Ивица Тодоровић Света структура ser bian aca demy ... · 2020. 2....

2

Ивица Тодоровић

3

Света структура

SER BIAN ACA DEMYOF SCI EN CES AND ARTS

IN STI TU TE OF ET HNO GRAPHY

SPE CI A LA EDI TI ONSVo lu me 71

Ivi ca To do ro vić

The Holly Struc tu re

In Se arch for a Uni que Fo un da tion of Cul tu ral Phe no me na

Edi tor

Dra ga na Ra do ji čić

BEL GRA DE 2009

СРП СКА АКА ДЕ МИ ЈАНА У КА И УМЕТ НО СТИ

ЕТ НО ГРАФ СКИ ИН СТИ ТУТ

ПО СЕБ НА ИЗ ДА ЊАКњи га 71

Иви ца То до ро вић

Све та струк ту ра

Тра га ње за је дин стве ном осно вом кул тур них фе но ме на

Уред никДра га на Ра до ји чић

БЕ О ГРАД 2009

4


5


Из да вач:ЕТ НО ГРАФ СКИ ИН СТИ ТУТ СА НУ

Кнез Ми хај ло ва 36/IV, Бе о град, тел. 011 26 36 [email protected]

w ww .e tno-ins tit ut. co.rs

З а изда ва ча:Драг ана Радојичић

Рецен зе нт и:академик Во јислав С та новчић

др Драган а Р ад ојичић др Алексан др а Пав ићевић

Секретар р ед акциј е и ко ректор: Марија Ђо кић

Лектор: др Софиј а Милорад ов ић

Пр евод н а ен глески: др Јелена Чв оровић

Кори це : Милош Јов ановић

Те хничка п рипре м а:Милош Јовановић

Ш та мпа:

Ака де мска изд ањ а Беогр ад

Т ир аж

500 пример ака

Шта мп ање публикациј е финанси ра но је из средст ав аМ инист ар ства за на уку и технол ош ки раз во ј Репу блик е Срби ј е

Пр имљено н а IX седни ци Одељења друш тв ених наука САНУ од рж аној 1 5. д ецемб ра 20 09. го дин е, на основу реферата

академика Вој исл ава С та новчића

САДРЖАЈ

0 .1. УНИВЕРЗАЛНИ ЗАДАТА К .....................................................7

I К УЛ ТУРА УВ ЕК И С ВУД А ..............................................................13

II ВАТРА И ВОДА ..................................................................................31II .1. СУ СРЕТ СА НЕ ПОЗ НАТИМ .........................................................31I I.2. КРСТ ОНОШЕ И БАШ-ЧЕ ЛИК .....................................................34I I. 3. ДУБ ЉИ СЛО ЈЕВИ ЗНАЧЕЊА ......................................................50 I I. 4. ПОБ ЕД А КУЛТУ РЕ И КОМПЛЕТИ РАЊЕ ПСИХ Е....................58 I I. 5. ГОВОР СНОВА ...............................................................................71II .6 . КОЛЕКТИВНА ПСИХ А И СВЕО ДР ЕЂ УЈУЋИ П РИН ЦИ П ..........78

II I СВ ЕОПШТ И ОБ РАЗАЦ .................................................................89III.1. БАЗ ИЧН И КОНЦЕПТ ...................................................................89III .2. АТОМ И КУ ЛТУРЕ .........................................................................96 III .3. ДИЈАХРОНИЈСКА ДИМЕНЗИЈА КУЛТУРНОГ СИСТЕМА .....125III .4. УН ИВЕ РЗАЛНИ ЗА ПЛЕТ ..........................................................137II I.5. СТРУКТУ РА, КУЛТУР А, Л ОГ ИКА ...........................................152 IV КУЛ ТУРНА С ЛАГ АЛИЦА ..........................................................157I V.1. ЕЛЕМЕ НТ И ДУХОВ НЕ К УЛ ТУ РЕ ...........................................157 IV. 2. СОЦ ИЈ АЛНА СТ РУ КТУР А ........................................................175 IV .3 . ГРАНИ ЦЕ КУЛТУР Е ...................................................................188I V. 4. КУЛ ТУР ОЛОГИК А ......................................................................193IV.5 . И НИЦИЈ АЛН И СИС ТЕМ (ИЛИ О ТКРОВЕ ЊЕ ) .....................215IV .6. ЦЕ ЛИНСКИ ОКВ ИР....................................................................253

V И СК ОРАК У Н ЕПОЗНАТО ...........................................................266 V.1. ОД ША ХА ДО БИБ ЛИЈ Е .............................................................266V.2. ЧУ ДЕСНИ Б РО ЈЕ ВИ .....................................................................275V.3. СТР УК ТУ РО ЛОГИЈА И КОМУНИКАЦИ ЈА .............................296 V .4. КО НС ТРУКЦИЈА И/ ИЛИ РЕК ОНС ТРУКЦИ ЈА .......................302

6


7


0 .1. УНИВЕРЗАЛНИ ЗАДАТА К

УВОДН И ОСВРТ*

Замислимо да је п ре д н ама необ ичан за да та к: од нас с е тражи да це локупн у с твар ност п ок ушамо об ухватити представља њем јединстве ног мо дел а, односно обрасца. Не з на мо да ли образ ац постоји и ли не , али је наш з ада та к (у ов ом мис аоном ек сперим-ен ту) да га представи мо у не посредном облику, односн о – да г а (ре)конст ру иш емо. П ри том се од нас тако ђе тражи да то по ку-шамо уч инит и научним ср едствима , и то у ог ран иченом прос-торно м и врем ен ско м конте ксту. Наравно, пре св ега м орамо размислити о т оме да л и да уопш те при хв а тимо ра д на ов ом за датку . Ме ђу тим, у н ашем м исa-оном е кс перименту нема о ду стаја ња . Задат ак морам о спровести до краја. Мо ра мо понуд ити решењ е, какво год оно б ило. Потен цијалн а награда , која н ас чека на к ра ју пута, јест е доживљ ај ц елине, доживљај потпуности ус ле д спа јања е ле ме-ната, који с у на м пре овог „е ксперимен та“ д ело вали сасв им неповеза но и ефемер но, у јед ну јед ин с твен у целину . Уосталом , већ сам а о ва врста самоо ств ар ењ а свак ак о је д овољан подст ица ј за наше ист ра живање. Зад атак кој и нам је п остављен , исто вр-емено је по ста вљ ен сва ком научн ику и сва ко м чо веку, пр едста-вљ ај ућ и једну о д прим арн их запитан ос ти. И де ја об једињава ња научних сазн ања, т ј. ви зија це ли не која се налази и за вешт ачки ра здв ој ених е лемената, увек је огр омном с нагом привла чи ла људски ум .1 * Књига је резултат рада на пројекту бр. 147020 „Србија између традиционализма и модернизације – етнолошка и антрополошка проучавања културних процеса у Србији“, који у целости финансира МНТР РС.

1 У наведеном смислу – као и у контексту комплетног ауторског приступа примењеног у овој студији – посебно илустративна су размишљања Ервина Шредингера (1887-1961), чувеног научника и једног од утемељивача квантне механике, на крају његовог дела посвећеног разматрању суштине феномена живота, као и односа ума и материје: „Верује се да научник поседује из прве руке, целовито и савршено знање у некој области, па се зато обично очекује да не пише о теми којом није темељно овладао. То се

ДО ДАТ АК PMS/0 (НАТКУЛТУРА) .....................................................309ДОДАТАК ХХХ/0 (У КУПНИ ПРИРО ДНО-К УЛТ УРНИ СИ СТЕМ) ..327

ЛИТЕР АТ УР А И ИЗ В ОРИ .................................................................345

РЕЗИМЕ ................................................................................................361

8


9


У о во ј књизи – која је в ећ најав љен а у у водни м делов-има прет х одн их студија , п редстављај ући њихово л огично за-окружење2 – на гласак је ставље н на феномен ку лт уре (у уо би-чајено м смислу те ре чи), док је размат рање кул ту ре природе – као друг ог, кључног асп ек та ств ар ности – ос т ављен о за наредну, ј ош оби мн иј у студију.3

сматра садржајем ‘лепог понашања’. Овога пута молим за одобрење да не прихватим правила ‘лепог понашања’ (ако и постоје) и да се ослободим одговарајуће дужности. Моје оправдање је следеће: Наследили смо од наших предака жестоку чежњу за уједињеним, свеобухватним знањем. Сам назив највиших образовних институција подсећа нас да је од давнина, током много векова, универзални аспект био једини коме се поклањало пуно поверење. Међутим, распростирање, како у ширину тако и у дубину, многих области знања за последњих стотинак година довело нас је пред необичну дилему. Јасно осећамо да тек сада почињемо да располажемо поузданим материјалом за стварање целине од свега што је познато; али, с друге стране, то постаје непојмљиво за један ум неспособан да овлада више но малим посебним делом знања. Не видим другог начина да се умакне тој дилеми (да наш први циљ не буде заувек изгубљен), до да се неки од нас упусте у синтезу чињеница и теорија, иако са половичним и нецеловитим знањем, уз ризик да од себе направимо будале. Толико у моју одбрану“ (Ervin Šredinger, Šta je život? Um i materija, Kultura, Beograd, 1980, 186).

2 В. Предговор у: Ивица Тодоровић, Ритуал ума – Значење и структура литијског опхода, Етнографски институт САНУ, Посебна издања 53, Београд, 2005, 7-8; Предговор у: исти, Митска истина Срба – Анализа митских сагледавања улоге и значаја српског народа, Звоник, Београд, 2005, 9.

3 Синтагма култура природе односи се на додатно проширивање концепта о јединственом систему елемената културе, са нагласком на непосредном сагледавању рационално осмишљених и уређених, хармонијско-симетријски организованих образаца у „природним“ феноменима, које – у контексту нашег приступа/увида – такође можемо посматрати као саставне делове феномена културе (!), схваћеног у проширеном смислу речи. Услед тога, управо говоримо о култури природе, превасходно као о низу рационално осмишљених и повезаних система, који суштински уобличавају целокупну природну стварност. Другим речима, овде се – саобразно мноштву непосредних и упућујућих чињеница – заступа теза да природа није само бесловесна материја, односно – сплет бесловесних/случајних утицаја физичких сила, већ интелигентно организована целина, формално различита варијанта универзалног културног поретка, који уочавамо унутар феномена што спадају у домен културе у ужем смислу. Уп. са концептом изложеним у студији: Miloje M. Rakočević, Univerzalna svest i univerzalni kod, Svest –

Чита оца позив амо да с е т ок ом и шчитавања ов е књиге акт ив но придр ужи истра живањима, те да по ку ша да анa-ли тички са гледа сваки од уоче них а спеката р азм атраних појава. Са мо та ко он мо же доћи у неп ос редан ко нт акт са про-бле матиком ко ја се о вде из носи и ра зм атра. У супротном, уколик о победи уна пред дон есе на проце на д а је р еч о сув иш е ко мплексно м п роблему и п ретер ан о сложено м мет одолошко м п ри ступу или на чину и зл аг ањ а, пропус тиће се с у оча вање с а не об ичним чињениц ама, за које је н ео пх од но „по вез ива ње“ са што већ им броје м заинте ресованих посматр ача. Из то г разлога, поред остал ог, ау то р се трудио да одабере „ средњ и пут“ у и нтерпр ет ац иј и и да се – што је више м огу ће – к лони с пецијал ист ич ких, уско струч них мист ификациј а. Д ак ле , настојал и см о да (и пор ед број ни х, подраз уме ва јућ их огрa-ничења ) на ш приступ л оц ир амо у и нте рдисци плинар но м, међун аучном и с ве на уч ном пр ос т ору, који омо гућава с ваком заинтересо в аном читаоцу да се укљ учи у п ро бл ем и да г а разу-ме. У том случај у, мноштво несувисл их п ој ав а претво риће се у м ен тал не обје кт е са индив ид уа лним сво јс твима и за ни мљ-ив им судб ина ма, а за мрш ене струк туре, тј . од говарајућ е ше-матск е п редставе – у јас на и су шт инс ки једно ста вна постоља, н а к ојима по чи ва це локупност културних, али и природн их манифес та ција.

* * *

На ово м м есту, д ак ле , уоквиру је се – као р езултат претходних, виш е год ишњих истражи вања, чији је са мо један д ео обухва ћен н аш ом књ иго м – пред ст ављ ање и р азма трање

naučni izazov 21. veka, Čigoja štampa, Beograd, 1996. Ракочевић, наиме, у свом приступу полази од претпоставке „да сви (прави) природни системи представљају различите аспекте и/или начине остваривања најбољег могућег склада (кохеренције), што подразумева њихову детерминацију најбољом могућом – симетријом, хармонијом и пропорцијом“ (М. М. Ракочевић, Рационалност изворне религијске свести на примерима из Библије, Наука – религија – друштво, Богословски факултет СПЦ, Министарство вера Владе Републике Србије, Београд, 2002, 127).

10


11


п ро блематик е по ст ој ања спе цифи чних, системски ур еђених и организ овани х компле кс а, к акве с мо у очили у н изу, на први п оглед, н еп овеза ни х феномена .4 Как о би смо сп ој ил и разл ич ите целине, тј. д ел ов е предо-чени х изла гања, корис тили с мо се мет од олош ким посту пк ом који бисмо мог ли назв ат и „ холог ра мским“, одн ос но – нисмо с е ли били п онављања из вес них конста та ци ја (тј. сад ржаја) кој е см о претхо дно већ пр ед очили. 5 Тим путем смо покуш ал и да погл ав-ља, од носно ц елине у овој књизи учи ни мо што самоста лн иј им, как о б и се – макар до из весне мер е – омогућ ило и несукце си-в но, с инхронијско савла дав ање текста за оне ч ита оце који не б и имали по тре бу (или д овољно с трп љења) да дос лед но („од п очетка до краја“ ) пр опрате те кст . Нар ав но, то није пут који предла же мо као кон ачну опц иј у, ве ћ пре све га као, ев ен ту ално, у водно и п релими нарно у поз на ва ње са садржај ем књ иге. У првом делу пре дстави ће мо п роб лем посто ја ња скла-да , тј. ос ми шљен их кому ни кац ијских ас пе ката и и зр аж ених си мет ријско -х ар мо нијских релац иј а у р азлич ити м култур ним феном ени ма . Крајње с аж ето прво по главље ув одн ог је кар-ак те ра и прелимина рно се б ави ун ивер зал ним с тру ктурам а, до к је друг о , зн атно к омпл ексније по главље зас нов ано на про учавањ у ко нкретних, по себ но илу ст ра тивних к ултурн их феномен а (из и званредн о упућу јућег о квир а/кон тек ста с рп-ске г рађ е).4 Као што је већ наглашено, наша наредна монографија прошириће и додатно конкретизовати проблемски контекст изнесен у овој студији. Другим речима, на овом месту фокусирамо феномен културе у стандардном смислу речи, настојећи да формулишемо његов примарни системски оквир, док је ширење ове проблематике представљено само у базичним контурама.

5 Наведени „холограмски“ принцип често се у савременом контексту употребљава у вези са поимањем нераскидиве повезаности целине и делова, великог и малог, макрокосмоса и микрокосмоса. Рецимо, у једној научно-популарној књизи, која у значајној мери почива на интепретацијама идеја познатог физичара Бома, говори се о томе како „баш као што сваки део холограма садржи слику целине, у сваком делу универзума је нерасклопљена целина. То значи да бисмо могли наћи галаксију Андромеда у нокту палца наше леве руке само када бисмо знали како“ (Majkl Talbot, Holografski univerzum, Artist, Beograd, 2006, 51).

Затим следи неп осредн а реконст рукција је дин ствене осн ове културних пој ав а у општем/ си нте тичком (по главље III) и конкрети зовано м/ аналитичк ом (по гла вље IV) кон те кс ту. Д ругим ре чим а, у трећем п огл ављ у предст авићемо опш ти (син-хро нијски и дијахр они јски) пр ес ек, д ок ћ ем о у че твртом п огла-вљу по себно и зд во јити/фок усират и св ак и од реко нстр уи саних е леме ната у з помо ћ о дговарај ућ их илустрац иј а. По сл едње (п ето ) погла вље ус ме ра ва се н а ре ка пи тулаци-ју пр етходно у оче них чињени ца и о дг овара јућ их закључак а, уз на гл ас ак на п ер спективам а д ода тних, тј . ш ире к онципи ра ни х трага ња за универз алним обрасци ма ко ји уобличав ају целоку-пну стварно ст .6 Бројне шем ат ске пр едставе (преко 13 0) п редоче не у овој студ ији и мај у за циљ д а непосре дн о илустр уј у конкре тне систем е и структуре о к ој има с е го вори у т ексту. У мн огим, п ак , случ ај евима на вед ене шемат ске п редста в е и цр те жи упу ћују на с еманти чк и разгр ан ате, ве ома сложене к омп лексе ко ји захтевају зас еб ан пр-ос то р и низ додат них о бјашње њ а, али ј е њихово на вођење у овој књ из и би ло неопх одно како б и с е макар на значил и одговар ају ћи проблемск и конт ексти (н а које у ка зу ју представе). Овим пут ем наша студиј а се по ве зу је са с вим оним, изуз ет но бројним , ва жним чи њениц ама које – у след разл ичит их ограничења – нису м огле да поста ну њ ен сас тав ни део. У св аком случају, свр ха предочен их шема тс ких пред с та ва јесте, пре свега, д а олакшају ч ит ање и р азу-мевање о вог те кста, о дн осно да на с аж етом п ростору прикажу мн оштво релев антних чи ње ни ца , које се без њих н ик ако н е б и могле на одговарајући начин п рез ентова ти читаоц у.

6 Свако од наведених поглавља, осим првог, састоји се од више целина (потпоглавља) које су усредсређене на кључне димензије наведених базичних проблемских оквира. Такође, треба нагласити и то да ће многе чињенице од суштинског значаја, а да се не би реметио основни ток излагања,бити изнесене у напоменама, које у контексту ове студије често имају посебан значај, као и у додацима на крају књиге.

12


13


* * *

Ов о је, у најк ра ћим ц ртама, концепт излагањ а р езултата које до но си наш а књига, са оп шт им насло во м (Св ета с тру-ктура) ве заним за поте нц и рање значаја истр аж ивања с тру ктуре н а свим нивои ма. Ј ер , с вака поја ва по сед ује ст рук ту ру (од стола/намештаја до бајке /наро дн е књи жевности, ка о и од ово г тек ста и свак е ње гове ре чи до униве рзума), мр е жу б азичн их е лемена-т а и одн оса б ез чијег ј е разумевања нем ог уће разумети саму сушти ну појав е.* *

I К УЛ ТУРА УВ ЕК И С ВУД А

О СКЛАДУ У КУ ЛТУ РН ИМ ФЕНОМЕ НИ МА

Општи пос матрач ки оквир. И страживања с пр оведена у пр етходном пер иоду указал а с у на пр ису ство ист ов етних ст-ру кт урних и ст руктур но -н ум еричких обра заца у различит им културним фен оменима. 7 Осим т ога , у ви д у пре дст аве о ст ру-ктурни м ос новам а најзн ача јнијих п ри ро дних фе ном ена (пе-риодн и систем хеми јских ел еменат а и генетск и кодни сис тем, пре с вега) тако ђе у казује на прис уство слич них обр аз аца, ш то нав ед ени конт ек ст шири до кр ајњих гран иц а универ за лн ос ти.

На ведимо један врло илуст ратива н и индик ативан приме р, ко ји нас већ на са м ом поч етк у уво ди у ср ж ра зматраног п роблем а. Наиме , по себно каракт ер ис ти чна је сле дећ а приро-дна ре ла ци ја, к о ју предоч ав ам о к роз на дахнуту и нтерпр ета-ци ју изузетн о му лт идисциплина рн о усмер еног истр аж ива ча М. Рак очевића : „ Ево чи њеница које је максима лно корек тн о и не дв осмисл ен о, м ож да баш и као ре зултат вис ок ог доме-та специ ј ализац иј а (опет парадокс! ) пре дочила западн а наука двад есе тог века . У Свету таквом к ака в јесте (а јн штајно-вском ) пос тој и 'подсвет' хемијски х еле мената. Међу њим а постој е о ни за ко је се може р е ћи да су ' ста билни' и п остоје нес табилни – р адиоакт ивн и хем ијски е ле ме нти. При т ом е се хеми јски е ле ме нти мог у ис пољава ти као изото пи (на истој поз иц ији у пери одном сис тем у). Ут вр ђ ен о ј е да у Пр ир оди има тачно 20 с т аб илн их моноизо топних е ле ме ната, оста ли су вишеозотопн и. Тек по сл е поло ниј ума (Ро) к оји је 84- ти по реду у п ери одном сис тему, с ви хемијски елемент и с у н естаби лни ; до њега, с табил них је 81 и 3 нестабилна елемента. То б и о нд а мога о бити с истем ( ако се већ са о вим прихватимо трагања

7 В. бројне ауторове радове (на које се често позивамо у напоменама у овој студији) засноване на структуралном проучавању различитих културних феномена, превасходно из контекста традиционалне духовне културе Срба. Исто тако, овде се позивамо и на истраживања општег (системског) карактера, која ће бити представљена у засебној, већ најављеној студији.

** Посебну захвалност на непосредном подстицају за настанак ове књиге дугујем др Драгани Радојичић, директору Етнографског института САНУ.

14


15


идућ и л инијом у ни в ер зал ности) 81 + 3; или, ако се искључи 20 моноизотопних елеме нат а, б ио би то сис тем 6 1 + 3 = 64. Ако нас у и страж ивању првенстве но ин тересује ст абилн-ост, онда бис м о мо гли да закљ учимо д а се овде рад и о 8 1-ом р еалитету је д не в рсте, односно о 61 -реалит ет у једне и три ре алитета сасви м д ру ге врст е. Такође, и мајући у виду асп ект и з от оп ности, мо жемо да кажемо д а се и у оквиру ре ал итета озн ачених бројем 8 1 налаз и 61 + 20 реали те та . С друге стр ан е, у науци дв адесетог ве ка дефи нитив но је утврђено да с е 'подс-ве т' генетско г ко да с астоји од 20 р еа ли тета оз на чених као ам инокиселине и 61-ог реал итет а озн ачени х као ко дони (као т ри плет и или т рослов не речи ко је наст ај у из ч ет во рослов-не а збуке; ч етири ра зличи та по лазна молеку ла комби ин ују се та ко да мо гу наградити та чн о онолик о кол ико је прос тор- вре меном, т ј. м атемат ик ом допуште но – 64 т ромолек улс ке агр егације, одн ос но 64 трослов не речи ). П остоје тачно три реалитета ко ји су неке ' др уг ачије' врсте, т о су 'ст оп ' коман де које озна чавај у преки д у синтези про теина. И зван њих , п рема то ме, прео стаје 8 1 хемијск и ентит ет у генетс ком коду “.8

Д акле, о вд е смо видел и базич не структ урно-ну мери-чке релације ко је спај ају сис теме „живе“ (ге нетски к од ) и „нежи ве “ (јединс твени систем хе мијски х е леменат а) природ е, на н ачин који је свима о чи гледа н. М еђутим, фа сц инантн о је т о што се н ав ед ене рел ације у потпун ост и поду дар ају с а р елациј ам а уоче ним уну т ар примарног језичк о- лог ичког мод ела, р ек он струисан ог на осно ву спец иф ичних/ос но вн их замени ца и пр ил ога у српск о м језику , а и зн есених у студиј и Рит уал ума.9

Н аиме, и ов де видимо тач но 81 (пр ви сист емски конте-кс т), од носн о 64 (д ру ги систем ски контекс т) прима рн а/ц ен-трална е нт итета, од којих с у управо 3 „не постој ећа у природи“ (тј. тр и ентит ет а су форм ал но г каракте ра : реч је о облицим а понекак во, понек оли ко и по не како) , шт о се у целини уклапа

8 М. Ракочевић, Његошев исконски логос 1, Интерпрес, Београд, 2000, 12-13.9 В. поглавље „Универзална структура мишљења“ (VIII) у: И. Тодоровић, Ритуал ума.

у претходно наведени системски оквир10 (в. предс тав e PM S/CC//1-4; PMS/ PP3, PMS/PP2 , PMS/PP1).

Наглашав амо да је ов о само један п ример (! ), али о нај који ће нас непосре дно упути ти на базичн и р ек онструкт ивни нацрт/конт ек ст универ зал ног ка рак тер а, о че му ће се још го-ворити у на ре дним по гла вљ има.

Према т оме, у пр етход ни м редо вим а предста вил и смо осо бене па ра леле и зм еђу кул турних и пр ир од них сист ема /феномена . М еђутим , к ако су и пр едочене („прир од не “) пре дст-ав е прев асх од но резул тат људског п окушаја аналитичког са гле-давањ а природн е ствар нос ти, онда и њ их – уп ро шћено р ече но – мо жем о посма тр ати у широко схва ће ном култ урн ом к онтексту , однос но – као де о трагања за јединст ве ном основ о м култ урних ф ен омена, а ко је се спр овод и из свеобухв атне ет но лошко-ан-тропол ош ке перспе кти ве.11

У св аком случај у, унута р р азл ич итих култ урн их ф ено мена (пре св ега – најзна ча јнијих и најком плексниј их , оних ко је нису стварали – ни ти су мог ли ствара ти – поједи нци, ве ћ су настаја-ли као р езултат а кт ивн ости ве ће г број а људ и/ауто ра ) уо чава с е сп ецифична , ур еђена харм онијско- си ме тријска пов езаност е лемената, п ри чему је н аве де ни ск л ад такве п ри роде да упућу-је на инт ел игенцију из узетних разме ра . Сл ич не појав е уочава ли су и дру ги аут ор и, по ку шавајући да одр еде пр ир од у ове врс те инте лигенције.

Ил устрати вне форму ла ције. Пример а ради, за наш прист уп посебно з начаја н, Клод Л ев и-Строс у својим де л им а, у ств ар и, говори о нач ину на ко ји ум фу нц ио ни ше у к ул тури , у свим област има култу ре п роналазећи г еомет ри јски ред , у склад у са ста новиште м да мит ови делују на п осеба н, мож е се рећи – саврш ен начин, а да и х људи н ису свес ни, п ри чему, дак ле, ум „и ма свој е разло ге , а к оје ч овек не п ознај е“.12 Овакав пр иступ такођ е наглаш ава и „у лог у несвесних прин ципа к оји

10 В. у: исто, 421-422. Посебно обратити пажњу на поменуте („не-природне“) облике, у датим структурним представама означене курзивом.

11 В. напомену 3. 12 Клод Леви-Строс, Дивља мисао, Нолит, Београд, 1966, 290.

16


17


уређују култу рне сист ем е“.13 С тим у ве зи, Лев и-Строс се не либ и д а пове же логику г енетског кода са логиком култу рних си-ст ема, о дн осно – не устр у ча ва с е „да и самој пр ироди п рип ише ону ис т у геомет ријску логику по к ој ој, нав од но , функциони-ше људски ду х“. 14 По наведеном становишт у, и „прир ода “ је иза б рала о нај ис ти мо дел за кој и су у поч ет ку везив ан а имена Тр уб ец ко ја и Јакоб сон а.15

Б ав ећи с е т умачењем о дго ва ра јућег, с тр уктурно г начина миш љењ а, тј. сагледав ања стварности, Едмунд Ли ч кон ст а-туј е как о је Леви -Стро с уо чио да „ верба лне катего риј е с адрже у се би ме ханиза м помоћ у којег се ун ив ерзалне кар акт ерист ике љ уд ско г мозг а преоб ра жавају у универ за лне карактеристике људске култу ре“ .16 Д ругим р ечима, он је – на основу сво јих ис-тражив ањ а – дошао д о з акључка да ре д пос то ји св уда, од нос-но – да постоје „у ни верзал ни закони који управ љају не све сн ом делатн ошћ у духа“17, и д а с у они оп штег каракт ер а, уз нас тојање да с е издв оји „одр еђ ен број типова мен тал ни х оп ераци ја , које се понав љају “, тј . уз к он кретиза ци ју хипо тез е да су „д ру штвена органи зац ија и по на ша ње резултат огранич ен ог бр оја м енталн-их катего ри ја, што зна чи да мо рају по ст ој ати 'темељн и пл анови ' сви х облика љ удског п он ашања“.18

У покуша ју објашњав ањ а свео пш тег прис уст ва сли чн-их с труктур ни х об раз аца, од носно и стов етних зак он итости , ле-вистросовски при ст уп сушти нски резу лти ра ста но виштем да су ти з акони „с војствени п освуд а ј еднак ој људ ској при роди, одн ос но стр ук ту ри мождан е коре, која, сли чно компј ут ор у, одго вара н а ва-њс ки свијет у складу с огран ич еним бројем категор ија“ .19 Уоста-ло м, већ је пр ет еч а Леви-Стр ос а и суштински ро доначе лни к

13 Zagorka Golubović, Antropološki portreti, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1991, 191.

14 Nikola Milošević, Predgovor, у: K. Levi-Stros, Mitologike I, Prosveta, BIGZ, Beograd, 1980, стр. XLVI.

15 Исто, XLVI.16 Edmund Lič, Klod Levi-Stros, Duga, Beograd, 1972, 48.17 Claude Levi-Strauss, Strukturalna antropologija, Stvarnost, Zagreb, 1977, 68.18 Ivan Kuvačić, Pogovor, у: C. Levi-Strauss, Strukturalna antropologija, 394-395.19 Исто, 395.

струк турализ ма , Владими р Про п, установи о постојање са св им одр еђено г бр оја б аз ичних о бразац а (тј. функција ) к оји о дређу-ј у феном ен бајке, од носно – с ве текс тов е који за ис та спад ају у до ти чну катег ор иј у наро дне књижев но сти , чиме је непо средно доказа на сво дљ ивост неи змерне г рађе н а мали бро ј основ них облика , у сми слу извес не врс те културн их а тома, сушти нски ан алогних левистр осовск им митема ма .20

С д ру ге стране, и Јунг уоч ав а свео пште при су ство од-ре ђе ни х исто ве тн их образаца, које он н аз ив а арх ет ип овима , д ефи нишућ и и х као основн е је динице/с адр жаје ко ле ктивно не све сног. 21 Он с уштинск и усложњав а дотадаш њи анали-тичко- ме тодол ош ки диску рс , у н аук у н а вели ка врат а ув од ећи помену те појмове к олективне псих е и архетип ова, при чем у ипак остај е до краја неј ас но на ко је се св е начин е могу ту-ма чи ти ови п ојмо ви , и п ор ед – м оже мо рећи – доказаности егзистенције њихових п ојавних аспеката, као ш то су то, уо ста-л ом, с д ру ге с тр ане (ва н ужег контекс та психологије и одгова-ра ју ће пра кс е о којој с ведо че Ју нг и њего ви с ледбени ци) пока-зали и неп осредни те ренск и ет но лошки ув иди.22 На име, ј ун-го вск и схваћени а рх етипови по себно су ја сн о мани фе ст овани и у бајка ма и с нов им а, што, такођ е, показу ју резу лт ат и наших истр аж ив ања.23 У ск ладу са сво јим с та но ви шт ем к оје п ок ушава д а п омири до ми нантну ма терија ли ст ичку на учну па рад иг му и најшире с хваћене псих ол ош ке увид е и опсер вац иј е, Јунг сма-тр а да су архетипови ген ет ск и наслеђе ни, ун ив ерз ални обра-сци, и да се испољав ај у у виду с им боличких, митских слика ко је с у на бијен е е мо ци јама.24 У в ез и с овим су и од говара јућ а ис тр аживања (и дефин исања) п ој мо ва тип а син хр о ниц ите та и других с родни х катего риј а, к оја неза ус тављиво шире гр аниц е научног истраж ивањ а с тварнос ти , сасвим о чиг ледно – з натно 20 В. студију: Vladimir Prop, Morfologija bajke, Prosveta, Beograd, 1982. В.

„Структура митова“ у: C. Levi-Strauss, Strukturalna antropologija. 21 В. рецимо Karl Gustav Jung, Arhetipovi i razvoj ličnosti, Prosveta, Beograd,

2006, 66. 22 В. потпоглавље II.5. („Говор снова“). 23 В. исто. 24 Žarko Trebješanin, Predgovor, у: K. G. Jung, Arhetipovi i razvoj ličnosti, 7.

18


19


к омпле ксније у о дносу на у пр ош ћене предст ав е, конс та нт но одр жаване и про мов ис ан е током ч итавог д ва десетог ве ка.25 Са проб лем атиком, одно сно фе но мен ом свепр ис утнос-т и ис товетних или сличних/хомол ог ни х обра заца суо чав-ај у се (нар ав но, ус лед „спе ц ија ли ст ичке“ аутоц ензуре или парадигмат ске п ре додре ђе нос ти – уг лав ном стид љив о и у домену научно-п опулар н ог диск урса ) и ист раживачи н а пољ у при родних нау ка. Ил устрације р ад и, у научн о-п опуларн о м ко нт ексту ч ес т о се по ми њало име брита нско г биох емичар а и физиолога би љака Руп ерта Шел др ејк а, ко ји „веру је да се не губи ни једно од и скустава која су жи ва бића с тек ла у току евол уц иј е“, а да с у сва искуств а сабрана у тз в. „м орфогене-тским пољ има“, при че му она н е д елују с амо на нивоу наслеђ а, „и не с амо у по др учју ж ив ога “.26 У с ро дн ом кон те кс ту , који промовише специ фи чн о модиф ико ва н материјали з ам (а ли са ј асно и зраженом т енд енциј ом да се веом а ла ко изме ст и изван те п рил ич но пар ад окс алне пози ц ије ), гов ор и се и о п ос тојањ у пр ототипски х „свеукуп них нацрта у облича вања о рганизма“27, односн о о то ме да „у св аком живом би ћу, па чак и у сва ком камену, активно ј е стремљење прем а ви шем ра звитку , и оно с е см ирује тек кад с е достигне тач ка Ом ега“28.

Наведе не с интагме уп ућ уј у на из узетно широк спе-кт ар тумач е ња и произла зећ их идеја, све до обја шњења с а т еистички м пр ед знаком, или са сасв им јасно м те олошко м фор мул ац иј ом. Осим т ога , пр иступи н ав еденог ти па дозвоља-в ај у и најразличити је анал огије са култ урн им феноме ни ма , јер се овакв е ид еје не могу по сматра ти изол ов ан о. Дотичн и за кључци би с е, рецим о, могл и у по редити са примери ма најслож енијег мод ела крс то ношког лити јск ог опх од а у српско ј 25 В. студије: C. G. Jung, Sinhronicitet: načelo neuzročnog povezivanja, у: C. G.

Jung, W. Pauli, Tumačenje prirode i psihe, Globus, Prosvjeta, Zagreb, 1989; K. G. Jung, Sinhronicitet kao princip akauzalnih veza, у: Duh i život, Matica srpska, Beograd, 1977.

26 Traži se novi Darvin, Galaksija 168, april 1986, 11. В. Rupert Sheldrake, A New Science of Life, J. P. Tarcher, inc., Los Angeles, 1981.

27 Traži se novi Darvin, 11. 28 Исто, 10.

на родној кул ту ри, ко ји л огично п р оизлази и з си ст ем ских мо-гућ ности на вед еног рит уал а – у одговар ају ће м културн о-тра-дициј ском ко нтекст у – као н ајс ложениј ег ком пле кса ј ед но г митско-о бр едн ог система (с рп ске нар одн е религ ије).29 У попу-л арним, али и на уч ним т екс товим а чес то се наглаш ава и то да „прир ода пошту је симетри је “30, пр и чем у се пос еб но под вл ач и присуство ур еђених н умеричк их образаца (Фибоначијев ни з и модел златног пресека, на пр им ер; в. п р едста ве П МС /И //1 и П МС /И//2) на различитим ни воима о рга ни зац ије матери-је , итд. 31 Ово је, уо ст ало м, опш тепозна то и у нај ширем науч-но м, му лтидисц ип линарном ко нтексту. Тако ј е, приме ра ради , В јачесл ав В. Ива нов већ п ре трид ес ет година нагласио како „ из гл еда д а теорија с иметрије, коју с у нај пре р аз радили Ф едо-ро в и Ш енфлис (. ..), вршећи ис тра живања у крис тал ограф и ји, прераста у овом т ренутк у у једну посеб ну науку ( ...), ч иј и би значај м ог ао да буде нео б ич но велики у физици ( ...), геологији ( ...), б иоло гији ( . .. ), у естетиц и (...) и у остали м друш твеним на-ук ама. О вај пр оцес б и могао да буд е је дно од нај већих дости-гнућа нау ке у другој половини овог век а“.32

29 В. студију: И. Тодоровић, Резултати истраживања обреда литија – допунски осврт, Зборник Етнографског института САНУ 23, Београд, 2007. В. поглавље „Структурне особености и парадигматске могућности“ у: исти, Ритуал ума.

30 Branko Lalović, Sve tajne sveta, Galaksija 153, januar 1985, 23. 31 У овом контексту могу се навести уистину бројни примери. В. рецимо:

Lajl Votson, Iza superprirode, Dosije, Službeni list SRJ, Beograd, 1996, 34-36. Такође в. и: Đerđ Doci, Moć proporcija – Harmonija u prirodi, umetnosti i arhitekturi, Stylos, Novi Sad, 2005; в. пре свега поглавља 1, 5 и 6 у наведеној књизи.

32 Vjačeslav Vs. Ivanov, Antisimetrični i simetrični odnosi u prirodnim jezicima i u drugim semiotičkim sistemima, Treći program 42, leto 1979, 356-357.

20


21


ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС /И/ /1.

Д ОДА ТНИ ТЕ КСТ У З ПМС/И// 1: Класичн а конс тру-кција зла тн о г п ре сека, са квадратом унутар полу кр уга (право-угаониц и 1 x 0, 618 и 1 x 1,618 су реципроч ни златни п рав оу-гаоници) .

Ун ето на о сн ову: Đ. Do ci, Moć pr opo rc ija – Harmo nija u priro di, umet no sti i arhitekturi, 13 (sl ika 5).

В. додатн а о бјашњења у: исто, 12-13.

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/И//2.

ДОД АТНИ Т ЕК СТ УЗ ПМ С/ И//2: Ти пич не спира ле изведе не на основу рас пореда сун цокретови х семенки ( црт еж и 1 и 2) .

Ун ето на о сн ову: Đ. Do ci, Moć pr opo rc ija – Harmo nija u prirodi, umet nos ti i ar hit ekturi, 14 (slike 7/c i 7/ d).

В. д ода тна објашњ ења у: ис то, 14-17.

Из аз ови свејединства. У ве зи с пр етходним тр еб а додати и то да он и ист ражива чи који се у пот пуности у смере (у з на-пуштање к рутих и н еин ве нт ивних, „унапред о че кивани х“

22


23


решења) н а истр аживање с кл ада и х арм он ије, к ој и се на сличан на чи н оств ар уј у у ра зно ликим ф ен ом енима – прихватају ћи мулт ид исцип линарни, свенау чн и присту п, к ао једин и м ог ући када је реч о т раг ањ у за с уш тинским ра зумев ањ ем ст варности – н еспутан о указу ју на чи таве ни зо ве с асв им конкр ет них примера к ој и свед оче о ор ган изацијск ом све је динству с а интелиг-ентним п редзнако м. Дру гим ре чи ма, раз личити а уто ри указују н а рацион алну уређе ност низа „си метри ја “ и „анал огија“ ко је – искрено и о бјективн о г оворећ и – тешко да могу б ити ишт а друг о до ре зул та т ра зумне креац ије.33 Одн ос п ре ма овак ви м истражива њи ма (па и са мим и ст ра жив ачима) најчеш ће је у науч-ни м к руговима амб ивале нтан, тј . у ра спону од о ду шевљења до – знатно чешће – и гнорисања и ли по тп уног оспор ав ања. У о вом контек ст у, као каракт еристич не прим ер е од п осе бн ог знач ај а за на ш пр иступ м ож емо нав ести ис тр аж ива ња Мил оја Ра коч ев ић а и Пете ра Плихте, мулти дисципл ин арно о риј ент ис аних „пр ир-одња ка “ – на са мо ј граници пр их ва тљивос ти и релев ан тнос ти (Р ак очевић) , с а станови шта савремен е/доминант не научне па-ра дигме или из ван ње (П лих та) – усм ерених на т рагање за уни-верзал ни м јединство м, које им се с асвим не по сре дно у казало то ком њихових ис тра живања и пр омишљања ни за природ ни х

33 С тим у вези, неизоставно се појављује и питање „односа науке и Бога“, које се – с друге стране – најчешће избегава, или се трагање за одговорима на овом плану измешта изван домена науке. Наводимо један, у овом смислу веома илустративан пример: „На крају, кратак закључак: све ове сагласности у суштини су и разумљиве и очекиване, ако се у оба случаја, у случају генетског кода, као и у случају Библије, ‘тражило’ најбоље могуће решење. И оба пута рационалност у поступању је више него евидентна – рационално поступање истраживача генетског кода, као и стваралаца – састављача Библије. Да ли се, међутим, у обема тим рационалностима, или само у једној, или ни у једној, подразумева богонадахнутост, остаје, бар у оквиру науке – отворено питање за сва времена!“ (М. Ракочевић, Рационалност изворне религијске свести на примерима из Библије, 140-141). У контексту ове проблематике, илустративна могу бити и дела академика Владете Јеротића. В. рецимо: Владета Јеротић, Психолошко и религиозно биће човека, Беседа, Нови Сад, 1994. Обавезно видети и: Богољуб Шијаковић, О науци и религији у савременом свијету живота, Наука – Религија – Друштво, Београд, 2002.

(ал и и к ул турних) фе но мена.34 Они с асв им отворе но на гла-шавају и неброј е но пу та пон ав ља ју да фу ндаме нт алн а, до са да неотк ри вена хармони ј а прожима цело ку пну стварно ст, о дн ос-но – све нау ке35, као и свеопшти план ко ји по везује св е аспект е с тварнос ти .

Ов у, све п ри сутнију и упор ниј у тенденциј у повезивања р азличит их области сазнања – да ук аже мо на још је да н упечатљив пример из о кв ира о пштепр из на тих научника – ј ош пре три де ценије ја сн о наговешта ва и В . Н . Топоров (у з авршно ј р еч еници с во г тек ста посв еће ног проу чавању „к ос мо ло шких извор а п рвих ис то ријских описа“), п одсећајућ и на истов етне с мернице на к ој е је з натно пре њега ве ћ упут ио Ле ви- Ст рос (н ад овезуј ући с е, пак, н а непо ср ед не рез ул та те Про пових истра-живања у првој пол ов ини двад есетог ве ка)36: „ Нов и круг идеја, 34 Peter Plihta, Božanski numerički kod – Dešifrovanje zagonetke Univerzuma

i koda Primarnog broja, b. g.; верзијa на енглеском језику: Peter Plichta, God’s Secret Formula – Deciphering the Riddle of the Universe and the Prime Number Code, Element Books, 1997; ово је једино Плихтино дело преведено на српски језик, и то у илегалној, „дивљој“ форми, уз низ терминолошких непрецизности. В. http://www.plichta.de/ В. Плихтине књиге: Das Primzahlkreuz. Band I: Im Labyrinth des Endlichen, Qvadropol Verlag, Düsseldorf, 1991; Das Primzahlkreuz. Band II: Das Unendliche. Qvadropol Verlag, Düsseldorf, 1991; Das Primzahlkreuz. Band III: Die IV Pole der Ewigkeit. Qvadropol Verlag, Düsseldorf, 1998. Превасходно, феноменолошки су веома занимљиви и следећи текстови: The Number of the numbers of the Mathematics (http://www.answering-christianity.com/fakir60/81.htm); Fakir 60, The Koran & the Code 19 in the Chemistry (http://www.greatdreams.com/grace/170/171pl19chem.html); Fereydun Majidi, Quran, Chemistry, and Code 19 (http://www.submission.org/miracle/19-chemistry.html). Уп. Jan CA Boeyens, Demetrius C. Levendis, Number Theory and the Periodicity of Matter, Springer Netherland, Berlin, 2008. Такође, у овој студији се помиње више дела биохемичара Милоја М. Ракочевића (1938, Медвеђа), мултидисциплинарно оријентисаног истраживача суштинских природних и културних феномена. М. Ракочевић је публиковао велики број научних радова и књига. В. рецимо: M. Rakočević, Geni, molekuli, jezik, Naučna knjiga, Beograd, 1990; Logic of the Genetic code, Naučna knjiga, Beograd, 1994; Genetic code as a unique system, SKC, Niš, 1997. итд.

35 P. Plihta, Božanski numerički kod, 19. 36 Сам Леви-Строс, наиме, истиче значај и првенство В. Пропа када је реч о

24


25


са којима се да нас суочава и стори јс ка наук а, позв ан је д а по-могне да се одр ед е путев и и обл иц и њено г с уочавања са другим дом ен има који п редво де сп ознај у и , самим тим, д а успостави раније изгубљено јед инство сли ке све та“.37 Уостал ом , у истом или сли чном к онт ек сту могл и б ис мо наве ст и и мноштво д ругих з акључа ка и констат а ција и зречених о д стране а ут ора (врл о чест о најуг ледниј их ) из сасв и м р азличит их о бл асти на ук е, који у пућ уј у на нео пхо дн ост п овезива ња „ ра збац аних“ инф ор ма-ција, рез ултата махом специјали ст ич ких истражив ања. С друг е стран е, мо ра се приметити да се, с уш тински, н аучна п ар адигма ипак – св е до д ан а данашњ ег – н иј е изме нил а, и да су с ли чна ук ази ва ња најзн ач ајнији х ис тражи вача раз ли чит их ди ме нз иј а ствар ности по мер ил а општ и (анали ти чко-мет од олошки ) фокус и могућност и са мо до изве сн е границ е , о дно сно – са мо д о комплексн иј е сх ваћеног, преосмишљеног м ате ријализм а и „по-зит ив изма“ (који још увек пр едста вља „гр ан ицу доз во љ еног“), или , пак, до је дне врсте „н аучног пант е изм а“ с а сум њи вим иде-о лош ким пред зна ком.38 примени структурне анализе (тј. структуролошког приступа). В. K. Levi-Stros, Struktura i forma, у: V. Prop, Morfologija bajke, 217-218.

37 Vladimir N. Toporov, Kosmološki izvori prvih istorijskih opisa, Treći program 42, leto 1979, 475.

38 Уп. са основним поставкама студије која је имала велики одјек у најширим научним круговима: Tomas S. Kun, Struktura naučnih revolucija, Nolit, Beograd, 1974; уп. и зборник текстова Критика и раст сазнања, Плато, Београд, 2003, као и Паул Фајерабенд, Наука као уметност, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Матица српска, Нови Сад, 1994. Кун посебно наглашава поједина питања која су, свакако, од суштинског значаја, а у непосредној су вези са „наглашавањем потребе да се проучи она структура науке која се огледа у научним заједницама“ (T. S. Kun, n. d., 279), односно – „како неко бира и како је биран у чланство једне посебне заједнице, научне или друге? Какав је тај процес и који су ступњеви социјализације у једну одређену групу? Шта дата група колективно види као своје циљеве; која ће одступања, појединачна или колективна, да толерише и ако контролише допустива одступања? (...) Научно сазнање, као и језик, по својој унутрашњој природи јесте заједничка својина једне групе или не представља ништа. Да бисмо га разумели биће неопходно да сазнамо специјалне карактеристике оних група које га стварају и употребљавају“ (исто, 279). По Куновим закључцима – „у периоду ‘нормалне науке’ која настаје одмах по замени једне парадигме другом, нова парадигма

П ре испити вањ е на учних па ра дигми у к онтекс ту савремених истражив ањ а и и зазова. У св ему ово ме , као шт о смо в ећ наго ве-сти ли, од п осебно г знача ја ј е питање научне п а ра ди гме, о дносно п итање повеза ности на ук е и ид еологије, кој е је током већег д ела д ва десето г века – ка о и данас, уос талом – било извесна врст а табу-теме , и ак о је сасв им оч игледна (ш то је јас но с ви м истра-ж ив ачима з а посл еним у н аучним инстит уц ијама) и де ол ошк о-атеист ич ка подлога, често п ро жета и гео по литичким уплив има , тј. при мат наведено г „п остула т а“ , у свим са времени м приро дн им и друштвеним наука ма.39

С друг е стране , под раз ум ева се да овај проб лем ни-је м ога о оста ти н епримећен и да је би ло доста п оједи нач ни х покуша ја да се р асветле њ егове основне ди мен зи је. Сл ичним питањима, при мера рад и, на аргу мен тован на чи н бави с е и ет-нол ог -антроп ол ог Алекс ан дра Павићевић у ра ду 40 посве ћеном се развија, разбуктава, артикулише и проширује; уколико се у том периоду наиђе на чињенице које се не слажу са парадигмом, на њих се не обраћа посебна пажња. То је, уопште узев, период који се карактерише као ‘процес акумулације’. Но, када могућности развоја у оквиру једне парадигме почну да се исцрпљују, када дође до неуспеха у нормалној активности решавања проблема, научници тада постају све више свесни постојања различитих неправилности, што је онда предуслов за настајање било какве прихватљиве промене теорије“ (Staniša Novaković, Predgovor, у: исто, 15). Другим речима, научне парадигме и „моде“ се смењују, а тренутна доминација једне парадигме над другима бива у непосредној вези са структуром друштвених група и одговарајућих идеологија. Наиме, „о научности науке се може говорити само у оквиру једне научне парадигме“ (Петар Милосављевић, Логос и парадигма, Требник, Београд, 2000, 54). По Б. Шијаковићу, „научници више не износе научно мишљење већ мишљење које им јемчи запослење и донације, ангажмане и пројекте. Ове научне предузетнике и најамнике треба ставити пред тест: Кажи ми извор прихода и рећи ћу ти шта мислиш. Научници су купљени, а по дефиницији би требало да се непоткупљиво залажу за истину. Добробит људи, вајкадашњи циљ научне дјелатности, није више руководно начело науке: наука се руководи потребама и налозима својих финансијера – корпорација и влада“ (Б. Шијаковић, н. д., 6).

39 В. И. Тодоровић, Приоритети савремене етнолошко-антрополошке науке у Србији, Зборник Етнографског института САНУ 21, Београд, 2005, 155-156, 158-162. Упореди, у знатно ширем контексту, и: Слободан Антонић, Културни рат у Србији, Завод за уџбенике, Београд, 2008.

40 Александра Павићевић, Да ли су антрополози дужни да буду (не)религиозни

26


27


раз матрању п ит ањ а „да ли су ант рополоз и д ужни д а буду (н е)религио зн и“, а у с ро дном кон тексту мо же мо наве сти и раз ми-шља ња знаменитог руског филоз оф а Алексан дра З иновјева (као и м ногих д ругих научника и м исл ил аца, у осталом) , к ој и так ођ е сма тра д а с у с ав ремена на ук а и иде оло гија нед опусти-во ис препле те не и пове зан е.41 Нар ав но , и самим наб рајањем навед ен их пр облема и ч иње ниц а већ се улаз и у зону „н ед оп-устиво г“ и „неко рек тн ог“ – с а ста но виш та вла дајућих пост улата савремен е научне па радиг м е, чиме се директн о ст уп а на т ере н (у прак си заиста, у ова кви м случај евима пр именљ иве) цен-зуре, али и ау то це нз уре, ко ја је врло че сто упра во онај ко нк рет-изован и и н епосредни пр актич ни м одел шт о успоста вљ а невид-љи ви мост изм еђу зац ртаних прем иса ( вла да ју ће пар ад игме) и же ље ауто ра да се ба ви истра ж ивањем реалне с тв арности. О вд е, пре све га, ми слимо на п ут укази вањ а на и ст ините и ис ти нски в аж не ч ињениц е и про бл ем е, насуп ро т фингира ном поп уњ-авању унапред одређених и з ацртан их схема и мо дела, ко је ( у вид у већ одре ђених питања и одгово ра) д оминантна пар адигма ч есто н уд и као ск уп „доз во ље ни х“ и „поже љн их“ идеј а, начела м ишљењ а и одгова рај ућих о браз аца.42

Р ец им о, уколико же ли мо да до да тно з ао штримо и проду-бимо о ву пробл ем атику, мо же мо навест и једн о ст авну чињ ен иц у: етнолог -антро полог се често суочава са кази вањ има озби љних људи (од ко јих н еке и одлично по знаје ) о т оме да им с е десило

(или Прилог проучавању „антрополошког материјала“), Теме 4/2009, Ниш, 2009 (у штампи).

41 „Идеологија западњаштва се зачела и формирала као тежња да се изгради научно схватање свега онога што је улазило у круг интелектуалних интереса људи, као противтежа религиозном учењу о свему овоме, то јест о космосу, природи, друштву, човеку, мишљењу, сазнању. Наука је остала извор идеологије и у наше време. И остаће до тада, док наука не исцрпи саму себе и док постоји западњаштво. Али наука не постаје идеологија. Идеологија прождире науку, не преображавајући се у оно што прождире“ (Александар Зиновјев, Запад – феномен западњаштва, Наш дом, Београд, 2002, 212-213; в. Идеологија и наука у: исто, 212, и даље). Такође в. и: А. Зиновјев, Велика прекретница – критика западне хегемоније, Наш дом, Београд, 1999.

42 В. претходне напомене. Уп. рад И. Тодоровић, Приоритети савремене етнолошко-антрополошке науке у Србији.

нешто шт о се не може објас ни ти са ст ан овишта уск о схваћеног атеи ст ич ко г модела ствар но сти. На равно , на ов о се надовезу-ју и слична иску ст ва која м оже дожи ве ти и са м н аучник. У то м слу чају – у пр ошће но ре че но – постављ а се на п рви погл ед једно став но пит ањ е: да ли на уч ник тре ба да в ерује соп ствен ом и скуству или иск уству љу ди у које им а пуно по верење, и ли п ак тр еб а да ве руј е у п репоруке /уп ут ства уст ол ичене научне па ра-д игме која н е до зво љава по ст ој ање ов акв их искустава?43

Са ква лит ативног становишта посм ат рано, и сти случа ј н астаје и к ада ј е реч о уо чав ању сро дних стр ук ту рних о бр аз ац а који се п ојављ ују у сас вим ра зл ичи ти м фено меним а и у кој им а нед во см ис лен о преп озн ај емо је дн у веом а на глашену к ом уни кациј-ску диме нз ију, од носно чи ње ницу да разм атр ани с ис тем и садр же изв ес ну скрив ен у (на структур но - нум еричком ни воу код ира ну) порук у, к ој а је рационално о смишље на и се ма нти чки п ро ф илиса на т ак о да (на јасан на чин) успо ст ави мисао ну ко муникаци ју . Другим речим а, у разм атран им си ст емима/објектима (као што показ уј у наша истражив ањ а, од ко ји х само ј еда н део износ им о у о во ј сту-43 „Има случајева да су неке личности за време несвестице или под наркозом за време операције имале осећај да лебде изнад свога тела, свесне да је то што је испод њих њихово тело, и свесне чак свега што лекари предузимају да их поврате у живот. Познати су многи примери те врсте које наводи др Рајмонд Муди у својој књизи ‘Живот после живота’. А има и других примера“ (Лазар Милин, Постанак света и човека, Научно оправдање религије – Апологетика, књига 4, Свети архијерејски синод Српске православне цркве, Београд, 1985, 372; обавезно в. стр. 392 и даље, уз више непосредних примера који побијају (редуковану) атеистичку представу о стварности). У сваком случају, питање односа атеистичких и теистичких концепција налази се у самој сржи како савремене друштвене стварности тако и савремене науке (али и науке уопште). „Борба“ различитих концепција, у ствари, одвија се изван владајуће атеистичке научне парадигме, у контексту формулисања бројних паралелних концепција, праћених паралелним институцијама. Са становишта аутора/научника који долазе до теистички уоквирених закључака – „чињеница да је Бог искључен из науке век и по, а да наука није могла да понуди ниједан задвољавајући одговор на главна питања настанка, дубоко је забрињавајућа“ (Arijel Rot, Nauka otkriva Boga – Pozadina velike kontroverze, Metaphysica, Beograd, 2007, 208). Исто тако, в. и: Владимир Вукановић, Наука и вера – Познати научници говоре о Богу, Архиепископија београдско-карловачка, Београд, 2003.

28


29


дији) уочав амо специф ичну врсту инт елигенциј е која није безлична и н иј е сам о форм ална .44 С обз иром на т о д а исти ко муник ац иј ско-сист емск и принци п препоз на јемо у ни зу феномен а о д с уш тинског зн ач ај а, мо жемо говорити и о с ве присутности ове и нт ел иге нц-ије.45 И н а к рају, види мо и то да ова ин тел игенци ја функционише 44 Постоје бројни примери повезаности различитих/суштинских природних и културних феномена, при чему су одговарајуће релације такве врсте да се могу уобличити и одгонетнути само на нивоу свесне интелигенције. У најављеној монографији која се наставља на ову студију навешћемо велики број конретних примера овог типа.

45 У дотичном контексту можемо навести и неке карактеристичне примере које износи већ помињани М. Ракочевић. Наиме, „ако је Библија заиста књига над књигама, не само садржајем, већ и са аспекта своје структуре и композиције и ако је, с друге стране, генетски код најсавршенији могући природни систем (а релативно се лако доказује да јесте!), тада има смисла упоредити ове две структуре, што заправо и јесте поента у овом раду“ (М. Ракочевић, Рационалност изворне религијске свести на примерима из Библије, 130-131). Из оваквог приступа произлази низ врло специфичних запажања, међу којима је и чињеница да „генетски код чине две 'азбуке' – једна четворословна (од које се генеришу 64 трословне речи) и једна 20-словна. Неко од ових 20 'слова' (аминокиселинских молекула) кодирано је једанпут, неко два или више пута, те укупно (у Таблици генетског кода) има 61 кодирани аминокиселински молекул, са 594 атома у њиховим бочним низовима ('телима'). С друге стране, у целокупној Библији (Стари и Нови Завет) има 1189 поглавља, то јест 1188+1, при чему је оно 1 средишње поглавље. Према томе, Библија се састоји од 594 поглавља испред средишњег и 594 поглавља иза средишњег поглавља (јер је 1188 = 2 x 594). Дакле, број поглавља у половини Библије једнак је броју атома у 'половини' (само у 'телима') аминокиселинских молекула генетског кода“ (исто, 131; в. читаву наведену студију). В. и: M. Rakočević, Episteme Biblije: četvrta knjiga i četvrta poruga, Religija i epistemologija, Dereta, Beograd, 2007. Навешћемо још један карактеристичан пример који одлично илуструје разматрани контекст. Наиме, најкраће поглавље у Библији је 117. Давидов псалам, а он уједно представља и средишњу главу Библије, јер – „сабирајући поглавља свих 66 књига Библије добијамо 1189 поглавља. Средишњи је 595 (594 испред и 594 иза). 595. поглавље одговара псалму 117. Дакле, најкраћи псалам у Библији даје њену симетрију. Сам он је куриозитетан, јер даје исту поруку читајући се с лева удесно и здесна улево“ (Mirko Dejić, Tajni svet matematike, Nolit, Beograd, 1990, 93). Дакле, и овде такође уочавамо број 117 у посебно значајном структурно-семантичком контексту, а у непосредној вези са бројем 119 (обратити пажњу на релациони контекст 17-19 који се налази

по п ри нципу сл ободе (сл об одног изб ор а) , а не по при нципу ну-жно сти, с обзиром на чињеницу да с у уочен и с труктурн о- нум-ерички обрас ци , иако савр ше но логич ни и хармонични , ипак уо-бличе ни на специфичан н ачин – не као ј еди ни мо гу ћи из ра з, већ ка о на јб оља могућа и о дабр ана м ан ифест аци ја.

Антропо лог иј а, као с ве обу хватна н ау чна д исц ип лин а, у са-вре мен им ок олн ос тим а р асп олаже могућн ос тима у сп ос тављањ а интерд ис циплина рно г мост а и зм еђу различит их н аука и н аучни х п рист упа, п от ен цијал но их спајај ућ и у једну је динств ену св ена уч ну дисц ип лину, од носно – у из весну врсту сав ременог пандана анти-чкој фил оз офији.46 Н а о ва ј начин с тичу се кон кр етне мог ућн ости за реал изацију не посред но г трагања за јединст веном о сн овом културн-их феноме на (при че му је п ојам култ ур а овде с хв аћ ен у н ај ши рем мо гућ ем с мислу), и нициран ог поменут им е тнолош ко-антропо лош-ким научни м присту п ом . На ведени при сту п је зас нов ан на, т ак ође све обухв ат ном , структу рн о- семант ич ком пол аз иш т у, које инс ис-тира на нај фи ни је м могу ће м, минуци оз но м раздвај ањ у и разгра ни-чав ању е лем ената и ре лација ш то сачињ авају ра зм атране сист ем е, при ч ему с е пажња обраћа на велики број различитих димензиј а.47

у самом средишту нашег/реконструисаног универзалног кодног обрасца; в. у наредним поглављима), с обзиром на то да је – аналогно 117. Давидовом псалму као најкраћем поглављу Библије – управо 119. Давидов псалам најдуже поглавље Библије, засновано на потпуној симетрији, с обзиром на то да је подељен на 22 дела (у складу са 22 хебрејска слова), при чему се сваки део састоји од по 8 стихова (уп. исто, 93). Уп. са овим и релациони оквир 117-118-119-120, (в. представу ПМС/Б) који непосредно проистиче из Ракочевићевих истраживања генетског кода, тј. релација везаних за 20 базичних аминокиселина, чији збирови атома у спољним прстеновима дају управо ове бројеве – посебно наглашене и у Библији (!) – и то у неколико варијанти (в. М. Ракочевић, Рационалност изворне религијске свести..., 131-133). Овде ћемо, ипак, морати да станемо, с обзиром на то да је за анализирање уочених симетријско-хармонијских релација, које произлазе из разматраног контекста, неопходна посебна студија. У сваком случају, већ на основу ових (илустративних и малобројних) примера можемо сагледати свеприсутност о којој смо говорили.

46 В. И. Тодоровић, Приоритети савремене етнолошко-антрополошке науке у Србији, 151-152.

47 Уп. „Структурно-семантички приступ и структура рада“ у: И. Тодоровић, Ритуал ума, 23-28.

30


31


II ВАТРА И ВОДА

П РО УЧ АВАЊЕ УНИВ ЕР ЗАЛНИХ ОБРАЗА ЦА У КУЛТУРН ИМ ФЕНОМЕН ИМ А НА ПРИМЕ РУ

С РПСКЕ Г РАЂЕ

II .1. СУ СРЕТ СА НЕ ПОЗ НАТИМ

П РО БЛ ЕМСКИ К ОН ТЕКСТ СЕМ АНТИЧКО-ИНФО-РМАЦИЈСК ОГ УРЕЂ УЈ УЋЕ Г ФАКТОРА

Уво дни оквир. Нако н уводних ра зм ат ра ња, у др уг ом поглав-љу прећи ће мо на конкре тиз овано ис тр аживање ист оветних / хо мо логних с тр уктурн их об ра заца у к ултурни м ф еномени-м а. Наведен а пр облема тик а свакако представљ а лег итимну и и зу зетно з на ча јн у, али још у ве к недово љно е кс понира н у и фокусиран у обла ст етно ло шко- антроп ол ош ке наук е. У овом делу с ту дије не поср ед но ука зуј емо управ о н а пр об лем реалн е е гзисте нци је уни верзално ра спростра ње ни х струк тур них матрица, к оје се јав ља ју у различитим к ултурни м (ал и и пр иро-дним) фе номеним а. У том сми слу , користимо пример е из срп ске гра ђе, усредср еди вши се на оне из д омена мит ско-бај ко вног и об ре дног кон текста. О вде с е, дакле , бавимо пр оуча ва њем срод ни х образац а к оји су ш ир ок о распро стр ање ни у разл ич итим к улт урним феномен има – п ре ва сходно на пр имеру о дабран е ср пске грађе .48 Помену ти у нивер за лни обрасц и до веден и су у везу с а про цесима в езан им за ф орм ира ње сим ет ри јско-х ар монијских комплекса у ра знород ним по јавам а, од нос но – у в ез у са специ-ф ичним семант ичко-информацијс ким уређујући м фактор-ом ( СИО фактор) . На о вај на чи н см о – р ад но и п релимин-арно – т ер ми нолошки д ефи нисали фе номеноло шки контекст

48 За праћење ове студије неопходан је и увид у наше досадашње радове и резултате одговарајућих истраживања (в. у наредним напоменама), које – наравно – не можемо непосредно и детаљно износити на овом месту.

32


33


одг оворан з а наста на к особе них , к омплек сн их и складно уре-ђених сми саоних /с ем антич ких цели на . (С тим у вези , у књизи ук аз уј емо с амо на поједи не аспе кте глоб алн е проб ле матике ко јо м смо се бави ли то ком претходних г одина, у з напоме ну да се теме к оје су на о вом месту п ом енуте р азм атрају и у др уги м студиј ама .49 У на вед ено м кон те ксту, и ово п о гл ав ље пре дст ављ а превас хо дно саже ти пресек п ро уч авања ун ив ер залних об ра за ца у култ урн им феномени ма са етнол ошко- ан тр ополо шким пре дзнако м, б ез наме ре да пр ужи одговор е кој и би дубље зал аз ил и у домен фило зоф ск их раз ма трања, што би з ахтевал о и зна тн о опширнију анализ у.) У пред оченом смислу, п ом енути СИО факт ор јес те она „ си ла“, т ј. онај чи нил ац кој и у ун иверзални м оквирим а формир а хармон ијс ко -с име тријске с труктуре и односе о со бен их кар ак те-ристик а. О о во ме, уостал ом, уз ко ри шћење другач иј е терми но-ло гије и н а нешто другачији начин, го воре и поменути К. Лев и-С тр ос и К. Г. Јун г , одно сно (п ре њи х самих) резултати њихов их св еобухв ат них и стра живања.50 Ка о што је већ на глашено , њихо-ве за кључке – пр етходећи им – на сасви м не посре дан н ач ин потв рђу ју и компле ментарно до пу њу ју истраживања и р езулта-ти В. П ропа.51 Н адо везујући се н а п ретходн е ко нстатације и размишљањ а, у о вом по гл ављу ука зујемо ( у окви ру т ри основ не, ис пр епл етане темат ске целине , под еље не на ви ше по тпоглав ља ) на ко нкр етн е 49 Такође, у наредним монографијама ће се многи од аспеката разматраних у овој књизи додатно конкретизовати и представити.

50 Са левистросовског становишта, митови су производ мноштва људи током више хиљада година, и „стога је то безвремена операција која не показује ‘како људи мисле, већ како митови делују а да их (људи) нису свесни’ “ (Z. Golubović, Antropološki portreti, 186). Као што смо већ навели у претходном поглављу, Леви-Строс сматра да управо „несвесни принципи духа уређују културне системе“ (исто, 191), односно – да „ум има своје разлоге, а које човек не познаје“ (К. Леви-Строс, Дивља мисао, 290). В. и: И. Тодоровић, Резултати истраживања обреда литија – допунски осврт, 203-205.

51 У својој чувеној студији Морфологија бајке, В. Проп недвосмислено доказује да „све бајке имају структуру истог типа“, односно – да је број основних елемената бајке („функција“) ограничен, при чему је њихов редослед увек истоветан (V. Prop, Morfologija bajke, 26-32).

форме п ос тојања с пе ц иф ичних с ми са оних/с ем античких „обје-ка та“ у ритуалима и м итовима/ба јка ма – на (1) површ инском и на (2 ) дубљ ем структур но-се ма нтич ком н иво у, док у треће м де лу, на основ у не посредн е теренс ке грађе, уп ућ ујемо на ( 3) повезаност мо тив а прис ут ни х у сновима и у б ај кама, као и у н ародн им веро ва њи ма. О вим се ук азу је и на р аз личите в идо-ве ман иф ес та ције син хро ни јског при нц ип а у кул турн им фено-ме ни ма. И сто вр ем ено, н а нав едени м ко нк ре тним пример има сагле давамо специфи чну ко муникац ију (и с тр уктурн у б лис-к ост ), уз у нив ер за лн и предзна к, изм еђу нај ко мп лекс нијих „ма-кро феномена“ и јед но ставних про тосисте мс ких образац а.

34


35


I I.2. КРСТ ОНОШЕ И БАШ-ЧЕ ЛИК

СИМЕТ РИЈ СКО-ХАРМОН ИЈС КИ ОБЈЕКТ И У МИТ СК О-ОБРЕДН ОМ КОНТЕ КСТ У

Униве рз ално р аспрост рањен е структурне матри це. На приме ру српс ке гр ађе м ог у се, н а в рл о илуст ра тив ан начин , сагледати н ач ини усложњ ав ањ а и успос тављањ е с им ет ријско-ха рм они јс ки х релациј а у оквир у на јсложенијих и на јекспони-ранији х к ул ту рних фе но ме на ( као и зна чајн и ас пекти пр о-блематике ау торегула ције и трансф ормације ст рукту ра ) .52

Р ече но се јас но може уо чи ти на при меру ри туала крст-оно шк ог литијско г о пхо да , у сми слу јед ног од на јсл оженијих и најзн ачајнијих српски х обредн их систем а, с јед не стране, као и на примеру ба јко вн о- митског т екс та „Б аш-Чели к“, једн ог од на јсл ожениј их и најзнача јнијих српских митских т ексто ва/ком плекса, с друге стра не, али и на осн ову низа др-уг их приме ра – из ко нтек ста ср пс ке народ н е тради ције – који н ам н епосредн о указуј у на веома ср одне мод еле уо бличава-њ а сложених систем ски х целин а из семантич ки р азличит их, прост их/ ба зи чних е лемена та . У наве ден ом конте кс ту дете кту је мо јед н у спец ифичну прав ил ност, о дн осно т ен денциј у. Н аиме, там о где уо ча ва-мо ф еномене нај веће сл ож ен ос ти и з на ча ја /експони ра ности, у о квиру од го варајућ их к атегор иј а стварн ос ти, најчешће у очав амо и и зр аж ено при су ство ха рм они јских и с им етријски х ре лација53, односно специ фич них структ ура са из ра женим 52 У вези с наведеним контекстом види инспиративну књигу: Даглас Р. Хофштетер, Гедел, Ешер, Бах – Једна бескрајна златна нит, Просвета, Београд, 2002. Примера ради, један од поднаслова у предговору ове књиге гласи: „Несмислени симболи добијају смисао упркос себи самима“ (исто, 28).

