територијалних сна-га, а јединице Команде за обуку фор-мирају територијалне бригаде, њихукупно осам, као и одређен број ни-жих јединица.

Мобилизацијски планови сеплански ажурирају. Током године са-општили смо ратни распоред радиподмлађивања резервног састава и

25

Пр�зник Служб� т�л�комуник�циј�

УДому Гарде на Топчидеру обележен је Дан службе теле-комуникација – 20. септембар. Свечаности је присуство-

вао и начелник Генералштаба генерал-потпуковник Љуби-ша Диковић.

Начелник Управе за телекомуникације и информатикугенерал-мајор Радивој Вукобрадовић, који је тог дана пре-дао дужност пуковнику Предрагу Симовићу, поздравио јеприсутне у име свих припадника службе телекомуникација.

– У периоду између два празника, тежиште службе те-лекомуникација било је на опремању савременим телеко-муникационим уређајима јединица које се укључују у мул-тинационалне операције, јединица које су непрекидно ан-гажоване на тежишним задацима Војске Србије и јединицаиз састава Специјалне бригаде –рекао је генерал Вукобра-довић и додао да су припадници службе овладали техника-ма планирања и организовања које су неопходне у раду сновом технологијом.

Пуковник Симовић, који је преузео дужност заступни-ка начелника Управе за телекомуникације и информатику,пожелео је добродошлицу присутнима и рекао да ће на тојдужности предано радити на извршењу свих задатака.

За обележавање Дана службе телекомуникација одре-ђен је датум када је престолонаследник Александар Кара-ђорђевић 1916. године, на предлог министра војног донеоУредбу о војном телеграфу. Одредбама Уредбе, веза је по-стала самосталан род војске. ƒ

В. В.

Г� н� р�л Ди ко вић у кон тро ли ј� ди ни ц�

На чел ник Ге не рал шта ба ге не рал-пот пу ков ник Љу би шаДи ко вић кон тро ли сао је је ди ни це Дру ге бри га де у гар -

ни зо ни ма Кра ље во, Но ви Па зар и Ра шка, а за тим и је ди ни -це у За је ча ру.

Ге не рал-ма јор Ми лан Мој си ло вић ин фор ми сао је на -чел ни ка Ге не рал шта ба о ста њу опе ра тив них и функ ци о -нал них спо соб но сти Коп не не вој ске ко јом ко ман ду је. Оста њу у Дру гој бри га ди го во рио је пу ков ник Вла де та Бал -тић, за ме ник ко ман дан та, а о функ ци о ни са њу под о фи цир -ског ко ра ре фе ри сао је за став ник пр ве кла се Зо ран Ба кић,глав ни под о фи цир.

У За је ча ру су ге не ра лу Ди ко ви ћу ре фе ри са ли бри гад -ни ге не рал Же ли мир Гли шо вић, ко ман дант Тре ће бри га деи пот пу ков ник Го ран Ста мен ко вић, ко ман дант Ко ман де зараз вој Ти моч ке бри га де. ƒ

Из ло жб� Му з� ј� ЈРВ у Кр� љ� ву

Уокви ру обе ле жа ва ња сто го ди шњи це срп ског вој ног ва -зду хо плов ства, у На род ном му зе ју Кра ље ва отво ре на је

из ло жба „Сто го ди на вој ног ва зду хо плов ства Ср би је1912–2012”. По став ку Му зе ја Ју го сло вен ског рат ног ва зду -хо плов ства отво рио је ко ман дант 98. ва зду хо плов не бри -га де пу ков ник Алек сан дар Бје лић.

Број ним пред ме ти ма, до ку мен ти ма и фо то гра фи ја маау тор из ло жбе Пре драг Ла же тић ус пео је да на за ни мљивна чин при ка же исто ри ју на шег вој ног ва зду хо плов ства.

У Кра ље ву, гра ду ко ји има бо га ту ва зду хо плов ну тра -ди ци ју, јер је у ње му од 1925. го ди не по сто ја ла фа бри каави о на, у ко јој су пра вље ни ави о ни „бре ге” и „дор ни јер”и у ко ме је сме штен вој ни ае ро дром и ави ја циј ска је ди ни -ца ду же од пе де сет го ди на, из ло жба је оку пи ла број негра ђа не. ƒ

Д� в� ти ли д�р ски курс у П�н ч� ву

УЦен тру за обу ку и уса вр ша ва ње под о фи ци ра у ка сар ни„Сте ви ца Јо ва но вић” у Пан че ву по чео je де ве ти ли дер -

ски курс, ко ји по ха ђа 59 про фе си о нал них вој ни ка из свихје ди ни ца Вој ске Ср би је.

Ли дер ски курс је пр ва сте пе ни ца ко ју про фе си о нал нивој ни ци мо ра ју да пре ђу ка ко би мо гли да на ста ве оспо со -бља ва ње на пу ту до пр вог под о фи цир ског чи на. ƒ

Ова квим ак ци ја ма обез бе ђи ва ња ми ра Вој ска Ср би јепо твр ђу је да је ка дра да од го во ри ме ђу на род ним оба ве за ма у до ме ну од бра не и по твр ди сво ју уло гу укре и ра њу по зи тив не сли ке о Ср би ји у све ту, ис та као јена чел ник Ге не рал шта ба Вој ске Ср би је ге не рал--пот пу ков ник Љу би ша Ди ко вић ис пра ћа ју ћи у ба зи „Југ” при пад ни ке на ше вој ске у ми ров не ми си је

УБа зи „Југ” код Бу ја нов ца, у не -де љу 16. сеп тем бра, ор га ни -зо ван је све ча ни ис пра ћајкон тин ге на та Вој ске Ср би јеко ји се упу ћу ју у мул ти на ци о -

нал не ми ров не опе ра ци је на Ки пру(UNFICYP) и у Ли ба ну (UNFIL).

За ста ве Ре пу бли ке Ср би је ко ман -ди ри ма во до ва срп ских ми ров ња кауру чио је на чел ник Ге не рал шта ба Вој -ске Ср би је ге не рал-пот пу ков ник Љу -би ша Ди ко вић, а до га ђа ју је при су ство -вао и ам ба са дор Шпа ни је Артуро Лак-

лаустра Белтран, као и стра ни вој нииза сла ни ци, пред став ни ци Ми ни стар -ства од бра не и Вој ске, чел ни ци За је ча -ра, Ра шке, Вра ња, Бу ја нов ца и Пре ше -ва, те род би на и при ја те љи вој ни ка иофи ци ра ко ји сле де ће не де ље од ла зена ми ров не за дат ке.

Обра ћа ју ћи се при сут ни ма, на -чел ник Ге не рал шта ба ис та као је да сепро шле го ди не, по сле ду же па у зе, на -ша др жа ва вра ти ла на ма пу зе ма ља ко -је уче ству ју у мул ти на ци о нал ним опе -ра ци ја ма Ује ди ње них на ци ја.

– По след њих не ко ли ко го ди наВој ска Ср би је не пре кид но ја ча сво јека па ци те те, а то ком по след ње го ди нераз ви ли смо спо соб ност да ви ше стру -ко по ве ћа мо број при пад ни ка ан га жо -ва них у мул ти на ци о нал ним опе ра ци ја -ма Ује ди ње них на ци ја и Европ ске уни -је – ис та као је ге не рал Ди ко вић и до -дао да ти ме на ша вој ска по твр ђу је даје ка дра да од го во ри ме ђу на род нимоба ве за ма у до ме ну од бра не и по твр -

Ми ров ња ци ис пра ће ни у ми си је на Ки пру и у Ли ба ну

Mирречима и делима

1 . о к т о б а р 2 0 1 2 .

о д б р � н �

26

ПРИЛИКА ЗА АФИРМАЦИЈУКа пе тан Го ран Ро га но вић, из 21. пе -

ша диј ског ба та љо на из Ра шке, ко ман дирво да ко ји се упу ћу је у мул ти на ци о нал нуопе ра ци ју на Ки пар, за да так ко ји га оче -ку је сма тра вр ло од го вор ним и зна чај нимза на шу зе мљу.

– То је сте при ли ка и да се до ка жем уко ман до ва њу. Од ла зак у ми си ју је, та ко -ђе, ве ли ко жи вот но ис ку ство. На дам се да

27

они су, пре све га, од го вор ни љу ди ко јипо ма жу ло кал ном ста нов ни штву и спа -са ва ју људ ске жи во те – ре као је ге не -рал Ди ко вић и по твр дио да су на шими ров ња ци, про фе си о нал ним и по жр -тво ва ним ра дом, за вре ди ли мно га при -зна ња и од ли ко ва ња.

Пре ма ре чи ма ге не ра ла Ди ко ви -ћа, при пад ни ци ма на ше вој ске ко ји од -ла зе на за дат ке ван гра ни ца Ср би је ми -си је је су ве ли ки про фе си о нал ни иза -зов и на те ре ну ће се су сре та ти с раз -ли чи тим кул ту ра ма и оби ча ји ма.

– Ис ку ства сте че на у ми си ја ма наКи пру и у Ли ба ну мно го ће вам зна чи -ти у на став ку ка ри је ре, а ви све оношто је до бро и по жељ но до не си те сасо бом и упо тре би те у сва ко днев номра ду у Вој сци Ср би је.

По же лев ши сре ћан пут на шимми ров ња ци ма, ге не рал Ди ко вић је ис -та као да је, по сле при хва та ња овогиза зо ва, основ ни циљ да за да так из вр -ше без бед но и да са љу ди ма с ко ји мабу ду у кон так ту по сту па ју ча сно и чо -

ди сво ју уло гу у кре и ра њу по зи тив несли ке о Ср би ји у све ту.

На чел ник Ге не рал шта ба ис та каоје да пред гра ђа ни ма Ки пра, Ли ба на,Ли бе ри је, Кон га, Оба ле Сло но ва че идру гих зе ма ља, чи ју без бед ност уна -пре ђу ју, при пад ни ци на ше вој ске у нај -бо љем све тлу пред ста вља ју Вој ску Ср -би је и др жа ву.

– У мул ти на ци о нал не опе ра ци јеупу ћу је мо вр хун ске про фе си о нал це,ко ји струч но из вр ша ва ју за дат ке, али

веч но, ка ко до ли ку је вој ни ци ма срп скевој ске, али и да ре чи ма и де ли ма пре -но се по ру ке ми ра и при ја тељ ства.

Уме сто сво јих ко ле га ко ји су упрет ход ном пе ри о ду из вр ша ва ли за -дат ке на Ки пру, на ово остр во у ми си јује от пу то ва ло 46 вој ни ка и офи ци ра,док је у Ли бан, по сле дво ме сеч них за -јед нич ких при пре ма у Шпа ни ји, оти -шао вод са 41 срп ским ми ров ња ком.Кон ти ген ти су ве ћи ном са ста вље ни одста ре ши на и вој ни ка из За је ча ра, Ра -шке, Вра ња, Пре ше ва и Бу ја нов ца.

Вој ска Ср би је са да у мул ти на ци о -нал ним ми ров ним опе ра ци ја ма, у се дамзе ма ља, има укуп но 109 при пад ни ка. ƒ

Вла ди мир ВЈЕ ШТИЋ

– Го ди ну да на се већ спре ма -мо за од ла зак у опе ра ци ју и пот пу -но смо спрем ни за из вр ша ва њесвих за да та ка – ка же раз вод ни цаТа ња Ив ко вић, ко ја је у Вој сци Ср -би је две го ди не на ду жно стистрел ца у дру гом оде ље њу во дако ји иде у Ли бан.

Ста ри јем вод ни ку Вла ди ми руНи ко ли ћу, ка ко ис ти че, пре све гаје дра го што ће у ми си ји пред ста -вља ти сво ју др жа ву.

– То је ве ли ка част и спре мансам да од го во рим иза зо ви ма и дапо сту пам по свим на ре ђе њи мапрет по ста вље них на те ре ну.

СПРЕМНИ ЗА ИЗАЗОВЕ

ће овим мо јим за дат ком јед но га да на би -ти по но сна и мо ја де ца.

По ро ди це срп ских ми ров ња ка све -сне су зна ча ја ми си ја и ис ти чу да су за до -вољ ни што у њи ма уче ству ју њи хо ви нај -бли жи, је ди но ће им, ка жу, те шко па стида љи на, али спрем ни су да из др же.

– Са мо нек се чу ва ју и да се вра те жи -ви и здра ви!

ца Дра га нић, за ме ник ко ман дан таКоп не не вој ске ге не рал-ма јор Во јинЈон дић, ко ман дант Пр ве бри га де бри -гад ни ге не рал Ђо ки ца Пе тро вић и ко -ман дант Пр вог цен тра за обу ку у Сом -бо ру пот пу ков ник Ла зар Осто јић.

О ор га ни за ци ји и ци ље ви ма ве -жбе го во рио је на чел ник Оде ље ња запла ни ра ње и раз вој ко ман де Коп не невој ске и ди рек тор ве жбе пот пу ков никДра ган Ан тић.

Ге не рал Дра га нић је оце нио да јеве жба по ка за ла до бру ор га ни за ци ју ида су по стиг ну ти ви со ки ре зул та ти уоства ри ва њу опе ра тив них спо соб но -сти Вој ске Ср би је.

За ме ник ко ман дан та Коп не невој ске ге не рал Јон дић ре као је да сује ди ни це Коп не не вој ске ко је су уче -ство ва ле у при пре ми, ор га ни зо ва њу ииз во ђе њу ве жбе, по ка за ле и до ка за лесво ју ин тер о пе ра бил ност с НА ТОстан дар ди ма.

Ука сар ни „Ае ро дром” у Сом бо ру14. сеп тем бра ре а ли зо ва на је за -вр шни ца ве жбе „Штит 02” у

окви ру ева лу а ци је 1. ни воа. Ци ље виве жбе би ли су да се са гле да до стиг -ну ти ни во ин тер о пе ра бил но сти и из -вр ши ева лу а ци ја де кла ри са них је ди -ни ца за уче шће у мул ти на ци о нал нимопе ра ци ја ма, по бољ ша ин тер о пе ра -бил ност тих је ди ни ца, стек ну нео п -ход на ис ку ства у пла ни ра њу ве жби поНА ТО стан дар ди ма и из вр ше при пре -ме за на ци о нал ну ева лу а ци ју де кла ри -са них је ди ни ца за уче шће у мул ти на -ци о нал ним опе ра ци ја ма.

Уче ство ва ле су три је ди ни це –мо то ри зо ва на пе ша диј ска че та, водвој не по ли ци је и вод АБ ХО. Ве жба јетра ја ла од 5. до 14. сеп тем бра, а ева -лу а ци ја де кла ри са них је ди ни ца из ве -де на је од 11. до 13. сеп тем бра.Ве жбису при су ство ва ли на чел ник Упра ве заобу ку и док три ну ге не рал-ма јор Јо ви -

Ве жба „Штит 02” у Сом бо ру

Про ве ра оспо со бље но сти

1 . о к т о б а р 2 0 1 2 .

п о л и г о н

28

У за вр шном де лу ве жбе из ве денје при каз спо соб но сти де кла ри са нихје ди ни ца за из вр ша ва ње за да та ка умул ти на ци о нал ним опе ра ци ја ма. ƒ

С. АН ЂЕЛ КО ВИЋСни мио Д. БАН ДА

У окви ру ве жбе ре а ли зо ван јеи курс за ева лу а то ре по Кон цеп туопе ра тив них спо соб но сти – ева лу -а ци ја и из ве шта ва ње (ОCC E&F).Отва ра њу кур са при су ство ва ли супу ков ник Сто јан Ба ти нић, за ступ -ник на чел ни ка Упра ве за опе ра -тив не по сло ве Ге не рал шта ба Вој -ске Ср би је и пот пу ков ник Мор тенМо из Европ ске ко ман де НА ТО.

На кур су је об у ча ва но 26 при -пад ни ка стра них ору жа них сна гаиз 16 парт нер ских зе ма ља (Ау -стри ја, Азер беј џан, Бе ло ру си ја,Бо сна и Хер це го ви на, Ве ли ка Бри -та ни ја, Гру зи ја, Ита ли ја, Јор дан,Ка зах стан, Не мач ка, Цр на Го ра,САД, Фран цу ска, Фин ска, Укра ји -на и Швед ска) и 10 при пад ни каВој ске Ср би је.

КУРС ЗА ЕВА ЛУ А ТО РЕ

29

Д�н слу жби ло ги стич ких сп� ци ј�л но сти

Уор га ни за ци ји Цен тра за обу ку ло ги сти ке, у ка сар ни„Цар Ла зар” у Кру шев цу одр жа на је све ча ност ко јом су

обе ле же ни Дан ин тен дант ске слу жбе – 14. сеп тем бар и Дантех нич ке и са о бра ћај не слу жбе – 15. сеп тем бар.

Го во ре ћи о по стиг ну тим ре зул та ти ма, ко ман дант Цен -тра за обу ку ло ги сти ке пот пу ков ник Ја дран ко Ди вјак ис та -као је да је у Цен тру, у окви ру ре а ли за ци је основ ног за дат -ка – обу ке ка дра тех нич ке, са о бра ћај не и ин тен дант ске слу -жбе – у пр о те клих го ди ну да на ре а ли зо ва но 50 кур се ва.Оспо со бље но је 1.270 при пад ни ка ло ги сти ке. ƒ

Об�л�ж�н Д�н Бриг�д� в�з�

Свечаним постројавањем и тактичко-техничким зборомнове телекомуникационо-информатичке опреме у ка-

сарнама „Бањица” и „Топчидер” 20. септембра обележенје Дан Бригаде везе.

Говорећи о тежишним задацима у претходном перио-ду, командант бригаде пуковник Влатко Курај истакао je даје обезбеђена непрекидност и квалитет рада телекомуни-кационо-информационог система Министарства одбране иВојске Србије.

– Припадници Бригаде везе активно учествују у изград-њи функционалних модела, заједно са припадницима Војно-техничког института, за потребе покретне компоненте ин-тегрисаног телекомуникационо-информационог система.Такође, значајним доприносом у реализацији вежби „Авала2012” и „Штит 02” припадници Бригаде потврдили суспремност за квалитетно телекомуникационо и информа-тичко обезбеђење – истакао је пуковник Курај и додао да суприпадници јединице значајно допринели реализацији ме-ђународне телекомуникационо-информатичке вежбе„Combined Endavour 2012” у немачком граду Графенбергу. ƒ

В. В.

Војни л�к�р у општини Кнић

Уселу Борач, у општини Кнић, припадници 250. ракетнебригаде за противваздухопловна дејства организовали

су акцију „Војни лекар на селу”.У просторијама сеоске школе, која је преуређена у ам-

буланту, мештанима је омогућен општи медицински преглед,контрола рада срца ЕКГ апаратом, мерење нивоа шећера укрви и подела неопходних лекова, а од лекара из крагујевач-ке гарнизонске амбуланте добили су и корисне савете.

Осим медицинског тима Бригаде, који је као и у прет-ходних десет акција предводио мајор Вук Вуковић, у Бора-чу је боравила екипа Војномедицинског центра „Славија”,која је за најмлађе организовала предавање о важностипревенције за здравље зуба. ƒ

С� ст� н�к о н� о ру ж� њу и ло ги сти ци

Че твр том са стан ку о са рад њи у обла сти на о ру жа ња ило ги сти ке при су ство ва ле су де ле га ци је ми ни стар ста ва

од бра не Ау стри је, Бо сне и Хер це го ви не, Цр не Го ре, Ма ке -до ни је, Сло ве ни је и Ср би је, док је Ми ни стар ство од бра неХр ват ске пред ста вљао њен иза сла ник од бра не у Ср би ји.

Са стан ком су пред се да ва ли по моћ ник ми ни стра од -бра не за ма те ри јал не ре сур се Ја смин ка То до ров и ге не рал-пот пу ков ник Фре јо Ап фал тер из ау стриј ске де ле га ци је.

Зе мље уче сни це раз ме ни ле су ис ку ства у обла сти мана о ру жа ња и ло ги сти ке и раз го ва ра ле о да љим ко ра ци ма уци љу уна пре ђи ва ња са рад ње, а цен трал на те ма са стан каби ла је при ме на ло ги стич ких ин фор ма ци о них си сте ма.

Ово го ди шњи са ста нак пред ста вља на ста вак за по че теса рад ње у обла сти на о ру жа ња и ло ги сти ке, по кре ну те наини ци ја ти ву Ау стри је. Пр ва два са стан ка одр жа на су у Бе -чу, а прет ход ни у Бе о гра ду. ƒ

С� ми н�р о р�з во ју сц� н� ри ј� з� пл� ни р� њ�

Се ми нар „Раз вој сце на ри ја за пла ни ра ње за сно ва ног наспо соб но сти ма на на ци о нал ном ни воу” ре а ли зо ван је у

са рад њи са Цен тром за ци вил но-вој не од но се Мор на рич -ке по сле ди плом ске шко ле из Мон те ре ја, САД.

Де ле га ци ју Цен тра за ци вил но-вој не од но се Мор на -рич ке по сле ди плом ске шко ле из Мон те ре ја пред во дио јеЈан Му ру мец, а на се ми на ру су уче ство ва ли пред став ни циор га ни за ци о них је ди ни ца Ми ни стар ства од бра не и Ге не -рал шта ба Вој ске Ср би је. ƒ

1 . о к т о б а р 2 0 1 2 .

о д б р � н �

30

У Нишу об�л�ж�нивојни пр�зници

Припадници Мешовите артиљеријске бригаде у Нишуобележили су 14. септембар – Дан рода артиљерије и

дан јединице. Истовремено, Дан војне полиције обележилису старешине и војници Трећег батаљона Војне полиције.

Свечаности су присуствовали командант Копнене вој-ске генерал-мајор Милан Мојсиловић са сарадницима, ко-мандант Треће бригаде бригадни генерал Желимир Глишо-вић и бројни гости.

Командант Мешовите артиљеријске бригаде пуков-ник Звонко Стојковић подсетио је на богату традицију срп-ских артиљераца.

Артиљеријске јединице Војске Србије за свој празникузеле су 14. септембар, када је 1918. године на Солунскомфронту, из 1.800 артиљеријских цеви, почела припрема занапредовање 1. и 2. армије Српске војске и ослобађањеСрбије од окупатора, која је трајала читава 22 сата.

Мешовита бригада, једина артиљеријска јединицаовог ранга у данашњој Војсци Србије, чувар је традицијаАртиљеријске бригаде 22. српске ударне дивизије, која јеу Лозници основана марта 1945. године. ƒ

Стр�ни војни пр�дст�внициу б�зи „Југ”

Стране војне представнике акредитоване у Србији, о на-мени, могућностима и капацитетима базе „Југ” инфор-

мисао је командант 41. пешадијског батаљона потпуков-ник Божидар Пејић.

Начелник Центра за мировне операције пуковник Је-лесије Радивојевић информисао је стране војне представ-нике о учешћу Војске Србије у мултинационалним опера-цијама и њиховом утицају на различитим нивоима.

У оквиру посете, страни војни представници прису-ствовали су испраћају контингената Војске Србије којиучествују у мултинационалним операцијама у Либану иКипру. ƒ

Хот�лу „Оморик�” Зл�тн�пл�к�т� з� р�звој туризм�

Хотел „Оморика”,један од објека-

та Војне установе„Тара”, добитник јеЗлатне плакете„SACEN препоручујенајбоље” за ову го-дину као и сертифи-ката Туристичке па-троле, заједничкогстручног жиријаовог међународногцентра за развој ту-ризма и угоститељ-ства и Удружењаугоститељских и ту-ристичких послени-ка града Ниша.

Хотел „Омори-ка” је, према речима директора ВУ „Тара” потпуковникамр Јована Мијатовића, ово признање добио због шире по-нуде који су донели и осам одсто више гостију него про-шле године.

Награду је потпуковнику Мијатовићу, у друштву нај-бољих туристичких организација из југоисточне Европе,19. септембра у Нишу предао заменик градоначелника Љу-бивоје Славковић.

– Плакета која нам је додељена представља признањеза ниво квалитета у туризму, а додељује се са намером дасе подстакну најуспешнији. „Оморици” је ово признањеприпало због потпуно новог, агресивнијег маркетиншкогнаступа на нашем тржишту и тржишту Републике Српске,али и због употпуњавања понуде новим туристичким про-изводима – рекао је потпуковник Мијатовић. ƒ

М. М.

Војни л�к�р у општиниБ�јин� Б�шт�

Припадници Друге бригаде Копнене војске срединомсеп тембра, у оквиру акције „Војни лекар на селу“,

пружили су бесплатну медицинску помоћ мештанима селаНи ко ли ћи у општини Бајина Башта.

Током акције, којој је при су ство вао председник меснезаједнице Предраг Ђурић, пре гле дана су 72 пацијента иобављено десетак кућних посета. Ста новници тог крајаСрбије, од којих већина има више од 60 година, захвалнису Војсци на помоћи јер многи од њих не мају могућностида редовно посећују лекара. ƒ

Поводом обележавања стотегодишњице од почетка бал-канских ратова, на ВМА је одр-

жан симпозијум „Српски војни сани-тет у балканским ратовима”. Органи-затори тог скупа су Управа за здрав-ство Министарства одбране и Акаде-мија медицинских наука Српског ле-карског друштва. Симпозијум је отво-рио пуковник проф. др Зоран Попо-вић, начелник Управе за војно здрав-ство. Он је подсетио да је историјасанитета и војне медицине на просто-ру Србије дуга више од 170 година ида је нераскидиво везана за судбинудржаве и народа.

– У балканским ратовима српскивојни санитет био је важан функцио-нални део војске, као активна подршказдравственом обезбеђењу у свим ве-ликим биткама. Лекари, медицинскитехничари, болничари били су и у пр-вим борбеним редовима, увек спрем-ни да истински и до краја помогну по-вређенима и оболелима, често ризику-јући животе. С дубоким поштовањемсећамо се припадника санитетске слу-жбе од родоначелника до данашњихдана, од бројних незнаних јунака до ве-

31

ликана који су славу српске војне и це-локупне медицине пронели не само улокалним него и у глобалним размера-ма. Славна историја санитета обавезу-је да адекватно одговоримо дана-шњим изазовима и, у складу с тим,пројектујемо и будуће активности пре-ма захтевима и изазовима времена –рекао је проф. др Поповић.

Професор др Павле Миленко-вић, председник Академије медицин-ских наука СЛД, потенцирао је улогуАкадемије у обрађивању ове теме, јерје у протекле четири године она биласуорганизатор шест симпозијума ораду санитета.

Уводну реч на скупу одржао је дрАлександар Недок. Он је истакао какоје Србија, која је у рат мобилисала ви-ше од 350.000 војника, пред почетакрата имала око 300 лекара. То је билонедовољно па је упућен апел за помоћевропским земљама и готово све су сеодазвале. У Србију је организованостигло 185 лекара и 15 добровољаца.

На Симпозијуму су обрађене те-ме о политичкој и војној ситуацији уСрбији и на Балкану уочи и током бал-канских ратова, о најзначајнијим вој-

ним операцијама, организацији сани-тетске службе и војномедицинскојдоктрини српске војске, говорено је опринципима тријаже, лечења и еваку-ације рањеника и болесника. Посеб-но је наглашена улога санитетских во-зова. Изузетан допринос збрињава-њу рањеника дала је ратна хирургијакоја је достигла сам врх ратне хирур-гије тог доба. Насупрот томе, српскисанитет се из разних разлога показаонемоћним у борби против епидемијазаразних болести – пре свега дизен-терије, трбушног тифуса, колере ималарије. Представљен је и рад Црве-ног крста Србије, а посебно је билоречи о доприносу санитетске мисијеРусије у балканским ратовима.

Радове су излагали др Алексан-дар Недок, Милисав Секулић, др Бра-нислав Поповић, проф. др Вељко То-доровић, проф. др Брана Димитрије-вић, проф. др Небојша Станковић,проф. др Драган Микић, др Јован Мак-сић, др Јован Младеновић, Весна Бал-тић и Лука Николић. Гост из Русијебила је Галина Игоревна Шевцова. ƒ

М. ШВЕДИЋ

Из ме ђу не мо ћи и уз ле таСим по зи јум о срп ском вој ном са ни те ту у бал кан ским ра то ви ма

Слав на исто ри ја са ни те та оба ве зу јенас да аде кват но од го во ри мо да на шњимиза зо ви ма и, у скла дус тим, про јек ту је мо ибу ду ће ак тив но стипре ма зах те ви ма ииза зо ви ма вре ме на,ре као је пу ков никпроф. др Зо ран По по вић, на чел никУпра ве за вој но здрав ство, отва ра ју ћи сим по зи јум Снимио Т. РАДОСАВЉЕВИЋ

Брз раз вој са вре ме не тех ни -ке, ко ји је по себ но из ра -жен у обла сти те ле ко му ни -ка ци ја, омо гу ћио је упо тре -бу уре ђа ја и си сте ма из ра -

ђе них у но вим тех но ло ги ја ма, чи јимоп слу жи ва њем при пад ни ци Слу жбете ле ко му ни ка ци је оба вља ју сво је за -дат ке. Од њих се увек тра жи ло даима ју аде кват на зна ња из обла стиелек тро ни ке, елек тро тех ни ке и те -ле ко му ни ка ци ја. Да нас, ка да су исто -вре ме но у упо тре би те ле ко му ни ка -ци о ни уре ђа ји и си сте ми ста ри је ге -не ра ци је и уре ђа ји код ко јих су за -

По во дом Да на слу жбе те ле ко му ни ка ци ја

Уво ђе ње но вихтех но ло ги ја

1 . о к т о б а р 2 0 1 2 .

32

За да так при пад ни ка Слу жбе те ле ко му ни ка ци ја је да пла ни ра ју, ор га ни зу ју, ус по ста вља ју и одр жа ва ју ра дио,ра дио-ре леј не и ка блов ске ко му ни ка ци је и да оп слу жу јураз ли чи те уре ђа је и си сте ме те ле ко му ни ка ци ја, ства ра ју ћи усло ве за не пре кид но функ ци о ни са ње те ле ко му ни ка ци о но-ин фор ма тич ког обез бе ђе ња ко ман до ва ња и ру ко во ђе ња у Ми ни стар ству од бра не и Вој сци Ср би је

сту пље не но ве тех но ло ги је, тај зах -тев је на ро чи то из ра жен и про ши -рен на нео п ход на зна ња из обла стиин фор ма ти ке.