53 Т В. студије посвећене феномену хармоније (од математике и хемије до филозофије, музике и уметности) у зборнику: Хармонија у природи, науци и уметности кроз историју, Флогистон 7, Београд, 1998. В. и: Милош Чанак, Математика и музика – Истина и лепота – једна златна хармонијска нит, Завод за уџбенике, Београд, 2009.

складо м, ал и и ун ив ерзал но м распростр ање но шћу , на о сн ов у који х м ожем о говорити и о поте нци јалној ре алности јединс тве-ног (и уређ ен ог) система ку лтурних (к ао и приро дн их !)54 обр а-заца. С ти м у вези, у пр етходни м студи ја ма скре ну ли смо п аж њу на п ост ојање бро јни х анал ог иј а изме ђу различи тих култу рни х и п рир одних фе номена, поч ев од примар ног језичко-логичког модел а и прима рн е мит ске мат рице, све до (р е) ко нструк ти-вног нацрта јединствен ог сист ем а елеме ната кул туре којим се у овој сту дији бав имо у в иду осн ов не т еме, уз њ егову ф ин ал ну ре ко нс трукц ију и непосредно о дре ђење.

П ом енути фен оме ни посмат ран и су к ао систем и з аснова-ни на униве рзалн о ра спрос трање ни м с труктур ним мат рицама, к оје показу ју к ак о међ усо бн у слич нос т та ко и слич но ст са фено-менима /сист емима ко нст атов аним у приро ди (генетск и ко дни систем, је ди нствени систем х ем ијских еле мената ит д.). Н ав еде-н у сличнос т уочавам о и на ни воу посебн о е ксп ониран их и сло-ж ен их формал ни х система, ун иверза лн е р аспро страњености и значаја ( шах/шаховски динами чки систе м, ји ђинг и тд. ), затим – са д ругим к улт ур ним си ст емима , пр евасхо дно са са кр алним текст овима, та кође из уз ет не р ас про страње ност и и зн ачаја (Библиј а, пр отоцив или за цијски сакралн и контек ст ), са н умери-чким сист ем има (систем простих бр ојева и оп шти де кад ни нумеричк и окв ир) , са базич ним знак овним с истемима (азбучни системи, на при мер – сис тем ру ске а збуке итд.), к ао и са при-ма рн им логичким системима (модел ка те го ричког си лог изма и тд.).55 На овај нач ин сагледав амо ун ив ерз ални кодн и к онтекст, за снован на сл ичним /хомол огним ст руктурни м обрасц има , на посебно јас ан на чин из ра же н управо у на јс ложе нијим и 54 Уп. са већ наведеним резултатима истраживања Милоја М. Ракочевића. В. пре свега поменути текст: M. Rakočević, Univerzalna svest i univerzalni kod.

55 Ове паралеле ће се знатно опширније и непосредније разматрати у монографији (са радним називом „Култура природе“) која се директно наслања на ову студију, фокусирану на реконструкцију јединственог система елемената културе. Од претходних студија (радног и прелиминарног карактера) в. И. Тодоровић, О јединственом систему елемената културе, Зборник Етнографског института САНУ 24, Београд, 2008; исти, Проблематика реконструкције јединствене системске основе културних феномена, Зборник Етнографског института САНУ 25, Београд, 2008.

36


37


н ај зн ачајн ијим фен ом енима, к аракте ри стични м за одре ђе-н о поље ств а рн ости. Д ругим реч има, тамо гд е наилазим о на изузетан зн ача ј и комплек сно ст чест о је присут ан и овај универзални стр уктурн и обра зац (ка о баз ич ни кодн и о квир) са св ојим в ар ијантни м под систе ми ма . Ли тијски кр сто ношки ри ту ал: с пе ци фичне кои нц ид-енци је. У к он тексту навођења о др еђ ено г карактеристично г п римера , веом а ј е симп то матично то да ј е у култ урној зон и (и ст очна с врљиш ка култ ур на зо на ) у ко јој су заб ел ежени на-јслож ен иј и модели ритуала л итијс ког опх ода , а коју сачињ ава 19 сел а ( у оквиру ши ре г културног оквира/к онт ек ста, засно-ваног на р елацији 19+1+19) 56, ис товремен о, ка о општ и с ис те-мск и образац , к онстат ова н у право модел карактеристи ча н за баз ичн и уни вер зални ко нтекс т, као и за поменути примарни језичко-логички модел: 8(+1)+1+8(+1)/8+1+1+1+8 ( в . представe PMS/C C//1- 4; Y 1 у MM; Y 3 и Y2) .57 Наиме, о д 19 се ла која сачињавају наведен у ис то чну св рљ иш ку култур ну зону, у 8 сел а су забе лежени једноли тијски мо дели (Ж ељ ево, Тиј ов ац, Периш, Буч ум , Извор, Луков о, О ко лиште, В лах ово), до к су та ко ђе у 8 с ел а за бележе ни двол ит ијски м од е ли (Пре ко нога, Цр нољ-евица, Ло за н, Гушевац, Бело ињ е, Бурдимо, Ок руглиц а, Ман ој-лица) . (О во је п риме ћено те к у другој ф ази ан ал изе наведе ног компл екс ног фе номен а.) Др уги м речим а, у 8 села је пра знован с амо је дан л итијски п раз ник, до к с у у других 8 с ела празнована два лит ијска празн ик а (в. пр ед ставу ПМС /1//Б). 58 Осим т ога, села Ђур инац и Р иба ре су, п ор ед ј едног с амоста лно г л итијс-ког празн ика, пр актиковала и један за једнички ли тијски опх од, тако д а ова се ла н е улазе н и у јед ну од пре тх одн о навед ени х категорија ( је дноли тиј ски и дв ол итијски празници), већ припа-дају п осебном, пр ел азном ти пу. И на к рају, у с елу Гул иј ан је 56 О источној сврљишкој културној зони као засебној целини в. у: Сретен Петровић, Митологија, магија и обичаји, Српска митологија V, Просвета, Ниш, 2000, 59-60; карту са поделом на источну и западну сврљишку културну зону в. на стр. 433.

57 В. поглавље „Универзална структура мишљења“ у: И. Тодоровић, Ритуал ума.

58 Уп. представе у: И. Тодоровић, Ритуал ума, 236 и 237.

заб ележен пос еба н тип/модел ли тијског оп хода, заснован на празновању два ли ти јска пр азника то ком тр и го дине, што је истовремено и мо де л најве ће сл ож еност и, али и – као ш то см о п ок азали у мон ог рафиј и Р итуал у ма – гран ица могућн ости ус-лож њавања ли тијско г опходн ог си стема у д ат ом кон тексту.59 Др-угим ре чима, гу лијанск и к рс тонош ки мо дел предст ав ља го рњу границ у усложњ ава ња парадигмат ско г модела литијс ког оп хо да , посматран ог као је динств ен си стем к ој и уобличавају ( у смислу б аз ич них д ин амичк их чинилац а) сва пр авил а стру кт урисања мод ела литијс ко г опхода, к онкретно предо чена у пр етхо дним ст уд ијама.60 Д акле, и овде сас ви м неп осредно уоча вамо ст ру ктурни о бразац ка ра ктеристич ан и з а друге фе номене, о дносно – при-сутан у ун иверзалном ко нте ксту. М еђутим , и стоветна ан-алоги ја , тј. стру кту рн и образа ц посто ји и на пл ан у поме ну тог, најсложен иј ег модел а литијског о пх ода, забележе но г у Гули-јану, с обзиро м на чињениц у да ј е у Гулијан у т оком прва дв а опход а (у оквиру тро годишњег с истема о д 4 опход а) о билажен о 9 сак ра лних обје ка та, колик о је о би лажено и током следећ а два опх ода (у трећој го дини). Н а тај начи н, д акле, и овде – као и н а опште м п лану к оји сачињав а 19 села с а 18 лит иј ск их об редних системских целина – такође сагледава мо мо де л 9+9/ 9+(1)+9/ 8+1+ (1) +1 +8, што је, по свему судећи, више од коинц иденци је (в. пред ста ве ПМС/1 //А , ПМС/1//В).61

59 Исто, 259-260. 60 В. поглавље „Узроци и околности настанка најсложенијих модела“ у: исто,

247-262. Такође уп. и принципе и специфичне контексте изнесене у раду: И. Тодоровић, Резултати истраживања обреда литија – допунски осврт (в. напомену 92 у наведеној студији).

61 В. поглавље „Најсложенији облици“ у: И. Тодоровић, Ритуал ума, 75-103; в. и стр. 134-135, као и 247-262.

38


39


ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМ С/1//А.

Д ОДАТ НИ ТЕКСТ УЗ ПМС /1/ /А: Про ст орни ст рукту-рн и модел крс то но шког/ литијског о пхода у се лу Гулијан (н ај-сложени ји модел). Раније пр едочено у: И. То дор овић, Ритуал ума, 80 (предст-ав а 1); 134 (предст ава 19), 4 24 (представа 4; цртежи 1 и 2). В. додатна објашњења у: исто, 75 -8 6; 8 7-103 ; 1 34-135 ; 2 47-262; 426 -428. В. и варијант не/ допунске шема тс ке предста ве у: ист о, 82 (пре дс та ва 2), 83 (табе лар на представ а в ременских катего риј а), 90 (представа I и представа II), 91 (представе III и IV), 92 (V и V I), 93 (VII и VII I), 98 ( XII I), 99 (XIV).

40


41


ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМ С/1//Б/1 ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМ С/1//Б/2

42


43


ДОДАТНИ ТЕКСТ УЗ П МС/1//Б /1 и ПМС/1 // Б/2: Ст рук тура мо де ла крсто нош ких ли тијских опх ода у источној с врљишк ој к ултурној зо ни ( предста ве 1 и 2). Раније пре дочено у: И. Тодо ров ић, Ритуал ум а, 236 ( пр едс тава А) и 237 (представа Б ). В. дода тна о бјашњ ења у : исто, 2 13-24 6; И. Тод оро вић, Резултати истражива ња обр еда л ити ја – д опу нски осв рт, 202. В. и в ар ијантне /д опунске шематске пр едставе у: И. То дор-овић, Ритуал ума , 2 38 (прдстава В), 239 (п ред става Г), 240 (пр-едс таве Д1а, Д1б), 2 41 (представа Д2 ), 242 (предст ава Д3), 24 3 ( представа Ђ).

ДОДАТН И ТЕКСТ У З ПМ С/1//В : М одел општег г ули-јанск ог л итијског оп ходног ци кл ус а. В. објашњења из несена у контексту предочавања ше ма т-ских пр едстава ПМС/1//А и П МС/1//Б .

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМ С/1//В

Најсл оженија с рпска бајк а. И у познато ј бајци „Баш-Че-ли к“, јед но ј од н ај сл оженијих српски х б ај ки62, та ко ђе уочава мо сп ециф ичан с кл ад и прави лн ости, одн осно – ун ута рс истемске

62 О основним чињеницама везаним за наведену бајку в. у: Војислав Ђурић, Антологија српских народних приповедака, Источник, Београд, 2003, 441.

44


45


сим етрије , уочљиве те к након др угос теп ене, с тр укт ур не ана-ли зе, по узо ру на левис тро совско д е шифровање мито ва у с ин-хр он ијском к онт ексту.63 Наиме, у овој б ајц и примећ ује мо и форма лни (у ужем с мислу – ба јк ов ни) и с емант ичк и и логич ки ред, к оји се ис по ља вају у в иш е димензи ја. И ма јући у ви ду ове чиње ни це , о наве де но ј бајци мо же мо говорити к ао о с авр шеној и завршеној са ст ановишта с т ру ктуре ба јковн ог тек ста, и у том с ми слу она заузима по себ но мес то међ у с рпским ба јкама , к ао шт о и гули јански мо дел литиј ско г опход а з аузима посе бно мес-то у контексту литијск ог обре дног к омп лекса у ц елини (и као што , с друге стране, л ити јс ки обредни ком пле кс предст авља је-да н од најслож енијих и н ајзначајн иј их срп ск их ритуал а). У бај ци „Ба ш- Челик“ уо чавамо п рисуст во управо 1 9 главних л иков а/конт ек ста ликова , к оји су г ру писани у симетри-чне по дси стемске сема нти чк е целине. Тако : 1) јунак/ на јм лађи брат, н ајстар ији брат и ср ед њ и б рат г ру пи сани су у оквиру з на че њски и фу нкц ионалн о пов езаног т ројства, у релаци ји с а бајковним делокру го м јун ака ( на к оји се над ов езује и – у ов-ом случају само на говештени – д ел округ ла жн ог јунака); 2 ) зм-ај, соко и ора о (зет ов и) повезан и су у под сис темско м о кв иру к ој и п роизлази и з д ел округ а чаробног помо ћника/дари вао ца; 3 ) најстар иј а сестр а, средњ а сест ра и нај млађа с ес тра + ј ун акова де во јка/же на (царева ћерка) спадају у делокруг тражен ог ли ца ; 4) а жда је (њих 3), диво ве (њ их 9) и з ми ју мож ем о сврстати у контекст делокруга п ротивн ика /ш теточин е; 5) јунаков отац/ ца р, (усл ов но) мех ан џи ј а и дево јч ин о тац/ца р спада ју у дело круг пошиљаоц а и „повезу јућ их лица “ (везивни ел ем ен т). Баш- Чел-ик је истовр ем ено повез ан и са ликовим а из недвосм ис лен ог де лок руга п рот ив ника и са ликови ма из д ел округа ча ро бног помо ћни ка/даривао ца (дару је јунаку тр и жив от а). П реостала д ва „лик а“ (најб ржи з мај који доно си воду с Јо рд ана и л исица/птиц а која је, у ст вари, Баш-Ч ел ик ово ју на штво/спо ља шњ а душа), б уд ући само е ма нације , так ође с е н адовез ују н а лик ов е и з навед ен их делокруга ч аро бн ог пом оћ ни ка/дар ив аоца ( најбржи

63 В. „Структура митова“ у: C. Levi-Strauss, Strukturalna antropologija; уп. и Ivan Kovačević, Semiologija rituala, Prosveta, Beograd, 1985, 5-7.

змај) и противн ика /штеточине (л иси ца/пти ца ), и – у до ти чном ко нт ексту – пре дст ављај у с пе цифич но из двојен е е нти тете, који додатно потврђују посто јање униве рзалног систе мск ог обрасца 19/ 17 у бај ци „Ба ш-Чел ик“ (в. предста ву ПС /1а ). Б ази чна сема нт ич ка ма трица. И на пл ан у базичне семанти-ч ко- комуни кац ијске ан ал изе такођ е се уочава специфична (логички засн ова на) ст ру ктура ов е бајк е, пр и ч ем у се – као фи на-лни пр оиз вод – неп осред но са гледава у пр аво ос об ен а значењска ма трица з аснов ана н а следећим ре лација ма: 1 ) кул тура (своје /кућа/пи то мо ) – приро да (туђе/шума/див ље), 2) ч овек – животи-ња , 3) ж ивот – с мр т, 4) мушко – же нс ко.64 Ову матриц у, коју с аг ле да вамо као нер аз дељиву сис те мску це ли ну , терминол ошк и смо у рани јим текстови ма дефи ни сали к ао примар ну м итску матри цу , у смис лу „п акета“ баз ичних релациј а к оје формулишу ид еа лт ип ски бајков но- митск и значењ ск и о квир, пр едочавај ући нам пр им ар ну поруку ид еал типског ми тс ко г текст а с а иниција-цијским п редзнаком. 65 У н аведен ом кон тек ст у, ба јка „Ба ш-Че-лик“ н а из ван редан начин од сл икав а општ и бајко вн и ( иниција-ци јс ки) окви р, непосредно с вод ећи цел окупност дешава ња у бајци (к ао у идеа лт ипско м миту) на јасно наглаш ена финална пости гн ућа јунака: 1) он је умро (н акон ш то г а је „посек ао“ Баш-Чели к) и ожив ео (н акон по лив ањ а жив ом во до м); 2) стекао је живо ти њског помоћник а/духа-чувара (т ј. три зета – сокола , орл а и зма ја) , што је за ме на за (по П ропу) „првоб итно“ п ре-тварање у животињу66; 3 ) отишао ј е о д куће и боравио у шу ми, гд е ј е учи нио три ј уна чка под виг а, ист ов ремено вративши ва-тр у (архе тип ско обел ежје к ул туре, н аспрам не -к ултуре „п риро-дног “ света, л ишеног з на ња о добија њу и ко ришћењу ватре) , одно сно – боравио ј е у кући у шуми (у првом делу прич е јуна к 64 Уп. са основним митским релацијама у општем словенском контексту: Вяч. Вс. Иванов, В. Н. Топоров, Славянские языковые моделирующие семиотические системы, Наука, Москва, 1965, 63-184. И овде су, као елементарни односи од суштинског значаја, наглашене управо следеће релације: живот – смрт (73-85), свој – туђ (156-165), кућа – шума (168-175) и мушко – женско (175-178).

65 Уп. И. Тодоровић, Иницијацијска структура и значење српске бајке – етнолошки контекст, Probleme de fi lologie slavâ XV, Timişoara, 2007.

66 V. Prop, Historijski korijeni bajke, Svjetlost, Sarajevo, 1990, 284-285.

46


47


је ст упи о у др ужи ну диво ва , д ок му у друго м д елу жив отињски п омоћници /даривао ци п редају чаробна средс тва – п ер а у сво-ј им „двор овима“, који с у, у с твари, ( нов ија) зам ена за кућу у шу ми), на кон чег а је савлада о и нељудски /не-култ урн и принцип ол ич ен у Ба ш- Челику; 4) радња је засн ована на ј ун аковом трага-њу за де војком/ же ном, кој е се за вршава (дво струки м) бра чним спајањ ем . Дакле, јун ак је о сво јио ж ивот/живу во ду , жив от ињског помоћни ка/чаробн о перо, Баш-Чели ково јунашт во (као и ва тр у) и же ну. О во су, пре ма то ме, финалн а пос тиг ну ћа јун ак а ба јке, а истовр ем ено и осн овни рез ултати ини ци јац ије јуна ка /н еофи-та (муш кар ац), који – у иде ал типском иници ја цијском контекс-ту – по с во ју н ев есту (жен а) одлази од куће (ко нтек ст свако-дне вни це и прет ходног стат ус а) у оностра но (п редстављено ка о ш ума). О н п ролази кр оз ( пр ивр емену) см рт (освојив ши све укупност егзистенц иј ал них мог ућн ости) , пре творивш и с е при том у живот ињу (сте ка вши ж ивотињс ког помоћ ник а) и тако овладавши целок уп ношћу природ них могу ћн ости, одакле с е в раћа поно во рођ ен (жив от) , односн о – као пр еображе н и потпу н човек, д остојан овл ад авања тајн ом природн е стихије (ј унаш тво Баш -Ч елика), те д остојан б рака, т ј. пуно правног с татуса у заје дници .67 К ључни дога ђаји током прелас ка у оно-ст рано д ешавају се у вези с објект ом (кућа = ку лт ура) к оји се нала зи у шум и ( = прир од а), на гр аници културно г и д ивљег про-стора , односно – света жи ви х и свет а мртвих; кућ а, наим е, п ре свега сим болизуј е пр исуство културн ог/овостраног у пр ир од-ном/оност ран ом.68 О си м тога, ка о што с мо по казали у пре тходним радов-има, и г ла вни л ик ови опште /и де алтипске бај ке (чију с трукту-ру н епосредн о о дража ва и „Б аш-Челик“ ) т акође фо рмира ју (осмоч лан у-девет очл ану) стру кту рн у матрицу ко ја је ан алог на претх одн ој. Истовре мено, о ви ликов и су с уш тински идентични 67 Уп. И. Тодоровић, Иницијацијска структура и значење српске бајке – етнолошки контекст, 458-459.

68 В. поглавље „Велика кућа“ у: V. Prop, Historijski korijeni bajke, 175-253. Уп. и: Љубинко Раденковић, Симболика света у народној магији Јужних Словена, Просвета – Ниш, Балканолошки институт САНУ, Београд, 1996, 47-48.

са ос новним Јунго ви м арх ет ип ови ма .69 Да кл е, на још је дно м плану видимо манифеста цију наведе ног у ниверза лног о бр ас ца. Исти ј е слу чај и са и ст а кну том мит ско -ритуал ном, ин иција циј-ско- и нд ивидуацијс ком ма трицом, коју тако ђе рекон стр уиш емо на осн ову бајке70, као и са д ругим (комп ле ме нт арним ) базичн им идејни м матрицама кој е уоб личавају фе номен ду ховн е к ултуре, а н а осн ов у којих је могу ће р еконст ру исати и глобални пе ри одни с истем е ле мената кул туре, о ч ему ће се неп осредн иј е гово ри ти у наре дн им п оглављи ма . Додат ни пр име ри хар мо ниј ско-сим ет риј ских р ел ациј а. Успо ст ав љање спе циф ичних хармониј ско -симет ри јских р елација у б ај ковно-митск ом конт ек ст у може мо непосредно п оказат и и на др угим п римерима , рец им о – на пример у с рпске н ародне бајке „ Златна јаб ука и деве т п ау ни ца“, кој а је – уз бај ку „Ба ш-Ч елик“ – најсложенија и најп о знатиј а српска н аро дн а бај ка. 71 У ов ој бајци, наиме, та кођ е пре по зн ај ем о баз ич ну трочлан у (и 3+1) струк турну ор ганиза ци ју лико ва, а и овде има 1 9 о сновних лик ов а ( видети п редс таву П С/ 1б ).72 При сут на су и с пец ифичн а (симетр ич но уобли чен а) преплит ањ а д елокру га ликова и наведени х семан-тички х под система. Тако се, р еци мо, у т ек ст у бај ке п ојављуј у т ри бабе које дел ују с а позиција јунакови х противни ка, али се т рећ а баба (она ко ја има к оњ е) на кр ају ипак пр ед стављ а као (не вољни ) д ари валац; к онт екс ти делов ања прве две б абе с еманти чки с у испреп л ет ени, та ко да једну бабу шаљу б раћа како би н аудила јунаку, док друга баба-цари ца шаље ј унако вог с лугу да м у на уди. Т им е с е, дакле, уоч ава постој ање д ва повезана п одсистема са три 69 В. у: И. Тодоровић, Иницијацијска структура и значење српске бајке – етнолошки контекст, 462-463.

70 Исто, 463. 71 В. текстове ових бајки у: В. Ђурић, н. д., 70-87, 147-157.72 Карактеристични структурни обрасци и модели са основом 19 распрострањени су у универзалном контексту, о чему ће се говорити у наредним поглављима, као и – много детаљније (са бројним примерима) – у најављеној монографији, која ће се превасходно бавити „културом природе“. Такође в. и претходне, поменуте радне верзије: И. Тодоровић, О јединственом систему елемената културе, 100; исти, Проблематика реконструкције јединствене системске основе културних феномена, 233-236. В. и шематску представу ПМС/А.

48


49


ел емент а (нај стари ји брат, средњи бр ат и сл уга; прва б аба, б аба -цари ца , баба са к оњима) , ч иј и су чл ан ови-ел еме нти по ве за ни рела цијом инве рзије/метатезе. Ча робних д аривалац а/помоћника такође има три ( ри би ца, ли си ца и кур јак), исто ка о и к оњ а са особи на ма личн ос ти (зм ајев к оњ , бабина ко била са ж дребетом, јун аков нов и/нај брж и коњ), чи ја је у лога у овој бај ци посебн о нагла ше на, и ко ји такође д елују у ко н тексту п омо ћи јун аку . И в ез ивних ли кова (пошиљаоци и ан ал огни епизодн и л икови) та-кође и ма три (цар – јунак ов о тац, пустиник и „један човек“ ко ји јуна ку п ок азује пут до зма јевог дворца) . П озициј е пошиља лац а, тј. струк ту рн о блиских вез ивних л икова ( пу стиника к оји п оказу-је пут до д вора златних па уница и човека к оји јуна ку пок азује пу т д о змајевих д вора), такође с у си метри чн о постављ ене у ст ру-ктури б ај ке .73

Преост али ликови су примар н и ликов и/комуни кат ори и з базичног ба јко вног троугла (јунак – девојка/ж е на – змај/пр от ив ник), а осим њ их по мињу се и п а ун иц е (8+1/јунакова д евојк а) које нису индивидуали зован е, већ се наводе само у групи. И у ово ј бајци ј ун ак је мор ао да ос твари тр и подвига како б и пронашао дев ојку-пау ницу и о женио се њоме: на јпре је знао к ако да будан саче ка пау нице и с ачу ва зл атну јабуку , з ат им је ус пешно ре шио за гонетку коју му ј е пос тавила девојка-пау-ни ца, након што је тр и пута падао у сан (оп ет симетрија, овог пута в езана за сан), а на к рају је ип ак ус пе о (иако ни је мога о да остане бу дан три но ћи заре дом) д а сач ува коб илу с а ждре-б ет ом , уз п омоћ својих ж ивотињских помоћ ник а/дари вал аца, к ој и с у му по мог ли да стек не коначн ог /фина лн ог живо тињског помоћника – најбр же г (исп рв а губа во г) коњ а. И овде ј е, као што в идимо , та кође п рисутан м отив сн а, након ч ега сле ди позит иван исход, о дн осно по двиг.

У свако м случај у, дакле, и у наве де ној бајци јасн о у оча вамо при сус тво о соб ен их симетр ија и на униве рзалним о бра с цима з ас но в аних (п ринц ип 19), с кл адно уком понова-них релацион их ко мплекса, уоблич ен их на т а кав начин д а с е

73 О делокругу пошиљаоца, као и о одговарајућој подели бајковних функција по ликовима, тј. делокрузима, в. у: V. Prop, Morfologija bajke, 86-90.

откри в ају те к нако н више ди ме нзионал не стр уктурне ана лизе, непо средно све дочећи о коле ктивном („народно м“ ) аутору ове б ајк е. Путе м овако складни х структур а, к ао ш то за кљ учује Л еви-Ст ро с, о ствару је с е комун икац ија и зме ђу древних пошиљ ал аца (некадашњ а друштвена з аједни ца) и нових н ар аштај а, при чем у се – на ни во у несв есног – п ре да ју поруке о д с уштинско г зн ач аја, кој е (у и ницијац иј ском кон те ксту) уобличавају карактер нових члан ова зај ед нице.74

74 В. напомену 63. Такође в. и: E. Lič, Klod Levi-Stros, 73-74.

50


51


I I. 3. ДУБ ЉИ СЛО ЈЕВИ ЗНАЧЕЊА

КО МУНИК АЦИЈСКА С ТР УКТУРА БА ЈКЕ

Општ и ок ви р: размена ли ца и објек ата . У кон текст у комун ика ци јског ана литичко г приступ а, б ајку мо жем о сагледа-ти к ао с ис те м чији т ок/ ди намику у словља вају стања незаси-ћености/ негатив но сти јунака бајке. У век када до ђе до о ва кв ог н егати вн ог стањ а, обавезно ће уследи ти одгова ра јућа реак ци ја јуна ка, или – д ругим р еч им а – д ол аз и до пром ен е, „нешто се дешав а“. Наве де на незасиће но ст/ негатив но ст, ка о и а нал огна засић ено ст/афирм ат ивност ј ун ак а, ус поставља ју се (примарн о) у односу на одређена л ица и (се кундарно) у односу на пр едмете и ли појав е. У б ај ци „Ба ш-Челик“, та кв а лиц а су девојка /ж ена (цар ева ћерк а), ка о тражено лице првог с тепен а, и с естре ( ко јих ов де има три), ка о тражена л иц а другог степена. Када ј е реч о тражен им објектима, то су, пр е свега, јунаков жи вот/ж ивоти и три ча робна ср едств а (тј. тр и чаро бн а пера) , као тражени об-јекти п рв ог степен а. Ме ђутим, ју наку с у за коначну з асићеност/афир ма тивнос т такође н ео пходни и „ју наштв о“ (тј. сп ољаш-ња душ а) Баш-Че ли ка, ка о и жи ва вода (у не посредн ој вези с а с ти цањем но во г жи вота) и присуст во чароб ног помоћни ка (у неп ос редној ве зи са стица ње м чаро бног с редств а) . Такође , у контекс ту уметнут ог тока б ај ке, јун ак у је потребна и ватра, уз дока зе изврш ених под ви га (уши од аждаје, н ож који ни ко н е може д а пом ери осим њ ега). У заме ну за нав едена тр аже на лица и објекте , ју нак „нуд и“ објект е и способно сти ко је сам поседуј е, а који су тражени од с тране д ру гих л иц а у ба јци. Ови об јекти (с по собнос ти, ак ци је/чинови) ко је јуна к даје у „з амену“ јесу с ле дећи: тр и подв ига (убијањ е тр оглав е аждаје, дивова и змиј е, заједно са док азима које је ст екао), вода (од но сно „тр и маштраве вод е“ које јунак да је Баш-Чел ик у у з аме ну за три живота ), као и спос обност к ушања/дивљ ењ а (јуна к учи царев у ћ ерку к ако д а куша „ Баш-Челика“, как о би се с аз нала т ајн а његовог јунашт ва). О си м тога, и „о тм ица“ сест ара од стра не змаја , с окола и орла т акође се

претв ара у „дава ње “ сеста ра, ко је је јуна к спрове о како б и ( у зам ен у) стекао ча ро бна средс тва , од но сно ч ар об не жив от ињс ке по моћ ни ке. Конкретиз овано о др еђење фо рмативне дим ензије б ајке. Д а бисмо ук аз ал и на ду бљ е структ ур не слојев е у ко јима се ис-пољавај у по менути х ар мо нијско- си метријски прин ци пи, н ео-пх од но је изл ож ити и из ве сну, крајњ е сажету м ет одолошк у д игресију , у непо средној вези с а одре ђе ње м формалне структу-ре бајке. С ти м у ве зи, по нов ић ем о да у свим б ај кама – с а одго-варајућом ка рактери ст ичном с тр ук туром – д ина мичност , тј . ра-дњу, и зазива не за сић еност/н егат ивност о дго варајућег лиц а (у идеа лт ипском/си ст емско м контекст у, то је јунак) у од но су на траже на лица и об јекте, к ој и су у корелац иј и са објект има које ј унак поседу је и д аје у зам ену. Из пре тх одн ог след и д а осно вне елемен те бај ке – н а формати вн ом/фор мално м нив оу – пр ед ста-вљају с та ња (С) ју нак а, ко ја м ог у бити афирм ат ив на /з асићена и не га ти вн а/ незасић ена, као и полу зас ићена, т ј. полунезасиће на. (К ад а се у ов ај базични с тр укт урн и оквир уведу п ојмови синта-гма тског и парад игм атског н иво а – који су, у к онт ексту н аш ег при ступа, неопх од ни за т зв . формат ивн о о дређење бајк е – та да мож ем о го ворити о си нт аг матској, т ј. н еп ос редној з ас ић ен ос ти , незас ић ености и пол уза сић ености/полун еза си ћен ости, на су пр-от пара ди гм аг ма тској, т ј. п от ен ци јалној з ас ић ен ос ти , незасиће-ности и полузасиће ности/по лунезасић ености. 75) Тако, у ба јци „Б аш- Челик “, јунак у јед но м тренут ку „поседује“ девојку/ж ену, али не „по седује “ сестре (не зна где су , нити шт а је са њим а, да кл е – ни је остварио потпу ну заси ћен ост; стање полуза сиће-ности ), док у д ру гом тр енутку, тј . стању, по стоји об рну та ситу-ација (н акон ш то јунак у потрази за д ев ој ко м/ же но м пронађе „у сп ут“ и с ест ре; ста ње п ол ун езасићености ). У н ав ед еном кон-тексту, полу засићено ст , тј. по лу не за сићено ст , јес те стање које 75 На овом месту се не можемо детаљније бавити нијансама наведене проблематике (формативно одређење бајке), те смо представили само основне црте, тј. оквир који превасходно има илустративно-дигресивни карактер у контексту (етнолошко-антрополошке, а не фолклористичке) студије примарно усмерене на проучавање универзалних образаца у културним феноменима, а не на бајку као појаву.

52


53


се базира на ка тег ори ји парти куларнос ти, на сп р ам које сто-ји у ни ве рзалнос т, ка да је општ а ситуа ци ја п отпун о зас ићена/афирма тивна и ли потпуно не засиће на/негат ивна. Ос им тога, с та ње ( као основни е лем ент ба јке у окв иру о вог к ом ун икациј ског аналити ч ко г систем а) може бити од-ре ђено (нужно) и ли неодр еђено ( могуће). О не одређ ено м, тј. „ могућ ем “ стањ у г ово ри се он да ка да постоји разлика и змеђу синт аг мат ске и пар ад игм атске равни ( у од нос у на афирмати-вн ост и негат ив но ст, тј. парти кулар но ст или уни вер залност , релаци је глав но г лица/јунака А и контек ст а тражених лица/о бјек ата Т) , при ч ему је за од ређ ење ос новног квалитет а стањ а ме родавна синта гматска ра ва н. На ов ај начин добијамо и општу ше му з а одређењ е стр уктуре ба јке (у ск ладу са од говарајућим ан ал итички м си стемом; в иде ти предст аву ПС/ 2) . Уколи ко проши рим о и усложни мо ову општу формулу, у ве зи с а саг ле давањем радње (ток а) бајке као комуни ка ције и зме-ђу гла вно г лица/јун ака бајке (А) и њего вог/његов их проти вника (о знака Б), онда би с е општа стр ук тура бајке ш ем атски м огл а представити и на сл едећи начи н (видети предс таву П С/3). Измеђ у свака дв а стањ а (С) т еч е ра дњ а бајк е, то ко м кој е се од ви ја размена о дговар ај ућ их и нформација из међу лик ов а, тј. главних к омуникатора. Ова ра зм ен а и нформ ац и ја може се св ес-ти на основне к омуникати вне ситуа ције (КС ; пре цизни је – на у во дн е и гл авне КС) к ој е настају међу д от ич ним к ом ун ик ато-рима, т ј . ликовим а ( А + Б). На ве дене к омуникат ивне сит уа ције пре дс тављају деша ва ња бај ке ( ознака Д, нас уп рот стањ им а – С ). Увођењем на ве де них нових по јмова и симбо ла д одатн о се с пецифи кује и у сложњав а р аније предочена опш та ше ма бајке (видети предст аву П С/4 а) . При мар ни логички мод ел и б ајк а. К а да погле дамо пред-ст аву (н а овај н ачин реконструи сан е) општ е структ ур е бајке, видимо да с е она засни ва упра во на рел ац иј и 8+1+(1 )+1 +8, која је – према пр ет ходно ук аза номе – у ниверз ал но г каракт ера . Уколико се д од атно размотри наве дени структ урни окви р, при мећ ује се д а се ов а ш ем а може свести на оп шт у логичку ст-рук туру кар актер истичн у за суд, од носн о – на примар ни лог ички

мо дел који с мо р еконстр уис али на ос нов у увид а у системск у повеза ност ба зи чних/спе цифичн их замен иц а и прил ога срп-ског ј е зик а.76 Другим речима , навед ен ом о пш том шемом о бух-ваћ ени су сви осно вн и кван ти фи кат ори (сви/универз ал но, неки тј. понек и/пар ти кул арно, је(сте) /а фи рм ативно и не, тј . ни је/нег ативно) , к ао и модал ит ети (м ода лн и о ператор и: нужно /ап-одиктичко и м ог уће/пробле матичко) , који уз субј екат (S) и предик ат (P) чине осно вне елеме нт е суда. У основн ој ше ми стања (С), субјект у од говара ј ун ак/ос новно л ице у бајци (А), а предикату – т ражен о ли це/објекат (Т) , ил и обратно (јер ј е би тна р елација), д ок је повезано ст осталих е ле мената опште структу ре бајке са логичк ом структ уром су да, тј. с а примарн им л огичким м оде ло м, сасвим ј ас на : засићен ос т о дг овара афирмативност и, а незаси ћеност – н егативности , док су и у је дно м и у д ру го м конте кс ту на истовета н на чин п рисутне кате горије у ни верзално-с ти и парти куларнос ти . Исто т ак о, о дређе на и неод ре ђе на с тања у потпу нос ти одговар ај у мода лни м кат егоријам а ну жно/аподи-кт ич ко и мо гу ће /проб лем атичко.77

Пола зећи од пре до чених а на лог ија ор га нс ког (и сист емског) ка рак те ра, разма трана ра зл ичита ст ања могу се предста вит и по у зору на суд ове из поз на тог логичк ог квадрат а (к оји ј е од п осебн-ог з нач аја и у ко нтексту фор мир ања/од ре ђи вања кате горичко г с ил огизма, к ао ло гичког ф ено мен а сушт инс ког ка рактера са специфич ним , ун иве рз ално рас пр острањеним, с тру кту рним ка ра кте ристика ма) 78, однос но – као уни ве рз алн о-афирм ат-ивн а, униве рз ал но- негат ив на, парти куларно -афирм ат ивна и партику ларно-нега тив на стања. Другим р еч има , сва ко ст ање, к ао еле ментарни д ео тз в. формат ив не д им ензије бај ке , може се представити к ао одговарају ћи суд. Ре цимо, п очетно/„нул то“ стање ( С1 ) у бај ци „Баш-Ч ели к“ мо же се ок вир но презент ова-ти у обл ику (п робле матичко г) универзално- афирмативно г су да/76 В. поглавље „Универзална структура мишљења“ у: И. Тодоровић, Ритуал ума; исти, Митска истина Срба, 214-222, 205-209.

77 О одговарајућим логичким појмовима, тј. категоријама, в. у: Gajo Petrović, Logika, Dnevnik, Novi Sad, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998, 52-56.

78 О овоме ће бити више речи у другом делу књиге.

54


55


конс тр укта: (могућ е је д а) свако Т1 је з асићено у одн осу на А. Дру гим речима, са стано ви шта с ин хро нијске с ин та гм атске ос е – која ј е једина м еро да вна за одређ ивање к валитет а, од носно афир матив но сти стања/ су да – јунак /и ницијално лице није манифе стно „н ез аси ће н“, од нос но – он ј ош уве к ниј е с вестан недостатак а присутних н а ниво у п ар адигматске осе . Усл ед тога је о во стање неодређен о, тј. проблема ти чко, што условљава да-љи ток бајке , која ће т р аја ти све док се у п отпуно ст и не уобличи као заокр ужена ло гичка це лин а, односно – све док се н е д ође до нужног/аподикт ичког универ зално- афирма тивно г стањ а. На исти начин с е и свако др уго стањ е м оже свести на суд ов ог типа (в. ше мат ске пр едс таве ПС /4б и ПС/5 ).

Наравн о, сви елемент и прису тни у оп штој структу-рно ј шеми стањ а у бај ци – који с у с уштинс ки иденти чн и са ос новним еле ментима пр имарног логич ко г модел а – нису „иза-бран и“ случајно. Другим ре чим а, а налогија и зме ђу ба јк е – као једног од на јсл оженији х, стр уктурн о мо нолит них , тј. на з ај ед-нички м/ универзал ним на челима зас нованих ис пољав ања језик а – и суда ( да кл е, базични х п ри нципа ми шљења, к оје је , подр азу-ме ва се, неодв ојиво о д сам ог језика) ни је п роизвољна и н ије с ам о коин цид енција. Ова аналог ија се, п о св ему суд ећи , з аснива на дуб љи м структу рн им начели ма, универза лно распро стр ање-ним у различити м ку лт ур ним и пр ир о дним ко нте кс ти ма, ал и и н а о дговарају ћим „с мисаони м привла чењ им а“ која пос то је на синхрон ијс ком н иво у.79

Информативн а димензи ј а б ајке – додатни диг ресив-ни осврт. Овде је н еопходно изв ести још ј едну с ажету, али и ст овр емено и неопхо дну дигреси ју , како би се раз ма тр ани ко нте кст с агл едао у цели ни. Наиме, н а по ме нути примар ни логич ки модел ди ректн о с е н адове зује тз в. прима рни јез ичк и/јези чк о- се мантичк и модел (од носно мод ел прим арни х кате го-рија), кој и је са њиме неодво јив о сист емс ки по вез ан у о кв иру 79 Уп. C. G. Jung, Sinhronicitet: načelo neuzročnog povezivanja, у: C. G. Jung, W.

Pauli, Tumačenje prirode i psihe; K. G. Jung, Sinhronicitet kao princip akauzalnih veza, у: Duh i život. В. и инспиративни научно-популарни текст (са рецензијама еминентних научника Дејана Раковића и Ђуре Коруге): Спасоје Влајић, Свест и надузрочни поредак природе, Мирослав, Београд, 2001, 89.

јединстве ног прим ар но г језичк о- логич ко г модела, а о вај сис тем термино ло шки м оже мо одредити и синтагмом п ри мар на стру-кту ра мишљења.80 Као ш то с мо ве ћ н аговес ти ли, сист ем ск и оквир ко ји фор мирају ба зичне /с пеци фичне заме ни це и при ло-зи срп ског јез ик а непосредно на м п редоча ва сло жен и компл-ек с са чињен о д два међусо бно комп лем ентар на и ме ђуз ависна подсистем а: прим ар ни јези чк и мо дел, з аснован н а 8+1 о сн овних е ле мената/ катег орија (какв о/квалит ет, колико/к вантитет, к ако/начи н, ко/ личнос т (бић е) , шта/радња, где/просто р, када/врем е, куда/ кре тање + (за)ш то/ узрок- фу нкција), и прим арни л ог ички м одел, заснован т ак ође на 8+ 1 основних н ачела, ко ја сва ки од нав ед ених еле ме на та из ок вир а прима рн ог језичког модела ст ру кт уришу у ко нтексту фор мир ања 1+8 нових, произлазећих принципа (в. представ е PMS/CC//1- 4; Y1 у MM ; Y3 и Y2).81 З а нас је, ме ђутим, од п ос ебно г зна чај а то да сл ичан стру кт урни о квир неп осредно саг лед авамо унутар структуре српских бајки (в. представе П С/ 2, ПС/3, ПС/ 4а, ПС /4б + ПС/5 и П С/ 6) , као и чи њеница да управ о елемен ти (8+1 ) на ве деног п ри марн ог јез ич ког модел а ( мод ела к атего рија)82 непо средно ук аз уј у на нај св рс ис ходни ји н ачин к омплет ног саг ледавањ а и анализ ир ањ а феномена б ајке, ко ји у себе укљ уч у је и разр ађе не, а у пракси потврђ е не као фун кционалн е, систем е друг их а ут ора. На име , у скл а ду с а наши м о сновни м м етодоло шким пр ис ту пом п ро уч авању ба јко вног сис те ма, ст ања и деша вањ а одр еђују фо рм ативну диме нз иј у бај ке , до к инфор ма тивну дименз-иј у бајке одр еђ уј у о дгова рајући мотиви (М) , функције (Ф ) и ко-ор ди натни сис тем (КД С) , засн овани на о сн овним питањима: 1) какво, колико, как о – за мотиве (М); 2) ко, (за)шт о, шта – за функ-ци је (Ф ); к ао и 3) г де, када, куда – за ко нс тр укцију к оо рдинатног с ис тема ба јке (К ДС).83 Наведене „фу нкције“ с у схваћене упр аво 80 В. напомену 76 и смернице предочене у претходним напоменама.81 Све шематске представе уз одговарајућа непосредна објашњења в. и у: исто.82 О појму категорија (у наведеном контексту) в. у: И. Тодоровић, Ритуал ума,

430-433.83 Услед ограничености простора и опште усмерености студије у другом правцу, на овом месту није могуће (а и методолошки је непотребно) износити конкретизацију представљања наведене информативне димензије бајке.

56


57


онако ка ко их је сх ват ао и Владим ир Проп , чиме се , у остало м, и успос та вља мо ст измеђ у нашег структу рн ог моде ла и Пропо во г м одела, к ој и у с вак ом случ ај у предста вљ а инициј ални и највећи допринос мор фолош ком одређ ењу бај ке у општ ем смислу .84 Пр ема томе , уз помоћ п ри ма рног јези чко г мод ела , кој и се систе мс ки надов езу је на пр има рн и логичк и модел, у потпуно-сти семантички са гле давам о ба јк у као феномен , након ш то смо (к ори стећи ме тодолош ки ок вир ан ало га н прима рн ом логи чком м оде лу) а на ли ти чки рашчл ани ли и одред ил и ње ну формал но-комуникацијс ку ди мензиј у.

Подразум ева се, о вд е је реч о р аз мат рању ан ало-гија на вишем и сложеније м ко мун икацијск ом нивоу (с а конструкцијски м и х ипотетич ки м предз наком), након шт о см о предс та вили и а на лог ије ко је су сасвим оч игледне и везане за по вр шински нив о. Како го д б ил о, свуда се – у разл ичитим к онт екстима и димен зиј ам а – уочавају сродни ст руктурни обр асци, ко нс та товани и у друг им кул турним и пр ир одним феномен има. А повр х свега, кад а најслож енију ср пск у бајку, „Баш- Челик“ пред ст авимо у њеној ц елоку пн ос ти, пр ед нам а ће се пон ово ука зати упра во наведени универ за лн и стр ук ту-рн и о брасци, с обзи ром н а то да примењ ен а комун икаци јска ана лиз а резултира финалним м од елом бајке кој и се састоји од 9 стања и 8 деша вања (в. пр едставе ПС/ 4б , ПС/5 и ПС/6), уз ос нов ни стру кт ур ни окви р с ачињен од 9+(1)+9/ 9+8 бази-чних елем ената, пр ис утних н а н ивоу и једно г ( стања) и друг-ог (дешав ања ) ко нтекста. И з дот ич ни х таб ела јасно се са гледав ају и претх од но пом ињана фина лн а синт агм атс ка пос ти гн ућа ј унака бајк е, ка о изр ази е ле мент арних рела ција кој е су истовре мено к ара-ктеристичне и за оп шту , и деалти пс ку бајк у, одно сно – као и зра зи еле мента рн их ре ла ци ја ре ал но пос тој ећег с ист ема, к оји мо жем о одред и ти назив ом ба зич на прим арн а митск а матриц а.85 Наиме, крајњи р езу лт ати настој ања јунака бај ке „Ба ш-Челик“ 84 В. студије: V. Prop, Morfologija bajke; В. Я. Проп, Фольклор и действительность, Наука, Москва, 1976.

85 В. у: И. Тодоровић, Митска истина Срба, 230-239; исти, Ритуал ума, 364-370; уп. и: исти, О јединственом систему елемената културе, 98-100.

ис товремено су и су шт ински елем ен ти бајке к ао п ојаве, а ли и ин ицијације као идеалти пс ко г ритуа лно г обр ас ца, који се – ка о што је доказано – логично на лази у о снови фе ном ен а бајке.86

86 В. поглавље „Бајка као целина“ у: V. Prop, Historijski korijeni bajke, 533-546; в. резиме у: И. Тодоровић, Иницијацијска структура и значење српске бајке – етнолошки контекст, 464.

58


59


I I. 4. ПОБ ЕД А КУЛТУ РЕ И КОМПЛЕТИ РАЊЕ ПСИХ Е

ДЕК ОДИРАЊЕ СРЕДИШЊИХ МИТЕМ А( ИЛИ ЦЕ НТРА ЛНИ СЕ МАН ТИЧ КИ ОКВИР )

Ос новни е лементи ц ентрал ног семант ичк ог оквира. Д акл е, на ко н пр име не комп ле тне син хронијске структурно-ко му никацијске ан ализе, б ај ка „Б а ш-Ч елик“ се пред ставља ка о сло же ни, ви шедименз ио нал ни мит ск и ко мплекс , ко ји с адржи мн ош тво харм он иј ско-сим ет риј ски ор ганиз ов ан их и ме ђус о-б но пове заних п одсистема, чије ре лац ије сао пштавају кљ уч не пору ке овог ми тс ко-бајковно г текст а. У н аведеном с ми слу, пре-дочен и те кс т м ожемо посматрати као сложен и лог ич ко-ко муни-каци јск и с истем, у ч ијо ј с е основ и н ал ази ба зи чни сема нт ички код в анвремен ск ог ка ракте ра , о дносно – по рука зас но ва на на сао пш та ва њ у архетипских са држ аја о и ници јацији и индиви-ду аци ји, тј. о у зр астању и из гр ад њи лич ности, пар алелно с а формир ањем и у склађив ањ ем социо -к ултурних темеља .

Др угим р ечима, пр им ењена анал иза н а с ас ви м непос-ре дан на чин пр едочава тростру ко п отенцирани , ф ундаментални мит ски об разац, де финисан као базични а сп ект пр им ар не митск е матрице (а зас нован на с ле дећим релацијама: муш ко – же нско, човек – жи вотињ а, жи вот – смрт , кул тура /кућа/ св ој е – при ро да /ш ум а/туђ е) .87 Ода вде дир ект но произлази и одг ова-ра јући ди јахрон иј ск и текстуа лни сл ед , к оји по тен цира на че ла ини цијаци је , бра ка, социјалн ог поретка и успостављ ањ а кул-туре на с прам н е-културе (т ј. д ивљег и не очо веченог ).

Наиме, ј ун ак – са с та новишт а синх ронијск е анализе – п оседу је 9 в ре дности к ој е „ну ди у з ам е ну “ (у окв ир у одго варајућ-их к омуникати вних сит уација , у ко ји ма ступа у релациј е са дру-гим глав ни м кому никаторима ба јке). С д руге стр ан е, он такођ е траг а за 9 основ ни х траж ен их о бј еката /л иц а, к оје „добија“ као

87 У ствари, реч је о првом/бајковном аспекту (в. шематску представу Х2/А наспрам Х2/В) сложенијег комплекса, који у другом делу ове студије представљамо и дефинишемо синтагмом примарна митска матрица (в. представу Х2).

резулат о дг ов ара јуће кому ни ка ције. Од о вих основних „ко муни-кацијс ки х“ елемен ат а, уо чавамо 6 (3+ 3) јединс твених обли ка и 6 о блика који с у пр исутни и у прв ој и у другој целини/ску пу елемената (в. п редстав е П С/5 и ПС/ 7). Ов и елементи су исто-времено и чи ниоци/ел емент и ра зм ене (18+ 1) , о д којих се састоје основне к ом уникативне сит уације (8(+ 1) +8 (+1)), тј. де шавања (8 (+1)) ба јк е (в. представу П С/6), п ри ч ему ј е с ваки од нав едених 9 + 9 осн овних ел еме ната заступљ ен по је дно м, осим еле мента а (де вој ка/жена), који је за ступљен д ва пута (в. п ред ст ав у ПС/6) . На ов ај начи н, у табе ли јасно саглед ава мо управо п оменуту ба зич-ну пр им ар ну митску матри цу (као, дакл е, обје кт ивну к атегорију) у в иду финалних постиг ну ћа јунака бајке (в . пред ста ве ПС/5 и ПС/7), о дн осно – у виду осн ов них резул тата/т ражених об јек ата д о којих он дол ази н а к рају б ај ке (а = дево јка/ж ена, х2 = чаробни помо ћник/ж ивотиња , е = жив а вода/но ви живот, д = тајно зна-њ е о ј ун аштву/ ду ши Баш-Чел ик а/ /знање к оје омо гућава побед у култу ре над стих ија ма п рирод е). Да кле, овд е сас вим н еп ос редно с агледа вам о сема нти чку ма трицу кој а пове зује кљ уч не елемен те примар не митске матр ице: жена – ж ивотињ а – жив от – кул-ту ра . Према то ме – у к онтекс ту ми та о му шко ј иницијацији – ст ицањем жен е, ж ив отињско г помо ћн ика (тј. ов ладавањ ем над живо ти њама), н ов ог живота и к ул турни х зн ањ а и дости гн ућа остваруј е се ини ци јациј а/ инди видуаци ја ли чности 88, у з сти цањ е статуса пу ноправног при падника др уштвен е зај ед ни це, спосо-бног да се ожени и за сну је своју по родицу.

С д руге стр ане, и сти сема нтички о кв ир јас но се уо чав а и унутар матрице ко ју форм ир ају е лемен ти з аједн ички за скуп средс тав а/објек ат а кој е пос едује ј унак и за ск уп ср едст ав а/обје-к ата ко је јунак тражи (секун да рна пос тигнућа јунака бај ке): б (три се стре ју нака = же не), х1 (т ри ча ро бн а пера = средст ва која за мењују помоћник е- живот иње ; сав ез са дивљом приро-д ом), у (три жив от а/ додатни живо ти ), в (три подвига/ до ка зи о по двизима у шуми/побе да над д ив љим ство рењима = побед а култур е над ди вљо м при род ом) . Дакле, и овде ј ас но уочава мо 88 Уп. са схватањима Јунга и његових следбеника; в. М. Л. фон Франц, Процес индивидуације, у: К. Г. Јунг, Човек и његови симболи, Народна књига, Алфа, 1996.

60


61


примарни сема нт ички ко д: жена – жи вот иња – жи вот (смр т) – к улт ура (п рир ода ), уз до да тно пр исуство ком пле ментар них семан тичких р ел ација унутар ( по д)система (савез са дивљом пр ир од ом нас пра м победе над д ив љо м природом, п оте нц ирање тр оч ланос ти свих елемен ат а, итд.).

Изд ва ја ње семанти ке ва тре и во де . Међути м, ос им предоч ен а два п одсис тема, у оч ав амо и трећу ма трицу , ма нифес-товану пут ем ел емен ат а кој е примар но поседује ју нак (поче тна п остиг нућа ј унака б ајке): г (три маштрав е вод е/вода к оја враћа у жи вот = во да), ђ (основни жи вот ју нак а), ж (сп особно ст/знање ку шања Баш- Челика /„ ди вљ ење“ = људска му дрост/култур а као начин побеђ ив ањ а дивљег ство рења) + В Т (ват ра коју јунак посе-дује, ка о основно кул турно обележ је, да би ј е потом и згуби о и опет донео, тј. вр ат ио , у ок вир у уметну те д еонице бајке, коју о дређујемо си нта гмом „п ро ду жена ноћ “). Елемент ват ре је у к он тек сту пр едо чене м атр ице, као и у контексту целокупног си стема, издвојен и нала зи се – на дуб љем стру ктурном нивоу – у н еп осредној вез и са в одом (ел емент г ). Ка о што ви димо, и у о квиру тр еће матриц е раза зна је мо ос новни струк тур но-семантички обра зац карактери ст ичан з а претходн е дв е, шт о је очигл ед но на пр имеру при суства е лем ената живота и културе (по б еде над д ивљ им, нељ удским ), при че му су д ва преост ала елем ента управ о компл ем ента рни ан ти поди – в ат р а и вода , шт о такођ е непосредн о у казује на рационал ни системс ки к онтекс т.

У дотич ном смис лу, у о квиру три пре дочен а подси сте-ма к оји с е са гледав ај у као саст авни дел ови је дин ст вене с исте-мске целине , п ри чем у је јасно н аглашена пр има рна м итс ка м атриц а, с ам о вода и ватра п редст ављ ај у одступајуће кате-гор ије , т ако д а мо жемо н асл утити и т о да о ви компл емент-ар но супр от ни е ле менти на о собен на чин упр аво ко ди рају о дговарајућ у ди мензију си стема. Д руг им речи ма , вода је у на ве деном контекст у прво ст епено по ве зан а са е лем ен тима х1 и х2, који упућ уј у на животињске помоћник е/д арива оц е, тј. на ж иво ти ње, док је в ат ра структур но повезана са елеме нти-ма а и б, од но сно – с а женама као траженим ли цима, тј. са ц арево м ће рком и се страма.

У следе ћо ј фази ан ал из е доб ијени зн ачењски контекст , базира н на од носима ват ра – же на и вод а – животи ња , деши-ф рујемо на осно ву релац иј а култура – пр ирода и жи вот – смрт, к оје су с ад ржане у п реоста лим ел еме нтарни м о дн ос има предочене п ри мар не митс ке мат р ице, к арактерист ич не и за иде ал типску ба јку. На им е, ватра је симболички н аглашена ку-лтурн а ка те горија , исто к ао што ј е вода – природна ка те горија ; такође , жена припад а к ултури, док ж ивотиња пр ипада прир оди (в. представу ПС/7) .

Затим , у бајц и „Б аш-Че ли к“ јасно је, и на д вострук на-чин, по дв учена по везано ст во де са животом : Баш- Че лик добија ж ивотн у снагу након што га јун ак поли је са тр и ча ше воде, исто к ао шт о – с друге с тр ане ( симетр ично) – јуна к ожив и након што га по лију жив ом водо м. Исто та ко , вода се у универзалним оквир-и ма вез уј е за рела циј у жив от – смр т, ш то је нај оч иг ледниј е на ку лтурно о пш тераспрос трање ним при мерима и ни цијациј ског прел аска у „ нови ж ив от“ пут ем по тапањ а у воду и с ли чних об-реда. Такође, п од једнако јас но је наг ла ше на и в ез а ватре са кул-ту ром (у контекст у р ела ције к улт ур а – дивљ а природа), к ој а је универз ал ног к арактера , с обзир ом на чи њеницу д а је влад ање ватро м је дн о од нај значајнијих чове ко вих културн их дости г- нућ а. И овд е – као и у предању о св. Сав и и ана темама 89 – јунак узима ватру од дивљих/ шу мских б ића (див ова), ко ја су је већ има ла у посед у.

Финал на /о пшта п ору ка. С др уге стран е, за ко мплетно од ређење зн ачењско г контек ст а ватре и воде н еопходно је узет и у обзир и релаци је муш ко – женс ко и чо ве к – жи вотињ а. С тим у вези, од мах се мо ра мо сетити п рим ордијал но г мит ског обрас ца засн ов ано г на п редста ви о ј уна ку ко га гут а воден о живо тињско биће (риба , алтер на тивно: во де на нема н типа а ждаје) а у чијем с томаку он пр он алази ват ру, о дакле је из носи на поље – као на јв ише ку лтурно д обро (на једном плану ) и ка о сунчеву светлос т која с е вра ћа у виду но во г дана (н а другом

89 В. одредницу ватра (Н. П.) у: Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник, Етнографски институт САНУ, Интерпринт, Београд, 1998, 80-81.

62


63


пл ан у) .90 Тиме јунак, истовр ем ен о, прола зи кроз иниц иј ац иј у ( а на ли чном психолошко м пл ану – кроз инд ив иду ацију), п ос-тавши и с а психофизичк ог и са со цијал но г становишта спосо-бан да се о жени и за сн уј е п ороди цу.

Из с вег а п ретходног сл еди ве ћ н аговештени базич ни сема-нтички о квир (кој и, на равно, ни у ком слу ча ју ни је изол ован и је-дн означан ): да би се осво ји ла/до би ла жен а и овла дало (тајни м) знањ ем о начину поб еде култур е/ људско г над ди вљ им/нељудским, пот ре бн о је овл ад ат и светом ж ивотиња (или се пои стоветити са животи њо м) и от ићи у о но ст рано (д руги с вет се често нал ази упра-в о у животињ и), н акон че га след и пр еображ ај л ичнос ти , тј. ње но н ово р ађање . Унеколи ко другачи је реч ено, задо бијање д ух а- чувара (сопс тво) у н епосредној је вези са до бија њем жен е/брако м (анима ) и са побе дом над сопственом се нком ( ди вљом при ро дом) и ди в љим св етом. И ли, др угим речима, о св ај ање/упозна ва ње ватре (ниво аниме) уско је повезано с а овладавањем водом (ни во сопства)91 , као и обратно, ит д. Ово је – у најк ра ћи м могућим црта ма – и с то-времено и с уштин а иници јације ( али и инди видуа ције) и осн ов на порук а как о идеалт ипске б ајке тако и најсло женије /н ај познатије српске б ајке. У ост алом, у пра во прола же ње кроз в ат ру и во ду п ре-дстављ а у ниверзални синон им за ф еномен иницијације.

На рав но, на кр ај у тре ба ист аћи и то д а смо на претхо-дн им пр име ри ма не пос редно с аг ле дал и бајк у као ре ално посто-јећи ло ги чко-комун ика циј ски систе м, који дир ект но произ ла зи из ун ив ерзалних ст рукту рн их и логичк их образаца н а којима се засни ва цел окупна ства рно ст. И пр едо чени ц ен трални с ема-нтички оквир до датно је п отв рди о реал нос т при ма рн е митске м атрице као универзалне културне категорије.90 В. поглавље „Змај-гутач“ у: V. Prop, Historijski korijeni bajke, 342-369; посебно обратити пажњу на одељак „Борба с рибом као први ступањ борбе са змајем“ (356-366). Такође в. и: И. Тодоровић, Феноменологија воде – општи митско-обредни контекст, Бдење 7, Сврљиг, 2004, 181-195; Мирча Елијаде, Слике и симболи, Сремски Карловци, Нови Сад, 1999, 176-186.

91 Наиме, у наведеном се смислу ватра и вода могу повезати са резултатима Јунгових истраживања, односно – са његовим одређењима архетипова аниме и сопства, превасходно у контексту сагледавања елемената процеса индивидуације схваћеног као суштинско самоостварење (K. G. Jung, Arhetipovi i razvoj ličnosti,181).

64


65


66


67


68


69


70


71


II .5 . ГОВОР СН ОВА

И СТ ОВ ЕТ НИ МОТИВИ У СН ОВИМА, БАЈК АМА И НАРОДНИМ ВЕ РО ВАЊИМА

Сан и б ајка. В рл о в ажан аспек т пр оу чавања бај ке предс-та вља разма трање њ ене повезано ст и са с новима, одно сно – у логе моти ва сн а у бај кама, чим е се дирек тно задир е и у ис тражи-ва ње н ивоа ст вар нос ти сро дних с а категориј ам а ар хе ти пова и к ол ек тивне психе, односно – на диндив идуалних кат егорија, ко-је утич у на формирање м итски х пр едстава и образа ца. Уко лик о с е има у виду ч ињ ен иц а да „многи сно ви пре дс тав љају сл ик е и ас оц иј ације к ој е су сличне п рим итивни м ид ејама, м ит овим а и об редим а“ 92, раз матрањ е к онкрет ни х и непоср едних веза изме-ђу сно ва, наро дн их веровањ а и бај ке (која је п рави тр е зор „п ри-митивних и деја“) јавља се к ао сасв им реал ан задатак . Уостало м, већ см о раније скрен ул и пажњу на зн ач ај и пр исуств о м отива сна у б ајкама „Златна ја бука и девет пауниц а“ и „Ба ш- Челик “, гд е је падање јунака у с ан, односн о његово на ст оја ње да не з а-с пи, у н еп ос ре дн ој вези с а иниција цијски м подвизима и о дго ва-рајућим бо рбама.

Управо пре ко сна – к ао димензи је ст ва рности ко ја је најближа онос тр ано м – и када дола зи до пр ом ене с ве сти93, на р елеван та н начин се мо гу сагл еда ти питања из домена ф ормирања колективних/универзал них идеја и обр аза ца. У в ез и с т им, з а нас о д посебног, ил ус тратив ног значај а мо же бити чи ње ни ца да с у прилико м тере нс ки х етноло шких ис тр аж ивања (свр љи шк их се л а) заб ел еж ени снов и и в еров ања чи ји садр жај и вео ма по дс ећају на општерас прострањ ене и оп шт еп ознате м от иве ти пичне з а ба јку.94 Бл ис ко ст навед ени х садржај а снова и ве ро ва ња са садр жајима 92 К. Г. Јунг, Приступ несвесном у: К. Г. Јунг, Човек и његови симболи, 47. 93 В. зборнике радова: Svest – naučni izazov 21. veka, Evropski centar za mir i

razvoj, Beograd, 1996; Svest, spavanje, snovi, Institut za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, Beograd, 1999.

94 Уп. рад чији су делови укључени и у ову студију: И. Тодоровић, Бајковити мотиви у сновима и веровањима становништва сврљишког краја, Етно-културолошки зборник V, Сврљиг, 1999.

72


73


присут ним у бајкам а може говори ти и у при ло г тези о заједн ичк ом пор ек лу ових п ојав а.95

Бо си ни снов и. У кон текст у из но шења не по средних при-ме ра, сно ви Б осанке Милутин овић (ро ђе не 1946. год ине у Гули-јан у/ Сврљиг )96 могу посл ужити к ао из ва нредн а илуст рац ија/приме р снова који у себи са држ е мотиве тип ич не за бајку. Овом п риликом на ве шћ емо дв а карактеристична сна. По п рво м: 1) ју-накиња (Б оса) се у сну створи на гули ја нском гробљу, о дн осно на п уту кој и „води у гробишт е“ ; 2) она дол ази н а гро бље, међ у тим , уместо гр обова тамо у гледа куће које су поређан е „све једна по-ред друге“; 3) након тога она улази ун утра (не мож е да се сети на који на чин) и провлачи се „ из собе у со бу, из собе у со бу“; 4) св е п росторије су ок ре чене у бело, креве ти су на меште ни и све је сређено; 5) у с ва кој соби је не ко седео, али ништ а се није г овори-ло – с ви су ћу тали, а к ада б и јунаки ња некога нешто питала , није до бијала никакав одг овор; 6) из собе у собу се ул аз и, то јест про-влачи к роз „ду вке“ (рупе), а прозора (као ни пр авих врата) ниг де нема; 7) кроз т е се „дувке“ Боса једва пр ов ла чила, јер с у т о биле мале и ус ке рупе; 8) ју накиња п от ом сус реће ј едну жену ко ја јо ј са општава да Босина мај ка Но вка (у тренутку наста нка овог с на већ је била м ртва) није ту; 9) ус коро се пој ављ уј е и Босин дед а (Љ уба) у улоз и неке врсте саветни ка. О н јој пок азује пу т („вид иш о вај пут...“) који в оди из гробља у село и савет ује је д а иде тим путем прав о, да не гл еда ни лево ни десно, и да се не осврће; „а ли пази да н е наиђе ш н а стр ажу “, к аже јој на крај у.

А у друг ом, посебн о карак терист ич ном сн у, Боса с е 1) (одј ед но м) нађе у н екој великој кући , са вели ким, по ређаним 95 Уп. И. Тодоровић, Иницијацијска структура и значење српске бајке – етнолошки контекст, 461-462.

96 Босанка – Боса Милутиновић рођена је 1946. године у Гулијану/Сврљиг (девојачко презиме Тодоровић). Неки од њених бројних снова први пут су забележени као казивања („о Босиним сновима“) Босине комшинице из Гулијана – Милутинке Тодоровић (рођена 1921. у Црнољевици као Милутинка Радоњић), која је дотичне снове (први пут) испричала приликом разговора о веровањима везаним за „свет мртвих“. Тренутно Босанка М. живи у насељу Болеч код Београда, али се у сваком од њених специфичних снова радња одвија управо у гулијанском атару; уосталом, по признању саме Босанке М., Болеч јој одговара „зато што је подсећа на родни Гулијан“.

столо вима; 2) з а њима сед е мушкарци и жен е и неш то једу, али ништа не пр ич ај у; 3) она п ролази пор ед њих и нико је не пр имећуј е; 4) м еђут им, у тр енутку када хоће да и зађе, људи (очиглед но мртва ци) ско че на њу и почну д а је вуку – једни за ноге, други за ру ке , за сукњу ; 5) она ипак н ек ако успе ва да се извуче (тј. отм е) и зати м наил ази на в ел ику и густ у шуму; 6) ка да је прош ла шум у, угл ед ала је стражар е; 7) пола ко се и н е-примет н о провукла поред стра жар а и изашла н а в елики сеоски пут; 8) у том тр енутку с у сви не ст ал и.

Када је ре ч о анализи фор ме и значења предоч ени х снов а, сасви м ј е очиглед но да су у њима прис ут ни еле менти т ипични за бај ку, те д а се без узимања бајке у об зир они не мог у ни обј аснити . Јер, као што је познат о, и у бајц и огромну ул ог у играју „ предоџ бе о загробном свијету , о путовањ им а у дру ги сви је т“97, и ст о као и у наведеним снови ма. Д ругим ре-чима , јун ак иња у св аком од ових снова сасвим очигледн о бора-ви у свету мр твих ( чега је, у ос талом , и сам а св ес на ), и са њи ма сту па у различи те видов е кому никациј е, на сл ичан нач и н као и ју на ци бајке. З атим, к ућ а на коју се наил ази у бајк ам а има вели-ке сличн ости са кућ ом у до тични м сновим а. На пример, једна о д к арактери ст ика куће у бајци јесте та да се „ састоји из од јел а или с оба “98 , и да су улаз и други от вори „з астрти и з атвор ени“.99 У ову кућ у се углавном ула зи кроз не ки мал и отв ор (на пример: „ишао је дје ча к око куће, није на шао врата и већ с е хтио вра-тити. З ат им... је примјетио у ступу једва п римјетна вра ташца , о тв орио их је и ушао“100), у вези с чим тре ба нагласити д а с е и Боса у једн ом од с војих снов а (са н 1) про влачи из собе у собу упра во кр оз мале ру пе („дув ке “). Осим то га, тр еб а нагласи ти и да кућа из Босиног сна „не ма пр озо ра ни вра та“, ис то као шт о и х нем а ни кућа т ипична з а бајку.101 Т акође, бајковна кућа с е „нал ази у ш ум ском скровишту“102 ( тј. она ј е у н епосредној 97 V. Prop, Historijski korijeni bajke, 533.98 Исто, 180. 99 Исто, 181.100 Исто, 179. 101 Исто, 95.102 Исто, 181.

74


75


близини шуме), а у Босиним с новима шума се – као и у бајци – налази на границ и „с вета мр тв их “.103

А к ада је р еч о „великим, п ор еђаним столов им а“ у ку-ћи из Бос иног сн а и о д етаљу да „за столо вима седе мушка-р ци и жене и не што једу “ („ ал и нико ни шт а не го вори “)104, н еопходно је напом ену ти да узимање „ он остраног ј ел а“ пре-дставља п ос то јан мотив у ба јкама105 , те извесну врсту иници-јације за онога који у лази у свет мртвих, ј ер са мо онај к оји окуси хр ан у мртвих м оже на пра ви нач ин да општи са мртва-цим а. Из контекста дру гог Б осиног с на може се н ас лутити и то да она није б ила у ста њу да ко муници ра са мр тв има ( и) због тога што ниј е о кус ила хра ну са њ ихове т рп езе, мад а с е то екс-плицитно у самој п ричи/ ка зив ању не потенцира; тиме она и да ље ос таје невидљива за њи х.106 И т ек у трен утк у када Бо са жели да изађе (к ада долази у „гранично п од ру чје“), људи – тј. мр тв ац и – почињу да је п римећују, скачу на њу и пок ушавају да је ву ку натраг, а ли она им и п ак побе гне . Ов о – све заједно – представљ а ситуацију кар актери стичну и за бајк у, је р и Бос ин с ан и т ипична бајка у завршној фази с ад рже јунаково бекство.107 Ис то так о, и у прв ом Бо си но м сну, с ви на „о но м свету“ ћуте и н е дај у о дговоре на питања (односно, и не при-мећују дошљ ака). Тек када срет не св ог прет ка (о вде је т о деда Љ уба) у ул оз и са ветника и помоћ ник а, јуна киња ступа у ко-муникац ију и доб иј а знач ајна упутства. И по стојање с траже 103 Исто, 92-94.104 За наше истраживање је од значаја и текст Лидије Радуловић, који се такође бави сновима са етнолошко-антрополошког становишта (Лидија Радуловић, Сан и смрт – истраживање у приградским насељима Београда, Етноантрополошки проблеми 10, Београд, 1995). У наведеном раду помињу се мотиви – присутни у сновима казивача – веома блиски или идентични са предоченим мотивима из Босиних снова, рецимо: „Мртви седе поред великих столова на којима се налази што им је подељено на даћама“ (исто, 18).