При о ри те ти ан га жо ва ња Упра -ве за те ле ко му ни ка ци је и ин фор ма -ти ку (Ј-6) би ло је оспо со бља ва ње ка -дра у ру ко ва њу но вим уре ђа ји ма ињи хо вом одр жа ва њу. Од по чет ка2012. го ди не ра зним об ли ци ма уса -вр ша ва ња у зе мљи и ино стран ствуоб у хва ће но је ви ше од 200 при пад -ни ка слу жбе. Та ко ђе, ва жно је ис та -ћи да при пад ни ци слу жбе те ле ко му -

ни ка ци ја све сло же не за дат ке из вр -ша ва ју за јед но са при пад ни ци ма Ин -фор ма тич ке слу жбе.

На чел ник Упра ве за те ле ко му ни -ка ци је и ин фор ма ти ку (Ј-6) ге не рал-ма јор Ра ди вој Ву ко бра до вић на во дида је на пу ту мо дер ни за ци је те ле ко -му ни ка ци о но-ин фор ма ци о ног си сте -ма про и за шао ши рок спек тар за да та -ка ко је је Упра ва ре а ли зо ва ла са мо -стал но или у са рад њи са дру гим ор га -ни за циј ским це ли на ма Ми ни стар стваод бра не и Вој ске Ср би је.

У пе ри о ду из ме ђу два пра зни кате жи ште је би ло на опре ма њу са вре -ме ним те ле ко му ни ка ци о ним уре ђа ји -ма је ди ни ца ко је се упу ћу ју у мул ти на -ци о нал не опе ра ци је, је ди ни ца ко је суне пре кид но ан га жо ва не на те жи -шним за да ци ма Вој ске Ср би је и је ди -ни ца из са ста ва Спе ци јал не бри га де.

На ста вље но је са из вр ше њемпла ни ра них по сло ва на ин те гра ци ји иуград њи те ле ко му ни ка ци о не опре мена мо тор на во зи ла и оства рен је пла -ни ра ни обим тран сфе ра тех но ло ги је

33

При пад ни ци Слу жбе те ле ко -му ни ка ци ја у Вој сци Ср би је обе -ле жа ва ју Дан слу жбе 20. сеп тем -бра. Тог да на (7. сеп тем бар поста ром ка лен да ру) 1916. го ди не,на Кр фу је из да та „Уред ба о вој -ном те ле гра фу”. До но ше њемУред бе по ста вље не су осно ве ор -га ни за ци је ве за у срп ској вој сци,ко је су се раз ви ја ле и оса вре ме -ња ва ле у скла ду са раз во јем вој -ске на овим про сто ри ма све дода на шњих да на.

УРЕД БА О ВОЈ НОМТЕ ЛЕ ГРА ФУ

По ред обез бе ђе ња не пре -кид ног функ ци о ни са ња ста ци о -нар ног де ла те ле ко му ни ка ци о но-ин фор ма ци о ног си сте ма, при пад -ни ци Слу жбе те ле ко му ни ка ци јасу пла ни ра ли, ор га ни зо ва ли и ре -а ли зо ва ли те ле ко му ни ка ци о но-ин фор ма тич ко обез бе ђе ње за ве -ли ки број ве жби и дру гих об ли каоб у ча ва ња. Из два ја мо ан га жо ва -ње при пад ни ка слу жбе на Ве жбикључ них еле ме на та је ди ни це ГШВС, Ве жби ева лу а ци је, ае ро-ми -тин гу по во дом 100 го ди на ВиП -ВО, као и уче шће 42 при пад ни каСлу жбе те ле ко му ни ка ци ја и Ин -фор ма тич ке слу жбе у пла ни ра њу,ор га ни зо ва њу и из во ђе њу ме ђу -на род не те ле ко му ни ка ци о но-ин -фор ма тич ке ве жбе „Combinedndeavor – 2012”.

То је нај ве ћа те ле ко му ни ка -ци о но-ин фор ма тич ка ве жба ко јусва ке го ди не ор га ни зу је Европ -ска ко ман да ОС САД у окви руПро гра ма Парт нер ство за мир.Ове го ди не одр жа на је од 7. до21. сеп тем бра у Не мач кој, уз уче -шће др жа ва чла ни ца Парт нер -ства за мир, НА ТО и дру гих мул -ти на ци о нал них ор га ни за ци ја. Ви -зи ја ве жбе је да се оства ри, про -ве ри и до ку мен ту је ин тер о пе ра -бил ност ко му ни ка циј ских и ин -фор ма тич ких си сте ма из ме ђу уче -сни ка из раз ли чи тих др жа ва и ор -га ни за ци ја и омо гу ћи из во ђе њеза јед нич ких ми ров них опе ра ци јако ри шће њем вла сти тих сред ста -ва те ле ко му ни ка ци ја и ин фор ма -ти ке.

COMBINEDENDEAVOR 2012

за про из вод њу ра дио-уре ђа ја фран цу -ског про из во ђа ча Та лес у Ср би ји.

По ред ан га жо ва ња на ин те гра -ци ји но во на ба вље не опре ме у по крет -не је ди ни це си сте ма те ле ко му ни ка ци -ја, при пад ни ци Слу жбе те ле ко му ни ка -ци ја ко ји су од го вор ни за пла ни ра њеи ор га ни за ци ју те ле ко му ни ка ци о но-

ин фор ма тич ког обез бе ђе ња овла да лису тех ни ка ма пла ни ра ња и ор га ни зо -ва ња ко је су нео п ход не у ра ду са уре -ђа ји ма со фи сти ци ра не тех но ло ги јеко ји ма се опре ма ју је ди ни це. Но ветех ни ке пла ни ра ња усло ви ле су из ме -ну до са да шњих си стем ских до ку ме -на та за те ле ко му ни ка ци о но-ин фор ма -тич ко обез бе ђе ње, као и за ме ну пла -но ва ве зе но вим пла но ви ма те ле ко му -ни ка ци о но-ин фор ма тич ког обез бе ђе -ња. То је оби ман по сао ко ји зах те ваан га жо ва ње ве ли ког бро ја ста ре ши насвих спе ци јал но сти Слу жбе те ле ко му -ни ка ци ја, јер се не ра ди са мо о фор -мал ној из ме ни на зи ва до ку мен та. Упи та њу су но во ди зај ни ра на до ку мен -та са еле мен ти ма нео п ход ним за при -пре му, по де ша ва ње и рад но вих те ле -ко му ни ка ци о них уре ђа ја.

Са рад ња са дру гим ор га ни за ци -ја ма ко је по се ду ју те ле ко му ни ка ци о -но-ин фор ма ци о не си сте ме у Ср би јије са др жај на и успе шна. Нај ве ћиобим са рад ње оства рен је са Пред у -зе ћем за те ле ко му ни ка ци је „Те ле -ком Ср би ја”, чи ји су пред став ни ци уса рад њи са при пад ни ци ма вој ске из -вр ши ли ди ги та ли за ци ју ви ше од 80од сто ка блов ског си сте ма пре но са уте ле ко му ни ка ци о но-ин фор ма ци о -ном си сте му МО и ВС.

Кра јем 2011. го ди не са над ле -жни ма у мо бил ној те ле фо ни ји „Те ле -ко ма Ср би ја” по стиг нут је до го вор опро ши ре њу по слов не мре же мо бил -не те ле фо ни је „Вој ска Ср би је”. Тимпро ши ре њем свим ак тив ним и пен -зи о ни са ним при пад ни ци ма омо гу ћенје бес пла тан са о бра ћај у окви ру по -слов не мре же.

Са рад ња са при пад ни ци ма слу -жби за ве зу и крип то за шти ту МУП-аСр би је обо стра но је ко ри сна. Одоства ре них ре зул та та, до ми ни ра уна -пре ђе ње си сте ма ра дио-те ле фон скихко му ни ка ци ја, чи ме су обез бе ђе ни те -ле ко му ни ка ци о ни усло ви за са рад њуи са деј ство при ли ком из вр ша ва ња за -јед нич ких за да та ка.

На ини ци ја ти ву Ре пу блич кеаген ци је за елек трон ске ко му ни ка -ци је (РА ТЕЛ), а у скла ду са За ко номо елек трон ским ко му ни ка ци ја ма,при пре мљен је пред лог но вог Пла -на на ме не ра дио-фре квен циј ских

оп се га (РФО). Ра ди обез бе ђе ња ре -сур са у ра дио-фре квен циј скомспек тру (РФС) за по тре бе МО и ВСфор ми ра на је екс пе рт ска гру па ко јаје има ла ман дат да на осно ву ва же -ће за кон ске ре гу ла ти ве, до стиг ну -тог сте пе на и тен ден ци ја у раз во ју,као и ис ку ста ва у обла сти упра вља -ња РФС, за јед но са рад ном гру помРА ТЕЛ из ра ди пред лог Пла на на ме -не РФО. У пред ло гу Пла на ко ји је уовом по ступ ку из ра ђен, ис ка за не суи уса гла ше не по тре бе МО и ВС зафре квен циј ским ре сур си ма за елек -трон ска сред ства ко ја се на ла зе уна о ру жа њу и вој ној опре ми.

С об зи ром на то да је у 2012. го -ди ни фи нан сиј ска си ту а ци ја не по -вољ на, што је ус по ри ло ре а ли за ци јупла но ва на бав ки за да ље кон ти ну и -ра но опре ма ње мо дер ном те ле ко му -ни ка ци о ном опре мом, оче ку је мо даће 2013. го ди на би ти не што по вољ -ни ја за на ста вак мо дер ни за ци је по -крет не ком по нен те си сте ма, одр жа -ва ње не пре кид но сти функ ци о ни са -ња те ле ко му ни ка ци о но-ин фор ма ци -о ног си сте ма у пре ла зном пе ри о дудо пот пу ног опре ма ња је ди ни ца но -вим уре ђа ји ма, опре ма ње на ред нихро та ци ја де кла ри са них сна га за мул -ти на ци о нал не опе ра ци је, уче шће уме ђу на род ним ве жба ма и пра ће њеса вре ме них то ко ва у обла сти вој нихте ле ко му ни ка ци ја. ƒ

Ве дар сеп тем бар ски по не де љак био је уо би ча јен по че так рад не не де ље за ве ћи ну ста нов ни ка пре сто ни це, али пе то ри ца мо ма ка, на чи јим епо ле та ма су тек за си ја ле пр ве офи цир ске зве зди це, тај дан ће до бро упам ти ти као свој пр ви рад ни дан. Же ља, зна ње и стас до при не лису да њи хо ва ка пи ја у свет офи ци ра бу де баш она пред ка сар ном „Де ди ње”, у ко јој је сме ште на Гар да Вој ске Ср би је.

Све ча ни при јем за пе то ри цутек уна пре ђе них пот по руч ни -ка ра спо ре ђе них у Гар ду при -ре дио је ко ман дант тог са ста -ва вој ске бри гад ни ге не рал

Ми ло мир То до ро вић. Уз уни фор му, онису „за ду жи ли” и пла ве бе рет ке, од не дав -но пре по зна тљив знак гар ди ста. По же -лев ши до бро до шли цу нај мла ђим ко ле га -ма, ге не рал То до ро вић их је ин фор ми саоо исто ри ји, на ме ни, за да ци ма и струк ту -ри је ди ни це.

Пр ви рад ни дан нај мла ђих пот по руч ни ка у Гар ди

Иза зо ви пла ве бе рет ке

1 . о к т о б а р 2 0 1 2 .

п о в о д и

34

– Из у зет но нам је дра го да пе -то ри ца мла дих офи ци ра ка ри је ру за -по чи њу у Гар ди, јер је част би ти при -пад ник ове елит не је ди ни це. Сва кипо че так је сте те жак, а за гар ди сте јејош те жи – ре као је ге не рал То до ро -вић, по ру чу ју ћи нај мла ђим пот по -руч ни ци ма да су ис пу ни ли пси хо фи -зич ке усло ве ко ји су их из дво ји лиме ђу ве ли ким бро јем кан ди да та заду жно сти у Гар ди, те да им је оба ве -за да чу ва ју углед ко ји та је ди ни цаско ро два ве ка има у на шој вој сци.

Пот по руч ни ку Сте фа ну Ми ле -ти ћу из Бе о гра да пр ва ду жност ис -пу ни ла је же ље и оче ки ва ња.

– Мо рам да при знам да имампо зи тив ну тре му јер тре ба од мах дапо ка жем шта сам на у чио на Ака де -ми ји. На дам се да ћу бр зо са вла да типо сао и упо зна ти ко ле ге и је ди ни цу– ка же пот по руч ник Ми ле тић и до -да је да ће уз про мо ци ју, с ко је се јошути сци ни су сле гли, пр ви рад ни даноста ти у се ћа њу. Још јед на про ме наобе ле жи ће по че так ње го ве про фе -си о нал не ка ри је ре – уме сто с ци ме -ри ма, ста но ва ће с де вој ком.

За раз ли ку од ве ћи не, пот по руч -ни ци ма Го ра ну Пе ја ко ви ћу из Ла ћар -ка и Мар ку Те о фи ло ви ћу из Ари ља,по след њу го ди ну шко ло ва ња на Вој -ној ака де ми ји обе ле жи ла су два ра -до сна до га ђа ја – же нид ба и ро ђе њеде те та. На и ме, Или ја и Со фи ја до -шли су на свет док су им та те још би -ли ка де ти, а има ли су и при ви ле ги јуда при су ству ју све ча ном уна пре ђе -њу њи хо вих оче ва у офи цир ски чин.

И Го ран и Мар ко сла жу се да јенај ве ћи иза зов то ком за вр шних го ди -на сту ди ра ња био да ускла де оба ве зена Ака де ми ји и спе ци фич ност ка дет -ског жи во та с по ро дич ним оба ве за -ма. Њи хо ви на став ни ци и ста ре ши неима ли су раз у ме ва ња, па су ско росва ки ви кенд про во ди ли код ку ће сасво јим ма ли ша ни ма. Ипак, ка ко ка жу,нај те жи су би ли те ре ни на „Па су љан -ским ли ва да ма”, ка да су ду же од ме -сец да на би ли раз дво је ни од по ро ди -це. Же ља да бу ду део елит не је ди ни -це им се ис пу ни ла, те с не стр пље њемоче ку ју пр ве за дат ке.

35

Ка ко на во ди пот по руч ник Бо јанЛу ки ћа из Сом бо ра, за „ула зак” уГар ду би ло је од лу чу ју ће зна ње, фи -зич ке пре ди спо зи ци је и без бед но -сне про ве ре. Са дру го ви ма из ка дет -ских да на, ка же, же ли да на ста видру же ње, али ће то би ти те же не годо са да јер су рас по ре ђе ни ши ромСр би је.

– Ка ри је ра у Гар ди зах те ва мно -га од ри ца ња, што је по не кад те шкоускла ди ти с оста лим оба ве за ма ко јежи вот на ме ће. На дам се да ће сетруд ис пла ти – искрен је Бо јан.

За раз ли ку од дру га ра ко ји ду -жно сти за по чи њу у гар диј ском ба та -љо ну, пот по руч ник Љу би сав Јо ки чић

из ло знич ког се ла Ја дран ске Ле шни -це, рас по ре ђен је у че ту ве зе ко -манд ног ба та љо на. Пре ма ње го вимре чи ма, спре ман је за иза зо ве ко јига оче ку ју.

– Гар да је је ди ни ца с тра ди ци -јом, што ме је по себ но и при вла чи лока том са ста ву Вој ске Ср би је. Во леобих да на ста вим дру же ње са ко ле га -ма и ко ле ги ни ца ма с Ака де ми је, асре ћан сам што ми је дан од нај бо -љих дру га ра рас по ре ђен у Ба тај ни цу– ис ти че пот по руч ник Јо ки чић. ƒ

Би ља на МИ ЉИЋ

Сни ми ла Ду шка СТЕ ФА НО ВИЋ

Коман да нт Ко манде з а обук у бригадн и ге нерал Душа н С то јановић т ак о -ђе је пр ир едио приј ем за најмла ђе п отпор учн ике у Д ом у гар де н а Топчидер у.Поздр ављајућ и их, гене рал Стоја но в ић је на гл асио да ј единиц е Ком анде до -биј ај у мо ти ви сан и обра зо ван ка дар, ко ји ће у на ред ном пе ри о ду до при не тииз град њи опе ра тив них спо соб но сти са ста ва у ко је од ла зе.

– На пр вим ду жностима ком андира в од а има ћете п одршку с таријихколега, ал и пред стро је м ћет е ипак бити с ам и. Зато ј е потреб но да искори -ст ите з нање стечено н а Во јној акад емији, да б у дет е лиде ри и да п рим еромути че те на љ у де к ој е оспо со бља вате. Од вас о чек ујемо да својим пр оф е -си о налним односо м зн а чај но допр ин есете ре ал изацији нај важ нијег з ад -атка К оманде за обу ку – и нди видуал но ј о буци п ро фесион алних во јн ик а ивојник а на добр ово љно м служе њ у в ојног рок а. Ли чна п ри пр ем а, мет од -ична разрада об ук е и проф еси онални пр ист уп пред стављају пр едуслов еза ква ли тет но из вр ша ва ње оба ве за ко је вас оче ку ју на по чет ним ду жно -сти ма – ре као је ге не рал Сто ја но вић.

Најмлађе потпоручнике о ор га ни за ци ји, струк ту ри и за да ци ма Ко ман -де и пот чи ње них је ди ни ца ин фор ми сао је по моћ ник ко ман дан та Ко ман деза обу ку пу ков ник Ма рин ко Па вло вић. Но во про мо ви са ни пот по руч ни цинај пре од ла зе у По жа ре вац, на дво не дељ ни курс, а за тим се упу ћу ју у је ди -ни це у ко је су рас по ре ђе ни на ду жно сти.

Д. Г.

ПРИ ЈЕМ У КО МАН ДИ ЗА ОБУ КУ

Иа ко су ло ши вре мен скиусло ви оне мо гу ћи ли гр -уп не ско ко ве па до бра -ном, так ми че ње ви ше бо -ја ца от по че ло је хе ли коп -

тер ским де сан ти ра њем чла но васпорт ских еки па на старт ну по зи ци ју,на про сто ру сре мач ког ме ста Ле жи -мир, на па ди на ма Фру шке го ре.

Пр вог да на над ме та ња 53 так ми -ча ра, свр ста них у де вет еки па, са вла -да ва ли су ста зу од 21 ки ло ме тар, уз

ђи ма, до но вог, ни ма ло ла ког за дат ка– из вла че ња, од но сно гу ра ња во зи лаод 1,5 то не по кол ском пу ту, у ду жи ниод 400 ме та ра.

На по ло ви ни пред ви ђе не ста зетак ми ча ри су га ђа ли бом бом у кру жнуме ту с 30 ме та ра уда ље но сти, штозах те ва из у зет ну пре ци зност. Ни на -кон то га ни је би ло вре ме на за пре дах.Тр че ћим ко ра ком упу ти ли су се у са -вла да ва ње два де сет ме та ра жи ча непре пре ке пу за њем, а по том и 15 ме -та ра ко ноп цем.

Ка да су пре ва ли ли и два де се тики ло ме тар так ми чар ске ста зе, ви ше -бој ци су га ђа ли из ау то мат ске пу шкеу кру жну ме ту на да љи ни од 100 ме та -ра. Ти ме су окон ча ли пр ви дан спорт -ског над ме та ња.

Дру ги так ми чар ски дан за по чео

из вр ша ва ње раз ли чи тих за да та ка ко -ји су од њих зах те ва ли зна ње, сна ла -жљи вост и ве шти ну, као и за вид нуфи зич ку и пси хич ку из др жљи вост.

По сле де сан ти ра ња и ори јен та -ци је, так ми чар ске еки пе су, бо ре ћи сеи с ка заљ ком што пе ри це, кре ну ле путје зе ра Вра њаш, где су их че ка ли гу ме -ни чам ци, у ко ји ма су ве сла ју ћи са вла -да ли 880 ме та ра уз бур ка не во де. Сле -ди ло је не ко ли ко ки ло ме та ра тр че ћимко ра ком, с вој нич ком опре мом на ле -

Пр вен ство је ди ни ца спе ци јал не на ме не

Тест ве шти не и из др жљи во сти

1 . о к т о б а р 2 0 1 2 .

о д б р � н �

36

На ши рем про сто ру Фру шке го ре, сре ди ном сеп тем браодр жа но је тра ди ци о нал но, пет на е сто спорт ско над ме та ње ви ше бо ја ца – при пад ни ка спе ци јал них је ди ни ца Вој ске Ср би је, ору жа них сна га Ру му ни је и Бу гар ске

је мар шом од 17 ки ло ме та ра по Фру -шкој го ри. Спе ци јал ци су има ли се дамза да та ка: га ђа ли су из пи што ља, из -вла чи ли ра ње ни ке на де о ни ци од 400ме та ра, пре ла зи ли кон та ми ни ра но зе -мљи ште и пре тре са ли те рен на ко јемје тре ба ло, за што кра ће вре ме, да от -кри ју де сет скри ве них ме та. Ни по слепет на е стак пре ва ље них ки ло ме та раза так ми ча ре ни је пред ста вља ло про -блем ус пи ња ње уз ко но пац ду жи несе дам ме та ра, спу штен са ста блаусред шу ме. Га ђа ње но жем у ме ту суда ље но сти од че ти ри ме тра, из сто -је ћег ста ва, био је по след њи за да такпред ци љем.

По сле збра ја ња ре зул та та, пр воме сто и по бед нич ку ти ту лу 15. отво ре -ног пр вен ства је ди ни ца спе ци јал не на -ме не освоји ла је пр ва еки па 63. па до -бран ског ба та љо на, ко ја је би ла ис предеки пе 72. из ви ђач ко-ди вер зант ског ба -та љо на и дру ге еки пе 63. па до бран скогба та љо на. За нај у спе шни јег стрел цави ше бо ја про гла шен је раз вод ник Ни -ко ла Пе шић, так ми чар тре ће еки пе 63.па до бран ског ба та љо на. ƒ

Бу ди мир М. ПО ПА ДИЋ

Тра ди ци о нал но стре љач ко так ми че ње, ко је је у про сто ри ја ма Клу ба стре ла ца „Муш” на Но вом Бе о гра дуре а ли зо ва но сре ди ном сеп тем бра, већ ше сту го ди ну ор га ни зу је На ци о нал на асо ци ја ци ја за оруж је Ср би је.Ма ни фе ста ци ја је, ме ђу тим, по вод за оку пља ње и дру же ње љу би те ља ста рог оруж ја, ко ји су у по сед сво јихко лек ци о нар ских при ме ра ка до шли ле гал ним пу тем.

Ово го ди шње оку пља ње,ко је је по бро ју че сни ка– и ко лек ци о на ра и так -ми ча ра – пре ва зи шлопрет ход на, уз же ље да

им ру ка бу де мир на а око си гур но,отво ри ла је Зо ри ца То мић, пред сед ни -ца На ци о нал не асо ци ја ци је за оруж јеСр би је – НА ОС. То ком тро ча сов ног

дру же ња го сти су на струч ним пре да -ва њи ма мо гли да се ин фор ми шу о то -ме ка ко да по ста ну ле гал ни ко лек ци о -на ри ста рог оруж ја, те да по гле да ју не -ке од ра ри тет них при ме ра ка ста рогоруж ја из ко лек ци је Клу ба стре ли ча ра„Муш”. Нај ва жни ји део пр о гра ма би лоје, на рав но, стре ли чар ско так ми че ње,у ко јем су, осим так ми ча ра из Ср би је,

За мирну руку и сигурно око

1 . о к т о б а р 2 0 1 2 .

о д б р � н �

38

уче ство ва ли и по кло ни ци оруж ја изЦр не Го ре, Ре пу бли ке Срп ске и Ау -стра ли је.

„Сви стрел ци га ђа ју из ста рогоруж ја, ко је је про из ве де но до 1945.го ди не, ка ли бра ве ћег од 6,35 ми ли ме -та ра. Ме та је кру жна, ве ли чи не 50 пу -та 50 сан ти ме та ра, на да љи ни од 15ме та ра. Га ђа ју с три проб на и пет ме -та ка за меч, у сто је ћем ста ву из ру кубез на сло на”, по ја снио је про по зи ци јетак ми че ња пред сед ник Ко лек ци о нар -ске сек ци је Го ран Бо ја но вић. За вре метак ми че ња, у по себ ној про сто ри ји ор -га ни зо ва но је дру же ње ко лек ци о на ра,где је струч на ко ми си ја ра ди ла на про -це ни ко лек ци о нар ског оруж ја и из да -ва ла сер ти фи кат НА ОС-а.

По бед ник тур ни ра био је стре лацСло бо дан Илић, ко ји је с 49 од мо гу ћих50 по го да ка пр ви пут у исто ри ји так -ми че ња без на кнад ног рас пу ца ва њаубе дљи во „по ту као” кон ку рен ци ју иосво јио ди пло му, ме да љу и пре ла зни

Стрељачки турнир „Несаломиви”

про из вод њи, пре све га све -до чи по да так да Ми ле та из -ра ди сва ког но жа по све титри ме се ца, то ком ко јих, ра -де ћи ла га ним тем пом два са -та днев но, по себ но во ди ра -чу на о де та љи ма.

Да мјан Ар сић има дру гупа си ју – са ку пља ње му ни ци је.Ри зи ку ју ћи да пре ђе гра ни цуле гал ног, јер за кон од ре ђу једа по је ди нац мо же по се до ва -ти тач но од ре ђен број ме та -ка, ис кљу чи во за оруж је зачи је но ше ње по се ду је до зво -лу, Да мјан већ три де сет го ди -на при ку пља рет ке и из у зет -но ста ре при ме ре му ни ци је,ко је у по себ ним усло ви ма чу -ва у свом до му.

„Отац је на ме не пре неоту љу бав, а ја то пре но сим наси на, ко ји во ли да га ђа изоруж ја ма лог ка ли бра, на рав -но, под мо јом кон тро лом.Пр ви ме так ко ји сам на шао,и на ко ји сам нај по но сни ји,по ти че из 1941. го ди не. Утре нут ку ка да сам по ми слиошта је све тај ме так мо рао дапро ђе да би до шао до мо јихру ку, схва тио сам да ће са ку -пља ње му ни ци је би ти мо јажи вот на при ча”, об ја шња ваАр сић. ƒ

Ни ко ла ДРА ЖО ВИЋ

39

пе хар. При год не на гра деудру же ње НА ОС обез бе ди лоје и за дру го пла си ра ног и тре -ће пла си ра ног, ма да је, ка ко иса ми ор га ни за то ри ка жу –дру же ње ис пред ре зул та та.

Осим у оруж ју, го сти сумо гли да ужи ва ју и у раз го во -ру са Ву ком Об ра до ви ћем, ку -сто сом Вој ног му зе ја и ау то -ром ви ше ка та ло га ста рогоруж ја, али и са Бран ком Бог -да но ви ћем, ау то ром књи геСрп ски ма у зер. Осим њи хо -вих де ла, у из ло жбе ној по -став ци на шле су се број некњи ге и ка та ло зи о ста римре вол ве ри ма и пи што љи ма, ако ји су мо гли да се на ру че нама ни фе ста ци ји.

На ци о нал на асо ци ја ци јаје је ди но удру же ње у Ср би јико је се ста ра да об је ди ни сваправ на и фи зич ка ли ца ко јале гал но до ла зе у кон такт соруж јем, ра ди ства ра ња иуна пре ђе ња усло ва за за шти -ту њи хо вих пра ва и ин те ре са.Упра во због то га мно ги по -кло ни ци на о ру жа ња ко ри сте„Не са ло ми ве” да раз ме не ис -ку ства и од ме ре сна ге.

Ми ле та Ћур чић, са мо -стал ни про из во ђач но же ва изМе ле на ца, ис ко ри стио је дру -же ње ка ко би они ма срод ногин те ре со ва ња из ло жио ре -зул та те свог ду го го ди шњегхо би ја.

„Но же ви су јед на од мо -јих ве ли ких стра сти. Премно го го ди на по ку шао самда на пра вим је дан, и од та да,уз мно ге ис прав ке и до ра де,ко је су ре зул тат пре ка ље ногис ку ства, то је по стао мој хо -би”, ка же Ми ле та, ко ји ре -дов но уче ству је на спе ци ја -ли зо ва ним сај мо ви ма ши ромСр би је. Нај ви ши ква ли тетма те ри ја ла и до бра тер мич -ка об ра да основ ни су раз ло -зи што су ње го ви но же ви ве -о ма це ње ни. Да је ипак реч ољу ба ви, а не о ко мер ци јал ној

На ци о нал на асо ци ја ци ја за оруж је – НА ОС је удру -же ње гра ђа на ко је се за ла же за очу ва ње и про ши ре њепра ва на о ру жа них гра ђа на. Осим за шти те ин те ре сасво јих чла но ва, Удру же ње во ди ра чу на и о ин фор ми са -њу гра ђа на о пра ви ли ма без бед ног ру ко ва ња, но ше ња,чу ва ња и одр жа ва ња оруж ја. Та ко ђе пре зен ту је за кон -ску ре гу ла ти ва о оруж ју, еду ку је при пад ни ке, те бри неи о раз во ју спорт ског стре ља штва, ло ва и ко лек ци о нар -ства оруж ја. Ак ту ел ни про јек ти НА ОС-а о си гур но сти иза шти ти де це од оруж ја, бес плат ној обу ци из са мо од -бра не и по зна ва ња ко дек са упо тре бе оруж ја је су „ОгиОр лић”, „Не ћу да бу дем жр тва” и „Оруж је и ети ка у Ср -би ји у 21. ве ку”.

ПРАВА НАОРУЖАНИХ ГРАЂАНА

Национална асоцијација за оружје Србије (НАОС)представила се у Конгресном центру Новосадског сај-ма у оквиру програма овогодишње сајамске манифе-стације ЛОРИСТ организујући трибину под називом„Како постати спортски стрелац“.