105 В. поглавље „Напојила-нахранила“ у: V. Prop, Historijski korijeni bajke, 106-111.

106 Другим речима, „живи не виде мртве исто као што мртви не виде живе“ (исто, 115).

107 Бекство јунака из света мртвих бива постојана категорија у структури бајке; в. поглавље „Магијски бијег“ у: V. Prop, Historijski korijeni bajke, 517-531.

на грани ци св ет а ж ивих и све та мртвих такође је моти в кара-ктери ст ичан за ба јк у, исто ка о и моти в пр етка ко ји помаже. 108

В еровање у з ма јеве. У н ав еденом к он тексту неопход но је изд воји ти и веро ва ње у з мај еве, к ој е је б ило распрос тр ање-но у чи та вој источној С рб ији. По се бно ј е занимљ ива чиње-ница да ова ве ровања умногоме садрже елеме нт е п ри сутне и у ба ј ци , као и то да ча к чест о објашња ва ју неке н едо ум иц е које се јављају прилик ом бај кол ошких истраживања. За на с је на ов ом ме ст у посеб но важно то што се доти чне недоу мице везују упр аво за при ро ду сн а у бајци. У вези с тим п отребно је ск ренути па жњу на ок ол ност д а у ба јкама „при сусре ту са змајем н а јунака вр еба једна о пасност: опа сност сн а, опас-ност да заспи“109, од но сно (пре борбе): „ј ун ак спав а дубоким сном, по ложивши г ла ву на пр ин цезина ко љена, и њега ј е те-шко пр об удити“.110 Тако ђе, „ви димо у бајци двоструку при-ро ду сна . С је дн е стр ане, п ри је борбе или за вријеме борбе спава ју лажн и јун аци. С др уг е стра не, прије б орб е спава упра во јунак“.111 Повод ом тога Проп конс татује да „ пр ирода то г с на у с ам ој бајци није ја сна и захтиј ева сп ец иј ално раз-матрање“.112 Осим тога, он у с војим радовим а доказује и то да је сам јунак бајке – зма ј, однос но „ змајев ић “ (змајев син) , и да м у уп рав о та ч ињениц а омогућава да се (једини) с упротс-та ви змају. Дак ле , змај и млади змај/змајев ић нала зе се у нера ск ид ивој ве зи (кој а б и се, уз гре д реч ено, са ст ан ов иш та једног ј унговског при ступа мо гл а окарактерисати и ка о о днос ега и сен ке )113, односно – „змај зн а да посто ји јуна к“, штави-ше –„он зна да ће погинути од р ук е уп раво т ог јунак а“.114 У том смислу је к ар актери стична, ре цимо, рус ка бај ка „Б ој на 108 Најпознатији стражари/чувари су управо змај и вештица (исто, 399-401 и

114). Када је пак реч о мотиву „претка који помаже“, треба нагласити да је бајковни помоћник у непосредној вези са светом предака (исто, 284).

109 Исто, 335.110 Исто, 338. 111 Исто, 338.112 Исто, 338.113 Џозеф Л. Хендерсон, Древни митови и савремени човек у: К. Г. Јунг, Човек и његови симболи, 129.

114 V. Prop, Historijski korijeni bajke, 336.

76


77


К алино вом м ос ту “, у којој се ви шес тр уко на глашавај у к ако ч ињенице д а аждаје/ противни ци зн ају д а по стоји јунак, од-но сно д а само од њ ега мо гу погину ти , тако и чињени це веза-не за „рибље порекло“ ј унака, што је у не посредн ој вези са ри бљом п ри ро до м змај а. 115

У св аком слу ча ју, н а о снову рас положиви х чиње-ница може се извућ и за кључак д а јун ак и његов п ротивни к у бајци поседу ју квалитатив но исте о дли ке и б ор е се н а исти начи н као и зм ајеви у ис то чној Ср бији, од но сн о – зду хачи/з ду хаћи у за падн ијим ср пск им крајев им а. Другим реч има, „више струка п оду дарнос т (здух ача , нап. аут ора) са зм а-јем у источ ној Србиј и не сумњива ј е како у к аракт еру бића т ак о и у понаша њу “.116 Наиме, код Срб а постој и вер овање да се змајев и (исто као и здухачи) међус об но бор е, и то уп-раво у сну (!), а „о сновна ос оби на здуха ча (одно сно зма ја, на п. аутора) ј е хе ројска . Зду хачи је дне облас ти боре с е са зду хачима др уге з емље, как о би отера ли об ла ке с градом и олује које он и доводе , и т ако сачували свој на род , земљу, ус еве и друга д обра с во г краја“.117 Н ар авно, ова б орб а се, у ствари, од ви ја у сну, одно сно – „у ис точној Ср би ји се веровало да има о бични х љу ди који су змајеви и да се они, кад наи ђе непогод а, умире и као з ас пе, а из тела им изађе д ух (д уп ликат) , кој и одлази у борбу са алам а предв од ни цама градобитних облак а“ 118, тј. са дру ги м змај евима, ка о што се м оже виде ти и из карактер ист ичног с вр љишког пред ањ а о з ма ју Видену. Од посебн ог значаја ј е и следе ћи податак: п о спољашње м изгл еду „з духачи се много не раз ли кују од обичних људи . Са мо, они врло тв рдо спавају и т еш ко их је п робуди ти , а за то време д ух им ј е одсу тан“.119 Д ругим р еч им а, здух ач а, односно змаја, врло ј е тешко пр обудит и, 115 В. бајку „Бој на Калиновом мосту“ у: Руске народне бајке, Народна књига, Београд, 1963, 16-23.

116 Н. П., Здухач, у: Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник, 198.

117 Исто, 197.118 Н. П., Змај, у: Српски митолошки речник, 202.119 Н. П., Здухач, у: Српски митолошки речник, 197.

потпу но исто к ао и (често) ј унака у ба јци прили ком дола ск а змај а ( али и у ш ир ем конте кс ту, у вези са њег овим ју на чким подвизим а и борба ма). 120

Све пр ет хо дно изн есено мо же се дода тн о илус тр овати пр им ерима бр ој них мит ол ош ких пре да ња, реци мо – пр имером п оме нутог, раширено г предања о з мају Вид ену (варија-нт а: Стојан), т ак ође из с врљишког краја. Ов о предање се у потпуно сти у клапа у ко мплек с веровања у з ма јеве код с та но-вништв а источне С рби је , и з аб ел еж ено ј е у н еколи ко верзија, а нај ст ар иј а забележен а ва ријанта п отиче од Алек се Васиље-ви ћа.121 И у поменутом преда њу о з мају Вид ен у уочавају се , као и у друг им казив ањ има о змајевима из и сточн е С рб иј е, е лементи/мот иви ко ји су ист ов ремено к аракт ери стичн и и з а б ај ку. Та ко је, р ецимо, о тмица девојке/жене пост ојани елемент бај ке, а Ви ден – и ст о као, врло често, и з мај у бајци – „живи у пећини“. О сим т ог а, и В идену, као и змају из бајке, на крају одсек у г лав у, итд .122

120 С друге стране, од посебног значаја је чињеница да је и змаја/противника у бајци често (пред борбу или током борбе) врло тешко пробудити..

121 Алекса Васиљевић, О веровањима и обичајима из Сврљига, Етнокултуролошка радионица, Сврљиг, 1996, 32-33. О овом предању и његовим верзијама в. такође: С. Петровић, Митологија, магија и обичаји, 372-374.

122 О отмици девoјке в. ближе у поглављу „Змај-отмичар“, у: V. Prop, Historijski korijeni bajke, 373-384. Пећине су се сматрале улазом у друго/онострано царство и „зато змај (у улози стражара, нап. аутора) живи у јазбинама“ (исто, 400). Осим тога, „змај се може уништити само ако се одрубе све његове главе“ (исто, 337).

78


79


II .6 . КОЛЕКТИВНА ПСИХ А И СВЕО ДР ЕЂ УЈУЋИ П РИН ЦИ П

ЗАВРШ НИ ОСВ РТ НА П РЕ ТХ ОД НА ИЗЛАГАЊА И ИС ТРА ЖИ ВАЊА

Колек тивна и ин дивид уа лн а (над )и нт елиге нција. На основу пре тходно изложених чињен ица јас но је да с е компле-кси к ао шт о су сан, б ај ка и наро дна ве ро вања често могу до-во ди ти у н епосред ну в езу, одн ос но д а блис кос т садржај а снова и ве ров ања с а са држајима присут ни м у бајк ама мож е л оги-чно го во рити у п ри лог пр ед оченој тез и о з ај ед ничком пор еклу н аведени х по јава. До ступне чињ ени це нас о да тле са св им д ире-ктно у пу ћују и н а закљ уча к о реал ној егзисте нц ији ентите та н а ниво у ко лективно несве сно г, односн о – о р еалнос ти феномена н а нивоу к ол ективне пс ихе. Др у гим речима, у средишт у п редо-чен ог појмо вн ог троугла (сан – бајка – нар одна в еро ва ња) нала-зи с е уп раво и де ја о сп ец иф ичним м огу ћн остима ком уника-циј е, одно сно п ре ношења и н астајањ а истов ет них садржа ја/и нформац ија. Н а овакав п ри ст уп наводи на с н еоспорно у очено присуст во к валита ти вно иде нт ит ичних ил и в рло блиских с адржаја (м отива, е ле мената, ситуац ија ) и ст ру кт ур а у сновима и бајкама (к ао и у на родним веровањима), пр и чему је на о сн ову к онте кста јасно да се ови мо ти ви не поз ајмљу ју дир ек тно, већ да нас тају незави сно од б ило какве н епосредн е везе конкретних (овде разма тр аних) сно ва и бајки.123

Исти је случа ј и с а прис ус тв ом с пецифични х, симетр иј-ски и х ар мо нијски ор г ан изованих струк турних мо дел а у ми тов-има и р иту ал има. У ов ом смислу је посебно у падљив о п ој ав љива-ње 19-члан их стр уктурн их образац а, карактеристичних за униве-рзални к онтекст .124 В идели с мо и то да с е ов и обра сц и упорно и 123 Наравно, истраживање на ову тему се може проширити, уз знатно обимнији доказни материјал.

124 Уп. поменуте ауторове радове у којима су разматрани и универзални об-расци у културним феноменима. Када је реч о представљању непосредног

д ослед но п ој ав љују н а раз ли чи тим нив оим а стру кт ур не орг ани-зације најистак нут ијих к улт урних фе номена , о дно сно м ит ских и обре дн их с истема. Т акође, се мантичке це ли не с у у анали зирани м бајкама присутне, тј. р асп оре ђен е, на т ак ав на чин да их је – ка о што н ед во смислено по ка зује Леви -Строс – не могуће де код ира-ти без уочавања суштинских рела ци ја на синхронијском ни воу125 . Као ш то смо већ на говес тили, и ово ј е непосредн о показан о на примеру н аше б ај ке -модела („Б аш -Ч елик“) , која – као нај експо-ни раниј а и н ајсложени ја ср пска бај ка – у се би саж им а архе ти пске и и де алтипс ке обр асце.126 Д ругим ре чима, ни један по јед инац ни-је све сно осмислио ( ни ти је мог ао осмисли ти ) овако ко мпл ексна и виш едиме нзи она лна, а ли са вршено ха рмони чна с труктурно -се ман тичка п репл ит ања, в ид љива искључиво из с инх рониј ск е перс пе ктиве, о дн ос но – из угла с тру ктурне на уч не ан ализе са комуни ка цијским п редзн ак ом . Скреће мо пажњу на то да н икада н е треба изгубити из ви да д а ово н ије обична ч ињ ен ица, као н и б ројне ко но та ције које из ње п роизлазе .

Са ју нговског ст ановиш та, с лични пр име ри се објашњ а-в ају у ко нт ек ст у пост ој ањ а колекти вн е п сихе, одн осн о одговара-ј ућ их архетипо ва и а рхетипс ких п ре дстава (у з напо ме ну да и присуства универзалних структурних образаца у базичном оквиру митско-магијског мишљења, као и базичних ритуала, в. И. Тодоровић, Слично и супротно – прилог проучавању комуникацијске структуре магијског мишљења у народној медицини, Етно-културолошки зборник XI, Сврљиг, 2006/2007.

125 „Суставно примјењујући ову методу структуралне анализе успијева се све познате варијанте једнога мита распоредити у низ који чини неку врсту групе пермутација, и гдје варијанте постављене на два краја серије показују, једна и с обзиром на другу, симетричну али инверзну структуру. Уводи се, дакле, неки почетак реда тамо гдје је све било само каос и стјече се додатну предност да се истакну извјесне логичке операције које леже у бази митског мишљења“ (C. Levi-Strauss, Strukturalna antropologija, 232; в. поглавље „Struktura mitova“).

126 Већ смо нагласили да нам је ова бајка послужила као изванредно илустративан модел, пример појављивања већег броја хармонијско-симетријских „језгара“ на различитим структурним и семантичким плановима. Уп. и: Нада Милошевић-Ђорђевић, Од бајке до изреке, Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд, 2000, 30. О бајци у општем смислу и релевантној литератури в. у: исто, 162-166.

80


81


м ног и друг и ау тори г ов ор е о сродним појавама к ор истећи дру-га чију т ер ми нологи ју ).127 Са т ог стан ови шта , наве дени ар хе ти-п ов и, одн осно сад ржа ји колек ти вн е психе, контин уи р ан о утичу на колек тивно понаш ање, тј. на фу нк ци онисањ е љу дских г ру па, пре свега пут ем уобл ич ав ања ра зли читих си мбола и м итско-обред ни х сце на ри ја (зајед но с а шире схв аћеним к омп лексима ве ро вања). У навед еном јунго вском ко нт екс ту , преношење утиц ај а овога типа може се о бјашњава ти и на друге на чи не, али у сваком слу чај у са акце нто м ( или у н епосредној вези) на син-хронији и коле кт ив ној пс их и.

С дру ге стран е, кад а је р еч о и зр азито сложе ним с тру-ктур но -с ем ан тички м по ду дар ањима, која нагл аша вају инд иви-дуални к омуни ка ци јски конт е кст, логично се долази д о ид еје/хип от езе (са т еистичк им пр едзнаком ) о ла тентно м пр ис уству/у пл ив у – паралелн о с а колек ти вним ен ти тетима и од го вара-јућим е не рг ет ским п ољ им а/оквирим а128 – и специф ич них и нди-виду ал н их ентите та, с а ј единственим инт електуа лн о- рациона-лним мог ућност им а. Ово предс тавља ста но виш те ко је знач ајно продубљ уј е наш о пш ти истраживач ко -посматр ачк и оквир.

Завр шна разматрања – к а Лого су . У фи на лном освр ту п отреб но је у н ај кра ћим цртам а пр ужити још н ек ол ико дод а-тни х објаш њења, у з н апомену да т ерминол ошке фо рмулац ије к оје к ористимо по „п рироди ства ри“ им ај у радни карак те ра и да , свакако, могу б ити уобличен е и н а другач ији н ач ин. С др уге стран е, усле д нед овољне у ср едсређенос ти дом ина нтне на уч не пара диг ме н а поја ве ово г т ипа, бављење нав ед ен ом про блемати ком чест о н еизоставно има и експериме нталн и , гран ични ка рактер .

Шта је , д ак ле , осно вн и хеури сти чки путо каз д оти чних ис тр аж ивања? Наведе ни се ма нтичк о- ин формацијс ки уређу-јући фа кто р (ко ји мо жемо п ове за ти са мн ог им другим п рет-хо дно к оришће ни м одред ницама , р ецимо – са с интагмам а си ла 127 Види, рецимо, већ помињану књигу: K.G. Jung, Arhetipovi i razvoj ličnosti.128 Наравно, колективне представе и ентитети настају у непосредној вези са појединачним људима/индивидуама, тако да (у овом контексту) колективно логично представља једну врсту манифестног облика наведених индивидуалних/индивидуалног ентитета и одговарајуће интелигенције.

значења и с ила сми са оног привл ач ењ а)129 неоп хо дн о је п осма-тра ти у непосредн ој рел ац иј и са феном ен ом кол ектив не п си хе, у смислу ка те горије ст варности к оја о дређу ју ће утиче на проце-се и п ојаве из доме на о вд е одре ђеног тер мином манис тич ки (уп . са кате горијо м мане), и к ој а је у комп лемента рн о- супротном од-но су са индиви ду ал ном псих ом (повезаном са постоја ње м, т ј. фор ми ра њем пр ед става из окви ра т зв . аними стичких феном ена/проц еса; уп. с а ка те гориј ом аниме) .130

У с кладу са досту пним ч иње ниц ама мо жемо п ре-тпоставит и да с е на нив оу колект ивн е психе (о дн ос но н а нивоу пољ а несв ес но г) проје кту ју „самор егу ли шући“ ком пл екси, бази-ран и на сист еми ма ус ло жња вања, зас но ваним на примарни м структу рно -н ум ер ичким м атрицама (ко ји ма се , такођ е, конкре-ти зо вано бавимо у овој моно гра фи ји). М еђутим, и м ан истичка и анимисти чк а дим ензија /ко нт екст стварност и (заједн о са материјалном диме нз ијом у ужем см и сл у)131 подређен и су , по свему с уд ећи, ј едном свео бу хватном, свеодр еђу ју ћем пр ин ципу (н иво Д ух а/ Логоса), о ч иј ем по ст ојању сведочи и с ама чиње-ница да с у пр ужени до кази како св ест/псих а/ ум сасви м н епосре-дн о (и суштинс ки) ути че н а матер ију (п осебно упеч атљ ив в ид 129 В. закључке и хипотезе изнесене у једној од ретких књига у којима се непосредно износе покушаји дефинисања и класификације појава наведеног типа: С. Влајић, Свест и надузрочни поредак природе, 57-59. У вези с наведеним делом, од великог значаја је и разматрање релација/преплитања између 1) официјалне науке, 2) науке која се заснива на не-доминантној парадигми, 3) паралелене науке и 4) квази-науке. Наравно, ово захтева и посебну студију.

130 Уп. Арнолд Ван Генеп, Обреди прелаза, Српска књижевна задруга, Београд, 2005, 11-14. Ван Генеп разликује динамичке и анимистичке обреде, као основне категорије у својој (8-чланој) класификацији, на које се надовезују симпатички и контагиозни, позитивни и негативни, директни и индиректни обреди. Он наглашава како „симпатички обреди нису нужно анимистички, нити су контагиозни обреди нужно динамички; реч је о четири међусобно независне категорије” (исто, 12). Поред тога, дејство директног обреда је аутоматско, али ни индиректни обредни нису нужно анимистички (исто, 12).

131 Наравно, сва наведена терминолошка одређења су специфичност ове студије и овог приступа, тј. имају (одговарајуће) значење само у контексту наше књиге

82


83


овакво г деловања пре дстављају тзв. си нхр оници тетске по-ја ве)132, при чем у се – ш то је посебно ва жно нагласити – овај утицај , свакако, н е о ствару је увек на ж ељ ени начин. Да кл е, н аш пр има рн и појмов но-мет одолошки о кви р подр аз умева по ст ој ање и је дн ог опш тег, неизме рно с ло женог рег улишу ћег п ринципа, к ој и – по с вем у с удећи, на бази си нер гије – оне могућа ва „ентро-пи јс ки“ колап с ( цел окупног ) система (који има и нте лигент-ни семан ти чки предз на к и самим ти м пред ст авља фено мен неизме рне слож ено сти). 133 Др угим речи ма, у ко нтекс ту ов аквог при ступа/с ист ем ског оквир а, упра во си не ргија (садеј ств о засно-вано на п ри нципу п одудар ности, тј . „сар а дњ е“ в ољних е лем ен-ат а)134 јес те нач ин на који све обухватни св еод ређујући п ринц ип дел уј е (не на н ег о) с а колект ив ни м („манисти чк и“ ф еномени ) и индивидуал ни м ентитетима, у з задр жа ва ње ау тономије сви х ентитета ов ог сло жен ог к ом уникац иј ског ко мплекс а.

И по но виј им истра жи ва њим а, пој ава срод ног типа – са н аг лашено мул тиди сц иплина рни м пред з наком и с пр оведени м из персп ективе пр иродних на ук а (у н ајш ирем смислу) – „ си ла“ у м ногим еле мен тима анало гна на шем С ИО фак то р у делуј е прев ас-хо дно на основ у привлаче ња смис ао но с родних сад ржаја, ко је у тиче на ствар ањ е симет риј ског п оре тка на пр ост орном пл ану, односн о

132 О овоме је већ било речи (в. C. G. Jung, Sinhronicitet: načelo neuzročnog povezivanja, у: C. G. Jung, W. Pauli, Tumačenje prirode i psihe; K. G. Jung, Sinhronicitet kao princip akauzalnih veza, у: Duh i život). У савременој науци, антропички принцип подразумева „да је природа универзума у коме се налазимо снажно ограничена захтевом да интелигентна бића попут нас морају да постоје да би га посматрала“ (Rodžer Penrouz, Carev novi um, Informatika, Beograd, 2004, 422-423). С тим у вези, уп. и књигу: Даглас Р. Хофштетер, Гедел, Ешер, Бах – једна бескрајна златна нит.

133 У наведеном контексту, неизоставно долазимо до појма логоса, који се у свом изворном значењу везује за представу о „уму који посебне ствари везује у некакву целину“ (Петар Милосављевић, Логос и парадигма, 135), при чему су главна значења логоса управо „логика, ред, поредак, реч“ (исто, 135). Исто тако, за нас је од посебног значаја и то да „израз универзалија означава једно од више значења логоса“ (исто, 139).

134 Уп. са дефиницијом појма синергија у: Јован Брија, Речник православне теологије, Хиландарски фонд Богословског факултета СПЦ, Београд, 1977, 200-201.

ритмичког по ретка на врем енс ком п лан у. 135 У ск ладу с тим, н аво ди с е к ако пос тоје разнол ик е форме по ја ва син хро ниците тско г т ипа које сведоч е о р аз личитим врстама ко мплекс но сти до к ој их могу д ов ести д ејства ове си ле /ф ак тора, сх ваћ ене као извесна врс та поља ко му ни ка ције и у крш тањ а (свес них и н есвесних, и нди видуални х и колекти вн их, субј ект ивних и об јективних) ме нт ал них обје ка та . У дотичн ом ко нте ксту , ум с е пов езује са ма теријо м у оквиру ј еди-нственог п ољ а које не познај е прос то рна и в ре ме нска огр ани чења, што б и у м но гим црт ама одгова рал о и значајним аспе кт има леви-ст росовс ки х и јунг овс ких (и н е само њих ов их, нарав но ) тумаче ња култу рн их феноме на и св еопште ствар но сти. На равно, наве де ни м ста новишт има т реба св акако дод ати и о на т умачења која имају сас-вим ја сн о наглашен теист ич ки предз нак.

У пр ет ходним ра до вима ве ћ смо ука зал и на неке од особе ни х резултат а д осадашњих истра живањ а, који су н аводи-ли н а закључак да јед ан виши ентитет – непосре дн о по везан са к ол ективн ом психом – ути че на ра сположив е информа ције, везан е за ко нк ретну об редну и митск у с тв ар ност.136 135 В. поменута нестандардна, али такође, свакако, упућујућа и потребна истраживања сличног типа у: С. Влајић, Свест и надузрочни поредак природе, в. посебно стр. 89. В. и размишљања Дејана Раковића посвећена сродној проблематици (Предговор у: исто, 5-9).

136 И. То до ро вић, Ре зул та ти ис тра жи ва ња об ре да ли ти ја – до пун ски осврт, 207. В. пред ста ву ПМС/В, ко ја илу стру је на ве де ни при ступ. На и ме, са ста но ви шта за кљу ча ка на ших ис тра жи ва ња оп шти мит (Мит) – ко ји ег-зи сти ра на рав ни ко лек тив не пси хе – де лу је као је дин стве на це ли на син-хро ниј ског ис по ља ва ња (не ве за на за про стор на и вре мен ска огра ни че ња), на син хро ниј ском пла ну укљу чу ју ћи и ста па ју ћи у се би раз ли чи те ди ја-хро ниј ске (сук це сив но рас по ре ђе не) ви до ве и ета пе. Ова ко схва ће ни мит има сво је ди ја хро ниј ске и ра зно ло ка циј ске ви до ве (са мо)пред ста вља ња, али – са ста но ви шта раз ма тра ња ње го ве су шти не – не мо же се го во ри ти о „по чет ку“ и „кра ју“ у уоби ча је ном сми слу. Дру гим ре чи ма, и на из глед са свим уда ље не (про стор но и вре мен ски, па чак и сми са о но) по ја ве мо гу би ти са став ни де ло ви јед ног истог ми та – ши фро ва ног на са свим од ре ђе ни на чин и (на мер но) скри ве ног (прин цип скри ва ња) од ле ти мич них по гле да и јед но став ног од го не та ња ин ди ви ду ал не пси хе. Ово је сто га што ње го-во по ље де ло ва ња је сте упра во ко лек тив на пси ха, ди мен зи ја у окви ру ко је се и ис по ља ва од го ва ра ју ћа ком пен за тор ска функ ци ја – функ ци ја ми ре ња и пре ва зи ла же ња су прот но сти, про јек то ва ња ви шег сми сла ко ји се спо ра-

84


85


дич но об ја вљу је кроз раз ли чи те (по је ди нач но ис по ље не) ми то ве и об ре де, идеј не си сте ме и ве ро ва ња, ду хов ну, ма те ри јал ну и со ци јал ну кул ту ру, кроз све у куп ност ду ха јед ног на ро да, од ре ђе не кул ту ре или под не бља. На и ме, по је дин ци ни су све сни ми та ко ји жи ве и со бом пред ста вља ју, али је њи хо во не све сно (као нај оп се жни ји део пси хе) и те ка ко по ве за но са овим, су штин-ским про це си ма ко лек тив не пси хе, ко ји од ре ђу ју ко лек тив ни жи вот, а пре ко ње га и ин ди ви ду ал ни. У скла ду са овом те о риј ском по став ком, ме то до ло-шки ни је про бле ма тич но тра жи ти де ло ве исте це ли не у по ја ва ма ко је су про стор но, вре мен ски или се ман тич ки (ви ше или ма ње) уда ље не, по ме ри-ли ма не син хро ниј ског при сту па про у ча ва њу ми та, кул ту ре и ума. Сми сао са мо са кри ва ња ми та је у то ме што оног тре нут ка ка да по ста не ра ци о нал но до сту пан ко лек тив ној све сти – мит пре ста је да има ком пен за тор ску функ-ци ју на ни воу не све сног, пре став ши да по сто ји у свом основ ном об ли ку (ком пен за тор ски прин цип). Од та да (уко ли ко раз ми шља мо и го во ри мо у тер ми но ло шко-пој мов ним кон ту ра ма ди ја хро ниј ске ег зи стен ци је) ова ко схва ће ни мит ула зи у фа зу дру го сте пе ног ис по ља ва ња (дру го сте пе ни мит) – ко је у се бе укљу чу је и сва на кнад на ту ма че ња ми та, од но сно над град њу но вих об ли ка ко ји су на ста ли не за ви сно од ра ни је мит ско-ри ту ал не прак се и дру гих об ли ка ис по ља ва ња ми та – пре ње го вог ра ци о нал ног од го не та ња (ба зи ра ног на на уч ном при сту пу и ме то до ло ги ји). Пр во сте пе ни (основ ни) мит и дру го сте пе ни мит на до ве зу ју се – у на ве де ном кон тек сту – на ба зич но трој ство ко је са чи ња ва ју Ум (као при мар ни из вор ин фор ма ци је), уче сник и по сма трач ми та. У овом сми слу, за ини ци јал ни Ум се ве зу ју нул ти/по чет-ни об лик ми та и тре ће сте пе ни мит (за вр шни об лик ми та), ко ји пред ста-вља по вра так ко ди ра не и пре о сми шље не ин фор ма ци је, што је про шла кроз спо знај ни „фил тер“ уче сни ка и по сма тра ча ри ту ал но-мит ског си сте ма (у сми слу ин фор ма ци о не це ли не). На овај на чин, сим бо лич ки се оства ру је и јед на вр ста „ли тиј ског оп хо да“, где се – као у по ми ња ним мо де ли ма кон ста-то ва ним то ком ет но граф ских те рен ских ис тра жи ва ња – по чет на ин фор ма-ци ја (= ли тиј ска об ред на по вор ка) вра ћа, на кра ју оп хо да, на ме сто по ла ска – на кон јед не вр сте (по нов ног) ства ра ња, са кра ли за ци је и осми шља ва ња це ло куп ног рас по ло жи вог про сто ра (тј. це ло куп ног ин фор ма ци о ног по ља). Ти ме се, да кле, оства ру је из ве сна вр ста са мо по зи ва ња Ума (о са мо по зи ва-њу као прин ци пу од из у зет ног зна ча ја и зна чај ном пред у сло ву за фор му ли-са ње фе но ме на све сти ви де ти у: Да глас Р. Хоф ште тер, н.д.; на и ме, у овој књи зи су у цен тру па жње упра во „за пле ти ко ји на ста ју ка да се си стем обра-ти са мом се би – на при мер, ка да на у ка ис пи ту је на у ку, ка да вла да кри ти ку је рад вла де, ка да умет ност на ру ша ва пра ви ла умет но сти и нај зад, ка да чо век раз ми шља о свом мо згу и о ра зу му“; исто, 49), од но сно по врат ка усло жње-не ин фор ма ци је ко ја је ода сла на у ци љу са мо у сло жња ва ња и усло жња ва ња све у куп не по јав но сти (у скла ду са „има нент ним по тре ба ма“ Ума), као и у

Бројне ч ињ енице упућују н ас на ко нст ат ацију д а се у по јав ама са сви м р азличитог кара ктера испо љава истоветн и у нивер за лни принцип , к оји ни је са мо пука стр ук тур на немино-вн ос т ф ор мално г ка рактера , већ сведочанст во о ин телиген ци ји изузетни х ра зме ра , али и о једи нс тв ено ј о соб ености те инте лиг-ен ци је. Кр ајње мултид ис циплинарн о у смерен а и стражива ња, к оја с мо сп ро вел и у п ре тх одном период у (а чи је резултат е делим-ич но и злажемо у овој мо нографиј и) , на мнош тв у н еп осредн их примера указу ју на виш ес труке по ду дарности и змеђу, на прв и по глед, удаљен их феномена, при ч ем у с у ове ана лог ије так ве п ри род е да се мог у објас нити пр евасход но у кому ни кацијс ком контекс ту , који у себ е укључ ује и феноме н познат под на зив ом антроп ич ки прин ци п. 137 У ск лад у са своји м савр емени м з наче-њем, етн олошко-антроп олошка наука бива неизо ста вн о позвана д а се ух ват и у коштац са ов ом проблематик ом.

ци љу, пре све га, од го ва ра ју ће ко му ни ка ци је, ко ја до тич ни ини ци јал ни Ум (у овом ди ја хро ниј ском кон тек сту) са свим не по сред но „при зи ва“ у кон кре ти-зо ва но ис по ља ва ње. Овим се до дат но про бле ма ти зу је и од нос „мит ског“ и „на уч ног“ ми шље ња (тј., пре ци зни је, мит ског, на уч ног, умет нич ког и ре ли-гиј ског ми шље ња), што је и на зна че но у при ло же ној ше мат ској пред ста ви (ПМС/В) ко ја хо ли стич ки из но си пре до че ни идеј ни оквир. У овом кон тек-сту, до ла зи мо до па ра док сал ног за кључ ка да је „и на у ка мит“, од но сно да и на уч на ана ли за кон ци пи ра јед ну вр сту „пре о сми шље ног ми та“ (прин цип ми то на у ке).

137 В. на пример: R. Penrouz, n. d., 449-451; И. Тодоровић, Резултати истраживања обреда литија – допунски осврт, 203-206.

86


87


ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/В.

ДО ДАТНИ ТЕКСТ УЗ ПМС /В : Представа општег с истема ком уникације ( на релаци ји Ум – Ми т).

Ун ето н а основ у: И. Тод оро вић, Резултати истражи-вањ а обр ед а л итија – допунски осврт, 209.

В . дода тна објашњ е ња у: ист о, 1 99 -210. У п. и: Сретен П ет ровић, Теори јс ко -м етодол ошки п ро бл ем и у проу чавању српск е митологије, Етно-културолошки зборник V II , Сврљиг , 2001/2 002, 13 -15 .

88


89


II I СВ ЕОПШТ И ОБ РАЗАЦ

П РОБЛЕМ РЕ КОНСТР УК ЦИ ЈЕ ЈЕДИНСТВЕНЕ СИ СТЕМСК Е ОСНОВЕ КУЛТУ РНИ Х ФЕН ОМЕНА

III.1. БАЗ ИЧН И КОНЦЕПТ

ОПШ ТИ ИСТРА ЖИ ВА ЧКИ КОНТЕКС Т СА Н АГЛАСК ОМ НА ЗА КЉ УЧ ЦИМА ПРО ИСТ ЕКЛИМ ИЗ СРП СКЕ ГР АЂЕ

По че тни путокази. У поглав љу ко је сле ди , сасвим н еп-оср едно с е – у виду јед не врсте м исаоног експ ер им ен та (који те жи да пре ра ст е у неш то много одређе ни је ) – додатно ко-нкретиз ује у см ереност на ших и нт ересо вањ а и размат ра пробле-ма ти ка (ре )к онструкциј е јединств ено г с истем а елем ена та култу ре, по уз ору на (п ре васход но ле вистросо вск у) ид еју о реалној мо гућ ности и здв ајања обј ективно пос тојећ ег , универ-зал но г културног с истема – аналог н о модели ма кон ста тованим од ст ране пр иро дн их наука.138 Др уг им реч има , на овом месту, наслања ју ћи с е на ра није презен то ван у српс ку гра ђу и од-говара ју ће закљу чке , размат рам о степ ен и зв одљивости з амис-ли о издвајањ у културних кате го ри ја, тј . елемената к оји се 138 О јединственом/периодном систему елемената културе почело се говорити у непосредној вези са научним циљевима, истраживањима и општим приступом К. Леви-Строса, који се усмерио на одгонетање формалних својстава мисли, као једног од примарних задатака и аналитичких средстава антропологије као науке (Z. Golubović, Antropološki portreti, 185). Наиме, “антропологија постаје наука када се појаве организују у типове који изражавају везе и односе схватљиве само за научнике, тј. када се конструишу структуре (као менталне категорије), које као фиксирана 'невременска структура људског духа' осмишљавају све елементе структуре (Постер). А структуре се граде комбинацијама из репертоара идеја (може се претпоставити периодична таблица елемената културе попут Мендељејевљеве, каже Гарднер, тумачећи Стросов структурализам) (...), док се друштво може објаснити као скуп кодова чије форме диктира структура људског духа” (исто, 185).

90


91


на лазе у основи ф ен ом ена ку лту ре. С ам процес ре конструкц иј е подразу мева с тављање п ос ебног н агласк а на садржа је у очене унутар различит их мит ск о- ритуални х к омплекс а. Ови обрас ци се м огу упоре ди ти са ј езичк им , логички м и друг им култу рни м мо дел има који посед ују сродне ст ру кт ур не ка ра ктерист ик е.

На прв и п ог лед139, ко нкре тизаци ја напора у см ерених к а изд ва јању једин ст веног сис тема елеме на та култур е делује ка о у за лудан и не оствари в задат ак, с обзиром н а раз но ли кост и м ноштво по јава ко је улазе у оквире фе но ме на култ уре.140 Међу-т им, током п ре тходни х и стражива ња у оч ени су м ногоброј ни п утокази зн ачајни за д ефинисање п рава ца ос тв арива ња о вог циљ а. Н а основ у њих не посредно м ожем о говор ити о и ндицијама ко је упућу ју на егз ист енцију јединстве ног (и у очљ ив ог ) култу-рног система. Сада већ класич на истраживањ а и закљу чц и В . Пропа, К. Лев и- Строса, К. Г. Јунг а, Б. Малино вског, А. Ва н Генепа, пре свих, а за ти м и Р. Барта, М. Елијаде а, Е. Л ич а, В. Н. То поро ва, Н. И . То лстоја и др уг их упућ ују нас н епо средно ка решењи ма ово г с ложено г п ро блема. За једно са др угим к омпле мента рн им с азнањима и новиј им откри ћи ма, дир ек тн о пре до чав ање основ ни х асп ек ат а култур е у радо вима Малиновс-ко г, Пропо ва м ин уциозна а нал из а бајке и с њом по везане и ни-цијаци је, у з издва ја ње осн ов них г радив ни х јединица б ај ке/ми-та , Ју нгово разоткр ив ање феном ен а и стру ктуре а рх ет ипова, Леви -С тр осова „с трукт ур алист ич ка рев ол уција“, Ван Ге не по ва 139 Ва жно је на гла си ти да су сва на ша на сто ја ња, из не се на у тек сту, кон ци пи-ра на у скла ду са при о ри те ти ма аутор ског при сту па ко ји фор му ли ше јед ну вр сту струк ту ро ло ги је као спе ци фич не на уч не ди сци пли не (по на шем ми-шље њу, сва ка ко ле ги тим не и из у зет но под сти цај не и по треб не), усме ре не на из два ја ње и са гле да ва ње хо мо лог них струк тур них обра за ца ко ји се ја вља ју уну тар раз ли чи тих, пре вас ход но кул тур них фе но ме на. Срп ска гра ђа – на ве-де на у под на сло ву овог пот по гла вља – од но си се на са др жа је пре зен то ва не и у дру гим ра до ви ма, у ко ји ма су они екс пли цит ни је пред ста вље ни.

140 О фе но ме ну кул ту ре у оп штем кон тек сту ви де ти, ре ци мо, у: Spi si o kul tu ri (iz bor tek sto va sa či nio Zo ran Avra mo vić), Be o grad, 2006; Ed mund Lič, Kul tu ra i ko mu ni-ka ci ja, XX vek, Be o grad, 2002; An to nji na Klo sov ska, So ci o lo gi ja kul tu re, Či go ja štam pa, Be o grad, 2001; Е. В. Со ко лов, Кул ту ро ло ги ја, Про све та, Бе о град, 2001; Сре тен Пе тро вић, Кул ту ро ло ги ја, Чи го ја-штам па, Ле ла, Бе о град, 2005. итд.

реко нст рукција об ре д а прел аза и опште г р итуално г к он текста , Е лиј ад еова св естрана и дубинск а про учавања најзнач ајниј их митских сис тема и религ иј ски х и деј а и тако да ље141, к ао и многе дру ге м ул тидидс циплина рне с интезе, до пр ин ел и су формули-сањ у и деје о м огућ ности кон кретизо ва ног (р е)констр уи сања једи нс твен ог си сте ма о бразац а, к оји се н алази иза маниф ес тн е раз ноли кости фе ном ена к ул туре. О во нам ом огућав а ди рек тно по ст ав ља ње питања веза них з а поље ква литатив не к ласифи-ка ције и (ре)кон струк ције основних е ле ме ната култу ре, што ј е и деја к оја је већ фор мулиса на (али в ише ка о н ач ел ни проб ле м) у конт ек ст у Ле ви-Строс ов их и стр аживања и к он от ација од гова-рајућег, „ ле ви строс ов ског“ а нтро полош ко г пр иступа.142

На на ве де не р адове и за кљ уч ке над ове зу ју се и на ша интер ес овања и и стр аживањ а, за сн ова на на уо чавању о со бених стр укт ур них ка ра кт еристи ка бази чн их обр азаца на јзнача јн ијих феноме на срп ске тради ци она лне д ухо вне к улт уре, али п ревас-ходно на р аз матрању језичко -л огички х образаца к оји се уо чава-ју у с рп ск ом језику , однос но – њихових стр уктурни х а на логија с а другим култ урним (и прир одн им ) системима. У вези с о вим тре ба д одатно н аг ласит и и то да ј е у п ретходн им с туд иј ама у обл ичен а теори јска концеп ци ја о ма нифест ов ањ у ј единс тв еног

141 Бронислав Малиновски, Магија, наука и религија, Просвета, Београд, 1971 (в. пре свега: Научна теорија културе); V. Prop, Morfologija bajke; исти, Historijski korijeni bajke; А. Ван Генеп, Обреди прелаза; C. Levi-Strauss, Strukturalna antropologija; К. Г. Јунг, Човек и његови симболи; исти, Psihološki tipovi, Matica srpska, Beograd, 1978; Ролан Барт, Књижевност, митологија, семиологија, Нолит, Београд, 1971; Žan Luj Kalve, Rolan Bart, BIGZ, Beograd, 1996; E. Lič, Klod Levi Stros; V. N. Toporov, Drvo sveta, Savremenik 9-10, 1986; Никита Иљич Толстој, Језик словенске културе, Просвета, Ниш, 1995; Мирча Елијаде, Свето и профано, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад, 2003. итд.

142 В. у: Z. Golubović, Antropološki portreti, 185. У сродном контексту – поменуто илустрације ради – чак и кување бива посматрано као „универзално средство којим се Природа преображава у Културу, док се категорије кувања у свако доба необично подесно могу користити као симболи друштвене диференцијације“, а исто тако, на пример, због својих класификацијско-структурних могућности – „тотемске врсте су пре ‘добре за мишљење’ (...) неголи што су ‘добре за јело’ “ итд. (E. Lič, Klod Levi Stros, 41).

92


93


ко мп ле кса о бра за ца – ко ји пре лиминарн о можем о дефинисат и о дредни цо м универзал на структура/ мо д ел – у ку лт ур ним поја-в ама , са на гласком н а ри туалима и митовима.

Иниција лни обрасци . У наведе но м сми сл у, за на с је од посеб ног прак тич ног зна чај а реалн а по длога, тј. објек тив на мо-гућ ност и зд вајања помињан ог прим а рног језичк о-лог ичко г моде-ла , кој и ј е р еконструиса н на о сн ов у систем ск е цели не састав-љене од основ них заме ниц а и п ри лога српског ј ези ка. Ова ст ру-ктурна матриц а баз ира се на ини ци ја лн ом формал ном обрасцу, који бисмо могли фор му ли са ти као мод ел 19/17 , т ј. 9/8+(1)+9/ 8 (в. о дг оварајуће шематске пр едставе ). 143 Од кљу чног зн ач ај а је да се овај обра зац примећ уј е унутар разл ич итих (к ул турних и при родних) фе ном ен а, што св едочи о ње го вој спе ц иф ичној све-при сут но сти, односн о – о његовој реалн ости и унив ерзалн ос ти; н а пр имер, он с е може с вести и н а модел че ти ри четво рст ва, у вел ик ој ме ри подуд аран са Јунго вом представом струк ту ре јаств а/с опства ( в. предста ву ПМС/Љ) .144 Из пом енуте п рим арне ст ру кт ур не основ е ( у контекс ту н ашег п ристу па и од го ва ра- јућих рез ул тата ) прои зла зи кон струкци ја хи пот ет ичн е мак ро си-ст емске м атрице , ко ја у себи потенц ијално о бједи њује спе кт ар феном ена из о бласти ка ко ку лтуре тако и прир оде , пред ст авља-јућ и глобал ни модел.

До о вог глоб ал но г модела дол азимо с ле дећи п ретпос-тав ку – форм улисану на о снову неколико в еома упа дљивих и блиских анало гиј а – да с е и д руги б азични ку лт ур ни (као и при-родни) мо дели м огу свест и н а навед ени (ун ив ер за лно распростр-ањ ен и) стру кт урни образ ац . Руководе ћи се ов ом хипоте зом , неп оср едну а на логију ст рук туре п рим арног језичко-ло ги чк ог модел а (иницијал ни културн и контекст ) п ронала зи мо , реци мо , у примарним ми тским и примарним р итуални м моделима (у жи кул ту рн и контекст), у блиск ој вези с а с тр ук ту ром архет ип ова. О во се м оже дод ат но кон кре ти зовати на прим еру ср пс ке бајке и обред а (крст он ош е), ка о и других по ја ва из ок ви ра ср пск е 143 В. и раније формулисане структурне представе у: И. Тодоровић, Ритуал ума, 419-425.

144 В. у: Marej Stajn, Jungova mapa duše, Laguna, Beograd, 2007, 215; в. и: стр. 183, 185, 186.

трад иц иј е (рец имо – на приме ру с тр уктуре базични х е нтитета с рпске н ар од не митолог иј е , или пак бази чних ф ор му ла етноме-дицинск их ритуал а).145 Пр ем а томе, по лазећи од срп ск е грађе (основ не заме ни це и п рил ози с рп ск ог језика, српска б ајк а и обред и, на родна ми толог иј а ит д.) – уз к он су лтовање з ак ључака кл а си ка етнол ог ије/ антроп оло ги је – дола зи мо у ситу аци ју д а непо сре дно ко нк ре тизује мо хипотез у о јед инс твеном систем у е лемената култу ре.

ШЕМАТСКА ПРЕ ДСТАВА ПМС/Љ

ДОДАТНИ ТЕ КСТ УЗ П МС/Љ: Ј унгова пр едстава (д инамичког кретања ) сопст ва/ја ства.

Унето на основу: M. Stajn, Ju n gova mapa duše, 215; K . G . Jun g, Ai on, Atos, Beograd, 1996, 226.

В. додатна објашњења у: M. Stajn, n. d. , 2 14-21 7; K. G. J ung , n. d ., 22 5-2 28.

145 И. Тодоровић, Ритуал ума; исти, Митска истина Срба; исти, Прилог реконструкцији базичног митолошког кода српске народне религије – Митска бића Тамнаве, Гласник Етнографског института САНУ LII, Београд, 2004; исти, Слично и супротно – прилог проучавању комуникацијске структуре магијског мишљења у народној медицини.

94


95


Протокулт ур ни сист ем и гл обални ко нструкц ијс ки оквир . Приликом ко нстру исања глобалн ог културн ог окв ир а, осим мо дела к ој и у уж ем појм овном смислу од ређуј у културу , морамо узет и у об зир и он е ас пекте о пште с тварности к о-ји н епосре дно омогу ћав ају ег зи стенциј у и фу нкцион исање ку лтурних си сте ма, појава и категори ја . Овде с е ми сли на елемента рне стру кту ре из д оме на пс их ол ог ије, а ли пре све-га на лог ичке и јез ичке к ате го рије, које – насупрот ба зич-ним културн им м атриц ама у уж ем с мислу (у жекултурни ок вир/перио дн и сис тем ел емената к ул туре у у жем сми сл у) – м ожемо пос матрати ка о де лове б ази чног п ро то култу рно г система (или периодног с ис тема ел емената миш љењ а). На ов ај начин – уз имају ћи у обзи р ужи култ ур ни , пси хо лош ки и ј ези чко-логи чки конт ек ст – сажимамо ц ело купну кул турну ств ар ност (насуп рот , ал и и а налогно пр ир одн ој ст ва рности) к ао јединс тв ен и сист ем потенци јално са чи њен од ор га нск и повезаних де лова.

Тр еб а нагла сити д а р азма трани, у овом т ек ст у конци -пирани м оде л јединствен ог сис те ма ел емена та културе предст ављ а, пре све га, хип от ет ични м оде л – у смисл у резулта-та до сада сп роведе ни х истраж ива ња – нас та о прев асх одно н а б ази у тем ељених б азични х образац а прима рног језичко -ло гич-ког мо дел а, који су, можем о рећи – ка о универза лно пр исутни структур н и к омпле кс, до ка зи ви на т ак ав начин д а их је изузе тн о т ешко д оводити у п ита ње.146 С друге ст ра не , целокупни конц еп т је при ли чн о сложен ( базирајућ и се на још сложениј им модели-м а стварно сти) и н ем огуће га ј е ка о глобалну целин у до кр ај а разлож ити и класиф ико ва ти, а да то буде из ло же но на на чин који пр ез ентује си стем к ао у пот пунос ти до казив и н еоповргљ-ив . Ко нкретниј а и б лижа објаш ње ња , заједно са непос ре дним п редст ав ам а свих нав едених стр укт урн их модела, биће изнес-ена у наредним п од-погла вљ им а, ка о и у др угом делу књиг е. У ск ла ду с а циљевима наше студ ије, на овом ме сту пре до-чавам о, пре свег а, о сно вне н азн аке и опш те ко нтуре вез ан е за

146 Уп. још једном помињано поглавље VIII у: И. Тодоровић, Ритуал ума; в. и поглавље VII.2 у: исти, Митска истина Срба.

квали тативну су шти ну проблем а к оји м се ба вимо, при чему с е и нсистира на пр едс тављању ц елине т ј. оп штег с ис тема, а не на детаљној анализи појединачни х дело ва /елеменат а.

96


97


III .2. АТОМ И КУ ЛТУРЕ

О СН ОВНИ СТРУ КТУ РНИ М ОД ЕЛИ

Д одатни путок ази за н епо средну ре ко нс трукци ју. Дакле , како н ак он претхо дн их опсерв ац ија пр ећ и на след ећи степ ен ик и уч ин ити ос тва рљивом н еп осредн у реконструк цију пер иодног си ст ем а елемената к улт уре, тј . како додатн о конк-ретизова ти овај те ор ијски к онцепт? Пре с ве га , мора се поћи од о бразац а уочени х уну тар ф еномена из о бласти к ул туре, кој и се могу из двојити у виду ја сн о одређен е/ разгра ничене ма тр иц е и до кој их стижемо на пр ецизан начин.

У наве де ном конт ексту , н а првом м ес ту – к ао што с мо навел и – треб а издвојит и поме ну ти примарни ј ез ичко-лог ич-ки мо де л, до којег д олазим о на објекти ван и го тов о матем-ат ички прецизан на чин, на ос но ву специ фи чних ( можемо ре ћи и „ базични х“ ) зам ени ца и прилога с рпског јези ка, ко ји о бразују ј единс тв ен у стру ктуру. И сто тако, досада шњ е ана-лизе ф еноме на бајке у пу тиле су нас на прециз но издвај ање логички по везаних, ун утраш њи х с трукту рних ма три ца, н а којима се засни ва цел окупн и митско-б ајк овни фе но ме н. Ов о с е прев ас ходно од но си на ло ги чно повези ва ње ма три це Јун-го ви х архетипов а (однос но , структуре баз ич них а рх ет ип ов а, до к оје се дола зи као до рез ул та та одговара јућег ју нговск ог присту па и и ст ражива ња ) и ос но вних ликова бајке (до којих допи ре Пропова анализа ). 147 (Уос тало м, „од авно је уо чено да се си жеи , мотиви , п есничке сли ке и симболи често п онављају у фо лк лору и књи жевност и и што је с тарије и ли ар хаичн-ије то усм ен о ствар алаштво, тиме је пон ављање че шћ е“.148) 147 В. поглавље „Општа одређења феномена иницијације у бајковном контексту“ у: И. Тодоровић, Иницијацијска структура и значење српске бајке – етнолошки контекст. О главним ликовима бајке в. у: V. Prop, Morfologija bajke, 86-90. В. дела К. Г. Јунга и његових следбеника, посвећена архетиповима и класификаторном издвајању основних архетипова и архетипских представа; в. рецимо Ж. Требјешанин, Предговор, 5-22, у: К. Г. Јунг, Архетипови и колективно несвесно.

148 Елеазар М. Мелетински, Аналитичка психологија и проблем порекла

Наведе на веза је ја сн а и дос лед на, уп ућујући н ас н а једин-ст ве ну , дуал ну , комплем ен та рним подс ист емски м р елаци ја-ма уобличен у и повеза ну , с трукту рну матрицу ар хет ипског утемељењ а (арх етипска матрица; в. предста ву В 2).149

Н а сли ча н н ач ин, унут ар (и уз по моћ) фен омена бај ке разазнај емо и др уге стру кту рне ма трице, о д којих на с једна уп ућује на б ази чне м итске релаци је (поменута базична т ј. бај ков на/прв а м итска матриц а, са кој ом је ком племента-рн а к ласичн а/д руга ми тс ка матрица, т ипична за рел иг иј ск е систем е и ми тов е у ужем смислу реч и, ф ормира јућ и са п рвом ј еди нствени сис тем – проширену примар ну мит ск у матриц у; в. пре дс та ву Х2), до к нас друга у пу ћуј е на базичн у иницијац-иј ск у схему која с е раза зн ај е међу П ропови м фун кцијама – као ос нов ним је диница ма б ајк е (арх ет ип ск о ј м атрици ко-мплементарн а и ницијацијска /индиви дуа ци јска м ат рица; в. предс таву В3), и која и сто времено уп ућује и н а ј ун говску с тр у-ктуру арх ет ипског про цеса индивиду аци је/пс их олошког с азр-евања. 150 Зајед но, ове с тру кт ур не моде ле (у конт екс ту наш ег пр ис ту па) са гле давамо уп раво као ком племен тар не/по везан е елеме нте у оквир у је динст вен ог сис те ма кој и сажима су штин-ске к ом пл ексе дух овне к ул тур е, однос но – компле ксе веровањ а и м итс ко -религијс ки х идеја. Ис то тако, н а о сн ов у рез улт ата В ан Генепових раз мишља ња и истр ажи вања рек онс тру ише-мо тзв. п римарну ри туа лну м ат ри цу – к омп лемент арну у од-носу на претх од но наведе ну прима рну митск у м атриц у – која архетипских сижеа, Летопис Матице српске, год. 171, књ. 455, св. 1, Нови Сад, јануар 1995, 89.

149 У датом контексту, ова матрица се, дакле, своди на органски повезану целину, састављену од следећих елемената: јунак/его1, пошиљалац/его2, чаробни помоћник/сопство1, чаробни даривалац/сопство2, тражена жена/анима, тражени муж/анимус, чаробни помоћник/сенка, лажни јунак/персона; в. детаљније у наредном поглављу.

150 В. основне функције у: V. Prop, Morfologija bajke, 33-71. Ове функције је могуће свести на јединствену структурну матрицу, састављену од органски повезаних елемената, који непосредно упућују на индивидуацијско-иницијацијски контекст (усамљивање/удаљавање, одлазак, недостатак/установљавање недостатка, стицање чаробног средства, борба, преображавање, повратак, венчање/спајање).

98


99


идеал тип ски издв аја базичне еле ме нт е ритуала, тј . зн ач ењски ос ми шљеног, ста нда рдизованог и сакрали зов аног понашања (в. представу Х3).151

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА В2

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА В3

151 А. Ван Генеп, Обреди прелаза, 5-18.

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА Х2

100


101


ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА Х3

Сле дећ и назна ке поз натих/ реконструи са них модела фо-рмално ср одног ти па (по че в од ин иц иј алног примарн ог ј езичко-ло-г ич ког мод ела ), дола зи мо д о – са сист емс ког стано вишта –логичн е пр е тп оставке, т ј. спо знаје да свака од ( ре )конструисан их/ пр етпо-

стављ е ни х базич ни х ка тегорија – кроз инт ера кцијск и д уалите т ( пов ези вање с а д ругом, с емантичк и-ф ормал но к омплем ентар но м матрицо м), ко ји се ба зи ч но испољ ава п рек о наведеног универз алн ог ре лацион ог оквир а/ си ст ема (9+ 8/9 +1+9) – потенц ија лн о фор ми ра пр оизлазе ћи усложњени мо дел са карактеристикама општег сист-ема (структ урн и образа ц: 19-81 (64)-17) . О вај ун ут рашњи /ус лож-њени с трук тур ни модел усло вљ ава у већање се ма нтичке комплек-сно ст и, тј. ств арање нових еле ме ната, и о н се поте нци јал но уоч ава у св им системим а укључе ни м у ун иверзал ни к ултурни м од ел ( а у ве зи са њ их овом опш том с ис темско м органи за цијом која, с ле де ћи дотичну ло гику, так ође п одл еж е ис тим зако нитостима и фо рм ира а на ло гн и макрос ист емски образац ), па га м оже мо дефини сати и синт агм ом опш ти фор мални парадигм атс ки модел или при марни/универ зал ни систем усложњав ања (в. п ре дс та ву ZZ).152

Уни верза лни образац и посебни , ка тегори јал ни к ул турни сист еми. Претх од но спров еде ним истражи вањима – са ци ље м да прон ађемо ( за једнич ки ) образ ац који се на ла зи у осн ови ф ен ом ен а култу ре – покре нут је сложе ни ло гичко -м ет одолошки ана литички ланац, ко ји потврђуј е п оме нути 19 /17 -члани ( 9+1 +9/9+8) модел к ао универ зал ни, ан ало гно с тру ктурно ј основи наведеног пр им арног ј ези чко-логич ког м оде ла. Ов о ј е, у предоченом контек сту, упр ав о базичн и ф ормал ни мод ел .

С дру ге стране, пр едложен и ф орм ални м оде л мож емо означ ит и и синтагмом елеме нта рн и културни мо дел, с о бзиром на то да он претенд ује д а пр ед ст ави ос но вне култу рне обрас-це у окви ру одг оварајући х с ажетих с тр уктурних м атрица, сас тављени х од органски п ов езаних и п лански уклопље них (с истемс ки х) елемен ат а. Полазе ћи од овог ел емент арн ог модела , а узима јући у обз ир сва п оз ната сазна ња (од којих су не ка пре тх-одно пред оче на) , у с меру к ра јњ ег резулт ата тра га мо за н ајпри-хв ат љивији м хип отетич ки м о пштим мо дело м, који п оседује сп еци фи чну хармон ијс ко-сим ет ри јску уре ђеност и у нутарс ис-те мску ор ган ск у п овезанос т. Један од овак о уобличених , потен-циј ално објектив ни х модел а могао би д а буде и финални сист ем 152 Од посебног значаја је чињеница да се овај структурни модел сасвим непосредно уочава у различитим природним феноменима, о чему ће још бити речи.

102


103


(пери одни сис тем елемена та културе у у жем смислу ), ко ји се састоји од д евет (4 +1+4) б азичних по дси сте ма, д ок с е – с дру-ге ст ран е – њ егов комп ле ме нтарн и параси ст ем (про ток ултурни систем = пе риодни с истем е лемен ата мишљења ) у овом предл-оже ном мод ел у т акође састоји о д девет (4+1+4 ) б аз ичних под-си ст ем а.

Д о о вих модела , ко ји претен дују на уоб лич авање јединственог с ис темско г оквира (в . п ред ставе Ž, MM и ŽŽ), д олаз имо служ ећ и се превас ход но зак љу чц им а и и ску ст ви-ма из одређ ујућег контекста ет но логије- ант роп ологије, с ј ед-не стране , али и логике , ли нгвис тик е и психол оги је, с дру ге ст ране. Предо чен и јединст вен и/глобал ни културни сис те м (са ба зи чн им структур ним ок вир ом 9+ /1 /+9) пок азује ана ло ги је и с а др уг им макро си стемима, уочен им у ра зл ич итим ф ено ме нима с тв арнос ти , што је такође по ка за тељ могу ћности њ егове реалне системске ут е ме љено сти.

Д руг им речима, општи изгле д о во г свеобу хв ат ног систем а, на осно ву н аших ис тра жи вања, су ге рише н ам , такође, и одређен им елемент има назна че на ан алогиј а с а д руг им (фор-ма лн о сли чним и квали та ти вно к омплемент арним) моделима к ој и саже то одређу ју општу ст ва рн ост, тј. с а перио дни м систе-мо м хемијс ких елеме ната и са општим г енетск им м оде лом153, за ти м са општи м ло гички м модело м к атег ор ичког си л огизма, са моделим а широко ра спрос тра њених м исаоних игара (ша х, 153 В. напомене 14 и 15. Овакав приступ, оквирно посматрано, конкретизује и неке од суштинских основа/могућности структуралистичког, пре свега левистросовског погледа на смисао бављења науком. Тако Никола Милошевић, анализирајући дело К. Леви-Строса, закључује како „Строс заправо пројектује чак и у равни чулног сазнања свој идеал геометријског реда”, а „ова операција пројектовања, колико год изгледала смела, бледи пред једним још далеко обухватнијим, и радикалнијим Стросовим потезом. Откриће тзв. 'генетског кода' охрабрило је овог мислиоца и иначе склоног далекосежним уопштавањима да и самој природи припише ону исту геометријску логику по којој, наводно, функционише људски дух. Како каже Строс, природа 'није оклевала' када је пре више милијарди година, трагајући за моделом 'позајмљеним по принципу антиципације' изабрала 'модел за који ми везујемо имена Трубецкоја и Јакобсона' “ (N. Milošević, Predgovor, u: K. Levi-Stros, Mitologike I, str. XLVI).

с удоку, сл аг ање м ађ ар ске к оцке итд.), са ст ан дардн им те ст ов-има инте ли генци је, као и са модел има који од ређ ују ст рукту-ру п осебно зн ач ај них са кра лних тек сто ва, који суштинск и уобли чав ају глобалну коле кти вну свест (пре свега – Библија) итд. (в. представе PMS/AA1, PM S/AA2, PMS/ BB, ПМС/ У/ /1, ПМ С/У // 2, ПМС/Ф). Зајед но, ов и ана ло гни модел и претендуј у н а то да п редс тављају не по средан п ут оказ ка сагле дав ању сушт-и нск их с тр уктура ств арности – као прим арно г, све об једињујуће г сис тем ског ок вира – и дир ектно у пућ ују на пре тпо ставље ни /м огући ук упни изг лед једин ст ве ног сист ема е лем ената кул-туре (у по се бн ој рел аци ји са п от ен цијалн им јединств еним/пе-рио дним системом елемената природе).

104


105


106


107


ДО ДА ТНИ КОМЕНТ АР У З P MS/BB: Ид еалти пс ки пр отошах овски мо де л.

Павле Бид ев на в рло докуме нт ован на чи н доказуј е да је кре тање ш ахо вс ких фигура (у зи ма јући у о бз ир и сториј ску диме-нзи ју ове про блемат ике ) у непосредној ве зи са магичним кв ад ратом с астављеним од 5 x 5 п оља, т ј. од 2 5 броје ва серије од 1 до 25.

Ан ал огно о воме, деј ство ш аховских фигура и у савреме-ном шах у обухва та п ростор од 5 x 5 поља (тј. скак а ч, ре цимо, попуњава тачно о на пољ а која н ису обух ваћена дејством топа и ло вца, од нос но дам е и к раља), шт о – и бе з размат ра ња и сторијск е дименз иј е – говор и у прилог п ре тпо ставке П . Б идева.

Целокупни пр едочени („идеал типски “) магичн и квадрат (тј . квадр ат ко ји је Бидев из двојио како би илус тровао сво је тезе; в у: П. Бидев, Како је шах п о стао од магијских кв адр ата, М ат 5, м ај 1970, Б ео град, 18) , као и анал огно дејс тво шаховских ф игур а, засновани су управо на броју 117 (в . „ц ен трални кр ст“ : 52+1 3+ 52), односно – на о дг оварај ућ ем стру ктурном м од елу к оји ује дно одређуј е, и змеђу ост ал ог, п ери одни систем хеми ј ск-их ел ем ен ата, структур у Би блије и (ре)кон стр уис ани пери одн и систе м елемен ата културе (универзални с труктурни образац/принц ип 19+81+17=117). Осим тог а – на шт а смо већ ук азали – бр ој 117 ј е ис товремен о и један од посебно ек спо нирани х б иб-лијски х б ројева.

И сто тако, и у базичним матри ца ма природн их и ку-лтурних ф еномена , као и у п ре дочено м „про то шаховском моде лу “, вид им о о длучујућ у улогу бр ој ева 19 и 17, од но-сн о нумеричких при нципа заснованих на овим бројевима, тј. на ц иф рама 1, 9 и 7 (1 97, 19/7, 1 7/9; као шт о смо в идели, збир централних 9 бр ојева у ква драту изно си 197, док је з бир преосталих/п ер иферни х 16 бро је ва – 198, од носно 197 + 1). Такођ е, овд е је непосредно назначен и ун иве рзални кодни к онт-екст 117 (+ 1) + 78 (+1).

108


109


ШЕМАТ СКА ПРЕДСТ АВА ПМС/Е

ДО ДАТНИ ТЕ КС Т У З ПМС/Е: Представа протошах-овског магичног ква драта.

Уне то на основ у: П. Бидев, Како је шах п о стао од магијск их квадр ат а, Мат 5, мај 1970, Беогр ад, 18.


ШЕМАТ СКА ПРЕДСТ АВА ПМ С/У // 1

ДОД АТ НИ ТЕ КС Т УЗ ПМ С/У // 1: Стру ктура зада така Ме нсиног теста инт ели ге нције.

Уне т о на основу: Mensa dru gi put, Galaksi ja 206, Be ogr-ad, jun 1989, 33 (задата к 1) .

В. дод атна обј ашњењ а у: исто, 33-36; И. Тод оровић, Митска ис тина Срб а, 222-225, 228.

ШЕМАТ СКА ПРЕДСТ АВА ПМ С/У // 2

ДОДАТНИ Т ЕКС Т УЗ ПМС/ У/ /2 : О пш ти стр ук турни мо де л Менсиних те ст ова инте лигенциј е.

Ра није предочено у: И. Т од оро вић, Митска истина Срба, 22 3.

В. додатна обј ашњења у : и сто, 222-225.

ШЕМАТ СКА ПРЕДСТ АВА ПМ СПМС/Ф

110


111


ДО ДАТНИ Т ЕКС Т УЗ ПМС/Ф: Ст руктура нумеричке слагал ице/ен иг матск е игре судо к у.

Унето на основу: Pu zzle sudoku maga zin 1, B eo gra d, 2005, 1 (предста ве 1 и 2).

В. до д атна објашњења у: ист о, 1-2; Sudoku ex tre me, Beog rad , 2007, 1-4.

ШЕМАТ СКА ПРЕДСТ АВА ПМ СПМС/Х

ДО ДАТНИ ТЕ КСТ УЗ ПМС /Х: Пред ст ава шаховске т аб ле са фиг ур ама. В. додатна објашњења у: И. Тодоро ви ћ, Ритуал ума , 399 -401, 4 13- 415, 440 -441.

С лужећ и се овим дат ост има ( прим арни јез ичко-логи чк и моде л к ао објек ти вни систе мски об раз ац; уоч ава ње аналог них о бр азаца у бројним к ултурним ко нтекстим а; дете кт ов ано при-суство ср од них ст рук тура – уну тар различит их, јасно у об ли-чених система – у природн им и култур ним ф ен ом енима и тд .), оств ар уј е се м огу ћност к он кр етизов ан ог тра га ња за пе рио дним сис те мо м елеме на та култу ре, одно сно – могућно ст прона лажења ре ал но /обје ктивно пос тојећих об ра заца (на ли к на периодни систем хе мијски х еле менат а) у феноменим а из области култу ре .

Бил о како б ил о, на овом месту би се на ше тра гање м ор ало пре-дочити и кроз још к онкретни је, нужно са жете обрасце.

Радни м оде л општег к ултур ног с истема, ка о шт о ј е већ назна чен о, мож емо с агл едати и р ек онстру иса ти кроз ком пле-ме нтарно је дин ство н еколик о ун утрашњих , и сп реплет ени х п одсистема , кој е п роизлаз и из дуал итета уж ек ул турно г и прото-ку лтурног ( пер иодни си сте м елемената мишљења) мо дела; в . шематс ке п ред ставе ŽŽ и M M. Ове „у ну трашњ е“ цели не прелим-ин арно формулиш емо син та гма ма сис те м духовне култур е (2+ 2) + систе м с оцијал не к ултуре ( 2+2) (у оквир у периодн ог система елемен ата ку лтуре у уж ем см ислу; принцип 2 +/1 /+2), пс ихо-л ингво-културни сис тем ( 2+ 2) + лог ичк о-јези чк и систе м ( 2+2) (у окви ру периодн ог с истема елем ена та миш ље ња).

На при ме р, за од ре ђењ е сфере духов не к ултуре, ко ја уобли чав а симбол ички асп ект друш тв ен е стварно ст и, пресу-дна би била се ма нт ичка рел ација шт о п овезује о пш ту митс ку и р итуалну мат ри цу са базичн им структурама ар хетипова и с а инициј аци јском матрицом. Ови системи ( в. ш ематс ке пр едста-ве В2 , В3, X2, X 3; O, O+) фор мирају рел ативно са мосвој ан део/подси стем г ло балног ку лту рн ог систем а, чије смо о сно вн е контуре већ назна чи ли.

С др уг е с тране, ис тра жив ања и закљу чц и Бронисла-ва Ма ли новско г предста вљају ја сан пу то каз ка констр укцији другог аспе кта с ис тем а култ ур е у ужем смис лу, од носно – сфере с оц ијалне к ул ту ре . То се п ревас хо дн о од носи н а ње гову к лас ифика циј у принц ипа орган изо ва но г пон аш ањ а (м атрица б аз ичних кул турних и нсти туциј а/ ор га низова но г понаша ња, на коју се д ире кт но надо вез ује, о днос но – сем ан тички је „пре-сл икава“, матрица друштвених вредно ст и; в. пр едстав е А 2, А3 и А1 у ММ), к ао и на модел е осн овних по треба и ку л ту-рних р еак ција, на о сн ов у којих мож емо к онс труис ати аналог-не, модиф ик ов ане с тр ук ту рне матриц е базичн их култу рни х реак ција/катег орија и о сн овних ( љу дс ких) по тр еба. Д акл е, осн овним пот ребам а од говарају о дређене/ко мплемента рне ку-лтурне р еакције , п ри чему се и једа н и други кон тек ст мог у п ре дстави ти орган ски у обл ичени м с тр укт урним м ат рицама,

112


113


к оје с е потенц иј ал но интер акц ијски стапају у оквиру новог, п ро из лазећег систем а, на ист и начи н н а кој и с е повез уј у и друге комп лем ентарне култур не ма трице, фо рмирајућ и тиме базичн и о квир за целокупну културну с тварнос т ( в. представе Б2, Б3 и Б1 у ММ) .154

ШЕМАТ СКА ПРЕДСТ АВА А2

ШЕМАТ СКА ПРЕДСТ АВА А3

154 Б. Малиновски, Магија, наука и религија; в. пре свега табеларне/шематске представе на странама 308-310, 317-318, 326. Модификовањем ових представа долазимо до поменутих структурних матрица, које ћемо непосредније илустровати и образложити у тексту што следи.

ШЕМАТ СКА ПРЕДСТ АВА Б2

ШЕМАТ СКА ПРЕДСТ АВА Б3

На ист и систем ск и култу рни оквир надо ве зу је се и ба-зи чна ст рук тур а сродс тва, до ње долаз им о сагледав ањ ем семантичк ог атома ср одничких рела ција и тер мина (ота ц/мајка, брат/ сестра, син /ћерк а, муж/же на ), а к оја у оквиру н аш ег (ре )ко-нстру к ти вног м од ела уж екултурног пе риодног сис те ма заузима сре дишњ е мест о, и у ск ла ду с тим по везује с е са це нтр алном

114


115


ма трицом перио дно г сист ема елеме на та м иш љења, однос но – са примарном матрицом к ом уника ци је ( в. пред ста ве Ш2 , Ш 3 и Ш 1 у ММ). Следећи од гов арају ћу ре констр ук тивну л огику , у ок вир под сис тема соц ијалне култ уре так ође поста вљ амо и матриц у б азичних друштвени х/љ удских в редности ( в. пре дс та-ву А3) . До ове ма тр ице стиж ем о на основ у аналог ија најчешће изд вајаних вре дности (у љ уд ск им друштвим а) са ба зи чним д руштвеним инс титу цијама . О ви м путем дола зим о, да кл е, и до к ом плетног саг ледава ња (под)си ст ема социјалн е култ уре , к ао дру го г базичн ог подсис те ма у оквир у ужеку лту рног периодног сис тема е лемената .

ШЕМАТ СКА ПРЕДСТ АВА Ш3

ШЕМАТ СКА ПРЕДСТ АВА Ш2

На слича н на чи н, анал ошк и сл е де ћи уо чен е сис тем е, тј. за конит ости, реконс тр уи шемо базични ло ги чко-к улт урни с ист ем, тј. пер ио дни си ст ем еле ме ната ми шље ња (с ас т ав љен од сл едећих дуа лних цел ин а: п римарн а с емиолошк а м атриц а / базич на опште сис темск а м атрица , примарна мат рица пси хе / прим арна ма три ца ли чно сти, ст рук турна м атр ица з акљ учка / матрица ло гичко г к вадра та, прима рни логи чки моде л / пр им арни језичк и м одел + примарна ма три ца ко му-ни кациј е; в. предста ве О, O+ и ММ ).

Финалн о из но ше ње неп оср едних под сис темски х мод ела и од гов арајући х ш ем атских п ред ста ва. Пар але лно са баз ичним тек стуални м пр едставља ње м прима рн их к ултурних с ис тема, неопх одно је изнети и н епос редне (п редл ожене) ( ре)конст-ру кц ије , тј. к онк ре тне подсисте мс ке мо дел е са пој еди начним елемен тима, ка о и њи хов е ше ма тске пр едс таве. Ово ће бити дод ат но конкретизовано у н ар едним погл ав љим а, уз напом ен у да се у овој с туд ији не ће ин си стират и на претерано д ет аљним до датним об ја шњ ењима, како с е не би и згуби ла основна нит из лагања, тј . о сновн е смерни це које, пре с вега, т еже предс та в-љању општ ег контекста.155 С д руг е стра не , о д читаоца се очек ује да – и бе з д одатн их појаш ња ва ња – окви рно сагле да к валитат-ив ну с уш тину н аве дених ст руктурн их релац ија и одговара-јућих рек он структ ив ни х процеса , који су у о вом раду на значени 155 В. и претходне/поменуте ауторове студије, од којих неке представљају радне моделе који су током каснијих истраживања модификовани, прецизирани и усложњени. В. напомену 55.

116


117


уп ућивањем на већи број с тр уктурних мо дела и ше м атски х п редста ва (што у казу ју на осн ов не рела цио не сист еме, посебно илуст ративн е приме ре и це лински ко нтекс т).

У ово м дел у сту диј е прве нс твено скрећемо пажњу н а н ајопшт ије си стеме, од носно – н а 1) опш ту предс тав у уже-култу рно г сист ем а, 2) о пшт у представ у је ди нс твеног сис тема ел емената м ишљ ења, 3) спецификован е п редста ве њих ових п одс истема , ка о и на 4 ) представу ун ив ерзал не унутрашњ е с истемске дин амике (в. п ре доч ене ше мат ск е предста ве ). 156 На крају овог по тп оглавља наг ла ша ва мо и ч ињ еницу д а с у с ве одре-днице, т ј. т ерминол ош ка решења ( пр евасход но у вези са одре-ђењем еле мената и а спекат а предложеног јед инствен ог систе-ма е ле менат а културе), из пра кт ич них р азлога форм ули сане саж ет о, а ли без с краће ни ца које би их дод атно мисти фиковале и уне ле з абуну. Исто та ко, в ажн о је знати и да оне добиј ај у свој е зн ачење ис кљ учиво у к он тексту са ме студи је, нев еза но за њихо-ву еве нту алн у у потребу у дру гим текс тов има и другим дисцип-лин арним или ауторским контекстима.

156 Сваку од наведених одредница (односно – све одреднице дотичног типа у овом поглављу, али и у читавој монографији) треба неизоставно и тренутно повезати са одговарајућом/предоченом шематском представом, јер је, у супротном, праћење овог текста и одговарајућих закључака апсолутно немогуће.

1 2 3 I II III

4 A 5 C IV B VI

7 8 9 VII VIII IX

19 (19)

19

(=Z1

)

1 I 2 I 3 I 1 II 2 II 3 II 1 III 2 III 3 III

4 I I 6 I 4 II II 6 II 4 III III 6 III

7 I 8 I 9 I 7 II 8 II 9 II 7 III 8 III 9 III

1 IV 2 IV 3 IV 1 2 3 1 VI 2 VI 3 VI

4 IV IV 6 IV 4 C 5 4 VI VI 6 VI

7 IV 8 IV 9 IV 7 8 9 7 VI 8 VI 9 VI

1 VII 2 VII 3 VII 1 VIII 2 VIII 3 VIII 1 IX 2 IX 3 IX

4 VII VII 6 VII 4 VIII VIII 6 VIII 4 IX IX 6 IX

7 VII 8 VII 9 VII 7 VIII 8 VIII 9 VIII 7 IX 8 IX 9 IX

81 (64)

81

(64)

(=Z

2)

I II III

IV I II III

IV C VI

VII VIII IX VI

VII VIII IX

(

)

17 (0)

17

(=Z3

)

Z

Z

AB/ Z1 1

() 1

(3)

: 1

9 (1

9) –

81

(64)

– 1

7 (1

) / –

1

117

/ 11

8 (8

3 / 8

4)

( 1

19 /

120)

(+ + ) AB/ Z2

AB/ Z3

118


119


120


121


122


123


Објашњења уз шематску представу (ММ):

1 = ужекултурна оса 2 = оса базичног културног оквира3 = протокултурна оса

А = контекст садржаја/иницијалностиB = централни контекст (мито-комуникацијска оса)C = контекст форме/секундарности

ШЕМАТ СКА ПРЕДСТ АВА О

БАЗИЧНИ СИСТЕМ КУЛТУРНИХ МАТРИЦА

МАТРИЦА

БИОКУЛТУРНИХ

ПОТРЕБА

ПРИМАРНА

МИТСКА

МАТРИЦА

МАТРИЦА

ДРУШТВЕНИХ

ВРЕДНОСТИ

АРХЕТИПСКА

МАТРИЦА

ПРИМАРНА

МАТРИЦА

СРОДСТВА

(друштвених

односа)

ИНИЦИЈАЦИЈСКА

МАТРИЦА

МАТРИЦА

ОСНОВНИХ

КУЛТУРНИХ

КАТЕГОРИЈА /

РЕАКЦИЈА

ПРИМАРНА

РИТУАЛНА

МАТРИЦА

МАТРИЦА

ДРУШТВЕНЕ

ОРГАНИЗАЦИЈЕ/

ИНСТИТУЦИЈА

МАТРИЦА

СРЕДИШЊИХ

ЕЛЕМЕНАТА/

КУЛТЕМА

ПРИМАРНА

МАТРИЦА

ПСИХЕ

ПРИМАРНИ ЈЕЗИЧКИ

МОДЕЛ (МАТРИЦА

КАТЕГОРИЈА)

ФОРМАЛНА

МАТРИЦА

СИСТЕМА-ТЕКСТА

(базична опште-

системска матрица)

СТРУКТУРНА

МАТРИЦА

ЗАКЉУЧКА

ПРИМАРНА

МАТРИЦА

КОМУНИКАЦИЈЕ

МАТРИЦА

ЛОГИЧКОГ

КВАДРАТА

БАЗИЧНИ

МОДЕЛ

ЛИЧНОСТИ

ПРИМАРНИ

ЛОГИЧКИ МОДЕЛ

(фундаментална

матрица суда)

СЕМАНТИЧКА/

КВАЛИТАТИВНА

МАТРИЦА

СИСТЕМА-ТЕКСТА

(примарна семиолошка

матрица)

124


125


III. 3. Д ИЈАХР ОНИ ЈСКА ДИ МЕНЗИЈА КУ ЛТУРНОГ СИСТЕМ А

ДИ НА МИКА РЕК ОН СТР УКЦИЈ Е – Д ОДАТНИ ОС ВРТ НА ИСТ РА ЖИ ВА ЊА И АНАЛИТИЧК Е

МОГ УЋ НОСТИ Н еп ос ре дн а класи фи ка ција и (ре)кон струкци ја (р екапи-

тула ци ја и полаз иш ни окв ир ). Након н ајо пшт ијег и најса жет ијег могуће г и зношењ а ф ундамента лне основ е ј единст веног култу рног с ис те ма , ос новни циљ нар едног дела к њиг е ј есте рек апиту ла ци ја – са нагла ск ом на предста вља њу баз ич не динамике рек онструкц ије – као и до да тно раз ма тр ањ е (уз до пунс ко обр азл агање) м ог ућност и уобличава ња јед инс тве ног с исте ма еле мен ата к ултуре, у смислу за једнич ке с истемск е м атрице к ој а се налази у осн ови ра зличит-и х култ урн их феномена . И у т ексту кој и следи , наиме, на ст ав љамо са с агл едавање м о сновни х к онт ура про блемат ике, инициј ал н о осмиш ље не пр евасхо дно у виду једне врсте ми саоног ек сперимен-та , који – с д руге стр ан е – тр еба да ук аже на по јаве од суштинс-ког значај а. Чи тав по сту па к заснов ан је, пре св ега, н а анал и ти чком саг лед авању, од носно – н а з ак љу чц има произа шл им прима рно и з српске ( етноку лт ур ол ошке тј. етнолош ко-антр опо ло шк е) грађе.

П оновићем о – у в ези с даљ ом ко нкретиз аци јом ос но вн-их смерница на шег и ст ра живачког п рис тупа, нагове штених и н ач елно из не се них у претход но м де лу тек ст а и у р ани ји м студи-ј ама157, да је мето до ло шки корис но пр иступ ити следећем м иса-оном експе рименту : замислим о како нам је наложено да у ј едном т екс ту, на малом бр оју стр ан а и у огр ан иче ном вре ме нско м року, у оп шт им црт ама ( уз немогу ћност не по средног пре зе нтовања не-ограничен ог броја упу ћујућ их ил устрациј а и шематск их предста-ва ) сажме мо целокупност ку лтурне ств арност и у од ређен/ ко-н кр ет ан број базични х к ултурних катег ори ја. Суо ча вај ући се с а тим з адатк ом – на кон по четног ра змишљања – нај логич ниј е 157 В. пре свега: И. Тодоровић, Ритуал ума, поглавље VIII; в. и претходно изнесене напомене (155 итд.).

126


127


бисмо најп ре могл и кренути од, оч игл едно вид љивог и дос туп-ног, о пш те г окв ира: кул ту рну с тв арн ос т прева схо дно ф орм ул ишу човек и ње гове инте ле кт уа лно-је зичке мог ућ ности , као о сновни ви д и спољава ња људског. Култура н ије м ог ућа б ез мишљењ а и језика, пр и чему је нај сло жениј и феномен свеукупне ств арности – ум, прим арн о исп ољ ен уп ра во кроз језичк е, као и к роз психи-чке манифеста циј е.158 Дак ле, језич ки и л огичк и конт ек ст, уз п сихички, примарн о омог ућавају е гзи стенцију к ултуре . С друге с тра не, на с пр ам кул тур не ств арности на лази се природна, б ио-ло шк о-физ ич ка , која пре дс та вљ а дру ги по л кла сиф икације фе-номен а што у об личавају целокуп ну по јавност. (Про бл ематик а однос а о ва два ас пек та биће у на јосновнији м цр тама истакн ута у нар едн ом потпоглав љу , уз на помену да ј е један од на гласа ка о ве студије у право на становишт у да м оже мо гово рит и и о ку лт ури природ е, као де лу гло ба лног ку лт ур ног фе номена. )

У свак ом сл учају, мо же мо резим ира ти: човек (ин телиг-ен тно б ић е) – сл уже ћи се јединств ен им језичко- инте лектуалн-им с пособн ост има к ао из ражајним с редстви ма – формул ише ку лт ур ну д имензи ју ств арн ос ти, чи ју ј е окв ирну кл аси фи ка-цију на јсврсис ход ни је иницир ати о пштим с а гледавање м љу-д ски х/антро по ло шких ак тивно с ти . Наиме, у тра диц ионал ни м ку лтурам а управ о наила зи мо н а у ниверз ални м итопое тски мод ел св ета, кла сиф икационог типа, ко ји „чес то п ретпоста-вљ а идентич нос т (ил и бар н аро чи ту повезан ос т, зави сн ост) макрокосмо са и микро ко смо са, пр ир оде и чове ка “, а „та и дент-ичност о бј аш њава мно гобро јне примере ан тропомо рфног мо-де лирања не са мо к осмичког просто ра и зе мљ е у цели ни већ и св акидашњ их сфе ра – кућ е, при бо ра за ри туа ле, посуђ а, оде ће, ч ији су р аз ни делов и на јези чк ом и над језичком нивоу

158 Појава структуралистичког аналитичког приступа у антропологији довела је до непосредног сагледавања начина манифестације структуре ума у различитим културним феноменима. Управо у том контексту и Едмунд Лич, као што смо већ поменули, наглашава како је Клод Леви-Строс уочио да „вербалне категорије садрже у себи механизам помоћу којег се универзалне структуралне карактеристике људског мозга преображавају у универзалне карактеристике људске културе” (E. Lič, Klod Levi Stros, 46).

повез ан и са н аз иви ма чов еч ијег тел а“159 , итд. Дру гим р ечи-ма , це локупн а култура је за сно вана н а антропомо рфизаци ји спо љашње г с вета/кос мос а/прир оде, уз помоћ елемен тарн е логичке с тр уктурне схеме.

У в ез и с ти м, пот ре б но је при метити да човек пр актикује ра дње (м иса оне/пс их ичк е, делат не, говорне ) из обл асти дух-овн е, социј алн е, „пси хич ке“/„ пси хо-јези чк е“ и бази чне, „л ог-ичке“/ „л ог ичко- је зичк е“ ку лт уре, и з чи јих образ ац а произлазе ман иф ес тн и обл иц и „м атеријалне ку лту ре“ , као к онк ретизо ван е надогр адње ов их фунд аме нталн их културн их система. У право усвај ање логичко- језич ко г (базич но г) апарата је ст е сушти нск а основа фено ме на ку лт уре, ш то је са в рше но видљиво в ећ на приме ру детет а, које на и зузет но брз, ф ун кциона лан начин ус ваја и примењ ује јези чка прав ила , тако д а је очи гл едно да пр имарна јези чк о-логичка ст руктура урођено егз ист ира у ум у чове ка, тј. детета.160 Дакле, ова ј л ог ичко-језичк и ап арат је – као што смо већ нагласи ли – о на суш тинс ка ку лт ур на основа н а к оју се на довезуј е н адг радња из ражена кр оз све об ух ва тни сис тем ра знород ни х видова ку лтурн ог и спољавања , прева сход но уоблич ени х у фо рм и поменут их ок вирних к омплекса: 1 ) дух овн е култу ре , 2) соција-лне култ уре , 3) „п си хо-језичк е“ к ул ту ре и 4) „л огичко-језичке“ култу ре ( в. обј еди њујуће пре дставе О, O+ , М М, ŽŽ). Н аве ден и културн и ком плекс и су комп лементарн и, испрепле тен и и ме ђу- собно за ви сни, тако да , р ецимо, не постоји „ дух овна“ култу ра без „социјалне “, ни ти пак „ социјална“ б ез „ духовне “, итд.161

Пр от окултурни сис тем. Из п ре доченог конце пт а произ ла зи, ка о лог ич на ст рат егиј а, да с е п рилико м пр оцеса 159 У В. Н. Топоров, Митопоетски модел света, Мостови, год. XVII, св. 2 (66), Београд, април-јун 1986, 136.

160 Уп. са резултатима психолингвистичких истраживања Ж. Пијажеа; в. Teorije jezika teorije učenja – Debata između Žana Pijažea i Noama Čomskog, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, 1990.

161 Потребно је нагласити да, у контексту овог приступа, „материјална култура” (раније одомаћени термин у традиционалној „етнолошкој подели” феномена културе) у ствари представља само формални, оваплоћени/материјализовани израз начела дефинисаних духовним, социјалним и другим аспектима културе, односно – основним људским потребама и датостима.

128


129


кон струкц ије ј ед и нств еног ку лт ур ног сис тем ск ог окв ира треба неи зоставн о п озабавит и и издва јањ ем баз ич ног психич ко г, логичк ог и језичког си стема, одн осно – е вентуа лно г синте-тичко г (п римар но г) јези чк о-логичког сис тема, који омогућа-в а фено мен кул тур е, т ј. култ урне надградњ е. С ле дећи с тепен конкр ети зације м ога о би да подра зум ева и деју, т ј. спозна ју д а ба зични ло гич ко-јез ички сис те м м ожемо ид ент ификова ти са си сте мом к оји инте ракци јс ки и о рга нски спаја струк тур ну ма тр иц у кој а с ажима ел ементе суда, к ао примарн е једин ице мишљења, а тиме и с аме л оги ке – с је дн е ст ране – и структ ур-ну мат рицу семан тич ких катег ори ја/ба зич них појмова, кој а би пре дставља ла примарни је зички пол овог ( проток ултурн-ог) сис те ма. О д ран ије знамо да упр аво овак ав систем р еално ег зистира и да ње гов мо де л п редстав ља основу из које се мо-же извести це локупн ост баз ич них ј ези чк о- семанти чки х (на пр име ру српско г језика п осв ед очено – баз ичних з аменичких и прил ош ких) одред ни ца. 162

С друг е с тране , у оквиру трагањ а з а прет по ст ављено м логичк о- је зичком о сновом сист ем а елеме ната ку лту ре , наведе-ном мо дел у се – сле дећи п рин цип пр им ар нос ти – мо гу придру-жи ти и дру ги , пом оћни протоло ги чки моде ли , од мод ела стру-кт уре за кључка до мо де ла с трукт ур е логич ко г квадра та, ко ји у себи обј еди њује релације везане за врсте судо ва (в . п редст ав е Ђ2 , Ђ3 и Ђ 1 у ММ ). На ов о се по тенци јал но над овезују и др уги , мог ући прото ло ги чки с ис те ми, по чев од с тру ктурне матрице формира ња/ одређења појма ( ди намич ки кон те кс т), па до матриц е основних рел аци ја међу појмовим а (ст атички контек-ст ; в. пр едс таве ?1 , ?2), и т ако д аље , али се ч етири пр етх одно наведен е лог ич ке м атрице ипак могу по см атрати као ос но вне/ре ле ван тне и с ис темски п ов еза не. Д руг им речима, пр во би тно по мен ути про тол огички системи ( су д, катег орија, з ак љу чак, лог-ички кв адр ат) од луч ујуће ути чу на од ре ђење основног конте кс-та логичк ог мишље ња , а м оже мо рећи и – са ме логи ке као бази-чне научне д исципли не (в. поменуте шематске пре дставе) .

162 В. у: И. То до ро вић, Ри ту ал ума, по гла вље VI II; исти, Мит ска исти на Ср ба, по гла вље VII.2.

ШЕМАТ СКА ПРЕДСТ АВА Ђ2

ШЕМАТ СКА ПРЕДСТ АВА Ђ3

130


131


ШЕМАТ СКА ПРЕДСТ АВА ?1

ШЕМАТ СКА ПРЕДСТ АВА ?2

У свак ом случају, прет ходно наз на че ни специф ични стр ук турни о кви р – к оји смо деф иниса ли управо од ре дницом примар н и језичк о-логич ки модел – конст ато ва н је као р еа лан обра зац прил ико м ранијих и стражи вања, и њего во обј ектив но п остојање се (пор ед тога што с е тешко м ож е д ово дити у сумњу )

у клапа у ш ири кон це пт „п рот окулту рног“ (тј. логи чко -к улт-урног) м од ела/сис те ма , кој и о сим ње га п оте нција лно формирају и поменути помо ћн и пр отологи чки системи. Ис то тако , на о вај надс ис те мс ки контекс т се, с д руге с тран е, ло гично над овезу ју и аспе кт и/матр ич ни комплекс и који пр им ар но одређу ју феном ен језик а, п ре с вега – ко му никациј а ( прима рн а м атрица ко муникац-ије ) и значе ње ( при марна се миоло шка матри ца = семантичка/квали татив на матр ица с истем а- те кста), као и они аспекти општег тип а који одређују „с истем ка о т акав“ (о пшти сис-темски контекст/ма три ца = формална матри ца сис тема- текста; в. пред ставе Д2 , Д3, Ш 3) .

Уже ку лт урни с ис т ем. Нак он о вог а – следећи ло гику п ом ен утог мис ао ног ек сперимен та, а у ко нтек сту пок уша ја да диј ах ро нијски пред ст авимо суш тински син хрониј ску динами ку кон струкци је глобално г кул тур но г систем а – могли бис мо пре-ћи на оквирно са гледавање елемената ку лт ур ног систе ма у ужем см исл у (о чему с мо већ г ов орили у претх од но м по тпогл ав љу, али с ада то ч ини мо пр ат ећи одг ов арајућу ло гику „сук цесивне реко нс тр укције“ св еопштег си ст ема). У вези с тим, по лазим о пре св ега од чињ е ни це да чов ек, као фи зичко/т ел ес но биће, и ма би олошке по тр ебе и ф из ич ка ограни чења н а о снову к ој их из гр-ађ ује и манифест уј е своје ку лт урн е реакције/одго воре (ка о што показуј е Б . Мали но вс ки ), и то у ви ду баз ичн их со цио-кул ту рн-их катег о рија (од з аштите, интенд антуре и хи гијене д о н ау ке, уметн ос ти и тд.).

З ат им, у ок ви ру п ро мишљајућ ег стру кту рисања с тв-арно сти и ег зи стенциј е (у циљу практично г и непос ред ног д е ло вања), ч ов ек се, по чев од ба зич не културно-б ио ло шке ка-тег орије ср од ничког сис тема и с њи м пов ез ан ог базичног в ред-носног сис тем а, др ушт ве но организ ује кроз ф ор ма лне и не фо-р малн е инсти ту ци је , у дир ектној ре лац ији са неи зо ставним фо рм ул ис ањ ем св оје идентит етс ке припа дно сти (в . о дг овар-ајуће шемат ске п ред ставе и аналогне у нутар сис темске ос е, које додатно указују на њ их ову о рг ан ску засн ова но ст ).

Осим то га, о н фо рмулише одређе не, стандар диз оване с ис теме в ер ов ања (м итски контекст) и систем е понаш ања

132


133


(риту ал ни конте кс т), а св е т о на о снову у сл ов ље них датост и обр азаца кол ект ивне психе – а рхетипова, т ј. архе тип ских п ре-дстава. На овај начин он уоблича ва ду ховну ку лтур у као кљ-уч ни вид к улт урног ус ложња вањ а и на дградње (у од носу на базични језич ко- ло гички ко нтекст) .

С друге с тр ан е, већ смо н агл асили да човек у обл ичава и и спо љав а свој у п си хичку, језичк у и ло гичку ( проток улт урну) ди ме нзију, које пр едстав ља ју ос но ву кул ту рног фено мен а и с вих њего ви х ма нифест аци ја, о дно сно – знаковно-ј ези чки ко-му ницира ( ба зи чни јез ички конт екст), ло гички раз мишља и дефини ше ствари ок о се бе и у себ и (базични логички ко нте кст), организу ју ћи ств ар ност у скл аду са д ат остима психе и особ ина личност и ( базични психолошки контек ст; в. шематске пре дст-аве Г2 и Г3).

ШЕМАТ СКА ПРЕДСТ АВА Г2

ШЕМАТ СКА ПРЕДСТ АВА Г3

Глобални културн и си ст ем . Када, дакле , по седујемо ов ај општи к ла сификацио ни ок ви р, потре бно је упор ед ит и предоче-не, о кв ирн о изне сене елемен тар не кат егор ије – к ак о међусо-бно , тако и с а аналогн им с ис те мским ц ел инама (н астали м као пок уш ај к ласифи ка ци је аспе ката к ул туре) ко је су фор мул ис ал и разли чит и аутор и, одно сн о – које су к он стато ва не и издвоје не токо м различитих ис траживањ а ф ено ме на из обл ас ти ку лт ур е.

У том см ис лу – наст ављ ајући да след им о одговар ај ућ у (сукце сив ну) рек онстр ук ти вн у д инами ку – вид ећемо да пос тој е у право к атегориј алн и сист ем и који су ко мплементарни и к оји се орга нс ки повезују у м оделск и о квир у зна тној ме ри подудара н са и зне сеним ба зичним култур ним ко нцептом.163 Кат ег ор ијалне сис теме из о вог се ма нтичк ог ок ви ра изно сил и су упра во по-мињани класици антрополошког мишљењ а (Б. Малиновски, В . Проп, К. Г. Јунг , А. Ван Ге неп, Р. Барт, К. Лев и-Стр ос , В. Н. Топо ров и дру ги ). Када ов е з ак љу чке/к ат его ри ја лн е систе-ме уп ор едимо с а ре зултатима е тнокултуро лошк их ист раживањ а спроведен их са у право тим, пос ре дн им циљем (о дн ос но са рез-ул та тима наш их структуро ло шки к онцип ира них истраж ива ња, усм ер ених ка ра зо тк ривању јед инствен ог система об разаца, а сп роведени х на с рпском е тничком п ро стору)164, до лазимо д о не-посре дних решења и хипотез а у контекс ту п редлаг ања систем-ски х наче ла и конк ретн их еле мен ата гло ба лн ог ку лту рног моде ла (комп ле тн и, орг ан ски уобли чен и јединс тве ни систем елемената култ уре; в. ше мат ске пред с тав е O, O+, Ž, ŽŽ) – у смислу и пра к тич ног и т ео ри јског кон цепта, с а циљем д а се о бухвате ка тегорије култ ур не стварн ост и.163 Наравно, приликом излагања ове проблематике могли смо кренути и обрнутим путем, који је и логичан са становишта истраживачке динамике: на основу базичних културних класификација различитих аутора (као и сопствених истраживања) могли смо доћи до општег културног нацрта, односно – до наведеног полазишног оквира који смо за потребе овог рада представили на првом месту. У пракси, једино синергијским и синхронијским, паралелним упоређивањем и праћењем релевантних чињеница и културних димензија долазимо до конкретизованог сагледавања класификацијских основа јединственог система; с тим у вези, могли бисмо конструисати и модел опште методолошке динамике.

164 О овоме је већ било речи; в. у претходним напоменама.

134


135


Поновић емо ј ош ј едном да с у инициј алн и подс тиц ај за к онк рет изовано уоб личавањ е г ло ба лног си ст ема пр едс тављал и, пре с вег а, кон ст атовањ е/уоч ав ање примар но г језичко- лог ичког мо дел а (ко ји н епосре дн о произлаз и из сис тема сп ец ифично повеза них з аменица и п рил ога ср пског јез ика), а ли и издваја-ње тзв. пр и ма рн е митск е матриц е – нас та ле као ре зул тат проучав ањ а (српс ке) ба јке и митоло шк их сист ема. 165 Ови мо-дели п редстављају јасно уо бличене си ст емске целине, ко је се ск лад но у клапај у у предоч ен и концеп т трагањ а за једин ств-еним сис темом ел емена та културе. На веде ни пр имарни језич-ко -л ог ички мод ел (к ао јед инствен и с ист ем кој и об је дињује б ази-чни мо де л суд а и с еманти чких кате горија) пре дставља р еа лно посто јећ и компле кс, кој и се заснива н а слож еном ст рук ту рн ом обрасцу харм они јских и симетр ијских ка рактер ис ти ка. О вај фор ма лни модел ј е та кве пр иро де ( исп ољава ја сне хармониј-ско -с иметријс ке каракт еристи ке , непос ре дн о се сагл еда ва у конт ек сту живог ј ез ика и док аз ан о је уни ве рзално присутан у р а злич итим ди мензиј ама ств арности) да на м с е неизос тавно на-меће идеја о њему као о иниц ијално м ок ви ру /сист ему који у ка-зу је на м ог ућ и нач ин о рга низова ња бази чних ел еме ната/к ате-горија х ипотетичног јед инс твеног кул турног си стема, односн о – н а у нивер зал ну „унутр ашњ у“ логи ку (чије п ре тпостав ље но постоја ње п редста вља оч ек иван и л оги чан „одго вор “ на чињ ен-ицу све присутн ости хо мологни х ст ру ктурни х образац а у већем бро ју наиз глед непо везаних п оја ва). Наиме, структ ур ни о бразац н а које м је заснов ан овај модел про нал азимо у ни зу разли чити х к ултурн их (али и при родних) ф еномен а.

Ил устрати вни ко нтекс т конк ретних пр име ра. П огл-едајм о, и лустрације рад и, како с е аналогни бази чни с ис те-мски оквир ( при марна фо рм а: 9+8) д ире кт но исп ољава већ у прастари м митолош ки м п ред ставама . Так о се, ре ци мо, у ср еди-шт у староегип ат ск их рел иг ијско- митоло ш ких концепц ија, к ао прапочело, нал азио хаос пра иск онских вода, који је био: 1) „д-убок“, 2) „б ескрајан“, 3 ) „мрача н“ и 4) „н еприметан“, а „сваку од ов е чети ри осо бине оличавао је по један п а р хтоничних 165 В. у: исти, Митска истина Срба, 179-181, 189-190, 230-239.

б ожанстава – Нун и Наунет, Хух и Хаухе т, Кук и К аквет , Амун и Амаунет – кој и су сви заједно чинили Огдоад Хму н, 'гра д осм орке'. “166 Даље, „ Атум је наст ао из Н уна, праис конске во-де , и ств орио Ш у и Тефнут, ваздух и в лагу. Из њихов ог споја прои стекли су Геб, бог земље, и Нут, чиј а су д еца бил а Озир-ис, С ет, И зи да и Не птис“. 167 О вд е, дакле, непосредно сагле дав-амо управо пр имо рд иј алн и образац 9+ 8 ( в. пр едс таву ПМС /5), карактери стичан и за прим ар ни јез ич ко -л огички мод ел .

Сл ичне стр ук ту рне мод ел е проналази мо и у старокинес-кој традицији и митолошким пре дстава ма (в. пр едставу ПМ С/2 ), ка о и – у из узетно уре ђе ном обли ку – у на јзнач ајн иј им са кр ал ни м тексто вим а на којима почи ва савр еме на циви ли за ција (Библиј-а), али и у српској народној тради ци ји итд.168 А на ло гн е обрас-це – к ао шт о смо ве ћ по мињал и – п римећуј ем о и међу нај сло-женијим моделима крстоношког ритуала (в . предст аве ПМС/ 1/ /А, П МС/ 1//В), али и као бази чно структурно начело шаховског система (в. пр едс таве PMS/AA 1, PMS/AA2, PM S/ BB, ПМС/Е), у „јунго вс ки м“ с трукту рни м предст ав ама (в. ПМ С/ Љ) , у клас иф ик-ац ији природне стварнос ти и о дговара ју ћих категор ија , итд.169 Сви о ви показа тељ и – хо мологни стр уктурни об рас ци, о дно сно компле ме нт арнос т и бројно ст струк ту рно-семантичких аналог иј а наведеног типа – указуј у на то да у пр аво пр едочен и ( 9+8 /9+1+9) модел чини о нај п ре тпост ављ ени ун иверз ални об-разац , тј. његов у могу ћу б аз ичну форму ко ја сажима н еке од ос новних кат егориј а на ше стварн ости, а тиме и у купног ку лту-рног фе но мена.170

166 Artur Koterel, Rečnik svetske mitologije, Nolit, Beograd, 1998, 62.167 Исто, 62. 168 В. рецимо старокинеске примере Минг танга/Плана поделе кинеског царства, Фенг-шуија, Ји-Ђинга, различитих верзија шаха и сродне симболике; в. И. Тодоровић, Ритуал ума, 401-417. Обратити пажњу на модел који заједно формирају Минг танг и План поделе кинеског царства у: исто, 440.

169 Још једном в. поглавље VIII у: И. Тодоровић, Ритуал ума. В. структурни модел најсложенијег, гулијанског крстоношког/литијског опхода у: исто, 99; 134-135; 424.

170 В. поглавље VIII у: исто; посебно обратити пажњу на структурне представе изнесене у: исто, 421-425.

136


137


Пр ема томе – у складу с прет хо дн им ув иди ма – тр ебал о је утв рди ти да ли с е покуш ај и изд ва јања суштинс ких к ултурних п ри нц ип а и манифе ста ција мо гу предста вити кро з одг ов арајуће структур не моделе ово г типа. И и споста ви ло се да је управо то био с лу чај са у оч ен им м оделим а: они се , уз из ве сне изме не и прилаг ођавањ а, махом складно у кла па ју у пр едочен е о бра сце к ој и, к ао што с мо назнач или , имају уни ве рз ално ис по ља вање, о дно сн о – прису тни су у раз личитим вр еменима, прос тор има и обла ст им а култур не ств арности, и то превасх одно у феном ен-има/контекстима од ос обено г или су шт инс ког з нач аја.

III .4. УН ИВЕ РЗАЛНИ ЗА ПЛЕТ

ХО РИ ЗО НТИ ОП ШТИ ЈИХ И КОМ ПЛЕ МЕНТАР НИ Х СИСТЕМА

Аналогије културних и прир од ни х фено м ена . С об зир-

ом н а мноштв о уо чених а нало гиј а, саобр азн о потен ци ра ним смерница ма левист росовс ког приступа, усу ђујемо се да крен-ем о и корак да ље, и ак о ће на ре д ни део т ек ста, могуће је , збу-нити п оје дине читаоце – уко л ико се има у виду ш ир ок посмат-рач ки о квир и неопх одн ос т додатних објашње ња пр облема ти ке која у антропол ошк ом кључу до сада није разм ат рана и к оја у контек сту ов ог ра да ипак има известан „доп унс ки “ и диг ре си-вни кара ктер.171

Као ш то ј е већ наг лашено , пр едочен и „укуп ни “ мо дел пери од но г с истема елемената ку лтуре по држав ају и к омпарат-ивн и у види у ст руктурне матрице које са жето п ре дстав ља ју природну с тва рн ост. С ти м у вези, можем о говор ити и о стрем ље-њи ма у п рав цу (ре )к он струкц ије јед ин ственог п ериодно г си ст-ема елеменат а (жив е и неж иве) природ е (п одразу ме ва се – зна-тно к омп лексније г од стандардно г пе риодног с ис те ма хемиј ск их елемената ). Са ст ан ов ишта структ уролошке пар адигме, и овако фо рм улисани мо де л/с истем пред ст авља подсистем у о дн осу на х ипотет ичк и, али та кођ е (у и сто м м етодо лошком к ључу) на сл утљ-иви г ло ба лн и/универз ални сис те м, који пот ен цијал но о бједињ ује – у д ат им оквир им а – кон це пц ије пе рио дног с ис те ма еле ме ната к улт уре и пе ри одног сис тема еле ме ната п ри роде , заје дн о са њих-о вим по себно на гл аш еним м ани фестним израз има . Наим е, међ у ст ру кт урама п ри метни м унутар ба зични х ниво а орга ни зације ма тер ије та ко ђе уо чавамо н епосредно прис уст во осм очл ан и х/д еве точлан их мо д ела , к ао и усложњ ених дев ет наесточ ла ни х/седа мн аесточл аних и на њи ма заснов аних с лож енијих мо дела – к акве см о уочили у оквиру ку лтур них си ст ема , о дносно у нут ар

171 С друге стране, без „природне” димензије – која се разматра у овом поглављу – сагледавање проблематике јединственог културног система било би практично неизводљиво.

138


139


стр ук туре свеобу хв ат ног па ра дигма тск ог к ултурн ог модела , тј . прош ир еног модела једин ст вен ог си ст ем а елем ената к ул туре (в . о сновне ва риј ан те помен уто г опш тег мо дел а у шематс ким предс-та ва ма ŽŽ/ фи нални мод ел једин ст ве ног с истема е ле ме ната к ул-туре, ММ/базич ни периодни систем ел еме ната к улт уре). Ов о се односи и на нив о елем ентарних честиц а (кв арк ови итд. ) и на ато мск и ниво , као и на ниво хемијс ких е леменат а, гене тс ко-мол-ек улски ниво и тд . Према т оме, љ уд ск о опажање пр ир од е172 – са с та но вишта ова ко ко нц ип ира не стр ук ту рологије – п оказуј е пр-илично индика ти вн е аналог ије са култ урн им моде ли ма, тј . са изнес еним об рас цима структурно г опа жања кул тур е.

172 Наиме, овде констатујемо објективно постојеће/уочене идејне системе, који сведоче првенствено о опажању природе.

140


141


П одсисте ми и унутрашње структу рне р елације. С д ру-ге стра не – као шт о је већ нагл ашено – усложњав ањ а претходн о назнач ених к ом пле кса ит ека ко су мо гућа и у другом пра вцу. Це лок упни уни ве рзални мо дел , у дато м конте кс ту, заједно са ње говим подс ис темим а, м ож емо замисли ти и п ред стави ти ка о с ложени комуник ац иј ски, ко мп лем ентарно -ин теракцијск и систем (об једињен сп ецифи чно м унут ра шњом с труктуро м, у см ислу форм алн о-логи чк е подл оге с вак е од по је ди начни х с трук-турних целина, к о је зајед но с ачињавај у је ди нствен и к ом пл екс). На име, спроведена стру ктуроло шк а истраж ивања у ка зуј у на т о д а – у ок виру пре дл ож еног опш те г ди намичк ог система – с ваки од н аведе них , произл аз ећ их ба зич ни х к омплекс а поседу-је могућност ф орм ирања и нт е ракцијског дуалног сис тема ( кр-оз ба зи чни ре ла ци они оквир 9+8/9+1+9, који ф орм ира реал ни комбинато рни прин цип 8x8=6 4; в. шематску предст аву ZZ/примарни систем усложњ авањ а).

142


143


ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ZZ Св аки од ових ко мплек са по тен цијалн о формира и кон-к рет ни усло жњени/п ара дигматски модел са каракт ери стикама оп штег сис тема: реч ј е о сложен ом, базично 1 17 -чланом обрасцу (са прима рн ом у нутраш њом с труктур ом 19+81+17 и с а ви ше вари ја нт них м огућности у ну трашњ ег преоблик ова-ња и манифеста ције; в. по ме нуту шемат ску предс та ву) . Овај обр азац ј е у непо сре дној в ез и са иницијалним п ри марним је-зичко-лог ичк им мод ел ом , али и са – такође ан ал огним – п риро-дним м оде лима, пр е свега са с трукту ром јед ин ст веног с ист ема хемијс ки х елем ен ата. Дакл е, н аве дена „ уну тр ашња “ струк ту ра упу ћу је на к ва ли та ти вну унут арсист ем ску, ду ално уобл ич ену организ аци ју (схо дно, измеђ у о ст алог, и пара лелним об расци-ма уоченим у пр едстав ама јединс твеног сис тема хемиј ски х еле ме нат а, ген етс ког кода, библијског ст руктурно-нумеричког система и слично; в. пре дст аве P MS/ PP1, PMS/PP2, PMS/P P3 , PMS/PP 4, уз дод атн и комен тар PMS/ 0), тј. у казуј е н а базични гр адивни принци п.

Дотични кон ст рук цијски структур ни обр азац испољава с е поте нци ја лно у свим у униве рз ални м одел ук-љу че ни м системим а ( а у в ези са њих ов ом општом ор ган-изациј ом и могућност има услож њавања ). У п осм ат раним си-ст еми ма су, ви ше или мање ви дно, назнач ене и сп ец ифичн е унута рс истемске целине , тј. гр упе елемен ата ко је у одн осу на дру ге груп е и е ле ме нте пр едстављ ај у за себне ком плексе уп рав о нав ед еног ти па, фо рм ирајући унутр ашње сем ант ичке ц ел ине. Др угим речи ма , унутар општ ег форм алн ог мод ела (конте кст п редоченог 117- чланог пр имарно г система у сло-жњав ања), к ао и унутар п осе бних мо дел а – уочава мо више в ари ја нтних подси стема, унутр а шњ их с труктура и мо гућнос-ти , на слича н начин ре ал изовани х у разл ич итим феноме нима ку лт ур е и природе.

Базични мод ели. Још је дном подсећ амо на т о да на м је ка о м одел на осн ову којег р еконст ру иш емо оп шти форм алн и окв ир послу жио управо пр оширени п рим арни језич ко -логички м оде л. У контек сту стру кт урне де ск рипције ов ог систе ма , п ре свега, уочава мо пов еза ност ср ед ишњ ег подсистема 8 1 (9x 9) и

144


145


ње му аналогног п одс истема 64 (8 x8 ), које дет ектуј емо и као с тр ук турне осн ове пер иодног с ист ема хеми јских еле мената, с једне стране, и ге нетског код ног система, с друге стране (в. шематск е предст ав е PMS/PP 1, PM S/ PP2, P MS /PP3 ).173 Ис то та-ко, уочавамо и друге могу ће , ва ријан тн е подсисте ме ( м78/79, м84 итд.), непос редно пове зане са п оменути м, оп шт им 11 7(1 18)-члан им систем ски м оквиро м ( ко ји можемо назват и и пр-имарним сис темом усл ож њавања) и другим про излазећим у сло жњеним с исте мима.174 Међутим, суштинс ки и ини ци ја лн и под сис темски ни во ово г опш тег модела уоб личав ај у б азичн и комплементар ни систем и – прим арни динамички систем м17 и примарн и ст атички си стем м 19 ( из ко јих синхронијски пр оистиче пр имар ни це нт ра лни с ист ем м81/6 4)175 , односно 173 В. универзалистички осмишљене идеје, изнесене у крајње мултидисциплинарно конципираним радовима и текстовима Милоја М. Ракочевића (в. на пример О универзалном коду природе, Просветни преглед 1721, март 1990; Univerzalna svest i univerzalni kod), уз различите реконструкције структуре – као и бројних структурних аспеката – система хемијских елемената и генетског кода; уп. и друге, претходно помињане монографије и краће радове М. Ракочевића.

174 На овом месту не можемо детаљније образлагати предочене системе, па их само наводимо. Посебно указујемо на непосредну подударност система уочених у природи и ових формалних система (в. следећу напомену), до којих долазимо првенствено на основу културних модела, пре свега на основу примарног језичко-логичког модела, али и поређењем сасвим разнородних феномена.

175 Примера ради, у овом контексту би се наведени 19-члани систем могао упоредити са базичним атомским моделом (почев од 19 орбитала са електронима у 7 слојева), 17-члани систем – са базичним хромодинамичко-глуонским концептом (9 основних могућности комбиновања боја и 8 базичних глуона), 81-члани систем – са општим моделом хемијских елемената конструисаним у складу са бројем природних/стабилних изотопа, а 64-члани систем – са општим генетским моделом, у непосредној вези са аналогним 19/20-чланим подсистемом, који одговара базичном систему аминокиселина: 19 базичних аминокиселина + иницијални метионин, у смислу 19/20 основних информација (а што упућује на сложенији систем/модел 84), итд. Овде свакако треба придодати и неуобичајене, али изузетно уочљиве аналогије са проширеним базичним моделом категоричког силогизма у логичким представама (из система од 64 могућа модуса категоричког силогизма произлази 19 правилних модуса), чиме долазимо

– вишеструко п омињани ба зични стр уктурни о квир 9+ 1+9 /9+8.

У ве зи с осно вним системом пром ене (фор мални пар-ади гм атски мод ел м 117/118 = при марни с истем усл ож њавања) сагледа вамо и в ари јантни с пекта р могућност и, који се може посматрати на више нивоа.176 до непосредног сагледавања аналогних структурних модела који повезују живу природу (генетски кодни систем), неживу природу (систем хемијских елемената), логику/мишљење (општи систем категоричког силогизма/базичног закључивања) и језик/мишљење (примарни језичко-логички систем / структура суда + семантичке категорије). Овим потенцијално успостављамо/(ре)конструишемо и свеобухватни универзални структурни модел (в. представу ZZ), чија се – претходно илустрована – свеприсутност свакако намеће као легитимни и приоритетни научни проблем (в. представе PMS/PP1-PP4 + PMS/0).

176 Покушајмо да поменемо, тј. илуструјемо неке аспекте ове проблематике. У најкраћим цртама, наведени варијантни спектар можемо посматрати на нивоу парадигматског тројства (усложњавања) које сачињавају: 1) општи системски модел, тј. примарни систем усложњавања (19-81-17), 2) интерактивни усложњени образац промене [на плану усложњеног хипотетичког интерактивног системског обрасца можемо разликовати прототипски статички општи систем (19-171-19) и прототипски динамички општи систем, који називамо и базични периодни систем елемената културе (17-153-17)], и 3) финални динамички модел усложњавања, односно укупни/финални систем усложњавања (19-1053-117); в. представе ZZ, MM и ŽŽ. Ови системи – полазећи од примарног система усложњавања – у контексту нашег приступа уобличавају тзв. глобални синхронијски систем, тј. супермодел. Паралелно с тим, на нивоу проширеног системског обрасца промене разликујемо: 1) примарни варијантни модел (78/79-117/118-78/79) и 2) проширени варијантни модел (117/118-175/176-117/118). Од других варијантних/произлазећих модела издваја се (својом универзалном присутношћу) модел/подсистем јединствених елемената м84 (наведени варијантни контексти назначени су унутар шематских представа које у овој студији предочавају примарни систем усложњавања и његове конкретизоване манифестације). Овде треба нагласити да варијантни модел 1 (м79-118-79) у датом контексту одговара односу протона, неутона и електрона у атому злата (чији је положај у оквиру периодног система елемената, по неким ауторима, управо положај „златног пресека“, односно хармонијског средишта; М. Ракочевић, Хармонија периодног система хемијских елемената, Флогистон 7, Београд, 1998, 177). С друге стране, базична структура проширеног варијантног модела (м118-176-118)

146


147


ДОДАТНИ КОМ ЕНТАР УЗ PMS/PP1 : Од 64 б ази чн а триплета/код она про из ла зе 2 1 различита

инф орм ац иј а (19 о с новних аминокис ели на + 1 старт-и нф-ормација/ме ти они н + 1 ст оп -и нформација/сто п- код они ) и 4 3 по новљен е информ ац ије.

Овим је успостављена релација про сти х броје ва 3 – 19 – 43 – 61 – 83 (84 ) (в. предст аву ), карак те ри стична и за јединств-ени си стем х ем ијских е ле менат а, формиран на осн ову броја и зотопа.

Нав ед ени систе м ј е, наиме, за снован упр аво на по ст ојању 81 е лем ента са п риродни м/стабилним изо топима (о д елеме нта са редним бројем 1 до елеме нта са ред ним бројем 8 3) , уз д ва „пре кид а“ у стаби лној/п рир одној изотопији, које пр едстављ ају управо ел ементи 43 и 61 (!) , без и једног ст аб ил ног природн ог непосредно одговара односу протона, неутрона и електрона последњег, 118. елемента у оквиру стандардног периодног система. В. потпоглавље IV.6. и шематске представе ZZO/1 и ZZO/2.

изотопа. (Обр ати ти па жњ у на чи њеницу да с е између ова дв а елеме нта налази управо 17 е леменат а, тј. са њ има укупно 17 + 2 = 19 (!); дакле, понов о р елација 19 – 17.)

148


149


150


151


ДОДАТНИ ТЕК СТ У О КВ ИР У ШЕ МАТСКЕ ПРЕ-ДСТАВЕ PM S/PP4:

ПРЕОСТ АЛИ ПРОТОБИБЛИЈСКИ СИСТЕМСК И БРОЈЕВ И/ 61 БРОЈ- ЕЛ ЕМЕНТ

- 1 8/9+ 9 + 18/9+9 „ првих“ / го дине до ро ђења сина насл едника/ и „друг их “ /године о д рођења с ина до смрти/ бр ој ева , везан и х за животе 9 преп ото пн их и 9 пос ле потопн их праотаца. - 8 + 8 алтерна ти вних бројев а, в езаних з а „ друге“ и „тр еће“ б рој-ев е 9 + 9 би блијск их праотац а.

- 4 бр оја, на г лашен а у Библији, ве зана за жи вот г ра ничног праоца Ној а: 1) 500 го дина до рође њ а с инова, 2) јо ш 100 г одина до П ото па , и 3) преосталих 35 0 год ина жи во та + 4) алте рнативни б рој 450 /г одине након рођења сина/, ко ји се у клапа у базични кон текст 500+45 0= 95 0/уку пн е год ин е живо та .

- 3 б ро ја која оз начавају го дине ж ив от а, т акође н а значене у Библ ији , 3 дод атн а п ротобиблиј ска праоца, у Књизи По ст ања предста вљена ван примарно г (9+1+9//+1/ ) нумеричког оквир а: Ис ак = 180, Јаков = 14 7, Јос иф = 11 0.

- 2 п от енцир ан а – пр о ста ! – бро ја, кој а означав ају г оди не живот а преосталих би т них личности Књиг е Постања – С аре (127) и Исмаи ла (13 7). Ове ли чн ости су посе бн о – тј. пу те м непос ред ног озна чава ња год ина живо та – нагл ашене у Би-блији, у директ ној вези са животом другог граничног праоца Аврама. Укуп но: 18+18 + 8+8 + 4 + 3 + 2 = 6 1.

2 Д ОД АТ НА БР ОЈА

- бр ој еви везани з а – 1) г оди не до бијања сина на следник а и 2) год и не прож ивљене након тога – д ру гог гран ичн ог праоца Аврама: 100 + 75.

(1 С ПЕЦИФ ИЧ НИ/ДО ПУНСКИ Б РОЈ )

- бр ој 600 који означав а г одине Но ја у тре нут ку Потопа ; ов ај број ј е п осебно наглаш ен у Библији као од ређујућ и н умерич ки принцип ко ји – и а ко ван бази чног кон те кс та веза но г за ж ивоте пра от аца (3 бр оја струк ту ри са на ро ђењем с ин а н аследн ика ) – утич е на ф ормули са ње општег ну ме ричког систе ма, у н епос-редној релаци ји са чиње ницом да је Потоп централ на тачка у од но су на коју се фо рм ира компле к с/ систем од 9 препотопних и 9 по сл епотопн их праот ац а.

152


153


II I.5. СТРУКТУ РА, КУЛТУР А, Л ОГ ИКА

ПР ЕЛ ИМИНАРН И З АКЉУЧЦ И У КОНТ ЕКС ТУ УОБ ЛИЧАВАЊА И ЗНЕСЕНО Г КУЛТУРНО Г М ОДЕЛА

Фин ални пресек . На само м крају о вог пог лавља пот-

ребно ј е, у ви ду три сасв им кр атка о св рт а, до да тн о ист аћ и пој-едине закључке ко ји фо рмулишу изнесе ни х ипо тетички мо дел, без прете нз ија на т о да дефи нит ивно уо кв иримо или пак битн-ије прошир имо п ретходн о излага ње .

1) Ј езичко-л огич ки оквири опште г мо дела к улт ур е. Јед на од сушт ински х ставк и пр ед оч ене кон ц еп ције култу ре и кон струкције о дг ов ар ајућег с ве обухватног м од ела сво ди се на фо ку си рање с та но вишта д а с у фено ме н кул ту ре и испоља вање различ итих к улт урних п ој ав а могући, пр е св ега, на осн ову пр-им арних п сих ол ошких, ли нгв истичких и л огичк их датости, за-сно ваних на б азичним при нцип има миш љењ а. Ов е пр им арне п си хол ошке, ли нг висти чке и лог ич ке кат егори је иницијал-но ф ормирај у ба зи чн и прото ку лт урни систем ( у др угачи јој терминологији – п ер иодни систе м елемен ата мишље ња ), а до њих долази мо на објектив ан нач ин, с о бзи ром на то д а с у засноване на свеприсутни м у нивер за лн им об расцима и д а људски ум (кроз језичке ма ниф естације ) фу нкционише у склад у са ов им елементарним принц ипи ма.

С друг е ст ра не , култ ура у у жем смис лу заснив а се на кат егориј ама (типа – ба зи чни систем с родства , базичне друш-тв ене институц иј е итд.), ко је – више ил и мање не пос редн о – п рои злазе из примар ни х психол ошк о-л ин гвисти чко -логич ких датос ти к ултуре, п редстав ља ју ћи култ урну н ад градњу на ве-дених ос новних еле ме на та. Дру гим речи ма , и с ло жене (одно с но најслож ен ије) кул тур не маниф ес та ције – од науке до умет но-сти – логичн о се базира ју н а овим основни м про токултур ним начели ма /п ринципима, к оји су ар хетипски и ло гички ус лови-тељи свих об лика кул ту рн ог усл ож њав ања и надг ра дње. Усл ед тога, и нав едени прот окул турни п ринципи о рганск и су у клопље-ни, као саст ав ни дело ви, у ов ак о концип ир ани, ј ед инствени

периодн и сист ем е лемена та ку лтуре ( сач ињен од два о сновна, пов езана по дсистема) , з аснован на утв рђе ним обра сцим а пром-ен е, с а наг лас ком на ко мпл ементарно- суп рот ним рела циј ама баз ичних под система.

2) Универзални структу рни об ра сци. У в ез и с претходним, ј ош једном тр еба подвући ст ано виште д а је у разл ич итим ку лтурни м ( као и пр иро дним) ф еноменима м огуће уо чи ти анал огне ст руктурн е обрасце, пр и ч ему ј е њихова с ро-дност т акв е природе да се логи чно јав ља и х ипо теза о по-стојању „ скривеног “, је динств ен ог б азичн ог система , на кој ем се заснива ју мн ог об ројне п оја ве из домена к ултуре.

Д о конк ре тизоване п редставе општег/с ажетог кул турно г м одел а – у см ис лу осн овн ог обр ас ца конце пт а јединств еног/ периодно г система е ле менат а култур е (у окви ру кога се н ал-ази и период ни сист ем ел емена та м ишљења) – ст ижемо пр еко форме и потвр ђен е реал но сти ин ицијално г, примарн ог ј езичко -ло ги чк ог модела. Након пре тх од но спр ове ден их истр ажи вања – са циљ ем да пр он ађемо (за једни чк и) форма лн и образ ац к оји се на ла зи у о снови ф ено ме н а к улт уре – дол аз и мо до фундамен-та лно г (дев ет нае сточлан ог /се дамнаест очланог ) с интетичко -ан алитич ког о пе ра тивног о кви ра, ан ало гног стр уктурн ој бази п оменут ог , прим арн ог јези чк о-лог ичк ог мо дела. Други м ре чима, пос тоје ос н ов ане назн аке које на с у смеравају у пр авцу ин ту-иције (а к асниј е и спозна је ) да рез ултате саж имања ел емената фе но мена ку лтуре до којих смо дош ли можем о предс тавити управо пре ко ово г структу рног об ра сц а, који – к ао о бјекти вно уоч љи ву основу /ка тегорију – к онстат ује мо унутар р аз личитих културни х и прир одних сист ема .177

177 Као што је већ наглашено, овај базични формални систем претендује да представи основне обрасце аспеката културе у оквиру сажете структурне матрице, састављене од међусобно органски повезаних и плански уклопљених (системских) елемената, при чему се све релације појављују као логични аспекти општег модела. Тако у предложеном финалном моделу (уколико га представимо шематски, руководећи се унутрашњим сличностима) можемо сагледати складне унутарструктурне односе, представљене одговарајућим семантичким осама, које указују на повезане поткомплексе присутне у општем културном систему. В. пре свега поглавља IV.5., IV.6. и V.4.

154


155


3 ) З ав ршни ос вр т. У трећем одељк у ћем о додатно нагласи ти и чиње ни цу да ј е у о кви ру нашег ауторско г прој-ект а ра звијан а и ст ра живач ка ни т која се ба ви пробле мат иком дет ек товања /п ост ојања уни ве рз алних стру ктурн их образац а, паралелн о са разви јањ ем оне ни ти ко ја се усме ра ва на ра зматра-ње бази чних и нај сло жен иј их обр аз а ца духо вн е култ ур е С рба , од н ај значајни јих р итуала и митов а т радиционалне к ултуре до савр еме ни х идејни х с исте ма. На овај начин те жи с е саг ледавању све обухватн е слик е, која се испољ ав а како у конкрет ном (српск и народ и њего ва кул ту ра, у смислу ко нкретно г народа и к онк ретне к ултуре) т ако и у оп штем обл ик у (ун иверзал ни обрасци ку лтуре и миш ље ња). Уве рење н аш ег присту па је у томе да р ез ул тати до к ој их д олазим о – ко ри стећи се о дг оварају ћим ст руктур ол ош-ки модифи ко ва ним мет одо ло шким по сту пцима, ба зир аним на хи потез и о постој ањ у хо мо ло гних ст руктурних о бр аз ац а к оји се (па ртиципир ај ућ и у општ ем, свеко муникациј ско м јединс тв у) на дов езују јед ни н а друг е, од баз ич н е струк туре мишљењ а д о к онкретн их мит ова и ри туала – мог у б ити п од ст ицајни и с угес-тивни у см ислу пре дста вљања пу ток аза ка непоср едн ом уоча-вању једи нс твене структурне ос но ве к ултур не и оп ште ствар-но ст и, као и (из од говар ајуће ант ро полошко -ст руктурол ош ке пе рс пе ктиве ја сно уо кв ир ених) б аз ич них при нц и па ф еномена највеће сложен ос ти , ф еномен а функционис ања Ума /у ма.

Умест о п релимин ар но г р езимеа . У свак ом случ ају , у кон тексту пр елимина рног ре зим еа м ож емо з ак ључити ка ко, с јед не ст ране, ко нкре тизаци ја напора у см ерених к а изд вајањ у је-динственог с истема ел емен ата ку лт уре може деловати к ао узалу-да н и неоства рив зада т ак, или ча к као лог ичк о- методолошк а грешк а априо ри, с обзиром н а раз но ли кост и м ноштво п ојава к оје улаз е у оквир е ф ен ом ена кул туре. Међ ут им, током п ре тходних и стражива ња у очени су м ногобр ојни путокази у прав цу ост ва-рив ања ово г циља , так о да – на о снову н ови х ис кустава – н еп оср-едно м ож емо го вор ити о је ди нствен ом и пот енц иј ал но уочљ ивом сист ему елемен а та кул ту ре. Истра жив ања и з ак ључци н ек их од на је ми нентниј их, прет хо дно поменутих кл асика ан тр оп олошког миш ље ња непо сре дно на с у пућују ка решењ има о вог сло же ног

пр обл ем а. Зај ед но са дру гим с азн ањ има и но ви ји м откр ићима, њих ов и закљу чци д оп ри носе формул исањ у и деје о м огућ-ности кон кретизо ва ног ( ре)конст ру исања јед ин стве ног с ист ем а образа ца к оји се н алази иза м ан ифест не разнол икос ти фе но ме-на културе. На на вед ен е радове и за кључке на дов езују се и н аша и стр аживања, з аснова на пре ва сходно н а уочава њу бази чн их обр-азаца на јзнача јн ијих фен омена српске тради цио налне ду х овне к ул ту ре, у вез и с чим је у претхо дн ом пе ри оду уобличе на тео-ријска к он цепци ја о манифе сто вању т зв . ун иверзалне ст руктуре ми шљ е ња у култ ур ни м феноме ни ма , са на гласком на ритуалима и митовима . У изнесе но м сми сл у, за на с је од посеб ног прак тич-ног зна чај а реална по длога, тј . обј ект ивна м огу ћност издвајањ а п рима р ног језичко -логи чког систе ма , кој и ј е р еконструи са н н а осн ов у систем ск е целине с ас тављен е од сп ец ифично п ов езани х замениц а и п ри лога српск ог јез ика. Н ав еде ни систе м, прете нду-јући на п редстављањ е фун да менталн е логи ке ку лт ур них проце са (по свем у судећи – н е по средно п ов езане са „ начином на к оји ум функци они ше у к ул тури“ ), баз ира се на униве рза лн ом формалн-ом мод ел у ко ји, са сви м могуће , карактер ише и дру ге култур оло-шке мат ри це (схваћ ен е у с мис лу објек тив них с ис те ма), одн осно – фор мир а бази чн у структ ур ну једини цу ј единст вен ог систе ма елеме нат а кул тур е. Из навед ен е прима рне с трук турне мат рице п отенциј ално пр ои зл ази мак росист ем ск а матрица, која у себи о бједи њује спе кт ар феном ена из о бласти ка ко култу ре тако и природе, предста вљ ај ући универ за лн и моде л. Ово се, као што ј е н аведен о, са с та новишта н аш ег при ст упа може д од атно к он-кретизоват и на п римеру сп ец ифичних сл ож ених пој ава из ок ви ра српс ке тр ад иције (н а пример у језич ких струк ту ра, н ајс ложени-ји х ритуал а, срп ске бајк е, с тр уктуре базични х енти те та српске н ародн е митоло ги је итд. ). Другим р ечи ма, на о сн ову јасн их анал огија б аз ич-них стр укт урних ре ла ција, у оче них унутар раз ли читих к ул турних фен ом ена, сматра мо да ј е опр авд ано говори ти о могу ћн ос ти (ре )к онструкци је јед инс тве ног сис тема ел-еме ната к улт уре, у с ми слу заједн ичк е основе целок упне к ултурн е ства рно ст и.

156


157


У на редно м, друго м делу књ иг е, који п ре тендује да буде и звесн а вр ста прош иреног лексик она основних п ојм ова пом-иња них у прв ом делу, п рећ и ће с е н а зас ебно предс тав љање п римар них култ ур них матр иц а које – у кон текст у наше р ек он-струкц иј е – фо рмирају јединств ен и систе м е лемената к ултуре . Након овога – у з ав ршном по глављу – у виду к ра ћи х осврта пре зе нтова ће се не ке од осно вних к оно та ци ја и закључака који произ лаз е из н аш их истраж ивањ а.

IV КУЛ ТУРНА С ЛАГ АЛИЦА

ИЛУ СТРАЦИЈЕ ЕЛЕМЕНАТА ЈЕД ИНС ТВЕНО Г К УЛТУРН ОГ СИСТЕ МС КО Г О КВИРА

I V.1. ЕЛЕМЕ НТ И ДУХОВ НЕ К УЛ ТУ РЕ

П ОЈЕ ДИНАЧНИ ПОД СИСТЕМС КИ МОДЕЛ И И ОДГО ВАР АЈ УЋ Е ШЕМА ТС КЕ П РЕ ДСТАВЕ – С АЖЕТИ

ПР ЕСЕК

Пр облемат ика класи фикаци је елемен ата духо вне култу-ре : п римарн а ми тска мат ри ца. Нак он прет хо дних објашњ-ења нео пх одно је и знети и са свим не посредне, и лу стра тивније п редлоге ( ре)кон стр укција, т ј. подсистемских м оде ла и њ их ов-их шематских п ре дстава. И у о вом по гл ављ у задр жа ћемо се на св еденим и ко нк ретним д ато стима , одно сн о – на саж етим пр ед-става ма подси ст ем а који ф ормирају бази чни перио дни си сте м еле ме на та ку лтуре у уж ем смис лу и компле ме нт арни пе рио дни сис те м елемената мишље ња.

У наве де но м конт ек сту, почећ емо од ми тске ди мензије фен омена ку лтуре, ка о посебно ил уст ративн е и зн ачајне с а нашег с тановишта. З а потреб е илу ст ровањ а основ но г значе ња, ка о и начина конструк циј е паке та рел аци ја које улазе у склоп тзв. прима рн е митск е матрице, узет а је бајка – у смислу феноме-на који је у се би објединио су штин ске ми тске еле ме нте.178 О ви елементи с у у непоср едној вез и са об ре до м/ ко нтексто м иници-ја ци је, к оји – у наш ој класи фи кациј и – такођ е одређу ј е један о д кљу чних а спе кат а духо вне култ ур е. Наиме, иници јац ијски се-ма нти чки конт екс т успо ставља ве зу (заје дн о са а рхе тип ским ба-јк овн о-митск им л иковима) и зм еђу уни ве рз ал ни х/иде алт ипских митолошки х сцен арија и о дговар ајуће о бр ед не праксе, у с мислу поља са жи мања мн оштва ритуа лн их, тј. об редно-митских 178 В. поглавље II (пре свега II.2.).

158


159


мотив а у неку врсту архетипс ко г језгра.179 На слича н начин, као шт о с мо већ пом енули, и бајка је сажел а мноштво р азн оврсних ми тских м от ива.

Др уг им речи ма, иде алтипс ке бајков не релације пр едоч-авају општи мит ск о- об редни сц енарио – у непо средн ој вези са ин ицијац ијо м – који се у ов ом рад у посм атр а као прв и/бајковни аспект примар не мит ск е м атрице , з аснован на полном /г рупном/ег зистенц ијалном/би олошко м к од у, за разл ику од друг ог/ митског а спе кта, за сно ван ог на просторном/ вре менском/динамичком /елеме нтарном коду (в . представ у Х2). Н а овом ме сту ћ емо украт-ко показа ти на кој и се нач ин а спекти дотич не прима рн е митске м атрице сагле да вај у као о бј ективна ч ињеница , о дносн о – ка о ме ђусобн о по везани и зав исни елемент и кој и форми ра ју комп-ле ксно се мантич ко поље и саопштавај у одређе ну п ор ук у.180

Пр ви/б ај ковни ас пе кт . У с кл аду са од го ва рајућим закљу-чцима/резултат има рани јих ист ра жив ања, тр еб а рећи да су за бајку, у њен ом идеалт ип ск ом об лику, ка о и за мн оге митско-обредне сценар ије к оји су с ачува ли изворне б ајко вне фо рм е , најб ит нији след ећи одн ос и, као су шт ински но сиоци зн ачења: 1 ) кућа (к ултура; за јед ни ца, на сеље; питом о) – шума ( природа; ван заједнице; ди вље), 2) м уш карац – ж ена, 3) ж ивот – с мр т, 4) ч ов ек – живо тиња.181 Сред ње вредн ос ти (прел азн а, медија-лна стања ) ових одно са нај чеш ће пред ста вљају п одручј е с ве-тог – у см ислу посто ја ња пос ебног с тања, ситу ације, п одручја ил и времен а, који из ла зе из о квира про фане ств ар ности и ко ји су р ег улисани низо м засеб них , култу ро м о дређен их правила.182 179 В. „Бајка као целина“ у: V. Prop, Historijski korijeni bajke, 533-546. В. и објашњења изнесена у поглављу III. (пре свега у потпоглављу III.2.).

180 Уп. поглавље VII.1. у: И. Тодоровић, Митска истина Срба. В. „Примарна митска матрица и ритуал литијског опхода“ у: И. Тодоровић, Ритуал ума, 364-370.

181 В. поглавља II и III.182 Наиме, „за религиозног човека, простор није хомоген, он има прекиде, пукотине: постоје делови простора који су квалитетно различити од других” (М. Елијаде, Свето и профано, 75). С друге стране, „слично простору, ни време за религиозног човека није једнообразно и без прекида. Постоје раздобља светог Времена, време празника (углавном периодичних), али и постоји и профано Време, свакодневно временско трајање у које се уписују

Ова пр ав ил а издвај ај у ме дијалн и е ле мент и з оквира уобичај-ених, с вако дневн их поступака , о дносно – и з „обич не“ прост-орне ц елине и ли вре менс ког цик лу са . По дручје с ветог бива п редмет суштин ског и нте рес ов ања не са мо бајк е, него и с вих др уг их реп ре зе нтативних видова д уховн е култу ре (об ре да , веровањ а и тд.).

На п ример у опште ба јке , изражавањ е претх одних р елација м оже се пре дс тавити на след ећ и начин: јунак (= муш-ка рац) одлази п о своју невесту (= жена ) у пр ивремену смрт (релац иј а живот – смрт), п ре тв оривши се, при том, у животињу (= чов ек – ж ивотиња ). А све с е то дешава , на д ругом с емантич-ком пла ну , као је дан вид и ници јације у кућ и у шуми (присуств о љу дског, ов ост раног и к ултурног (= кућа) у оностра но м и при-род ном (= ш ум а)), кој а је у ми тским, одн осно бајк овни м оквири-ма – гр аница изм еђу ово страног и о ностраног, цар ства ж ивих и царс тва мртв их .183

Упр аво ово пр ед стављ а јед ан од кљу чних асп еката бајк е, згру ша вање цел окупн ости м итских и деј а у „атомски“ с ажет у осно вн у тему б ајке, ис то време но и ка о н епосре дн ог изра за основ-н их образаца/начела дух ов не ку лтуре у ц ел ини. Н аи ме, као ш то с мо већ наг овести ли , разно врсни мит ови и одго варају ћи обредн и

чинови лишени религиозног значења. Између ове две врсте Времена, постоји, разуме се, прекид, но религиозни човек може без опасности да помоћу обреда ‘пређе’ из свакодневног временског трајања у свето Време” (исто, 110). Прелазна/медијална стања, објекти и личности увек се налазе у издвојеној позицији у односу на свакодневну и профану егзистенцију, а тиме и веома близу зоне сакралног и сакрализације. Другим речима, „лиминална бића нису ни ту ни тамо; она су негде између, између положаја одређених и прописаних законом, обичајима, конвенцијама и церемонијалом. Као таква, у многим друштвима која ритуализују друштвене и културне прелазе, њихови амбивалентни и неодређени атрибути изражавају се богатом разноликошћу симбола; тако се лиминалност често пореди са смрћу, повратком у утробу, невидљивошћу, тамом, двополношћу, широким пустим просторима и помрачењем сунца и месеца” (Александар Лома, Мистерија прага, у: А. Ван Генеп, Обреди прелаза, стр. XXIII). О сложености и релативности појма сакралног в. у: А. Ван Генеп, н. д., 16-18.