Посетиоцима трибине о томе шта представљаНАОС, његовим правцима и принципима деловања,говорили су Зорица Суботић, председник, ДушкоИлић, генерални секретар Асоцијације и Ненад Пет-ковић, генерални секретар Стрељачког савеза Србије,наглашавајући да је основни циљ Асоцијације окупља-ње под један кров спортских стрељачких друштава,ловачких удружења и произвођача оружја.

За посетиоце трибине приређено је такмичење угађању из ваздушне пушке.

КАКО ПОСТАТИ СПОРТСКИСТРЕЛАЦ

Међународна по-морска војна вежба наБлиском истоку, подвођством САД, отпоче-ла је у Персијском зали-ву ради унапређењаоперације откривања иуклањања мина. Америчка војска је саопштила да је то најве-ћа међународна поморска вежба икада одржана на Блискомистоку, а одржава се у време пораста тензија због иранскогнуклеарног програма. Централна команда америчких помор-ских снага наводи да у вежби учествују бродови и званичницииз 30 земаља, са шест континената. Вежба у водама Персиј-ског залива трајаће 12 дана. ƒ

Амерички министар одбра-не Леон Панета изјавио је да сусе амерички и јапански званич-ници сагласили о постављањуновог ракетног одбрамбеног си-

стема у Јапану. Локација нове инсталације још није одређена.Радарски систем треба да заштити регион пред претњама се-вернокорејских ракета и не односи се на Кину. Нови ракетниодбрамбени систем биће ефикасан и у заштити САД од Север-не Кореје. САД има сличан радарски систем за рано упозора-вање на бродовима у Азији и на Пацифику. Јапан већ неколикогодина сарађује са САД на ракетном систему одбране. ƒ

1 . о к т о б а р 2 0 1 2 .

40

КОНФЕРЕНЦИЈА ВОЈНОГ КОМИТЕТА НАТО

САД И ЈАПАН ПОСТАВЉАЈУ НОВИРАКЕТНИ СИСТЕМ

НАЈВЕЋА МЕЂУНАРОДНА ВЕЖБАНА БЛИСКОМ ИСТОКУ

У румунском граду Сибиу (Сибињ), шефови одбране 28 зе-маља чланица НАТО и око 300 званичника одржали су дводнев-ну конференцију војног комитета Алијансе. Том приликом при-казана је безбедносна ситуације у Авганистану, где почиње по-влачење око 300.000 војника, после мисије која траје дуже оддесет година. Шефови одбране земаља Савеза потврдили суангажовање за мисију КФОР-а на Косову и нагласили потребупроналажења политичког решења. На конференцији је изабрани нови генерални директор Међународног војног Генералшта-ба, генерал авијације Кристофер Харпер из Велике Британије,који ће 2013. године заменити генерала Јургена Борнемана. ƒ

Кина ће Министарству одбране Црне Горе донирати ко-муникациону опрему вредну више од пола милиона евра. Цр-ногорска влада саопштила је да је Кина заинтересована заунапређење сарадње са Црном Гором у области одбране. Ка-ко се наводи, кинеска страна предложила је донације Мини-старству одбране Црне Горе, сарадњу у области образовањаи обуке, односно школовање припадника црногорске војскена кинеским војним школама и академијама. ƒ

Генерални секретар Уједи-њених нација Бан Ки-мун упозо-рио је, у ауторском тексту заПолитику, да је у свету преви-ше оружја, а премало улагања умир, што представља пат пози-цију у разоружавању.

У тексту се наводи да су „прошле године глобални војнитрошкови премашили 1,7 трилиона долара, односно износиливише од 4,6 милијарди долара дневно, што је само по себидвоструко више од годишњег буџета Уједињених нација”. Ге-нерални секретар је предложио да се више улаже у социјалнии економски развој и подсетио да оружје не помаже решава-њу проблема сиромаштва, економске неједнакости, уништа-вања животне средине, епидемија, организованог криминалаи других догађаја, чији развој, како је рекао, ниједна државане може да контролише сама. ƒ

ПРЕВИШЕ УЛАГАЊА У ОРУЖЈЕ, А ПРЕМАЛО У МИР

Председник РусијеВладимир Путин рекао једа ће обновити ваздухо-пловне снаге стотинаманових авиона, у оквирупрограма модернизацијевојске. На аеро-митингу,којим је обележена 100. годишњица руских ваздухопловнихснага, он је најавио да ће војска до 2020. године добити вишеод 600 нових борбених авиона и 1.000 хеликоптера.

Јачање ваздухопловних снага Русије јесте најважнијиприоритет владе Русије. Командант ваздухопловних снага ге-нерал Виктор Бондарев изјавио је на обележавању јубилеја даће само ове године војска добити 180 нових авиона.

Русија је после распада Совјетског Савеза 1991. годинедрастично смањила улагање у одбрамбене системе, а вазду-хопловне снаге ослањале су се углавном на старе авионе изсовјетског периода. ƒ

КИНЕСКА ДОНАЦИЈА МИНИСТАРСТВУОДБРАНЕ ЦРНЕ ГОРЕ

ПУТИН НАЈАВИО ЈАЧАЊЕРУСКИХ ВАЗДУХОПЛОВНИХ СНАГА

обуку морнара и ваздухопловаца. Тај посаоурађен је у кинеском стилу, тихо и трговачки вешто. У Украјини су пронашливелики носач авиона „Варјаг” (првобитно„Рига”), који је поринут 1988. године, али никада није завршен и уведен у оперативнуупотребу. У подели имовине бившег СССР-аносач је постао власништво Украјине, којадеведесетих година није имала ни новца нижеље да доврши скупоцени брод. Онда су се1998. године појавили Кинези. Носач авиона пребачен је у луку Далјан и кинескистручњаци пажљиво су проучили брод за

потребе будућег развоја соп-ствених носача. За „Варјаг”је одлучено да постане пре-стижни заставни брод кине-ске флоте. После вишегодишњих радова наремонту и модернизацији,носач авиона „Ши Лан” сада је део флоте. Оптимистичка процена је да ће бити потребно још пет година да посада у потпуности овлада бродом, пре свега

његовом борбеном применом.

ООтворено питање представља изборборбених авиона који ће полетати спалубе „Ши Лана”, јер ће

њихове тактичко-техничке карактеристикеодредити стварну борбену вредност носачаавиона. Од Русије су затражени палубни ловци Су-33, уз очигледну жељу Кинеза дакупе само неколико узорака за сопственупроизводњу. У међувремену Кина је изУкрајине набавила један од развојних примерака Су-33 и проучавајући тај авионвећ стекла знања о палубним ловцима. Пошто је Кина већ овладала производњомпородице авиона „Сухој” (авионом Су-27),постоје реалне основе за развој кинеског палубног ловца. Алтернатива је потпуно нови двомоторни борбени авион кинескепроизводње, чије су се фотографије првипут појавиле почетком септембра. За сада сео новом пројекту врло мало зна, али је очигледно да Кина има дугорочан план развоја морнаричке авијације, који је деопрограма градње носача авиона. Процене суда ће током ове деценије Кина градити оддва до четири носача авиона сконвенционалним погоном, а затим и два носача на нуклеарни погон. ƒƒ

ППрерастање економске у војну моћ далекоисточних држава већ је препознато као један од најважнијих

елемената безбедносне архитектуре у годинама које долазе. Америчке стратешкесмернице с почетка године јасно су дефинисале Далеки исток као главну областинтереса, али тамо ће наићи на снажну конкуренцију. Далеки исток покренуо је регионалну трку за раст војних потенцијалa,с тежиштем на борбеним системима за ваздухопловне снаге и морнарицу. Важнеодлике нових система за тамошње кориснике јесу ве-лики тактички ра-дијус, за авионе,односно аутономи-ја на мору, за рат-не бродове. То суприродни захтевис обзиром на то да се снага далекоисточнихсила одмерава намору далеко од ма-тичног копна.

У том погледу Кина је у предности – 23. септембра Ратна морнарица Кине свечано је примила у своју флоту први носачавиона „Ши Лан”. У међувремену, у Русији јена испитивању на мору још један будући кинески носач авиона. Вести о кинеским носачима авиона временски су се подудариле с инцидентима око комадићачврстог тла у Источном кинеском мору. Покушај Јапанаца да преузму од приватногвласника пар тамошњих острва и по ко знакоји пут поновљена тврдња да је то њиховкомад земље, назван Дијаоју, неколико данабили су важна светска вест. Кинези су послали патролне бродове с амбицијом даконтролишу воде око проблематичнетериторије. За сада су то борбене јединицеограничених офанзивних могућности, алидолази време када ће Кина на море, у политику топовњача, слати носаче авиона.Будућа кинеска флота плавог мора сада је узачетку.

ННове технологије и примена носачаавиона савладаће се темељно, у фаза-ма. За почетак Кинези су се окренули

снабдевачима из Украјине и купили половниброд који ће послужити као платформа за

Pi{e

Aleksandar RADI]

Кина је утрошила

пуно времена и новца

у развој флоте и зато

треба озбиљно

рачунати с тим да ће

ресурси уложени у

носаче авиона и

палубну авијацију

бити искоришћени

као, можда, пресудни

аргумент у

територијалним

споровима

Кинески носач авиона

41

Кина има дугорочни план развоја морнаричке авијације,који је део програма градње носача авиона. Процене су даће током ове деценије Кинаградити од два до четири носача авиона с конвенционалнимпогоном, а затим и два носачана нуклеарни погон.

P A R A L E L E

1 . о к т о б а р 2 0 1 2 .

42

Ш�м пи о н�т �м� т�р ск� р� дио-го ни о м� три ј�

Свет ски шам пи о нат ама тер ске ра дио-го ни о ме три је,одр жан од 5. до 16. сеп тем бра на Ко па о ни ку, ор га ни -

зо ва ли су Са вез ра дио-ама те ра Ср би је, 224. цен тар заелек трон ска деј ства Ге не рал шта ба Вој ске Ср би је и ра дио-ама тер ски клуб из Бе о гра да.

На так ми че њу ко је је пр ви пут ор га ни зо ва но у Ср би јиуче ство ва ле су ре пре зен та ци је из Ки не, Ја па на, Ка зах ста -на, САД, Хр ват ске, Сло ве ни је, Ве ли ке Бри та ни је, Укра ји не,Не мач ке, Хо лан ди је.

Вој ску Ср би је пред ста вљао је осмо чла ни тим – за став -ни ци Зо ран Те о фи ло вић, Бо бан Илић и Алек сан дар Ма рин -ко вић, ста ри ји вод ник Жељ ко Је кић, вој ни слу жбе ни ци Ра до -ван Ац ко вић и Пе тар Бо чи на, те дво ји ца пен зи о ни са них за -став ни ка До бри во је Ди ми три је вић и Жи во рад То ма ше вић. ƒ

Д. Ђ.

С� р�д њ� с� Ау стри јом

Де ле га ци ја Ми ни стар ства од бра не и спор та Ре пу бли кеАу стри је, ко ја је би ла у ви ше днев ној по се ти Ми ни стар -

ству од бра не Ср би је, по се ти ла је ВМА. Че тво ро чла ну де -ле га ци ју пред во дио је ге не рал ни ди рек тор На ци о нал ногди рек то ра та за на о ру жа ње ге не рал-пот пу ков ник Фре јоАп фал тер.

На чел ник ВМА бри гад ни ге не рал проф. др Ма ри јанНо ва ко вић за хва лио је го сти ма на го сто прим ству ука за -ном де ле га ци ји ВМА ко ја је про шлог ме се ца бо ра ви ла уАу стри ји.

Ге не рал-пот пу ков ник Ап фал тер ре као је да Ау стри ја,иа ко не у трал на, ак тив но уче ству је у ми ров ним ми си ја ма уко ји ма је нео п хо дан ква ли те тан ме ди цин ски ка дар. Има ју -ћи у ви ду до бру ре пу та ци ју ВМА у обла сти вој не ме ди ци -не, по себ но рат не хи рур ги је, они су за ин те ре со ва ни за са -рад њу у до ме ну обу ке ме ди цин ског осо бља. ƒ

Д� т�к ци ј� јо ни зу ју ћ�г зр� ч� њ�

УЦен тру за уса вр ша ва ње ка дро ва АБ ХО у Кру шев цу од24. до 28. сеп тем бра ре а ли зо ван је курс „Де тек ци ја и

ме ре ње јо ни зу ју ћег зра че ња”, ко ји је по ха ђа ло се дам по ла -зни ка из Ма ке до ни је, Цр не Го ре и Ал жи ра. Обу ку су из ве -ле ста ре ши не Цен тра на ен гле ском је зи ку.

Циљ кур са био је да при пад ни ци ору жа них сна га стра -них зе ма ља про ши ре сте че на и усво је но ва зна ња о де тек -ци ји и ме ре њу јо ни зу ју ћег зра че ња и да се уве жба ју у упо -тре би опре ме за ње го ву де тек ци ју и ме ре ње. ƒ

Ј� с� њи ф� сти в�л здр� вљ�

Пред став ни ци ВМА уче ство ва ли су на Је се њем фе сти -ва лу здра вља ко ји је одр жан од 21. до 22. сеп тем бра у

До му омла ди не. Смо тра здра вља би ла је по све ће на без -бед но сти и здра вљу де це и омла ди не. Том при ли ком проф.др Ја сна Јо вић Сто шић из На ци о нал ног цен тра за кон тро -лу тро ва ња ВМА одр жа ла је пре да ва ње о мла ди ма и ал ко -хо ли зму.

На штан ду ВМА, ко ји је био отво рен то ком Фе сти ва -ла, за ин те ре со ва ни гра ђа ни мо гли су да по др же про грамтран сплан та ци је ор га на пот пи си ва њем до нор ских кар ти -ца. Са ве то ва ли ште за ис хра ну оба вља ло је кон сул та ци је оис хра ни де це, а ну три ци о ни ста, док тор ди је то лог и фар -ма це у ти од го ва ра ли су на пи та ња гра ђа на о све ве ћим про -бле ми ма го ја зно сти код де це. ƒ

С� вр� м� ни тр�н до ви у оф т�л мо хи рур ги ји

На ВМА је 21. сеп тем бра одр жан че твр ти Сим по зи јумса ме ђу на род ним уче шћем „Са вре ме ни трен до ви у оф -

тал мо хи рур ги ји”, ко ји се тра ди ци о нал но ор га ни зу је сва кедру ге го ди не.

На чел ник ВМА бри гад ни ге не рал проф. др Ма ри јанНо ва ко вић ре као да је на ша нај ве ћа вој но ме ди цин скауста но ва по зна та по тра ди ци о нал но ква ли тет ној хи рур -ги ји у свим гра на ма ме ди ци не.

Хи рур ги ју ужи во из три опе ра ци о не са ле из ве ли супот пу ков ник др Ми ло рад Ми ли во је вић, ма јор др Не над Пе -тро вић и др Мар ко Кон тић. Пр ви пут је ужи во при ка за наим план та ци ја „Еxpress shunta” у хи рур ги ји гла у ко ма.

На сим по зи ју му су, као пре да ва чи, уче ство ва ли еми -нент ни хи рур зи – проф. др То мас Џон са Ло јо ла уни вер зи -те та у Чи ка гу, проф. др Кла ус Лу ке с Уни вер зи те та у Бре -ме ну, др Ка рел Кла ес из Ан твер пе на, проф. др Бо јан Па јићс Же нев ског уни вер зи те та и доц. др Та тја на Јо си фо ва сУни вер зе та та у Ба зе лу. ƒ

Софтв�р з� кодифик�цију BULCOD

Трочлана делегација Националног кодификационог бироаМинистарства одбране Бугарске на челу са пуковником

Стојаном Кунином, реализовала је радионицу о коришћењусофтвера за кодификацију BULCOD.

Десет кодификатора из Министарства одбране и Вој-ске Србије прошло је напредну обуку у просторијама Ди-рекције за стандардизацију, кодификацију и метрологијуУправе за одбрамбене технологије. У току радионице раз-мењена су и мишљења о достигнутом степену имплемента-ције НАТО кодификационог система и предстојећим актив-ностима. ƒ

43

Изложба фотографија „Успомене из војске”, изколекције Зорана Живковића, отворена је 17. септембра у Малој галерији Дома Војске Србије. Поставка има стотинак фотографија смотивима из војничких дана, који на духовит и

носталгичан начин осликавају време у којем су настале, понос војника на тај период живота, као и креативност локалних фотографа. На отварању изложбе говорили су директор Медија центра „Одбрана” потпуковник СлавољубМарковић, новинар Мирослав Лазански, историчар БојанДимитријевић и колекцио-нар Зоран Живковић.

„Поставка старих војничких фотографија уДому Војске је други пут, атоком јуна гостовала је и уНародном музеју у Пожаревцу, где ју је виде-ло више од хиљаду људи. Успомене које је Зоранвредно сакупљао јесу туђе,али све оне налазе се и у нашим албумима и срцима и буде носталгичнасећања на давне војничкедане које су наши родитељи, рођаци, пријатељи, па и ми сами,провели у Војсци”, истакаоје потпуковник Марковић.

„Изложба осликавадео наше прошлости, вре-

Успом�н� из војск�ме када смо били млади, лепи и моћни. Из тог времена остале су успомене”, рекао је Мирослав Лазански, присећајући се својих војничких дана и нагласивши да изложба

„Успомене из војске” говори о једном времену, војномпозиву, угледу војске и о томе шта је војска представљала замладиће у време када су фотографије настале.

Говорећи о изложби, историчар Бојан Димитријевић истакао је да она представља пресек некадашњег војничкогживота.

„Посматрајући фотографије можемо видети како сепрема чему односио војник у војсци Краљевине Југославије и у ЈНА после. Изложба је лишена познатих ликова, генерала, реч је о обичним људима, војницима у амбијентумушке школе одрастања, у чему ће се препознати свако ко је служио војску”, казао је Димитријевић. С историјскетачке, према његовим речима, изложба даје низ нових података о изради униформе, наоружању које се носило, начину презентовања различитих историјских ситуација.

Осим што на тренутак могу да завире у старе војничкеуспомене, посетиоци током изложбе, која је отворена до 27. септембра, могу фотоапаратима да овековече своју „успомену из војске” на начин како су то радили стари фотографи – користећи фото-паное. ƒ

Н. ДРАЖОВИЋСнимио Г. СТАНКОВИЋ

И з л о ж б � с т � р и х ф о т о г р � ф и ј �

Милетић, инжињер технике ваздухопловства. То је билапрва ваздухопловна јединица српске војске, која сесастојала од аеропланске ескадре у Трупалу (командирпилот поручник Милош Илић) с 12 аероплана (по тадашњимсветским мерилима шест авиона чинило је ескадрилу),балонског одељења (командир пилот поручник ЈованЈуговић) с три балона у Медошевцу и Градском пољу испредкоњичке касарне, водоничне централе (командир поручникМарко Марковић) и Голубије поште у Медошевцу(командир потпоручник Драгољуб Марјановић).

Први војни аеродромНа Трупалском пољу, недалеко од железничке станице

у Трупалу, на осмом километру од Ниша, изабран јепростор за први аеродром, који је убрзо дотеран и уређенза увежбавање пилота. Подигнуто је шест пољских хангара– шатора система „Бесоно”. Такође, образован је вознипарк с људством из разних команди нишког гарнизона.Изграђен је хангар за техничку радионицу, основана јејединица за техничко одржавање авиона – механичарскидепо. Сви елементи логистичког обезбеђења, прематадашњим захтевима, били су испуњени. Ради већесигурности пилота извршено је детаљније уређење

1 . о к т о б а р 2 0 1 2 .

ф � љ т о н

У ратовима

Ве к в а зду х о п лов ств а у С р би ј и ( 3 )Пише Горан Савић

44

У вре ме на стан ка, срп ско ва зду хо плов ство би ло је јед но

од пр вих пет на ест ва зду хо плов ста вау све ту. Пи ло ти срп ске ави ја ци је

сти ца ли су нео п ход но ис ку ствоисто вре ме но са ко ле га ма

из Фран цу ске, Ен гле ске, Не мач ке,иа ко не увек за јед но с њи ма. Ра то вису учи ни ли да се пи ло ти ко ји су пр ве

пи лот ске ко ра ке у ми ру чи ни ли уистим шко ла ма, у рат ним го ди на ма

на ђу на про тив нич ким стра на ма.

Одлуком војводе Радомира Путника, начелникаШтаба Врховне команде српске војске, од24/11. децембра 1912, установљена јеВаздухопловна команда. За команданта јепостављен инжињеријски мајор пилот Коста

травнате полетно-слетнестазе, чији је правац биојугоисток-северозапад,какав је и на данашњемаеродрому у Медошевцу. Науређењу писте на потезуданашњи мотел „Наис” –кота Чукарка – трупалскапетља на аутопуту Београд –Ниш и део поља Браниште,ангажована је инжињерија 2.армије из касарне коджелезничке станице (данаскасарна техничког наставногцентра Војске Србије).

У међувремену супристигла још три авиона –два француске производње,заплењена у транзиту настаници Топоница поредНиша, намењена турскомваздухопловству и један авион„Дукс” (биплан) из Русије.

Почетком јануара 1913.године почели су пробни итренажни летови. Стеченознање у мирнодопскимусловима није као у ратним,основно летење разликује сеод борбеног, нове аеропланетребало је испробати,привикавање на летење утежим временским условимабило је неопходно, вежбањефотографисања није моглода се обавља у рату... Тако јенишко небо у зиму 1913.било прекривено авионимасрпске авијације. Повећанброј авиона и много већиброј налета донели су и прве удесе. Пилот Југовић је приполетању лакше оштетио авион, а Новичић је токомслетања разбио авион и а сам задобио теже повреде. Узрокнезгода било је недовољно знање и премало праксе.

Први борбени – извиђачки летовиВећ у фебруару уследила је наредба у којој се од

команданта Ваздухопловне команде мајора Косте Милетићатражило да образује „једно одељење од 2–3 аероплана заупотребу око Скадра”. У потпису је било име ђенералаЖивојина Мишића. Авиони типа „Блерио-тандем” ипокретни хангари укрцани су 19. фебруара у вагоне нажелезничкој станици Топоница, пребачени у Солун, а одатлебродом „Марика”, после много напора и пет дана пута,стигли у околину Скадра, на летиште Барбалуши.

После неопходних припрема уследили су пробнилетови. Први лет „Фарманом” извео је поручник Југовић, адруги, „Блеријом”, поручник Станковић. У следећем лету

Југовића је заменио пилотМихајло Петровић, који се,пењући се до 1.500 метара,упутио према линијифронта. По надлетању селаМеглуши, наставио је летизнад српских положаја ипокушао са 1.000 метара даслети с угашеним мотором.Због веома нестабилногвремена није могао дадоврши маневар.Управљање авионом било јеизузетно тешко, што јеусловило претеранонагињање и пад пилота изседишта. Авион је биопотпуно уништен, анаредник пилот МихајлоПетровић је прва жртвасрпског ваздухопловства идруга жртва војногваздухопловства у свету.Његове колеге, пилотСтанковић и извиђач Томић,извршили су неколико данакасније, у марту 1913, првиуспешан борбени лет.

Активност нашихпилота над положајима окоСкадра трајала је доинтервенције Великих сила12. маја 1913, када се одредвратио у Трупале.

Када је Другибалкански рат постаоизвестан, Врховна командапредузела је мере да се уДругој армији у Пиротуформира одељење с два

летећа балона. Одељењем је командовао капетан ЈованЈуговић. Први летови реализовани су 5. јула, на 400 метара, сизвиђањем у правцу Цариброда и према Влашкој планини.Детаљни извештаји подносили су се на секцијама размера1:25000. Констатовани су противнички фортификацијскирадови, биваци и логори. Извиђања су настављена инаредних дана, до 7. јула, када су осматрани бугарскиположаји.

Први наоружани авиониУ припреми за догађаје у Првом светском рату,

Ваздухопловна команда у Нишу до 24. јула 1914 (за осамдана) извршила је мобилизацију Ваздухопловне ескадре. УКолубарској бици летели су и с аеродрома у селу Јаребице.После повлачења аустроугарске војске преко Дрине и Саве,авиони су прелетели на Бањицу. Ваздухопловна командадобила је априла 1915. два авиона двоседа „Блерио 11-2”.Пилот поручник Миодраг Томић монтирао је на један од њих

45Не мач ко и ау стро у гар ско ва зду хо плов ство за по се лоје 1916. го ди не ае ро дром Тру па ле и ода тле вр ши ли из ви -ђа ња срп ских тру па у по вла че њу пре ма Ко сме ту и Шћи -пе ри ји. На те ме љи ма ста рих, на до гра ди ли су не ко ли коно вих мон та жних хан га ра од чвр стог ма те ри ја ла. Ае ро -дром су ко ри сти ли за пре воз по ште, ста ре ши на до ко -ман де у Ни шу, пре лет ави ја ци је на Со лун ски фронт, из -ви ђа ње чет нич ких тру па у То плич ко-ја бла нич ком устан ку(фе бру ар –март 1917). Пред на ле том срп ске вој ске, по слепро би ја ња Со лун ског фрон та, не мач ко-ау стро у гар скавој ска у па ни ци је уни шта ва ла све што ни је ус пе ла да по -не се.

ИЗВИЂАЊЕ СРПСКИХ ТРУПА

Гроф Де Ламбер и Александар I Карађорђевић у авиону Флајер

пушкомитраљез „шварцлозе” (немачког конструктораВилхелма Шварцлозеа), користио је аеропланске бомбе(конструктора пуковника Миодрага Васића) и дао му име„Олуј”. Митраљеска ватра потпуно је изненадилаАустроугаре и нанела им велике губитке.

Наши пилоти сукобили су се у јуну с немачкимавионима. Две велике ваздушне победе српски пилотиостварили су 9. и 23. јуна. Упркос томе, непријатељ јепостепено успостављао превласт у ваздушном простору.Аеропланска ескадра с Бањице прешла је у Пожаревац,извиђала простор Смедерево – Голубац и изнаднепријатељске територије, све до Вршца и Беле Цркве.

Прво обарање непријатељског авионаВелики број непријатељских авиона над Србијом

логично је наметао одбрану из свих оружја које јепоседовала српска војска, између осталог и пољских топова„Шнајдер” М1907, калибра 75 милиметара. Врло брзораспламсала се и противваздухопловна борба. Српскистратези прикупљали су искуства и информације с ратишта,па су дошли и до сазнања да је пасивнапротивваздухопловна заштита веома значајан елементефикасне одбране. Користећи знање француског капетанаМортира у заводу у Крагујевцу, српски стручњаципреправили су два турска брзометна топа типа „Круп”,модел 1903. од 75 милиметара, након чега се у српскојвојсци формирао противавионски вод.

Српска противавионска одбрана и јединицеупозоравања на дејства из ваздуха званично су формиране8. јуна 1915. године. Већ 30. септембра Рака Љутовац изпука „Танаска Рајића” успео је гранатом модификованогтопа из рата с Турцима да обори авион типа „Румплер C1”.Без икакве софистициране технике, нишанио је кроз нишануграђен на топу и – погодио.

1 . о к т о б а р 2 0 1 2 .

ф � љ т о н

46

Велика надмоћнепријатеља 1915. условила јеповлачење српске војске.Повлачећи се с војском,ескадра се вратила наТрупале. Аеродром је био унепрекидној употреби до 16.септембра 1915. године.Наређењем Врховне командетада се преместила на Космет.У околини Пећи закопана јеопрема Балонског одељења иделови авионске опреме.Балонско одељење престало једа постоји, а припадницијединице распоређени су усастав пешадије. Уништена судва неупотребљива авиона. Иу тој ситуацији српскаАеропланска ескадра учинилаје још један подухват засветску историју

ваздухопловства – реализовала је први санитетски превоз уисторији ваздухопловства. Оболели пилот Штефаник (Чех,добровољац у француској војсци, касније министар војниЧехословачке) превезен је у Призрен, а четири рањеникадопремљена су у Скадар. Пошто је Бугарска 22/23.септембра ушла у рат против Србије, делови ескадрестационирани у Нишу 13. октобра извиђали су границу илетели дубоко у територију Бугарске.

Недељу дана касније, 20. октобра, извршена суизвиђања која су дала значајне податке Врховној команди.Авион „Олуј”, с пилотом Томићем из Трупала, прелетео јеМетохију и летео за Скадар и Љеш. Извршио је и вишеуспешних борбених летова. Изнад Шћиперије пилоти су упериоду од децембра до јануара (1915–1916) остварили 10летова. Последњи борбени лет „Олуј” је имао 23. јануара1916. у Љешу. Успешно је слетео, али веома јак ветар нааеродрому покидао је везове, уништивши последњи авионВаздухопловне команде српске војске. Пилоти и земаљскоособље повлачили су се правцем Рожаје–Андријевица–Подгорица–Скадар, где су стигли 19. децембра 1916, аодатле копном и бродом на Крф.

Врло брзо, захваљујући искуству Ваздухопловнекоманде, стеченом од оснивања у Нишу, на Солунскомфронту формирана је српска Аеропланска ескадра, каснијесрпска авијатика с пет ескадрила. У саставу ескадре био јеАероплански депо, формиран од војника и старешинанишке ескадре, голубијих станица, водоничне централе и„балонаца”. Пресудан утицај имала је нишка авијатичарскашкола, стварањем кадрова пилота и механичара, као језграза оснивање снажне српске авијатике. За команданта јепостављен мајор Коста Милетић.

Солунском епопејом завршила се почетна фаза уразвоју српске авијације. Победоносним повратком саСолунског фронта српска војска наставила је да развија иданас најсавременији и технички најразвијенији вид –ваздухопловство. ƒ

(Крај)

Припреме за једини покушај лета авиона који је по наруџбини Драгише Стојафиновића урадио Михаило Мерћеп

ВЕР СКИ ПРА ЗНИ ЦИ1–15. октобар

Пра во слав ни

ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Црква је одувекпрослављала Пресве-ту Богородицу каопокровитељицу и за-штитницу хришћана,која је молитвамаумилостивила Богапрема грешнима.Безброј пута помага-

ла је појединцима и народима, у рату и ми-ру, свуда у невољама.

Догађај који црква празнује десио се14. октобра 911, у време цара Лава Мудро-га (Философа). Било је свеноћно бдење уБогородичиној цркви Влахерне у Царигра-ду. Црква је била пуна народа, а негде у по-задини стајао је Андреј Јуродиви са учени-ком Епифанијем. У четири сата после поно-ћи Свети Андреј је угледао Пресвету Бого-родицу с распростртим омофором изнаднарода, као да га покрива. Била је одевенау златокрасну порфиру и блистала је окру-жена апостолима, светитељима, мученици-ма и девицама. Свети Андреј је показао ру-ком Епифанију и упитао га да ли и он види„Царицу и госпођу како се моли за савсвет”, што је он зачуђен потврдио. Због тогдогађаја уведено је празновање, да насподсећа на тај тренутак и стално покрови-тељство Пресвете Богородице кад год то, уневољама, од ње молитвено тражимо. ƒ

ва као Дан Треће бригаде Копнене вој-ске. Сећање на ослобођење Лесковца1918. године у Војсци Србије такођесе обележава као Дан Трећег центраза обуку.

8. октобар 1912. Црна Гора је искористила један

дуготрајан гранични спор као повод заобјаву рата Отоманској империји, чи-ме је почео Први балкански рат. Срби-ја, Грчка и Бугарска оптужиле су тур-ску владу да није спровела члан Бер-линског уговора у вези с уређењемвласти у Македонији и ступиле су у рат17. и 18. октобра. Отоманска импери-

ја у Европи је имала слабије снаге одбалканских савезника, око 300.000 вој-ника. Савезници су мобилисали вишеод 720.000 војника (Србија 286.000,Бугарска 294.000, Грчка 108.000, а Цр-на Гора 35.000 војника). За непуних ме-сец дана балканске војске остварилесу победе на свим фронтовима и раз-биле отоманске снаге на два дела, наоне које су браниле Скадар и Јањину,на западу, те оне које су браниле Је-дрене, на истоку. Рат је завршен уго-вором о миру у Лондону 30. маја 1913.године. Отоманска империја униште-на је у Европи и изгубила је све тери-торије западно од Еноса на Егејском иМидије на Црном мору.

15. октобар 1919. Министар војни и морнарице ге-

нерал Стеван С. Хаџић наредио је дасе духовна ли-ца и кандида-ти за духовналица призна-тих вероиспо-вести не пози-вају на службуу војсци каообични обве-зници. Њих је по потреби требало ан-гажовати за обављање свештеничких(духовних) дужности. ƒ

1. октобар 1876.Завршене борбе на Кревету, гре-

бену између Ђуниске и Пешчаничкереке, вођене између српске и турскевојске. Борбе су почеле 28. септем-бра, када су српске снаге, под коман-дом руског генерала Черњајева, напа-ле турску војску којом је командоваоНадир-паша и потисли је с положајакоје су Турци у поподневном против-нападу повратили.

1. октобар 1959.Почела нова реорганизација ЈНА.

Све четири команде армијских обла-сти преформиране су у команде арми-ја, са седиштима у Београду (1. арми-ја), Скопљу (3. армија), Загребу (5. ар-мија) и Сарајеву (7. армија), где су ра-није била седишта армијских области.

15. октобар 1915.До 15. октобра аустроугарска 3.

и немачка 11. армија заузеле су Бео-град и шири мостобран јужно од Савеи Дунава. Нападајући главним снагамапреко Саве и Дунава, а помоћним пре-ко Дрине и из Бугарске, армије Цен-тралних сила, близу пола милиона ау-строугарских и немачких војника подкомандом фелдмаршала Аугуста Ма-

кензена, има-ле су задатакда окруже иуниште срп-ску војску. То-ком одбранеБеограда ко-мандант Дру-гог батаљона

мајор Драгутин Гавриловић издао јечувену заповест браниоцима. Удар наСрбију појачан је у ноћи 13/14. окто-бра, када су у напад прешле бугарска1. и 2. армија. Продрле су у долину Мо-раве код Врања и до 22. октобра зау-зеле Куманово, Штип, Скопље и пре-кинуле моравско-вардарску комуника-цију. Српска војска избегавала је не-пријатељске нападе, водећи повреме-но огорчене борбе, али њен покушајпробоја ка Скопљу ради повезивања сасавезницима није успео. Врховна ко-манда одлучила је 24. новембра да ор-ганизује повлачење преко Црне Горе иАлбаније на Јадранско приморје.

7. октобарУ знак сећања на датум када је

1912. године Други пешадијски пук„Књаз Михаило” започео ратни пут, уВојсци Србије се 7. октобар обележа-

д у х о в н о с т в р � м � п л о в

47

4. октобар – Свети Фрањо АсишкиКатолички

1. октобар – Сукот7. октобар – Ошана Раба8. октобар – Шемини Ацерет9. октобар – Симхат Тора

Је вреј ски

3. октобар – Свети великомученик Јева-статије6. октобар – Зачеће Светог Јована Пре-тече и Крститеља – Задушнице9. октобар – Свети апостол и јеванђе-лист Јован Богослов12. октобар – Преподобни Каријак От-шелник – Михољдан14. октобар – Покров Пресвете Богоро-дице

Припремио Миљан МИЛКИЋ

1 . о к т о б а р 2 0 1 2 .

к о н к у р с и

48

1) доктор медицине, 23 извршиоца и2) доктор стоматологије, 1 извршилац.Лица која конкуришу по наведеном потребно је да испуња-

вају следеће услове:

УСЛОВИ КОНКУРСА:На конкурсу могу учествовати сви држављани Републике

Србије који имају одговарајуће образовање, укључујући и лицазапослена у Војсци Србије и Министарству одбране.

Општи услови конкурса:– да су кандидати држављани Републике Србије,– да су здравствено способни за службу у Војсци Србије,– да им раније није престајао радни однос у државном органу

због теже повреде дужности из радног односа,– да нису кривично осуђивани казном затвора у трајању ду-

жем од шест месеци, – да нису старији од 45 година и– да су завршили одговарајуће војностручно оспособљава-

ње за дужност за коју се примају, а за лице мушког пола ида је одслужило војни рок са оружјем.

Посебни услови конкурса:– да се против њих не води кривични поступак због кри-

вичног дела за које се гони по службеној дужности,– да кандидати имају завршени Медицински или Стомато-

лошки факултет и звање доктора медицине или докторастоматологије,

– да имају обављен приправнички стаж,– да су безбедносно проверени и да немају безбедносних

сметњи за рад у Војсци Србије и ван Војске Србије и– да су кандидати који су професионални подофицири или

цивилна лица на служби у Војсци Србије и Министарству од-бране у току службе повољно оцењивани и да им је просекслужбених оцена најмање „врло добар”.

Начин конкурисања:Уз пријаву на конкурс, која треба да садржи основне личне

податке, адресу и контакт телефон, кандидати треба да доставекраћу радну биографију и следећа документа:

– извод из матичне књиге рођених (оригинал или фотоко-пија оверена у суду или општини – не старији од шест ме-сеци уколико ниje нов образац),

– уверење о држављанству (оригинал или фотокопија ове-рена у суду или општини, не старије од шест месеци),

– доказ о стеченом образовању (оригинал диплома – уве-рење о завршеном образовању или фотокопија оверена усуду или општини),

– фотокопија радне књижице или неки други доказ о рад-ном искуству,

– уверење од надлежног суда да се против кандидата неводи кривични поступак због кривичног дела за које сегони по службеној дужности (не старије од шест месеци),

– уверење надлежног органа МУП-а да кандидат није кри-вично осуђиван казном затвора у трајању дужем од шестмесеци (не старије од шест месеци),

– уверење о положеном стручном – државном испиту,– уверење о регулисаном приправничком стажу– уверење о регулисању војне обавезе са назнаком чина у

резерви (издаје Центар МО у коме се лице води у евиден-цији) – кандидати који су регулисали војну обавезу подоружјем,

– потписану изјаву о прихватању распореда по потребислужбе на целој територији Републике Србије (својеручнопотписана изјава),

– потписану изјаву да прихватају да пре пријема буду упу-ћени на војну обуку и на обуку за оспособљавање за офи-цире (кандидати који нису војно обучени) и

– оверен и потписан КОЛП прилажу само кандидати којису професионални подофицири или цивилна лица на слу-жби у Војсци Србије и Министарству одбране.

Пре пријема у професионалну војну службу кандидати којииспуњавају услове конкурса биће упућени на процену психоло-шких капацитета и физичку проверу. Кандидати који уђу у ужиизбор биће позивани на проверу стручних оспособљености, зна-ња и вештина. Кандидати који са најбољим резултатом буду ис-пунили прописана мерила за избор биће упућени на лекарскипреглед ради оцене способности за пријем у професионалну вој-ну службу и за њих ће бити извршена безбедносна провера.

Кандидати женског пола који нису одслужили војни рок подоружјем или нису на неки други начин војно обучени пре пријемабиће упућени на војну обуку, а сви кандидати који нису резервниофицири биће упућени на обуку за оспособљавање за официре.

Непотпуне, неблаговремене или неразумљиве пријаве узкоје нису приложени сви потребни докази на тражени начин не-ће се узимати у даље разматрање.

Конкурсна документација се неће враћати кандидатима.Пријаве на конкурс са наведеним документима достављати

путем поште на адресу:

Генералштаб Војске СрбијеУправа за људске ресурсе (Ј-1)ул. Незнаног јунака бр. 38, 11 000 Београдса назнаком „за пријем лица у санитетску службу по јавном

конкурсу”.

Рок за подношење пријава на конкурс је 30 дана од данаобјављивања.

Све информације везане за конкурс могу се добити на теле-фон 2063-842 или 2063-332. ƒ

МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕСЕКТОР ЗА ЉУДСКЕ РЕСУРСЕ

Управа за кадрове

рас пи су је

ЈАВНИ КОНКУРСза пријем у професионалну војну службу на неодређено време, у својству официра

на неодређено време, у санитетској служби:

М�р�тонци у Москви

На 32. међународном Московском маратону, међу1.500 учесника, наступили су и чланови маратонске

екипе Министарства одбране Србије, у којој су били ма-јор Александар Нешевски, старији водник Горан Чегар,војни службеник Ксенија Бубњевић и професионални вој-ник Мариана Чегар Лукић. Шеф делегације био је потпу-ковник Драган Тодоров.

По изузетно хладном и ветровитом времену, сви на-ши представници успешно су завршили маратонску ста-зу. Мариана Чегар Лукић заузела је у својој старосној ка-тегорији 1. место (19. место свеукупно), Ксенија Бубњевићје 20. у свеукупном пласману уз обарање личног рекорда,мајор Александар Нешевски, уз оборени лични рекорд, за-узео је 1. место у старосној категорији и 35. место свеу-купно, док је старији водник Горан Чегар у својој старо-сној категорији заузео 6. место, а 67. у укупном пласману.

Чланове наше екипе примила је амбасадорка Србијеу Русији Јелица Курјак, а подршку су пружили војни иза-сланик пуковник Зоран Стојковић и помоћник изасланикапотпуковник Марко Марковић. ƒ

Г. Ч.

50

UK

R[

TEN

E R

E^I

A

O

B

AA

V

G

[

M

T

S

X

RП

СЛ

Џ

ЗХ

Т

Ж

Б

R

И

Ш

Ћ

ДН

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. Срп ски на уч ник, про на ла зач, про фе сор на Уни вер зи те ту Ко лум би јаи по ча сни кон зул Србије у САД, рођен 9. октобра 1854. године, 2.Засађене површине, 3. Иницијали глумице Бергман, 4. Жене којеговоре чакавски, 5. Речно острво, 6. Нескладан корак, 7. Јужноамери -ч ки индијански народ, 8. Радиоактивни хемијски елемент, 9. Име пе -ва чице Његомир, 10. Електрични (скр.), 11. Справа за нивелисање,12. Филмски ванземаљац, 13. Соли цијанове киселине, 14. Прона ла -зак, 15. Горак биљни ликер, 16. Агамемнонова жена (мит.), 18. Убрза -ва ње хемијске реакције, 19. Мегданџија (грч.), 20. Дерати се из свеггла са, 21. Оживљавач успомена (лат.), 22. Родно место Исуса Христа,24. Град у Р. Македонији, 25. Царства, 27. Занемарити, 28. Стручњакза арабистику, 30. Постати туп, 31. Ташнери, 33. Бивши шпански по -ли ти чар, Сантјаго, 34. Титанија одмила, 36. Чувени песник, ФедерикоГарсија, 37. Језеро у Финској, 39. Јеврејски пророк, 40. Секрет некихпреживара, мошус, 42. Договор дилера, 43. Грађевина с кубетом, 45.Енигматски клуб (скр.), 46. Акционарско друштво (скр.).

VODORAVNO:

17. Му зич ки умет ни ци, 18. Ка иш, ре мен на пу шци (мн.), 19. Ауто-мо -то клуб (скр.), 20. Ста нов ни ца Аба да на (у Ира ну), 21. Фор си ра ње та -ко зва них „елит них” кру го ва, 23. Немачки те ни сер, То ми, 24. Двој никглум ца у опа сним сце на ма, 25. Ви ју га сти, кри ви, 26. Ну кле ар ни фи зи -чар, Га ја, 27. Град у Пољ ској, 28. Ма ли кип бо га Амо ра, 29. Ме сто наВе ле би ту (стра ти ште у Дру гом свет ском ра ту), 30. Не пра ви лан (грч.),31. Му зич ки зна ци, 32. Аутор ро ма на „Али са у зе мљи чу да”, 33. Пра -ви ти ква драт не ша ре, 34. Ини ци ја ли фуд ба ле ра Мар ко ви ћа, 35. Оп -штин ски ко ми тет (скр.), 36. Пред мет об ра де, 37. Ста ро грч ки на уч никиз Ки ре не, 38. Древ ни је зик ко ји се го во рио на се ве ру Ин ди је, 39. Че -твр ти па деж (грам.), 40. Крч ме, бир цу зи, 41. Укр цај ро бе, 42. Из ве де -не ре чи истог ко ре на, 43. Наш фуд ба лер Сте ван, 44. Вр сте ге о ме триј -ских те ла, 45. Струч њак за ира ни сти ку, 46. Ал тер на тив на ми ни мал натак са (скр.), 47. Укро ти тељ, 48. Вр ста уго сти тељ ског објек та, 49. Аме -рич ка про фе си о нал на ко шар ка шка ли га, 50. Си ли кон ска је ди ње ња,51. Ин диј ски пе сник из V ве ка, аутор „Са кун та ле“.

Припремио Жарко ЂОКИЋ

РЕШ

ЕЊЕ

ИЗ

ПРО

ШЛО

Г БР

ОЈА

ВО

ДОРА

ВНО

: мир

оват

и, Р

емп -

линг

, ват

, а, а

тале

нти,

Ото

чанк

е, е,

РТК

, кес

тена

р, К

отор

ско,

Ири

на,

тока

тина

, име

лар,

чај

анка

, ста

јала

ц, Ш

аде,

ква

нтит

ет, н

амак

ати,

ИТ,

аа,

Тин

о Ро

си, а

нато

мски

, брд

а, а

риви

зам,

пир

инач

, ика

кав,

тира

нија

, бра

да, Т

енер

ифе,

ама

терк

а, ж

ар, к

, Ста

ними

р, л

инеа

ран,

к, а

лт, м

отал

ице,

срд

ити

се.

IZA BRA NA PAR TI JA

НАЈЛЕПША ПАРТИЈА У 1994.Каспаров – Широв

Хорген, 1994.1.e4 c5 2.Sf3 e6 3.d4 cd4 4.Sd4 Sf6

5.Sc3 Sc6 6.Sdb5 d6 7.Lf4 e5 8.Lg5 a6

9.Sa3 b5 10.Sd5 Le7 11.Lf6 Lf6 12.c3

Lb7 13.Sc2

Par ti ja je bi la pro gla {e na za naj bo qe

ostva re we 1994. go di ne. U `i ri ju su bi li

vr hun ski maj sto ri, Kri sti jan sen, Gu re vi~,

Kor~ noj, Ri bli i Skem bris oce ni li su je de -

set kom, a ({to je za ni mqi vo!) Gli go ri} je di -

ni joj ni je dao ni je dan je di ni bod. Ako ni su

bi li u pi ta wu ne ki dru gi raz lo zi, bi }e da

Gli ga ba{ nije voleo Si ci li jan ku.

13...Sb8 14.a4 ba4 15.Ta4 Sd7 16.Tb4

To je bi la no vost.

16...Sc5

Be li: Ke1, Dd1, Tb4, Th1, Lf1, Sc2, Sd5, b2,

c3, e4, f2, g2, h2

Cr ni: Ke8, Dd8, Ta8, Th8, Lb7, Lf6, Sc5, a6,

d6, e5, f7, g7, h7

Svi zna ju da je usa mqen pe {ak – slab pe -

{ak (ov de je to a6), da je za o stao pe {ak –

slab pe {ak (ov de d6), pa ipak se igra ju va ri -

jan te u ko ji ma se stva ra ju ta kve sla bo sti.

Pro tiv {am pi o na kao {to je Ka spa rov, to

se za i sta ne is pla ti.

17.Tb7!!

@rtva kva li te ta po sle ko je }e be li dr ̀ a -

ti u pa tu ce lo da mi no kri lo cr nog.

17...Sb7 18.b4 Lg5 19.Sa3! 0-0 20.Sc4 a5

21.Ld3 ab4 22.cb4 Db8 23.h4!

Po {to se na ta bli po ja vio opa san

b-slo bod wak, be li sa da `e li da ra{ ~i sti

si tu a ci ju i na kra qe voj stra ni.

23...Lh6 24.Scb6 Ta2 25.0-0 Td2 26.Df3

Da7 27.Sd7 Sd8?

Sla bo bi bi lo i 27...Td8?

28.Sf8 Kf8 29.b5! Da3 30.Df5! Ke8

31.Lc4 Tc2 32.Dh7! Tc4 33.Dg8 Kd7 34.Sb6

Ke7 35.Sc4 Dc5 36.Ta1! Dd4 37.Ta3 Lc1

38.Se3!

Svi zna ko vi uz vi ka su Ka spa ro vqe vi.

1:0

КО

ЊИ

ЋЕ

В С

КО

К Крените од обележених поља, каоскакач у шаху, по путањи у обликуслова Г, тако да добијете две народнепословице.

Ре ше ње су до ку – во до рав но: 5, 1, 8, 9,7, 9, 3, 6, 7, 5, 1, 2, 7, 3, 5, 9, 8, 4, 6, 6, 5,8, 1, 4, 3, 9, 7, 2, 5, 1, 2, 8, 4, 6, 5, 9, 7, 3,2, 9, 4, 8, 6, 5, 5, 6, 1, 7, 9, 3, 8, 1, 6, 3, 2.

8SPECIJALNI PRILOG MAGAZINA

Ронилачка чета

Падобранске несреће

Sтручностгаранција

живота

Речневидре

игурно и „меко” доскочио је Падобранац после и осмог скока. Упркоссвему. Јер за падобранство се може рећи да је једна од оних ствари

које се дешавају – упркос. Ветру, ризику, страху... Осми Падобранац пратили су и припадници Ваздухопловне нацио-

налне гарде из 129. ваздухопловног винга, подсећајући на четвородневну акцијуспасавања повређеног морнара с једрилице „Дете ветра” на Пацифику. Упркосолујном ветру, јединица из Мофета била је успешна 909. пут.

Да је најважније да се никада не одустане од снова, поверио се „осмом” Го-ран Тодоровић Фаца, некадашњи припадник 63. падобранске, упркос несрећи ко-ја га је пре осам и по година везала за инвалидска колица. Хиљадити пут је „про-шетао облацима”.

На ратиштима у Ираку и Авганистану, потврђује Падобранац, нова падо-бранска јединица Копнене војске САД, Бригада „Спартан”, извршавала је и за-датке из области неконвенционалног ратовања. Упркос великим жртвама, уњој је забележен највећи број обновљених војничких уговора.

Уз велике болове у ногама и леђима, губећи повремено и вид од јаког ветра,Јанко Лутовац, припадник ЈНА, упркос провали облака и грмљавини тог првог да-на јуна 1950. године поставио је светски рекорд. Први скок падобраном с виси-не од 250 метара извео је у четири сата ујутро. Потом је, на сваких четири-пет минута, седамнаест сати изнова скакао на новосадском аеродрому „Југо-вићево”.

Изнад батајничког аеродрома објектив Падобранца забележио је 18 дама из11 држава региона, које су успеле, крајем јула, у слободном паду да направе нај-већу формацију на небу изнад Србије. Акцију „Жене за небо без граница” падо-бранске су извеле упркос различитом летачком искуству, обуци и опреми.

Човек увек највише жели оно што нема. Памет да импресионира, изглед дазадиви, љубав да припада, новац да купи, крила да полети... Проклетство, амби-ција, или обичан нагон приморавају га да стреми ка новом, недостижном. Ризикје саставни део сваког излета у неизвесно. Понекад ризикујемо само огреботи-ну, а повремено на коцки зна да се нађе и вреднији улог – живот. Упркос томе,падобранци и даље скачу. Падобранац открива како да избегну несреће.

Искуство и број падобранских скокова јесу предуслови да постанете тан-дем инструктор. Када три деценије падобранске каријере испуните цифром од23.000 скокова, с око 15.000 људи, помислили бисте да је сваки следећи излет„од неба до земље” рутина. Да је ипак сваки скок као први, Падобранцу поручујечовек који на Новом Зеланду обучава инструкторе. Како каже, упркос свему, онје доживотни припадник 63. падобранске. Тандем инструктор – Саша Јојић.

На осмом скоку Падобранцу су се придружили и борбени „орлови” – швед-ски падобранци оспособљени да дејствују иза непријатељских линија, слагачи па-добрана из вода за одржавање Специјалне бригаде Војске Србије и наше речне „ви-дре”. Још једном смо скочили заједно, широм затворених очију. Упркос свему...ƒ

Владимир ПОЧУЧ

PAD BRANAC

1. октобар 2012.

С

2

Сни

мио

Буд

имир

ПО

ПА

ДИ

Ћ

Реч уредника

ШиромШиромзатворених очијузатворених очију

Падобранске несрећеСтручност гаранција живота 4Ронилачка чета Речне флотилеРечне видре – јединицаодважних 8Саша Јојић, тандем инструкторСваки скок као први 13Вод за одржавање падобранаВише од поверења 14Јанко Лутовац, светскипадобрански рекордерС падобраном у легенду 16Спар тан ска бри га да – но ва па до бран ска је ди ни ца Коп не невој ске САДКласична падобранскаформација 18Специјална јединица војскeШведскеБорбени oрлови 22Задатак јединице из МофетаДраматично спасавање на Пацифику 24„Жене за небо без граница”Скок над Београдом 28Једрење параглајдеромМесто где нема бриге ни умора 30

Уредник прилога Владимир ПОЧУЧ

САДРЖАЈ

Горан Тодоровић Фаца скочио хиљадити пут

Ход пооблацима„Хи ља ду!”, вик нуо је Го ран не ко ли ко се кун ди пре не го што је до дир нуо тло на Спорт ском ае ро дро му „Бе о град”. На пи та ње оку пље них при ја те ља, ко ји су апла у зом по здра ви ли хи ља ди ти скок не ка да шњег при пад ни ка 63. па до бран ске бри га де Вој ске Ср би је, ка ко се осе ћа, крат ко је ре као: „Не ве ро ват но!”. И од мах до дао: „Ово мо ра мо да по но ви мо!”

3

о ран То до ро -вић Фа ца саСа шом Јо ји -ћем, ин струк -

то ром у тан дем ско -ко ви ма и та ко ђе бив -шим при пад ни ком63. па до бран ске бри -га де, кра јем ју на наае ро дро му у Ли сич -јем јар ку, на до макБе о гра да, за бе ле жиоје хи ља ди ти скок. Го -ди ну да на по што јена ле ђи ма при ја те љаосво јио Три глав ипет го ди на по сле пр -вог од се дам на естско ко ва ко је је из веона кон не сре ће збогко је је остао не по -кре тан.

– Нај ва жни је једа ни ка да не од у -ста не те од сно ва.Ду го ми је тре ба лода оства рим свој,али ме чак ни фа -тал на не сре ћа пре осам и по го ди нани је за у ста ви ла у то ме. На про тив, тајтре ну так дао ми је во љу да оства римје дан дру ги – ма ги чан тре ну так, ка жене у стра ши ви Го ран, не за бо ра вља ју ћипри то ме „при ја те ље хра брог и ве ли -

ког ср ца”, ко ји су му по мо гли да по хи -ља ди ти пут „про ше та обла ци ма” – Тосу љу ди об у че ни да но се па до бран цаис пред се бе. Огром на је њи хо ва од -го вор ност. Не за је дан, већ за два жи -во та.

Го ра ну и Са ши, ме ђу тим, то ни јеби ла пр ва „шет ња”. Пр ви скок по сле не -сре ће де цем бра 2003. го ди не, на ко ји сеГо ран од лу чио упр кос ве за но сти за ин -ва лид ска ко ли ца, оства рио је за хва љу ју -ћи овом пр о фе си о нал ном па до бран цу,ко ји већ три на ест го ди на жи ви и ра ди наНо вом Зе лан ду.

Ка да га је 2007. го ди не Фа ца, напред лог при ја те ља, кон так ти рао, Са шаје на ње го во пи та ње шта је по треб но даби њих дво ји ца из ве ли па до бран скискок, од го во рио – ле те ли ца ко ја ће насди ћи и до бра во ља!

Од тог пр вог до овог се дам на е стог,од но сно хи ља ди тог ско ка, ка ко и Јо јићна во ди, Го ра ну во ље ни ка да ни је не до -ста ја ло.

– Он је бо рац, има не ве ро ват нусна гу во ље, и због то га су свих 12 ско ко -ва ко је смо из ве ли, при пре ма ју ћи се заовај хи ља ди ти, би ли пра во за до вољ ство– ка же Јо јић, ис ти чу ћи да је Фа ца и наовај на чин по ста вио сво је вр стан ре кордс об зи ром на то да је тај број ско ко ва заосо бу са ин ва ли ди те том нај ве ћи по стиг -нут до са да.

– Реч је о зах тев ним ско ко ви ма, ифи зич ки и мен тал но. Упр кос то ме штоје Го ран па ра пле ги чар, он је, као и ја, ис -ку сан про фе си о на лац, та ко да ми је биоод ве ли ке по мо ћи да све про тек не безпро бле ма – об ја шња ва ин струк тор, ко јије у ка ри је ри имао ви ше од 23.000 па до -бран ских ско ко ва, од че га 15.000 у тан -де му.

Хи ља ди ти „ход по обла ци ма”, ка којед ну од сво јих нај ве ћих стра сти на зи вахра бри па до бра нац, по мо гао је Ва зду хо -плов ни са вез Ср би је, ко ји је обез бе диоле те ли цу, го ри во и пи ло та, за тим при -пад ни ци Спе ци јал не ан ти те ро ри стич кеи хе ли коп тер ске је ди ни це Ми ни стар -ства уну тра шњих по сло ва, као и Го ра но -ви при ја те љи из Сло ве ни је, ко ји су до -шли да ска чу са њим и учи не му оства -ре ње ве ли ког сна још леп шим. За хва љу -ју ћи њи ма оства рен је Фа цин јун ски из -лет у ви си не, али да је још да ле ко одкра ја не бе ских шет њи све до чи ње говне у мо ран осмех, уз ко ји по ру чу је – иде -мо да ље! ƒ

Ни ко ла ДРА ЖО ВИЋСни мио Ду шан АТЛА ГИЋ

дога

ђаји

Г

Падобранске несреће

е дал и Икар, отац и син, по же -ле ли су да се одво је од зе мље ида „про ше та ју” обла ци ма. По -зна то је ка ко се за вр ши ла та

пу сто ло ви на, а да је по след њих го ди насве ви ше оних ко ји сле де њи хов при мерсве до че број не по ги би је па до бра на ца. Ибаш као што је то био слу чај са ми то ло -шким хе ро ји ма, прак са по ка зу је да и кодса вре ме них тра ги ча ра пре суд ну уло гу зањи хов не сре ћан крај не ма сан, већ ла ко -ми сле ност оних ко ји га са ња ју.

Па до бран ство – скок у не по зна тоЗа че ци па до бран ства ве зу ју се за

Ан дре-Жа ка Гар не ри на, ко ји је 1797.го ди не из вео пр ве успе шне па до бран -ске ско ко ве с ба ло на. Ње го ва ис ку ствапри ме ну су на шла, пре све га, у вој сци.У по чет ку, као вид ева ку а ци је вој ни каиз ба ло на и ави о на, а за тим и као на -чин за њи хо во пре ба ци ва ње на бој напо ља. Ма да се пр ва так ми чар ска над -ме та ња у па до бран ству бе ле же још то -ком три де се тих го ди на 20. ве ка, та ди -сци пли на про гла ше на је за спорт тек1952. го ди не.

Екс пан зи ју у све ту, али и код нас, до -жи ве ло је у по след ње две де це ни је раз -во јем спорт ских клу бо ва, чи ме за по чи њеома со вља ва ње па до бран ства као спор та.

1. октобар 2012.

Чо век увек нај ви ше же лионо што не ма. Па мет да им пре си о ни ра, из глед да за ди ви, љу бав да при па да,но вац да ку пи, кри ла да по ле ти... Про клет ство, ам би ци ја, или тек оби чан на гон при мо ра ва ју га дастре ми ка но вом, бо љем, не до сти жном. Ри зик је са став ни део сва ког од тихиз ле та у не из ве сно. По не кадри зи ку је мо са мо огре бо ти нуили сло мље но ср це, али по вре ме но на коц ки зна да се на ђе и вред ни ји улог – жи вот.

4

PAD BRANAC

Д

Стручност гаранција живота

тем

а

Вр ло бр зо оно је до спе ло на сам врх та -ко зва них „ба кет ли ста” аван ту ри ста, љу -би те ља ви си на, али и жр тви по мо дар -ства.