183 В. потпоглавље II.2. Такође в. „Иницијација архетипа“ у: И. Тодоровић, Митска истина Срба, 230-239.

160


161


сц енарији често се сушти нски м огу св ес ти н а навед ене г лав не еле мен те бајке, који уо бл ич авају ос нов у сист ема ун иве рзални х митских р елација – примарн е мит ске м атрице. Ме ђутим, управ о у бајци се, в ише него било г де др угде, ови еле ме нти ст ал но д рже на окупу , ме ђусобно с е у словљ ава ју (међуза ви сни с у) и на лазим о их прису тн е заје дн о, као дел ове је дин ствене систем ск е целине. Т ак ођ е, бајк овни еле ме нти се, к ао повез ан и и међуза висни, јасно у оч ав ају и у обреду и ни ција ције, који је – што до ка зује и Проп – у не посредној вези са самим фе номеном б ајке.184

На приме р, у српск ој ба јци „Ца рева кћ и ов ца“ (која је с ачувала и деалти пску м ит ско-иниц иј ациј ску структур у) , царева ћерка, беж ећи о д родоскврног оца, пр олази кроз смр т (= при вре-мена см рт) и др уг о рођење , што је средишњи момен ат обре-да и ницијације. З ат им оста је без рук у (м оти в безрукости, к ао и одсецања пр ста, кара ктерис тичан је за иниција ци ју )185, а непо-средно након то га п рет вара се у ж ив отињу, т ј. о вцу (ве за с а ини-цијацијски м претва рањем ис кушеник а у ж ив отињ у сасвим ј е ја-сна), чиме пос та је бра чно н ед оступн а за ро доскврног оца.186

Анализ ом на сл ожен ије српс ке бај ке „Ба ш Челик“ – к ао карактер ист ич ног и непо ср едн ог израз а ква лит ативних ус ло-жњавања, тј. цел окупнос ти п арадигмат ск их мо гу ћн ост и (срп-ск е) бај ке – дола зимо, на г от ово мат ем ат ички прециза н начи н, упр аво до на ве дених елемена та као ос но вн их семантичких одредниц а ми тско-бајковног феномен а.187 Ка о што см о већ показали, у овој ба јци је ј ун ак такође пр ошао к роз с ве кљу чн е момент е и ницијаци је, у о кви ру ова плоћења п ре доченог система основних б ајковно-мит ск их релациј а: 1) умро је (= смрт) к ад а га је пос екао Баш Че лик, а ож ив ео након п оли ва ња живом водо м; 2) стекао је живот ињ ско г помо ћни ка , што ј е за мена за и ст оријски прв обитно претвара ње у животи њу; 3 ) бора вио је у кући у шуми , а животињск и п омоћниц и (соко, орао и з мај) 184 В. низ примера који доказују ову тврдњу у: V. Prop, Historijski korijeni

bajke.185 Исто, 144186 О свему овоме в. и у: И. Тодоровић, Иницијацијска структура и значење

српске бајке – етнолошки контекст, 458-459.187 В. поглавље II.ума, 364-370.

пре да ли су му чаробна ср едства ( пера) у својим дворцим а, који су, у ства ри , нов ија замен а за кућу у шуми – ка о место ст иц ањ а чаробно г д ара; 4) ра дња је з ас нована на јунаков ом (= му шк ар ац) т ра гањ у за нев естом ( = жена), ко је се завршава поновљен им брач ним спаја њем.188

Др уги /митски а сп ект. С друге стране , основна /идеалтипска стру кту ра мита ( у ужем см ис лу ) уочава се – к ао обј ек тивна и д окучи ва ка тегорија – унут ар н ајзначајниј их система рел игијски х идеја и в еро ва ња. Овај б азични стр укт-урни обр аз ац , ком племента ран у од нос у на претходни ч ет во-рорелац ијс ки (примар но четворо чла ни, а у проши реном конт-екс ту – осмо члани) бај ковни сист ем , мож е се п редст ав ити у ви-ду ко мп ле кса који такође сачињава ју че тири осно вне р елације: 1) хао с – р ед, 2) макро ко см ос – микр ок ос мо с, 3) цикли чно/повр ат но – праволи ниј ско/есхатолошк о, 4) вечн о – прола зно (в . предс таву Х2) . По анало гном, са же то предста вље но м митском сце нарију (који је архети пског карак тера): 1) и з во де (хаос) се рађа ос трво/копн о к оје – у н овоство реном к он те кст у појав а – п редста вљ а сред иште све та и манифе ст аци ју апсол ут ног на че-ла, чи ме се успоставља прво би тна стру ктура, одно сно поред ак (р ед); 2) у ср ед иш ту ос трва/коп на/ кос моса ( макр окосмо с) – у мит овима чест о предст ављеног ко см ичким дрветом – ра ђа с е/ств ара се човек (микроко смос), к ао микрок ос мички ант ро пичк и прин ци п; д ругим р ечима, у ср ед ишту макро кос мич ког то та ли-те т а ствара се ми кро ко смичк и (ан тропич ки) индив идуалит ет , пре дстављај ући непо ср еда н израз ос новних квалитатив них св-ој ста ва апсолу тног пр ин ципа; 3) н а овај нач ин ус пост авља се ци кл ус рађањ а и умирањ а (цикличн о/повра тн о), судбоносно ус ме ре н ка ср еди шњој та чк и ист ор ије, тј . к а најзначаниј ем трен утку – р ађ ању хер о ја чо вечан ства ; овај херо ј својим д ел ов-ање м преусмер ав а ци клични т ок исто ри је у правол ин иј ск и, ка есхат олошко м кра ју (пра во ли нијско/есх ат оло шко); 4) херо ј чов-ечанства одређу је, тј. успост ављ а етичко -ф илозоф ск и (иде јн и) код ек с (к ао пред ставу о ид еа лном чо век у, однос но богочовек у), к оји исто времено пр едстав ља и пу то ка з за ве чни жи вот (вечно ), 188 В. исто.

162


163


у смис лу новог квалитета егзи стенци је, по уз ор у „на не беск о цар ст во“ (о нострано) н асп рам прол азне, овос тр ане егзисте нц-иј е, тј. „ зема љског царства“ (п ролазно ). Од д ел овања у о вост-раном (на „овом с вету“) зависи по ложај у он остраном (н а „оном свету“ ).189

Ов ај о бразац је уоч љи в у бази чн ом митском ко ду хр-ишћанст ва, ка о на јраспрострањени је и нај утицајн иј е светске р елигије (ш то већ, с амо по себи, у пућује на пр исуство димен зије архет ип ског). Међ ут им , ис то тако, овај образ ац је присутан и у зарату ст ри ја нству, ислам у, бу дизму итд. У свим овим религија ма , херој чо ве чанства (пре свега Христ, ал и и Заратус тра, М ухамед, Б уд а итд.), к ао у потпуно сти ос тв арен ч ов ек (богочове к), односно – као нови прачовек/п рвочовек (у хришћа нству је Христ о зн ач ен ка о „Н ови Ада м“, тј. „Д ру ги А дам“)190, пре иначује д ота да шњу „ц ик лично ф орм улисану“, б ес ци љну и неуокви ре ну судбин у ч овечан ства, ф ор м ирај ућ и јас но ус мерену (к а ко на чном ци љу – са мооств аре њу чо ве-чанств а), есхат олошки п ро је кт овану ра зво јну ли нију , чија је св рх а прева зи лажење б ес ми сленог цикли чно г ток а умир ања и ра ђа ња .191 189 Ово је општи сценарио, који логично произлази из анализе најзначајнијих митских образаца различитих култура и традиција. За конструкцију предоченог/другог аспекта примарне митске матрице од посебног значаја је био и универзално распрострањени, карактеристични митски комплекс, заснован на представама о дрвету света. В. „Друга универзална митска матрица” у: И. Тодоровић, Митска истина Срба, 189-190. О дрвету света в. у: В. Н. Топоров, Дрво света, Савременик 9-10, 1986.

190 В. Посланица светог апостола Павла Римљанима, 5:12-21. (Библија – Свето писмо Старог и Новог завета, Глас цркве, Шабац – Ваљево – Београд, 2005, стр. 1070). Примера ради, „Господ наш Исус Христос је Нови Адам, јер је додао нову способност Своме физичком Телу: способност да прође кроз неко друго физичко тело. Приликом Свог Рођења на земљи Он је могао да напусти утробу Своје Пресвете Матере не нарушивши Њено девство. Тако је у самом тренутку Васкрсења изашао из Гроба кроз камену плочу која је остала запечаћена” (Епископ Данило Крстић, Православни пред изазовима новог светског поретка, „Не бојте се ја победих свет”, Светигора, Цетиње, 2006, 13).

191 Пре до че ну ма три цу мо же мо илу стро ва ти и за кључ ци ма М. Ели ја деа: „Ма ка кав био исто риј ски кон текст у ко ји је уро њен, Ho mo re li gi o sus увек ве ру је

Наведе на мит ска матри ца неп оср едно се надовезује на прв у/ бајковну митску мат рицу. К ао што с мо већ на значил и, ове две пр етход но изнес ене митске матриц е (к ој е предс тав љају с ис те ме бази чни х ми тских супрот ности ) зајед но у обличав-ају је дин ствени сис тем ко ји мож емо одредити уп раво си нта-гм ом примарна м итс ка матри ца или ма тр ица ми току лтуре. Овај митоку лту рни си сте м пока зу је очиглед ну с род ност с а п римарним језичк им моделом.192

И ницијац иј ска матрица . З а нашу ст уд ију је од кључног зна чаја ве ћ образлага на чињеница д а сличн е структурне об расце, као базич не , уо чавамо и к ада је ре ч о другим ку лт урн им фено-ме ни ма. На пр им ер , уочава мо их у идеа лтипским ри туални м сц енарији ма ( у непосре дно ј вези са ба зи чн им митолош ки м садржајим а), за сн ов ани м на иниц иј ацијским моде лима.

Осн ов ну ини цијацијск у струк тур у, на т ај начи н, у очавамо ун ута р структ уре базич них д ео ни ца/деш ава ња у идеа-лт ипско ј б ај ци (д о к ој е долазимо превасходно сл едећи ре зу лт ат е

да по сто ји јед на ап со лут на ствар ност, све то ко је тран сцен ди ра наш свет, али ко је се у ње му ис по ља ва и ти ме га са кра ли зу је и чи ни ствар ним. Он ве-ру је да жи вот има све то по ре кло и да људ ска ег зи стен ци ја оства ру је сво је мо гућ но сти са мо уко ли ко је ре ли ги о зна. Бо го ви су ство ри ли чо ве ка и Свет, хе ро ји про све ти те љи су до вр ши ли Ства ра ње, а при ча о свим тим бо жан-ским и по лу бо жан ским де ли ма са чу ва на је у ми то ви ма“ (М. Ели ја де, Све то и про фа но, 208). Овај кон текст је све при су тан у про сто ру и вре ме ну та ко да, уоста лом, „и Маркс пре у зи ма и на ста вља је дан од ве ли ких азиј ско-ме-ди те ран ских ес ха то ло шких ми то ва: ис ку пи тељ ску уло гу Пра вед ни ка ('иза-бра ног', 'по ма за ни ка', 'не ви ног', 'гла сни ка', да нас је то про ле та ри јат) чи је пат ње тре ба да про ме не он то ло шки ста тус све та“ (исто, 211).

192 Ово је посебно јасно видљиво на нивоу подударања просторног, временског и динамичког кода примарне митске матрице са одговарајућим категоријама простора, времена и кретања примарног језичког модела. Остали елементи наведених културних матрица се не подударају на овако очигледан начин, али је ипак и код њих присутна имплицитна семантичка повезаност. С друге стране, слична повезаност може се уочити и на нивоу комплементарне релације примарна ритуална матрица – примарни логички модел, почев од блискости средишњих односа позитивни (обреди) – негативни (обреди) и афирмативно – негативно, уз имплицитно (али несумњиво) назначену сродност и других релација тј. елемената.

164


165


истр ажи ва ња В. Проп а).193 У к онтекс ту о дг оварају ћих истраж-ива чких ув ид а, упра во ин ицијаци ја п редста вљ а прим арни одр ед итељ идеа лти пског р итуалног м од ела, к оји се базир а на а налогн о м митск ом сц енарију унив ер з алног ис по ља вања. Н аи-ме, и де ал типск а ф орм а ритуа ла иницијац ије поседу је нек ол ико семант ичких п лан ова, од којих је најзна ча јнији она ј ко ји пред-став ља (м итску) причу о одлас ку у оностра но и повр атку н ат раг, са траж еним лицем или предметом : јунак одл ази у оностр ан о (тј. смрт) да б и ослободио девој ку/ жен у и поб едио свог проти-вн ик а.194 На др угом сем антич ко м пл ану, он на кон и зведених п одвига постаје п унопра вн и ч лан зај едни це, на т рећ ем – ови м се чином успо с та вља компа ктност психичке структур е: его се су оч ав а са својом а нимом, се нком и соп ством, ра зв ијајући се д о кра јњих г ра ни ца сопствен их мог ућ но сти.195

Ин ицијац ијски р иту ални (тј. митс ко-ри ту ал ни) с цен-арио ј ес те окосни ца и два основн а ритуална ц ик лу са р азличи-тих тради ци он алних култура, тј. одго варају ћих наро дн их религи ја (у ово м с ми сл у и српска народна религи ја пр ед ст авља кар актеристичан пр име р). Ови о сновни ри ту ални циклуси су: 1) к ал ендарс ки (годишњи) р иту алн и циклу с, који уо квиру је вре ме нске, тј. к але нд ар ске про мен е наст ал е током године, и 2) ан тропол ош ки (жи вот ни) р итуал ни ц иклус , који о бр едно м ар-кира н ај значај ниј е дога ђај е током чо вековог живот а (р ађање , кршт ењ е, пубер те т, венчање , с мр т, оностр ан у егзист енц ију).196 Д огађаји из антропол ош ког рит уа лн ог цик лус а прен осе се и у об ласт го ди шњег ри туалн ог ц иклус а, тако д а, на пр имер, рађању де тета одг ов ара рађ ањ е године, однос но – смрт чо века на годишње м ритуа лн ом плану пра ти смр т го ди не , итд.197 193 V. Prop, Historijski korijeni bajke, 533-534. 194 В. „Иницијација архетипа“ у: И. Тодоровић, Митска истина Срба, 230-239.195 Уп. са текстовима и одговарајућим тумачењима К. Г. Јунга и његових следбеника. Непосредно о вези бајке и архетипова в. у: K. G. Jung, Duh bajke, Art Press, Beograd, b. g.

196 Види: И. Т., П. В., обичаји 1. годишњег циклуса, 2. животног циклуса, у: Енциклопедија српског народа, Завод за уџбенике, Београд, 2008, 766

197 Примера ради, у контексту објашњавања српских народних религијских представа везаних за Божић као основни календарски међаш, спаљивање бадњака би представљало „спаљивање самог божанства, које на тај

У свако м слу чају, у к он те ксту од го варајућих уви да у разма тран у проблематику д олазимо до в ећ п редоч ено г за кључ-ка да осам осно вн их е та па дешав ањ а карактеристичних за бај ку кор ес пон дира у п от пу нос ти са о са м основ них фаз а ид еалтипског ини ци јацијс ко г обреда (м ит ско г садржаја ): 1) усамљив ањ е/уда-љав ање, 2) недостатак , 3) од лазак, 4 ) ст ицање чаро бног средства = п ре лиминарна инициј ац иј а, 5) борба са злим проти в ник ом = главн а ин иц ијација, 6) п овратак, 7) преображ авање ( ис ку-шеник а), 8) в енч ање.198 Ов их осам основн их елеме нат а мож е се о рга нс ки ук лопити и у основн и структурн и мо де л карактерист-ича н за обр ед е прелаза : I) сепарација 1 и 2 ( ус ам љив ање/удаљ-ав ање и н ед остатак), I -II) ак т дефи ни тивног одваја ња у односу на пређа шњ е ста ње (одлазак ), II) м ар ги нал ност 1 и 2 ( стицање чаробног сред ств а/ пр елиминарн а иниц иј ац иј а; борба са злим пр от ив ниц има = г ла вна иници ја ција), I I-III) ак т дефинитивног пр ел аза са пређаш њ ег ст ањ а (повр ат ак), III ) аг регац ија 1 и 2 ( пр еоб ражавање ; венч ањ е) .199

Навед ен а бази чна ин иц иј ац ијска, митско -ри туална с тр уктура (к ој ој одг ов ар ај у и фазе јунговски схв аћен е, психолошк е индив иду ације, т ак о да овај с ис те мс к и о квир може мо назва ти и иниц ија ци јско- индивидуаци јс ки м)200 може се такође пре дстави ти путем осм о-деветочлане ш ема тске представе (видети п редстав у В3). Иста м ат ри ца – на шта је већ указ ано – мог ла би с е примени ти и н а предста вља ње

начин умире и поново се рађа” (Ш.К., Бадњак, у: Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник, 23). Уп. одговарајући парахришћански митолошки контекст у: И. Тодоровић, Ритуал ума, 298-300..

198 В. напомену 150. До ових осам основних етапа дешавања карактеристичних за бајку долазимо путем семантичког сажимања основних Пропових бајковних функција (које је реконструисао на математички прецизан начин), о чему смо већ говорили; в. „Funkcije likova“ у: V. Prop, Morfologija bajke.

199 Уп. А. Ван Генеп, Обреди прелаза, 15-16.200 Јунговски схваћена индивидуација је „спонтан, несвестан и мукотрпан процес саморазвоја појединца, чији је циљ достизање јединствености и целовитости личности” (Ž. Trebješanin, Predgovor, у: K. G. Jung, Arhetipovi i razvoj ličnosti, 9. В. „Svest, nesvesno i individuacija“ у: исто). Обавезно в. и: Jolande Jakobi, Jungov put individuacije, Nolit, Beograd, 1992.

166


167


о пште ст рук туре г оди шњег/к але ндарског и а нтр ополош ко г/ жив отног обр едног цик лу са .201

Ова пр има рна ин иц ија цијска мат рица – у рел ацији са пр има рном арх етипск ом матри цо м – у о кв ир у наше г рекон ст-ру кт ивн ог мо дела фор мира ме ђу зависн и д уал ни кат ег оријал ни сис тем, к оји називам о е лементарним моделом колектив не псих е (в. п ре дс тав е В2, В3 и В1 у М М.)

С друге с тр ане, к ва ли та тивно-суштинс ку осно ву м ит-ско-р ит уа лних кате гор ија у у же м смислу (ка тегори је мит оло-шк их предс тав а и ве ро ва њ а), у светлу наш их за кљ уч ак а, пред-ставља р елаци он и мо дел (п рим арни м иториту алн и модел) , к оји с ач ињ авају пр имарна митско-б ај ковна и примарн а ри ту ална матр иц а. (На ов ај ду ал ни подсист ем н адо везује се пре доч ени дуал ни арх ети пск о-иниц ијацијски м од ел /е лемента рни модел к оле ктивне пс ихе; в. о дг ов арају ће пре дс таве .)

Доти чн и примарни митори ту ални м од ел не поср ед но је п ов езан са иде јом венчања/ сп ај ањ а супро тнос ти , односно са пред-ст авом о превазилаж ењу супр относ ти кроз м ит и ритуал, т ј. кроз к ључ не аспе кт е духовне кул туре.202 Ис то так о, у к онте кс ту знач ењ а ов ог систе ма , основне м ит ске супрот но ст и превазилаз е с е рит уа-лним ин иц ијациј ским де ло ва њем. К ро з ба зичне код ове риту ал-но-митског фе номена пре вазила зи се, да кл е, удаљено ст (тј. полн о у сл овљ ена пс ихи чка различи тос т) реалн их или по те нцијални х суп ру жника, у сл ов ље ност при ро дних датос ти и не ми но вности, пр ева зилазе се нагон и к оји мог у н ал ико вати н а жи вот ињске , хаос , условљен ос т микроко см оса (по једи начне ег зистенци је ), пролазно-ст времена и циклично ст људс ких судбина, п а и сам а см рт . Односно , једном р ечју, на о вај начин превазил аз е се профан и ас пекти ст ва-

201 У контексту усмерености наше студије, дубље залажење у ову проблематику исувише би разводнило општи концепт излагања. В. напомене 196 и 197.

202 Ово је сасвим у складу са левистросовским становиштем да је митологија „пре свега, подручје несвесних логичких операција, логичко оружје за разрешавање противречности“ (Е. М. Мелетински, Поетика мита, Нолит, Београд, б. г., 82). Леви-Строс је, наиме, „видео у миту логички инструмент за разрешавање фундаменталних противречности медијацијом, прогресивним посредништвом“ (исто, 88). Уп. и поглавље VII у: И. Тодоровић, Митска истина Срба.

рн ости, то је ст – иниц ија ци јс ко-ритуал ним пове зи вањ ем посве ћује се, сакрал из уј е и о смишљава цел окупн а ст варно ст. 203

Општи р иту ални си ст ем (при мар на риту ал на м ат-рица) . У су штини на веденог култур но г преваз илажења с упротности налази с е општи р итуа лн и конт екст, који се на врло прец изан и и лустративан на чин може сагледати н а ос-нову с тудија А. В ан Генепа, и ко ји је у не посредно ј вези са иде алтипс ки м/ це нтрални м р итуални м обрас це м, адекват но ф ормулис аним синтагмом „обре д п рела за“.204 У наве деном см-ис лу, з а на с је од прве нствен ог и суштинс ко г з начај а ч ињениц а д а Ван Ге неп ц ело купнос т п арадигме об ре дних мог ућнос ти в рло раз ло жно посматр а кро з четир и баз ичне рел ац иј е (аними-ст ичк и – дин ам ичк и, сим пати чки – к он таги озни, п озитивн и – негативни, ди ректни – и нди ректни об ре ди), односно – кроз управо оса м базич ни х ел ем ената, што с е та кођ е може пре дст-авити одг оварајућом (о смо -деветочланом) структу рном мат ри-цом 205 (в. предст ав е Х3 и ПМС/Ћ) .

По њему, „ си мп атички су они о бр еди који се зас нивају на веровању да с личн о делује на себи сл ич но, супротно на с еби супротно (. .. ) , део на целин у (. .. ), и обр ат но “206, док конта ги озни обр ед и подр азумева ју п ренос ив ост путем додира на даљину . Затим , дир ектни о бреди су он и к од ко јих с е очекуј е н епосре-дан уч инак, б ез инте рвенције неког а ут оном ног п ос редника (к лет ва, чи ни, и тд.)207, а индирек тни о бреди предс тав љају је дну 203 Уп. поглавље „Феноменологија иницијације” у: М. Елијаде, Свето и профано, 197-200.

204 В. општепознату студију која је извршила велики утицај у области хуманистичких наука: А. Ван Генеп, Обреди прелаза. За нас је од посебног значаја чињеница да је Ван Генеп пружио ваљано мисаоно оруђе за научну обраду најразличитијих манифестација целокупне људске обредности, „које временом није отупело, него се и даље изоштрава, уносећи смислену последност и у такве њене видове, где наизглед владају произвољност и хаос” (А. Лома, Мистерија прага, у: А. Ван Генеп, Обреди прелаза, стр. XXVIII).

205 О наведеним релацијама в. у поглављу „Класификација обреда“ у: А. Ван Генеп, н. д., 5-18.

206. Исто, 8-9.207 Исто, 12

168


169


врст у п очетног по дс ти ца ја , који покреће извесн у аутономн у или п ерсони фи ковану с илу, и ли пак чита в низ т аквих с ила (дем они, џинови , божа нства, ко ји д елују у к ор ист онога ко ји оба вља об-ред , заветују ћи се , мол ећ и, или вршећ и сл уж бу божа нству) .208 П озитивн и обреди, па к, подра зу мевају жеље пре вед ене у де ла, док не гативни обреди ( табуи) представљај у за брану, за хтев да се „не чини“, д а се „н е д ејств ује“, и том е сли чн о. 209 На име, „сваки не гат ивн и обре д им а своју ин дивидуа лн ост а ко га пос ма трамо изоловано , али табу у целини мо жемо сх ва ти ти само к ро з његов одн ос пр ема 'актив ним' об р едима, са кој има се зај едно ја вљ а у склоп у ритуала“. 210 Осим тога, В ан Генеп р азликује и обреде с а ани мистичко м основом у односу н а обред е са „дин ам ич ко м“ , одн ос но безлич ном ос но вом , који не подраз умевају в еровање у неку о лиц ет во рену силу . У св аком с лучај у, битна је к онстат ац-ија да „ј едан об ре д може дакле истовремен о спадат и у чети ри кат ег орије“, и стога – у с кладу са та бе лом коју п ри ла же В ан Ге неп – „п остоји 16 могућнос ти з а кла си фикациј у датог обре-да, п ри чему с е супро тне одли ке у четир и пара искљу чују“.211 П риме ра рад и, „симпа ти чк и обред и нису нужно ан ими стички, нити су к онтаг ио зни обре ди н ужно д ин ам ич ки; реч је о чет ир и међ усобно н езави сн е кат егорије“.212 Т ако, тр уд ница која не ј ед е дуд иње з ато шт о то може ос та ви т и белег на детету вр ши један динамички , конта гиозан, дирек тан и н ега тиван обред. С дру ге стране, м орна р који, п ро шавши к ро з смртн у оп ас ност, из за-хвалности прин ос и Бого ро дици -заштит ни ци модел ла ђе н а дар с пр ов оди ан имистички, симпат ичк и, индиректни и позитиван обре д.213

208 Исто, 12209 Исто, 12210 Исто, 13.211 Исто, 13212 Исто, 12.213 Исто, 13.

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/Ћ.

Д ОД АТ НИ ТЕК СТ У З ПМС/Ћ: Ван Генепова класифи-ка ција о бр еда.

Унето на ос нову: А . В ан Генеп, Обреди прела за , 13.В . додатн а објашњ ењ а у: и сто , 5-18.

Среди шњи кон те кс т обре да прела за ( допун ски оквир ). По ре д пр едочен е пр имарне р и туалн е ма три це, која н еп ос-редно п ро изл ази из веом а индикативних В ан Ге непових пр-омишљањ а (због че га смо их и пр едста ви ли у дотичној ве-рзији), студиј е овог ауто ра непо ср едно нас упућ уј у и на јо ш један , суштински з на ча јан ас пе кт фен ом ена рит уала, од носно – на помену те „обре де прела за “, који се могу по ст авити уп-раво у сред ишт е наве дене при ма рне ритуа лне ма трице. О ва синта гма, д акле, ука зу је на елеме нтарн и п рел азни об ра зац који се примењу је н а разне с ем ан ти чке ок ол но сти, у складу са садржајима о дго ва рајућег ми толошко г к ода. Као што см о в ећ на гла сили, ци љ мит а и р итуала (у смисл у репрезе нтативни х и зра за цело ку пн е „д уховн е ку лт уре“) јест е, прев ас хо дно, прев азилажењ е супротн ос ти и освеће ње одр еђен ог асп ек та стварнос ти , односно, у кр а јњој и нстан ци, целоку пне с тва рн-ос ти, шт о се најефектн иј е постиже управо по тенцира њем мед-иј алних, „ прелазних “ с тањ а, тј. ф аза.

Конц еп т обреда прелаз а је свеоб ух ва тан и може се пр име нити н а низ различитих ф еномена и з област и духовне к ултуре .214 По Ва н Генепу, „об редима п ре лаза код људ и треб а 214 Наиме, у проширеном смислу, „под појам 'обреда прелаза' подводе се и њиме тумаче разне друге радње и процеси свакодневног живота, од пријема гостију до ресоцијализације малолетних деликвената и дочека новог миленијума“ (А. Лома, Мистерије прага, у: А. Ван Генеп, н. д., стр. XXIX-XXX). Осим

170


171


придодати и оне ко ји се односе н а ко смичке прелаз е: из месеца у месе ц (нпр. ц еремониј е о пу ном месец у) , из ј едног г од-ишње г доба у дру го (дуго и кратко дневн иц а, равнодневн ице), и з г одине у г одину (Нов а година) ит д.“215 Енциклопедиј ск а син тез а нас упућу је на окол нос т да се ови обреди засни ва ју „на п оче тној р аздво јен ости, којо ј следи п ре л азак у кона чн о стање јединст ва “.216 Наи ме – „ри туал и који о мо гу ћују пр елаз, од носно пр оме ну др уш тв ених ка тегори ја – места, ст ања , соц-ија лне по зициј е и доба старост и, пр едстављ ају п ос ебн у групу ритуала (И.Т.: и де алтипских кара кт е ристик а) '', а Ван Ге неп је пока за о „да сви ритуа ли п ре лаза и ма ју троделну стр ук тур у кој у чине сепара ци ја , лими на лн ос т или ма рг ин ална фа за и (р е) агр егација. С епарација подр аз умев а одв ајање п ој единца и ли групе из ста ре ег зисте нција лн е позиције. Лими налност и ли марги нал на ф аза однос и се на са м п ро цес прела за, а к ар-ак терише је друш твена бе зв ре меност и не структу ри раност. Трећ а фа за, агре гац иј а, пред ставља увођење у н ову позици ју и комп летиран п релаз“ .217 На о ву „ ун утрашњу“ под елу (свак-ог) обред а прелаза н адовезу је се ан алогна (с тру ктурно бл ис ка) „спољашњ а“ по дела, к оја пр ет поставља по стојање т ри основн а типа о бр еда прел аза: 1) об ре де одв ај ања, 2) обреде прелазних с тања и 3 ) обр еде п риј ема.218 Св аки од ова т ри обреда п рел аза п оте нцијал но се са ст ој и од тр очл ане стру кт урне ма трице , ко-ја подра зу мев а „унутрашње “ пр исуство фаза сеп арациј е, лим-иналн ост и и агрег ациј е.219 тога, у контекст обреда прелаза сврставају се – поред „уобичајених“ – и обреди вршени у ванредним приликама (болести, ратови, разне несреће), што „упућује на могућност да се у светлу схеме обреда прелаза сагледа широк спектар појава изван ужег фокуса етнологије, антропологије и фолклористике, а у домену друштвене и културне историје“ (исто, стр. XXX).

215 Исто, 8.216 Dž. K. Kuper, Ilustrovana enciklopedija tradicionalnih simbola, Prosveta-Nolit,

Beograd, 1986, 137.217 Сања Златановић, Свадба – прича о идентитету, Етнографски институт САНУ – Посебна издања 47, Београд, 2003, 17.

218 А. Ван Генеп, н. д., 15.219 Наведени чињенични контекст упућује нас на замисао да и обреди

Н а о вај начин непо ср едно с аг ледава мо суштински семантичк и оквир обре да прелаз а, кој и с е – к ао што смо на-ве ли – у контек сту наш их истра жи ва чких уви да премеш та у са м ц ентар п римарн е ритуа лн е матрице. У з п ом оћ конц еп та обреда пр ел аза деф ини ше се и потенци јал ид еа лт ипског риту-алног к он текст а, к ој и се мо же приме ни т и и на сваку ри ту ално м одификова ну ж ивотн у ситуацију/об ли к пона ш ања , почев о д по лагања исп ит а па до, р еци мо, с аоб раћаја. 220 Д обије на , компл ети рана с трук турна ма тр иц а (примарна рит уална ма-тр ица) дирек тн о се надове зуј е на п ретход но предочену осмо-д еве точлану примар ну митску матрицу, у о квиру гло бал ног [1 9- 17 -ч ла но (9+ 1+ 9/9+8) у о квирен ог], при марног ми то- ритуал ног моде ла.

Ри туали прел аза , може с е слободно рећи, пр ед с тављају – ст руктур но глед ан о – осно вн и тип ри туала ( ка о сажетог ј езгра парадигме мо гу ћих облик а пон аш ања), с о бз ир ом на то да се непос ре дн о мог у везат и за иниција цију к ао средишњ и риту алн и мо ти в, који је као т акав д ок азан бро јним ис тражива њи ма.221 Другим речима , ритуал ј е са мом својо м п ри родом и о сновним зн ачењем пре додре ђен за с итуацију „ прелаза “ са једног на д руги ниво , одно сно – ри ту ал обезб еђу је ( ка о маниф ес тни об-ли к мита и иде ал тип ст ан да рд из овано г/с вечаног по нашања) п ретв арање/ прев аз илажење базичн их ку лтурн их и дру штв ени х с уп ротности у нов е синт ет ич ке облике ком пл емент арности. Ово се може форму лис ат и и на с ле дећ и начин: „Јед ан од осн ов ни х постул ата струк ту ралног, али и ширег а нтро полош ког п ристу па култури је да се ч ов ек /друш твена з а једниц а налази у с талним осцилацијама р еда и х ао са. Ро ђењ е, скл апа ње брак а, смрт и

прелаза самостално формирају једну од примарних културних матрица, равноправну са претходно предоченим примарним матрицама духовне културе. Међутим, овде је ипак реч о вишеструком/формалном испуњавању истог, трочлано формулисаног феномена.

220 Уп. напомене 204 и 214 221 Уп. са помињаним закључцима В. Пропа, изнесеним у студији Historijski

korijeni bajke. Проп, наиме, недвосмислено закључује да се бајка – као јединствена категорија која сажима мноштво митских мотива у органски повезано језгро – заснива превасходно на иницијацији (исто, 533).

172


173


сл ични д ог ађ аји прел омног ка ра ктера доводе д о вел и ких пом-ер ања у гр уп и, помер ањ а р еда, пр ов але хаос а. Члан ов и заједн-ице су међусоб но повеза ни и промена п озиције јед ног о д њих 'зар аз но ' захват а св е остал е, због чега д ол ази до на рушава ња равн отеже . Прова ла х аоса иза зи ва еру п циј у емоци ја које ч ов ек/друш тв ена за једниц а кр еативним пр оц есом п рев од и у ри туал, чи јим посред ст вом постепено п ре владава кри зу. Рит уал је ст-варал ачки чин, де шавањ е, пред става у к ојо ј чл ан ови којих с е пр-омена т ич е игра ју у с тандард изов ан им и стилизован им улогам а, рел аци ја ма и посту пци ма , али и с а извес ном дозом имп ро визац-ије. За х ваљују ћи рит уа л у гра ди се м ост и зм еђу ре да и хаоса. П ут ем ритуал а љу ди поново усп ос тављају ре д, квал ит ативно др-уг ачији од оног р ан иј ег , обо гаћени и скуством стеченим управо у колеба њи ма реда и хаоса “.222 Д ак ле , с је дн е ст ране се н алази ми т као с тандардизовано припове дање/ве ро вање (планс ки ко-нт ек ст), а с друге с тране – р ит уа л као станда рд изова но по на-шање (кон текст ре ал из ације) . И з њихов е ин теракци је , у сми слу повезивања пр им ар ни х елем ен ат а, произла з и темељн и ок вир ( инд ивидуа лн их вар иј ација и к реаци ја) феномена дух овне к ул-ту ре, та ко ђе пр имарно з ас но в ан на анало гн ој релаци ји иниција-циј ско-инди ви дуаци јс ке и архетипске ма трице.

П ри марна ст рук тура арх етипо ва . На претходн о предоч ене структу рн е мат ри це н адовез ује се, дак ле , прим-ар на ст руктура арх етип о ва , коју – н а најн еп осреднији н ачин – ре ко нс труише мо на основу Ју нгових и Пропо вих и стражив-ања , одно сн о – на основу Јунгових з акључа ка о баз ичним ар-хетипов има (его I/II + ан има/ан иму с, сенка/п ерсона , сопств о I/II) и Проп ових и зд ва јања основ ни х л икова бајке.223 О во се м оже применити и на це ло ку пни ко нт екст митс ког ми шље ња, к ао ш то нам показу ју пр име ри из ср пс ке нар одн е м итолог иј е, пре свега базична струк тур а натприродних ентитет а (зма ј/ вила, в ампир/веш т ица + Б ог/с в. Сава, М ар ко Краљ ев ић/Об или ћ).224

222 С. Златановић, н. д., 16-17.223 В. по гла вље III.2. и на по ме ну 147.224 Види: И. Тодоровић, Прилог реконструкцији базичног митолошког кода српске народне религије – Митска бића Тамнаве. У наведеном раду разматрани су базични митолошки ентитети (змај, вила, вампир, вештица),

Н аи ме , очигледна је по везан ос т из међу баз ичних а рхетипова, тј. ст ру ктуре архети по ва с једн е стране , и осн ов-ни х ликова б ајк е, однос но основн е структ ур е дешавањ а у ид еа-лтипском ба јко вно-митс ком сценариј у. Др угим речи ма, на а рх-етипском бајко вном ( ист овремено , и митско-ри туалном) пл ану, хе рој/поб едник пр едс тавља ег о који с е у з пом оћ с опства/ја ства (ч ар обни по мо ћник и ч ар обни д ар ивалац у бајц и), одн осно на-јду бљ их сл ојева л ич ности и ума, су протстав ља п ротивн ик у/лаж ном јунаку (сенка/персо на) и з адобиј а тра же но ли це или п редмет, тј. аним у – душу, недост ајућу с уштину кој а га чини ост ва реним љ уд ск им бићем , чијим се пр исуством о ст варује упот пу ње ност п сих е. Са ју нг овско г ст ановишта, циљ херо ј ев ог задатка у бајка ма /м ит ов има „иде даљ е о д биоло шког и бра чн-ог при лагођавања. Он се састој и у томе д а осл ободи ани м у као онај у нутраш њи саст ој ак психе кој и је неопхо дан з а свако право с тв ар алачко до стигнуће“. 225 Пре ма томе – као део узди зања д о свести – „битка измеђ у херој а и змаја мож да м ора да се води ста лно изно ва како б и се ос лободила енерг ија за м но шт во људ-ски х задат ака кој и из хаоса мог у да об ликуј у ку лтурни обра за ц. Ка да то у спе, ви ди мо како ц еловита слика х еро ја израња п оп ут својевр сн е снаге е га (ил и племе нс ко г иден титет а, ак о гов ори-мо у кол ект ив ни м разм ер ам а) која ви ше нема пот ребу за с ав ла-давањ ем чудовиш та и џин ова“.226

У бај ци к ао фен омен у који је у се би „згруш ао “, тј. об-јединио с уштинске ми тс ке елементе, о дносно у б ајци схв-аћено ј к ао идеал ти пски мит, сас вим с е јасно уочав а ба зична стру ктура к оја је за сн ована на осам поменутих, о сно вних ба јк-овних л икова ( ка о и на осам/ 4+4 п ре тходн о на ведени х мит ских јединица, у оквиру ч ет ир и релациј е: кућ а/шума ит д., али и на о са м поми њаних ос новни х ф аз а, типични х за и ни цијацију , које се мо гу издво ји ти на основу Про пови х функциј а: усамљивање /док сагледавање осталих натприродних ентитета – такође уклопљених у наведени структурни контекст – захтева засебну анализу. В. и: И. Тодоровић, Митске представе и идентитет у Горњем Полимљу и околним областима, Милешевски записи 8, Пријепоље, 2009 (у штампи).

225 С. G. Jung, Psihologija i alkemija, Naprijed, Zagreb, 1984, 136-137.226 Исто, 138.

174


175


уд аљавањ е итд.).227 Очигле дно је, да кле, д а структ урни к он те кст ових о сновних ба јк овних ликова (ј унак/п ошиљал ац, тра жен и муж /тр ажена жен а, пр от ив ник/лажни ју нак, ч ар обн и помо ћник/ч ар обни да ривалац ) п редстав ља не посред ан о др аз чет ир и гла вн е (јунго вске ) архе ти пске категорије , м анифестоване у двостр ук ом облику: его је пр едстављен кро з ј ун ака и п ошиљаоц а, сенка и персон а – кроз против ни ка и ла жног ју нака, ани ма и аним ус – преко тр аженог женско г лица (у „мушким“ ба јкама) и т раженог мушког лица ( у „ женски м“ ба јкама), а сопств о/ ја с тво – кроз ч ар обног помоћн ика и чаро бног да ри ваоца. 228 На навед ени нач-ин, дакле , уз пом оћ ан ализе бајке и ос но вн их бајко вн их лико ва , успос тав ља се и сп ец ификаци ја стр ук туре (Ј унгов их) бази чн их архетипова. Други м речима, с вак и базич ни архети п се – по све-му суд ећи, објективн о и реа лн о – ја вља у дво стр уко м виду , н а шта у пућ ују одго вар ајуће ком плементарне ба јковне а рх ет ипске пр едстав е. У ос та ло м, са ју нговског с танови шт а, свака персо-нификација несвесног, о дносно ар хе тип, има и светли и мрачн и ас пек т, чиме се указ ује на д уа лност њ их ов ог м анифе сто вања.229

Из овога пр оизла зи и о дговар ај ућа базич на, структ урна матриц а а рхетип ова ( арх етипс ка матриц а) , ко ја је у контек-сту наше р ек он ст рукци је у н е по средној в ез и с а матр ицо м иницијациј е-инди вид уациј е (и ницијац ијска мат риц а), а са ко јом за једно сачињава у право ел ем ентарни модел кол екти вн е пси-хе, као систем ан алоган др угим потком пле ксима јединственог културног система (в . п редставе В 2, В3 и В 1 у ММ ).

227 В. у претходно помињаним студијама В. Пропа. Такође в. и поглавља II и III.228 Ове релације – иако суштински очигледне – до сада нису биле уочене, а самим тим ни разматране.

229 C. G. Jung, Psihologija i alkemija, 259.

IV. 2. СОЦ ИЈ АЛНА СТ РУ КТУР А

БА ЗИЧ НИ ЕЛ ЕМ ЕНТИ С ОЦ ИЈ АЛ НЕ КУЛТ УР Е – НЕПОС РЕД НА Р ЕКОНСТР УК ЦИЈА

О рг ани зовано пон аш ање и институц ије . Бронислав М алинов ски је с вој евреме но, на ин ве нтива н и конциз ан н ачин п ред ст ав ио општу струк туру бази чних друштв ених инст ит уц-ија.230 Он ј е ука за о на с истемс ки к онтекст ра зл ич ит их аспекат а о рга ни зованог по нашањ а, конкр ет изова но их пре дставља јући н а осн ов у дуалн ог мод ел а к ој и обу хв ат а пр инцип интег рациј е и врст у и нт еграц иј е/орга низа ц иј е. На о сн ов у његових за кљ уч ака можемо кон струи сат и моди фик овану ос мо-дев еточ лану ст ру кт ур ну ма-три цу ( базична матрица дру шт вене о рга низациј е/ инсти ту ција), к ој а би обухвати ла ел еме нте и на че ла њег ове класификац ије у оквиру о рг ански п овезаног си ст ема (в. пре дстав у А 2) .

Ме ђу тим , поред о вог м од ела, на осно ву зак ључак а М алин о вс ког так ођ е можем о с асвим не посред н о р еко нструи-сат и и пов ез ан е ма трице осн овних б иок ултурн их п от реба и од-говара јућ их основн их култу рни х кате гори ја/ре ак ци ја .

Зајед но, с тр уктурна ма трица др уштвене орг анизациј-е/ институциј а и мат рица основних др ушт вених вр едности (с једн е с тране) , ка о и стр ук ту рна мат риц а осн овн их ку л тур них катег ори ја/реакци ја и ба зична матри ца б иокул ту рних по тре-ба (с др уге стр ане), уз цен тра лни по ложај п рим арне мат ри це сро дства – у к он тексту н ашег прист уп а – усп оставља ју од-говара јући п од си ст емски релаци он и модел , који би см о м огли д еф инисат и општим на зи вом под си сте м соц ија лне ку лт уре (наспрам п ред очено г п одсист ем а духов не к ултур е). Ови по дс-истеми з аједно формир ају пер иодни систем ел ем ената к улт уре у ужем с мис лу.

Ра ди бољег ра зумева ња н ео пходно је, у нај кра ћи м цртама , додатно ил уст ровати претходне ко нс тат ације. Д ак ле ,

230 „Суштинска чињеница културе, како је ми доживљавамо, како је можемо посматрати научно, јесте организовање људских бића у сталне групе” (Б. Малиновски, Магија, наука и религија, 296).

176


177


Б. Ма линов с ки је – у свом ра зм атрању /предо чавању научне те-ор иј е култ уре – с ачинио листу о пш ти х врста инс ти ту ција, за-сн ив ајући с вој у класификацију на различитим принц ипи ма ин тег рац ије . С тим у вез и, он п ре свег а из дв аја репро ду ктивни принц ип интеграц ије, форму лишућ и га след ећо м констр ук цијом: „крвне ве зе које о др еђују з аконско склапа ње брака и пр о ши рују изр ичито од ређен при нц ип поре кла п о ге не олошк ој схе ми“ .231 Врсте и нстит уц ија к оје о дгова ра ју репродук ти вном п ринци пу и нтеграц ије је су п ор од ица као д омаћа гр упа р од ит ељ а и дец е, о рг ан изациј а удварања , правн а деф ин иција и ор ганизац иј а брака као уговора који ве зује дв е особ е и по вез ује две групе , итд .232 С дру ге стране , те ри торија лни п ринци п ин теграције, р ец имо, по-др азумева за је дницу инт ере са усл ед близин е и дод ир а, и м огу-ћности за с арадњу (си стем ср одних кланова; сусед не гр упе места, но ма д ск а хорда, град, о бла ст , покра јин а и тд.)233. Ф изиолошки п ринцип ин теграциј е представ љај у разлике у сл ед пола, с та рос-ти и те ле сн их обе леж ја или с имптома (од пр им ит ив них сек су-алних то темских г ру па, преко ор га ни зованих ст аро сних г рупа и ст уп њева, до институци ја за болесни ке , умн о пореме ће не) и тд .234 По Б. Малино вск ом , његова ли ста принципа инт еграц ије, тј . институција, указује на то д а „свака вр ст а група има ис ту оп шту с тр уктуру коју смо израз ил и у н аше м појму инс титуц ије“, при ч ему „ она та кође по тв рђује да свуд а могу д а се на ђу доброво љн а удру жења, било у обл ику тајних друштава, клу бова, бил о других св рсисх о дн их гр упа, и да ј е нач ин на који ј е најши ра к оо ператив на група ин тег рисан а на при нципу хомогено сти к улт ур е и п оли ти-чке моћи о сновна ст вар з а наш е познавање заједни це“ .235 Његови п ринцип и интег рац ије, у ства ри, „н аб рајај у низ апст рактних п ро-блема који свака к ултура реша ва на нешто дру га чији начин“, а „ре шењ е ов их пробл ем а, тј. фун кција ра зн их врста инстит уција, об езбеђује основни детермин из ам “.236 231 Б. Малиновски, н. д., 308.232 Исто, 308. 233 Исто, 308. 234 Исто, 308-309.235 Исто, 310 236 Исто, 308.

У св аком случ ају , као шт о се вид и из н ав ед ених шем-атски х пред ст ав а, невел ик им мо ди фик ацијама м атрица које пр оизлаз е из р адова Мал иновск ог до лаз и се до ск лад но ком по-нованих сис тема, кој и резултирају примарним мо делом д руш-тве них ст ру ктура (в. А1 у ММ) и пр имарним би окултур ним моделом (в. Б 1 у ММ).

Базична ст руктура ср одства. Већ је речено и то да се ба зи чна с тр укт ура ср од ства – као ф унд амента лн ог наче-ла соција лн е кул туре, т ј. со цијал ни х о дноса у цел ин и – т акође мож е п редста вит и хомоло гно м осм о-д еветочл аном структур-ном матрицом (прим а рна матри ца сродств а; в. пр ед ст аву Ш2), ко ја обу х вата пр има рне с род ничке ре ла ције и елемент е. Наиме, елеме нт и бази чн е стру кт ур е сродств а јес у о ни који нај-непоср ед није п роиз лазе из ф ундаментални х срод н ич ких одн-ос а, директно пове заних са ос но вним биоло шк им д ат остим а (у том см исл у они упу ћују и н а одго варају ћи арх ет ипски к ара-ктер). Др уги м речим а, самим ч ин ом рађ ања усп остављ а се бази-чна сродничка ре лација м ајка – дете , одно сно мајка – син ил и мајка – ћер ка. Деца ко ја има ју исту мајку налазе се у базичном сроднич ком однос у брат – сестр а (тј. бр ат – брат или сестра – се стра). Осим то га , биолошка ј е дат ост да св ак о дет е им а оца, односно да су деца резу лтат одн оса мушкарца и жене (отац и ма јка) у ул ози с уп ру жника (м уж – жена) . Н а ова ј н ачин ло гично долаз им о до наведене пр им ар не матр ице срод ст ва.

С о бз иром на то да пре д оч ени сро дн ички односи происти-чу и з основних биоло шких да тос ти, к ао и услед чињенице д а се сви др у ги сро днич ки односи – као што нам пок аз ују и в еома и лустративни примери из српског јези ка – м огу свести на ове (нпр. ујак = брат од мајке /мајчин бр ат; стриц = бра т од оца /очев брат; тет ка = мај чина или очева сестра; теча = муж од мај чине/оче ве сестр е; уну к = си н од сина/ћерке; уну ка = ћ ерка од сина/ћерке; д еда = отац о д оца/мајк е; баб а = мајка од о ца/мајк е и тд.), мо жем о их н ед во смислено прог ласити и б аз ичним с ро дн ичким о дносима, т ј. ос новним е лемен ти ма категор иј е срод ства.237

237 Када је реч о терминологији сродства, в. Радомир Ракић, Терминологија сродства у Срба, Одељење за етнологију Филозофског факултета, Београд, 1991.

178


179


Пр ема томе, у пр аво на ве де на ст рук тура (само и ј еди-но) у по тпуности од ређ ује базични си стем сроднич ких од носа ( в. представу Ш 2) . У складу с тим, мог ли бисм о рећи и да је предочена ст ру кту рна матри ца у непо ср едној вези са ос мо-девет очл аним с тр ук ту рним модел ом као ид еалти пск ом форм-алн ом катег ори јом, у сми слу посебно по го дн ог (баз ич ног ) формал но г инстру ме нта за кл асифи кац ију цело куп не ств арн-ости. По тп ун о уклап ање ба зичног ср од ничког си стема у предо-чени (у ниверзално п рим енљ иви) оквирни ло гички систем мо-гло би се по сматр ат и и као још ј ед ан до каз у пр илог објект ивн е реалнос ти осмо-де вет очлано г модел а, као п ри марно г с трукт-ур ног/форм алн ог мод ела који уо кви рује баз ич не односе и ел-ементе к улт урне и п ри родне ст варности .

У конт ексту ар хетипс ког зн ач ај а базичне с тру ктуре с род ст ва , овде треб а по дс етити и на јунговс ку констат ацију д а су а рхетип ови/архети пск е пред ст ав е у сасвим не по сре дној вез и са сродн ичким фиг урама, тј. са родитељ ск им сликам а из раног дет ињ ст ва.238 Од к ључног з на чај а је, међут им , и на гл аш ав ање чињ енице да поро ди чн е улог е далеко прева зилазе оквире баз-ичне п ор од ице, односно да се м огу с вести на обр асц е понаш-ањ а, што се та кође пот енцир а и у ст рукту рно ј психо лош кој анал из и.239 П рема том е, управо баз ична сродн ич ка ст ру кт ура може посл уж ит и ка о обра за ц з а а нализу по н ашања на сви м организац ионо-ин те грациј ским ниво има, од фа брика до спорт-ск их тимова. Ти ме је, дакле, дод атно по тврђен /по јашње н – као ло гичан – и це нтр ал ни по ло жај базич не матрице сро дства ме ђу сис тем им а соц иј ал не кул тур е, као и м еђу ос но вним матрицам а периодног систем а елеме нат а кул тур е у уже м смислу.

С друге ст ра не , прима рн а матри ца с родства – у ск ладу са нав ед еним сред ишњим по лож аје м – неп осредно кор есп-ондира (н а више м ин те гр ацијском ни во у) са пр има рном м ат-ри цом ко мун икациј е, к ао ср еди шњим е лем ентом пери одн ог сис-те ма елемена та м ишљења . З аједн о, ове матр ице фо рми рају и це нт ра лни примарн и м одел друштвене/ култу рн е комун ик ације 238 С. G. Jung, Psihologija i alkemija, 139239 В. Erik Bern, Koju igru igraš?, Nе & Bo, Beograd, 1998; исти, Šta kažeš posle

zdravo?, Ne & Bo, Libreto, Beograd, 1999..

( в. представу Ш 1 у ММ), ко ји показ ује велик е сл ич но сти са с трукту рн им мод ел им а д руш тве не ком уни ка ци је до ко јих долази мултидисципл и нарно ор иј ентиса ни п сихоло г Е рик Б ер н. Берн , н аи ме, једин иц у друштвеног о пштења н ази ва трансакц иј а240, и одређ уј е је у ск ла ду с а бази чним его- ста њима, ко ја дефини ше у непос ре дно ј вези са п римар ни м сродн ич ким односим а (ро ди-тељско ег о-стање/Ро дитељ , одрасло е го -стање/Од ра сл и, детиње его-ст ање/Де те).241

Он полази од с тан овишта „ да ће у сва ком дат ом моме-нт у св ака јединк а у ј ед но ј друш тв еној скупин и показивати е го-ст ање Родитеља , Од раслог ил и Детета, и да ра зне једин ке са различ итим степен ом спрем ности мог у да прескачу из једног его -стања у дру го “.242 Оч игледно ј е да се ов а его- ст ања – к ао фундаментал ни „усклађ ен и сист ем и осе ћа ња “, односн о ка о „скуп ови ускла ђен их обли ка по нашањ а“ 243 – базир ај у управо на прим арним е лементим а с оцијални х о дноса, у с ас вим блиској ве-зи с а базич ним сроднички м релаци јам а (тј . с а предо ченим кон-текстом стру ктуре пр им ар не матриц е сродст ва) , тако да н ез-на тн ом модифи кац ијом Б ер нов их закључак а и одговарајућ их с труктур них дија гр ам а (в. пре дставу ПМ С/Т) дол азимо у право до р ела ционо г о квира п ри ма рн е матр ице с род ства и п ри марне матр ице кому никациј е, које за је дн о форм ули шу, у складу са нашим при ступо м, п ом ен ути прим арни мо дел друштвене/ку-лту рне комуникаци је.

240 E. Bern, Koju igru igraš?, 24.241 Исто, 20-21.242 Исто, 19.243 Исто, 18

180


181


ШЕМАТСКА ПРЕ ДСТАВА ПМС/Т

ДОДАТНИ ТЕК СТ УЗ ПМ С/ Т: Ди јаграм д руштвен ог делов ања/ општењ а (п риказ уј е деве т мо гу ћих векто ра друштве-ног делова ња између иниција тора и партнера).

Унето на основу: Erik Bern, Ko ju igru igraš?, 27 (slika 4) .В. д од атна о бја шњ ењ а у: ис то, 24-2 9.

На пример у Б ернових истра живања в идимо да п осто-

је (к ао р езулт ат ув ид а др угих а утор а) и н епо средн е чињен ице које п одр жавај у це нт ра лни примарн и мо де л дру шт вен е/ култу-рне комун ик ац иј е, што подразуме ва и нт ег рацију базичних ка-тегориј а ср одства и комун икац ије. Н аи ме, у Б ернови м с туд-ијама је атом друшт ве ни х однос а уп ра во елемен тар ни комп-лек с кој и са чи њавају к ом уникација и ба зичне с ро дн ичке кат-егор ије.

Ид ентитет ка о к ултур на к атегори ја. У си стемској ве зи са пр ет ходно из несени м „ инсти туц ијским “ ас пекто м фе-но ме на ку лту ре ( базична ма трица друш тв ене организ ац ије/инстит уциј а, као је дан о д ини цијалн их аспек ат а (под)сис те мс-ке матриц е со цијалне к ултуре) налази с е и категор ија иден тит-ет а, у сми сл у једног од ба зичних усл ова з а по ст ој ање инстит-уција, тј . у право д руштвене о рганизације. У ства ри, п рецизн ије речено, и де нт итет је и усл ов и посл ед иц а дру штв ен е орган из-ације на свим нивои ма , бивај ући нераски диво по вез ан (уп рав о

као с ред иш њи елеме нт ) са самим ко нц ептом п остојања ин ст-итуција, односн о – са фен оменом љ уд ск ог уд ру жив ањ а.244

С тим у вези, са об ра зно п ри нц ип им а инте гр ације к ој и ут ичу на ф ор мирање одго вар ајућих о бли ка орг ани зованог понашања (тј. ан ал огно ст ру ктурн ој матрици до које с мо до шли следећи пу токаз е које нам је ос тав ио М алиновски) , у з до датну по мо ћ дост уп них а нтр оп олошких и лин гв истич ки х одређ ењ а, можемо и здв ојити у пр ав о след ећ е т ип ов е иденти те та: 1) ба зи-чни (п сихолошко -ин телектуа лн и) идентит ет (идент итет в ез ан за к аракт ер , ме нт алитет, психичка ста ња , интелектуална инт-ересо ва њ а, својств а и могућно ст и и тд.), 2 ) физичк о-физиоло шки идентитет (и дентит етски контекст ве за н за узрас т, пол, фи зи чко стањ е и тд.), 3 ) те ритори ја лно-ет ни чки ид е нтит ет (при па дност одређ ен ој нац иј и, етносу, г еографско ј регији ), 4) ста ту сно -соција-лн и ид ен титет (иде нтитет везан з а соц ијалну стратификацију , з а к ласу, ста тус , социјал не улоге ит д. ), 5) ситуационо -ко-нтекстуа лни и дентите т (идентитет везан з а припадност привр-ем еним гр упама, на прим ер иден ти те т оних који че ка ју у ре-ду или се спонтано ор га н изу ју због о дређено г пр отеста итд.), 6) пр оф есионални идентите т (зан има ње , поса о), 7) идентит ет о формље н на бази п ри падно сти добр ово љним удружењима ( нав ијачи, ч ла но ви разни х друштава ит д.), 8) п ол итичко -к улт-уролошки ид ент итет (п ри па дн ост одређ ен им политич ки м или к ул турним гр упаци јам а и фракци ј ам а; иденти тет фор ми ран на бази зај еднич ких ид еол ошких/и де јних ув ер ења ), 9) с ро дничко-репр од ук тивни идентитет (пород ични и ден ти тет). 245 Идент ите-те кој е смо на ов ај н ач ин издвојили сасви м р азложно м ож емо ид ентификовати ка о, управо, б аз ичне иденти те те ; док аз з а ову 244 „Констатовано је да је у човеку усађена дубока тежња да не прекине природне везе, да се бори против одвајања од природе, од мајке, од крви, од земље. Потреба за осећањем идентитета и оквиром оријентације и веровања, као и потреба за удруживањем, превазилажењем и укорењеношћу јесу специфично људске потребе“ (Гордана Благојевић, Срби у Калифорнији, Етнографски институт САНУ, Посебна издања 54, Београд, 2005, 66; уп. Erih From, Zdravo društvo, Rad, Beograd, 1980, 79-81). О појму идентитета в. у: Г. Благојевић, н. д., 65-70.

245 Уп. Stevan Majstorović, U traganju za identitetom, Slovo ljubve – Prosveta, Beograd, 1979, 210-231.

182


183


т врдњу ј е и чи њениц а да с е наведене конотаци је с асвим непо-средн о по ду да рају са о сн овним принципима друш твене орг-ан из ације, с ве до чећи да је реч о суш тински не раздељи вим фе-номени ма . Прет ход ни ел еме нти су , да кле, се ма нт ич ки по тпу но а налогни мат риц и друш тве не орган изациј е/ институ ци ја .

До ис товет ног сист ема ос но вн их о блика иде нти тета м ож емо д оћи и преко к ла сификациј а елемента рн их об лик а језич ког идент ит ета 246, у к о јима се такођ е издва ја ју физички, со цијал ни , гео гра фски и д ру ги идентите ти као ос новни ви до-ви језичког идентите та . У сваком сл уч ају – подв уцим о још јед-но м – кат ег ор ија иден ти те та је, неос порно, н ер ас ки диво повез-ана с а феноменом друшт веног орган изовањ а, тј. и нс ти ту ци ја, и у том с ми слу јој тре ба приз нати од гов ар ајући зн ач ај, од но сн о неоп ход ност њен ог сврстава ња у средиште наведе не култу рн е матри це ( в. пр ед ст ав у А2). Дру ги м речима , ф еномен д ру шт вене органи зац иј е/инсти ту ци ја примарн о је не за мисли в без п осто ја-ња иде нтитета, што би смо на јбо ље могли илустро вати пр ичом о Е ди пу , која „ от крив а на кој и је начин л ично ја с ачи њено од в иш-ес тру ких иден титета и улога – пор одичних, територија лни х, класн их, верск их, етнички х и полн их“ , а откри ва и „како се с ва-ки т ај иде нтитет з аснив а на друштвеним клас иф икацијама, кој е се мо гу изменити, п а ча к и ук инут и“.247

Д руш тв ене в ре дн ос ти . На категорију др уштв ене и нт-ег ра ције/организ ације сасв им с е неп осредн о надовезуј е – ка о једн а од основа со цијалне културе – и кат его ри ја дру шт ве-ни х вреднос ти. Поред п ре тходно наб ро јаних катего р ија , и др-уштвен е вре дност и су, такође , о нај неопх од ни факт ор који чи ни мог ућ им и функциона лним феноме н културе, п ре дс та вљајући једа н о д сушт инс ки х циљева и „к оордина то ра “ свих к улт урних ак тивности .

До к ључн их елеме на та структурн е м атрице ос но вн их др уш тве них вредно сти (в. пр едставу А3) дола зи мо к ор истећ и се уп раво с труктур ом друштвене организац ије/ин те грациј е. Дакле , ка да је реч о ово м аспек ту к ул ту ре, мо же мо приметити да

246 В. у: Dejvid Kristal, Kembrička enciklopedija jezika, Nolit, Beograd, b. g., 17-79.247 Аntoni D. Smit, Nacionalni identitet, XX vek, Beograd, 1998, 15.

сваки ел емент организ ова ног понаш ања (као посебн о з нач ајног социо- културно г аспек та) има свој с ема нтички па нд а н међу о сно вним дру шт веним в ред но стима : 1) физио лошко-ф изичком при нцип у интег рације одго ва ра с наг а/здр ављ е као др уш твена в ре дност; 2) териториј ал но-етни чком принципу од говар а х раб-рос т као на јв иша в ре дн ост; 3) сродничк о-р епр од уктив но м п р-инципу о дг овара љ уб ав; 4 ) к онтекс ту алн о-ситуационом п ринци-пу одг овара ве шт ин а/сналаж љи вос т; 5) пр ин ци пу добровољног уд руживања – пријате љст во/ благо нак лоност; 6) с та тус ном пр-ин ци пу – дисцип ли на/послуш ност; 7 ) по ли ти чко-културол ош-ко м пр инципу – у људност/ ци вилизова ност; 8) проф есионалн ом п ринцип у – м арљив ос т/ре вн ост. Осим т ог а, иде нт ите ту ( ниво кој и коресп он дир а са пси хо ло шко-ин те лектуални м п ринцип ом интегр ациј е) одго вара слоб ода к ао посе бн о знача јна друштве на вредност. Пре ма томе, с редишња др уштвена вр едност, у овом ко нт ексту, бил а би упра во – слобод а, у смислу вред ности од н ајвишег дру штвен ог знача ја.

На ова ј на чин доб ијамо стр ук турну мат рицу баз ич них дру штв ен их/људ ски х вред ности, у к ојој уочав амо и на значен е у нутарс ис тем ске релац ије . Н а при мер , снага, вештин а/ сна-лажљивост и дис цип лина/по слушн о ст ( ле ва верт ик ална оса ) предст авља ју етич ки неутралније, с лабије назначе не др уштвене вр ед нос ти, док, с друге ст ране, приј атељство/б лаг она клоност , марљивост/ ревно ст и храб ро ст предст ав љај у вредн ос но и етичк и јасни је ма ркиране („пози ти вне“) категори је (де сна в ерти кална о са ). У средиш њо ј оси су заступљене с уштинс ке (надети чке) вр-ед но ст и, као што су с лобода, љу бав и уљудност/цив ил изован ост . Осим то га , и хориз онталн е ос е су т ако ђе значе њск и марк иране у оквиру предоченог сис тема на органски јасан н ачин, ка о ш то је (очигледа н) случај с а доњом /трећом х ори зонта лн ом осом, која би с е м огл а свести на п ознат у п аролу „рад – ред – д исциплин а“.

На о сн ову матри це друштв ени х вредн ости и ње не п ов-ез аност и са базично м ма трицом дру штвене ор га низа ције м ог-ућ е је у ст ановити и додатне ун утарс ист емске рел аци је, ве зан е за ко нте кст бази чна мат риц а биок ул ту рн их по тр еб а – ма трица осно вних к ултурн их катего рија/реакција.

184


185


Б ило к ак о било, није подлож но сумњи то д а су управ о на ведене др уш твене вр ед но ст и потенцира не у ра зли читим култ урама и трад ици јам а (од осв ит а човеча нс т ва д о данас) као најзн ач ајније, уп ори шне и незаобил азне, ш т о их – с об зи ром на распростра њен ост овакви х п оим ања – од ре ђу је упр ав о као универз алне и општ ељ удске кат егорије , одно сно – као друш-тве не вредн ост и у п ра во м смислу речи.

О сн овне п от ре бе и култ урн е ре акције. Већ је подв у чено становиште да истра жи вања и зак ључ ци Б. Малин ов ског у бро-јним ас пекти ма пред ставља ју јасан пу то каз ка к онструкцији једи нс тв еног с ист ем а елемената култ ур е. Оси м већ пред очених до приноса, на основ у ње гових т абела осно в ни х потре ба и к ул-турни х ре ак ци ја можем о к онстр уис ати и одгова рај ућ у модифик-ован у струк тур ну матри цу, која п ре тендуј е на аде кв атно пр-едс тављање су штине фе номена к улт ур е, одн ос но примарних ку лтурн и х начела и под ст ица ја, п ове за них са пр иродно -б ио-лошким ус ловљенос ти ма/потре ба ма (рас те ње/ ра зв ијање , сигу-рн ост , телесн е у доб но сти, и нт ел ек туална/ми саона ак ти вност, реп родукција , метаболизам, здрав ље, кр ета ње + п отреба з а см-ислом ). И з ов их осн овн их пот реба , дакл е, проис ти чу одгова ра-јуће кул тур не надг рад ње, одн осно р еакције, оличене у пр има-рним кул ту рн им ком пле ксима – ид ејним и матери ја лн им (вас п-итање, заштита, с кл ониште /ст ан, с тварал аш тв о/наук а/у метнос т, поро диц а, интенда нт ур а, хигиј ена, физичка култур а/акти вн ости + ре лигија). Према то ме , на овај нач ин такођ е д олазим о до д ве о см о-деве то члане ст ру кт урне м атр иц е, ко је терминол ошки мо-жем о форм ул ис ат и син та гм ама мат риц а осн овн их ку л тур них катег ори ја/реакција и базична матрица б иокулту рн их п отреба (в. п ре дставе Б 2 и Б3).

Наим е, р аз вијају ћи св оју теор ију културе – у циљ у де финисањ а нај општији х о сн ов а овог сло женог ф еноме-на – Мал инов ски ко нкр етизовано изд ва ја сталне жив отн е секвенце присут не у свим к ултурама, пре дс та вљ ене кроз тр и основне ф азе ( имп ул с, ак т, задовоље ње).248 Он сасвим основано зак ључ уј е ка ко се н е м оже сматрати „ да је чак и 248 Б. Малиновски, Магија, наука и религија, 317-318.

н ај једност ав нија по тр еба, или п ак физио ло шка фун кц ија, потпуно н езавис на од утицаја окол ине, по тп ун о изван ути-цај а културе“249, с чим у в ези и го вор им о о биокул тур ним (а н е само о биол ошк им) по тр ебама. Он , наравн о, додај е и то да п ос тоје „ извес не а ктивн ост и које с у биолош ки о дређе не , које одређује физи чк а окол ина и анат ом ија ч ов ека ( И. Т. – ка о и његов е пс ихичке и и нтеле кту алне пот реб е; от уда је н еоп-ходно, у оквиру б ази чн е струк ту р не ма три це потреба, додати и ин телектуалну/ миса ону ак тив ност, јер мора се ми слити, као и су шт инску по требу за см ис ло м) , и које с у уве к укључ-ене у сваку врсту цивилиза ције“.250

Ма ли новски у ви ђа да у сваком људ ском д руш тву традиц ија уобл ичава сваки о д при родних и мпулса , при чему с е импулс „ипак појављује у сва кој дина ми чн ој ф орми ка о на-гон, ал и ка о наго н ко ји је модифи ковала, у об ли чила и одредил а традиција“. 251 Н а пример, „ се ксуалн и апетит, тр ајан и увек дозво љен у границама, т ак ође је ограђе н н ај строжи м за бр ан ама – к ао у р одоскр вљ у, у при време ним у здржав ањи ма и заклетва-ма чедности – ко је могу бити привр ем е не или ст ал не“ .252 Он з акључу је да ј е „ чисто физи олошк о ра зматр ањ е у наш ој табели живот них секвенци по тре бна п олазна та чка, али не и д ов ољна к ад ра зм атрамо н ачин на к ој и чов ек за довоља ва своје тел есне п обу де у ус ловима п остојања кул туре“253 , а зат и м н аглашава ка ко је боље „д а се појам н аг она и зостав и и з анализе људског понашања“ , уводе ћи појам потребе, под ко јо м, дакле, „с хв атамо сис те м усло ва у људско м о рганизм у, у култур и и у њиховом од носу са при родном о кол ином, у слова к ој и су довољни и потребни за о пст анак гр упе и орга ни зама“ .254

У вези с ти м, Ма ли новс ки ко нс тр уише та белу п от реба, ко ја само инд иректно одговар а њего вој т аб ел и импулс а255 , ал и 249 Исто, 317.250 Исто, 317.251 Исто, 322.252 Исто, 322.253 Исто, 325.254 Исто, 325.255 Исто, 325.