Тех ни ка ско каЗа по пу лар ност па до бран ског спор -

та нај за слу жни ји је та ко зва ни „тан дем”па до бран, ко ји је кон стру и сан осам де -се тих го ди на. Он је омо гу ћио да две осо -бе, по ве за не си сте мом ве за, мо гу за јед -но да ско че, но ше не јед ним па до бра -ном. Је дан па до бра нац у том па ру је ин -струк тор, спе ци јал но об у чен за из во ђе -ње тан дем ско ко ва, а дру га осо ба је степут ник или уче ник. По чет на иде ја запри ме ну та квог на чи на ска ка ња би ла једа се са тан дем ско ко ви ма олак ша иубр за по чет на па до бран ска обу ка. Онису, ме ђу тим, ве о ма бр зо по ста ли по пу -лар ни и ме ђу они ма ко ји не ма ју же љуили хра брост да се об у че за па до бран -це, али же ле да оку се осе ћај сло бод ногпа да.

Две су мо гућ но сти. Пр ва – да сепут ник пре пу сти ис ку ству свог ин струк -то ра и ужи ва у па ду с ви си не ко ја се мо -же кре та ти од 1.000 до 4.000 ме та ра, адру га – да ак тив но уче ству је у ско ку, приче му ће са ин струк то ром прет ход но за -вр ши ти основ ну обу ку. Са зна ће шта јето па до бран, ка ко се ис ка че из ави о на,ко ји је ис пра ван по ло жај те ла при сло -бод ном па ду, ка ко се кон тро ли ше ви си -на, отва ра па до бран, ле ти с отво ре номку по лом и ис прав но при зе мљу је. Сва киод по ме ну тих сег ме на та ва жан је за без -бе дан пут па до бран ца од не ба до зе мље.И упра во у не до вољ ној при пре мље но -сти, об у че но сти и не по зна ва њу тих ме -ра кри је се 99 од сто узро ка па до бран -ских не сре ћа.

Чо век – нај ве ћи фак тор ри зи каЉуд ски фак тор, пре ма ста ти сти ци

Ди рек то ра та за ци вил но ва зду хо плов -ство Ре пу бли ке Ср би је, у по след њих де -сет го ди на био је нај че шћи узрок па до -бран ских не сре ћа. Ло ша обу ка и не до -вољ на па жња и кон цен три са ност од не лису мно го ви ше жи во та од узро ка тех нич -ке при ро де.

По вре де и фа тал ни ис хо ди, пре ма из -во ри ма те ор га ни за ци је, нај че шће на ста јузбог не си гур них и ри зич них ма не ва ра па -до бра на ца, као и по гре шне про це не припри зе мље њу, што се нај че шће за вр ша вауда ром у зе мљу при ве ли кој бр зи ни.

Па до бран ски скок за по чи ње ста вља -њем па до бра на на ле ђа, а за вр ша ва се по -врат ком на ме сто па ко ва ња па до бра на.Све фа зе ско ка под јед на ко су ва жне, алитренд у не ко ли ко по след њих го ди на по ка -

зу је да се по вре де нај че шће до га ђа ју припри зе мље њу. Раз лог то ме, пре ма ми шље -њу струч ња ка, је сте све ве ћа по пу лар ностма лих па до бра на, ко ји за хва љу ју ћи сво јојкон струк ци ји по сти жу из у зет ну хо ри зон -тал ну бр зи ну. При зе мље ња с та ко ма лимку по ла ма ве о ма су уз бу дљи ва, али зах те -ва ју ве ли ку пре ци зност и ис ку ство. Пер -фор ман се па до бра на тог ти па не пра шта -ју гре шке при до ско ку, те уда рац те ла па -до бран ца о зе мљу мо же да бу де то ли ко

сна жан да до ве де до озбиљ них по вре да,па чак и по ги би је.

Осим људ ског, на рав но, мо гу ћи су идру ги фак то ри ко ји узро ку ју не сре ће.Тре ба по ме ну ти, пре све га, на гле про ме -не ве тра, услед че га па до бра нац мо жепо ста ти жр тва ва зду шних вр тло га и џе -по ва ко ји ће му оне мо гу ћи ти кон тро лупа до бра на и ти ме ство ри ти пред у сло веза лош ис ход ско ка.

Су дар па до бра на ца је још јед на одопа сно сти ко ја вре ба чо ве ка у ва зду ху –без тла под но га ма. У слу ча ју упли та ња,ис ку сни па до бран ци до бро по зна ју про -це ду ру ко јом ће се осло бо ди ти „за гр ља јасмр ти”. Не до вољ на ви си на, ме ђу тим, нај -че шћи је про блем с ко јим се сре ћу не бе -ски стра дал ни ци, те услед не мо гућ но стида раз ви ју ре зер вни па до бран про жи -вља ва ју нај го ри жи вот ни сце на рио.

От ка зи ва ње опре ме спа да у нај ре ђеузро ке па до бран ских не сре ћа. Ис тра жи -ва ња су по ка за ла да се на 750 па до бра на

5

У то ку по чет не па до бран ске обу -ке по вре де и не сре ће до га ђа ју се рет -ко. Њи хов број, ме ђу тим, дра стич носе по ве ћа ва у фа зи ка да се по чет никоса мо ста ли и ка да поч не да ска че сдру га чи јом опре мом и на дру гим ае -ро дро ми ма, ко ји има ју раз ли чи теусло ве од оних на ко ји ма је по је ди нацоспо со бљен.

Без аде кват не при пре ме у тимно вим си ту а ци ја ма по чет ник има ве ћешан се да на пра ви гре шку ко ја мо жеда до ве де до по вре де. Ре дов но одр -жа ва ње опре ме, про ве ра и ин фор ми -са ње, уз са ве то ва ње с ло кал ним ин -струк то ри ма о спе ци фич но сти ма но -вих ае ро дро ма на ко ји ма па до бра нацни је имао ра ни ја ис ку ства, основ не суме ре пре вен ци је ко је се са ве ту ју сва -ком по чет ни ку.

Обука и после обуке

ква ри је дан, што опа сностод не сре ће при па до бран -ском ско ку свр ста ва да ле коиза сва ко днев них са о бра -ћај них не сре ћа.

Уче ник и учи тељТан дем ин струк тор мо -

же да по ста не са мо па до -бра нац ко ји ис пу ња ва од ре -ђе не кри те ри ју ме – бројско ко ва, вре ме пр о ве де ноу сло бод ном па ду, го ди неу па до бран ском спор ту,здрав стве но ста ње и успе -шно за вр ше на обу ка у ко -ри шће њу тан дем опре ме ииз во ђе њу та квих ско ко ва.

Пре ма ре чи ма јед ногод нај при зна ти јих свет скихтан дем ин струк то ра Са шеЈо ји ћа, ви ше од по ло ви необу ке по све ћу је се ван ред -ним по ступ ци ма.

– Уче ник мо ра да знака ко да пре по зна ван ред неси ту а ци је и ка ко да по сту -па у тим си ту а ци ја ма – ис -ти че Јо јић, на по ми њу ћи дасе, за раз ли ку од обу ке ко -ја се не ка да спро во ди ла,ин струк тор да нас за пр вискок кон цен три ше са мо наоне еле мен те ко ји су ва жниза пр ви скок. За сва ки сле -де ћи скок ин струк тор про -ши ру је обу ку и по но во учиуче ни ка све што је та данео п ход но.

По сле обу ке, ко ја об у -хва та де вет ско ко ва, уче никје спо со бан да без бед но из -во ди са мо стал не ско ко ве иоснов не ма не вре у то кусло бод ног па да, ма да и да -ље под кон тро лом ин струк -то ра. За све но ве ма не вре уто ку сло бод ног па да ко јеуче ник же ли да про ба и на -у чи, ин струк тор мо ра да из -вр ши до дат ну обу ку.

– До бар ин струк торпре по зна је спо соб но сти

уче ни ка и на осно ву то га од лу чу је ка даје спре ман за уче ње но вих еле ме на та ираз ли чи тих на чи на ле те ња у сло бод номпа ду. За раз ли ку од ве ћи не оста лихспор то ва, у па до бран ству је по чет наобу ка не за мен љи ва. Не по сто ји па до -бра нац ко ји је сам на у чио ка ко да ска чени ти би му би ло до зво ље но да ска че наби ло ком ае ро дро му пре не го што је за -вр шио обу ку – на во ди тан дем ин струк -тор Јо јић. Та ко ђе на по ми ње да ква ли тетобу ке за ви си од ин струк то ра ко ји јеспро во ди. Узрок не сре ћа, ка ко ка же тајис ку сни па до бра нац, не мо ра ну жно би -ти не до вољ но при пре мљен уче ник, већи лош учи тељ. Због то га је вр ло ва жноин фор ми са ти се о ин струк то ру с ко јимсе при пре ма те за скок. ƒ

Ни ко ла ДРА ЖО ВИЋ

1. октобар 2012.6

PAD BRANAC

– Нај ва жни ја чи ње ни ца ко је се и по сле то ли кого ди на стро го при др жа вам је сте да се ре дов но под -се ћам на ван ред не по ступ ке ка ко бих био спре ман даре а гу јем у слу ча ју би ло ка квог от ка за и да отво римре зер вни па до бран. Са мо ове го ди не че ти ри ис ку снапа до бра на ца у мом окру же њу из гу би ла су жи во те упа до бран ским не сре ћа ма, а још ве ћи број њих сеозбиљ но по вре дио.

По сле из вр ше ног уви ђа ја у по ме ну тим слу ча је ви -ма по ка за ло се да је до не сре ће до шло ис кљу чи во збоггре шке ко ју је на чи нио па до бра нац. Што је још го ре,гре шка ко ја је до ве ла до не сре ће нај че шће је би ла гре -шка ко ја се стра да лом па до бран цу и ра ни је до го ди ла– ка же Јо јић, под се ћа ју ћи да се сва ка не сре ћа мо же ла -ко из бе ћи јед но став ним при др жа ва њем основ них пра -ви ла, ко ја се уче још на по чет нич кој обу ци.

Савет искусног падобранца

7

Видовдан, који се слави 28. јуна,Удружење ветерана изабрало је засвој празник, у знак сећања на прву

жртву ратова деведесетих – АлександраРодића, бившег припадника 63. падобран-ске бригаде, који је 1991. године погинуо уСловенији. Некадашњи саборци окупљајусе на тај дан, како каже председник Удру-жења Владимир Кнежевић, да се виде,друже, а ако затреба и испомажу.

– У строју мора да се поштује одре-ђени ред који налажу војничка правила.Овде смо, међутим, сви једнаки. Немаразлике између официра, подофицира иобичних војника. Заједничко нам је да смоприпадници исте јединице, која нас годи-нама повезује – истиче Кнежевић, подсе-ћајући да међу њима постоје пријатељ-ске, пословне, па и родбинске везе.

Према његовим речима, на сусрети-ма ветерани резимирају шта су у проте-клом периоду урадили, шта их очекује,али и проверавају да ли је некоме по-требна било каква помоћ, јер су део по-родице 63. падобранске. Због лоше ма-теријалне ситуације, према Кнежевиће-вим речима, дружења су до сада органи-зовали у различитим деловима Србије.На тај начин настојали су да анимирајусве припаднике да одрже традицију.

– Бивши припадници бригаде из Вр-шца родоначелници су окупљања ветера-на. Чачак је био домаћин две године, по-сле тога Ниш, а затим Београд. Циљ нам једа се вратимо у Овчар бању, надомак Чач-ка, где смо добили пригодан објекат запросторије – немачки бункер из Другог

светског рата, који ћемо адаптирати и уре-дити за наредна дружења – објашњаваКнежевић и додаје да Овчар бања пружамогућност да се бивши специјалци баве иекстремним спортовима, обучавају младеи преносе им вештине и знања.

Удружење има ронилачку, алпини-стичку и мото-секцију. Осим у тим ак-тивностима, значајне успехе бележе иприпадници њиховог стрељачког клуба.

– Мада се поменутим спортовимабавимо кратко, већ смо остварили запа-жене резултате. Наши мотоциклисти суизузетно познати. Стигли су и до Русије.Када је реч о роњењу, треба знати да јето изузетно скуп спорт, али да смо упр-кос финансијским ограничењима успелида обезбедимо пет опрема – каже пред-седник Удружења.

Као и сваке године, и овогодишњисусрет ветерана отпочео је окупљањему рано ујутро 28. јуна, постројавањем иизбором новог председника. Дружењесу употпунила различита спортска над-метања, али је, због високе температу-ре, вишебој ове године изостао. ƒ

Н. ДРАЖОВИЋ

Ме мо ри јал ни куп „Пот пу ков ник Го ран Осто јић”

ул тур но-спорт ска ма ни фе ста ци јаме мо ри јал ни куп „Пот пу ков никГо ран Осто јић” тра ди ци о нал но је

и ове го ди не одр жа на у Ја го ди ни. Куп по -све ћен ко ман дан ту 63. па до бран ске бри -га де пот пу ков ни ку Го ра ну Осто ји ћу, ко јије по ги нуо 28. ју ла 1998. не да ле ко од ка -ра у ле „Ко ша ре”, на гра ни ци Ср би је и Ал -ба ни је, отво рен је све ча ном ака де ми јом18. ма ја. Та да су по ги ну лом бор цу, по ла -га њем ве на ца и цве ћа на ње го ву би сту,рад Оље Ива њиц ки, у шко ли ко ја но сиње го во име, по шту ода ли чла но ви по ро -ди це и при пад ни ци бив ше 63. па до бран -ске бри га де из Ни ша, да на шњег ба та љо -на, као и чла но ви Клу ба ге не ра ла и ад ми -ра ла Вој ске Ср би је, пред став ни ци Спе -ци јал не бри га де из Пан че ва, СУБ НОР-аи Осто ји ће ви са бор ци.

То ком два да на так ми че ња број ниспор ти сти над ме та ли су се у спор то ви мако је је Осто јић во лео – стре ља штву, ка -ра теу, ша ху, ко њич ким ве шти на ма, па -до бран ским ско ко ви ма, ег зи би ци о нимве шти на ма на мо то ци кли ма. Ор га ни зо -ван је и из ви ђач ки ви ше бој. За крај ма -ни фе ста ци је оста вљен је атрак тив ни де -фи ле око хи ља ду мо то ци кли ста из 25гра до ва Ср би је, ко јем су прет хо ди ли па -до бран ски ско ко ви чла но ва клу ба „На шакри ла” из Па ра ћи на.

Де фи ле су пред во ди ли пред став ни -ци Удру же ња ве те ра на 63. па до бран скебри га де и чла но ви Мо то-клу ба „Ноћ ниву ко ви” из Ни ша, ко ји су по ло жи ли ве -нац на Осто ји ће ву би сту. Куп је за тво ренрок-кон цер том у не де љу, 20. ма ја.

Го ран Осто јић ро ђен је 1962. го ди -не у Бач ком До бром По љу код Вр ба са. УЈа го ди ни, где му и са да жи ве ро ди те љи,за вр шио је основ ну шко лу и гим на зи ју.По сле Вој не ака де ми је рас по ре ђен је у63. па до бран ску бри га ду у Ни шу, чи ји јебио ко ман дант. Од ли ко ван је Ор де номза хра брост. ƒ Н. Д.

V e s t i ΠV e s t i ΠV e s t i ΠV e s t i ΠV e s t i

Окупљање ветерана 63. падобранске

K

1. октобар 2012.8

PAD BRANAC

ри пад ни ци 93. ро ни лач ке че теРеч не фло ти ле, по пу лар не„реч не ви дре”, сва ко днев но суан га жо ва ни на број ним сло же -

ним за да ци ма. Ра ди без бед но сти и ефи -ка сно сти из вр ше ња, ро ни о ци све за дат -ке под во дом из вр ша ва ју у па ру, од но сноро ни лач кој па ри. То је основ на ро ни лач -ка је ди ни ца. Из у зе так су спе ци фич нислу ча је ви ка да се за да так, под во дом, из -вр ша ва при ве ли ком стру ја њу во де, сма -

ње ној ви дљи во сти, у бак те ри о ло шки ихе миј ски кон та ми ни ра ној во ди... У томслу ча ју ан га жу је се је дан ро ни лац, ко јиро ни на „жи вот ном ко но пу”, по мо ћу когсе оства ру је стал ни фи зич ки кон такт сру ко во ди о цем ро ње ња на по вр ши ни.

Ро ни лач ка тра ди ци јаКо ре ни тра ди ци је вој них ро ни лач -

ких је ди ни ца на на шим про сто ри ма се -жу до че тр де се тих го ди на про шлог ве -

Ронилачка чета Речне флотиле

П

једи

нице

ка, у вре ме осни ва ња Пр ве ба зе у Жу пиТи ват ској. Не ду го по сле фор ми ра ња је -ди ни ца се пре се ли ла у Ди ву ље код Спли -та, где је ушла у но во фор ми ра ни Од редпо мор ских ди вер за на та, ко ји је 1947. го -ди не пре ра стао у 82. по мор ски цен тар.У вој сци су ка сни је осни ва не и оста ле је -ди ни це ко је су у фор ма циј ском са ста вуима ле ро ни о це, али сви су об у ча ва ни уПо мор ском цен тру. По сле рас па даСФРЈ тај Цен тар се на крат ко пре се лио уТи ват, на брод „Га леб”, да би од 1995.го ди не, све до ра зи ла ска Цр не Го ре иСр би је из др жав не за јед ни це, ба зи рао ука сар ни у Кум бо ру.

Ше зде се тих го ди на фор ми ран је и93. ро ни лач ки цен тар при та да шњој Ју -го сло вен ској рат ној мор на ри ци, ко ји је,

При пад ни ке тог са ста ва Вој ске Ср би је од ли ку је до бра опре ма и на о ру жа ње, хра брост, од луч ност, од ва жност, ме ђу соб но по ве ре ње, дру гар ство и ува жа ва ње, те из ра женосе ћај је дин ства и при пад но сти „реч ним ви дра ма”

Речне видре –

по ред оста лог, у свом са ста ву имао иреч не ди вер зан те об у ча ва не у Ди ву ља -ма. Они су чи ни ли је згро ро ни лач ке је -ди ни це Реч не рат не фло ти ле у Но вомСа ду, где се, уз ма ње фор ма циј ске из -ме не, на ла зи и да нас.

Је ди ни ца је би ла са ста вље на одреч них ди вер за на та, про тив мин ских ила ких брод ских ро ни ла ца. По сле рас па -да др жав не за јед ни це Ср би ја и Цр на Го -ра ве ћи део про фе си о нал ног ка дра 82.по мор ског цен тра пре шао је у Но виСад, у са став 93. ро ни лач ког цен тра.

Тран сфор ма ци јом Вој ске Ср би једо шло је до одва ја ња по мор ско-реч нихди вер за на та, па се офан зив ни део 2006.го ди не пре се лио у Спе ци јал ну бри га ду уПан че ву, у чи јем је са ста ву фор ми ра на82. ди вер зант ска че та. Исте го ди не 93.ро ни лач ки цен тар пре и ме но ван је у 93.ро ни лач ку че ту 1. реч ног од ре да Реч нефло ти ле.

Опре ма и на о ру жа њеРо ни лач ка че та рас по ла же са вре -

ме ном опре мом за бо ра вак и из вр ша ва -ње на мен ских за да та ка под во дом – апа -ра ти ма отво ре ног и за тво ре ног кру гади са ња, мо крим и су вим ро ни лач кимоде ли ма, „фул фејс” ма ска ма (ро ни лач кема ске за це ло ли це) са под вод ном ве -зом, ро ни лач ким ра чу на ри ма и руч нимду би но ме ри ма.

Стан дард на опре ма је ди ни це је сугу ме ни чам ци, ли ме ни ча мац –плат фор -ма за со нар и маг не то ме тар, боч но ске -ни ра ју ћи со нар, маг не то ме тар, ком пре -со ри за пу ње ње ро ни лач ких бо ца, ро ни -лач ки лиф то ви, ко ји се ко ри сте при ли -ком по ди за ња те ре та из во де и ван брод -ски мо то ри. Ру ко ва ње по је ди ном опре -мом зах те ва на ро чи ту обу ку. На при мер,ру ко ва ње ску по це ним уре ђа јем за пре -тра жи ва ње дна, по пу лар ни је со на ром,

зах те ва по себ ну об у че ност сва ког чла наро ни лач ке је ди ни це – од при пре ме зарад, по ри ну ћа у во ду, до очи та ва ња сиг -на ла на мо ни то ру.

Мо дер ни за ци јаНа кон не дав но за вр ше них ис пи ти -

ва ња на За о вин ском је зе ру, у 93. ро ни -лач кој че ти Реч не фло ти ле по че ла је ин -тен зив на обу ка ро ни ла ца у ру ко ва њу ау -то мат ском под вод ном пу шком и под -вод ним пи што љем, са вре ме ним и убо ји -тим оруж јем ко јим ће убу ду ће би ти на о -ру жа ни ро ни о ци Вој ске Ср би је.

При ли ком из вр ше ња га ђа ња ис подво де оруж јем, по себ но под вод ном пу -шком, ко је уме сто кла сич ног ис па љу јеигли ча сте про јек ти ле од сред ње твр догче ли ка хи дро ди на мич ког об ли ка, ка жеста ри ји вод ник пр ве кла се Бо бан Ђо ко -вић, ис ку сни ин струк тор ро ње ња, ства -ра се удар ни та лас ко ји мо же узро ко ва -ти спа да ње ма ске са ли ца или по ме ра -ње ре гу ла то ра из уста ро ни о ца, па је одиз у зет ног зна ча ја да ро ни лац успе шноза вр ши ком плек сну и зах тев ну обу ку.

У за ви сно сти од сло же но сти и те -жи не за дат ка, за ње го во из вр ше ње ан -га жу ју се ро ни о ци од ре ђе ног сте пе на

9

Речне видре – јединица одважних

Ви со ко про фе си о нал но оспо со -бље ни ро ни о ци 93. ро ни лач ке че те из -вр ша ва ју про тив мин ске и про тив ди -вер зант ске за дат ке, ан га жо ва ни су утра га њу и спа са ва њу на по вр ши ни ипод во дом, на обез бе ђе њу ва жнихлич но сти, вој них де ле га ци ја и оста лихви со ких зва ни ца на во ди, те под вод -ном пре гле ду бро до ва и прат њи у то -ку пло вље ња. Ан га жо ва ни су и у сва -ко днев ном из во ђе њу обу ке ро ни ла цаиз са ста ва је ди ни ца Вој ске Ср би је, из -вр ше њу тре на жа ро ни ла ца, под вод -ном одр жа ва њу бро до ва. Та ко ђе по -ма жу ци вил ним струк ту ра ма при ли -ком еле мен тар них не по го да ве ћихраз ме ра.

Задаци

Пре ма ре чи ма по руч ни ка Жељ каКрм по та, ко ман ди ра во да реч них ро ни -ла ца, при пад ни ци је ди ни це кон ди ци ра јусе и у ба ро ко мо ри до 40 ме та ра ду би не,а оспо со бље ни су за ро ње ња на ду би на -ма и до 60 ме та ра.

Обу ка ро ни ла ца на реч ним то ко ви -ма не пре ки да се ни у зим ском пе ри о ду.Пре ма Пра ви лу ро ње ња у зим ским усло -ви ма, ка да тем пе ра ту ра во де пад не ис -под де се тог по де о ка Цел зи ју со ве ска ле,ро ни о ци за ра ња ју ис кљу чи во ако је по -треб но спа си ти људ ске жи во те, ма те ри -јал на до ба ра, из вр ши ти бор бе ни за да -

1. октобар 2012.

об у че но сти. Ка ко је обу ка у ру ко ва њупод вод ним оруж јем сло же на, њој мо гупри сту пи ти са мо ро ни о ци с нај ви шимсте пе ном об у че но сти, од но сно нај ви -шом ка те го ри јом. Ра ди по ди за ња опе -ра тив них спо соб но сти при пад ни ка 93.ро ни лач ке че те и про ши ре ња ди ја па зо -на оспо со бље но сти ње них про фе си о -нал них при пад ни ка, у Реч ној фло ти ли јеор га ни зо ва на обу ка за сти ца ње ви шихро ни лач ких ка те го ри ја.

На ша вој ска за са да не рас по ла жетак тич ко-ва тре ним по ли го ном ко ји имапо де си ве за ра ња ју ће ме те за обу ку ро -ни ла ца у га ђа њу под вод ним оруж јем, пасу при пад ни ци Ро ни лач ке че те са гла снида би у бу дућ но сти та кав по ли гон би лопо жељ но из гра ди ти на Ду на ву. Ко на чансуд о то ме да ће над ле жне ин сти ту ци јеи ко ман де, а у је ди ни ци се на да ју да не -ће ду го че ка ти на ре ше ње про бле ма.

У Реч ној фло ти ли не дав но су спро -ве де ни обу ка и ис пи ти ва ње апа ра та по -лу за тво ре ног кру га ди са ња IX MIXшвед ске фир ме „Ин тер спи ро”, ко ји, уод но су на по сто је ће апа ра те отво ре ногили за тво ре ног кру га ди са ња, ко ри стикао уди сни ме диј га сне ме ша ви не, штоомо гу ћа ва знат но ве ће ду би не за ра ња -ња, и до 120 ме та ра.

Обу ка у свим усло ви маСла ба или го то во ни ка ква ви дљи -

вост под во дом, реч не стру је бр зи не идо 10 ме та ра у се кун ди, ра зно ра зни ма -те ри ја ли ко је ре ка но си са мо су део оте -жа ва ју ћих окол но сти с ко ји ма се, за раз -ли ку од дру гих, су о ча ва ју реч ни ро ни о -ци, па су сва ко днев на кон ди ци ра ња ивр хун ска об у че ност нео п ход ни за успе -шно оба вља ње зах тев них за да та ка ис -под по вр ши не во де.

Да би се стал но одр жа вао зах те ва -ни ви сок ни во об у че но сти, по ред ва жнете о риј ске обу ке на гла сак је на одр жа ва -њу ви со ке фи зич ке спо соб но сти. За тосва ки рад ни дан ро ни ла ца у но во сад скојка сар ни „Алек сан дар Бе рић” за по чи њена пор ним фи зич ким ве жба њем и ак тив -но сти ма. На кон то га пре ла зи се на ком -плек сну струч ну ро ни лач ку обу ку, од но -сно уве жба ва ња у ро ње њу и из вр ша ва -њу ро ни лач ких за да та ка.

10

PAD BRANAC

По чет ком ју на 2010. го ди не,услед от ка зи ва ња стај ног тра па, у Гру -жан ско је зе ро, не да ле ко од Кни ћа,пао је бор бе ни ави он „орао”. У крат -ком вре ме ну ро ни о ци Реч не фло ти леиза шли су на те рен, со на ром ло ци ра -ли тач но ме сто ави о на под во дом иструч но из вр ши ли при пре ме и ње го -во без бед но ва ђе ње с ду би не од 10ме та ра.

Вађење орла

так и обу ку. Вр ста за дат ка од ре ђу јеопре му ко ју ће ко ри сти ти.

Да би за ра ња ли у во ду ис под ле да,под вр ло те шким, го то во екс трем нимусло ви ма (тем пе ра ту ра око три сте пе -на из над ну ле, при спо ља шњој тем пе -ра ту ри ва зду ха од ми нус три сте пе на),ро ни о ци мо ра ју има ти из у зет но бо га тапро фе си о нал на зна ња и нај ма ње зва -ње тре ће ка те го ри је вој ног ро ни о ца.То из ме ђу оста лог зна чи да су у ро ни -лач кој је ди ни ци, на ро ни лач ким ду жно -сти ма, про ве ли нај ма ње од три до петго ди на.

Иа ко то ком обу ке ро ни о ци Реч нефло ти ле ко ри сте су ва ро ни лач ка оде ла,ко ја не до пу шта ју ди рек тан кон такт во -де с те лом, ни је пре по руч љи во за др жа -ва ње ду же од три де сет ми ну та у во дихлад ни јој од +10 сте пе ни.

При ли ком ро ње ња ис под за ле ђе непо вр ши не пар ро ни ла ца (ро ни лац се наиз вр ше ње за дат ка не упу ћу је са мо стал -но) одр жа ва ве зу с по вр ши ном „жи вот -ним ко но пом” за ко ји су при ве за ни, а чи -ји се дру ги крај на ла зи у ру ка ма ру ко во -ди о ца ро ње ња, уре ђа јем за бе жич ну ко -му ни ка ци ју и, нај че шће, ком би но ва њемта два на чи на.

Ра сад ник ро ни лач когка драСтруч но-спе ци ја ли стич ка обу ка

кан ди да та за атрак тив ну ду жност про -фе си о нал ног вој ног ро ни о ца за по тре беВој ске Ср би је из во ди се је ди но у Реч нојфло ти ли, у но во сад ској ка сар ни „Алек -сан дар Бе рић”. По ред то га, у са рад њиса Спе ци јал ном бри га дом из во ди се иобу ка реч них ди вер за на та, а пр о фе си о -нал ци 93. ро ни лач ке че те су је ди ни уВој сци над ле жни за из во ђе ње обу ке итре на жа ро ни ла ца из ван ма тич них је ди -ни ца.

Курс ро ни ла ца мо гу по ха ђа ти ипро фе си о нал ни вој ни ци, ко ји за до во љестро ге кри те ри ју ме. При ја вљи ва ње кан -ди да та за то зах тев но за ни ма ње ис кљу -чи во је на до бро вољ ној осно ви, уз пре -по ру ку над ле жног ста ре ши не. Осим то -га, кан ди да ти мо ра ју да ис пу не про пи са -не пси хо фи зич ке и здрав стве не кри те -ри ју ме ко ји се утвр ђу ју де таљ ним ле кар -

ским пре гле ди ма и на про ве ра ма фи зич -ке спо соб но сти.

Обу ка кан ди да та тра је 48 рад нихда на и из во ди се у две це ли не. У окви руте о рет ског де ла из у ча ва ју се осно ви ме -ди ци не ро ње ња, тех ни ка ро ње ња, ро ни -лач ка сред ства и опре ма, а у прак тич -ном де лу, ко ји се за хва љу ју ћи ви ше го ди -шњој са рад њи са Спорт ско-по слов нимцен тром „Вој во ди на” из во ди у ба зе ни -ма, кан ди да ти из у ча ва ју осно ве ро ни -лач ке опре ме и уве жба ва ју основ не рад -

Опа сно сти по зи ваО здра вљу ро ни ла ца сва ко днев но

бри не са ни тет ска еки па ко ју чи не ле карма јор Дра ган Ми ло са вље вић, спе ци ја ли -ста оп ште ме ди ци не, за став ник Си ни шаМа ра вић и ста ри ји вод ник пр ве кла сеСло бо дан Ран ђе ло вић, ме ди цин ски тех -ни ча ри и ма ни пу лан ти ба ро ко мо ре. Јед -ном сед мич но пра те се нео п ход ни па ра -ме три ко ји су од ва жно сти за оба вља њеду жно сти ро ни о ца, а јед ном го ди шње

11

ње под во дом – ба лан си ра ње, на чин ди -са ња, упо тре ба ком пен за то ра плов но -сти... На кон то га пре ла зи се на зах тев -ни је ро ње ње на отво ре ној во ди, ко је сеиз во ди на Ду на ву у зи мов ни ку Реч нефло ти ле, на не ком од фру шко гор ских је -зе ра или Ади ци ган ли ји.

Ка ко се обу ка од ви ја под буд нимоком ис ку сних ро ни ла ца – ин струк то раро ње ња и ле ка ра, ис кљу че не су не же ље -не по сле ди це. По сле сва ке фа зе кан ди -да ти по ла жу ис пи те, а успе шност јеуслов за пре ла зак у на ред ну фа зу. Накра ју осмо не дељ не обу ке кан ди да типри сту па ју за вр шној про ве ри сте че нихте о рет ских и прак тич них зна ња и уко ли -ко по ка жу зах те ван успех, сти чу зва њевој ног ро ни о ца пе те ка те го ри је.

Зна чај но је ис та ћи да се ро ни лач каје ди ни ца Реч не фло ти ле сво јим струч -ним и ма те ри јал ним по тен ци ја ли ма мо -же, по по тре би, иа ко то још увек ни јепред ви ђе но, укљу чи ти и у обу ку ро ни ла -ца за ци вил не струк ту ре.

оба вља ју се си сте мат ски спе ци ја ли стич -ки пре гле ди чи ји кри те ри ју ми ни у јед -ном па ра ме тру ни су ни жи у од но су напр ви, ини ци јал ни пре глед кан ди да та зазва ње ро ни о ца.

Ро ни лач ки за да ци мо гу се оба ви тибез бед но ис кљу чи во уз по што ва њестру ке и за кон ских про пи са. Уко ли ко јеро ни лац у до број пси хо фи зич кој кон ди -ци ји, рет ка су, ма да не и не мо гу ћа, обо -ље ња ка рак те ри стич на за по зив ро ни о -ца. Из тог раз ло га до бро утре ни ра ни иоспо со бље ни ро ни о ци знат но су ма њеиз ло же ни опа сно сти ма ко је пред ста вљаокру же ње у ко ме се оба вља за да так.

Јед но од ка рак те ри стич них ро ни -лач ких обо ље ња је ба ро тра у ма уха. Онаје пра ће на ја ким бо лом, кр ва ре њем изуха и, евен ту ал но, гу бит ком све сти, штосе код ро ни ла ца ја вља ка да из раз ли чи -тих раз ло га то ком за ра ња ња и ро ње њане мо гу да из јед на че при ти сак. По редто га мо гу ћа су и тро ва ња угљен-мо нок -си дом, угљен-ди ок си дом и ки се о ни ком у

слу ча ју не ис прав но сти опре ме, не зна -ња, или не по што ва ња про це ду ре завре ме ком при мо ва ња ва зду ха у ро ни -лач ке бо це.

Ипак, оно што ро ни лач ки по зив чи -ни из у зет но опа сним је су ба ро тра у мат -ска ем бо ли ја плу ћа и де ком пре си о на бо -лест, ко је на ста ју при ли ком бр зог из ра -ња ња из во де ка да ро ни лац за др жи ва -здух у плу ћи ма, од но сно при ли ком на глепро ме не при ти ска. Те бо ле сти мо гу иза -зва ти ма ња, али и фа тал на оште ће њаор га ни зма.

Је ди на ба ро ко мо ра у Вој сциПо ред ра зно вр сне опре ме, ко ја

оси гу ра ва без бед но из вр ша ва ње ро ни -лач ких за да та ка у уну тра шњем плов номпу ту, без бед ност пло вид бе, плов них иобје ка та од еко ном ског и во до при вред -ног зна ча ја, је ди ни ца рас по ла же и с двеса вре ме не ба ро ко мо ре – ста ци о нар номи пре но сном – за кон ди ци ра ње и те ра -пиј ско ле че ње. Ба ро ко мо ра је нео п ход -на у спа са ва њу жи во та уко ли ко до ђе доро ни лач ког ин ци ден та.

Ако се ро ни лац, при ли ком оба вља -ња под вод ног за дат ка, за др жи на од ре -ђе ној ду би ни ду же од пред ви ђе ног, та -ко зва ног си гур но сног вре ме на, у ор га -ни зму до ла зи до рас тва ра ња га со ва, по -себ но азо та, па ако услед би ло ког не -пред ви ђе ног раз ло га до ђе до на глог из -ро ња ва ња на сту па де ком пре си о на бо -лест. Она се ма ни фе сту је од нај бла жегоб ли ка, свра ба, пец ка ња и про ме не бо јеко же (мар мо ри за ци је) до па да ња у ко муи смр ти. Код нај те жих об ли ка де ком пре -си о не бо ле сти нео п ход но је ро ни о цашто пре сме сти ти у ба ро ко мо ру, поднад зор струч ног ли ца, јер не по сто јидру ги на чин за ње го во пре жи вља ва ње.

Ро ни лац се, под над зо ром ле ка ра,сме шта у ба ро ко мо ру у ко јој се си му ли -ра ју ду би на и при ти сак на ко ји ма се на -ла зио пре из ра ња ња, а по том се, у про -пи са ном вре мен ском ин тер ва лу, при ти -сак сма њу је и те ло до во ди у нор мал носта ње. Тај по себ но од го во ран по сао уРеч ној фло ти ли оба вља ле кар ма јор Дра -ган Ми ло са вље вић са сво јом са ни тет -ском еки пом.

Реч на фло ти ла Вој ске Ср би је, раз -ме ште на у но во сад ској ка сар ни „Алек -сан дар Бе рић”, има две ба ро ко мо ре ти -па HAUX – ста ци о нар ном дво дел ном,ви ше ме сном и пре но сном јед но ме сном.Ста ци о нар на ба ро ко мо ра опре мље на јеви део и ау дио над зо ром, па је ле кар пу -тем мо ни то ра и дру гих уре ђа ја у мо гућ -но сти да пра ти ста ње ро ни ла ца.

Пре ма ре чи ма ма јо ра Ми ло са вље -ви ћа, на це лој те ри то ри ји Ср би је по сто -је тек две ви ше ме сне и три-че ти ри јед -но ме сне бар ко мо ре, од ко јих ни јед нани је пре но сна.

Ка ко су то је ди не ба ро ко мо ре нате ри то ри ји Вој во ди не, струч на са ни тет -ска еки па Ро ни лач ке че те у мо гућ но стије, уко ли ко се ис по шту ју вој не про це ду -ре, да ефи ка сно пру жи по моћ угро же -ним ро ни о ци ма и из ван са ста ва Вој скеСр би је.

Гра ни це про фе си о нал ноган га жо ва њаПре ма пра ви лу ро ње ња, кан ди да -

ти, по чет ни ци у основ ној ро ни лач којобу ци, не мо гу би ти мла ђи од 18 ни тиста ри ји од 25 го ди на. Рад ни век ро ни о -ца у ро ни лач кој је ди ни ци, од но сно оста -нак у ро ни лач кој слу жби, усло вљен је ис -пу ња ва њем здрав стве них и кри те ри ју -ми ма за фи зич ку про ве ру при пад ни ка је -ди ни це. Сва ка ко да, фи зи о ло шки гле да -но, ни је дан људ ски ор га ни зам не мо же,без об зи ра на фи зич ку сна гу, мен тал нисклоп и утре ни ра ност, ту зах тев ну про -фе си ју стал но да оба вља ујед на че нимква ли те том.

Про цес фор ми ра ња ро ни о ца уВој сци Ср би је – од кан ди да та до сти -ца ња од ре ђе них зва ња –ка те го ри ја –ве о ма је сло жен, зах те ван и ду го тра -јан, па се сва ки при пад ник 93. ро ни лач -ке че те и је ди ни це бо ри да што ду жебу де на рас по ла га њу зах те ви ма стру кеи Вој ске и да при ме њу је сте че на зна -ња и ис ку ства.

Реч ног ро ни о ца, осим то га, од ли ку -је хра брост, од луч ност, од ва жност, ме -ђу соб но по ве ре ње, дру га р ство и ува жа -ва ње, те из ра жен осе ћај је дин ства ипри пад но сти ро ни лач кој је ди ни ци. ƒ

Бу ди мир М. ПО ПА ДИЋ

1. октобар 2012.12

Нај ве ћу опа сност при ли ком па дау хлад ну во ду пред ста вља на сту па њепот хла ђи ва ња те ла. У во ди тем пе ра -ту ре до +10 сте пе ни про сеч но пре жи -вља ва ње је сте је дан –два ча са, а уко -ли ко је, пак, тем пе ра ту ра во де 0 сте -пе ни, за уне сре ће ног не ма спа са по -сле 30 ми ну та.

Потхлађивање тела

13

ваки нови скокје први, а нејош један. Иза-зов на који мо-

рате да одговорите ис-куством. Доживљај оно-га са ким скачете, њего-во задовољство и реак-ције јесу награда збогкоје се надам да ћу јошдуго моћи да се бавимпадобранством – кажеискусни падобранац Са-ша Јојић, који крстаринебом већ 27 година.

Последњих тринаест година живи наНовом Зеланду, где обучава нове инструк-торе за тандем скокове. Да је за њега, којиземљу посматра углавном с висине од не-колико хиљада метара, свет заиста мали,најбоље сведочи списак путника које водиу несвакидашње небеске авантуре.

– Различити су људи с којима сам ска-као. Међу њима су и Кинези и Индијци, иАмериканци и Енглези... Проведем лето уСрбији, а онда одем на Нови Зеланд и та-мо скочим са неким из Београда – препри-чава Саша дражи свог позива. – Инструк-торе за тандем скокове обучавао сам сву-да. Тиме се бавим већ четрнаест година,од чега тринаест на Новом Зеланду. Међу-тим, свакоме ко од мене добије дозволу ка-жем да не могу да га научим да постанетандем инструктор. То мора да уради сам– радом и искуством.

Осим неопходних хиљаду падобран-ских скокова, да бисте постали тандеминструктор морате да имате и одређенудужину и број сати слободног пада. Кадаиспуните те услове, похађате обуку којуреализује тандем егземинири. У току обу-ке скочи се десет пута, али се полаже итеоријски део – познавање тандем опре-ме, додатни елементи који морају да сенауче. Издавање дозволе, које затим сле-ди, за новог инструктора је тек почетаккаријере.

– Задовољство ми је да обучим неко-га и да видим како успешно ради тандемскокове. Само у Србији обучио сам осам-десет одсто инструктора. И после свега,падобранство је и даље мој начин живо-та. Сваки скок ми је посебан, не постојинешто у падобранству што нисам про-бао. Оно је део мене, а најлепши део је-

сте дружење са другим падобранцима,приче, туђа искуства, ма где год у светусе налазили и којој год нацији припадали– објашњава Саша.

Већи део године проводи на НовомЗеланду, где осим као инструктор за њи-хову падобранску организацију ради икао егземинир за произвођача падобра-на, па је он тај на основу чије одлуке сенови падобрани уводе у употребу. Летије у Србији, а ове године имао је посебанзадатак – хиљадити скок Горана Тодоро-вића Фаце на аеродрому Лисичји јарак,надомак Београда.

– У каријери падобранаца хиљадити,јубиларни скок јесте и значајан догађај иважна бројка. Скочио сам више од 23.000скокова, али је сваки био другачији, зах-тевао припрему и концентрацију, наро-чито када је реч о скоковима с особамаса инвалидитетом. Због тога сваки скокпосматрам као први, а не као још један –каже он, истичући да је припрема за скок,од паковања падобрана, до провере ме-теоролошких услова и ангажовања лека-ра задуженог за контролу здравственогстања онога ко скаче, једнако важна каои сам скок.

– Обичан и тандем скок разликују севећ у томе што сте код другог, осим за се-бе, одговорни за још једну особу – набра-ја Саша критичне моменте о којима иску-сан тандем инструктор мора да води ра-чуна.

– Први такав моменат јесте излазакиз авиона. Важно је да путник буде у до-бром положају. Када скачете са падо-бранцем, као што је то скок са Гораном,лако је. Са онима који то нису може да бу-де јако компликовано. Има оних који сеуспаниче, машу ногама, батргају се, штоје за инструкторе „пакао”. Али и то је са-ставни део посла. Надаље, мораш дазнаш како да наместиш тело на одвоју изхеликоптера или авиона и у слободномпаду. И, на крају, приземљење – тренутаккада се догађа највећи број повреда.

Још једна је чињеница незаобилазна– напомиње Саша Јојић – инструкторскадозвола без искуства је тек парче папи-ра, а рад и стопостотна посвећеност јесуједине гаранције нечије безбедности. ƒ

Никола ДРАЖОВИЋ

Sваки скоккао први

Саша Јојић, тандем инструктор

S

Године, искуство и број падобранских скокова јесу предуслови да постанете добар тандем инструктор. Када скоро три деценијепадобранске каријере, од чега пола у тандему, испуните цифромод 23.000 скокова, са око 15.000 људи из целог света, помислилибисте да је сваки следећи излет „од неба до земље” монотона рутина. Да ипак није тако тврди човек који је, како каже, доживотни припадник наше 63. падобранске бригаде.

PAD BRANAC

1. октобар 2012.

Вишеод поверења

14

Мало тога није могуће поправити у радионицама вода заодржавање падобрана 63. падобранског батаљона Специјалнебригаде Војске Србије. Управо таква „аутономија” уливадодатну сигурност нашим падобранцима.

ада говоримо о падобранцима,најпре помислимо на падо-бранске скокове – својеврснокрстарење небом, осећај сло-

боде који доноси слободан пад кроз ва-здух. Наравно, и на увежбано отварањепадобрана и елегантан доскок на земљу.Ретко се, међутим, помињу они којиобезбеђују да падобран буде безбеданза спуштање после скока из ваздухопло-ва. А у падобранству се грешке не пра-штају!

Стога и у 63. падобранском батаљо-ну наше Специјалне бригаде, којим ко-мандује потпуковник Ненад Зонић, по-себна пажња посвећује се правилном па-ковању, чувању и одржавању падобра-

на, што гарантује његово поузданоотварање и безбедан скок падобранца.Поменути послови су свакако мањеатрактивни у односу на падобранскескокове, али без људи који квалитетноодржавају падобране не би било ни па-добранства.

Слагање падобранаДесантни и теретни падобрани па-

кују се, чувају и одржавају на војном ае-родрому у Нишу. У саставу чете за обу-ку 63. падобранског батаљона налази се,поред наставног вода, и вод за одржа-вање падобрана. Ваља појаснити да сла-гачи падобрана више раде на његовомодржавању него што га слажу.

– У оперативним јединицама ору-жаних снага осталих земаља постојељуди који се баве само паковањем па-добрана. Код нас је традиција да падо-бранци сами пакују падобране којимаскачу, али ће вероватно и код нас,услед савремених трендова у тој обла-сти, слагачи падобрана ускоро битиспецијализовани само за тај посао – об-јашњава командир чете за обуку капе-тан Игор Стошић и додаје да тренутноу падобранском батаљону слагачи па-добрана такође изводе падобранскескокове.

Капетан Марио Брадић командујејединицом која у Војсци Србије одржа-ва падобране. Његов вод има одељењеза одржавање ваздухопловно-технич-ких средстава – специјалних падобра-на типа „крило” и десантних падобра-на. Такође и одељење за десантирањетехнике. Одељењем за одржавање ва-здухопловно-техничких средстава ру-ководи старији водник прве класе Љу-биша Цветановић. У саставу тог оде-љења су радионица за одржавање ку-пола, кројачка радионица за оправкупадобрана и радионица за падобран-ске инструменте. У њима се годишњеобави од 700 до 800 периодичних пре-гледа, од 300 до 400 оправки лаког ре-монта и од 50 до 70 сложенијих по-правки падобрана.

Много тога одређује квалитет па-добрана, али за падобранце је најва-жнија његова безбедност и поузданост.Једна од најважнијих особина безбед-ног, исправног и поузданог падобранајесте порозност материјала, која се ис-питује најсавременијим уређајем у зе-мљи за мерење пропустљивости падо-бранских тканина, у воду за одржавањепадобрана.

И кројачка радионица има модернемашине за шивење и одржавање, којеомогућавају и сложене поправке. У ра-дионици за падобранске инструментепрегледају се аутомати и остала падо-бранска техника – током периодичнихконтрола сигурносних аутомата, лакогремонта инструмената, дефектације иупућивања на виши степен поправке.Ако се зна да се у радионици могу крпи-ти куполе, заменити гипка црева, коноп-

Вод за одржавање падобрана

обук

а

K

15

ци или комплетни склопови, онда је ја-сно да је мало тога што се не може за-вршити у радионицама вода за одржа-вање падобрана. Управо та врста „ауто-номије” приликом одржавања падобра-на улива додатну сигурност припадни-цима 63. падобранског батаљона за вре-ме скокова.

Поуздано отварањеПадобранац при падобранском ско-

ку пада брзином од око 200 километарана час. О поузданости отварања падо-брана нема потребе говорити. Зато је ипосао слагача падобрана изузетно одго-воран и не дозвољава импровизације иаутоматизам.

Иако наши падобранци сами пакујусвоје падобране, припадници вода заодржавање их редовно чувају и одржа-вају, а пакују само у одређеним случаје-вима. Командир одељења за одржавањедесантних падобрана заставник НенадМиленковић истиче да је падобран осе-тљиво средство и да се мора чувати на

одређеној темпе-ратури и влажно-сти ваздуха и да сеу одређено времепрепакује, без об-зира на то да ли сењиме рукује. Заглавни падобран јетај рок месец да-на, а за резервнитри-четири месе-ца. На сваких шестмесеци падобранемора да прегледа иовлашћени мај-стор, који потпи-сом гарантује да јепадобран испра-ван.

Слагачи падо-брана сваком за-датку приступају систом одговорно-шћу и пажњом каода то чине првипут. Сертификатиза паковање свихврста падобрана

добијају се после захтевне и специ-фичне обуке, која може трајати и двегодине.

Како наводи разводница МиленаСтојановић из Лесковца, сваки пут па-жљиво прегледа падобране како би уо-чила евентуална оштећења. До сада језадовољна послом слагача падобрана,као и чињеницом да иза себе има 44 па-добранска скока.

– Паковање главног падобрана тра-је 45, а резервног 30 минута – појашња-ва разводница Ивана Јорданов из Кру-шевца и додаје да је то тако јер је де-сантни падобран површине трособногстана – око 82,5 квадрата.

Њен колега, десетар Дејан Цветко-вић тврди да су десантни падобрани убеспрекорном стању и да се периодич-ни прегледи редовно изводе на свакихшест месеци.

– Било би боље да се такви пословиспецијализују – сматра он – зато што бисваки слагач падобрана могао да се по-свети само том послу. ƒ

Зоран МИЛАДИНОВИЋ

Екипа Падобранског клуба „Гри-фон” Противтерористичке једини-це МУП-а Србије најбоља је у гене-

ралном пласману 58. падобранског пр-венства Србије у класичним дисциплина-ма, које је од 7. до 9. септембра, на спорт-ском аеродрому Лисичји јарак код Бео-града, организовао Ваздухопловни савезСрбије. Друго место заузела је Падо-бранска екипа Војске Србије „Небескевидре”, док су падобранци Аеро-клуба„Параћин” освојили бронзану медаљу.

После тродневног такмичења, уконкуренцији 25 падобранаца који су из-вели укупно 261 скок у дисциплини скокна циљ, у генералном пласману прво ме-сто поделили су Љубиша Наумовић из„Параћина” и Радослав Кораћ из „Грифо-на”, а на трећу позицију пласирао се Ми-рољуб Јанићијевић из „Небеских видри”.

Такмичари су у повољним времен-ским условима изводили скокове с виси-не од 1.000 метара, с које је требало даслете на циљ (електронски диск) пречни-ка три сантиметра, који аутоматски беле-жи додир.

Модерне куполе захтевају од такми-чара велико умеће у управљању, а исто-времено обезбеђују велику прецизностпри приземљењу. Победник је такмичаркоји скупи најмање бодова, то јест санти-метара удаљености од центра, а свакоприземљење даље од 16 сантиметара одцентра диска је промашај и не мери се.

У дисциплини фигуративни скоковинадметала су се 23 такмичара, а најбољије Слободан Терзић из „Грифона”. За њимсу се на ранг-листу уписали Љубиша Нау-мовић из параћинског клуба и РадославКораћ, такође из екипе МУП-а.

Фигуративни скокови представљајуиндивидуални слободан пад у коме суди-је оцењују колико брзо и прецизно так-мичари могу да изведу унапред задатикомплет елемената. Серија се састоји одлевог заокрета од 360 степени, десног за-окрета од 360 степени и салта уназад. Тајниз елемената потребно је извести двапута. Мери се време за које је задатакурађен, па се од тога одузимају казне запогрешно изведене елементе. ƒ

Н. А.

„Грифони”најуспешнијипадобранци

PAD BRANAC

1. oktobar 2012.

С падобраному легенду

16

При ли ком по ста вља ња свет ског ре кор да, пр ви скок па до бра ном с ви си не од 250 ме та ра Јан ко је из вео 1. ју на1950, у че ти ри са та из ју тра. По том је, сва ких на ред них че ти ри-пе т ми ну та, из во дио по је дан скок – све до ка снихве чер њих са ти, не што по сле 21 час уве че. Се дам на ест са ти.Под виг и да нас вре дан ди вље ња.

ред крај Дру гогсвет ског ра та, натлу Ју го сла ви је јеод бо ра ца пе ша -

диј ских је ди ни ца по чео из -бор ка дра за по пу ну ва зду -хо плов них је ди ни ца пи ло ти -ма, ва зду шним стрел ци ма,ору жа ри ма. Ме ђу иза бра ни -ма је био и вод ник Јан ко Лу -то вац, ро ђен 1927. у цр но -гор ском се лу Дап чи ће, у бли -зи ни Бе ра на. На кон обу ке зава зду шног стрел ца, 1945.го ди не, на 12,7 ми ли ме тар -ском ПА ми тра ље зу УБТ,сме ште ном у ави о ну ти па„штор мо вик”, ру ске про из -вод ње, Јан ка су рас по ре ди лиу 3. ју ри шну ва зду шну ди ви -зи ју, ко ја је с ма тич ног ае ро -дро ма Луч ко, крај За гре ба,успе шно из вр ша ва ла бор бе -не за дат ке.

Го ди ну да на по сле за вр шет ка ра та,кра јем но вем бра 1946, мла дог Лу тов ца,успе шног ни шан џи ју, по сла ли су у Но виСад на ае ро дром „Ју го ви ће во”, на курсза ин струк то ра па до бран ства. На ред него ди не, по сле успе шно за вр ше ног кур -са, до био је чин ста ри јег вод ни ка. За тимсе укљу чио у обу ку но вих кур си ста, ин -струк то ра па до бран ства. Од пр ве гру пефор ми ран је је дан од пр вих ва зду шно -де сант них ба та љо на Ју го сло вен ске ар -ми је.

Мла дом, али већ ис ку сном па до -бран цу и ин струк то ру Јан ку на гон за до -ка зи ва њем, за адре на ли ном, ни је дао ми -ра. Прет по ста вље ни ма је пред ло жио дапо ку ша обо ри ти до та да шњи свет ски ре -корд у бро ју из ве де них па до бран скихско ко ва у јед ном да ну. Од на у ма га ни јеод го во ри ло ни нећ ка ње ста ри јих, ис ку -сни јих па до бра на ца. Зна да је опа сно, алиупор ност чи ни сво је и – одо бре но му је!

Пр ви дан ју на 1950. го ди не. Вре мепред сви та ње, на но во сад ском ае ро др -

о му. На пи сти два ави о на ти па ПО 2, сукљу че ним мо то ри ма, спрем ни за по ле -та ње, и ве ћи број сло же них па до бра нана тра ви. Иа ко вре ме не иде Јан ку на ру -ку, јер је про хлад но и де ли мич но облач -но, он не од у ста је.

Про ра чу нао је да од ско ка до ско каима на рас по ла га њу не ко ли ко ми ну та.Не ма вре ме на за ула зак у ави он, па ћеста ја ти на кри лу и са ње га ска ка ти.

Уз ле тео је. Пр ви скок учи нио је сви си не од 250 ме та ра. Тр зај отва ра њапа до бра на. Тврд до скок дик ти ра ла је та -да шња вр ста вој ног па до бра на, ко јим сени је мо гло упра вља ти. Дру го ви су му по -ма га ли при ли ком на ме шта ња но вог па -до бра на. Тр чао је до ави о на. По но во уз -ле тао. Ска као. Дру ги, тре ћи, пе де се ти,се дам де се ти… Ви ше их ни је ни бро јао,јер је за то за ду же на ме ђу на род на ко -ми си ја.

Вре ме се ме ња ло. Облач но је, по -че ла је и ки ши ца. Ви си на иска ка њапо ве ћа ва се на 300 ме та ра. Као заинат, по ја чао се и ве тар. При зе мље -ње је све да ље од ави о на, па је Јан котр че ћи пре ла зио све ду жи пут. Ко ми -си ја и ста ре ши не су му са ве то ва ли даод у ста не.

Ни је осе ћао ни ле ђа, ни но ге. По -вре ме но је гу био вид од ве тра, ки ше ихлад но ће, али ни је од у ста јао!

Ве че је одав но па ло. Јан ко је и да љеска као. На по љу је го то во олу ја, про ва лаобла ка, гр мља ви на. Би ло је не што по следе вет са ти. Из вео је сто ти ну три де сет исед ми скок. Сва ки с са вр ше ним до ско -ком. Да ни је та ко, ло мо ви би би ли не из -бе жни.

Јанко Лутовац, светски падобрански рекордер

иску

ства

П

То ком ка ри је ре па до бран ца, Јан -ко Лу то вац оства рио је 1.631 скок, сра зним ти по ви ма па до бра на. По след -њи скок, та да већ као пе де сет ше сто -го ди шњак, из вео је 1983. го ди не, каочлан ју го сло вен ског ти ма у Уз бе ки ста -ну, јед ној од ре пу бли ка та да шњег Со -вјет ског Са ве за. Но си лац је пр веЗлат не па до бран ске ме да ље, ко ју мује 1969. го ди не до де ли ла FAI – Fédéra-tion Aéronautique Internationale.

Златна медаља

17

Ви ше ни је мо гао да се при диг не сазе мље. Тр ча ли су пре ма ње му, ми сле ћида је по вре ђен. Он ни је про го ва рао. Је -ди но је ус пео да не бе ским ви си на ма пр -сти ма по ка же ши пак. По бе дио је. Осе -ћа то.

Ко ми си ја је ре ги стро ва ла 132 ско -ка, јер на пр вих пет ни је ус пе ла да стиг -не. Ипак, и без тих пет, не при зна тих,Јан ко је по стао свет ски ре кор дер. Ра -дост, ве се ље, ова ци је и че стит ке при -сут них на го ве шта ва ли су да је ус пео. Тетре нут ке Лу то вац ни кад ни је за бо ра вио.

Две го ди не по сле то га по сао га јеод вео дру гим пу тем – рас по ре ђен је нано во рад но ме сто, у Са ве зно ми ни стар -ство уну тра шњих по сло ва, у чи ну по руч -ни ка. Уни фор му ни је ски нуо све док тоМи ни стар ство ни је пре шло под ци вил -ни сек тор. У пен зи ју је оти шао као на -чел ник Оде ље ња за при пре му људ стваза од бра ну зе мље.

Да нас, иа ко осам де сет пе то го ди -шњак, и да ље че сто ди же по глед ка не -бу и при се ћа се ју на пе де се те. Ка да бисе не ким чу дом, ка же, вра тио у те го ди -не, по но вио би исто. И ужи вао. И онајши пак че сто упре у ви си не. По бе дио је!

Свет ски ре корд ста ри јег вод ни каЈан ка Лу тов ца оста ће за пи сан у ана ли мапа до бран ства, у се ћа њи ма ко ле га, али ипри ча ма мла дих на ра шта ја срп ског па -до бран ства. ƒ

Бу ди мир М. ПО ПА ДИЋ

Заједничкаобука руских иамеричкихпадобранацаУ бази америчке Копненевојске Форт Карсон у Колораду1. јуна одржана је доделападобранских звања и сертификата учесницима заједничке војне вежбе. Противтерористичку обуку и вежбу реализовали су рускипадобранци и њихови домаћини из 10. групе за специјалне операције.

Реч је о првој заједничкој вежбипадобранаца двеју земаља, којаје реализована на полигонима за

увежбавање урбане борбе, које иначекористе америчке „зелене беретке”.На тим вежбалиштима симулиран јеизглед блискоисточних градова у Ира-ку или у Авганистану. Полигони садр-же поште, џамије, болнице, продавни-це, апотеке, спортски стадион и малуисточњачку пијацу с тезгама. Објектису опремљени намештајем, лутке уобјектима и на улицама обучене су улокалне ношње, а на улицама су вози-

ла и војна техника допремљена из Ира-ка. Сви натписи су на арапском језику.У таквим условима падобранци из САДи Русије изводили су заједничке опера-ције по граду, „чишћење” појединихобјеката, као и ослобађање талаца ко-је су отели терористи.