186


187


која ј е сасвим неп осредн о по везана са одго варају ћом та бе лом култ урних ре ак ција. Прим ера ради , ин тенданту ра с е може сагле-дати ка о културна реакци ја на метаболизам, у смис лу једне од основни х п отреба, до к – с д ру ге стран е – склони шт е представља к ултур ну реакци ју на те ле сне удобно сти (ка о ос но вну пот ре бу) кој е с е односе на „ степен те мперат ур е, процена т в лажност и и на одсуство штетн их матер ија у к он та кту с те лом “, итд. 256

Услед пос еб но јасн о уо бличених, п римар ни х к ултурних струк тура, п редочених о д стране Мал ино вског, о вд е треб а до-да ти још неко ли ко и лустративних р еченица/ фор му лациј а. Ове ф ор мулаци је ће нам пом оћи д а сагледа мо њ егову теорију кул-т ур е, на ос нов у кој е с мо покушал и да (р е)к онстру иш емо стр у-ктурно -с ема нтичке осн ов е соц ијалне к ултуре.

На име, М али новск и констатује ка ко „тврдња да би-оло шке п от ре бе м орају да се задов оље у свак ом систему орга низациј е и култ урн ог система, значи да у би ло којој с редини, п оларној или тропско ј, у п устињи или степ и, на малом о стрву или у н еп роходној џунгли , љ удска б ић а мор ају бити заштићен а од так вих фи зичких ути ца ја к оји б и заувек ош тетили људско т ело и ли потко па ва ли њего ву енерг иј у; д а она мор ај у бити на о дређеном с те пену т емп ер атуре; д а м орају и мати ваз ду х за дисање, намирнице з а и схр ану и во ду за гашење же ђи“.257 За на с је пре ва сх од но зн ача јан њег ов закључ-ак о следећем : „Ис п ит ујући кар актер ку лтурних реакциј а на сваку б иол ошку п отреб у о тк рили с мо да не нал ази мо јед-ностав ан нити искључиво ор иј ентисан културн и апарат ч ији је ци љ да се з адо вољ и глад, или који је п овезан искључив о с репрод укцијом, и ли са си гурношћу, или с а одржањ ем зд-рав ља“.258 Другим ре чима, „он о ш то о вде с тварно п ос то ји, то је ланч ани низ ин ституц ија кој е су повезане једна с друг ом у ок ви ру свако г ланца, али се св е до је дне та кођ е појављују готово под с ва ким поједи нач ним заг ла вље м“.259 У вези с тим, Мал иновск и подвлач и: „ Задовољни смо шт о смо још ј ед ном 256 Исто, 326.257 Исто, 337-338.258 Исто, 338.259 Исто, 338.

дош ли д о зак љу чка да на м на ш поја м ин ституц иј е обезбеђује логист ич ку једини цу кон кретн е ана лизе“. 260

О вим смо у потпу ни ли предс тав љање с оц иј ално-к ул-турног аспект а перио дног систем а е лемен ата култу ре у ужем см ислу, к оји се – ан ал огно духовно-кул турном а спе кту – са-стој и од четири (т ј. 4+ 1/срод ст во) базична по дсистемска (осмо-деветочлана) модела (в. пр едста ве А2, А3; Б 2, Б3; Ш 2; А1 и Б1 у ММ). Сл едећи кор ак – у скла ду са н аши м ме тодоло шким пла-ном и пр иступом – јес те презентов ање п си хо -језич ко -логич ког, фу ндаме нт ал ног аспе кт а ф ено мена к улт уре, који так ођ е назива-мо и прото ку лт урним си стемом, као и периодн им систе мо м елемен ата ми шљења.

260 Исто, 338.

188


189


IV .3 . ГРАНИ ЦЕ КУЛТУР Е

ПРЕДСТ АВЉАЊ Е К ОНЦЕП ТА ПРОШИРЕНОГ КУЛТУРНОГ МОД ЕЛА

Психо-јез ичк о- логички оквир . Као што смо наг ла си ли и о бр азложи ли у првом де лу књиге, осим н ав ед ених мо дела, к ој и у уже м појмов но м смислу одр е ђу ју фен о ме н ку лтуре, при ликом пок ушаја к онстру исања с веобухватног ку лтурно г с истема м ор-амо уз ети у о бзир и оне а сп ек те гл об алне с тварно сти који непо-средн о омогућав ају егзи стенцију к улт ур ни х система , однос но – који се че сто не поистовећују са појмом ку лтура у уж ем смис лу ре чи , али без којих с е не мо же з ам ислити функционисање к ул-тур них по јава и катего рија. Као што с мо већ обја сн или, о вде се пре свег а м исли на ел емент е из д омена психе, као и на лог ич ке и јез ичк е катег ори је, које – з ај едно са п редоч ени м ба зичним уж-ек ултурн им матрицам а – можемо са гледавати као делове г лобал-но г, прош ир ено г сист ема . На ова ј начин т еж имо сажимању це лок упне к улт урне ства рн ости (насуп рот, а ли и ан алогно пр-иродн ој с тварности ), у с мислу ј еди нствен ог п оретка с ачињеног од непо ср едно и о рг ан ски пов еза ни х дел ов а (а к оји с е ба зира н а н аведен им к онцепт им а егзистенциј е период но г систем а е лемена та к ултур е у ужем смислу и период но г систем а е лемен-ата мишљења , што у ок вирује проширени култур ни мод ел) .

У свак ом случај у, к ада је реч о осно вним логичким и ј езичким мо дел има , који – у скла ду са ов им присту по м – предста-вљ ају елементе к ултурн о-логи чк ог модела, тј. подсис те ма, пре свега треб а подсетит и на ег зактн о установ љени, п о с вему с уде ћи – нео повргљ иво реални – м оде л примарног језичко-логичк ог систе-ма (в. предст аве Y2, Y 3, Y1 у MM), до ко га се д ошл о п реко српс ког језика , а што је детаљно представ ље но у претхо дн им студи јам а.261 К ао што с мо већ н аговес тил и, навед ени примарни јези чко -ло гич-ки модел за право се састоји од д ве компле ме нта р не структу рне матриц е, тј. од пр им арног категор ија лног/„је зичког “ мод ела и 261 В. у: И. Тодоровић, Ритуал ума; исти, Митска истина Срба. В. напомене

76, 146 и 170.

од мо де ла ко ји се з асн ива н а е лемен тима базич не с тр уктуре с уд а (примарни лог ич ки модел). П одсетић ем о на чињ еницу да ови м оде ли – у к онтексту сту ди је – имај у уп раво инициј ални ка ракте р и с а стан ови шта формир ања , тј. ко нс трукци је целокупног једи-нственог си стема е ле мената к улт уре, а у у жем смис лу их м оже мо одред ит и и синтагмом пр има рна с тру ктура ми шљења , с обзиром на то да п римарн и је зичко- ло гички м оде л – н а шта на с упућу ју различ ити при ме р и – потен цијално одсли кав а начин н а кој и фу нк-ционише (љ удски ) ум , истов рем ен о у себи сажимај ући и основн е кате го ри је поја вн ос ти.262 С ти м у вези, о н с е може упореди ти и повезати са пре до че ном при мар ном ми тс ко м ма трицом ( као и са слож е ни јим п рим арним миторитуа лним мо де лом), кој а зауз им а посебн о место у оквир у периодног систем а е лемена та културе у у жем сми слу. 263

Од д ру ги х логи чки х модела, као кљ учни и с истем ски повезан и, издва јај у се ст рук турна мат рица з ак ључка и мат-ри ца логичко г к вадр ата, у сми слу м оде ла који пр оизл азе и з јед ин ствен ог културн о- логичк ог поткомп лек са који са жи ма б азичне п ри нципе (ло ги чко г) мишљ ења, а у н епосредној р ела-циј и с а психо лин гвис тичким кон текст ом као компле мен тарним п от компл екс ом у оквиру је динственог система елемен ат а мишљења ( в. предс та ве Ђ2, Ђ3 , Ђ1 ).

Други м речим а, на претх одн о наведе не к ат егори је и з доме на л огике (у контек ст у употп уња вања п оме нутог пер ио д ног систе ма е ле мената миш љења) о рг ан ски се н еи зостав но надо-ве зују и ба зи чне кат егорије из д омен а психе и ј езика (у н ајши-рем с мислу), као сушти нс ких асп ек ата како логичких так о и културних пој ава у целин и. У вези с ови м, за па жа мо да с е и суш-тин ск е психо лошке и је зи чке кате гор ије м огу предс тавити уп рав о кроз са жете стр уктурне м атр иц е, који х – аналогно к ул турно-логи-чк им п од системим а – тако ђе и ма 4, од но сн о 4+1/к омуник ац иј а (а које у по тпунос ти за довољавај у наше кри те ри јуме за о дре ђење „ баз ичнос ти “) .

262 Уп. И. Тодоровић, Ритуал ума, 429-435. 263 В. поглавље III.

190


191


Наи ме, до по ме ну тих стр ук ту рн их матр иц а д олазим о п ут ем уобли ча ва ња и моди фи ко ва ња искуст ав а, з акључа ка и класификац ија одг оварај ући х/ ко мпетент них с ем ио ло шких и лингвис тичких ис траживања и сист ема тизац иј а . На овај начин стижемо до осно вн е ј езичко -се миолошк е с хем е (тј. д о при марне се миоло шке матри це = семантичке/квал итатив не ма три це сис тема-те кст а), к ао и до основне сх еме сист ема -текс та (бази-чна матри ца општег сист ема = ф ор ма лна матри ца систе ма- текст а), уз о сн ов ни к омуникацијск и м одел (примарна мат рица к ом уникације); в. пр едстав е Д2, Д3 , Ш 2.

Другим р ечима, д о ових базич них м од ела превас ход но стиже мо а нализ ом , тј. раш члањавањ ем на е лемента рн е сас та-вн е делов е с ушт инских л ингвисти чких појмов а/ фен оме на , п ре-васход но з на чењ а и те кст а као на јрепрезе нтат ивнији х катего-ри ја лн их језич ких о кв ира, у д ир ектној вези са комуни ка ци јом/инфо рм аци јом.

Између ос та лог, ј ас но форм улис ан и неп ос р ед ан пут ка одређењу е ле ме ната си ст ем ск е и семи оло шке матрице (у терм-ино лош ко-фо рму ла ци оном ко нтек сту о во г рада ) представља ју истражи ва ња и закљ у чци Ролана Барт а, као и ње го вих след-беника .264 Н аиме, Ба рт је ук аз ао на неко лико ос но вн их ре ла ц иј а, односно – некол ико основ них ел ем ен ат а семи ол оги је, на о сно ву кој их с е може фор мулисати (п аралелн о са б азично м сист ем ск ом матр иц ом, као оп шт ом категоријо м кој а по дразуме ва дина мич-ну п овез аност, тј. мреж у релација и однос а ка рактер ист ичн их за свак у пој аву, а до че га дола зим о пр евасход но на основу опш-тег ф ил о зо фско-л инг вистичког дискурса )265 и пр имарн а се ми-олошка м атриц а, у смислу стр уктуре која о бј едињуј е о сновн е се ми оло шке ел еме нте.266

264 В. Žan Luj Kalve, Rolan Bart.265 Наиме, систем се обично дефинише као „целина састављена од разних елемената који су међусобно организовани“ (П. Милосављевић, Логос и парадигма, 148). Притом, системи су целине које су више него сума њихових делова (Niklas Luhmann, Teorija sistema, Globus, Zagreb, 1981, 140).

266 В. „Трећа теоријска фаза: елементи семиологије” у: Ž. L. Kalve, n. d., 88-101.

До елемена та прим ар не ком уника цијске ма трице, с д руге ст ра не , сти жемо пр ек о јасн о уочљи вих систе мс ких рел аци ја кој е п ов ез ују чланове ба зичног падежног си с тема , карак тер-исти чног за српски , али и за индоев ропски лин гви стичк и м оде-л.267 Др угим речим а, на д уб ље м стр уктурно- се мантичком н ивоу, с тру кт ура к ом ун икацијск ог процеса с е у мног им елем ентима по дудара са базичн ом структу ро м индо европск ог падежн ог сис-тема (ко ју је, на јв ећ им де лом , сач увао ср пск и јези к).

Зај ед н о, н аведен е матрице о пш те г система/тек ста , сем-иол огије/ значења и комуникац иј е – у з примарн е ма трице пси хе и лично ст и (о којима ћ емо тек говорит и) – фор мирај у п сихојези-чк и п одс истем о пшт ег психо-ј ез ичко- логич ко г (пр от ок ултур но г) систе ма, као мо де ла који са жето на зивамо пе рио дни м системом ел ем ената м ишљ ења и кој и је комплемен таран са пери одн им кул ту рн им си ст ем ом у уже м см ислу (а они зај ед но фо рмира ју наведе ни једин ствени си ст ем).

Пре ли минарни са жетак: фина лн и с истем и њ егове димензије . На к ра ју овог потпо главља укра тко ћемо ј ош једном по новити оно о чему смо претх одн о гово р или, а у циљу представља ња финалног сис тем а. Наи ме , финални сис тем се са стоји од дв а базичн а, в ел ика ( под )с истема, од к оји х прв и м ожемо фо рму лис ати о дредницо м пс ихо-ј езичко-л ог ич ки/пр-ото културни с истем (п ери одни си сте м елем ена та ми шљења), а др уги – синтагм ом п римарн и културни сист ем (перио дни систе м е лемената к ултуре у ужем смисл у). П римарни к ул-ту рни ( под)си сте м одређен је елеме нти ма и ре лацијам а који претенду ју на т о да п ре дставе феномен култу ре у у жем смислу , обједи њуј ући у с еб и основн е социок у лту рне обра сце (културн е реакц ије , срод ство , биоку лтур не по тр еб е) , обрасце кул турне н ад градње (друштв ена орган изац ија, дру штвене в редност и), 267 Српски језик је – заједно са већином словенских језика – сачувао структуру падежног система која је веома блиска протоиндоевропском моделу. Другим речима – „прасл. језик имаше седам падежа који су сачувани и у стсл. језику (...). У ие. прајезику бијаше осам падежа јер поред седам падежа што их налазимо у стсл. језику бијаше у ие. прајезику још аблатив, но не у свих основа“ (Stjepan Ivšić, Slavenska poredbena gramatika, Školska knjiga, Zagreb, 1970, 182).

192


193


као и базич не компле кс е д уховне ку лтуре ( при марна м ит ска м атр ица, ар хе ти пск а матр иц а, п р има рна ри туа лна мат рица, иниција ци јс ко-индивиду ац ијска матрица), зас новане на ре лац-ији мит – р ит уа л, кој а – у контекст у о вог при ст упа и одго-варају ћи х закључ ака – представља ини циј алну (м ит ско -ритуа-лну ) димен зиј у овог „у жекултурног по дсистема“ фин ал ног културног система (в. пред ст ав е са пр едзнацим а А, Б, В, Х; М) .

У окв ир у н аве деног, о пштег п си хо-језич ко- логич ког /прот окулт ур но г модела у оч ава мо ст рук ту рне матрице к оје сачињ ав ај у психој езичку ди мензиј у овог п од систем а, одређуј-ући псих у и фен ом ен јез ика, однос но њихове осн овне ас пекте ( п сих олингвис тич ки ко нте кст). С друге стр ане, преостале стру-кт урне мат ри це д отичног си сте ма – као ш то смо в ид ел и – у обл-ичава ју тзв. л оги чку ди ме нз ију, одр еђ ујући базич не логичке ел еме нт е, релације и процесе (в. предс тав е са пре дзнац има Г , Д, Ђ; Y 2; M2). Осн ов на је зи чко -логич ка дименз иј а (иницијал-на ди мензи ја ц елокупно г с истема ) о дређе на је мно го пута помен ут им, пр им ар ни м језичко -логи чки м м одело м, тј. о дн ос-ом категорија (осн овне сем ан тичко -језичке кат егори је ) – суд (о сновна стр ук ту ра суда као базичне је динице мишље ња). На-гл аш авајући значај ових м ат рица, м ог ли бисмо п рим ети ти и то да се на наве дену ре ла ци ју (и у сема нтичк ом и у фо рма лном см ис лу ) надов езу ју с ве др уге поменуте матрице, формирајућ и је ди нс твени сис те мс ки окви р.

I V. 4. КУЛ ТУР ОЛОГИК А

О ЧЛАН ОВИ МА И М АТР ИЦАМА П ЕРИОДН ОГ СИ СТЕ МА ЕЛЕ МЕН АТА МИШЉЕЊ А

Ло ги чки модел и п ротокулт ур ног си ст ема. У ос нови це лок упне ку лту рне ст варн ости н алазе се, дак ле, ло гички и језички ко мплек си , који (у з псих ич ке ) ч ин е могућим с ве друге обл ике култ урн их ман иф ест ација . Зб ог тог а је ова ј езич ко-логич ка компонента феноме на ку лту ре од суш тинског знач-ај а, а у ок ви ру проток улт урног сис тема – о сим ви ше струко пом ињано г прима рн ог је з ич ко -логич ко г мо дела – по себно мест о св ак ак о зау зим ају ф орму лисање з ак ључка (тј . одгов-ара јућа м атриц а закљу чк а) и фе ном ен логичк ог квад рат а, к оји такође мо жемо п ред стави ти у облику карак те ристи чн е примарн е културне ма три це. И з т ог разлога почећем о управ о о д ов их м атрица/система.

З а њ их је, наиме , ка рактер истично т о да су комп ле-мента рни н а специфичан на чин, о дн осн о да их м ожемо са гледа-вати и у конте кс ту међу собно по ве зан их цел ин а које за једно формирају модел кате го ри чког си лог изма, к оји се – као шт о смо већ по менули – з ас нива у пра во на уни верзалн им ст руктурни м р ела ци јама прима рног с ис тем а усл ожњ авања , предс та вљају ћи још ј едну упеч атљиву п от врду његове р еал не егзистен ције, у смис лу свеобухватног и свеприсутног обрасца (в . предст ав е Ђ2, Ђ3, Ђ1 ; ПМ С/М, ПМС/Н, ПМ С/Њ).

Наи ме, тр аг ај ући (и рук ов одећи се, на осно ву доступних подат а ка, примар нош ћу лог ичк ог и језичког асп ект а свеукуп-ни х ку лт урних мог ућ ност и, као и пр ед ставама о од говарајућ им о пштес истемским рел аци јама) за ба зичним стру ктурам а ко је би п редст ав ља ле он е кра јње и суш тинске к атегориј е к оје одређ-уј у целокупну кул тур ну ства рно ст, неизо ст ав н о д олазим о до тзв. л ог ич ког к вад рата ( у тр ад ицион алн ој ло гиц и и фило зофи-ји посебно ек спо нирана ло ги чк а матриц а) и з ак ључка, као д о логич ких фунд аме ната.

194


195


Друг им р ечима, д ва наведен а л огичка сис тема су од суштинско г знача ја у гло балном к он т екс ту, на шавши с е у с амом с ре ди шту како тра ди ци он алних та ко и са вр емених по кушај а д а се класификују ос но вн и принц ипи и моде ли мишљења . За н ас је, у н аведеном ко нтекст у, логичн а пре тпо ставк а д а управ о ов и модел и улазе у п ретп остављ ени орган ск и, систе мс ки кон те кст јединствено г система елеме на та ку лт уре, б уду ћи да су он и одличан п ример ман иф естације ун иверзални х о бразац а у кљ-учним/ра зноврсн им културним и природним феноме ним а.

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/ М

ДО ДАТНИ ТЕ КСТ УЗ П МС/М: Предс тав а логич ко г квадрата.

У нет о на ос нов у: Gajo Petrović, Logika, 68.В. до датна објашњењ а у : исто, 65- 70 (и 50-65).

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/ Н

196


197


Д ОДАТНИ ТЕКСТ У З П МС/Н: Граф ички прик аз односа ме ђу појмовима.

Уне то на о сно ву: G. Petrović, Logik a, 37. В. додатн а о бјашњења у: исто, 33-38 .

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/ Њ

ДОДАТНИ ТЕКС Т УЗ ПМС/Њ: Ч етири осно вне фигур е к атегори чк ог силогизма.

Ун ето н а осн ову: G. Petrović, Logika, 81.В. дод атна обј ашњењ а у: исто, 81-82.

Осн ов на структ урна м атри ца закљ учк а. Општ и, т ј. идеа лти пски модел закљ учка у л ог ичким с ин тезама пр едст-ављен је к роз мо дел силог изма, од но сно једностав но г поср-едног закључка ко ји про из ла зи из д ве пр емисе. Оп шти моде л овог типа п одразуме ва по стојање тр и базичн а суд а (д ве премисе и к онклуз ија) у ко јима се мо гу појавити тр и раз личита појма ( субјекат/ S, предикат/P и сре дњ и појам /M), при чему се сваки од њих у овим судовима јављ а по два пута (на првом и д ругом месту: опет контекст „ су бј екта“ и „ пр едиката“).268 У склад у с тим, разл икујемо и релациј у о д два пој ма (пр ви и дру ги појам ), чиме се компл етир а пре дс та вљање основ не структур не мат рице з акључка/сило ги зм а к ао кла сич ног (универ зал но-кодног) ос мо-дев еточланог система (в. пр едс та ву Ђ2).

Лог ички к вадр ат. К ао ш то смо већ нагл асили , о ва ј м одел з акљ учка/с ил ог изма је – у ок ви ру општеп оз на тог логичког ф ено мена мод ел а кате го ри чког сило гиз ма (као обје кти вно за-сно ва но г ф ен омена са у ниве рзалн им структурним к арактер-268 О закључку в. у: G. Petrović, Logika, пре свега на стр. 79-81.

ис тик ама) – не посредн о пов езан са ј ош једним с пец ифичним ло гичким конструк то м, од носно – са логич ким квадратом , ко ји се такођ е м оже с вест и на аналогн и о смо-де веточлан и структ ур-ни /м атрични мод ел. Л огички квадра т, на им е, п одразум ева ст-рукту рн и мод ел који у се би обје дињ ује п редста вља ње че ти ри бази чне релације (ко нтра дикција, с убалт ер нациј а, контрарн ост , с убконтр ар нос т) између ч ет ир и с уда (А = уни верзално-аф ирм-ати вни, I = п артикуларно -а фи рма тивни , Е = универзалн о-н егати-вни, О = партику ла рно-негативн и) , што заједно даје сист ем ски уобличе н (осмо-дев ет оч ла ни) о бра зац од и деалти пс ког зн ача ја за фо рм улиса ње логичких пој ава , односно баз ичн их при нц ип а мишљ ењ а269 (в. п ре дста ву Ђ3) .

У ко нтексту н аведе них чиње ница , непос ред ним п ове-зивањем ос новне м ат рице закљ учк а и матр ице л ог ичког квадрата до би јамо к ао рез ул та т у право фе но мен поз нат под на-зивом м одел ка тегорич ко г сило ги зма, који се тако ђе н алази у с амо м средишту логик е као науке и ф еноме на .270 Ис то вр еме но – у сл ед специфич не стр уктур е мо дела категоричко г с ил оги зма, о којој ћемо го ворити – о во је и п от енција лни доказ з а објективну у те ме љенос т нав едени х с истемски х моде ла, као к ат ег орија које нис у р езултат о бич не људ ске им аги на ци је, већ универза лног с тр укт урног ко да, каракт ер ис тичног и за друге, хо мологне си-стеме, тј. фено мене од су штинског и оп шт ег знача ја. У окви ру нашег п риступ а, уп раво на вед ени ко мпл екс п редста вљ а пример и стакнуто г п отп орног система ко ји указу је н а реалн ос т уни-верзал но г кода.

269 О логичком квадрату в. пре свега у: исто, 65-70. Наиме, „веома значајно логичко учење у оквиру традиционалне аристотеловске логике центрирано је око тзв. логичког квадрата, који чине контрадикторност (противречност), контрарност (супротност), субконтрарност (подсупротност) и субалтернација (импликација). Прва три односа понекад се заједнички називају опозиција (лат. оppositio = супротстављање). Уз субалтернацију, истовремено чине и четири основне врсте односа између предикативних судова“ (Иван Коларић, Логика, Златибор, 2003).

270 В. у: G. Petrović, n. d., 79 и даље. Уп. И. Коларић, н. д., 115-118; Moris Koen, Ernest Nejgel, Uvod u logiku i naučni metod, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1982, 101 и даље.

198


199


У нивер залне р ел ације у ка тегорич ком с илогизм у. Сада ће мо по кушати да сажето представи м о прет ходно на го вештен и проб лемски к он текст . На име, међ у различи ти м мани фес тн им модели ма закључка (у в ези са процесом за кључивањ а) , п осе-бно, т ј. среди ш ње мест о, п ре свега у т радициона лн ој л ог ици, з ауз има кат его рички силогизам . У од гов ара ју ћем лог ич ком к онтексту , он има улог у најзн ачај нијег (мож ем о рећи и иде-алтипско г) облика закључк а, ка о појаве о д сушти нск ог значај а у ве зи са са гле давањем феном ен а мишље ња. (Дру ги м ре чима, за кључа к је „на одре ђени начин струк-турир ан а сложена мисао ; то је м исао о дв а или ви ше судова, од к ојих један слије ди (произлаз и, изводи се ) из једно г и ли виш е других“ , п ри чем у ј е „зак љу чи вање псих ичк и про цес, а зак ључак логич ка тво ревин а“.271 Прим арн и облик за кљ уч ка, тј. једно став ни по сре дни закљ уча к или силоги за м, јесте по средни дед ук тивни закључак који п ро излаз и из тачно д ве п рем исе272, а ако су обе пре ми се си логизм а – категоричк и судови, реч је о катег ори чк ом си ло ги зму .273 У л ог иц и је пос еб на пажња по св ећ-ена кате го ри чком сило гизму , „буд ући да је кат его рички сило-гизам основни обли к посре дно г деду кти вног за кљ уч ка“ .274) Шта је, д ак ле , п осебно у па дљиво и инди катив но? И м од ел категори чко г сило ги зма, као ј ед на врста и де алтипск ог/ пр имарн-ог моде ла закључ ив ања (у си логизму кон клузија нужно с леди и з п ре миса), т ак ође се заснива на сасв им јасно на гл ашеној рела-цији 64 – 19 . На име , форм ал но су могућа 64 основна модуса ка тег оричко г силогизм а (по 16 унутар св аке о д 4 базичне „ф иг-уре“) . Међутим, тз в. „правил а с илогизм а“ и ск ључују неке о д ових б азичних ф ор малних ком би нација . Други м речима, ка да се пр им ен е ова п ра вила (опш та правила и прави ла за п ој едине с илогис ти чке фигу ре ) – „ост ају са мо 4 модус а у првој фигури , 4 модуса у другој фиг ури, 6 м одуса у тр ећој ф игури и 5 мо дуса у ч етвртој фигури, што ч ин и свег а 19 п равилних модуса“.275 271 Gajo Petrović, Logika, 73.272 Исто, 79.273 Исто, 79 274 Исто, 79. 275 Исто, 85.

Дак ле, од 6 4 могућ е к омбин ације, упр аво 19 је в алидно , г отово и дентично опште м с тр уктурном обр асц у генетс ког кода и дру-гим с ис тем има са универзалним пр едзнаком. По се бно з анимљив о је и то што има т ач но 19 (!) п ра вила која утврђу ју вал идност ка тегорич ког сило ги зма у правом смис-лу ре чи. Пос то ји 8 о пштих прав ила и 11 ( 7+ 4) сп ец ијалних пр-авила, к ој а в аже са мо з а поједине фи гуре.276 Знач ај кат егорич ког с илоги зма је и у томе шт о н ам непосред но презентује н ач ин на к оји функци он ише „атом ми-шљ ења “, јер пр едочав а оп шти ( и на јчешћи, т ј. идеалт и пск и) принци п до ношења з акључк а, за који с у неопх одне дв е повезан е преми се , односн о т ри суда („већа “ пр емиса, „мања“ преми са и конклуз ија), три разли чита/ кључна пој ма ( већи појам, м ањи пој ам и средњи по ја м), и релаци ја од два појма („с убјекат“ и „пр едикат“) у о кв иру св ако г од три су да. На ов ај начин, исто-врем ено, саглед ава мо и опш ти струк турн и окви р за кључка , као (за једно с а њ еговим састав ни м деловима : судом и пој мо м) ба-зични п ри нцип лог ике.

С друге с тране, кат его рич ки си лог из ам у с еб и садржи и д ру гу, компле ме нт арн у дименз ију, изра же ну у квалитати вно -к-ван титатив ни м свој ст ви ма судов а који га ( по тенцијал но и реалн-о) с ачињав ају, односн о – пр емисе и к онк лузије си ло гиз ма могу б ити универ зал но- афирм ат ивн и, парти ку ла рно -афир ма тив ни, у ни верзално-негативни и пар тикул арн о- негат ив ни су дови ( A, I , Е, O ). Ова друг а димензија кат ег оричког си логизма вез ана је , д акле, к ао што видим о, за контекст п ознатог л оги чког ква дра та, а пр еко њ ега и за контекст п ри марне с труктур не матр иц е суда, о којој с е н ашироко г ово ри у н ашо ј студ иј и и која ј е – за једно са при марним је зи чким мод елом – пред ста вљала (у конте кст у форм ир ања јед ин ств еног примарног је зичко-лог ичк ог м одела) инициј ал ни оквир и п одсти ца ј за истраж ив ањ е. Дру ги м ре чима, на п ри меру ка тегори чко г си ло гизма непо средно с аг ле давам о р еалну ко нк ретиз ациј у, тј. мод ел по вез ивања б ази чне стр ук ту-ре зак ључк а и матрице ло гичко г кв адр ата.

276 Исто, 82-84.

200


201


На ве дени ком пле кси се – у окви ру кат его ричког си лог-из ма – ј ављ ају у облику к ом пл ем ентарних, недо стај ућих с ист-ема (д ак ле , комби новањем ова два м ат рична к он тек ста до ла-зи мо управо до ос нов но г моде ла ка те го рич ко г сил огиз ма, као на јзнача јније фо рме/ манифес тац ије з акључк а), на врло сличан и сушти нск и ком племент аран начи н ономе к ада примар ни ј ез-ички моде л ( модел ос новни х значењ а, тј. к ате гориј а) и пр им ар ни логички мод ел (п рим арна мат рица суда) формирај у тзв. при ма-рни језичко- логичк и моде л. И ов ај мод ел ј е, такођ е (као и оп-шти моде л катег ор ичког силоги зма), с ас вим конкретан и р еал-ан фе но мен, исто тако ма ниф естов ан к роз 64 б аз ична о блика ( ос новне/спец ифичне за менице и при лози с рп ск ог језика , као из ра з базичних семан тичких категорија), ко ји су повез ан и са 19 осн овн их (9/8+1+9/8), иницијалних принципа ( в. пр едстав е PMS /PP3, P MS /CC/ /1-4, Y2 , Y3 ). П ре ма т оме, овде сасвим не посред но с агледа вам о испоља-вањ е сушт инских логички х фе но мена (з акључ ак – л огички к ва др ат; су д – к ате гориј а), који н еп осредн о уо блича вају фундаментал не ло гичке принципе. Н аведени систе мски ок вир п осл ужић е нам и к ао осн ов а за (р е)к онструкциј у једин ст вено г сис те ма елеменат а м ишље ња, ка о м одела н еп ос редно по-везано г с а јед инств ен им сис темом ел ем ената к улт уре.

Алте рна тивни мод ели. Поре д наве де ни х при марних с тр уктурн их м ат ри ца, до кој их д олазимо пу тем нев ел иких м одиф икација в ећ пре до чених ил и јасно уочљивих с истем ски х цел ина, так ође се могу уо чити и још неке п отенциј алне матрице , к оје се суш тин ски не у кл апају у општи окви р јединс твен ог сис-тем а елем ен ата к улт уре , али чи ји је системс ки ка рактер такођ е и мп лицит но н азначен. Усле д тога ћ емо о ов им м атрицама гов-ор ит и као о уоче ним (пр им ар но-си ст ем ским) те нденц ијам а, које, дакле, допуњ ују н ав еден и базич ни системск и оквир, али н е улазе непосред но у њег а.

Пр е свега, за ов у студи ју је – ка о алтернатив ни м одел – од по себно г зн ач аја и мен овање, тј . одр еђење по јава кој е сачињав ај у духовну и мат ер иј алну с тварност, о дн осн о ф ормир-ање и тра нс фо рмисање по јм а (као фу ндамен та лне лог ич ке

операције и могу ћност и) . Другим ре чима, уз има јући у о бз-ир закључ ке ло гике к ао н ау чне д ис циплине, д ол азимо до с пецифич них ка те горија ве за них за процесе ф ор ми ра ња/тр анс-формир ањ а и одређ ења п ојм а. Ове к ате гор ије за је дно уоблич-авају п отенц ијалн и прото кул турни под си стем, а ко ји т ако ђе може бит и пре дст ављен у обл ику осмо-девет очла н е струк тур не ма три це (в. представ у ?2 ). Ко нстру ис ана мат ри ца сас тав љена ј е од е ле менат а које можем о означ ити ан алогно те рм ин ол ог ији ло гике (к ао науч не д ис ци пл ине): г ен ерализа ци ја, апс тр ак ци ја , спец иј ал из ација, а на лиза, с интеза, кла си фи ка ција, де фини ција, дивизи ја ( деоба) . Ове кат его рије на с уш ти нски н ач ин одре ђују конт екс т пој мо вн ог уобл ичавања, од но сно контекс т „логич ке динамик е“ (на спрам по те нцијал не стру кту ре појм овн их/еле ме-нтарних р ела ција, к ој а пред ставља „ ло гичку ста тику“) .277

Базичне релациј е (међ у појмо вим а) /логичк а ста тика. С д руге с тра не, м ож ем о издво јити и међус обн о пов езане е ле менте/кате го ри је који так ође поте нц ијално ск лапају ос мо- девет очл ану м атр ицу, о зн ач ену си нтагмо м ст руктурн а матрица баз ичних ре лација (међу пој мовим а), односн о – ло гичка ста тик а. Ова структур на матри ца у пр вом ре ду има лог ич ко, али исто та ко и ли нг вистичк о значење – уколико се т ако може мо и зразит и – ти-ме ш то сажи ма основне ло ги чке р елаци је (ме ђу појмовима) , кој е се ист ов рем ено м огу посм ат рати и к ао (ид еа лт и пски) фун дамен-ти саме с труктур е, од носно релац ионог система опш тег о кви-ра, п рим енљив ог и на ј език, ка о и на дру ге базич н е сист ем е ко ји одре ђу ју пос то јећу ств арнос т . Наиме, по новић емо , следећи синт-ез е логичке науке , д а може мо издвој ит и управо некол ик о (8 + 1) ба зи чни х л огички х р елација (м еђ у појмовима к ао фундаме нталн-им ло гичким ел ем ентим а), и о ви однос и с е мог у с агледати ка о д елови јединствене с трукту рн е м атриц е (в . пред ст аву ?1 ). 278

С тим у в ез и, наве шћ ем о не колик о при мер а, користећи се сажетим фор му лаци ја ма Гај е Пет ров ића. Пре св ег а, ка о најј ед но ставниј и/фундам ент ални обл ик односа ме ђу појмо-вим а – к о ји је из двој ен у односу н а ос та ле и природ но заузим а 277 В. одређење наведених појмова/логичких категорија у: G. Petrović, n. d.,

134-147.278 Исто, 33-38.

202


203


ц ентрално ме сто у од го варајућ ој структурној м атр ици – у логиц и се навод и и стоветност и ли иденти чн ос т, „пр и чему се ист оветним ил и идентичним на зивају пој мо ви ко ји има ју исти с адржај и исти оп сег“.279 Примера ради, та кви би били „ појм ови 'ц ви јет ' и ' усл ов ' или 'квадрат' и 'истострани п равоку тни четвор-ок ут' “.280 У ств ари, „а ко два појма имају исти сад рж ај и исти опсег , онда се они ни по че му не разликују“, и „то дакле ни су два појма, него је дан“, а „утиса к да је ту ријеч о дв а појм а на-стаје за то што један исти по јам назива мо различ ит им ри јечима-“.281 С др уге ст ра не, на пример , „пој мо ве који им ају различи т са држ ај а исти опсег н азив амо замје ни чним, је дн аковрије дним или еквиполентним“.282 Рецимо , „појм ови 'г ла вни гр ад СФРЈ' и 'град н а ушћу Сав е' имају р аз личит садр жа ј, али исти о псег“. 283 По јм ови се та ко ђе могу налаз ити и у однос у надр еђ еност и/подређеност и, при чему за ви ши п ојам можемо рећи „ да је надре ђен или суперо рд иниран свом н иж ем појму , а за нижи – да је по др еђен ил и субо рдини ран вишем''.284 Н а пример , „садр жај појма 'живо биће' д ио је садржај а појма 'биљка ', а опсег појма 'биљк а' дио је опсега п ој ма 'жив о биће'. У с личном односу налазе се п ојмови 'ученик' и ' мат урант ' ил и 'спорт' и 'н огоме т' “.285

Ос им прет хо дно наведен их, к ао б аз ичне л оги чке рел ац ије наво д е се и : интер фери рајућ и/ук рштени , ди сп ар атни/ не упо ре диви, к онт рар ни/ супрот ни , коо рдиниран и/с упо дре ђени, к он тр ад икторн-и/ пр оти вуреч ни и ко нтрад ик торно -коорд ин ир ани/против уречно- су-подређени односи међу п ојм ов има.286 У свако м сл учају – ка о што с мо већ наг ла си ли – након н аведен е (ре )к онструкције, на расп-олагањ у на м сто ји тач но о дређен број (8+1) ос но вн их рел аци ја ме ђу по јмо вима, и ове осн овн е релације/ ел ем енте потенц ијал но мо же мо посматр ати и к ао повез ане и ка о с аставн е делове ис те /је динст ве не 279 Исто, 33.280 Исто, 33281 Исто, 34.282 Исто, 34.283 Исто, 34.284 Исто, 34.285 Исто, 34.286 В. претходне напомене.

с труктурн е м атриц е, која се п отенциј ал но н адове зуј е на матри цу логичк е д инами ке, формира јућ и алте рнатив ни логич ки с татич ки модел .

У конт екс ту наше студије, нав ед ени мо дел пр едстав ља диг рес ивни осврт на мо гућн ости п ост ављања д ру гих си ст ема у ок вир једин стве н ог система ел емена та култур е. Претхо дно ко нстру исане ст рук турне мат рице с ва ка ко предс тављају нек е од баз ич ни х логичких кат ег орија, так о да је њи хо ва кан дидату-ра за св р ставањ е у јед ин ствени прото култу рни комплек с вео ма умесн а. Међут им , ови конструкти (пр е свег а матрица л оги чке дина мик е) су и пак в ешт ачке пр ир оде и предс тавља ју резул тат кон ст ру кц ијских н апора мно го више не го у д ругим с лу ча јевим-а, односно у случа ју („кон куре нтне“) рел ације из међу ст рук-турне мат рице зак ључка и м ат рице логи чког кв адрата, и з које о рг ански п ро изл ази си ст ем ски контек ст ан ал ог ан мо делу к атегори чк ог сил ог изма.

Осн ов ни кому никацијс ки мод ел . Фено мен ј езика, у најширем см ислу, н ај пре можемо ра шч ланити увиђ ањем о бј ек-ти вно установ љив их и пов езани х ко мп ле кса, д ефинис аних као п римарна м атр ица к ом у ни кације , о пшти с истемски модел и примар на семиолошка м ат риц а, ко ји се мо гу с вести на типичн е о смо- деветоч л ане м оделе. Н аве дене, кљ учне, л ингви сти чк и предодређ ене с труктурне ма тр иц е можем о детек тов ати и пр едс-тавити кроз од говарајуће сажете шематс ке предста ве ( в. предс-таве Д 2, Д 3 и Ш 3).

Пре с вега, до елеме ната основно г комуни каци јског м од-ел а сти жемо пр ек о јасн о уочљи ви х систе мск их рел ац ија које п ов езу ју члано ве падеж ног с ис тема специфич ни х /иде алтипск-их особ ина, карактер истичн ог за индоевропски лингвист ичк и мод ел. Д ругим речи ма – ка о шт о смо већ пре тх одно наглас или – с тру кт ура к ом ун икацијск ог процеса с е у мног им елем ентима по дудара са базичн ом струк туром индоев ро пског па дежног систе ма, кој у је већ им д елом сачув ао уп ра во српски језик.

Тако се номин ати в ( основна питања : ко? ш та?) – н а општиј ем с еманти чк ом плану – може довести у в езу са енкод-ер ом/ пошиљао це м, као је дн им од неизост ав них, и ни цијалних

204


205


елеменат а ком уни ка ци јског п роцеса, о дн осно са оним ко шаље инф ор ма цију/по ру ку, а акузатив (кога ? шта ?) – са декод ер ом , односно са оним који п ри ма пору ку . Сâмо е нкодирање, с хваћен о ка о уобли чав ањ е п оруке, о дн осно ка о „процес об ликовања инф-орм ат ивних с адржаја у по ру ку, пр и че му је н ај значај нији моме-на т овог пр оц ес а пр евођењ е одр еђене и де је или сад рж аја у одго ва ра јући сим бо лички е квивал ент“287, доводи се у ре лац иј у са дативом (коме? ч ему?) , док се, пак , реце пц иј а (као „ пр оцес пр и је ма порук е, или п ро цес дек оди ра ња, његов ог р азумевањ а, ин те рпретаци је, прихва та ња или одб ијања“288) може дове сти у везу с а аблативом (од ког а? од че га ?). Прип ад но ст пору ке се у овом контекс ту п овезуј е с а генитивом (чи ји ?), док је њ ен просторн о- вр еменск и ас пект у непосре дној р елацији са тем пор-ал ом /локат ив ом.

О сим тога, са ма ср ед ст ва инфор миса ња (м едији) очигледно се м ог у повезати с а инстр ум ен талом , док се тра нсмитовање (као „про цес п рено шења пор ук е, од је дн ог ка д ру го м субјек ту посре-дств ом одређ ен их канал а комуник ације, о дн ос но посредством медија “289 ) доводи у везу са во кативо м. На овај нач ин долаз имо д о ја сно н аз на че не, симетр ичне с труктуре, к оја дефин ише комуни-кац ијск и проц ес с ас ви м у складу са аналогним л ингвис ти чким п оказатељи ма (в. предст ав у Ш3 ). Д ругим ре чима, овде се лин гв-ист ика и комуникологија сус рећ у с а узорно м прециз нош ћу када ј е р еч о к ом плементарно ст и њихови х ба зич них ст ру кту рн их модела, шт о сведоч и о квалитативн ој подуда рн ости о вих о бр аз аца, од но-сн о – о објект ивн ој ег зис тенцији н аве дене к ом ун икацијск е с трукт-урн е мат риц е.

Цел ок уп ну пре до чену с трук турну м атрицу ло ги чн о у потпуњав а средиш њи/сушти нски ел ем ен т ко муникациј ск-ог про це са, к оји с е може иде нтиф иковати као сад ржај по ру ке/информац ија, и с истемски г а је л огично п овезати с а осно вним падежним а сп ектом ко ји у срп ском језику у лази у оквир л ок-атива (о к ом е? о чему?). 287 Zorica Tomić, Komunikologija, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu,

Beograd, 2000, 56.288 Исто, 56.289 Исто, 56.

Н а кра ју треба п од се ти ти на чи њен ицу да се пр има рна ма три ца ко му ника ције у ко нтексту н аше г фина лно г систем а непосре дн о по везује са прима рном ма триц ом сро дст ва, ф ор-ми ра ју ћи централн и м одел друштвене/култу рне комуникац иј е (в. пре дст аве Ш 2, Ш3 , Ш1), о чему с мо већ говор ил и.

Пр имарн а с емиол ошк а матр ица (семантич ка/ квали та-ти вна мат риц а сис те м а- текста ). До пр ет хо дно п омињан е, п ри ма рне с еми олошке м а тр ице дола зим о путем м од иф ик ације ба зичног с ем иол ошког ко нцепта и одгов арају ћи х модела, а неп-осред ан путоказ ка (р е)кон стру кцији о ве стр уктурне м атрице п ре дс тављају закључци Ролана Б ар та и његов их следб ен ик а.

Наим е, у с во ји м радо ви ма Барт и зд ваја не к ол ик о осно-вних рела ција , одно сн о елемен ата семиол ог иј е, који нас дире-ктн о упућ ују н а органс ки у об ли чену с труктурн у матрицу, з асн-овану на категор ија ма з нака и з на чења, као базичних језичк-их/ лингв истичких п рин ципа. Уост ал ом, ос но вни елеме нти ко је Ба рт изд ваја – по његови м р ечи ма – упр аво „и ск ључ иво им ај у циљ да из лингвис т ике из двоје аналит ичке појмо ве за к ој е се а п р ио ри смат ра да б и могли да о мо гуће почета к семиол ош ки х ис тражи вањ а“.290 О н о че кује да ће његова к ла сификација ба-зичних с емиолошких појмова „ом ог ућити да се завед е осно вни ред (м ак ар и приврем ени) у збрканој ма си значе њск их фа ка т а“ .291 У склад у с тим , Барт гр упише ел ементе семио ло гиј е „у ч ети-ри велика о дељка, п отекла из ст ру ктуралне ли нг ви стике: I Је зик и Гово р; II Означ ен о и Означав ај ућ е; III Синтагма и Сис тем ; IV Де нот ација и Ко нот ација“ .292

Барт о ве елем енте пр едстав ља у дихотомном об лик у, до-да јући к ак о „треба и мати на уму д а је бинарн а под ела по јмова, по свему су дећи, ч ес та у стр ук турално ј мисли, као д а линг вис-тов мета је зик п оно во ств ара 'к ао у одразу' би нарну струк ту ру систем а, к ој и опису је“ .293 На ос но ву ових, дих отомн о ко нц ип-ираних п ојмовних ре лациј а и на ос нову одгов арај уће Бар то ве с тр уктурн е ма трице, незнатни м си стемски м м одифико ва ње м 290 Р. Барт, Књижевност, митологија, семиологија, 319..291 Исто, 319.292 Исто, 319. 293 Исто, 320.

206


207


дола зи мо упр ав о до целов ито г, орг ански уоб лич еног м одел а (непо сре дно компле ментарн ог са б азичном с ист емско м м атр-ицом, са којом фо рми ра општи структурно -семан ти чки модел; в . предста ве Д1, Д 2, Д3).

Д ру ги м речима , из пред оче ног Бартово г м од ел а задрж-а ва мо и „говор“ (лингвист ичк а, к онкрети зо ва на ре а лиз ација) и „језик“ (лин гв ис ти чка, пл аниран а/ те оријска н орма), ка о и „ко нотаци ју“ ( ни во п ренесен ог значења) и „д ен отацију“ (н иво непо сре дно г знач ења), у т ерминолошки истовет но м и семант-ич ки блиском об ли ку . Исто т ако, и ре лацију „ оз на че но“ – „о зна-чавају ће “ можемо преу зети у т ермино ло шк и иденти чно м облику, а компл етн ост овак о ко нципи ра не значењ ск е стру кту рне матр-иц е о ствару је мо додав ање м Барто ве елем ен тар не семиолошке релациј е синтагма – сис т ем =пара ди гм а. На ова ј нач ин , д акле, (ре )конструиш ем о целовиту п ри ма рн у семиолошку м ат риц у, тј. до ла з имо до о дгова рајућ е г ( осмо-де веточл ано г) ре ла ци оног о кв и ра који об ухв ата кључн е елементе наведеног семи олошког конте кс та .

С обзиром на т о да Р. Ба рт т о ком св ој их и злагања, као и у о др еђењу форму лацио но-терми нолошки х оквира , н аг лашен о ( ка о једну врсту „к ључа“) кор ис ти одред ницу се м иол огија , на овом ме сту је, појашњ ења р ади, неопходно навест и и њ егово уво дн о образложење . Оно је, наи ме , зас новано на под сећању да је С осир у свом те ча ју о пште ли нгв ис тике, 1916. годин-е изнео „ пр етпоставку о по ст ојању је дне опште наук е о зн-ацима, ил и семиологије, у чи јем би с е о кви ру, само ка о један ње н део, н а ла зи ла и линг висти ка“, при ч ему је п ре дмет семи-ол огије – „с ваки си ст ем знак ов а, неза висно од његове с упс-танце и његови х граница: слик е, г естови, мело дич ни зв уци, пр ед мети, к ао и комплекс и ов их сус пт анци које на ла зи мо у об-редима, у пр ав илима владања или у при ка зањима чин е ако не јези ке , оно бар сис теме з нач ења“.294 У в ез и с тим , „из весно ј е да ра зв ој масовних к омуник аци ја чин и данас веома актуелн-им ово огромно по дру чје значења, док у и сто м трен у тк у усп-ех ди сц иплина као што су лингвисти ка , т еориј а и нф ор ма ције, 294 Исто, 317

ф ор ма лна л оги ка и стру кт уралн а антроп олог ија снабд евају се мантичку анализу новим средствим а“. 295 Дру гим речи ма, и Р. Ба р т – што је за на с п осебно важно – сагл едава н еопхо-дно ст конституис ања јед не свеобухва тне на учне ди сципл ине , а у сам ом средишту т е унив ерзалн е нау чне ди сци пл ине (кој а се , у ст вар и, бави најопш ти ји м сист еми ма и значе њим а) изд-ва ја упра во и нав е ден е елеме нт е, што д ода тно св едо чи о њ их-овом изу зетном зна чају и п ри ро дној ин ко рпорир ан ости у сис-тем б азичних ка тегор ија феном ен а културе (у ок вир у њег ове ј езичко-ло гичко-п сих олошке, фунда мен талне ди мензиј е) .

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА Д3

Стру кту рна м атр ица ли чности/ пс их ол ошких типова и п римарн а ма трица пс их е. Подр аз умева се д а и основне п сихолошк е к атегор ије морај у бити с ас тавни де о о пшт ег ку лту-рн ог сис тема, о дн осно ње го ве фунда мен талне д им ен зије, ко ју називамо и периодни м системо м елеме нат а ми шљења.

У то м см ислу, уп ра во с е Јунгов а и страж ив ањ а и о дг ова-рајуће кл асифика циј е – анало гно одре ђе њу архети пске ма трице – јављају као по себно п од есни з а на шу намер у, одн осн о – за п от-ребе с а жимања пс их ол ош ке основе ку лтурн ог феном ен а. Наим е, у пси хол огији се пси хичк и жив от и понашање могу по сма трати ка о једин ст ве на цел ин а, и т о кр оз разм атр ање пос еб них еле мената , 295 Исто, 317.

208


209


односно појед ин их псих ич ких п роцеса (у чење/ па м ће ње, осет и/ оп ажаји, осећањ а/ воља, ми шљење/и нту иција) и п ој единих врс та ос обина лич ности (каракте р, т емперамент и способно ст и) .296 Тако Ју нг – у п ок ушају да представи и к ла сифику је основ не психолош-ке о брасц е, тј. пси холош ке типо ве л ичност и – комби нуј е/кори ст и упра во четири наведен а, базич на пс ихичка процеса (мишљ ење , о сети, о сећање, инт уиц ија) и д ва осн овна к ара ктерна о брасц а (екстровер тан и инт ро вертан к арактер), чиме до лази до о см-очланог м одела, од нос но до оса м осно вни х п сихолош ких ти пов а: интрове рт ан/миш љењ е, интров ер т ан /осети, ин тро вертан /о с ећ ања, ин тро вер тан/ин туи ција, е кст ров ертан/и нтуициј а, екс троверт ан /мишљење, ек стровертан/ ос ет и, е кстроверт ан/ осећањ а.297

У ствари , ова клас иф икац ија и п ра ктични Јун гов мо дел указују на неп осредну повеза но ст и комплемента рн ос т ( и то упра во у форм и и деалтипских , ос мо-дев ето чланих с тру кту рних мат рица) две сложе ни је , базичне пс ихо ку лту рне м ат рице (д о ко јих д ола зимо к ао до потен ци јално реа лних, матр ичн о-орга-нс ки засно ван их мод ел а у окв иру комплекснијег п ери одног си-стема елеменат а м ишљењ а), а т о су примарна мат рица психе и пр им арни м од ел лич но ст и (в . представе Г 2, Г 3) . Следећ и Јунгов у кл ас ификацију – као и одго вар ају ће синт езе пси хо логи-је, у с ми слу науч не ди сциплине – сас вим н еп осред но д олазимо до могућ нос ти да (р е)конструи шемо пом ен уту струк ту рн у матрицу лич ности , н а коју се непосре дно на дов езује и п рим ар-на матрица психе, као комплем ен та рни и недост ај ућ и аспект . Ка о што смо већ на говест или , у пс ихолошким си нт ез ама се к ао при марни еле мент и псих е, тј. међуз ависни де ло ви једн ог једи-нствен ог система , углавно м издваја ју упр аво: у че њ е, мишљењ е, памћење, оп ажање, о сети, вољ а, ин ту иција, осе ћа ња (ш то та-кођ е упућује на конс трукци ју осмо-д ев еточлане м атрице) .

С друге с тр ан е, матр ицу личн ост и – у д ат ом контек ст у – сачиња ва ју ба зичне одр ед ни це везане з а уоблича ва ње темпера-мен та (меланхо лич ан , флег мат ича н, колер ича н, сангвин ича н) и карак те ра (интрове ртан, ек стров ер та н, нес та билан , ст аб ил ан), 296 Уп. Никола Рот, Општа психологија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1985, 65.

297 В. у: K. G. Jung, Psihološki tipovi, 358 и даље.

д о који х тако ђе д олази мо с ледећи о дг оварајућ е, н епосредн о уо-бличене п ут оказе, из нес ене у пс ихолошким син те зама. У ср-едини о ве м атрице ло ги чно би с е, св ак ако, на ла зила кате горија способнос ти/и н те лигенц ија .

Ре алн ост уп раво ова ко (ре)конс тру исане примар не мат-ри це психе потврђује и „граф ичк и прика з црта личнос ти“, који је осми сл ио б ритан ски психол ог Ханс Ај зе нк и к оји с е непос-редно з ас нива упр аво на пр до че ним одр едн ица ма које де фин-ишу кара кт ер и м ент ал итет (инт ро вертан /ек ст роверта н, стабил-ан /нестабилан; фл егматик-меланхо лик-сан гви ник-колерик; в. представу ПМС/ Ј).

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/Ј

Д ОДАТНИ ТЕКСТ У З ПМС /Ј : Графич ки пр ика з типова /црта личн ости (по п сихологу Ханс у Ајз ен ку) .

Ун ето н а основу: D. Kr ist al, K em bri čka enciklopedija j ez-ik a, 23 .

В. до дат на об јашње ња у : ист о, 23.

210


211


Инт ели генци ја и потен ци јал ни матрични систем (д иг ре сивни и ск ора к) . Зан им љив о је и то д а ј е категориј а инте-лигенци је /и нтелект уа лн их спос об ности у ко мпе тентној псих-оло шкој литерату ри такође п редстав ље на у виду сис тема к оји с е састој и од де вет еле ме на та . На основу овога мож емо конс-тр уи сати и о дгова рај ућ у (са наше г си сте мског ста нов ишта – с амо пот енц ирану и ил устра ти вн у) структурн у м атрицу, анало-гну п ре тходн о н аведен им (в . пр едстав у П МС /Ш), која са жи ма базичне ине те лектуалне сп ос обн ости. Исто вре мен о, ове спос-обн ос ти се по те нци ја лно м ог у п осматр ат и и као могу ћн ост и ма нифес тац ије и нтелекта, о дно сно – као ин телект уа лн е потребе које се на по ср едан н ач ин могу ко мбинова ти и са основним ти-повима ли чности.

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/Ш

У с ваком с луч ај у, „сх ватање да постоје различ ит е врсте способн ос ти јавља се ве ћ код гр чких ф ил озофа који су в ерова-ли да је чу лно с аз на ње варљ иво и да се једино и нтелект ом мо-же доку чи ти и ст ина“.298 Од т ад а су љу дске способно ст и класиф-ик ов ане на различ ите н ачине, тј. уз навођење ра зличитог броја способ нос ти299, д а би „тек уо чи Друго г светс ког ра та ам ер ички пс ихо ло г Л. Терс тон, посл е ј едног в рл о опсежног ис тражив-ања у коме је уп отр ебљен ве лики број т естов а сп особнос ти и оригинал на стати стичка о бра да п одатака “, саопштио да „п ост оји дев ет ин телект уалних ф ак тор а или т зв . примар ни х спос об ност и које су ме ђу собно независн е, п от пуно ра вно пр ав не, и по дј еднако важне у п роцењивању ин телектуалн е акти вности“ .300 О ва теори-ја се „ ос лањала на пр етпоставк у о незав исним љу дс ким мо ћи ма, за разлик у од б ри т анске к оја се држа ла т ра дицион ал ни х клас-ификацион их идеја д а се катег орије ра зви ја ју једна из друге “301 , а поменути х девет интелектуалних фак тора о пис ани су н а следе ћи н ачин: 1. S – п росторн а способно ст: лакоћа визуел ног пр едстав-љањ а предме та у прост ор у, 2. P – пе рцептивна сп особнос т: л ак-оћ а у о па жа њу дета ља који с у утисну ти у од говар ај ућ и матер иј ал ; брзо у оча вање и препознавање о дре ђених еле мената у опажајн-ом по љу , 3. N – н умерич ка способно ст: брзо и тач но извође-ње основних рач у нс ки х радњ и, 4. V – верба лна спос об но ст /1 – ра зумевање зна че ња реч и и идеја , и исказивање ре чим а, као и њихова прав илна упот ре ба, 5. W – верба лна с пособно ст/2: тачн-ос т и лако ћа проду кц ије разноврсн их р ечи, б ез обз ира на њ ихо-во знач ењ е, 6. M – мем ори ја: непо сре дн о (механич ко ) памћ ењ е, 7. I – и ндуктив но закљ учивање : уо чавање пра ви ла и п ри нц ипа у неком с ле ду , распоред у или ск уп ини е леменат а, 8 . R – резон ова-ње: успешно р еша вањ е раз них з ад атака, т ј. проб лема, 9 . D – деду-кти вн о закључи ва ње: у оча вање раз ни х логич ких п ра вилност и и п римена ло ги чк их принципа у закључи ва њу.302

298 Aleksandar Bukvić, Proverite svoju inteligenciju, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997, 18-19.

299 Исто, 19.300 Исто, 19. 301 Исто, 19-20 302 Исто, 20

212


213


З ан имљиво је приме тити д а с е и у ово м слу чај у среди-шњи елем ент једне прима рн е култур не м атр ице (прим арн а мат ри ца пси хе) пој ав ио у дев еточланом стру кт урно-па ра-ди гматском облику, с лично ка о и у сл уча ју ид ент итета (у с мислу с ре ди шњ ег ел еме нт а базичне ма трице др уштвене ор ганиз ац иј е/инс тит уција) и обред а прелаза (прим арн а рит-уал на ма три ца).303

Општи сис те м/ текст (ф орм ална мат риц а сист ема /текст а) . Трагај ућ и за базич ни м обрасцима к улт ур них фено-ме на , не изоставн о д олази мо и до к онц епције (и одгова рај уће стр ук тур не матриц е) си стема/ т екс та као ј езичког фун да мента и исто вр е мено не опходн о г услов а за постоја ње с вак е смисао-не цели не. Наим е, сва ки аспект/ ма ни фестација култу ре може се посматр ати као с вој еврстан т е кс т304, ко ји има свој у с тр уктурн о-форм ал ну и семи ол ош ко-семан тич ку димен зиј у.

Пор ед наведених пс ихоло шк их , јез ичких и логич ки х моде ла, као базич ни кат егоријални мод ел уочавамо, да кле , и са м о пшти систе м /те кст, з а снов ан на стру ктурн ој м атриц и ко ја обу хв ата најос нов није аспе кте одређ ене сист емс ке цели-не (у контекс ту структ урно-ф ор малне димензиј е с истем а к ао текста). Д ру гим речим а, све ш то постоји з ас нива се на одре-ђеној струк тури, од нос но – с обз иро м на то д а ништ а ниј е сас-ви м ста тично – на систему, у см ислу д ина мич ке целине к оја се сас тоји од међусо бно ко мпл емент ар них де лова.305 С др уге 303 Током истраживања, у претходним текстовима указано је и на могућности конструкције непосредних облика ових алтернативних културних матрица, у контексту њиховог убрајања међу примарне културне системе. В. матрицу засновану на структури обреда прелаза („прелазна ритуална матрица”) у: И. Тодоровић, О јединственом систему елемената културе, 107. Потенцијалну идентитетску матрицу в. у: И. Тодоровић, Проблематика реконструкције јединствене системске основе културних феномена, 239.

304 Уп. са становиштем „да је најпогодније један културни феномен изучити посматрајући га као текст, који је на одређеном простору и код одређеног народа посведочен у једном од својих остварења – вербалном, предметном или акционалном“ (Љубинко Раденковић, Симболика света у народној магији Јужних Словена, Просвета Ниш, Балканолошки институт САНУ, Ниш, 1996, 6).

305 „Шта се наглашава кад се каже систем? Наглашава се тежња да целина

стране, св аки културни са држај може с е по сматра ти и као ј еда н текст, односн о – к ао системс ка целина са језичк ом основ ом, информаци јом и поруком. У ст вари, може се рећи да ј е управо текс т – идеалтипски сис тем, а и стовр ем ен о и да је с истем/т ек ст – п римарна ј езичка к ат егори ја .

У свако м с лучају , након а нализе пред очене кат егори-је система /те кс та и сваког к он крет ног с ис тем а/целине, а насл-ањајућ и се на ре ле вантне ф илоз офске и лингви сти чк е син тезе, дол ази мо до закљ уч ка да с у з а пост о јањ е општег ( тек стуално уоквире но г) систе ма неопхо дн и: 1) ел ементи/ обј екти и р елације, з атим 2) садржај (б ли ско конт ек ст у својств а) и облик ( фо рм а ) у окв ири ма 3) о дре ђу јућег т ем пор ал ног, релац ио ног к онтекс та син хр онија (једновре ме ност) – ди ја хр онија (ра зновре ме но ст), уз 4) завршну/надоп уњу јућу системску ре лацију це лина – део (в. пр ед ставу Д2 ). 306 (Ова ј м од ел је с ушти нски ком плементаран н а ве деном сем иол ошком мат ри чном о квиру – као семио лош-ко- семан тич кој диме нз ији те кст а – кој и се превасходно з ас ни ва на о дносу син тагма – пар ади гма, т ј. н а релац ији измеђ у п ри-марно г/ хо ризонтал ног р ела ционог си сте ма (по ст ој е ће рел аци-је) и по тенција лног/ вер ти калног релац ион ог сис тема. Рец им о, свака о др едница јед ног си сте ма /текс та по тенцијалн о посе дује низ дру ги х одред ница ко је мо гу да с тоје уме сто њ е: у р ечени ци Петар х ва та ри бу , св ак а од пос то је ћих речи м оже се за мен ити одговар ајућом, к валитати вно ср одном , парадигмат ском ре ч ју – ре цимо, Др аган пеца ша ра не, и с ли чно). Н аиме, сваки форм-ални си стем можемо п од ели ти уп ра во на ов е с аста вне де лов е, као на међу собно пов еза не, н еиз оставн е е лемен те, о не без којих пос матрањ е до тичног с ист ема није могућ е.

функционише и да се сачува. Та тежња се проверава преко унутрашње организације елемената и њихове способности да целину сачувају, али и преко способности целине да се одупре нарушавањима која долазе ван ње саме” (П. Милосављевић, Логос и парадигма, 149).

306 Релација целина – део се углавном наводи као кључна приликом дефинисања система. Наиме, систем се обично „дефинише као целина састављена од разних елемената који су међусобно организовани” (П. Милосављевић, н. д., 148), односно – појам система почива управо „на увиду односа целине и делова” (исто, 148).

214


215


Н а о вај н ачи н дол азим о до ј еди нствене осм о-д еветочлане бази чне системск е ма трице (в . п редставу Д2 ), к оја заједн о са пред оч еним с еми олош ким и ко муникацијс ки м моделом ф ор-ми ра лингвисти чки с убс исте м (у р ел ац ији са пс ихолош ки м) у ок вир у јединстве но г п ери одног сис тема ел еменат а ми шљења . Два фу нд ам енталн а културна моде ла (пери од ни сист ем елеме-на та култ уре у уже м сми слу и п ери одн и систем е ле ме на та мишљ ењ а) могу бити пре дстављена кроз одгов ара јући д ина ми-чки (9+1 +9 ) моде л, у с мислу д ве баз ичне, инт ер активне ц елине, обје дињ ене свеобухватном одре дницо м култура ( в. предст аве О, О+ , М , Ž Ž), о че му ћемо јо ш говорити у наредним поглављима.

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА Д2

IV.5 . И НИЦИЈ АЛН И СИС ТЕМ (ИЛИ О ТКРОВЕ ЊЕ )

ПРИМА РНИ ЈЕЗИ ЧК О-ЛОГИЧ КИ МОДЕ Л Ув одно п одс ећање . Када се гово ри о с асв им неп ос ре дној

р ек онструкциј и једи нс тв ен ог сис тема ел ем ената културе , до ов ак о конципира ног циља д ол ази мо преко у очавањ а одређени х о бјект ив но устан ов љи вих обр аза ца, од но сн о – система одно-са у различитим култур ним ф еноменима. У овом с мисл у, као ш то је већ наг лашен о, за на с ј е од суштинс ког значај а – п рим-арни језичко- логички модел, кој и (у о кв ир у бази чн ог 19 /17-чланог обрасца, из ко га п роизлази сл ожени си стем 19 – 8 1/64 – 17 ) об једињуј е с трукт урн у мат рицу семанти чки х кат его-рија (примарни језич ки модел ) и струк тур ну мат риц у суда, у смисл у б азичн е јединице логич ког миш ље ња (прима рни л ог-ичк и модел).307 Ус ле д своји х спец ифичних к ар актерис тика и св-ог уређеног (симетри јски уобличеног ) вид а испољав ања, к ао и усл ед тог а ш то с е до њега до шл о на с амом поч етк у наших истр аживањ а са ун иве рзалисти чк им предзна ком , овај мо дел мож ем о назва ти и иници ј алним ку лтурн им сист емом. Нав ед ени модел је , н аиме, мо гу ће сасви м јасно сагл едат и као о бј ект ив-но по ст ојећи, с обзиром н а конкре тне ма ниф естације њ егове ун утр ашње с тр ук туре, ја сн о видљ иве на ос нову спец иф ич них замениц а и прилога с рпско г језик а ( уз напомену да је овд е реч о п ојави о пш те г каракт ер а). Управо на о снову н аведеног про-томодела , парале лно са уоч авањем др уг их (ана лог них) обра-зац а прис ут ни х унут ар р азличити х к ул ту рних и п ри родних феном ен а, долази мо до са гледавања сложе ниј е мреже елем е на-та и односа, к ој а на м пруж а могућно ст к он струис ањ а општег све об ух ватно г модела , те рмино лош ки одређен ог ка о п ерио дни си сте м елем ен ат а мишљ ењ а, у с кло пу јед ин ств еног си сте ма еле мен ата култ уре .

Откр ић е иници ја лн ог културног с истема . У наред-ним р едови ма п окуша ће мо да у сажетим ц ртама п ре дставим о

307 В. бројна позивања на примарни језичко-логички модел у претходном тексту; в. напомену 261.

216


217


наведен и фено ме н. Наиме , у срп ском језику уоча ва с е једна с пе цифична п ојава к оја мож е им ати д ал ек осежно з на чење и посеба н зна ча ј: поједин е замениц е и при ло зи (ил и основне з аменице и прилози) с рп ск ог језик а (којих и ма тачно 8, тј. 8 + 1) уобли чавају осо бе ну стр уктуру, до које дола зимо на са-свим објек тиван на чин и ко ја је састав ни део једне и ст о тако пре-цизно уст ановљив е, надсистемске, слож еније це ли не. У ст ва ри, св ака од о вих о сам основних зам еница и прил ог а (как во /к олико/к ако/ ко/ шта/где/када/куд а) форми ра специфи ча н, дев ет очлани (8 + 1) ст руктурни мо дел. То можемо, рецимо, јасно сагледати на примеру речи ко и када (в . представe П МС/ 6; PMS/CC//1-4 ).

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/6

ДОДАТ НИ ТЕК СТ У З П МС/6: М атр ице речи/ел ем ен ата ко и када.

В . дод атна објашње ња у: И . Тодор ов ић , Митска и стина Ср ба , 215.

Са мо наведен е замени це и прило зи форм ирају с труктуре о вог тип а, у који ма се може у оч ити и један скривени, у нутра-шњ и модел, ка о п одлога к оја утиче н а ст варањ е на ведених ст-руктурних модела (не ра чунају ћи замениц е и пр илоге као што су кам о и ко ји , к оје су у не по сред ној вези с а – с уштински сино-ним ним, тј . в аријантни м – речима куда и к о).

П осе бно заним љив о је, међут им , то да наведе ни унутра-шњи струк ту рн и модел са жи ма нек е од прима рних лог ичк их кат его ри ја/од ре дница, о дносн о – неке од базични х о дредница ко јима опериш е л огика као на ука о мишље њу . Збо г т ога овај ун утрашњ и с трукту рн и модел може мо назва ти и прим арним ло-гичким м од ел ом. На ос нову с тр ук ту ра уочен их у вези са помен-утим ос новни м з амен ицама и при лозим а може се ко нст руисати јединствен и структу р ни мо дел (в. пред ставе Y 3, Y 2, Y 1), којим су обу хва ћени сви о сновни к ва нт ифи катори (св и = универ за лно , (по )н еки = парт икуларн о, је , јесте = афирм ат ив но /позит ивн о и ни је = негат ивно), од нос но модалит ет и (модал ни оп ера тори: нужно = аподикт ичк о и могуће = пр об лематично) су да, ко ји уз „с убјека т“ (S) и „предикат “ ( P) пр ед ст ављају ос новне е лем енте суда, као ба зичне је динице (логичк ог ) мишљ ењ а.308

Све пр етходно је са св им јас но у очљиво . Рецим о, упрош-ћен о би се пој ед ини к онкретни пр име ри могли представити н а след ећ и н ачин: афирмативно + ко = не – ко = неко; негативно + ко = н и – ко = ни ко; универзално + ко = сва – к о = свако ; п ар-тик уларно + ко = по – не – ко = поне ко; про блемат ично + ко = и – ко = и ко итд . С друге стране , ди стинкција на нивоу ј ед но/друг о ( тј. исто/разл ичито) ил и суб је кат/предикат п рисут на је, на пр им ер, у д истин кци ји ти/он, измеђ у чијих се елеме нат а налази одр едн ица ја (као из ра з – у овом ко нт ексту – а подиктичког, тј . у највећој мери одређ ено г, одн осно ко + аподикт ичк о = ја). Ово би, на рав но, би ло упро шћ ен о представљ ање, ј ер је з а н астанак но вих елемената ист ог типа битн а целокупна с труктура, као и осе у нут ар те с труктуре, а не сам о п рост з би р два елеме нта .

308 О судовима по квалитету, квантитету и модалитету в. у: G. Petrović, n. d., 52-56.

218


219


Наспрам примарног ло ги чк ог мод ела (в. пр ед ставу Y3) , к оји се на ме тод олошки сасв им објект ив ан и про ве рљив начин изд ваја из с труктурни х моде ла з асновани х на ид ен тичној п од-лози – а које ф ормирају основне з амени це и прило зи српског је-зи ка (шт о ј е, по с вему суд ећи, у ве зи и са стру ктуром мишљења у о п шт ем смисл у) – м оже се, с др уге с тра не, к онструисати и компл еме нтарн и прим арни је зи чк и мод ел , и то као стру кт ур ни модел к оји обј еди њује поме нуте о сн ов не заменице и п рилоге у јединс тве ни пакет релација, тј. ст рукту ру.

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА Y2

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА Y3

Ов ај структурн и м одел, однос но при ма рни језич ки м одел (в . п редста ву Y2), к ом племента ран је поменутом примарном ло-ги чк ом моде лу , a састоји с е из 9 (тј . 8 + 1) еле мената и б азира с е на не ко лик о осн овних с тр ук турних оса к оје одре ђуј у међусобни о днос е лемен ата овог м одела и с мештај у и х на њ их ово право место у ок виру прима рног је зичког мод ела. На пример, пр ил-оз и где, ка да и куда – у с мислу оз на ка за к атегорије п ростора/мест а, в ремен а и крет ања/п рав ца – уочавају се као са ст авни делови је дне сем античке осе, док се о др ед ни це ка кво , коли ко и како – к ао озна ке за ка те горије ка кв оће, кол ичине и начина – мо-гу саглед ат и као дел ови пос еб не, дру ге осе значења . У средини, у смис лу среди шње значе њс ке осе, налазила би се оса чиј и су сас та вн и делов и ко, (з а)што и ш та , као оз наке за кат его рије бића/личности, функ ци је и радње (в . представу P MS/CC/ /1-4). О си м навед ених оса , које би се – рад и л акшег из ла гања – мо гле о значит и и као хори зонта лн е, у пакет у релац ија који ф ормирају осн ов не заменице и п ри лози мог у се у очити и три ве рт ик алне о се, базира не на ка тегорији бић а и катего рији радње , уз једну п ре лазну, т ј. с ре дишњу , трећу осу. Прву о су, баз ир ан у на кат-его рији бића (или тзв. осу бића), сачиња вају елемент и ка кво, ко и где, д ок о су ра дње ( дела) – као саста вни делови – с ач ињава ју одредн ице ка ко, шта и к уда, тј . категорије на чина, радње (д ел а) и кр ет ања; прелазна оса заснив а се на одред ни цама колико, ( (за)што) и када , које се могу везат и и за ос у бића и за осу радњ е, као супротн о-к омп лемента рне осе. У вези с п ри ближни ји м п редста вља њем ун утарс тр уктур ни х ре ла ција раз матраних си-стема треба ви дети одговарајуће шематске пре дст ав е (в. пр едс-таве PM S/ CC//3 и P MS/ CC//4) и де таљнија р азматра ња изнесена у претходним студијама.309

309 В. пре свега поглавље VIII у: И. Тодоровић, Ритуал ума, као и поглавље VII.2. у: исти, Митска истина Срба.

220


221


222


223


За нас је, међутим, од посебног значај а чи њениц а да сваки од ов их (8 + 8) основних ел ем ена та пос еду је и свој парадигм атски, тј. по тенциј ални е ле мен тар ни комп ле кс/па-ндан, ка о извес ну вр сту пара ди гматског м одела к ој и располаж е могућно шћу с тварања осам нових ел еме нат а, у ве зи са елем-ент има из суп рот но-комп ле ментарног примарног (језич ког или л ог ичк ог ) модел а. На прим ер, од т зв . елемен та те мпоралн ости, чи ја је главна тер минолош ка одред ница – кад а, обр азу је се и ан ало гни осмочла ни модел ка о израз могу ћност и пар ад игмат-ск ог елем ента, однос но : тада/сада/ онд а/некада/ ника да/свагда/

икада/поне кад ( в. пред ставе из компл екс а PMS/ CC/ /1-4). П рема томе, сваки е лем ент примар ног језичког модел а има и свој па-ра дигматс ки елеме нт, као модел ви ше ст руких мог ућност и, тако да нас прам 8 +8 =16 ел еменат а примарног јез ич ког и логичког мо дел а стоји , та кође, 8+8 =16 пар адигматс ких е лементар них комплек са , о д к ојих с ваки, истов ре мено, предста вља и п ар ад-игматски модел за стварање по осам но вих еле мената, што, све з аје дно (у ба зичн ом облику), чини 8x 8=64 ( в. представ е из комплек са P MS/CC//1 -4) .

Одм ах пада у очи чиње ни ца да д об ијени ст ру ктурн и модел у мн оги м аспек ти м а одговара структури ша ха као на-јпо зн ат ије мисаон е и гре (при т ом, и једне од најсложе нијих) у гл об алним окв и ри ма, ч ији н астанак и р азв ој нису везан и за кре ацију/во љу би ло ког по је ди нца. Др уг им ре чим а, овде н а делу ви димо исп ољавање принцип а колективне п си хе. Дот ичн а шаховс ка иг ра у с тв ар и ј е, у пр едо ченом кон текст у, једна врста манифес тац ије б аз ич но г сист ема мишље ња, тј. у пра во предст-ав а одређујућих си сте ма пр има рних мог ућнос ти (израженог кро з иницијални језичко-логички модел)310; в. предста ве PMS/AA1, PMS/AA2, PMS/BB, ПМС/Е.

310 В. у: И. Тодоровић, Ритуал ума, 398-401.

224


225


226


227


Од посебн ог значаја јес те и чи њеница д а се разма-тра ни, базични структ урн и обра за ц непоср ед но овапл от ио и у м ноги м култ урн им модел има различитих етн ос а и прост-орн о- вр еменск их конте кста, о д в ећ пр едо чених н ај сложе ниј-их модела с рпс ко г ритуал а литијс ко г опход а/ кр ст оноша до најзначанијих и зраза , рецимо, старокинеске (минг танг/план под ел е к ине ског царст ва, ј и-ђ ин г, фенг-шу и) или староегип-атск е (основ ни к осмо гонијск и концепт) , а ли и хр ишћанск е (п ро тобибли јс ки бројеви, пр едс тава Небеског Јерусалима) традиције311 (в. представе ПМС/Д//1 -2, ПМС /1//А- В, ПМС/2, ПМС/5, ПМС/Ц//1-2 ). С друге с т ране, ви димо га, ос им шаха, и у ра зл ичит им мисаоним и гр ама, пре свег а ( и сасвим не-посредно) у и гри судоку, а – у знач ајним асп ектима – и у играма као што су мица, даме, не љути се, човече итд . (в. п редстав е ПМС /Ф , ПМС/3, П МС /Г //1-5). 312 Сл и чне обрас-це пр епознајем о и у различи тим тр ад ициона лним нумери-чки м структурама , у најзначајнијим сакралним текстов има ( в. пред ста ве PMS/EE -MM ), као и у д ругим, разн оли ким културним и природним феноменима (в. представе ПМС/А, П МС/К, ПМС/Ђ // 1-4, ПМ С /3//1 -4, ПМС/4) , итд.

Уо ст ал ом , на при ме ру ри ту ал а литијск ог опхода и одгов ара јућих мо де ла по каз али смо како се об рас ци примар-не ст ру кт уре мишљења , тј . обра сци колек тивне п сих е манифестују у конкретн им об редно-митск им си ст емима. 313 Ка о што ј е већ наг лашено, и у најсло женијим облици ма рит уала ли тиј ског о пх од а и у ш ах у, ка о и у низ у других ку-лтурних феномена, п реп ознајемо ан алогне структур не о бр-ас це. Овај б азични стр уктурни обр азац иде нт ификуј ем о на широком прост ору, од Евр опе до Далеко г и стока, и још даље, д акле – у уни ве рз алном к он тек сту, где с е – у ок вир у разних ф еномена – по јављују разновр сне пред ставе са сличном стр-укт урно- иде јн ом основом.314 Врл о чес то с е ове п ред ставе 311 В. поглавље „Универзална структура мишљења“ у: исто.312 На исти структурни контекст надовезују се и игре типа икс-окс (в. у: М. Дејић, Математичке игре, Архимедес, Београд, 1995, 7-17).

313 И. Тодоровић, Ритуал ума, 426-429.314 В. поглавље „Универзална структура мишљења” у: исто.

228


229


сагледав ају и као б азичне косми чке пре дст аве (што је случај и са шахом).315

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/Д//1

315 „Није довољно само навести разне примере, у разним деловима света и у разним временима, да су храмови и градови грађени на архитектонском плану шах-плоче. Потребно је објаснити везу између тако велике грађевине као што је храм или цео град храмова, и тако наизглед мале квадратне површине као што је шаховска плоча. Генетичка веза и те како постоји, она се заснива на ученој теорији дивинизације, која у храму или граду с једне стране, и у структури игре с друге стране, даје сажету слику архитектонског Света. Храм, град и игра су разни изрази једног те истог схватања Света, чији су адепти-астролози употребили исте принципе и идеје за конструкцију великих и малих ствари, према слици и прилици највећег узора за градњу свих човекових дела, а то је Универзум, божански Космос. Видећемо како су шах, квадратни градови и дивинаторни системи на бази броја 8 израсли из истог астролошког погледа на Свет“ (Pavle Bidev, Šah simbol kosmosa, Organizacioni komitet šahovskih olimpijada, Skopje, 1972, 35).

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/Д//2

230


231


ДО ДА ТНИ Т ЕКС Т УЗ ПМ С/Д //1: Рела ција баз ич них распореда осн ов них три грама ји-ђин га – распо ред Фу-сјиа и распоред краљ а В ена.

Унето н а основу: R. L . Ving, Ji Đing priručnik za p rorica-nj e, Ka rganović, Beograd, 1 990 , 162.

В. дода тна објашње ња у: исто, 162.

ДОД АТНИ ТЕКСТ УЗ ПМС/Д//2 : Б инарно д рво генетског к ода – у ре лацији са бин ар ним дрв етом јин -ј анг кода пре дочено г у „најст ари јој књиз и о Приро ди “ – Ји Ђ ин гу.

Овде су п ред стављен е рела ције из ме ђу 64 ко до на и 64 хекс аграма : св акој ну ли одго вара прекин ута црта , сва кој једини-ци одговара п ун а црта. Б инарн о дрво г енетског кода са осам фамилија ко дона ко респондира са осам тр иг рама у ј ин- јан г коду.

Унето на осн ову: M. Rakočevi ć, Univerzal na svest i un iverzalni kod, 262 ( slika 3 ).

В. додатна обј ашњ ења у: и сто , 266 и даље.

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/1//А

232


233


ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/1//В ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/2

ДО ДА ТНИ ТЕ КС Т УЗ ПМ С/ 2: Ста рок инески обје-дињујући мод ел сакра лне подел е просто ра ( минг танг + п ла н подел е царства).

Раније п ред очено у : И . Тодоровић, Ритуал ума, 440 .В. додатна о бјашње ња у: ист о , 440, 4 10-413; Rene Genon,

Veli ka trijada, Sfair os, Beograd , 1 989, 102-108.

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/5

Д ОД АТН И ТЕКС Т У З ПМ С/5: Старо еги патск и кос-могонијско- те огонијск и модел.

В. до да тн а објашњења у : A . Koterel, Reč nik svetske mi-tologije, 62.

234


235


ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/Ц

ДОДАТ НИ ТЕКСТ УЗ ПМС/Ц: Тл оц рт припра те цркв е у Дечаним а ( цртежи 1/см ер редосл ед а фресак а ве заних з а кален-дар и 2/ распоред ф ресака за поједине м есеце и да не ).

Уне то на осно ву : Бр анисла в С кр обоња, О р ачуна њу врем ена и православном кале нда ру, Епархија раш ко- призр ен-ска , 2000, 51 (представе а и б).


ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/Ф

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/ 3

ДОД АТНИ ТЕК СТ УЗ ПМ С/3: Ст ан дардна с тр уктура игре „ Не љути с е, човече“.

Раније п ред очено у : И . Тодоровић, Ритуал ума , 441.В. дода тна објашње ња у: исто, 416.

236


237


ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/ Г//1 Д ОД А ТН И Т ЕКСТ У З ПМС/ Г//1: С та роегип ат ск о решење кв адратур е круга п рема Рхинд овом папи русу у Брита-нском муз еју.

Унето на ос нову: P . B idev, Šah simbol kosmo sa, 34.В. додатн а о бјашњења у: исто, 34-35.

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/ Г//2

Д ОДАТНИ Т ЕКСТ УЗ ПМС/ Г/ /2: Ј едн а од с едам плоча за игру ур езаних у камен е темељце храма код Курне, у ст ароме Еги пту.

Унето на ос нову: P . B idev, Šah simbol ko smo sa, 35.В. дод атн а објашњ ења у: исто, 35.

238


239



ДОД АТ НИ ТЕК СТ У З ПМ С/ Г//3: Ас тр олошки д ивинограм из Тибета за прорицањ е буду ћно сти.

Унето на ос нову: P . B idev, Šah simbol kosmo sa, 40.В. додатн а о бјашњења у: исто, 40-41.


Д ОДАТН И ТЕКСТ У З ПМС/Г //4: Плоча к инеско г ш аха.Унето на ос нову: P . B idev, Šah simbol kosmo sa, 58.В. додатн а о бјашњења у: исто, 57-61.

240


241



ДОД АТНИ ТЕ КС Т УЗ ПМ С/Г//5: Јапанска верзија/р еформација к инеско г ш аха.

Унето на основу: P. Bi dev , Šah si mbo l kosmosa, 66 .

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/ А

242


243


Д ОДАТНИ Т ЕКС Т УЗ ПМ С/А : Елем енти са непа рни м атомск им бр ојем (у ко нтекст у системск их правилн ости заснов-аних н а б роју и зо топ а).

Унето на ос но ву: P. Pliht a, Božan sk i n umerički kod, 118 (tabel a 2 ).


ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/ К

ДО ДАТНИ ТЕ КС Т УЗ ПМС/К: Пре дстава ст рукт уре ј ез ика .

Ун ето н а основу: D. Kr ist al, K em bri čka enciklopedija j ezi-ka, 82.

В. дод атн а објашњ ења у: исто, 82.

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/Ђ/ /1

ДОДА ТН И ТЕ КС Т УЗ ПМС/Ђ/ /1: Тип о рга ни зације Јору ба тер ито рије (цр ни к вадрат – метро пола; мањи бел и квад-рати – подређе ни градови; бели круж ић – се ло; црн и кр ужић – заселак ).

Унето н а основу: Bogdan Bogdanović, Urb s & l og os, Gradina, Niš, 1976, fi g . 3 6.


244


245



ДОДА ТН И ТЕ КС Т УЗ П МС/Ђ//2: Т ип организ ац иј е Јоруба терит орије.

Унето на осн ову : B. Bo gda nović, Urbs & logos, fi g . 3 8.В. додатна обј ашњења у : и сто, 141-142.


Д ОДА ТНИ ТЕКС Т УЗ ПМС/Ђ// 3: Трипар титна ше ма расподе ле Ланго к ла но ва (горњи ток Нила).

Унето на о сно ву: B. Bogdano vić , Urbs & lo gos, fi g. 51.

246


247


ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/Ђ// 4

Д ОДА ТНИ ТЕКС Т УЗ ПМС/Ђ// 4: Трипар титна ше ма расподе ле Ланго к ла но ва (горњи ток Нила).

Унето на о сно ву: B. Bogdano vić , Urbs & lo gos, fi g. 52.

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/ 3//1+2

ДОДА ТНИ ТЕКСТ У З ПМС/ 3//1+2: П редстава Да нте ов-ог Пакла.

Унет о н а осн ов у: Đ. Doci, Moć proporcija, 14 4.В. додатна обј ашњења у : и сто, 144-145.

248


249


ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС /3 //3+4

ДОДА ТНИ ТЕКСТ У З ПМС /3 //3+4: Пр едстава Да нтеовог Р аја, Пакла и Ч ис тилишта.

Унет о н а осн ов у: Đ. Doci, Moć proporcija, 14 5.В. додатна обј ашњења у : и сто, 144-145.

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА П МС/4

ДОДАТНИ ТЕ КСТ У З П МС/4: Кон ст рукт б аз ичне д иј-ал ектичке (пр от ол огичке) с труктуре.

Раније п ред очено у : И . Тодоровић, Ритуал ума, 447 .В. до да тна об ја шњења у: ис то, 44 7, 434; уп. Milan

Kangrga, Hegelo v fi loz of sk i si st em, у : Geor g V ilhelm Fridrih Hegel, Fenomenolo gija du ha , Na prijed, Zag reb, 198 7, st r. XV.

Проблем категор ија и примарни је зичк о-логичк и м одел. В ећ смо нагл ас ил и да су кон кретн и с трукт урн и обр асци који сачиња ва ју прима рн и језичко -ло гички мо де л, и кој е у оч авамо у р азлич ити м култу рн им феноме ни ма, засн овани на м режи баз-ичн их еле мената и о дноса д о к ој их долаз имо на ег за кт ан на-чин , увиђањ ем правил нос ти у темељ ним начел има језичк ог и ло гичког с ис тема. Ов и базични елемен ти и од носи м ог у се довест и у ве зу са идеј ом/пробле матиком к атегорија у ф илозоф-иј и – у смислу ос нов них по јмо ва, тј. мисаони х начела која п редстављају ел е мент арну б аз у пр инципа ума.316 У вез и с тим, не из ос тавно пр им ећ ујемо и то да је и в ећ ина Арис тот елових ка те горија, тј. ба зичних по јмова, и дентична елем ентима т зв. примарног језич ког моде ла, ил и се мо же под вести под њих; на приме р: с упстанци ја = биће/лич но ст (ко/шт а) , радњ а/д еловањ е = радња (ш та), квали те т = ква ли тет/как воћа (как во), кв антитет = кван титет (к олико) , место = простор /место (где), време = време

316 В. у: исто, 430-432.

250


251


(када ), ит д. Исто тако, ја сно је д а А рис тот ел ни је инси ст ир ао управо на десет (најприближни ји мод ел) к ат егори ја , с обз иром н а то да је у неким набраја њи ма навод ио друге бр ојеве (8, 4 , 3 ), док је, међути м, прима рн и језички мо дел за снован н а тачн о и јасно утврђеној с тру ктурн ој шеми, односн о си ст ему, г де с е сви еле ме нти налаз е у ја сно дефиниса ни м релаци јама у од но су на д руг е еле мен те и у односу на сист ем у целини ( пр имарни ј езички мо дел ), ка о и у од нос у на сложенији на дсистем (примарни ј ез-ичко- лог ич ки модел ).317

Има јући у вид у све п ре доче не инфо рм ације , мо жемо рећи ка ко са сви м неп осредн о уоча ва мо чињени цу да п рим-арни ло гички м оде л кореспо нд ира с а идејом клас ичне логике о баз ичн ој стр уктури су да на ис ти на чин ка о што и комплемен-тарни пр има рни јез ич ки м одел к о респон дир а са иде јо м фил-озофски х к атегорија . Н аиме, баз ична с тр уктура суда иден-тична је п римарном л ог ичком мо де лу , јер се ос новни ква литети , к вантитети , модалит ети и пр им а рни елем ен ти (субјекат и предикат ) су да трад иционал не лог ике – к ао ш то смо ве ћ п ок-азали – сасв и м непосре дно подуд ара ју са ел ементима р ек он-струи сан ог прима рно г логичког мо де л а ( в. пре до чене шема тске пр едставе).

П о тр а диционалној ло ги ци, осно вн и судови с у п редика-циони, т ј. они су до ви „у којима с е усп остав ља о днос садр жаја и оп се га двају појм ов а које н азивам о субјектом и п редика то м“, и „њи хов а је опћа схема 'S P' “. 318 Н аим е, раниј е се сматрал о „д а су сви судо ви са ставље ни о д с убјект а и предиката , тј . д а пос је дују пр едикацио ну форму“. 319 Ов и преди ка ци они су до ви дељени с у да ље по кв ан титету, кв ал ит ету, ре ла ци ји и мо да ли-те ту, а п од елу по квантит ету , квалитету и м одалитету на лазимо 317 О проблему категорија в. сажето у: G. Petrović, Logika, 39-40. Уп. и: Јованка Радић, Аристотелово учење о појму, речи и категоријама (когнитивно-лингвистички приступ), Зборник Матице српске за филологију и лингвистику L, Нови Сад, 2007; Predrag Piper, Zamenički prilozi (gramatički status i semantički tipovi), Institut za strane jezike i književnosti Filozofskog fakulteta, Novi Sad, 1983.

318 Исто, 51.319 Исто, 51.

већ к од Аристотела, што ка сније ( у 18. ве ку ) заокру жује и И. К ант, уз п оделу судов а по релацији, коју је „ве ћина л ог ич ар а данас з апусти ла “.320 Ово – поред д ру гих п ок азате ља – т ако ђе све дочи о томе да наведе на п одела н ем а прим ар ни значај, и да је – са ста нов иш та тра жења и деал ти пског ло ги чког моде ла (пот вр ђеног наши м за кључцим а) – релева нт на п одела судо ва по ква нтитету, кв алите ту и модали те ту, у з узима ње у обзир (у ок ви ру базичне ст руктур е с уд а) „субјекта“ и „ пр едикат а“ као ос но вних одредница.

За нас је, та ко ђе, в ажно нагл асити и то да је с уд – „спој појмо ва којим се не што тврд и или пори че “, и у то м смис лу је он носилац истин осне вре дн ости. 321 Други м речима, су д је „мисао која посједује неку истино сну в ри је дност “322, а у складу с тим он је и ос новна је ди ница мишље ња, ка о шт о је, с д ру ге ст ра не, р еч еница – ос новна (с истемс ка) ј ед ин ица је-зи ка/гово ра, у од носу н а коју треба пола зит и приликом св ак е језичке а нал изе .323 У овом к онтекст у, суд и рече ница су ком-племент арни у смислу значаја к оји и ма ју з а миш ље ње и јез-ик, тј. „ као ш то п ој мове из ра жа вамо риј ечи ма, так о и с удо ве изражавамо реченицама“.324 На равно , треба нагласи ти и то д а „као што појам није р ијеч, тако ни реч еница н иј е суд“.325

С је дне стр ане, појам -р еч (нив о к атегориј а) и, с др уге стра не , суд-ре чен ица заједно , у дат ом к онтек сту , формирају ел ементарну с труктуру фе номена м ишљ ењ а (тј. принцип а ума), коју – као сасвим комп ле тир ан сис тем , кој и уједно п осмат рам о и као ини ци јални к ул турни моде л – мо-жем о саг лед ати на п римеру изнесен ог, о сновног јез ичк о-логич ког модела . Већ с мо нагл аси ли д а структурн у осно ву овог мо д ела так ођ е сагледавамо и у оквиру сл ож ен их рит-уал а и митов а, к ао што ј е случ ај са пом ену тим к рст оноша ма/

320 Исто, 52.321 Исто, 42-43.322 Исто, 43323 В. у: R. C. Pandeya, Indijska fi lozofi ja jezika, Beograd, 1975, 72. 324 G. Petrović, n. d., 43.325 Исто, 43.

252


253


литиј ама.326 Др уг им речима , п римарн и језич ко- лог ички модел у н ав еденом контек сту мо жемо посматр ат и и као специф ича н израз елементар не б аз е принци па ума, а ист-оврем ен о – т о ј е и методо лош ка осн ов а за (ре )к онструкцију је ди нс тв еног систем а е леменат а кул туре, к ао к онкретизо-ва ног и об је кти вно ус та но вљивог ко мплекс а ( и панда на п отенцијалн ом пер иод ном сис тем у п риродн их е лемената , у оквиру глобалног универз алн ог системског ко мп ле кса).

326 В. предочене шематске представе, као и поглавље „Модели литијских опхода и универзална структура мишљења“ у: И. Тодоровић, Ритуал ума, 426-429.

IV .6. ЦЕ ЛИНСКИ ОКВ ИР

САГЛЕ ДАВАЊЕ ЈЕД ИНСТВЕНО Г С ВЕКУЛТУ РНОГ СИ СТЕМСКО Г О БР АСЦА

Осн овни структурни образац. Да кл е, из двојили с мо већи б рој (тј. 9 + 9 ) осм о-деве то чланих стру кту рни х м атрица , које мо гу бити сведене и на ко мп лем ент арне, д уа лн е (примарн о 19/1 7-ч лане, а пар ади гматски проширене 117- члане) с истеме (в. пред ста ве О, Ž , MM, ŽŽ).

Д руг им реч им а, де ве т струк турних п од си стемск-их матрица форм ира периодни с ист ем ел емената култур е у ужем сми слу, до к – ан алогно том е – др уг их дев ет стр укт урних п од систе мских ма тр иц а фор мир а комплемен тар ни периодни систе м елемената мишље ња ( в . предс тав у О).

Као што видим о, оба (ре)кон ст руисан а с истем а с е, у ст-вари, састој е од по че ти ри двоч лане базичне ц елине, уз по је да н, издвоје ни, центр ал ни (под )систе м. Други м речима , у о кв иру д ва наве де на општа сист ем а та кође п ре познајемо д уа лн е рел ације, к ој е не посредн о упу ћују и на ф ормирањ е нових, п од системских динамич ки х компл ек са. Свака о д навед ен их (4 + 4 + 1) дуа лних по дси ст емск их цели на поседу је и ј ед ан додат ни, уну тар си стемски ко мп лекс, који упу ћује н а даље усложњавање ових це лина. С тим у вези, мо жемо ре ћи и то д а се у сва ком од ових (под)систе ма на лаз и још н ек ол ико у нут рашњ их (19+81+1 7), кој и заједно сачи њав ају јединст ве ни (1 17-члан и) к омплекс (в. пре дставу ŽŽ) .

П римера ра ди, оч иг ледно је да елеме нти (1) п ри марног л огичког м оде ла и при ма рн ог јези чк ог м одела с тупа ју у ме ђу-собну инт еракц ију , фор мир ајући вишеструко пом ињани п ри-мар ни јези чк о-л огичк и си стем – у контек ст у инициј ал ног подсист ема период ног сист ема елемена та култу ре. Исто т ако , (2) ма трица зак ључ ка и матрица л огичко г квад рата за је дн о – у инт еракцији – на врло сличан н ачин форм ир ају си ст ем ски оквир , ко ји сас вим непосредн о можемо упоре ди ти са компл ек-со м познатим по д називо м м одел категоричког силогизма (в. ше матске п ре дставе Ђ2, Ђ 3 и Ђ1 у ММ).

254


255


На сли чан начин уочавамо и и нте ракциј ску с истемс ку б лискос т (која у ов ом к онтекст у резултира ф орм ирањем нових у ну тарсисте мс к их целина; в. пр едст аве MM и ŽŽ) измеђ у 3 ) сем иол ошке и о пште сист емс ке ма три це, 4) базичне м атр-ице ли чности и примарне ма трице п си хе, 5 ) п римарне м ит ске матри це и примар не р иту алне м атр ице, 6) а рхе типске ма трице и ин иц ијаци јс ке матриц е, 7) ма т риц е к ултурн их категориј а/р еакци ја и матр ице биоку лт ур ни х потре ба, 8 ) базичне мат рице дру штвене орга низације /и нституција и матрице основни х друштве них в реднос ти, к ао и (када је ре ч о ср ед ишњем/изд вој-еном инт еракц иј ск ом п одсистем у) измеђ у 9 ) прима рне матри це к ом уникаци је и примарне мат риц е срод ств а.

Ко мб инац ијом еле ме на та ови х струк ту рн их ма трица неп осредно саглед ава мо проце се д обијања но ви х матрица с а јасно наз на ченом сис тем ском у оквир ено шћу, одн ос но – са ре-алним семант ичко- конструк ци јск им фун даментом, који се на овако ја сан и непосре да н н ачи н не м ож е препоз на ти у оквиру других ( па ра дигматс ки могући х) к омбинац иј а.

Конт екст п ро ширеног културн ог сист ем ск ог мод ел а. Дру гим речим а, свак и о д де лова наве дених д уал них си стема ступа у инт еракциј у са друг им /к омп лемент ар ним делом, по та-чно утв рђеном комб ина торном симетријско- хармониј ско м ред у (в. предс таву ŽŽ).

На овај н ач ин, аналог но ди на мичном сис те мском об-рас цу, неп оср едно к онс татов ано м на п ри меру и ниц иј ал ног пр им ар ног је зич ко-л огичко г м одела , са гледав амо про ширени, јединствен и к ул ту рни системс ки мо дел , који с е – у свом н ајсложе ниј ем (ре)конс труктивном манифест но м облику – сас-тоји 1) од девет 1 17 -чланих (про ширени х и укршт ен их) си ст-ем ских ц ел ина у комплетном/фи налном моделу еле ме на та ку-лтуре (9 x1 17=1053) , за тим 2) од 11 7 е ле мената к оји прои зл аз е из р ел аци ја, тј. ус ложњавања сред и шњ их еле мен ата по дс ис те ма, у окв иру (ре)к он струисан ог б азично г катег оријал но г система сре дишњих е лемената /к ул тема к ој и проистиче из матрице средишњих елемена та/култема (в. представе Е и ЕX, као и Е+ у окви ру Ž и Ž1 +), и 3) од 19 (9 + 1 + 9 ) б азични х к ултурних

ма три ца (базични систем културн их м ат рица; в. пред ста ве О и О+). Ов им п утем ф орм улишем о, д акле, фи нални мод ел је ди-нств ен ог си сте ма е лемена та култ у ре и зна тно непос редније саг ледава мо (реко нст руисани) н ачин на који о д базичн их /о пш-ти х култу рни х образ ац а настај е мноштво сп еци фиков ан их култ ур них елем ената, од носн о – целокуп ни фено мен културе у својој многост рук ости.

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА О

256


257


258


259


Пр им арни ф ор ма лни о кв ир и његове вариј анте и д именз ије. Доби јен и релациони оквир (ук упни/фи нал ни систе м у сложњав ања , тј. одн ос б азичног фо рмал но-стр укт урног ко нт-екста и проширеног, једи нс тв еног система е лем ената к ул ту ре : 19 + 117 ел ем ен ата на сп рам аналогних/пр оиз лазећих 1.053 еле мената) не пос редно се, у ф орм алном смислу, нас ла ња на хо мо логни м оде л (примарни си стем у сл ожњ авања) , п рециз но конста тов ан на пример у иницијалн ог ј езичко-логич ко г система.

И ст о тако , о ва ј с истемски о кви р посе дуј е још не-колико (п отенцијалн их ) структу рних д им ензија, к ој е смо ма-хо м в ећ пом ињали и које уп ућу ју на разли чит е подси ст еме уну та р о пштег пара дигматског к он тек ста . Рецим о, иницијални 117- чла ни окв ир (пара диг матски ко нтекст 11 7-120) пр имарног је зи чко-л оги чког с ис те ма /примарног система у сло жњавањ а з аправо п одразум ев а 81+2(+1) =83 /84 пос еб на ел емента

( од носно, т олики б рој посе бни х квалитат ивних јединица фо-рми ра свеукупни ба зични 1 17-члани модел; в. п редс таву Z Z) .327

С д ру ге стран е, управо о ва подсис тем ска ре лац иј а одгова ра једн ој о д кљ учних ст руктурни х ди мензија на нивоу класифи кац ије хемиј ски х елеме нат а (конт ек ст 83/81+2 елемента са природ ним стабил ним и зо топима), ис то као и базичних гене тск их инф орм ац иј а (64 ко до на /т риплета + 1 9/2 0 базичних информација/аминоки селина; в. п ред ставе PMS /PP1, PM S/PP2).328 Осим то га , из иници јал ног јез ичко -логич ког модела про-излаз и (из пр им ар ног цент рал но г систе ма 81 /64 који саж има ком би на торне мог ућн ости фунда ментал них /почет них елеме нат а из примарног 19-чла ног система/п ри марни статички сист ем на ба зи „ шаховског “ прин цип а 8x8, док ј е крајњ и/п роизл аз ећи 17-ч лани унутар систем ск и мод ел/п римарни дин амички с ис те м у ст вари с ин те з а суштинских системских елемен ат а; општи релациони оквир укуп ног 117- чл аног мод ел а је: 1 9 + 81(64) + 17) управо 78 реално п ос тојећих елемената (8 1-3 , или 64-3=6 1+1 7), с обзиро м на то д а тр и унута рс ис темске је зичке фо рме (понек ако /понекол ико/по некакво ) реално не постоје у говорној пракси српског језика329 ( в. предс та вe P MS/CC //1 и PMS/C C/ /2). И сви добијени, в аријантни си сте мски бро јев и ( 83/84, 61, 78) такође су све при су тн и у уни ве рз а лном контексту.

Овим путем сагледавамо и р ел ациони оквир 1 17/78, тј. 1 17+1= 118/78+ 1= 79, однос но 1 18/79, који исто вре мено сасв-им непосре дно одређу је и ј ед ан од ба зич них с тру ктурних ко нт екста унут ар период но г система хеми јских елем ената (118 мо гућих е лемената и 79 . елеме нт – злато, као средиш њи елемент у к онтекст у хармонијског „зл атног п ресе ка“).330 С друге 327 В. потпоглавље III.4. 328 В. претходно изнесене информације у поглављу I и потпоглављу III.4. 329 Овде је реч о специфичној околности, која нема „тежину” доказа, али се сасвим уклапа у контекст неоспорних, реално постојећих, универзалних структурних образаца.

330 Уп. са структурним контекстима система хемијских елемената, који се предочавају у следећим студијама: Славољуб Т. Ђукић, Милоје М. Ракочевић, Идеја тродимензионалности периодног система у изворним радовима Мендељејева, Флогистон 12, Београд, 2002.; М. Ракочевић, Хармонија периодног система хемијских елемената.

260


261


стране, на овај пр им арни варија нт ни ок вир (117/78 – 118 /7 9, т ј. симет ри јс ки /потпуни о бл ик 79 /1 18/7 9) непосредн о се надо ве-зује и проширени варијантни оквир , ч ији ј е потпун и облик 1-18/ 176/118, што је и дент ично односу п рот она, не ут рона и ел-ектро на последње г, 1 18. елемента периодн ог система х еми јских еле менат а.331 [Наим е, и у контекст у ини циј алног јез ичк о-лог-ич ког модел а в ид и се пар ад игматско – фо рм алн о непо ср ед но назнач ено – гранање на два подсис те ма комбинат орних мо гу-ћности осн овних (8+ 8) ел емената, и з чега п роизл ази двостр ук и 78-члани систем, односно у купна си ст ем ск а релациј а 19+78+-78/+ 1=175/ 176, која се надове зује на среди шњ и си стемски м одел 117/118, у оквиру укупног симетријск ог обрасца 117/175/117, тј. 118/1 76/118 (в. пре дст ав е ZZO/1, ZZO /2 ). 332] На ов ај на чин, д ак ле, наз начил и смо и п ре лиминарно са гледал и п ри суство више ре ал но испољи вих струк тур них дим енз иј а, које произла-зе из при ма рн ог сис те ма усло жња вања ( као и из њ его ви х проширених о бл ика – ф ина лног си сте ма усложњава ња/ М1189 и ср едишње г с истема у сл ожњава ња , тј. базичног п ери одног система елем ената култ уре /М153 ; в. предс та ве ZZ, Ž Ž, MM), који пак фор ма лн о одре ђу је разма трани ј еди нствени систем елемена та културе .

331 Ова тема, свакако, захтева додатно разматрање.332 Уп. са претходно изнесеним информацијама у потпоглављу III.4. (в. пре свега напомену 176).

ШЕМАТСКЕ ПРЕДСТАВЕ: ZZ O/ 1 и ZZ O/2

П рим арн и и се ку ндарни еле ме нти (п ротокулт еме и секу-нда рне кул теме). М огу ћно сти даљ ег услож њавања сис тема и оп-шти парадигматск и културн и модел. У сваком случа ју, за нас је овде од најв ећ ег зна чаја п ро це с органске (ре)к онструкц ије м оде-ла, који п одр азумев а да се ос но вни аспект и је динств ено г сист ем а елемен ат а култу ре ( тј. пе рио дног с ис те ма ел еме ната к ул тур е и

262


263


п ер ио дног сис те ма елеме ната ми шљ ења) м еђу соб но пове зуј у, ства ра ју ћи мре жу изведени х/с ек унд арних кул турних елем ен-ата, реално или поте нцијал но присутних у ствар ност и као иде-јн и објек ти , односн о – у кра јњој и нст анци – ств ара јући п ом ен-ути пр ош ирени мод ел је динств еног сис тем а елемената културе (финалн и мо дел који с е саст оји од 19 +1 17+10 53 =1.18 9 е ле мената ). На непос ре дн им при ме рима мо жем о са гл едати ко нт ур е ове хи-потезе, о дносн о ко нкретиз ова ти сагл ед ав ање про це са ствара ња изведених к ул турних ел емената .

Међути м, и из ва н ово г проши ре но г/финалн ог култу-рн ог мод ела може мо такође г оворити о сл ож ено м п арадигм-атс ко м култур ном мо де лу , тј. о пара диг матск ом супер мо де-лу , кој и подра зум ева све ф ор мално мо гуће комби нац ије из-ме ђу базич ни х елемената ј ед инс твено г с ис тема елеме на та ку лтур е. Ове к омб ин аторн е м огућности не ук аз ују директно на по стојећ е си стеме , али нас уп ућују н а оне „ нев идљиве“ сас тавне де ло ве на који ма почив а целоку пн ос т кул тур ног фе-но ме на.

На п ример, у ко ли ко прош ир им о бази чни комбин ато рн и модел по везивање м елемената/ул ога, тј. ин ституц иј а ба зичног ср од ства, с а осно вни м „ку лтурни м реа к циј ама“, до би јамо уп ра-во форм ал ни модел к оји обухв ат а могућн ости расп оделе за ни-мања и дру штвено-ко рисних ул ога у ок ви ру заједнице (на пр-имер: „м ајка“ се б ави ва сп итањем, „ отац“ – за шт итом, „сестра “ – интен дантуром, „ћ ерк а“ – хигијен ом итд.). Н аравно, овде је реч п рвенс тв ено о формалном мо д ел у, али и ова кв и м оде ли та-ко ђе ут ичу на ф ун кци он исање , тј . успо ст ављање целокупно ст и ма нифеста циј а феном ена кул ту ре .

Ис ти ти п п овези вањ а и настајањ а нови х ква ли те та потенциј ално к ар ак терише и мно ге дру г е ре ла ције. Овим пут ем до лазим о д о системски не уоквир ено г, али по тенциј-алн о сагледи во г, усложњен ог с ис те ма култу рних мог ућн ости, односно – до одго варајућ ег спектр а пред ст ава које се о дносе на д омен култ уре. Друг им р еч им а, на тај на чин дола зим о до оруђ а за кла сификац иј у и предс та вљ ање раз новрсних обли-ка људско г п онаш ања ( уз имајући у обзир и свр сисход не и

неад ек ва тн е облике ), з а које м ахом ни су пронађ ени одгов а-рај ући/кон кр етн и тер мин и333.

Базичн и е лемент и ра зличит их подсис те ма је динстве-но г систе ма еле мената к ултур е (пр отокулт еме) формира-ју секунд ар не к ултеме међус об ним, сис те мс ки условљ ен им пов ези вањем . Ов е култем е сагледа вамо к ао реалн е култу рн е катего рије, одн осн о атоме културе. Њих ова ре ал но ст (која је двос те пена, ј ер ипак п осто ји градаци ја у „степену њи-хов е реал ности/о чиг лед ности“) потврђује с е и унута рсист-емс ки м семан тич ким ос ама , тј. рел ацијам а које наг лаша вају ор ган ски кар акте р базичних м одела јединств ен ог културног комплекса , к ао и њег а сам ог.

С обзиром на то д а б и још детаљниј е р азматрање сва-ког о д ов их унут ар систе мск их конте кст а (уз додат но док ази ва-ње њихо ве о рг анске ус ловљености) знат но разво дн и ло и о пт-ер етило осн ов ни текс т о ве студи је, читао ца уп ућујемо н а пре-дочене ше матске п ред ста ве, ко је мање и ли в ише јас но упућују н а имплици тн о прису ство на веден их унутр аш њи х ре ла ција.

А налогије које ра ђа ју с истем (р ек ап ит улација). Ка да је реч о међусист ем ским аналог иј ама, тј. о додатн им доказн им о кв ирима који упућују на реалност си стема, п он овићемо још је-дн ом оно што смо пре тх одно при мети ли и ап ос трофира ли. Пре све га , уочљива је дирек тна повезано ст матрице инс титуција и матри це друштв ен их в редно ст и са матр ицо м осно вни х култ у-рни х к атегор ија /реакција и базич но м м атрицом б иок ултур ни х потреб а, а у ок ви ру социј ал ног подсистем а периодног систем а елеменат а култур е у ужем сми слу . Исто тако, са свим ј е ј асна и по вез ано ст примарн е м итске ма тр ице (з аје дно са ком пле-м ентарн ом пр имарно м р итуалном м ат риц ом) са ре лацијом 333 Поређења ради, у теолошком кључу, релација наведеног типа (дакле, између потенцијалног и реализованог) могла би се илустровати и на следећи начин: „И ако на људском језику ми често не можемо одмах да нађемо одговарајући израз за језичку ознаку наших душевних проживљавања, онда је то искључиво због наше ограничености. Отуда имамо и нешто сасвим супротно: Бог, као апсолутни Дух, од искони се у сваком датом тренутку свог постојања адекватно објективизује у својој Речи” (Николај Н. Глубоковски, Бог-Логос, Отачник, Београд, 2008, 10).

264


265


а рхетипс ка матрица – ини циј ацијск а м атрица , с једне ст ра не , али и с а прим ар ни м јез ичк им модело м из п ериодно г с истема еле менат а мишљења, с друге с тране.334

Нара вно, ве ћ више пут а с мо ука зал и на с ас вим очигл-едн у пове зан ост пр им арног језичког мо де ла с а примар ним логич-ким мо дел ом, н а ш та се надовезу је и евид ент на веза п римарне м атрице психе с а ба зичном м атрицо м л ичност и. Сл и чно је и с а центра лни м дуа лни м сис те мо м ко ји обухв ата рела циј у прима-рна матрица комуни кац ије – пр имарна мат рица ср о дс тва, к ао и са компл еме нта рношћу п ри мар не се мио ло шке ма трице (ка о семант ичк о-ква лит ат ивне димен зиј е текста/си сте ма) и ба зи чне оп штесис тем ске матрице (к ао ф ормалн е ди мензиј е те кста/сист ема).

Д о употпуњ авања с ве уку пног с ист ем ск ог окв ир а дола-зимо упра во дефи нит ив ним с аг ле давањем неи зоста вно г сис-темс ког кар акт ера р ела ције ст рук турна мат риц а закљ уч ка – м атрица логичк ог к вадрат а, у кон тексту њ их ов ог сасв им јасн о из раж еног и нт ер акцијско г форм ул исања модела кат егори-чк о г силогизм а. Другим речим а, наша пре тходна н едоумиц а – изазван а у след разлог а фо рмалне природе и в еза на за при-падн ост ов е р елациј е (т ј. ове д ве матр ице) јединс тв ен ом сис-тему еле мен ата к улт ур е – г уби се у п от пу ности к ад а се са гл-ед а наглашена системска п ове заност њихов их елем ена та (као и однос ови х матр ица сп рам других примарни х култур них матриц а унута р опш тег, ск ладно уокви рен ог сис тема). Наиме, к ад а б исмо уме сто о вих матри ца узели у о бзир хи по тетичн е матрице логи чке статике и ло гичке динами ке , нарушио б и с е системски склад који сада уочавамо ( в. п редстав е О + и ММ; уп. и ЕX) . Исти склад/ употпуњ ен ост пост иж е се (у ов ом случају) и на нивоу среди шњи х елем ен ат а/култ ем а (в. п ред ставе Е и EX) .

Наравно, добиј ен е к улт еме (пр имарн е и с еку нда рне, ка о и о не паради гм атске) могу бити по сматран е и истра жи ва-не одвој ено – у оквиру зас ебног, оп ширно к он ци пираног рад а, али – у конте ксту бази чне усмере нос ти ове ст удије – циљ ће

334 Обратити пажњу на системску семантичку блискост/симетричност основних елемената примарне митске матрице и примарног језичког модела.

бити по стигнут и пр ед став љањем оп шт ег систем ско г контек-ста, чи је н епосредн е ко мбинац ије и могућн ост и јасно п ро из лазе из на ве дених ше ма тских пре дст ава. П од разумева с е, свакако је могућа и п рактичн а при мена ов их ше матских пр ик аз а у конт-екст у анали тич ког ра зм ат рања и кл асификова ња конкре тн их културних фе номена (н аравно , уз до пу нска од ређења). Ов ај пробле м та ко ђе захтева п ос еб ан прист уп, уз дода тну спе ц иф-ик ацију и прилагођава ње свакој кон кретној/ пр оучаван ој п ој ави, т ј. кул турном ко нт ек ст у.335 М еђ ут им, по но вићемо, неп осред-на ко нкретизац иј а наведени х замисли ипак није б ила ј ед ан од циљев а ов е студиј е, јер би нас одвела да ле ко изван з ацр таних см ерница.

335 Уп. са помињаним моделима које су конструисали Леви-Строс, Проп, Иванов, Топоров, Лич, И. Ковачевић и други.

266


267


V И СК ОРАК У Н ЕПОЗНАТО

ЗА ВРШ НА РАЗ МИШЉАЊА И ПЕРСП ЕКТИВЕ Т РАГ АЊА ЗА УН ИВЕ РЗАЛНИМ КОДО М

V.1. ОД ША ХА ДО БИБ ЛИЈ Е

ЗАЈ ЕДН ИЧКА ОС НО ВА БАЗИ ЧНИХ КУ ЛТУР НИ Х И ПРИРО ДНИХ СИСТЕ МА/ ФЕНОМЕНА – ОП ШТ Е

ИЛУ СТ РАЦИЈЕ

У п ос ледње м поглављ у пред ста ви ћемо из во де и илус-трациј е н ек их основних з ак љу ча ка и ко нотаци ја наши х истраживања, уз одго вар ај уће нај аве студ иј а које се на ов ај т екст насла њај у и које су бази ране на ис тражив ањима ч ији резулта ти у о вом окви ру нису м огли бит и неп ос редно п ред ст ављен и.

У првом, к ратком освр ту завршног к арактера и зно симо – у виду ј едне в рсте п ред-р ези ме а – и додатну , крајњ е с аж ету ил уст рац ију кара кт еристи чн их приме ра пос тојања униве рза-лних об раз аца, одно сно – зај ед ни чке основе б азичн их културн-их и пр иродних фен омена. 336

Већ в ише пут а с мо конста тов али да с е ме ђу нај значај-нијим кул турним и пр иродни м феномени ма , одма х на кон баз-ич не стр уктурн е анализе, уо чав ају очи гл едне сл ичн ости које св едоче о ун иверзал ној приме ни ис товетних с труктурних обр-аз аца у изгра дњи целокупне ст варности. О во се односи и на др-уштво , и на прир од у, и на ми шљење , к ао три основна маниф-естна обл ика ц ело купне појав ности, али и н а бр ој не форм алне си стеме . У ствари, нак он од го варају ћих увида мо жем о говори ти и о реконс тру кцији при мар ног ст ру ктурног о кв ира, кој и представља заје дн ич ки фу ндамент фе номена/с ис те ма као шт о су: п ериод-ни систем хе миј ск их ел емен ата, г ене тски к одн и систем, најз-на ча јни ји сакр алн и текс то ви (Библи ја) , кључн е м ани фе стациј е 336 Уп. са поглављима III.4., I и IV.6.

д екадн ог нумерич ког си стема; н ај значајни ји знако вни сист еми (при мер руск е ћ ирили це), пр има рн и језичк о-логи чк и сис тем, б аз ич ни систем за кљу чи вања (м о дел категоричког силогизма ), најзнач ај ниј а мисаона и гр а (ш ах), ји -ђин г (један од најп озна-тијих тр адиционални х, сак рални х, ф ормално- логички х си-ст ем а), у з мн оге д руге системск е оквире и од го варају ће пара-леле кој е на ово м ме сту не фо кус ирамо . Д акле, ов де засту пам о с тановиш те да по стоји б азична с труктурн о- сем ан тичка ос но-ва, у ви ду темеља н а који с е надо гра ђују о со бе но сти наведен их и д руг их с родних сист ема. Испоља вање ов е о снове ко нст атујемо и у оквир у ни за других култур них, природ них и логичких фено-ме на , али не н а тако јас ан начин као у у пра во наведе ним ф ен-оменима /системима , ко ји не двос мислено има ју посеба н з начај за формирање с уштин ских пр ир одних и култ урн их кодова .337 Пример а р ади, поч ни мо од већ на гл ашене сродно сти структу рн их образа ца који о дре ђују си сте м хемиј ских елеме-ната и б аз ичног генетск ог систе ма. Једн а о д к ључних рел ација ова два система м ож е се посматра ти к роз одн ос 81 :64, к оји је одређу јући и са ст ан ови шта иниц ија лног с ист емско г о квира на-шег разматра ња – прим ар ног је зичко-логичк ог мод ела.338 О вај однос је тако ђе кљу чан и за м но ге др уге предста ве о сасвим ра зно родним фен ом ен им а поја вне ст ва рн ости, од пре дс тава о м икротубу лама ( ко је формул иш у најзначај није ас пек те на ни-воу ће лије) до му зи ке , и у свој ој прима рн ој ос нов и своди се на ре лацију 9 :8 , која се та кође поте нци ра у о кв ир у сасвим различ-ит их културних и прир одних феномена. 339 Са ов ом ре лац ијом 337 О овоме ће много детаљније бити говорено у наредним студијама.338 В. поглављe I.339 Кодни системи микротубула, идентификовани од стране Ђ. Коруге, садрже

81 и 64 кодне речи, што М. Ракочевић упоређује са „аналогним 'кодним речима' унутар хемијског и генетског кода“, као и са одговарајућим (81 и 64) „кодним речима старо-кинеских система“ (ји-ђинг) (M. Rakočević, Univerzalna svest i univerzalni kod, 267); в. Đuro Koruga, Informaciona fi zika: u potrazi za naučnim osnovama svesti, Svest – naučni izazov 21. veka, ECPD, Beograd, 1996, 245-246. Наиме, „за разумевање биомолекуларних основа свести са аспекта класичне и квантне механике, посебно су значајне микротубуле, цевасте структуре које се налазе у свакој нашој ћелији“ (Ђ. Коруга, Информациона физика и свест, Наука – Религија – Друштво,

268


269


је у непосредној вез и и ст вар ање ал тер на тив них 1 7-ч ланих , тј. 19-чла них систем а (ал терна тивни базични рел аци они о квири 9+8 /„дин ами чки м од ел “ и 9+1+ 9/„ стати чки моде л“) , кој и базичн о од ређуј у и при мар ни језич ко -л огички модел и п ериодн и си стем хеми јских еле мената ( ово ј е посебн о о чи гледно у о квиру систем ск е целине која се са гле дава н а ос но ву бро ја изот опа, где је јасн о н азначен одре ђујући з начај броја 19), ка о и ген ет ск и ко-дни с ист ем ( почев од 19 + 1 б аз ич них амин оки се лина-информ-ац ија наспрам 64 комб ина торне могућност и).340

Броје ви 1 9 и 17 имају посебну у лог у и у би бл ијском сакралном т екст у. Ово се п ревасх одно односи на н из од 19 с истемс ки издво јених библи јск их патрија раха н а самом поче-тк у пр ве књиге Библије, у з мног е друг е с родне п оказатеље. Бр ој 17 с е у више кодни х с истема уо ча ва као примар ни одре-ђујући б рој Библ иј е: од ист ица ња ово г б ро ја у вез и са Нојем и Потоп ом до посебног наглашава ња броја 153 – кој и п редста вља збир п рви х 17 бројева – на крају четв ртог/п оследњ ег Ј ева нђеља ит д. 341 Исто важи и з а општ и моде л кате гор ичког си логизм а – 19 примар ни х ре левант ни х/ логички вал идних кате горички х си-логизама пр оистиче из баз ич ног 64- чла ног ко мби наторног ок-вира, ш то је потпуно и ст оветна , б азична с трукту рна релација као у навед еном генетско м кодн ом с ис те му.342 Ис ти случај уочава

Београд, 2002, 158). В. и: Вернер Шулце, Лечење и здравље у музици и хармонији, Флогистон 7, Београд, 1998, 373.

340 Наиме, систем хемијских елемената заснован на броју изотопа своди се – по Плихтиној реконструкцији – на 4 базичне 19-члане целине, на које се надовезује још 4 (4 – 2 – 6 – 3) + 1 (19) = 5 примарних елемената, у оквиру целине коју сачињава 81 елемент са стабилним/природним изотопима (в. у: Peter Plichta, Das Primzahlkreuz I – Im Labyrinth des Endlichen, Band I, 440-450). С друге стране, 64 основне кодонске информације базичног генетског кодног система упућују на 19 + 1 (метионин као иницијална аминокиселина, тј. старт-информација) основних аминокиселина.

341 У вези с овим в. непосредну (структурно-нумеричку) илустрацију у следећем потпоглављу (V.2.: Чудесни бројеви).

342 Као што знамо, у традиционалним логичким синтезама редовно се наводи како постоје 64 основна модуса категоричког силогизма, одакле – након примене тзв. „правила силогизма“ – произлази управо 19 правилних модуса (в. у: G. Petrović, n. d., 81-85).

се и у најра спростр ањ ен ијим знаковн о-с ловним систем им а: у руској ћирили ци – као зв ани чном пи сму н ај ве ће земље с ве та (саврш ено ре леванта н кодни п ок азатељ с а стано виш та универ-за лно г знача ја од ређ еног фен омена /система) – преп ознаје мо потенц ијални о кв ирни си стем о д 64 осно вна зн ак а: 32 пут а 2 /велика и мала с лова/ основна симбо ла, о д ч ега су три вел ика слова ( Ъ, Ы, Ь) у пра кс и одсут на, што је аналог но случају т ри с то п- кодона у г енетском кодном с ист ему, те одг оварајућој ре-лацији 64:61 (в. пред ставу П МС/ П наспрам представе N UT/ 3)343, итд.

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/П

ДО ДАТНИ ТЕКСТ У З ПМС/П: Стру кт ура ру ске азбуке. В. рецимо у: Л. Шп и с, Б. Гавела, Руски у 1 00 лекција, Просвет а, Б еогра д, 1968, 6 ; R. F. Poljanec , Preg led gramatike ruskoga je zika, Š kol ska knjiga, Za gre b, 1964, 2. В. додат на објашњења у: R . F . Poljan ec, n. d., 1-4.

343 Ов де не ра чу на мо гра фе му јо (Ё, ё), ко ја се ра ни је из о ста вља ла и ко ја се и са да спо ра дич но ко ри сти; пре ци зни је ре че но гла сов на вред ност јо мо же да бу де пред ста вље на и као обич но е, без дво тач ке из над.

270


271


ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА NUT/3

Д ОДА ТНИ Т ЕКС Т УЗ N UT/3: Ун ив ер за лни ге не тски код. В. б ројне студије М. Р акочев и ћа ( рецим о Г ени, мо лекули, је зи к) посвећен е проучавању генет ског кода.

Р елац ија 81:64 та кође је, ве ћ на п рви погле д, очигле дна и у баз ичној с тр ук тури класичног шаха (6 4 п оља и 81 тачка сачи ња ва ју таблу за и гр у у к ласично м шаху), а ов а рела ција је – у другостеп ен ом см ис лу – ка рак терист ичн а и за о дно с два најексп он иранија шахов ска система – кла сич ног ша ха и кинеско г ш аха (заје дно са њем у ана лог ни м с истемима , при-сутним у дру ги м сакра лн о- ко см огониј ск и м традиц ијским предст авама и одго варај ућ им мисаон им иг рам а)344. Оси м то г а, 344 Поводом ових културних феномена – који, свакако, имају универзални предзнак, с обзиром на то да је шах најпознатија и најзначајнија мисаона игра у глобалним оквирима – обавезно погледати студију: P. Bidev, Šah simbol kosmosa. Разматрање, тј. проблематизовање, поменуте релације универзалног типа – 81:64 в. у: исто, 34-35. Ова релација је, наиме, у непосредној вези са древним (староегипатским) израчунавањем „квадратуре

и у ок виру помен уто г, опште поз на тог, тра ди ци он ал ног сак рал-ног си стема (у са временом, п ро фа низованом к онтек ст у често к оришћен ог „за про риц ање“) ј и-ђ инг а тако ђе уочавам о у право о ва ј баз ич ни парадигм ат ски однос ( 64 базична ен титета сач-иње на од х ексагр ама у к ласично м ј и- ђин гу и 81 б азични ен-титет че творст ава у алтерн ат ив ној верзији ји-ђинг а, такође присут но ј у традицији ) .345

У сваком слу чају, о вак вих по ду дар ањ а има ве ома м но го , што ћемо у засе бној мо ногр афији д од ат но пок аз ат и и на много-бројним ко нк ретним пр имерим а, ба зирај ући се упр аво на наведе-ни м б азичним сис те ми ма који предс тављају н аш и ницијални ок-вир док аз ивања. Ос им тога, п редочићем о и низ д ру гих примера, од којих смо н еке већ с аже то н аговестили у претход ном дел у текс та, а послуж иће мо се и мн оштвом ил устр ативни х ше ма-тских п ред става које сасвим неп ос ред но предочава ју неизме рн у комплексно ст и хармон ичн ост ових с истем а, базиран у на ист ов-етним обра сци ма .

Следећи дот ичне обрас це, с ти жемо и до мо гућ ности да кон кретно (ре)к он струи шемо општи ф ор ма лн и сист ем к оји у себ и сажима с ис те мс ки орган из ова не ком пл ек се , засн о ване на о дгова-ра јући м нум ер ич ким ре ла ци јама. На им е, пратећи ре левант-не чи ње ни це, долаз имо до хипот езе да пос тоји тачно одређе ни – истина , врло ко мп ле ксни си ст емск и оквир , сачињен од ја сно

круга“ (исто, 34-35). Представу базичне схеме „кинеског шаха“ такође в. у: исто, 17 и 58. О повезаности шаха и ји-ђинга в. исто, 36-41. У вези с претходним, неизоставно треба консултовати и поглавље „Универзална структура мишљења“ у: И. Тодоровић, Ритуал ума (в. обавезно напомену 121 у наведеном поглављу), а у контексту непосредне повезаности шаха (али и ји-ђинга) са примарним језичко-логичким моделом, вишеструко помињаним и у овој студији.

345 Карактеристичне примере који ји-ђинг смештају у контекст примарних културно-природних система са универзалним предзнаком в. у: M. Rakočević, Univerzalna svest i univerzalni kod. По Ракочевићу (саобразно шематским представама које јасно поткрепљују његово становиште) – „бинарно дрво генетског кода налази се у пуној сагласности са бинарним дрветом Јин-Јанг кода датог у најстаријој књизи о Природи – Ји Ђинг“ (исто, 262).

272


273


ф ор мулис ан их по дси стемс ки х целин а346, услед ч ега његов а реа-лн а реконструкција предс та вљ а з адатак н е мале теж ине. Као ш то је ве ћ нагов ешт ено, у н ашем гло бал ном ( ре)конст-рук тивном прист упу покла ња с е посебн а па жњ а и Би блиј и – као кул турном фе номену од непореци вог суш тинск ог /глобалног з н ача ја – у к ој ој се може у оч ити ве ли ки број ра ци онално и ха-рмониј ск и уо бличе них цел ина. Ов е целин е се заједно п одв ргава-ју је динствен ом, јас но пред оченом, с тру кт ур но- нумери чко м о брасцу , који уп рав о и ма карактер истике у ниверза лно г кода , п репознатљ ив ог и у друг им кљу чним ( по се бно знач ај ним и екс-понира ни м) манифест ним облицима ст варн ости.347 Д ру гим речи-ма, овај сак ралн и те кст суштинског з начаја и гло балне р аспрос-тра ње но сти – усл ед ње гових н епоср едн о уо чених каракте ристик а (кој е н ис у остале не при ме ћене ни од ст ране других истра жи ва-ча )348 – послужиће нам к ао један о д главних п оказатељ а н аших осн овних т ез а, тј. дока зни х м одела. У логичност ов аквог избора, као сврсисходн ог, читала ц ће свакако моћи д а се увери већ у нар-едном п от поглављу, које и зно си с амо мал и де о увида пр оиз ашлих из наших ис тр аживањ а спроведе ни х у пре тх од но м п ериод у. Поме нут и у види ће у ц ел ини и пој ед ино ст има би ти представљ-ен и у већ најављен ој мон ограф ији , која ће, на известа н начин , п редстављати наста ва к ове с ту дије.

346 У складу с тим, на овом месту можемо предочити и прелиминарни нацрт укупног (природно-културног) система (в. представу XXX и одговарајући коментар, односно додатак XXX/0 на крају књиге).

347 У претходном тексту и одговарајућим напоменама већ смо указали на покушаје Милоја Ракочевића у вези са повезивањем Библије са кључним природним и (другим) културним феноменима.

348 В. напомену 45. Примера ради, са феноменолошког становишта веома су илустративна била настојања математичара Ивана Панина, који се трудио да укаже на различите нумеричке димензије Библије. В. Иван Панин, Математика и Библија, Центар за природњачке студије, Београд, 2002.

274


275


V.2. ЧУ ДЕСНИ Б РО ЈЕ ВИ

ДОДАТНЕ ИЛУ СТР АЦ ИЈЕ ОСО БЕН ОГ СКЛ АД А И ОРГАНИЗАЦИ ЈЕ У НАЈЗНАЧА ЈН ИЈ ИМ КУ ЛТУРН ИМ

Ф ЕНОМЕНИМ А – СВЕДО ЧА НСТВО ХАРМОНИЈЕ МЕЂУ БИ БЛИ ЈСКИМ

Б РО ЈЕВ ИМА

Сре диш њи б рој. У овом, диг ресив но м по тпогла вљу пр едстав ић емо, дак ле, и једну н епосредн у илустрац ију пр ис-уства у нив ерзалних код них об ра за ца у најзнач ајнијим кул тур ним и п ри родним фе ном ен има, а о че му смо претходно говорили н а у општенији и посре днији начин . Као шт о је наја вљено, у с ред-ишту н аше паж ње биће Биб лиј а, у см исл у унив ер за лно распр-острање но г и утицај ног кул турног фе ном ена , у свако м сл учају – у сми сл у једн е од н ајзначајн иј их конкр ет них манифестац ија свег а он ога ш то назив а мо кул ту ром.

Све пре тх од но наведено може се веома ј едноста вно кон кр етизова ти , и то в ећ н а малом броју уводни х пр имера. К реним о од запаж ањ а д а је у ј едн ом би бли јском броју са др жа-на сп ецифична семан тичка матрица , која је манифестован а на веома ја са н начин. На име, за овај бро ј – који с мо већ по мињали – мо жемо р ећи д а с е налаз и у „ср цу “ Библије, у сре дишту ње-не над ахн уте тајанстве но сти: број 59 5 дели погла вљ а Библије на дв а једнака дел а – испр ед 595. н алазе се 5 94 поглавља, а иза њег а се так ође налази исти толики број поглавља (који х укуп но има 1.189, и то 929 у С та ром и 260 у Новом за вету).349

Овај број и ма слож ену уну тр ашњу структ ур у и логи-ку, свој тајанст вени и п ов ршном оку не видљиви са став, који га 349 На овом месту се не можемо детаљније бавити представљањем структуре Библије на неколико основних нивоа (групе књига, књиге, поглавља, стихови), као ни питањима везаним за настанак библијског канона. Стандардну формулацију структуре Библије в. рецимо у: Генри Г. Геллей, Библейский справочник Геллея, Мировая христианская миссия, Торонто, 1984, стр. 33 и 31-32 (књиге и групе књига), 36-37 (поглавља). В. такође и Увод у: Библија – Свето писмо Старог и Новог завета, Глас цркве, Шабац – Ваљево – Београд, 2005, стр. V-XXII.

276


277


чи ни другачиј им од „о бични х“ бр ојева, м ада су у Б иблији и други бројеви н аглашени на сасвим изузетан начи н. Он је збир пр ва 34 броја ( 1+2+3+n+34=59 5), чиме је јас но п овезан са принци пом 17, з а који ћ е с е пак показати да је од к ључ но-г зн ачаја за Биб ли ју, јер је 3 4 збир дв е седамнаестице , израз нумери чк е ре лациј е/ контекста 17 – 17. Такође, о н је н еп осредно повезан и са бројем 117 (исто т ак о „изр азо м“ броја 17: саста-вљ ен је од истих цифара, поста вљ ених у истом пор етку 1 – 1 7), п ошт о је 117 . Д авидов псалам – ина че , најкраће п огл авље у Б ибл ији ( !) – упра во с ре дишње, 5 95. пог лавље целокупне Библи је, р ачунају ћи и Стари и Н ови заве т. Ов о је ист овреме-но и потврда и стинито сти и с авршенств а Св етог пи см а, за оне који у њег а вер ују . Са нав еденог стан ов ишта, д ак ле, најкра ће п оглавље уј ед но је и с ред ишње, сам освојно св едо че ћи о х арм-онији и си метриј и прис ут ној у цело куп ност и Библије к ао све те књиге, о дн осно – о јединс твенос ти и натп риродној ускл ађ ености Ст ар ог и Новог заве та.

Хр истов бр ој . Речено су п ри метил и и др уг и посмат-рачи, у см ерени на с агледава ње н еуобичајеног склада из р-ажен ог б иблијск им број евим а.350 Јер, ј еда н од н ај ист акнутијих пр име ра библ иј ск ог струк турног с ав рш енства и хармо ни јске уређен ос ти управо је поменут и средиш њи положај 117. Дави-довог псалма ка о најмањ ег поглав ља , које је уједно и 595. по гл авље у Библији. М еђутим, као што см о већ н аг ласил и, оси м овог бро ја им а и м ного других б рој ева који указуј у на п остојање б иблијског н умеричког склада. Други ова кав, нео-бичан бр ој ј есте 1 53. О вај број је по себно наг ла шен у п осл ед-њем делу п оследњег , ч етв рт ог јеванђе ља – Је ванђељ а п о Јова-ну, пр едстављ ајући бро ј р иба ( си мбол Г оспода Ису са Хри-ста) које су апост ол и и зв укли након Христовог по следњег, трећ ег појављивања (пре д њ има) по Вас крсу.351 Пре м а т оме, о вај бро ј и фо рм ално и зн ачењск и и ма изузетну у ло гу у 350 В., рецимо, у: M. Dejić, Tajni svet matematike, 93.351 „Исус рече: – Донесите од рибе што сад ухватисте. А Симон Петар уђе и извуче мрежу на земљу пуну великих риба, сто педесет и три; и од толикога мноштва не продре се мрежа“ (Библија – Свето писмо Старог и Новог завета, Свето јеванђеље по Јовану, 21:10 – 21:11; стр. 1026).

Нов ом з авету и чи тавој Б ибли ји, ј ер се в езује за пос ледње Ј ев анђеље и по сл едње појављ ив ањ е Христа нак он Васкрса. Исто времено, т ај чудновати број предста вља и збир првих 17 бр оје ва (1 +2 +3 +n+17= 153 ), чиме је и он, као и прет ход но поменути , н аглашени б иблијски број 595, за сн ован на исто-ве тн ом пр ин ципу (17). У свако м с лучају, м ноге ч ињенице говор е на м у пр ило г посе бн ог знача ја броја 153 са ст ан ов-ишта Б иб лиј е, одно сно о т оме д а ј е у њему са држана спе-цифичн а и тајанствена семантичк а суштина, на с личан начин као и у б роју 5 95 .

Вел ик и бро ј. М еђ утим, и ово је с амо де ли ћ мани фестац-ије повезан ос ти, тј. харм он ије уочљи ве унутар би бли јских ну-ме рички х ст руктура . На пр ва д ва упечатљи во наг лаш ена би блиј-ск а броја надов езује се и трећ и, посебно апо ст рофирани б ро ј, који је такође зас нован на пр инци пу 17 – чудесни број 969 .

П ре него што непосре дно пређем о на овај (у биб лијс-ком конт екс ту ) неоспор но сп ециф ичан б ро ј, потр ебно је на-гласити још не ке суш тинск е ч ињенице ко је су у вез и са пр вим поглављим а Би блије , а односе се на ње ну целокупно ст и све-укупни и зглед. Јер , већ у п оглав љу 5 Књиге П ост ања 352 – дакле , на са мо м почетку Библ иј е – предс тављ ени су б р ој еви везан и за за 9 препо топ них библиј ских пра отаца. С д руге стра не , у п ог лављу 11 К њиг е Пос тања п редо чени су б ро јеви везан и за 9 п осл епотопних б иблијски х пр аотац а, а у међу- пог лављима 6 -10 п рате се дог ађаји везани за „гран ич но г“ пр ао ца Ноја и са м Пото п. На овај н ач ин добијамо симет ричан р аспоред з аснован на одн осу 9 +1+9 (=19), који такођ е уочав амо – као базични системс ки оквир – не са мо у Библији , в ећ и у м но ги м другим , кључним к улт урним и пр иродн им ф еноменим а (о чему с мо п ретходно оп ши рн ије гово ри ли ).353

Међу ови м бројев и ма – пр ез ент ованим у релац иј и са биб ли јским праоцима чо в ечанств а, који ф ормирају уређ-ени си стем (до пр а оца Аврама ) – сваки се може п осматр ат и 352 Када је реч о Књизи Постања/Првој књизи Мојсијевој, в. превод Атанасија

Јевтића са бројним објашњењима и коментарима: Књига Постања, Београд, 2004.

353 В. у: Библија, Прва књига Мојсијева, поглавља 5-11 (стр. 4-10).