Учесници вежбе били су наоружа-ни аутоматским пушкама М-4, које суизбацивале муницију с бојом. Вежба сеодржавала у замишљеној држави, од-носно у њеном отцепљеном делу. Опе-рација хватања вођа сепаратиста запо-чела је ноћним падобранским скоком.

Пуковник Џон Дидрик, командант10. групе за специјалне операције, оце-нио је вежбу као врло успешну. Похва-лио је физичку спремност, издржљи-вост и умешност руских падобранаца.Посебно је истакао падобранца БорисаКазакова, који је у току вежбе успео дасе попне на оближњи планински врх, ви-сок 1.500 метара, за мање од пола сата.

– За три недеље проведене у ФортКарсону наши војници и официри су седобро разумели и заједнички успешноизвршили задатке – рекао је пуковникАндреј Схироков, командант рускихпадобранаца. Слична вежба одржаћесе следеће године у Русији.

Амерички пуковник Дидрик, накрају церемоније, доделио је рускимпадобранцима ознаке звања и квали-фикација стечених на вежби, као и сер-тификате. ƒ

Б. Н.

Од 1945. до 1960. го ди не на та -да шњем но во сад ском вој ном ае ро -дро му „Ју го ви ће во” на ла зи ли су седе ло ви ло вач ке и ју ри шне ави ја ци је,а 1947. го ди не фор ми ра на је и па до -бран ска шко ла Ју го сло вен ске ар ми је,ко ја је пре ста ла да ра ди 1951/1952.го ди не. Од 1950. до 1954. де ло ва лаје и Шко ла ре зер вних офи ци ра ави ја -ци је. То ком три на ест го ди на, од1954. до 1967, на „Ју го ви ће ву” је би -ла ста ци о ни ра на и 63. па до бран скабри га да.

Аеродром„Југовићево”

Спар тан ска бри га да – но ва па до бран ска је ди ни ца Коп не не вој ске САД

строј ство Коп не не вој ске САДна Аља сци ма ње је по зна то,иа ко оно оби лу је зна чај нимспе ци фич но сти ма. Не са мо да

се та мо ка лио по то њи на чел ник Здру же -ног ге не рал шта ба Ша ли ка шви ли, не гоје, то ком ве ћег де ла Хлад ног ра та, наАља сци би ла сме ште на ве ћа бри га да,

под ко ман дом ге не ра ла, што је не у о би -ча је но у вој сци САД, у ко јој бри га да мауста ље но ко ман ду ју пу ков ни ци. Ta бри -га да, по зна та под бро јем 172, има ла је ива зду шно де сант ну ком по нен ту, обич нове ли чи не ба та љо на, па је и сам Х. Нор -ман Шварц копф, ка сни је ко ман ду ју ћи„Пу стињ ском олу јом”, а сво је вре ме но

за ме ник ко ман дан та Бри га де на Аља сци,у сво јој би о гра фи ји опи си вао ска ка њепа до бра ном из хе ли коп те ра на тем пе ра -ту ри до бра но ис под ну ле.

Шварц копф је опи сао и мно го ва -жни ју ствар. Иа ко у да не Хлад ног ра таВе ли ким си ла ма ни је мањ ка ло прет њи,стра те зи ма аме рич ке Коп не не вој скени је би ло ла ко да се од лу че ко ја би би лапре ци зна уло га Бри га де сме ште не наАља сци, ма да су сма тра ли да је та монео п ход на. Ко нач но је од лу че но да би, услу ча ју су ко ба са СССР-ом, нај ве ро ват -ни је на уда ру био ло кал ни наф то вод, теје 172. бри га да за свој при ма р ни за да -так до би ла ње го ву од бра ну.

По сле Дру гог свет ског ра таДа нас Аља ска као да има озбиљ ни -

ју уло гу не го то ком Хлад ног ра та, јер сена њој на ла зи део 25. ла ке пе ша диј скеди ви зи је Коп не не вој ске, са чи њен одтри бри га де, са 12.000 љу ди, чи ја је Ко -

1. октобар 2012.

На ра ти шти ма у Ира ку и Ав га ни ста ну Бри га да је из вр ша ва ла и за дат ке из обла сти не кон вен ци о нал ног ра то ва ња, уо би ча је неза спе ци јал не сна ге, као што је обу ка стра них ору жа них сна га или упо тре ба ире гу лар них тру па у оба ве штај ним и бор бе ним опе ра ци ја ма. Упр кос ве ли ким жр тва ма, у тој је ди ни ци за бе ле жен је нај ве ћи број об на вља ња вој нич ког уго во ра и про ду жа ва ња слу же ња у Коп не ној вој сци.

18

PAD BRANAC

U

Klasi~napadobranskaformacija

свет

ман да и ве ћи део на Ха ва ји ма. Шта ви -ше, зна ча јем Аља ске за од бра ну САДи ње не ору жа не си ле по себ но се хва -лио се на тор Марк Бе гић, ина че чланОд бо ра за ору жа не си ле Се на та, упре да ва њу одр жа ном ју ла 2009. го ди -не за The Heritage Foundation, ор га ни -за ци ју ко ја по себ ну па жњу по све ћу јена по ру да по мог не „Аме ри кан ци ма дараз у ме ју ва жност ра кет ног од брам бе -ног си сте ма”.

Нај зна чај ни ји аспект Аља ске у од -брам бе ном сми слу за и ста се ви ди у си -сте му про ти вра кет не од бра не, сме ште -ном у Форт Гри ли ју, ко јим ру ку је На ци -о нал на гар да Аља ске, оја ча на ави о ни маF-22, јер се по ред ба зе Ел мен дорф наАља сци на ла зе још две ва зду хо плов неба зе – Ајел сон и Клир Ер.

У тим ва зду хо плов нимба за ма сме ште ни су итран спорт ни ави о ни C-17,ко ји су ди рект но ве за ни заСпар тан ску бри га ду, ка које је ди ни ца о ко јој го во ри -мо нај че шће по зна та. Моћтих ави о на на гла ша вастра те шку уло гу Бри га де,ко ја има не ко ли ко спе ци -фич но сти – то је је ди нааме рич ка ва зду шно де -сант на је ди ни ца у Па ци -фич кој опе ра тив ној зо ни,је ди на па до бран ска бри га -да за пад но од Ми си си пи јаи пр ва па до бран ска је ди -ни ца фор ми ра на по слеДру гог свет ског ра та.

Реч је о 4. бри гад номбор бе ном ти му, ва зду шно -де сант ном – „Спар тан ци”,де лу ком по нен те Коп не не вој ске ко јичи не и 16. бор бе на ави ја циј ска бри га дате 1. бри гад ни бор бе ни тим – „Арк тич -ки ву ко ви”, при че му је ави ја циј ска ком -по нен та сме ште на у Форт Вејн рај ту, ала ка ме ха ни зо ва на и па до бран ска ком -по нен та у Здру же ној ба зи Ел мен дорф-Ри чард сон. Све по ме ну те је ди ни це ни -су под ди рект ном ко ман дом сво је ди ви -зи је, не го су пот чи ње не Коп не ној вој -сци САД на Аља сци и Коп не ној вој сциСАД на Па ци фи ку. По што ве ли ки и пу -сти пр о сто ри и кли мат ске спе ци фич но -

сти Аља ске по го ду ју по тре ба ма од ре ђе -них ти по ва обу ке, ту се, уз на бро ја не је -ди ни це, на ла зи и не ко ли ко цен та ра заобу ку и вој них шко ла.

Но ви те ти ре фор ме ору жа них сна -га САД, за по че те 2005. го ди не, ко је јепри пре мио ге не рал Ерик Шин се ки, нај -бо ље су се очи то ва ли на при ме ру 25.ди ви зи је, ко ја је има ла нај ма ње из ра -же ну ин ди ви ду ал ност од де сет по сто -је ћих ди ви зи ја Коп не не вој ске. По редпре ла ска с фор ма ци је од три на фор ма -ци ју од че ти ри ау то ном не бри га де,основ на иде ја би ла је да се ди ви зи јаком би ну је од по јед не ва зду шно де сант -не (ла ке), ла ке ме ха ни зо ва не, на зва не„страј кер”, по но вом бор бе ном во зи лу,и оклоп но-ме ха ни зо ва не ком по нен те,при че му би тип че твр те бри га де од лу -

чи вао о ти пу ди ви зи је. У је ди ни ца ма заспе ци јал не опе ра ци је ре фор ма је из ве -де на та ко што је у сва кој од њих уз трипо сто је ћа ба та љо на до дат и че твр ти.На тај на чин уве ћа на је број ност ору -жа них сна га САД, а ни су осни ва не илиоб на вља не до дат не ди ви зи је, што јав -но мње ње си гур но не би бла го на кло нопри хва ти ло.

По што је Коп не на вој ска САД, утре нут ку за по чи ња ња ре фор ме, има ладе вет ва зду шно де сант них бри га да – петпа до бран ских и че ти ри ва зду шно ју ри -

шне – би ла је по треб на још јед на ка коби се по кри ле све ди ви зи је с по јед нимва зду шно де сант ним бри гад ним бор бе -ним ти мом, што је но ви на зив бри га да.Ре ше ње је про на ђе но у устро ја ва њу но -ве па до бран ске бри га де, ко ја је зва нич -но фор ми ра на 16. ју ла 2005. у Форт Ри -чард со ну, на Аља сци. У том тре нут ку сено во у стро је ни 4. бри гад ни бор бе ни тим25. ла ке пе ша диј ске ди ви зи је са сто јаоод јед ног ба та љо на 501. пе ша диј ског пу -ка, ва зду шно де сант ног.

На ред них го ди на пр ви ко ман дантно ве је ди ни це пу ков ник Мајкл Га ретимао је за да так да је ди ни цу до ве де допу не фор ма ци је. Она да нас има и ба та -љон за спе ци јал на деј ства, на ни воу бри -га де, што је још јед на но вост у ре фор -ми, 3. ба та љон 509. пе ша диј ског пу ка, 1.

еска дрон 40. ко њич ког пу ка, 2. ди ви зи -он 377. ар ти ље риј ског пу ка, те 725. ба -та љон за по др шку. Све је ди ни це но сеатри бут ва зду шно де сант них.

На за да ци ма у Ира ку и Ав га ни ста ну На ра сле по тре бе ору жа них сна га

САД за је ди ни ца ма ко је мо гу би ти упо -тре бље не у Ира ку и Ав га ни ста ну, ко јејош од 11. сеп тем бра уве ли ко ко ри стере зер ву и На ци о нал ну гар ду, ни су до -зво ли ле но вом са ста ву да се ду го при -

19

ци ја – де сан ти ра ње аме рич ке 173. ва -зду шно де сант не бри га де у Ирак 2003.го ди не – има од ли ке кла сич ног ма сов -ног па до бран ског де сан та, а чак је и та -да 173. бри га да би ла пре пот чи ње на Ко -ман ди за спе ци јал не опе ра ци је. И уоста лим слу ча је ви ма ка да су упо тре -бља ва не кла сич не ва зду шно де сант неје ди ни це – 82. ди ви зи је или рен џер скогпу ка – ко ри шће ни су њи хо ви ма њи еле -мен ти. За раз ли ку од то га, упо тре ба

спе ци јал ног де сан та јеу про те клих 11 го ди нау по ра сту и ни је би лаогра ни че на са мо наКоп не ну вој ску, ни тиса мо на ору жа не сна геСАД.

Бу дућ ност 4. ва -зду шно де сант ног бри -гад ног бор бе ног ти ма,да кле, 25. ла ке пе ша -диј ске ди ви зи је, ста -ци о ни ра не на Аља сци,са мо из гле да не ја сна.Ако је Спар тан скабри га да на ста ла „накри ли ма” пре по ро даупо тре бе вој ног па до -бран ства у „ра ту про -тив те ро ра”, она те -шко да ће у Ав га ни ста -ну би ти упо тре бље на уиз вор ној на ме ни јер јесе кре тар за од бра нуСАД Ле он Па не та на -

го ве стио да ће по ву ћи бор бе не тру пеиз те зе мље 2013. го ди не. Чак и да САДи НА ТО у Ав га ни ста ну оста ну, па до -бран ској бри га ди с Аља ске не до ста јука па ци те ти за спе ци јал ни де сант и је -ди но је мо гу ће да се ње ни ма њи еле -мен ти упо тре бе у по др шци спе ци јал -ним опе ра ци ја ма.

Оста је ипак мо гућ ност да ће Коп не -ној вој сци САД у бу дућ но сти и на не комдру гом ме сту – прет по ста вља мо на Па -ци фи ку – за тре ба ти кла сич на па до бран -ска фор ма ци ја, при ме ре на кон зер ва тив -ни јем мо де лу ра то ва ња, те да ће Спар -тан ска бри га да тек ту би ти упо тре бље -на у сво јој основ ној на ме ни. ƒ

Јо ван ЋУ ЛИ БРК

них сна га или упо тре ба нере гу лар нихтру па у оба ве штај ним и бор бе ним опе -ра ци ја ма. Упр кос ве ли ким жр тва ма,Бри га да је исте го ди не би ла је ди на уКоп не ној вој сци у ко јој је за бе ле жен ве -ћи број об на вља ња вој нич ког уго во ра ипро ду жа ва ња слу же ња.

Не пу них че тр на ест ме се ци по по -врат ку из Ира ка, под ко ман дом пу ков -ни ка Мај кла Л. Ха у ар да, је ди ни ца се на -шла у Ав га ни ста ну. Ми си ја је тра ја ла го -ди ну да на, а Спар тан ска бри га да из гу -би ла је 13 љу ди. Де ло ва ла је у окви ру ме -ђу на род них сна га – ISAF, на гра ни ци сПа ки ста ном, и у јед ном тре нут ку је подко ман дом има ла осам до дат них аме рич -ких је ди ни ца ве ли чи не ба та љо на, ра зно -род ног по ре кла. И ту је би ла укљу че на у

да су од се кли та ли бан ску Ха га ни фрак -ци ју од ло кал ног ста нов ни штва оне мо -гу ћив ши јој снаб де ва ње, пом но пра теме ди ји с Аља ске. Пет ба та љо на Спар -тан ске бри га де снаб де ва 725. ва зду -шно де сант ни ло ги стич ки ба та љон, ко јико ри сти и унајм ље не Ми-8/17 хе ли коп -те ре, не за мен љи ве на ав га ни стан скимви со рав ни ма.

Ја ну ар ска ак ци ја „Мор на рич кихфо ка” у Со ма ли ји, где је про тив те ро ри -стич ки тим имао за да так да осло бо дита о це ко је су др жа ли та мо шњи пи ра ти,уба чен спе ци јал ни де сан том, са мо јејед на у ни зу ак ци ја ко ји ма је „рат про -тив те ро ра” од 11. сеп тем бра 2001. наве ли ка вра та вра тио так тич ко па до -бран ство. Ипак, са мо јед на од тих ак -

1. октобар 2012.

пре ма за ак ци ју. Већ у сеп тем бру 2006.го ди не Спар тан ска бри га да по че ла јеис кр ца ва ње у Ира ку, где је оста ла на -ред них пет на ест ме се ци. У том пе ри о ду53 ње на при пад ни ка су по ги ну ла, а је ди -ни ца и ње ни де ло ви де ло ва ли су подраз ли чи тим ко ман да ма и по ка за ли флек -си бил ност. Бри га да је из вр ша ва ла и за -дат ке из обла сти не кон вен ци о нал ногра то ва ња, уо би ча је не за спе ци јал несна ге, као што је обу ка стра них ору жа -

не ти пич не опе ра ци је, с на гла ском на ци -вил но-вој не од но се и ре кон струк ци јузе мље.

По по врат ку из Ав га ни ста на је ди -ни цу је пре у зео но ви ко ман дант пу ков -ник Мо рис Го инс, ко ји њо ме упра во ко -ман ду је у но вој ми си ји у Ав га ни ста ну,ко ја би та ко ђе тре ба ло да по тра је го ди -ну да на, у ис тој зо ни од го вор но сти. Суд -би ну „сво је” је ди ни це, чи ји се при пад -ни ци, кон крет но ко њич ки са став, хва ле

20

PAD BRANAC

21

Aустријски падобранац Феликс Ба-умгартнер, познат по бројним под-визима и рекордима које је поста-

вио бавећи се падобранством и BASE ска-кањем, скочио је 15. марта падобранскискок с висине од 22 километра.

Његов циљ је да до краја 2012. годи-не обори досадашњи рекорд у скоку снајвеће висине – 37 километара. Тренут-ни носилац тог рекорда је пензионисанипуковник Ратног ваздухопловства САДЏо Китинџер, који је 1960. године скочиос висине од 31 километра. Пуковник Ки-тинџер је један од саветника у Феликсо-вом тиму и његов ментор.

Планирана висина за постизање но-вог висинског рекорда је 37 километара,

што представља ивицу свемира, где ви-ше нема атмосфере. Приликом пролета-ња кроз стратосферу, Баумгартнер битребало да у слободном паду пробијезвучни зид.

На висину од 22 километра Феликсаје подигла посебно конструисана капсу-ла, причвршћена за хелијумски балон.Полетео је из Розвела у Новом Мексику.Један од задатака током скока био је и даиспроба функционисање капсуле, као испецијалног одела и падобрана које ћеносити када буде обарао рекорд. У сло-бодном паду провео је три минута и 43секунде. Постигао је брзину од око 580километара на час. ƒ

Пр о ф е с и о -налном ка-скадеру Ге-

рију Конерију по-шло је за рукомоно што до саданије ниједном дру-гом падобранцукоји лети wingsuit.Успешно се призе-мљио после скока,без отварања па-добрана, користе-ћи специјално кон-струисано одело.Конери је 23. мајаискочио из хели-коптера с висинеод 720 метара изнад родног града Хен-лија, на Темзи. Wingsuit комбинезон, ко-ји је Гери користио, специјално је кон-струисан за његов подвиг.

таквог скока вертикална брзина падо-бранца многоструко се смањује, док мусе због измењене аеродинамике хори-зонтална драстично повећава.

Да би приземљење прошло без по-следица, Конери је морао да лети подпосебним углом и да се, такође, под по-себним углом приземљи. На месту пред-виђеном за приземљење чекало га је24.000 картонских кутија које су му убла-жиле контакт с тлом. Током летења ус-пео је да достигне брзину од скоро 150километара на сат.

Годинама се знало да је теоријскимогуће приземљити wingsuit без отвара-ња падобрана. Чекало се да неко одсветских произвођача опреме конструи-ше комбинезон који би то и омогућио.

Међу падобранцима је о таквом под-вигу било доста речи, а многи светски ле-тачи wingsuita сматрани су фаворитимаза такав потез. Помињани су Џеб Корлис,Шин Ито, Феликс Баумгартнер, Жан Ло-ик Албер. Ипак, успео је каскадер из Ве-лике Британије, који се подвигом уписаоу историју падобранства. ƒ

Б. НАЂ

Wingsuit је посебан падобранскикомбинезон који мења аеродинамику те-ла падобранца и омогућава дуг хоризон-тални лет у слободном паду. Приликом

V e s t i ΠV e s t i ΠV e s t i ΠV e s t i ΠV e s t i

Баумгартнер скочиос 22 километра

Прво wingsuit слетањебез отварања падобрана

PAD BRANAC

1. oktobar 2012.

Борбени oрлови

22

Швед ски па до бран ци – рен џе ри чи не ви со ко по кре тљи ву је ди ни цу, оспо со бље ну да деј ству јеиза не при ја тељ ских ли ни ја,из вр ша ва из ви ђач ке ак ци јена ве ли ким да љи на ма, с основ ним за дат ком да па сив но при ку пља ин фор ма ци је. Тај спе ци јал ни са став та ко ђеуче ству је и у ме ђу на род ним опе ра ци ја ма.

а до бран ску шко лу у вој сциШвед ске осно вао је 1952. го -ди не ка пе тан Нилс Ивар Карл -борг, по угле ду на слич ну уста -

но ву па до бран ског пу ка и САС бри тан -ских ору жа них сна га.

Је ди ни ца швед ских па до бра на ца –рен џе ра сме ште на је у ба зи Карлс борг,за јед но са по је ди ним по крет ним ва зду -шним је ди ни ца ма и је ди ни ца ма по себ нена ме не. Број ње них при пад ни ка је тај на.Основ на спе ци јал ност па до бра на ца јепри ку пља ње ин фор ма ци ја у не при ја тељ -ској по за ди ни. Та ко ђе, оспо со бље ни суи за из во ђе ње ди вер зи ја и са бо та жа.

При пад ни ци тог спе ци јал ног са ста -ва ре а ли зу ју по себ ну обу ку за ра то ва њеу екс трем ним зим ским усло ви ма на Арк -ти ку. Због то га мо гу и до ме сец да науспе шно да деј ству ју пот пу но са мо стал -но иза не при ја тељ ских ли ни ја, без по пу -не рат ним ма те ри ја лом и опре мом, каои без по мо ћи оста лих де ло ва швед скихору жа них сна га.

Швед ски па до бран ци – бор бе ни„ор ло ви” за уба ци ва ње на не при ја тељ -ску те ри то ри ју при ме њу ју па до бран скиде сант ави о ни ма „хер ку лес Ц-130” илихе ли коп те ри ма „бел”, али и бр зим чам -ци ма, уко ли ко за тре ба. Њи хов бор бе нитим углав ном чи ни шест спе ци ја ла ца, а усвом са ста ву има во ђу ти ма, ње го вог за -ме ни ка, ве зи сте, струч ња ка за екс пло -зив, снај пе ри сте и бол ни ча ра. По не кад,ако то зах те ва вр ста за дат ка, ти му сепри кљу чу је и пре во ди лац, ка ко би кон -так ти рао с ло кал ним ста нов ни штвом ра -ди при ку пља ња оба ве штај них по да та ка.

Специјална јединица војскe Шведске

једи

нице

П

23

У па до бран ци ма слу же и вој ни ци наре дов ном од слу же њу вој ног ро ка, ко јису до бро вољ но тра жи ли да бу ду упу ће ниу ту је ди ни цу, за тим под о фи ци ри и офи -ци ри, би ло ак тив ни или они у ре зер ви.Њи хо ва вр ло ин тен зив на обу ка тра је 12ме се ци, ма да је ра ни је би ла 15. Убра ја семе ђу нај те же и нај зах тев ни је оспо со -бља ва ње у швед ској вој сци – и у фи зич -ком и у пси хич ком сми слу.

Се лек ци ја кан ди да та са сто ји се изви ше де ло ва – пр ви тра је два да на, за -тим сле де три не де ље обу ке, а тек накра ју за вр ша ва се стан дард ни се лек тив -ни курс.

Осим ре гру та, је ди ни ца на ри го ро -зну се лек ци ју и обу ку при ма и офи ци реи под о фи ци ре из оста лих је ди ни цашвед ских ору жа них сна га. Вр ху нац се -лек ци је и обу ке пред ста вља „ор ловмарш”.

Мар шу прет хо ди из вр ша ва ње ви -ше груп них за да та ка, на кон ко јих сегру пе де сан ти ра ју па до бра ном. За тим

по чи ње марш у ду жи ни од 30 до 70 ки -ло ме та ра, с ран цем од 30 ки ло гра ма нале ђи ма, по не при сту пач ном те ре ну. По -том сле ди ин ди ви ду ал ни тест у на ви га -ци ји, у ду жи ни од 10 ки ло ме та ра, соруж јем и бор бе ном опре мом. И марши на ви га ци о ни тест мо ра ју би ти ре а ли -

зо ва ни за 24 са та, а кан ди да ти, уз свепо те шко ће и на по ре, мо ра ју из бе ћи иза ро бља ва ње.

На „ор лов марш”, ра ди про ве респо соб но сти и спрем но сти, оба ве знојед ном го ди шње од ла зе сви при пад ни -ци је ди ни це, без об зи ра на чин и фор -ма циј ско ме сто на ко је су рас по ре ђе -ни. Кан ди да ти ко ји у за да том ро ку изпр вог пу та бу ду успе шни на мар шу до -би ја ју злат ну знач ку ор ла, озна ку зва -ња па до бран ца рен џе ра. Офи ци ри ко -ји та ко ђе из пр вог пу та успе шно за вр -ше марш има ју мо гућ ност да да љу про -фе си о нал ну ка ри је ру на ста ве у тој је -ди ни ци.

Вој ни ци ко ји су за вр ши ли обу ку иод слу жи ли у је ди ни ци мо гу за по че тиоспо со бља ва ње за ре зер вне офи ци ре.

Кан ди да ти то ком се лек ци је у сва -ком тре нут ку мо гу би ти ис кљу че ни из је -ди ни це и по сла ти ку ћи или у не ки дру гиса став уко ли ко се ис по ста ви да не ис пу -ња ва ју пред ви ђе не стан дар де об у че но -сти. Ако се по вре де и због то га не мо гуда на ста ве се лек тив ну обу ку, до би ја јупо но во шан су сле де ће го ди не.

Швед ски па до бран ци су уче ство ва -ли у ме ђу на род ним опе ра ци ја ма Ује ди -ње них на ци ја на Ко со ву и Ме то хи ји, уБо сни и Хер це го ви ни, Ав га ни ста ну иКон гу. ƒ

Бо јан НАЂ

Озна ка па до бран ске је ди ни цеШвед ске је па до бран у ло во ро вомвен цу, ко ји па до бран ци но се на бор добе ре ци, а до би ја ју је по сле пр вог па -до бран ског ско ка. Знач ка „злат ног ор -ла” до де љу је се за успе шно за вр ше нупа до бран ску обу ку и сма тра се вред -ни јом од озна ке, јер се до би ја тек поза вр шет ку ком плет не обу ке. „Злат ногор ла” мо гу но си ти и при пад ни ци оста -лих је ди ни ца ако су за вр ши ли па до -бран ско оспо со бља ва ње.

Златна значка

PAD BRANAC

1. октобар 2012.

Драматичноспасавањена Пацифику

24

Припадници Ваздухопловне националне гарде из 129.спасилачког ваздухопловног винга завршили су 4. маја2010. четвородневну акцију спасавања повређеногморнара на око 650 миља од обале Калифорније

инг је послао два спасилачка хе-ликоптера ХХ-60Г „пејв хок” и је-дан авион MC-130P „борбена сен-ка”, које је пратио авио-танкер

KC-130Ј „супер херкулес” Корпуса морна-ричке пешадије из ваздухопловне базе„Мирамар” да би покупили Мајкла Калаха-ра, педесетшестогодишњег морнара изПорт Анђелеса у Вашингтону, који је насвојој једрилици „Дете ветра” доживео по-вреде главе и врата опасне по живот. Спа-

силачка летелица такође је извукла четво-рочлани падобранско-спасилачки тим којејестациониран у истој бази, као и 129. винг.

Одговарајући 1. маја на позив Спаси-лачког координационог центра Обалскестраже САД у Аламеди, четири падобран-ца спасиоца су у Мофету укрцана у авионОбалске страже „херкулес”. Одлетели судо „Детета ветра”, 1.400 миља југозапад-но од Ла Паза у Мексику. Пошто су билиограничени количином авионског горива

и нису имали друге могућности за спасава-ње, спасиоци су искочили падобранима уокеан, с чамцем „зодијак” и довољно ме-дицинских залиха, како би повређеногодржали у животу неколико дана.

Ујутру 2. маја 11. регионални коор-динациони центар Обалске страже упо-требио је систем AMVER – аутоматскаузајамна помоћ спасавања пловила, какоби преусмерио либеријски трговачкиброд „Кап Палмерстон” и упутио га ка Ен-сабади да би се срео с једрилицом и по-купио спасиоце и њиховог пацијента.Програм AMVER спонзорисала је америч-ка Обалска стража и представља глобал-ни добровољни систем обавештавања ко-ји користе надлежни за трагање и спаса-вање широм света како би обезбедилипомоћ особама унесрећеним на мору.

В

Задатак јединице из Мофета

акци

је

25

Због удаљености од обале, јаких ве-трова и отвореног мора, надлежни су од-лучили да наведу пловило ближе обали ипослали додатни спасилачки авион за из-влачење падобранаца спасилаца и тран-спорт пацијента до медицинске установена копну.

После пребацивања пацијента и па-добранаца спасилаца с мале једрилице навелико контејнерско пловило, брод сеупутио ка Сан Дијегу.

Ваздухопловно особље и особље из129. винга формирали су наменску једи-ницу за трагање и спасавање и предисло-цирали се у поморску ваздухопловну базуНорт Ајленд у суботу 3. маја. Већ наред-ног дана поподне спасилачка група од двахеликоптера „пејв хок”, авиона „суперхеркулес” и маринског авио-танкера ус-

поставила је контакт са Кап Палмерсто-ном. „Пејв хокови” су помоћу дизалицеизвукли пацијента и спасиоце с брода ухеликоптер, а остали ваздухоплови слу-жили су као платформе за допуну гори-вом, односно за командовање и контро-лу јединице за трагање и спасавање.

Падобранци спасиоци пружили сумедицинску помоћ повређеном док су че-кали долазак ваздухоплова 129. винга и то-ком лета до Сан Дијега, где је пацијентпребачен у Скрип меморијалну болницу уЛа Џоли око 9 часова увече. Ваздухопловијединице за трагање и спасавање успешносу се вратили у поморску ваздухопловнубазу Норт Ајленд и маринску ваздухоплов-ну базу Мирамар касно увече истог дана.

– Радећи заједно са Ваздухопловномнационалном гардом, Ратним ваздухо-

пловством, Маринским корпусом и Обал-ском стражом четири дана, то је заистабио здружени спасилачки подухват – ре-као је пуковник Амос Багдасаријан, коман-дант 129. спасилачког винга и додао да одпланина Авганистана до отвореног мораПацифика спасиоци 129. винга никада непрестају да живе у складу са својим мотом– помоћи да би други могли да живе.

Акцијом јединице из Мофета бројоних које су припадници тог 129. вингаспасили повећао се на – 909. Њихова ми-сија је да се свакодневно обучавају и бу-ду спремни за извођење ратних мисијаспасавања било где у свету. Додатак томзадатку јесте сарадња и са Обалскомстражом и различитим цивилним спаси-лачким агенцијама. ƒ

Марио БРАДИЋ

Приликом извођења акција трагања и спасавања, на-рочито сложених или масовних у случају већих несрећазбог природних катастрофа, неопходно је ангажовати сверасположиве снаге и средства. У појединим земљама по-стоје заједнички оперативни центри, који ангажују разли-чите државне службе у зависности од потреба које намећеситуација. Опрема, комуникација и поједине оперативнепроцедуре су стандардизоване.

Америчка обалска стража стекла је значајна искуства утоку масовне акције спасавања становништва за време ура-гана „Катрина”. Један од важних закључака јесте да управостандардизација обуке и опреме омогућава несметано и ефи-касно одвијање спасилачких акција, без обзира на састав ипорекло чланова посада и употребљених ваздухоплова.

Стандардне процедуре

PAD BRANAC

1. октобар 2012.

Доба заласка

26

Martin Van Creveld,The Age of Airpower,Public Affairs, NewYork, 2011, 498 pp.

Kад окре не пр ву стра - ни цу књи ге Ера ва -зду шне мо ћи Мар -ти на Ван Кре вел да,

об ја вље не 2011. у Њу јор ку,а чи ја је но ва књи га, о рат -ним игра ма, у штам пи, чи та -лац ко га за ни ма шта тај вој -ни исто ри чар и те о ре ти чар,ко ме је при пи са но да је на -пи сао нај зна чај ни ју књи гу остра те ги ји по сле Кла у зе ви -ца – Тран сфор ма ци ја ра та, ова зду шно де сант ном аспек -ту ра то ва ња, не мо же дасе от ме дво стру ком ути ску.На и ме, сли ка „два де сет хи -ља да са ве знич ких па до бра -на ца ка ко леб де на пу ту дабу ду ма са кри ра ни од Не ма -ца у Ар не му док још пет на -ест хи ља да љу ди сле ће је -дри ли ца ма”, јед на је одукуп но шест ко ји ма изра ел -ски на уч ник хо ланд ског по -ре кла опи су је це ло куп ну исто ри ју ра -то ва ња у ва зду ху.

На осно ву тог од но са чи та лац бимо гао да за кљу чи да ће Ван Кре велд по -све ти ти зна ча јан про стор ва зду шно де -сант ном ра то ва њу, ко је је у про те клихде се так го ди на до жи ве ло пре по род уИра ку и Ав га ни ста ну. Тај ути сак био бипо гре шан, јер ау тор Ере ва зду шне мо -ћи свим об ли ци ма ва зду шно де сант ноги ва зду шно ју ри шног ра то ва ња – „вер -ти кал ног об у хва та” ка ко га Кре велднај че шће на зи ва – по све ћу је не ви ше

од три де се так стра на, укљу чу ју ћи и уз -гред на спо ми ња ња.

Дру ги би ути сак био да по ВанКре вел до вом ми шље њу „вер ти кал ниоб у хват” – ба рем у свом ма сов ном об -ли ку ка кав је дат у увод ној сли ци – ни јеоправ дао на де ко је је у ње га по ла га носве од Бен џа ми на Френ кли на па дофран цу ског „Mythe Para” у пр вим де це -ни ја ма по сле Дру гог свет ског ра та. Тајути сак био би ис пра ван, јер је ау то ровстав то ли ко скеп ти чан да он – па ра диг -ма тич но – мо де лу је увод ну сли ку пре -

ма свом пе си ми стич комуви ду – док су Бри тан ци иПо ља ци за и ста до жи ве лика та стро фу у Ар не му сеп -тем бра 1944. го ди не, двеаме рич ке ди ви зи је у ис тојопе ра ци ји успе шно су из -вр ши ле за да так, за у зев шимо сто ве на Рај ни.

Ипак, за Ван Кре вел дама сов не ва зду шно де сант -не опе ра ци је – а он, по редопе ра ци је „Market Gar den”,као кла сич не при ме ре на -во ди не мач ки де сант наКрит, ис кр ца ва ње на Нор -ман ди ји и со вјет ски де санту Бур ки ни у Укра ји ни 1943.го ди не – за вр ша ва ју илибез пре те ра ног успе ха илима са кром. Ре дак из у зе так,и пре ма Ван Кре вел до вомми шље њу „нај у спе шни јува зду шно де сант ну опе ра -ци ју” уоп ште, пред ста вљадеј ство бри тан ске 1. па до -бран ске ди ви зи је при ли комис кр ца ва ња на Нор ман ди -ју, ко ја је „из вр ши ла све за -дат ке и одр жа ла по ло жа је,упр кос не мач ком кон тра на -па ду, све док ни је сти глопо ја ча ње”.

Дру гим ре чи ма, за Мар ти на ВанКре вел да ва зду шни де сант је сте са моје дан од аспе ка та ва зду хо плов не мо -ћи, по до бан упо тре би бес пи лот них ле -те ли ца, ко ји ма, уо ста лом, пре ма ње го -вој књи зи при па да бу дућ ност рат ногва зду хо плов ства, те он ис тра жу је мо -гућ ност де сан ти ра ња вој ни ка или каодео ком би но ва них опе ра ци ја или упо -ре до с мо гућ но шћу, о ко јој рас пра вљаи Ђу лио Ду хе у свом де лу из 1921. го -ди не Il dominio dell’aria, на и ме да се„ра за ра це ла (про тив нич ка) зе мља” не

Књига Ера ваздушне моћи Мартина Ван Кревела

прик

ази

27

са мо обич ним бом ба ма не го и хе миј -ским и би о ло шким сред стви ма. Та когле да но, ра зу мљи во је за што Ван Кре -велд не по све ћу је па жњу за че ци мавaзду шно-де сант них је ди ни ца и тек уоснов ним цр та ма раз ма тра њи хо вума сов ну упо тре бу у Дру гом свет скомра ту.

Тек ка да до ђе до по рат ног пе ри о -да, „ка да је, с обе стра не Ан тлан ти ка,ен ту зи ја зам за све ва зду шно де сант нобио на вр хун цу”, и упо тре бе ва зду шно -де сант них и ва зду шно ју ри шних је ди ни -ца у про тив ге рил ском ра то ва њу, онтом аспек ту по све ћу је озбиљ ни ји про -стор. Док је кон вен ци о нал ни „вер ти -кал ни об у хват” по ку шан не ко ли ко пу тана бли ско и сточ ном ра ти шту, али се cа -мо у слу ча ју ва зду шно ју ри шног на па дана Абу Аге и ла у Ше сто днев ном ра ту1967. го ди не по ка зао пот пу но оправ да -ним, про тив ге рил ско деј ство је сте ис -про ба но од Ин до ки не до Ма гре ба и Ро -де зи је, где се са мо у том по след њемслу ча ју по ка за ло вр ло успе шним, а то,из ме ђу оста лог, за то што су ро де зиј -ски па до бран ци би ли об у че ни за ска ка -ње на сло бод но деј ство или су „би ва либа че ни у ма лим ти мо ви ма сву да око ге -ри ла ца”.

Да би по ка зао су про тан слу чај, не -у спех упо тре бе ва зду шног де сан та упро тив ге рил ском ра то ва њу, Ван Кре -велд се вра ћа у Дру ги свет ски рат и је -ди ни пут у књи зи Ера ва зду шне мо ћина ши ро ко рас пра вља o јед ној ва зду -шно де сант ној опе ра ци ји и раз ло зи мање ног не у спе ха. Ни ма ло слу чај но, речје о опе ра ци ји „Ко њи ћев скок”, у реч -ни ку НОБ-а по зна тој као „Де сант наДр вар”.

То је дру ги пут да се Ван Кре велдба ви про сто ром бив ше Ју го сла ви је укњи зи The Age of Airpower (бом бар до -ва ње НА ТО-а је, та ко ђе, де таљ но из ло -же но у ве о ма ба лан си ра ном ма ни ру) иупр кос по је ди ним ма те ри јал ним гре -шка ма, очи то је да он ве о ма до бро по -зна је наш про стор, што ни је ни чуд нојер је док то ри рао те зом о не мач ком на -па ду на Ју го сла ви ју 1941. го ди не.

На гла ша ва ју ћи да су Нем ци са моу тој опе ра ци ји има ли ви ше гу би та ка

не го у це лом Април ском ра ту, ВанКре велд из ла же раз ло ге не у спе ха „Ко -њи ће вог ско ка”. Пр во, тај ност овеопе ра ци је би ла је ком про ми то ва на, апар ти за ни су бо ље по зна ва ли те рен,што је чест слу чај у ге рил ском ра то -ва њу. Дру го, што ни је уо би ча је но,пар ти за ни су ужи ва ли бри тан ску ва -зду шну по др шку („с ае ро дро ма у ју -жној Ита ли ји, ко ји ће за не ко ли ко де -це ни ја при хва та ти ави о не НА ТО-а ко -ји ће уче ство ва ти у на па ду на Ср би ју”,ка ко ка же сам Ван Кре велд), та ко да јевећ дру гог да на опе ра ци је ко ман дантЛуфт ва фе у Не за ви сној др жа ви Хр ват -ској био при си љен да сво јим пи ло ти -ма за бра ни уз ле та ње.

Да за кљу чи мо – иа ко се књи гаМар ти на Ван Кре вел да Ера ва зду шнемо ћи не ба ви ва зду шно де сант ним ра -то ва њем у ве ћем оби му, реч је о књи зичо ве ка ко ји је, пре ма ре чи ма Едвар даЛи тва ка, „или во де ћи свет ски вој ниисто ри чар или не што нај бли же то ме”и чи ји су за кључ ци, ка да се го во ри о бу -дућ но сти ави ја ци је – да ле ко се жни, теће има ти си гур них по сле ди ца на па до -бран ске, ва зду шно ју ри шне и спе ци јал -не је ди ни це.

Пре ма ње го вом ми шље њу, рат нова зду хо плов ство по ста ло је пре ску по,пре о се тљи во и пре гло ма зно и на ла зисе у си ла зној пу та њи, слич но пре ком -пли ко ва ним и пре ску пим ви те шкимокло пи ма из 15. ве ка, или сво је вре ме -ним грч ким рат ним бро до ви ма. Сход ното ме, ни ма сов не ва зду шно де сант неопе ра ци је и је ди ни це не ма ју бу дућ но -сти и упо тре ба ва зду шног де сан та убу дућ но сти мо гу ћа је углав ном у про -тив ге рил ским и спе ци јал ним опе ра ци -ја ма.

По след њи став је ви ше су ге ри саоне го што га је ди рект но из ре као, и ште -та што се Ван Кре велд ни је озбиљ ни јеба вио упо тре бом де сан та у Ира ку и Ав -га ни ста ну у пр вој де це ни ји 21. ве ка. Даје та ко учи нио, си гур но да би те о ре ти -ча ри ва зду шно де сант ног ра то ва ња чи -та ју ћи The Age of Airpower ма ње на га ђа -ли или до пи си ва ли, што узев ши у об зирау то ро ву кре а тив ност и не пред ви дљи -вост, ипак не ће би ти ла ко. ƒ

Јо ван ЋУ ЛИ БРК

Израел унапредиотехникуснабдевањаснага

На основу искустава из Либана2006. године, Управа за логисти-ку израелских одбрамбених сна-

га развила је нове системе којима је уна-пређена техника снабдевања првен-ствено јединица које су одсечене одглавнине снага или се налазе у неприја-тељској позадини. Новине су демон-стриране на вежби на којој су из тран-спортних авиона „херкулес”, јединица-ма чије су линије снабдевања „пресече-не”, десантирани муниција, храна, сани-тетски материјал, као и теренска вози-ла „хамер”.

Развијен је самопокретни падо-брански систем за снабдевање трупа навеликим раздаљинама – „летећи слон” –који се креће на мотор с елисом. Можеда понесе терет до једне тоне, а ланси-ра се посебним катапултом, после чегакуком качи терет. Помоћу GPS-a наводисе на одређену локацију.

Друго побољшање односи се на ди-гитални софтвер „цајад”, који обезбеђу-је праћење снабдевања на свим нивои-ма у реалном времену. Корисник у сва-ком тренутку зна где се налазе залихе,материјал или муниција који се тран-спортују.

Софтвер даје дигиталну слику бо-јишта и обезбеђује размену података оснагама, као и информације добијенеосматрањем из ваздуха или са земље.

Развијен је и систем који се кори-сти приликом хеликоптерског тран-спорта. Реч је о теретном контејнерукоји се монтира испод транспортног хе-ликоптера и омогућава да се летелицакреће без смањивања брзине. На кон-тејнеру аеродинамичног облика налазесе и крила која смањују отпор ваздуха,тако да се током испоруке терета вазду-хоплов не успорава. ƒ

Б. Н.

PAD BRANAC

1. октобар 2012.

Скок над Београдом

28

Ана Вуј чић, Рад ми ла Ђу рић и Ми наМир ко вић из Ср би је, Ма ја Влах из Хр ват -ске, Ан дреа Па ду ре ан, Али на Си ме и Бјан -ка Ми тран из Ру му ни је, Ана ма ри ја Гру бачиз Цр не Го ре, Је ли ца Крај че ска из Ма ке -

„Жене за небо без граница”

у об

јект

иву

ра јем ју ла, из над ба тај нич ког ае -ро дро ма, 18 да ма из 11 др жа варе ги о на ус пе ло је у да у сло бод -ном па ду на пра ви до са да нај ве -

ћу фор ма ци ју па до бран ки на не бу из надСр би је. Удру же ње же на ле та ча Ср би је је,уз по моћ и по др шку Ми ни стар ства од -бра не и Ко ма де Ва зду хо плов -ства и про тив ва зду хо -плов не од бра не Вој -ске Ср би је, ор -га ни зо ва ло јескок под сло -га ном „Же -не за не бобез гра ни -ца”.

до ни је, Си мо на Ви бри ло ва из Че шке, Беј -за Гул сој и Де низ Сун гар из Тур ске, Је ле -на Ву че но вић из Бо сне и Хер це го ви не,Кри сти на Кер жан из Сло ве ни је, Ју ли ја наГе ор ги ев из Бу гар ске, Ве ро ни ка Вол ђеш,

Сил ви ја Со млаи, Адри ен Гер ге љи иЕстер Нол из Ма ђар ске, на

нај леп ши на чин ре пре -зен то ва ле су па до -

бран ски спорт, дру -жи ле се, те обе ле -жи ле сто го ди шњи -цу срп ског вој ног

ва зду хо плов ства.Ко ор ди на тор про -

јек та и тре нер па до бран киза став ник Не бој ша Јан дрић

Џи ми, ин струк тор па до бран стваи опит ни па до бра нац, ис ти че да су

па до бран ке, упр кос раз ли чи том ле тач -ком ис ку ству, обу ци и опре ми, ус пе ле да се

за крат ко вре ме ускла де и на пра ве „до бит ну”фор ма ци ју.

За став ник Рад ми ла Ђу рић је ин струк торпа до бран ства у 63. па до бран ском ба та љо ну Спе -

ци јал не бри га де на ше вој ске, а иза се бе има ви шеод 1.600 ско ко ва. Два де се тјед но го ди шња Ник ши -

ћан ка Ана ма ри ја Гру бач је сту дент ки ња но ви нар -ства. Бјан ка из Ру му ни је шко лу је се на пре сти жном

Окс фор ду. Да па до бран ство и ма те рин ство „мо гу за -јед но” по твр ди ле су Али на из Ру му ни је и Беј за из Тур -ске. Али на је у Бе о град по ве ла и си на Да ви да. Је ли цаКрај че ска, по зна ти ја као Ели, про фе сор ка је фи зич кекул ту ре у Ско пљу, а уз Ану, Ми ну и Рад ми лу про шлего ди не по ста ви ла је срп ски ре корд у ве ли кој фор ма -ци ји. Ми на је про гра мер ка, а Ана во ди фри зер ски

са лон. Ма ја Влах, Сом бор ка по ро ђе њу, жи ви у За гре -бу и ска че за „Хо мо во ланс”.

До ви си не од 4.000 ме та ра, с ко је су па до бран кеиска ка ле то ком уве жба ва ња и ре корд ног ско ка, од неоих је хе ли коп тер Ми-17 срп ске вој ске из ме шо ви те хе -ли коп тер ске еска дри ле – „Пе газ”. ƒ

Игор СА ЛИН ГЕР

К

29

Скок над Београдом

PAD BRANAC

1. октобар 2012.

Место где нема бриге ни умора

30

Ви ше од пе де сет пи ло та па ра глај де ра оку пи ло се од 22. до 27. ју на на па ди на ма Ста ре пла ни не, на Пред свет ском ку пуу пра глај дин гу – „Кња же вац опен 2012”. Ма ни фе ста ци ја ко јазбог ја ког ве тра ни је про шла ка ко су оче ки ва ли ор га ни за то ри – Ва зду хо плов ни са вез Ср би је и Клуб сло бод ног ле те ња „Арес”– ипак је још јед ном по твр ди ла тра ди ци о нал но срп ско го сто прим ство, због ко га ће на ша зе мља на ред не го ди не би ти до ма ћин свет ског ку па у па ра глај дин гу.

а ко су ле то ве из над об ро на каСта ре пла ни не у око ли ни Кња -жев ца и Ни шке ба ње оме та лене по вољ не вре мен ске при ли ке

за па ра глај де ри сте, био је то још је данпри ја тан скуп љу ди жељ них до дат ногадре на ли на. Са мо јед ног, од пет пред ви -ђе них да на, по ле те ли су сви пи ло ти, а ита да је ве тар из над Ба ње био пре јак и не -

по во љан, па се тр ка ни је мо гла сма тра тиуспе шном. Услов за то је сте да нај ма њепе ти на так ми ча ра пре ле ти бар шест ки -ло ме та ра за да те пу та ње.

На та квом над ме та њу циљ је да сеза да та пу та ња пре ле ти у што кра ћем вре -ме ну, уз ус пут но „ове ра ва ње” кон трол -них та ча ка. То су, уства ри, за ми шље ници лин дри ши ри не 400 ме та ра, кроз ко је

пи лот па ра глај де ра тре ба да про ђе. Предсва ки лет по ста вља се днев ни за да так –ру та ко ју так ми ча ри уно се у на ви га ци о неин стру мен те, а не бе ски пут ко ји пи ло титре ба да пре ђу че сто из но си и не ко ли коде се ти на ки ло ме та ра.

При ме ном но вог си сте ма ко ји су па -тен ти ра ла дво ји ца па ра глај де ри ста из Ру -си је, Ди ми триј Ко ро љев и Алек сеј Та ра -ка нов, сви пи ло ти и њи хо ве по зи ци је пра -те се ужи во, ком би на ци јом ин фор ма ци јадо би је них очи та ва њем по ло жа ја пре коса те ли та (ГПС) и упо тре бом па кет ногпре но са по да та ка мре жом мо бил не те ле -фо ни је (ГПРС), што так ми че ње, пре ма ре -чи ма Ко ро ље ва, чи ни за ни мљи вим. Ма лиуре ђај, „тре кер”, ко ји сва ки пи лот има,омо гу ћа ва да на кнад но по гле да ју тр ку иана ли зи ра ју сво је кре та ње.

И

Једрење параглајдером

спор

т

31

Ме ђу уче сни ци ма ве тро ви тог је дре -ња из над Ста ре пла ни ни би ли су: про гра -мер Вик тор Си бир цев из Изра е ла; ње говко ле га по про фе си ји Игор Ли ко шер цовиз Ау стра ли је; та ту мај стор и од не дав ноуго сти тељ Дра ган Мар ти но вић Мар тиниз Ко сов ске Ми тро ви це; при пад ник срп -ске жан дар ме ри је Пре драг Не ско вић; ин -же њер и фит нес ин струк тор Сер геј Че -пе ли ев из Укра ји не; Жељ ко Ову ка, ге не -рал ни се кре тар Ва зду хо плов ног са ве заСр би је и др жав ни ре кор дер у пре ле ту па -ра глај де ром; То мо ко Уно, ме ди цин ска се -стра из То ки ја на че тво ро ме сеч ном про -пу то ва њу Евро пом; Ала Ду бит ска ја, ме на -

џер ка из Мол до ве; ма јор ру мун ске вој скеСа ма ре а ну Со рин; елек три чар Ро бертСо ба из Сло ве ни је...

И при че су им раз ли чи те. Пре ма ре -чи ма јед ног пи ло та, кад си го ре, ни штане по сто ји сем те бе и ва зду ха, ни бри ге,ни умор, ни фи зич ке или фи зи о ло шке по -тре бе.

Бу нар џи ја из Кру шев ца Вла ди мирБа ћа нин Влај ко, ко га ко ле ге сма тра јујед ним од нај бо љих срп ских пи ло та па -ра глај де ра, до шао је на так ми че ње саде вој ком Ва ном и тр о ме сеч ним ште не -том џек ра се ла, Пе ром, ко ји је ве се лимма ха њем ре па од мах по брао сим па ти јеи по стао не зва нич на ма ско та так ми че -ња. Од штам па на му је и офи ци јел наакре ди та ци ја с име ном „Пе ра” и при ме -ре ном функ ци јом – „The Dog”. А ка ко ине би ка да је, иа ко има тек три ме се ца,већ ле тео пар глај де ром, при ка чен за

Влај ка по себ но на пра вље ним си сте момве за.

Нај ста ри јој так ми чар ки, учи те љи циу пен зи ји из Ја па на Ју ми Хши мо то, ко ја језа ко ра чи ла у ше сту де це ни ју, ни ма ло несме та да са ку пља бо до ве за уче ство ва њеу свет ском ку пу.

Жељ ко Ову ка, срп ски ре кор дер спре ле те них 186 ки ло ме та ра, ка же да суупр кос не го сто љу би вом вре ме ну уче сни -ци пре за до вољ ни го сто прим ством и ор га -ни за ци јом так ми че ња. Упра во због то гаСвет ска ва зду хо плов на фе де ра ци ја по ве -ри ла је Ва зду хо плов ном са ве зу Ср би је ор -га ни за ци ју свет ског ку па у па ра глај дин гу,ко ји ће се 2013. го ди не одр жа ти на Ко па о -ни ку. А на ред не, 2014. го ди не, Са вез ор га -ни зу је два европ ска пр вен ства – у пре ци -зном сле та њу па ра глај де ром, у Вр шцу, теу пре ле ту па ра глај де ром, на Ко па о ни ку. ƒ

Игор СА ЛИН ГЕР

То ком ав гу ста на Ко па о ни ку јеодр жан још је дан пред свет ски куп, нако јем је уче ство ва ло 70 пи ло та па ра -глај де ра из 16 др жа ва. По бе дио је Ја -сен Са вов из Бу гар ске, а дру го пла си ра -ни је до ма ћи так ми чар Вла ди мир Ба ча -нин. Др жав но пр вен ство ор га ни зо ва ноје по след њег ви кен да у ав гу сту у око -ли ни Кра ље ва. Та да је Пре драг Ду дић,члан Па ра глај динг клу ба „Го ли ја” из Ра -шке, по стао др жав ни пр вак у ди сци -пли ни пре лет, док је дру го пла си ра ниСр ђан Ри ста но вић из Спорт ског клу ба„Дуст Де вил” из Бе о гра да, а за тре ћеме сто из бо рио се Жељ ко Ову ка из бе -о град ског Клу ба сло бод ног ле те ња„Арес”.

Првак Србије

Па ра глај динг је сво је вр сна ком би -на ци ја па до бран ства и је дре ња. По слепо ле та ња, пи ло ти па ра глај де ра је дре ува зду ху и тра же та ко зва не тер мал несту бо ве, од но сно ва зду шна стру ја њато плог ва зду ха ко ји се кре ће на го ре.Та ко до би ја ју на ви си ни, с ко је се мо гуспу шта ти у же ље ном прав цу. Циљ имје да оства ре што ду жи пре лет илиужи ва ју у сло бод ном ле ту. Нај у спе -шни ји ле те и ви ше сто ти на ки ло ме та -ра од ме ста по ле та ња.

Термални стубови

PAD BRANAC

1. октобар 2012.32

фељ

тон

с точ ни ар миј ски кор пус, ко јисе са сто јао од 1. и 2. ди ви зи је,имао је за да так да за у зме про -ла зе Ду кла и Лип ков кроз Кар -

па те и та ко омо гу ћи ула зак со вјет скеЦр ве не ар ми је у Сло вач ку, чи је су се је -ди ни це већ при ку пи ле ис точ но од Кар -па та. Већ од ју ла Со вје ти су ак тив но по -ма га ли сло вач ке пар ти за не, уба цу ју ћипа до бра ни ма оруж је и за ли хе, као и бор -це об у ча ва не у Со вјет ском Са ве зу.

Кра јем ав гу ста у Штаб 1. укра јин -ског фрон та мар ша ла Ко ње ва сти гао језа ме ник ко ман дан та сло вач ког Ис точ -ног кор пу са, у прат њи ви ше офи ци ра.Тра жи ли су по моћ у рат ном ма те ри ја лу иоруж ју, ко ју су и до би ли. Не ко ли ко да нака сни је со вјет ски ави о ни по че ли су дадо ста вља ју пар ти за ни ма ве ли ке ко ли чи -не оруж ја, му ни ци је и екс пло зи ва на ае -ро дром под њи хо вом кон тро лом, у ТриДу ба.

Не мач ки од го вор био је брз и енер -ги чан. Већ 1. и 2. сеп тем бра раз о ру жа лису обе ди ви зи је Ис точ ног кор пу са и по -вра ти ли кон тро лу над де лом те ри то ри јеко ју су др жа ли уста ни ци. У про лаз Ду клане мач ке сна ге из Ма ђар ске и Пољ скести гле су 10. сеп тем бра и бло ки ра ле про -

Битка за пролазкроз Карпате

ВДВ у ратној 1944 (4)

По след ња ве ли ка ва зду шно де сант на опе ра ци јаЦр ве не ар ми је у Дру гом свет ском ра ту од и гра ла се у сеп тем бру 1944. го ди не. Ме сец да на ра ни је сло вач кавој ска и де ло ви њи хо вог На ци о нал ног са ве та по ди гли сууста нак про тив кви слин шкевла де, ко ју су по др жа ва лиНем ци. То ком устан ка осло бо ђе но је не ко ли ко гра до ва у ис точ ном де лу зе мље.

лаз со вјет ској 38. ар ми ји и три ма бри га -да ма че шког 1. кор пу са.

Ме ђу че шким је ди ни ца ма би ла је ипа до бран ска бри га да, ко јом је ко ман до ваопу ков ник Про крил. Фор ми ра на је 1. фе -бру а ра 1944. у Ефре мо ву крај Ту ле, на ре -ци Упи, у за пад ној Ру си ји, као не за ви сначе шка па до бран ска је ди ни ца. Ње не при -пад ни ке об у ча ва ли су офи ци ри и под о фи -ци ри со вјет ске Ва зду шно де сант не вој ске.Би ла је са ста вље на је од Че ха ко ји су на пу -сти ли зе мљу и по бе гли у Со вјет ски Са везпо сле не мач ке ин ва зи је 1939. го ди не.

Па до бран ска бри га да бро ја ла је4.280 вој ни ка, а са сто ја ла се од Шта ба,че ти ри па до бран ска ба та љо на, ар ти ље -риј ског, про тив тен ков ског, про тив а ви он -ског и оклоп ног ба та љо на, као и из ви ђач -ке че те, ин жи ње риј ске че те и че те ве зе.

Уз со вјет ску 242. тен ков ску бри га -ду, че шки па до бран ци на ла зи ли су се наде сном кри лу 38. ар ми је 1. укра јин скогфрон та. До сре ди не сеп тем бра ус пе ли

су да за у зму про лазкроз пла ни не код Роз -то ки ја и да осло бо деПу ла ви.

По том је че шка па -до бран ска бри га да по -ву че на да би уче ство ва -ла у опе ра ци ји по др шкепар ти за ни ма, ко ји сусво јим де ло ва њем по -ма га ли на сту па ње со -вјет ске 38. ар ми је.

Сре ди ном сеп тем бра прет ход ни цаод два на ест па до бра на ца де сан ти ра наје на ае ро дром код Три Ду ба. Де сет да нака сни је оку пље ни су во де ћи еле мен тибри га де. Пра ти ла их је глав ни на сна га,ко ја је има ла те шко оруж је и опре му до -би је ну по чет ком ок то бра.

До 25. сеп тем бра 1.855 при пад ни каче шке па до бран ске бри га де де сан ти ра -но је и рас по ре ђе но на про стор Бан скеСтјав ни це, пре ма за па ду и ју го за па ду,где су се при дру жи ли пар ти за ни ма, ко -јих је би ло око 15.800. Нем ци су 18. ок -то бра за по че ли про тив на пад ка ко бисло ми ли сло вач ки уста нак.

На по чет ку на па да за у зе ли су Бре -зно и Зво лен, а 27. ок то бра и Бан ску Би -стри цу, глав ни цен тар уста нич ке те ри -то ри је у Сло вач кој. Сло вач ка ар ми ја иче шки па до бран ци мо ра ли су под бор -бом да се по ву ку у пла ни не. Па до бран цису та да пре тр пе ли ве ли ке гу бит ке. ƒ

Бо јан НАЂ

До кра ја 1944. го ди не со вјет скаВи со ка ко ман да, по у че на ис ку стви ма сче шким па до бран ци ма, као и са зна њи -ма сте че ним у ра ни јим ва зду шно де -сант ним опе ра ци ја ма, од лу чи ла је дави ше не при ме њу је ма сов не де сан те.

Ма сов ни ва зду шни де сан ти ни суувек би ли успе шни, а ко шта ли су мно -го, по себ но ка да је реч о бро ју стра да -лих вој ни ка и уни ште ном рат ном ма те -ри ја лу. Ко ман да је ре ши ла да ва зду -шно де сант не сна ге ко ри сте са мо каопо ја ча ње пар ти зан ским сна га ма, или заиз ви ђа ње, те за ди вер зант ске ак ци је.

Избегавањеваздушних десаната

I