278


279


као рациона лно осм ишљен и де о веће ц ели не, од но сно – ка о ел емент који поседу је специф ич но значење и особеност и. Уоста лом , тешко је з амислити д а су се о ви бр ојеви слу чајно и без икак вог зн ач ења и нам ере нашли у Све том Писму, на самом њ еговом почетку. Јер, 930 није ис то што и 932, нити је 969 ис то што и 9 68 , на пр име р (нит и би, уосталом , целокупни н аве ден и нум ерички компл ек с имао с м исла да с у у потреб ље-ни н ек и друг и б ро јев и).354 На име, у контексту о дгова рај ућег ист раживачког ув ид а намеће се сл ед ећ и закључ ак : сваки број се на лази на т ач но одређ еном, сврх ови том ме сту у окв иру од-говарају ћег ни за , тј. система, зато ш то т ак о треба да буде, од но сно зато ш то тек у пов езан ости с а другим бр ојевима оства ру је своје к омплетно з на че ње и пор ук у. Дру гим речима , тек т ад а он ко му ни цира н а целовит начи н.355

А међу на веденим број евима, в е за ним за ст руктурисање живота 19 б иб ли јских п рао таца, н ај већи је онај бр ој к оји одре ђ ује с ве ук уп ност го ди на жив ота 8. биб лијског пр ао ца Ме тузалема/Матусала (патријарх који је „најду же жи вео“) – бро ј 969 . Ово је , ка о што је већ на гла шено, та ј трећ и чудесни би бл иј ски број, на јед и нствен начин п ове зан са бро је вима 595 и 153. Наиме, и овај необични број т акође је заснов ан на п ри нципу 1 7, јер збир збирова првих 17 бројева износи управо 969 (1+3(1+2)+n+1 53( 1 +2+ n+17)=969)!

Ово је, ис то тако , и т зв. „тетр аед ар ски број“ , је р га мож-е мо предс тавити ка о че тв ор остран у п ирам иду/тет раедар (ј едн о од на јс авршенијих геомет ри јс ких тела, са посебним з на чајем у дре вној тра диц ији)356 , с а ос новом 17, одно сн о 15 3, чи ме га додатно са гледа ва мо као број непос редн о повеза н са претходно поменут им, кључним биб л иј ским бро јевим а 153 и 59 5. Управ о ов ај број за уз има посеб но место у п омен утој дев ет очлан о базираној ст рук тури про тоб иблијских бројева в ез аних за преп-от опне па тријархе, а то услед чи ње нице да је на јвећи и зато 354 О овоме ће се опширно говорити у нашој најављеној монографији.355 О томе сведоче и симетријско-хармонијски организоване шематске представе, које, илустрације ради, прилажемо уз овај текст (в. пре свега представе PMS/II, PMS/NJNJ, PMS/KK, PMS/LJLJ, PMS/MM).

356 В. рецимо: Platon, Timaj, Mladost, Beograd, 1981, 96.

што форм ир а (тј. иницира) две особене подсистемске структуре (187- 969 -782-595 итд. и 930-96 9- 777-153 и тд .; в. пр ед ставе PM S/ DD, PMS/ JJ ).

Чудесна с трукту ра . Наве де на, девет очла но базир а на стру ктура бро је ва препот оп них би блијск их праотац а јасно је од ре ђена у великој м ер и нео би чним бројем 153, с обзи ром на то да ра злика и змеђу прв ог (9 30) и по сл едњег ( 777) фи налног броја ове нуме ричке ст руктур е изно с и управо 153 (930-7 77) . Други м речима, пр ви праот ац А дам је – по Библи ј и – жи вео 930 годи на , а послед њи преп отопни пр аотац Лам ех – 777 година.

С др уге стран е, н ај већи б иблијски број у ов ом деветочл-ано формулис аном н из у (969) структуриса н је у библијском те-кс ту ре лацијом 18 7- 782, с обзиром н а то да се наводи како је Мет узале м живео 187 го дина пре него што је добио си на Ла-ме ха, након чега је живео 7 82 године. Најз ан имљивиј е је то да разл ика бројева 782 и 187 и зн оси у право 59 5!

Осим тога, зби р трочлане с трукту ре к оју форми рају 969 (као н ај већи број пр вог деветочланог н иза финалних б ројева ), 930 (први број) и 77 7 ( по следњи б рој низа) и зн оси 2 .6 76, што је истовр ем ено и укупа н з бир год ин а жив ота – у св ако м слу ча-ју, збир ф ин ал них броје ва ко ји су у Би б ли ји непо ср едно пред-оч ени – 9 п ос ле потоп них пр ао та ца (уколи ко се пр имени одгов-арајући н ачин рачу на ња , н а кој и, у виду је дн е врс те ј едноставне математи чке загонетке, ук азује би блијск и т ек ст357; в. п редставу PMS/FF)! Тим е је јасно наглашена повезан ост бро ја 969 са бројев им а 930, 777 и 153, с једне стране, као и са б рој евима 187, 782 и 595, с друг е ст ране ( в. предс тав у PMS/J J).

Заједно , три предочена, посеб но наглашена библијска броја (5 95, 153 и 969) дају збир 1.7 17, што је број у којем је више н его јасно на гл ашен принцип бр ој а 17 (!) , а н а ко јем су заснова на св а три п ом енута , к ључна биб ли јс ка бр оја.

357 Реч је, наиме, о томе да у случају других 9/послепотопних библијских праотаца нису предочавана по три броја везана за године живота, као у случају првих 9/препотопних праотаца, тако да се њихове укупне године живота, суштински гледано, могу тумачити на различите начине (в. представу PMS/EE2, уз одговарајући коментар).

280


281


Хармо ни јски уређ ена Биб ли ја. Информац ије кој е нам п ру жа ју библи јски б рој еви – пр е свега, б ројеви изнес ени н а само м по четку Б иб лије – у пућ ују на с н а пост ојање к ом плексн о ур еђено г нумеричк ог сист ема , који пов езуј е раз ли чите де лове и б ројеве Библи је у једи нствену ц ел ину. Др угим ре чима, ме ђу бројев има који оз нач ав ај у године жив ота пр епото пни х библијск-их патр ијараха (у 5 . глав и Књиге Постања ), са непри страс но г ст-ановиш та сасвим ј ас но уочав ам о к од кој и н епо средно у пућуј е на специфичан нумеричк и, рацио нално уређени п оредак. Као ш то ј е већ речен о, први (930 ), највећи (9 69) и по сле дњи (7 77) ф ин-ални б иб лијски бр ој се рије пре по топних патр ија раха указују на специфи чну струк туру ( в . пр едстав у PMS/DD), у којој централно место заузимају бројеви 595 (7 82+187=96 9; 782- 187=595) и 153 ( 930 -7 77=153) , о дносно бро јеви ко ји су посебно нагла шен и у Би бл ији и за к оје можемо рећи д а има ју посе бно значе ње (п ри чему он о, дакле, није везано само за Књигу П оста ња ).

Речен о је и да три (9 30 , 9 69, 7 77) најист акн ути ја бр оја ве-зана за препотопне библиј ск е патриј архе дају у куп ан збир 2 .676, ш то је та кође и уку пан збир фи налних бројева 9 по сле потопних биб лијски х пра ота ца, који су представљени у 11. глави Књиге Постања (50 0+4 03+403+430+209+ 20 7+ 200+119+2 05=2.676; в . предст аву P MS/FF). 358 Наведена чињ еница н ас и сама п о себи јасно у пу ћује н а сис темск у ур еђеност и реалн ост 3 п редоче на инициј ал на б иблијск а бро ја, о ч ем у такође све доч и и симетриј-ско-хар мон ијска уоб л иче ност – пр евасход но у ок ви ру „трипл-ета“ – прео с талих финалних бројева везаних за библијске праоце (912+905+91 0=2.7 27 ; 895+ 96 2+365=2.2 22 ; 2727+ 22 22=4 .949), ко ји такође упу ћуј у на уређене „подсис темске“ релације (в. пр едстав у P MS /LL).

358 Када говоримо о финалним бројевима везаним за контекст других 9 библијских праотаца, говоримо о бројевима који су као последњи (други) непосредно поменути у Библији. (Из овог контекста произлазе два начина израчунавања укупних година живота других 9 библијских патријараха, као што смо претходно већ образложили.)

И н а крај у, о д ових 1 8 (9+9) јасно назнач ен их финалних биб лијских бр ојева359, њ их 17 с у различити (4 03 се ја вљ а д ва пут а) , и њихов у ку пан збир је такођ е х ар монијс ко -с иметријски уоб личен (9. 89 8), истоврем ен о указујући и на уну тра шњу структу ру ( 9+8) б рој ева ово г 17-чланог сист ема (тј. р азлич ити х финалних бро јева 5. и 11. поглавља Књиге Пост ањ а; в. предс-тав у PMS/NN).

Број 17 ј е и овим т ак ођ е јасно назначен, а збир 9.898 упућује на релацију 17(9+8)-17(9+8), т ј. на прин цип 1.717, ис то као и з бир (1 .717) ср ед ишњих (б ибл ијски х) б ројева система, који пр оиз лази из почетне р елације 930-96 9-7 77 (в. представу PMS/DD).

359 Бројеви везани за праоца Ноја могу се посматрати као метасистемски елементи који су “уметнути” у систем. Наиме, неоспорно је то да су у петом поглављу Књиге Постања изнесени бројеви – везани за године живота и стицање синова наследника – који се односе на 9 препотопних библијских праотаца. Наведено, пето поглавље завршава се почетном информацијом о десетом библијском праоцу Ноју, који је у 500. години добио синове наследнике (као праоце одговарајућих, великих група народа после Потопа) и који је био нови родоначелник човечанства. Овим је јасно назначена његова гранична позиција, пре свега у односу на првих девет патријарха за које се, у поглављу пет, везују по три базична броја (број везан за годину када је дотични праотац добио сина наследника, број који означава колико је живео након тога и укупан број година живота). Гранична позиција Ноја, у односу на првих девет праотаца, јасно је назначена и чињеницом да се Нојев живот и информације везане за његово потомство износе у следећих пет глава Књиге Постања (6-10), а укупан број година његовог живота дат је тек на крају деветог поглавља, за разлику од бројева везаних за првих девет патријарха, који су – уредно и истообразно – представљени, један за другим, у глави пет (обратити пажњу на симетричне, комплементарно-супротне релације бројева пет и девет у наведеним контекстима, у вези са Нојем и првих девет праотаца). Такође, осим што је постао нови родоначелник човечанства након Потопа (и тиме, у сваком случају, граничан), Ноје је успоставио и завет са Богом (аналогно другом граничном праоцу Авраму), чиме је – на још једном плану – наглашена његова гранична позиција, па тако, као граничне и особене/издвојене, треба третирати и бројеве везане за њега, у контексту реконструкције библијског нумеричког протосистема.

282


283


Уосталом, и ових додатних 1 (1 71 7) + 7 (1 53, 187, 595 , 777, 78 2, 930 , 969) инициј алн их би бл ијских бројева такође у казује на структу рн о начело 1 – 7, тј. 1 7. 360

Полазни библијски бро јеви. К ао што је већ ре чено, све шт о смо претходн о наве ли пред ст ав ља сам о де лић ха рмонијс-ких и с им етр ијских релац иј а разл ич ит ог ти па, к оје на непос ре-да н начин можемо прим етити м еђу би бл ијским бр ојевима. Иа ко на прв и поглед мо же звучат и не обично, ни в ишетомн а к њига не би м огла да об ух вати све приме ре и додатне д о каз е који б и гово-ри ли у прилог библијском, рацио нално у ређеном нумеричком скл аду, али је, по свему с удећи, упр аво ов а, прима рна 7 -ч лана (тј . 1 +7- члана) си стемск а ц елина ко нструиса на и „ по стављ-ена“ на самом п оч ет ку Библи је , п редстав љајућ и са свим ј ас но и непоре ци во свед оч ан ство њене из узетне уређен ос ти и при су-ства и нте лиг ентне су шт ине.

То је , може мо наслу тит и, импл иц итно подвучено и на сам ом поч ет ку Библи је – не по средно пре 5. гл аве, ко ј а предоч-а ва број еве веза не з а 9 пр еп от опних пр аотаца. Н аиме, једна од после дњих речениц а/стих ова 4. главе гласи: „ Ако ћ е Каин б ити ос већен седам п ута, Ламех ће сед амд есет и се дам п ут а“.361 Ист о та ко, као ш то је п ознато, Библ ија по чиње н аг ла шавањем све тости б ро ја 7 и 7 б ожјих д ана, сачи ње них од 6 д ан а ств арања и 7. дана о дмора („И довр ши Бог сед мога дана дел о сво је, ко-је учи ни. И поч ин у у седми дан од свога де ла, које учини. И благосло ви Бог седм и дан , и по свети га, је р у тај д ан почин у од све га д ела свога, које уч ини .“ 362)

Овде ј е са свим очигледно д а се б рој 7 н аг лашава као с ушт ински б ро ј од првор азр едног значај а, а у пр етх одном примеру – н а поч ет ку дру го г поглавља Библије – о н се три пута заредом помиње, шт о даје и ст и бројчани при нцип (7- 7-7, тј. 777) који ј е наве де н као п оследњи ф инални б ибл ијски број м еђ у бројевима првог 9 -члан ог нуме ри чког н иза, односн о – к ао број годин а живота д ев ет ог/пос ле дњег препото пн ог праоца Ламеха.360 Уп. са другим кључним, тј. посебно маркираним манифестацијама броја 17 у универзалном и библијском контексту. В. напомену 370.

361 Библија, Прва књига Мојсијева, 4:24 (стр. 4).362 Исто, 2:2-3 (стр. 2).

По везивањ е бр ојева 1 и 7 уобличава принцип 17, ода-кл е про истиче и 11 7, као и 1.717 , ш то су све бр ојеви који су на п осебан на чин н аг лашени у Библи ји . (На пример, п очев од и нформације да ј е до Пот опа д ошло 1 7. дана у м ес ецу363, и д а се Но јева б арка нак он Пот опа зауста ви ла „се дм ога месеца, дана седам наестога, на плани ни Ара ра ту“364, па све до 153 рибе – 1+ 2+n+17 – које хва тају а пос то ли, а о че му с е говори н а крају четвртог Јеванђеља.)

Једин ствена структур а. О чему је, да кле , р еч? Пре свега, реч ј е о чињени ци д а се ун иве рзални обр асци (ко нстатован и у разли чи ти м културним , јез ичко-л огички м и пр иродним ф ено-менима) на непосредан на чин исп ољавај у и у Би блији, к ао књизи ( тј. базич ном т ексту од говарај уће г рели ги јског сис тема) к о ја сама по с еби пред ста вља фено ме н од с асвим изузет ног зна-ча ја у глоб алн им оквир им а, како српске т ако, сва как о, и гло ба-лне ств арности. Др угим речи ма, у си стемима б ројева у оченим у Биб лији – а к ој и се могу у тврдит и на сасв им н епосреда н, обје-к ти ва н и прециз ан начин – пр имећу ју се ја сно д ефинисани и уо квирени с тр укту рни модели, заснова ни н а хармон ијским и симет ријским , скл ад ни м принц ипи ма, а кој и с у поред т ога с ли-чни модел има (у ни ве рз алног ка рактера) к онс татова ним у др уги м фено ме нима, рецимо – у примар но м ј езичк о-логичком мо делу, кој и пр едстав ља инициј ал ни систе м у контекст у је динстве ног система ел емената културе (в. предочене пред ставе, пре свега PMS/GG, PMS/EE1, PMS/EE2).

363 Исто, 7:11 (стр. 6).364 Исто, 8:4 (стр. 7).

284


285


ДОДАТНИ КОМЕ НТАР У З PM S/EE2 :

Број у обичној з аград и (n) озна ча ва г одине жи во та, одн-1) осн о броје ве који ни су непоср ед но наг ла шени у Библи ји .Пример : „А Арфаксад п ожи ве тр идесе т и пет го дина, и роди С ал у, / а роди вш и Салу п ож иве А рф аксад че тири ст-отине и три го ди не, рађајући синове и кћер и“ (Прв а к њига Мојсиј ев а, 11 :1 2-13) .

Број у у гластој з аград и [n] озна ча ва г одине ж ив ота, од нос-2) но бројеве ко ји нис у н епосре дн о на ве дени у Библији, а ли се н едвос мис ле но под ра зумевају .

286


287


Приме р: „А Та ра пожив е седам десет година , и роди Аврама, Нахора и А ра на“ ( Прва к њига М ојсијева, 11 :2 6). (...) „И поживе Та ра свег а двес та и п ет г одина, и умре Т ар а у Харан у“ (Прва к њи га Мојс иј ева, 11 :32).

Бр ојеви б ез загр ада озна ча вају годи не ж ивота, одн осно бр-3) ојеве који с у непосредно поме ну ти у Б иб лији.Пр имер: „И пожи ве Адам с то и тридесет година, и р оди сина по обличју с вом е, ка о што ј е он, и надену м у име С ит . / А ро ди вши С ит а поживе Адам ос ам ст от ина година, рађа јући си но ве и кће ри . / Та ко поживе Адам свега д евет с тотина и т ридесет година и потом умре“ (Прва књига М ој си је ва, 5:3 -5 ).

288


289


290


291


292


293


294


295


296


297


V.3. СТР УК ТУ РО ЛОГИЈА И КОМУНИКАЦИ ЈА

Д ОДАТ НИ ОСВ РТ НА МЕТО ДОЛ ОШК И ПРИС ТУП И ОС НО ВН Е ЗАКЉУЧКЕ

Р еал ност ун иверзално г к ода. Надов ез ују ћи се н а фи на-лну саже то ст претхо дн а два потпоглављ а, пок ушаће мо да буде-мо још сажетији у ов ом о сврту , ка ко бис мо на једн ом месту, у само нек ол ик о р ечени ца, наб рој али нек е од о сн овних кар-ак теристи ка н аш ег приступа и одго варај ући х закључака и ко-нотац ија . Пр е свег а, треба на гласит и да сп роведе на и стражи-вања ук аз ују на ј ед ну квалит ати вно д ругачију слик у реал ности у о дно су на ко н цепте који су били доминантн и у п ре тходно м пер иоду. Ово ј е очигле дно на основ у ч итаво г ни за но вих инф-ор ма ција, кој е су нам постал е д оступ не пут ем пред оч ених ( и најављених) с трукт ур но-с емантич ких ана ли за , од носно – на осно ву неп ос редног уви да у орга низ ацију не ки х од на јзнач ај-ни јих ку лтурни х и природних фе ном ена. Ув иди нав еденог т ипа ом ог ућили с у н ам откр ић е великог бро ја до сада потпу но непо-зн ати х аналоги ја и унутр ашњих , н а први по гл ед нев идљив их ст руктур ни х к он струкц ијс ких образ аца, који открив ај у ф унцио-нисање у ниверза лно г ко да (у с мис лу надси стема који уређуј е и де терминише цел окупну стварно ст ).365

Овај универза лн и код је, да кл е, сасвим непосре дн о уоче н и пр елиминарно дефинис ан . Уо чена је његов а св епр ис утност , као и низ вар ија ци ја његових ма нифестац ија . Неп ос ред но су к онстато ва ни и п ри ма рни структ ур но-нумер ич ки обрас ци, однос но повезано ст струк ту ра и бројева у кон тексту б ази чни х идејних об јеката ко ји се пој ав љу ју у најзна чајниј им приро дн им и културним феноме нима.366

365 У вези са идејом универзалног кода уп. више пута помињане радове М. Ракочевића. В. пре свега напомене 3 и 173, као и напомене 8, 34, 45, 54, 176, 339, 345; 346.

366 Уп. са извесним резултатима најновијих истраживања у природним наукама – рецимо, са појединим идејама изнесеним у књизи: I. Bogdanov, G. Bogdanov, M. Jovanović Božinov, Pre velikog praska, Megatrend univerzitet,

Другим речима , видели смо д а се (и н а кој и начин се ) исти б рој ев и и исте релације пој ав љују у ра зл ичи тим си ст емима, ка о и то д а се између њ их у сп остављ а изве сн а специф ичн а динам-ика и комун ик ац ија , која указу је н а пос то ја ње с упери ор не и нт-елигенције (као субјекта од гов арајуће ко муникаци је) .367 Ком пле кснос т у нив ерзал ни х образаца и при марне струк-турно -семантичке рел ације . Об расци к оје с мо уочили сасвим су очигл ед но повезани и засновани н а истим структурно-н умер ичким осно ва ма , али д ал еко о д то га да су униформ-ни. Њи х одли ку је в ише димензио на лна, али ип ак приступачн а ( комуник ацијск и усмерен а, ш то значи да с у схватљ иви оби чном човеку )368 к омлек сн ос т, при ч ему се је дан елемент и ли рела ци ја кодирају са више аспекат а и на р азличит е начи не , али ипак у ск ладу с а одговарај ући м кодним н ач елом. У о во м смисл у ко ри-сте се р аз но вр сне метатезе и ан ти тезе , пермут аци је и ком бин-ације , ка о и кар актеристи чне ст руктурн о-семан тичке р елациј е

Beograd, 2006. Наиме, „ако прихватимо да читав космос може бити сведен на одређени број закона, константи и тополошких инваријанти, могуће је усвојити и идеју да је и сам почетак тог Универзума математичке природе. Под том идејом подразумевамо да испод физичке стварности (коју опажамо чулима) постоји и друга стварност – алгебарска суштина која се, in fi ne, своди на информацију. На информацију смештену и кодирану у почетној нули“ (исто, 40). У покушају да дођу до ове информације, односно да реше универзалну загонетку, аутори су „после много година тапкања у мраку и дугих прорачуна“ успели коначно да „нешто дешифрују“, увидевши да се „ради о нечему врло чудном и далеком од свега што можемо замислити. Али то нешто носи слику једног реда: тај ред је на највишем нивоу симетрије за коју данас физика зна“ (исто, 40).

367 Уп. са текстом: И. Тодоровић, Резултати истраживања обреда литија – допунски осврт; в. пре свега поглавље „Литијски ритуал и концепти синхронијске комуникације и универзалне структуре мишљења”, 199-210. У истом смислу в. и шематску представу ПМС/В; в. и напомену 136, која у контексту ове студије има суштинско значење (а у складу са већ наговештеном чињеницом да се нека од кључних разматрања и објашњења налазе управо у напоменама) и која би могла да представља и један од основних закључака наше студије.

368 Другим речима, уочена комуникацијска димензија стварности није ни „елитистичка“ ни „специјалистичка“; она је универзална и презентована кроз приступачне чињенице и структуре.

298


299


[унутра – споља, л ево – десно, го ре – дол е, испре д – иза, пр е – после, крај/грани ца – сре ди на, поче та к – средина – кр ај, па р – н епар, ан али за – синтеза, зб ир – разлика , редук ција – прогр-ес ија , исто – раз ли чит о, сл ично – неслично , афирмат ивн о/п лус – н егативн о/м инус, нужн о – могуће, у ни верзално /ц ел ина – по-себ но /д ео, ци кл ич но – ли не арно, огр ан ичено – н ео граниче но, пове за но/у одно су – одв оје но /ван од но са, ј едно – ( дуа лно) – мно штво , нагла шено – не наглаш ено, поновље но – је ди нствено, б лизу – д алеко, ви ше /веће – мање, најв еће – нај ма ње, дељиво – нед ељиво/п ро ст о , комплек сно – ј е дностав но /елемен та рно, ко-нтин уи те т – ди ск он ти ну итет, з аме на – из ме на/тран сф орм ација//мо ди фик ација ( уну трашња пр оме на), симетриј а – асиметри ја, присут но ст – одсутност итд]. Н аравно, у о кви ру ове ст удије ни-см о се м ог ли бавит и и поје дин ач но м ан ализом на вед ених рел-ација, к ој е су каракт ери стичне за п риродне с ис те ме са рацион-ално осмиш ље ном ( си ст емском) уре ђе ношћу, н а основу ч ег а мож ем о говор ити и о „к улт ур и природе“. 369

Навед ене рел ације м огу се пред ставит и и ка о дело ви ј ед-ин ствено г к одног к ом пл ек са универза лн ог моделира ју ће г сист-ема. Комбино вањ ем ових релација (у раз лич ити м систем ским кон те кстима, а ли са јасн ом зајед нич ком основом) фо рмира се о собени с тр ук ту рно-семант ич ки о кв ир, кој и омог ућа ва ст-рукту ри са ње, тј . ор ганиз аци ју кључни х с ис те ма који о бликују с веукуп ну пој авност .

Са г ле давањем основни х к онтура уни ве рзалн ог кода с уо-ч ил и смо се са п отре бо м упо знавања нач ина функ цио нисањ а јед не н ес равњив о фине и супти л не ст руктурне д и фе ре нцијације, однос но – са н ео пх одношћу фу нкцио нисања, тј . к онструк-ције методо л ошк ог ап арата ко ји би пр едста вљ ао инс трумент 369 Када је реч о наведеним релацијама и начинима њиховог испољавања, посебно илустративни могу бити управо примери изнесени у претходном потпоглављу (в. рецимо представу PMS/DD, у контексту непосредног испољавања релације први – највећи – последњи). Примера ради, бројеви 595 и 969 (кључни протобиблијски бројеви) управо су палиндромски бројеви, тј. бројеви који се исто „читају“ и спреда и отпозади, тако да је кроз њих и њихов однос јасно наглашен семантички значај принципа инверзије, али и релације унутра/споља (5-9-5; 9-6-9), итд.

из уз етно фине с труктурн е дес кр ипци је, ка др е д а преп озн а и обел еж и ос новне ре левантн е разлико вне елементе .370

Повези вањ е култ уре , природе и миш љења са прим арним форма лним си стем има. Ун ив ерзални сист ем к оји смо уо чили н еп осредно п ове зује кљу чне фе но ме не из д оме на кул ту ре (од Биб лије и други х наведени х култур них феном ена од суштин-ског знач ај а до опш тег култу рн ог систе мс ког ок вира тј. п ери-одног система е леменат а к ултуре, кој и је фо кусира н у ов ој сту ди ј и) , зајед но са сист ем има кој и п редоч ава ју фу нци ониса ње мишљења и јез ика (прима рни језич ко -л ог ички м од ел итд. ), са б ази чним при ро дн им фен оме нима (периодни систем хемијских елеме нат а, генетски к од итд. ). П ри томе су с ви ови си сте ми – као и њ ихо ве ре ла циј е – за сн ов ан и на у ниверза лни м с труктурно-нуме рич ким релацијама , к ој е предст ављ ају ос нов ни форма лни оквир за реал изац ију гл оба лног система .

Концеп т „ средњег“/доступн ог систе ма. О ва ј при марни ф ормални о кви р, у складу с а р ез ул та тима на ши х уви да, не са гл-едавам о ка о ми ст ификов ан у ве личину досту пну једин о сп еција-лиз ованим на учници ма , већ у п рав о као савршено лог ич ни и (упркос вишеди мен зио налности , али и захв аљ уј ући њој) ве ома 370 Наиме, тумачећи кључне феномене стварности управо у контексту интелигентне комуникације наведеног типа, долазимо у ситуацију да уочавамо читав низ карактеристичних хармонијско-симетријских испољавања, тј. димензија, чак и на нивоу (са квантитативног становишта) невеликих комплекса/система. С тим у вези, рецимо, доспевамо у позицију да предочени „средишњи“ библијски број 595 посматрамо у контексту специфичног споја кључних универзалних кодних бројева, с обзиром на то да је овај број непосредно повезан са бројем 117 (117. Давидов псалам је најмање, а уједно и средишње/595. поглавље у Библији), и преко њега са нумеричким принципом 17 (117 је састављен од цифара 1 и 7, које сачињавају 17). С друге стране, збир нумеричких елемената/састојака овог броја износи управо 5 + 9 + 5 = 19, што је кључни универзални кодни број у непосредној релацији са бројем 17 (као такав констатован у низу природних и културних феномена). Такође, подсећамо и да је број 595 збир прва 34 (17 + 17, дакле, опет 17) броја итд. Наведене структурно-семантичке димензије нипошто нису резултати субјективне фатаморгане, с обзиром на то да се складно уклапају у шире семантичко-структурно-нумеричке комплексе/системе, који се могу разумети једино у контексту њихове (свесне) рационалне осмишљености и уређености, са комуникацијским предзнаком.

300


301


приступ ачни и ј ед носта вни п ротос истемс ки компле кс, у чи је се р еа лно пос тојање мо же ув ер ит и „с вако к о жели“, односно св-ако ко ул ож и о дго варајућ е време и тр уд , б ез обзира на профес-ионалну усме реност и сп ецијалн ост . Ово ј е, уо ста лом, још јед на ван сер ијс ка не обичност кој а к ар ак тери ше дот ични унив е рзални систем. 371 Ун ив ерз али стички пр ист уп у н ауци. Н а овај на чин у сп оста-вљена је конкре т изован а основа за у ни верз алисти ч ки п риступ у н ауци, од но сно – за н епосредно пр оуча вање ко мплетне с тва-рности схваћ ен е као је ди нствена целина .372 Парале лно с ти м, можемо се нада ти и да ј е указа но управо на неке о д он их сушт-инс ки х образ ац а који, у остало м, и омогућавај у саг ледавање нав-едене ц ел ине, од нос но – на ос но в у којих је бављење н аведено м универза лно м свенау ком и мог ућ е. Док аз ни контекст и шемат ск е предс та ве. Тако ђе се нада мо и д а ће све евентуа лн е неја сн оћ е везан е за неп осредни фок ус ов е студије р аз решити бројне ше ма тс ке пр едс таве које с у пр едочене (ма хо м на крајев има п ог ла вљ а) , уз нап ом ену да је немогућ е до кр ај а дета љи зовати и ра зматрати св аки од низ а наведених док аз н их конте кс та и п ри мера. У с кладу с т им, од читаоца с е т ак ође очек ује да уложи ствар алачки ил и чак истра-живачки напо р, к ако б и оствар ио додатни, суштин ск и увид у ч ињ е нице к ој е су понекад, да не б и реме тиле контин уитет излага ња и да се о во ио нак о комплекс но шти во не би раз-воднило у низу диг рес иј а, пред ст ав ље не само у опш тим црт ама и ли н азнака ма. Ме тодологија неп ос редних/конкре тизованих истра жива-ња. У овој ст уди ји циљ нам није б ио , нити би смо пак б ил и у

371 У истинитост наведене констатације читалац ће, осим на примеру назнака изнесених у овој студији, непосредно моћи да се увери – након сучељавања са низом конкретних системских целина, заснованих на универзалним/истоветним (тј. суштински блиским) кодним обрасцима – у најављеној, опширније конципираној монографији, која ће искорачити изван феномена културе у ужем смислу.

372 О стремљењима сличног типа у савременој науци (намерно избегавамо синтагму „научним дисциплинама“) већ смо говорили у овој студији. В., примера ради, напомену 173.

мо гу ћн ости да га ост ва римо, б ав љење ис торијатом од ре ђе них ид еја и на учних пра ва ца в езани х за и стр аж ив ање пр о блема кој е с мо фокусирали т око м и стражива ња. На име, у средсредили смо се пр евасход но н а саму гр ађу , која ј е – што ј е, н аравно , о чи гл-едно – не ис цр пн а у контекс ту нав ед ене про бл ем атике , не покуш-ав ај ућ и да б ли же улази м о у полемик у везану за с учељавање различи ти х теори ј ски х праваца. Тиме б исм о, у сваком случају , преусм ерили ток наш их ис тра живања у с ас ви м другом правцу, ш то би било по гр ешно са становишта ос новне у см ерен ости ове с ту дије, а т о ј е уво д у сасвим не посредно ис траживањ е у нивер-за лн е су штине ( ку лт урн е) стварнос ти. От кр иће ком ун ика ције и и нтелигенци је. У с ваком случа-ју , на јважн и је о ткриће о ви х ис тр аживања ј есте непосре дн о с уочава ње са к ом ун ика ци јом, од нос но – са специфи чном врс-то м и нтели ген ције и општења која је ут кана у разматран е систе-ме, ка о и у сам у нив ерз ал ни општ и к од, такође ја сно исп ољ-ен у најзна чај ни јим културн им (и пр ир од ни м) феноменима и систем им а. О ва врста комуникац ије – као ш то је већ на говештен о – л акше је схв атљива у конт ек сту теол ош ких увида него у кон-тексту н ау чн е пара дигме доминантне током претх одн ог, д ваде -сетог века.373

С тим у в ези, тре ба додатно на гл асити д а смо у ов ој сту-дији н ас то јали да по ставимо пи т ања која ни су била у обичајена, а ли која с е неизос тав но намећу у су да ру са чи ње ницама, сва-како н еобјаш њи ви м без пр имене све научн ог п ристу па и нових х ипотеза. У којој су ме ри наве де н е хипотезе пре расле у до-казе, н ека про це не чита оц и, али тек након брижљивих увида у изнесене ч ињ еничне окви ре.

373 Уп. са концептом синергије (Ј. Брија, Речник православне теологије, 200-201.). Такође упоредити, рецимо, са формулацијама изнесеним у делу Јустина Поповића – Догматика православне цркве (књ. прва, манастир Ћелије, Београд, 1980, 74 и даље, 89 и даље, 104 и даље, итд.).

302


303


V .4. КО НС ТРУКЦИЈА И/ ИЛИ РЕК ОНС ТРУКЦИ ЈА

ПЕРСПЕК ТИ ВЕ ТРАГ АЊ А ЗА ФИНА ЛНИМ КУ ЛТ УРНИ М СИС ТЕМ ОМ – ЗА ВРШНА ПОД СЕЋАЊА

Проблем неп осредне реконстр укције. Н а сам ом кра ју је

потре бно д а се јо ш ј едно м врат имо непос ре дн ој (ре )к онструкци-ји једи нств еног с ист ема ел еме на та ку лту ре , у смисл у к онк-ретног финално г резултата истр аживањ а пр ед ставље них у овој ст удији . С тим у в ези, из ложићем о једну врс ту с ажете заврш не реконс тру кције.

Почн имо о д под сећања да је општи стр уктур ни оквир к арактерис ти ча н за примарне културне матрице ба зиран на р елациј и 19-81(64) -17 . Ова ј оквир ук азује на образа ц т ипичан з а системе који се налаз е у осн ови пр иро дне ст ва рн ости – о д контек ста јединст веног сис тема елеменат а ку лтуре до генетс-ко г кодно г сист ема , али и к онкре тн их/ посебн их феномена који пр им ар но одређу ју целоку пн у ку лтурну с тв арност (н езав исно о д б азични х ка тегори ја предоченог је динстве ног си ст ема елеме на та ку лтуре) – од Биб лиј е (најзначајниј и и најут иц ајни-ји гл оба лни кул тур ни те кст) до д ек адн ог нумер ичк ог систе ма (најзн ача јнији и најутицајнији г лобални структу рно -ф ор мални си сте м) .374 На о вај начин, да кле, пре тенду јемо н а са гледа вањ е општег с труктурног о кви ра који у облича ва постој ећу стварнос т, од ко нтекста кул туре/дру штва и м иш љењ а до приро де, с асвим у ск ла ду са општим (филозо фским) пр едстав ам а о п ос то јањ у „три

374 У структури самог декадног нумеричког система налазе се, наиме, многобројне изузетно упечатљиве индиције, тј. примери складне уређености – у непосредној повезаности са универзалним обрасцима уоченим унутар кључних природних и културних феномена. С тим у вези, за нас су посебно упечатљиве релације између бројева 81 и 19, с једне стране, и 1 и 19, тј. 1 и 81, с друге стране (в. представу PMS/YY). Уп. P. Plihta, Božanski numerički kod, 108-109; в. поглавља 1 и 8 у: P. Plichta, Das Primzahlkreuz. Band II: Das Unendliche; в. поглавље 10 у: isti, Das Primzahlkreuz. Band III: Die IV Pole der Ewigkei; в. поглавља 25 и 31 у: isti, Das Primzahlkreuz. Band I: Im Labyrinth des Endlichen. Такође уп. и књигу: Adri de Groot, Number Theory in Light of Unifi cation Thought, 2005.

о сн овна сту пња и об ли ка р азвоја ма терија лне стварно сти“, к оји подразумевају „пр ироду, ми шљ ењ е и људско др уштво“. 375 Пр и том се че сто н аг лашав ало „д а при род не, друштвен е и психичке п ојаве чи не једну јед ин ствену ст варнос т а не не ка кав агрег ат и ли одв ојене ст упњеве развоја ма теријал ног садрж ај а света.“ 376

Када је ре ч о фи на лн ом кул тур ном мо делу ( у с мислу је дне врст е пери од ног система, к оји обу хвата ос но вне ас пе кте културе у уж ем и ш ир ем сми слу ), ње гови ини ција л ни , тј. најн-епо средније/на јпрециз ниј е рек онс труис ани (под )системи ( пр е свег а, п рим арни ј ез ич ко-логички мо дел и парамо дел катего-рич ког с ил ог из ма уз примарни мод ел др уш тв ен е/ култу рне комуникац ије , а ли и примар ни мит оритуа лни модел, па и еле-мен тарни м од ел коле ктивне пс их е) – ка о ш то не пос ре дно у оч-ава мо – јасн о ф ормир ају пре тходно наз начене п ар ад игматск е с истеме оп ште г типа , пр ису тн е у различит им културни м и пр иродн им ма нифестација ма. Ови си стеми с е н епосре дно насл ања ју на ст руктурни об ра зац прима рно г јези чко-логи чк-ог мо дел а, као иници ја лног сис те ма, чије ј е реалн о пос тојање у с тварност и утврђе но са велико м п рецизношћ у, заједно са реални м постојањем пр имарног струк турног о брасца на којем се о н заснив а.377

Усле д јасно уоч ен ог пр ису ст ва наве деног обр асца – ч иј у су стр уктуру п отврђива ле више ил и мање на гл ашене наз-на ке , уочен е у друг им ку лтурним мат ри цама, уз н еп орециву пот врду пос тој ања истих об лика, тј . модела у суштинским пр-иродним и кул турни м по јавама – дошло се д о логичне п ре-тпос тавке б азиране на идеји да упра во ова ј, не по ср едн о уочени образац ( уз ње гове ва ри јантне м анифестац ије, које с е такође дај у утв рди ти преци зни м с редствим а)378 јесте онај фундам ент-ални и у ниверз алн и струк тур ни оквир кој и пред ст ав ља основу примарних кул турни х и п рир од них фе ном ена. (К ао ш то смо 375 Bogdan Šešić, Logika i naučna metodologija, Naučna knjiga, Beograd, 1962, 35.376 Исто, 35.377 В. бројна објашњења изнесена у претходним поглављима. Пре свега видети потпоглавље IV.5.

378 В. претходно изнесена објашњења и шематске представе (в. ZZ, ZZO/1, ZZO/2; ŽŽ).

304


305


в ећ више пута н аг ла сили, додатн а непоср ед на сведоча нства о ис по љавањ у ово г об расца у по менутим к ључним фен оменим а биће из несена у засебно ј ст удији. ).

Другим р ечима , им али смо сас вим о дре ђене раз лог е да упра во нав едену стр уктур ну ма трицу по см атрамо ка о зајед ни чку фо рмалну ба зу к оја се на лази у о сн ови пр ет постављен ог јединстве-но г сист ем а елеменат а кул тур е, на ко ји с у нас т ако ђе упући ва ле и друг е назн ак е и анало гије, пр евасход но в езане за бл ис ке ре лаци је уочен е н а ниво у ра зличитих истр аживања су штински х културних ф ено мена (од В. Пропа и К. Ле ви -Строса до Б. Малиновск ог, Р. Барта, А. Ван Ген еп а, К. Г. Јунга, Е . Б ерна, итд .).

Из ових закључак а л огично је произаш ла и иде ја о томе да се усложњени п римарни с тру ктурни модел 19 -117- 1.053//1. 189 ( који см о наз ва ли укупн и/фи нални сис тем ус ло жњава-ња и ко ји одг ова ра ком пл ет ном/фи на лном м оде лу је дин ственог си ст ема е лем ената културе ) л огичн о наслања на н аведени базични систем/примар ни систем усложњава ња 19-81-17/ /11 7, к ао и н а б азични ( 17 x9=153 -ч лани) о кв ир јед инственог си ст-ема елеме ната ку лту ре (с редишњи с ист ем услож ња ва ња )379.

Да кл е, ф инални си ст ем усл ожњ авања под разумев а д еветостр уко у множава ње примар но г система усл ожњавања, з асн овано упр аво на спа јањ у 9+9 пр има рн их (под)система, у з додатно усложњ ава ње (за сно вано на ис ти м принципима ка о и у прим ар но м сист ему ус ло жњ авања) 9+ (1)+9 среди шњих елемена та, који ф ор ми рај у још један 1 17 -члани с ис те м/базични к атегориј ал ни с истем с редишњих е лемената, а на који се на-довезу је и опш ти 19-чл ани (9+( 1)+ 9) мод ел примарних систем а/б азичн и си ст ем културн их матрица, што даје т рочлани о рганиза цио ни принцип (19-1.05 3-1 17), са св им у духу (тр-очлане : 1 9-81-17 ) с тр уктурне орг ани зације примар ног сис тем а усложњавањ а (в . предс та ву ŽŽ). 380

379 И овде се сусрећемо са специфичним универзалним кодним бројевима 153 и 1.189, који су посебно назначени у Библији, као што смо имали прилике да видимо током претходних разматрања; в. поглавље V.2.

380 В. претходно изнесена објашњења. Такође, уп. предочени модел усложњавања са тзв. Канторовим тријадним скупом и аналогним енеадним скупом (в. у: М. Ракочевић, Његошев исконски логос 2, Интерпрес, Београд, 2003, 197).

306


307


О реално сти ку лт ема . Према то ме, ако ре зимира мо, на ос нову иници јал них пр има рних кул турних м атрица (п оче в од прим арн ог је зичко-л оги чког мо де ла , састављеног о д матриц е су да и матриц е категори ја ), к ао и ост ал их показа те ља к оји упу ћу ју на одг ов ар ајуће ана логије и симетр иј ско-ха рм он ијске р ел ац ије, у с та њу с мо да – с леде ћи пр едо че не ме тодолошке пр етп ос тавке – непосре дно с агледа мо ј ед ан од на јлогичн ији х начина у сложњавања/к омбиновањ а базич них културн их о бр-азаца. Ови об расци ( у да том кон те ксту) у обл ичавај у мноштв о н ових еле мен ата, гра дећи неизм ер но сложен у културн у и пр ир-од ну стварн ост . У навед еном смисл у, уочен и п рот омодели пред-ставља ју , дакле, стру кт урно-с емантичку осн ов у ка ко ку лт ур е у уже м зна чењ у, так о и с њ ом неп ос ре дн о пове заних п сих о-ло-гичк о-лингви ст ич ки х кат ег ори ја , које пре дстављ ај у базу за ис-пољавање ц елоку пно сти културни х по јава (усле д че га се м ора ју пос матр ати као сас тавни део проширеног к ултурног систем ско г конт екс та).

Ка о ш то смо ви дели, ос новни е ле мен ти прима рн-их културни х ма трица, однос но п ро то култеме , ме ђусобно с е п ов езују ( пр ек о одговарај ућ их , сис тем ски предо дре ђених ком бинациј а) и форм ира ју сек унд арн е елем ен те прим арних култ урн их матр иц а (секун дарне к ул теме), ко ји – у конте кс ту пр едочен ог оп шт ег модела – пред ста вља ју др угосте пене у ни-ве рзалије, у с мисл у превас ходно апст рактн их је дини ца, без непос ре дних озн ак а (тј. ре чи које дирек тн о на њих упућ ују) у ј езику.381 Међутим, т о их ни как о не чин и м ање ст варним, ј ер су он е реално п остој ећи к ул ту рни а то ми, у смис лу и де јних об-раз аца који об лик ују цел оку пност исп оља вања пар ади гма тског к ултур ног п ро стора. Н а могућно ст експлиц итн е реалн е з аснова-нос ти навед ених кул те ма и пр имарн их културни х м атрица ( уп-раво у оп ис аном конструкцијско м к онт ексту ) уп ућују унутар си-стемске ос е, тј. се ман тичке рел ације, ко је свед оч е о постојању осмишље ног поретка .382 Нав едена п ов езивања – на ни воу 381 В. поглавље IV.6.382 В. бројне/одговарајуће шематске представе (пре свега О+ и ММ, или пак

PMS/C//3 и PMS/C//4), изнесене у претходном делу текста. Такође в. и последњи део овог поглавља, као и додатке који следе.

пр има рни х и секу ндарни х култема – пре дставља ју на јп риб-лиж нији м одел који с мо могл и д ат и у циљу у споста вљ ања је дн е врс те мапе функцио ни сања култ уре (о дн осно манифест ац ије „у ма у к ул ту ри“). Др уги м реч има, ово је о дгово р кој и п ро из лази из задатк а којим је з апочело наше истр а жи вање, а то ј е зада та к (обаве зно г) (ре )к он струис ањ а јединств ен ог/период ног си ст ема е лем ен ат а култу ре, бе з об зи ра на ст епе н реал не заснованости овако конц ипира но г/замишље ног моде ла .383

Да ли је реч о к онструкциј и ил и реконструк ци ји – оста је да се види384, уз на помен у да су ини циј ални подст ицаји и основ-ни конс трукт и н аш ег систе ма , по све му судећ и, н еи зоставн о за сн ов ани на реа лн о по стоје ћим чиње ницама и показа те љи-ма.385 У ј ед на чи нама ко је су поред познатих величина под ра з-уме вале и непозна те , учињ ен је н апор да се ра ци онално укл-опе и повежу н ајл ог ичн ија ре ше ња, о дносн о еле менти (дакл е – п от енцијалн е кул теме к оје нису мог ле бити д етекто ване на н еп осредан на чин) и могућ ност и . Виши с теп ен указива ња на реалн ост (ре)ко нс труисани х си стема, тј . решења, уз већи б ро ј доказни х комплекса , о ст вар ив је у окв иру прошир ени х траг ања за (п отенција лн им ) ун иверза лни м културно-прир од ним ко дом и одговара јућим си стем има, шт о је за датак кој им ћем о се са-свим к онкретно б ав ит и у нашој нар ед ној моно графиј и (к оја се на довезуј е на ову сту ди ју ).

Умес то закљу чка . У сваком сл учају, к ом плетир ан е предс та ве једин ственог си стема елеме нат а културе и његових кључних аспека та (в. пре дс таве Ž , Ž1+, O , O+, M M, ZZ итд .) указу ју н а егзи стенцију ур еђених унутарс ис темски х комплекс а, 383 В. поглавље 0.1. (Универзални задатак).384 Феномен културе је услед своје комплексности, засноване на егзистенцији

огромног броја свесних индивидуа, у знатној мери теже сводљив на базичне структурне матрице него што је то случај са природним феноменима. Услед тога, о (ре)конструкцији периодног система елемената културе не може се говорити на исти начин као о реконструкцији, на пример, периодног система хемијских елемената или генетског кода.

385 Овде се, пре свега, мисли на примарни језичко-логички модел, али и на бројне друге примере постојања склада у културним и природним феноменима. Рецимо, и склад протобиблијских бројева предочен у поглављу V.2. (Чудесни бројеви) такође представља, несумњиво, објективно засновани модел.

308


309


који – са св оје стр ане – так ође упућу ју н а могућн ос т пост ој ањ а склад а т ј. орга нск е пове зан ости из ме ђу разли читих примар-ни х ку лтурн их ма трица. (Наведени конт ек ст смо неп осред но нагласили , к ао што је већ речен о, у о квиру шематских пре дс тава О+, ММ и – на посред ниј и начин – Ž 1+). Међу т им – тр еба јо ш је дном на гл асити у скл ад у са пре испит ив ањем на ведене р елац-ије к онст рукција /р еконструкциј а – сасви м очигледн а систем ска уре ђенос т пр е свега је уочљи ва на ни воу трој ства које са чи ња-вају п ри ма рни језич ко -л огички модел ( Y1) , пар амодел кате-горичк ог силог из ма ( Ђ1 ) и примарни модел друш тве не/ку лт ур-не ком ун ик ац ије (Ш 1) .

У в ез и са претходно и зне сеним чињ еница ма, може-мо резимирати да с е п римарне к ултур не м ат рице кој е см о (ре )констру ис ал и – и ко је сачи њав ај у јединст вени си ст ем елеме-ната ку лтуре – за сн ив ају на та чн о одређ еним, јасно уочени м и дефи нисаним (у великом бр ој у и о д стране дру ги х ау тора!) систе мс ким кара кте ри стика ма тј. аналоги јам а, које у пу ћују н а постојање једи нс твених, орга нски уо бл ич ених ц ел ина, иа ко је м огуће уочити јасну град ацију/разл ику између из весних (Ш1 , Ђ1 и, пр е свега , Y 1) систем ски х оквира – посебно наглашену у ше матским пр едстав ама Ž1+ и XX X, ал и и ММ – у односу н а ост але п римарне кул турне мат ри це (које ипак нису та ко јасно „ систем ск и потенциране “ ка о управ о по ме нуте) .

Д ру гим речи ма, у св им наве де ни м случајевима постојали с у јасно ут вр ђени индикат ори – као што је то п оказа но у студији – на о сн ову који х је би ло могуће и звр шити ( ре )к онструкц ију у тачно од ре ђеном, претход но пр едочен ом правц у.

ДО ДАТ АК PMS/0

Н АТКУЛТУРА

ДОДАТН И КОМЕНТАРИ УЗ ШЕМАТ СК Е ПРЕДСТА ВЕ P MS /PP1-4

Оп шти оквир. У сви м наведе ним сл уч аје вим а (пред ст-аве PMS/ PP1-4) в иди с е јасно п арадигматско присуство другог/недостајућег аспе кта [ са ст ав љеног о д (17 + 17 =) 34 елемента] , к оји на доп уњ у је навед ен и системски оквир у контексту димензионалн е релац ије 19 + 81 (64) + 17 = 117 (+1 = 118; општи контекст 117-120)386, односно 83 + 34 = 117 (+1 = 118), тј. 81 + 2 + (1) + 34 (= 8 1 + 36 /37) = 117 /118.387 ( По двлач им о да је ово с амо једна, су штинск а ди мензија си ме тријско- хар мон иј ског по рет ка, израж ено г у на ве де ни м, најзначајнији м приро дним и кул ту рн им феноменима .)

386 Уп. са Ракочевићевим открићем специфичног системског контекста аминокиселина, где су наглашени управо бројеви 117, 118, 119 и 120; в. представу ПМС/Б. Такође в. и напомену 45.

387 И у стандардном периодном систему елемената јасно се препознаје универзални образац 81 + 37 (36) = 118 (117). Наиме, елементи се – на органски начин – могу разврстати тако да буду „подељени на s, p, d и f елементе, а према начину попуњавања електрона. Само s и p електрони попуњавају спољне орбитале. Код s и p елемената валентни су само ови електрони. Код d елемената су, по правилу, валентни d електрони који се налазе у претпоследњој орбитали. Елементи f групе имају валентне електроне на f орбитали из треће сфере, посматрано споља“ (Vladislav Janković, Hemijski elementi, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2002, 20). Када на овај начин разврстамо хемијске елементе (в. представу ПМС/Р), уочавамо чињеницу да има 11 s-елемената + 42 d-елемента + 28 f-елемената (укупно 11+42+28=81) на левој страни/половини периодног система и 37 p-елемената на десној страни/половини (81+37=118). Осим тога, од посебног значаја је чињеница да структура периодног система хемијских елемената кореспондира и са структуром простих бројева (в. табеле 1, 2 и 3 и одговарајућа објашњења у: С. Ђукић, М. Ракочевић, Идеја тродимензионалности периодног система у изворним радовима Мендељејева; в. пре свега стр. 118-123).

310


311


С тим у вези , ком плетни/ пр ед очени (83/84-ч лани) ге нетски к одни с ист ем допу њује с е и 3 4-чланим саж етим и зра зом ге не-тског кода, з ас но ваним на бази чн ом бинарном мод елу (тј. на рела цији пурин – п ири миди н); в. пр едста ву ПМС/Џ. Ка да је ре ч о јединс тве ном си ст ем у хемијских е лемената , сис тем ски карак те р наве де но г 83-84-чланог окв и ра додатно је по двучен чињен иц ом да је збир преос талих 17 (непар ни р едни броје ви) + 17 (п арни редни бројев и) елемената – у контексту укупног 118-чланог система – управо 85 + 87 + n + 117 = 1 .7 17 тј. 86 + 8 8 + n + 11 8 = 1.73 4 ( шт о су ка рактерист ични нумеричк и п ринцип и, з асновани уп раво н а бр оју 17 ( !) , посебно подвуче ни у к онтексту библијски х бројева). С д р уге стране, ка да се почне од б роја 84 , з бир преост али х 18 ме тас истемск их броје ва (елеме нти без стабилних/природних изотопа) изн оси упра во 84 + 86 + n + 118 = 1 .81 8 (!), ш то додатн о на глашав а ре алност и ра ционалну уок вир еност наведеног сис те мс ког конте кс та; в . п редста ву ПМС/ЏЏ. ( Ови м рач ун ањем је такође по твр ђен/на глаш ен и гран ични полож ај број а 8 4 у дотичном системском оквиру.388)

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/Б

388 Уп. са реконструкцијом јединственог система хемијских елемената Милоја Ракочевића, заснованом на 6 базичних група од по 14 (укупно 84) елемената; в. М. Ракочевић, О универзалном коду природе, 12.

ДОД АТНИ ТЕК СТ УЗ ПМС/Б: Бр ој атома у бочним низ-овима ами но ки селинск их молекула . Ун ето на основу: М . Ракочевић, Њег ошев ис кон ски логос 2, 200 (табела 4). В. додатна о бја шњења у: ис то, 200-202.

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/Џ

312


313


ДОДАТ НИ ТЕКСТ У З П МС/Џ С ажета/„б азична“ кл асифи-кациона ш ем а ге нетског к ода. Унето на основ у: A New Classifi cation Scheme of the Genetic Code, http://www.imb.jena.de/~sweta/genetic_code2/ (Thomas Wil-hel m and S vet lana Nikolajewa, J. Mol. Evol.:59 :59 8-605, 2 004 ). В. додатна обј ашњења у: исто.

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/ЏЏ

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/Р

314


315


Д ОДАТН И ТЕ КСТ УЗ П МС/Р: Стан дардна/кла си чна пре-дст ава пер иод ног система елемената. У нето на ос нову: V. Janković, Hemij sk i elem enti, 1 7 (sl.14). В . додатн а објашњ ењ а у: и сто, 16- 20 .

П ро тобиб лијски бр ојеви. Ос им тога, и систем протоби-бл ијских бр ој ева та ко ђе јасно у казује на прису ств о упра во 17 + 1 7 до датних елемената/бр ој ева, с обз иром н а т о да по-ст ој и та чно 17 р аз личитих ( бро ј 403 се пона вља д ва пута) ф ин алн их прото биб ли јск их број е ва (у контекст у 9 + 9 при-мо рд ијал них преп от опних и послепотоп ни х праотаца ) и 17 р азличитих п ротоб иб лијск их бро је ва (б рој 8 00 с е понавља дв а пута) ве за них з а г од ин е жи вота нак он рођења си на -нас-ледник а, при чему се добијају кара кте ристични резул тати, тј. си ме трични б роје ви (9. 898 и 8.855; в. пр ед ст аву PMS/N N), који ј асн о указу ју н а системски каракте р и з начај н аведених ст ру кт урн о-нумеричких комплекса. И збир о ви х резултата т акође је ка ракт еристи чан (9.8 98 + 8.855 = 1 8.753), упућујући на прис у ство два суштин ска/п осе бн о наглашен а библијс ка броја – 187 и 153. Наиме, оба ова бро ја засно ван а су управ о н а бро ју 17 (17 x9 =153, 17x11=18 7), и оба су п осеб но нагла шена на п оч етку Биб лиј е, одно сно – ве ћ у првом циклусу б ибл ијских књига (Мо јсијев о Пе токњиж је) , с амом чи њеницом да је збир поглавља у свих 5 књига Мој сијевог Петокњиж ја упра во 187 (!) (50+40+27+36+34), док ј е збир по-главља у п рв е 4 књи ге у право 153 (! ) (50+40+ 27+ 36). Ос им тога, за јед но са на веде ним бро јев им а – у пред-оченом контексту – посебн о је нагла ше н и суш тински у ни ве-рзал ан систе мс ки број 1 17 (ко ји , уостало м, уоквирује и систем пр от обиблијск их б ројева у управо пре доченом смислу: 83 +3 4 = 117), с обзиром на чињениц у да је зби р поглавља у прве 3 књ иге Библије баш 117 (50+40+27 )! Прем а том е, виде ли смо – са свим н епосре дн о (!) – да се ист и структу рно -нумеричк и о бразац п ој ав љује свуда , о дн осно – у н ајзначај ни јим природн им и култ урним ф ен омен има, с а подједна-ко наглашеном упо рнош ћу и у к ристално јас ном ма нифест ном

обли ку. Управо то би б ио и су шти нски о бр аза ц оног универзалног к ода за којим су многи тр агали. П аскало в н умеричк и т роу га о. Ова ј обр азац је, ис то тако, при сутан и у нут ар базич них /најзнач ај нијих нум еричких ст-руктур а (у контек ст у идеалтипск ог, д ек адн ог број чаног си ст-ема), од ко јих ћемо ов ом прилик о м – као карактер и стичан пр-им ер – наве с ти тзв. Пас ка лов нумери чки т роугао. Реч ј е, наим е, о особ ен ом – троуг аоно засн ов ан ом – усложњав ању , тј. бројчаном уве ћав ању нумеричког комп лекса ба зи раног на три поч е тн а броја 1 (в. п ре дставу PMS/ XX //1). Унут ар наведеног б азичн ог троугаоног обрас ца нал аз и се 45 ци фар а и 36 б ројева, шт о у ку пно изн ос и 81. Уз т о, унутар на ве деног ну меричког тро угла у становљујемо и ч ињеницу д а пост оји 19 број ева са цифром 1 на пр вом месту, уз 17 броје ва са другим ци фра ма на првом м есту ( в. п редста ву PMS/XX//3). Исто тако, о вд е је прису тн о и 17 број ев а/елем ената ( чи ји је зб ир 3 7) у прво ј половини да те нумери чк е стру кт ур е, коју сачиња ва ју једно ц ифрени бројеви, уз упра во 19 бројев а/елемената у друг ој половини троугла, почев од првог двоци фре ног броја (10), па до к ра ја (у з укупни зб ир 37 + 37 = 74); в. представу PMS/ XX//2. Дакл е, по но во в идимо уни вер зални н умерички образац 19 – 17, ко ји се склад но н адовезује на прим ар ни прин ци п (45+36 ) 81 (у оквир у уни вер залне ре ла ције 19-81-1 7). Р еа лнос т навед ен ог системс ког о кв ира додат но потврђ уј е и низ д ругих симе три јско-хармонијских каракт ер истик а, почев од рел ац и ја веза ни х за примарни б ро ј 19 ( в. – осим дело ва веза-ни х за претенциоз но упоређивање са стру ктуром Курана – The spe ci al posi tion of th e n umb er 19 in the c on st ructi on of the f rac tal t ri angle; ов де су предст ављене м ног е о д рела ција ко је смо п ре-тх од но наве ли, наравно – без у вида у у ни ве рзални кодни об-разац и одгов арајућ и системс ки к онтекс т к оји п ред очава мо у овој ст уд иј и). Исто тако, реа лн ост нав ед ен ог сист ема додат но потврђује и чињеница да зб ир (36) б ројева у наведен ом ко мп лексу износи 255, док је зб ир (4 5) цифа ра упр аво 1 11, шт о укупно износи 255 + 1 11 = 366 (ка ра ктерис тичан ун ив ерзални кал ендарс ки број) . С

316


317


д ру ге стране, збир бројева унутар наведеног комплекса, који с е могу делити са 3 (96), са 2 (68) и са 1 ( тј. ни са 3 н и са 2 ), изно си управо 96 + 68 + 109 = 273. Ов о је, так ође , унив ер за лн о распро-стр ање н број, к оји се у мно ги м пр иродни м и културн им фен-омени ма ср еће за једно са бро јем 366 , ф ормирајући специфичан универзални нумери чки контекст.389

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА PMS/XX//1

Д ОДАТНИ Т ЕКС Т УЗ P MS/ XX//1: Па ск ал ов нум ери-чк и троу га о – базичн и оквир.

В. додат на обја шњ ења (изузимајућ и неоснована пор-еђењ а са Кураном) у: The spe ci al posit ion of the number 19 in the con strustion of the fr actal t r iangle.

389 В. у: P. Plihta, Božanski numerički kod, 121-124.


Д ОД АТНИ ТЕКСТ УЗ P MS /X X//2: Пас ка ло в т роугао – ре лација 19 /1 7 (у кон тексту по дел е на по ловину са једноцифр-ени м бро је вим а и половину од пр вог двоцифрено г б роја до кра ја).

В. додатна обј ашњења у : исто.

318


319



Д ОД АТНИ ТЕКСТ УЗ PM S/ XX//3: П аск алов т роугао – релац иј а 19/17 (у к онтекс ту поделе на бр ојеве са п очетн ом цифром 1 (19 бр ојева ) и н а друге бројеве (1 7 њих ко ји не почињу цифр ом 1)).

В. додатна о бјашњења у: ис то.

Рел ац ије број ева 19 и 81 ( контекст 1-1-8- 9). М еђутим, кљ уч-ни доказ з а ре алност у ниверзалног ко дног о брасца, з асн ованог н а предоче ним ре лациј ама , нала зи се (као сва ком видљив и доступ ан феноме н) у сам ој сржи декадног нуме ри чк ог си ст ем а, и т о упр-аво ун ута р с трукт уре бројева 19 и 8 1, који одређују наведену/ разматрану уни верзалн у ма трицу390 (в. предс та ву PMS/YY).

390 В. у: исти, Das Primzahlkreuz. Band II: Das Unendliche, 6-10.

О чему је, д акл е, реч? У право о ч иње ни ци да б рој 81 п оде-љ ен са 19 (81:19) даје резулт ат (одно сно , понављајућу ну меричку се квенцу) 4,263157894736 84 2105, који с е са стоји од 1 +18 б роје-ва, при чему је зби р ових 18 бро јева који сачиња ва ју предочен у секвенцу у пра во 81! С др уге стране, када с е б рој 19 поде ли са 81 добија се понављ ај ућа се к ве нц а 0,234567901, с астављена од пр вих 9 целих приро дних бр ојева ( из узим ајући бр ој 8), чи ји је збир упра-во 37. На овај начин, сасвим н епо ср ед но се испољио у ниверз алн и с ис темски ко нтекст 8 1 + 37 = 11 8, карактер истичан и за друг е нај-значајн ије културн е и природ не системе, пре све га – за ј еди нствени си стем хе ми јс ких елемената, заснован на 81 елементу са п ри ро-дним/стаби лни м изото пим а и 37 (2 /43 и 61 + 1/ 84 + 3 4 (1 7+17) ) е леме ната без при род них/стаб ил ни х изо то па .391

Осим т ога, нав еде ни јед инс тв ени с ис те м хем иј ских е ле-мената декодира се упра во у контек сту резултат а рел ације/д ељ-ења бр ојева 81 и 19 (контекс т и стакнутог библиј ског бр оја који означава у купан број поглавља у Библ иј и – 1.189!) , кој и износи 4,26 3.. ., с обзиром н а то да се потп ун а симетриј ск о- ха рм онијска (али и с емантичка) уоквиреност система доб ија тек распоређива-њем у пр ав о бро јева 4, 2 , 6 и 3 (уз кљ уч ни, централни б рој 19) на главне позициј е које одређују дотичне подсис те ме392 (в. п ре дс-таве ПМС/Ч//1- 2) . С дру ге с тране, и када се број 1 по дели са б ројевима 19 и 8 1, такође се добијају исте стр уктурно-нумерич ке рела ције као и у претходном случа ју ( 81:19 – секвен ца од 1 +/18 бројева који дај у збир 8 1, и 19:81 – сек ве нца о д 1+/ 9 бр ојева који дају збир 37)! Д ругим ре чим а, 1:19 даје пона вљ ајућу секвенцу 0+052631578 94 73 68421, која с е сас тоји од ( 1+) 1 8 бројева ч иј и је збир 81, док релација 1:81 фор мира секвенцу з асновану на број ев има 0+ 012345679 , којих им а 1+/9 и чи ји је зб ир уп раво 37. Дакле, поново имамо „ на делу“ у ниверзалан ст руктур но -нумери-чк и окви р 81+37=11 8. Као што видимо, и овде се – на ви ше планова – поново уобличио принцип 1-8-9 т ј. 1-1-8 -9 (збир ових бројева је упра во 1+ 1+8+9=19, тј . 2+17= 19! ), посебно н аг ла шен

391 В. у: исти, Das Primzahlkreuz. Band I: Im Labyrinth des Endlichen, 437-450.392 Исто.

320


321


биб лиј ски бр ој , а ист овр ем ено и онај који п ре дстав ља број еле-мена та у ф ина лном модел у у сложња ва ња , који м уоквирујемо ре конструкциј у на шег ј ед инс твеног систем а елеменат а култ-ур е (в. пред ст ав у ŽŽ) . Пр едочен и ну мерички принцип т ако ђе је јасно изр ажен и у дужинам а наведених с ек венци (1 8 и 9 ; уз поче тни б рој/1, п ри нцип 1- 1- 8- 9 и овде се у п от пун ости ман-иф естује )393, неосп ориво св ед очећи о и нт елиген тн ој , комун ика-ци јски усм ереној с ушт ини, к оја се налази у кореним а у облича-ва ња /постојањ а д екадно г нум ери чког си ст ем а као гло ба лно г култур ног фе но мена (уз Б иблију, ов де посебно фокусираног, а вероватно и најприсутн ије г).

393 Упoреди, примера ради, са имплицитним присуством нумеричког принципа/броја 1.189 у сакралној геометрији, у вези са нумеричко-геометријском прогресијом на бази системског раста тзв. „дијагоналних“ и „ивичних“ бројева, у контексту величина које прате увећавање квадрата (по принципу 1, 2, 5 12, 29 – 1, 3, 7, 17, 41). Као што видимо, бројеви 29 и 41 (означавајући странице и дијагоналу 5. квадрата) производе управо вредност 29x41=1.189. В. представе ПМС/Ж//1-3. Такође в. и напомену 379.

322


323


ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/Ч//1

ДО ДАТНИ ТЕ КС Т УЗ ПМС/Ч// 1: К омплетира ни систем х ем ијских елемената са с табилним/п риродн им изотопима (у контексту релације 11 + 8 = 19). Унето на основу: Fa kir60, The Koran & The C ode 19 i n The Chemi s tr y; P . Pli cht a, Das Primza hlk re uz I, 44 9.

В. д од атна објашњења ( из узимај ући коментаре који неосн-овано настоје да пов ежу Куран са наведе ним системом) у: ист о; P. Pl ich ta, Das Primzahl kre uz I , 446 -450.

ШЕМАТСКА ПРЕДСТАВА ПМС/Ч//2

324


325


ДО ДАТНИ ТЕ КС Т УЗ ПМС/Ч// 2: К омплетира ни систем хе мијск их ел емената са ст абилн им/ природн им изотопи ма ( у контекс ту система засно ваног на принципу рас тућих бројева – елем ената). Унето на ос нову: F aki r60, n . d .; P . Pli cht a, Das Primz ah lkreuz I, 4 47 . В. до датна о бја шњења (и зу зимајући коментаре к оји говоре о повезан ости Курана и систе ма елемената) у: ист о; P. Pl ich ta, Das Primzahlk re uz I, 44 6 -4 50.

ШЕМАТСКЕ ПРЕДСТАВЕ ПМС/Ж//1 -3

ДОДАТ НИ ТЕ КСТ УЗ П МС /Ж//1 -3: Нум ер ич ко- геометријска прогрес иј а на б аз и системског увећа вања/раста „дија гоналних “ и „иви чних“ б ро јева (цр тежи 1, 2 и 3). Ун ето на основу: Robert La wlor, S acr ed geometry, Thames and Hu dso n, London , 19 82, 41. В. до да тна објашњења у: исто, 38-43.

326


327


Св ед очанств о о интелиг ен тној на тк улт ур и. Из а сви х о вих и овак ви х правил но сти очев идно се на лаз и инте лигенција кој а п рвенствено св едо чи о ли чн ост и – да кле, о с лободној в ољ и, а не о нужности и ли о формал ни м предисп озициј ама сис тем а, тј. и нте лиг енциј е ( као о он има к оје ф ор мирају у право овакв е природ н е и наткулт ур не си ст е ме) . Наша истражи вањ а указал а су на чи таво, изузетно и многоди мен зио нално, мно штво пр ав илност и наведен ог типа, а ли ћ е оне би ти пред ставље не у посеб но ј ст удији . Из међу оста-л ог, прика за ћем о и прим ер е који упућују на непосредну повеза-ност ра змат раних нум еричк их принципа 1 -1 -8-9 и 4-2-6- 3 – осим у оквир у ј единс твеног систе ма х емијск их еле ме ната – и на пл ану анало гно г (ба зични с ис тем ко ји одређ уј е „живу пр ироду“ наспрам базичног сист ем а који одређује „нежи ву природ у“) гене тског ко да.

ДО ДАТ АК XXX/0

У КУПНИ ПРИРО ДНО-К УЛТ УРНИ СИ СТЕМ

Д ОД АТНИ КОМЕНТ АРИ УЗ ШЕМАТ СКУ ПРЕДСТАВУ XXX

Идеј а ре конст ру кц ије све обухв атног ун и верзалног с истема. Oву књигу с мо з апочел и н аво ђењем јед не врс-те мисаоног е кс пер имента ко ји је по дразуме ва о поста в љањ е необичног задат ка – да ц ело куп ну кул тур ну с тварно ст покуша-мо обухв ат ити на јед но м мес ту , представљањ ем једин ств еног мо дела/обр ас ца. Потпу но ист о можем о започе ти и ово до датно по глављ е, ко је се нал аз и н а крај у књ иге и ко је у нај кра ћим могући м цртама к ом ен та рише и објашњ ава предо чен у шем-атску пр едстав у XXX, односно одг овара јућ и укуп ни природ но-кул турни мо де л. Др уг им речима , и о вај додатни коме нтар/п ог-лавље мо гли бисмо започети реченицо м „за мислимо да је п р ед на ма необ ича н з адатак – од н ас се тр ажи да цело купну ст ва-рност обу хвати мо предс тављањ ем је динств ен ог модела“, пр и ч ему се за да та к не може избећи, нити прогл ас ити прет ешк им или б есмислен им . (По дразум ева с е, све ово ће бит и урађен о у на јкраћим цр тама и прели минарним назнака ма. )

У св ако м случ ају , сама идеј а (ре)к онстру кци је општег/ук упног при род но-култур но г си стема – као м одела ко ји п ретендуј е н а кр ај њу универ за лн ост – н епоср едно се ост ва рује де тектовањем и сис тем ати за цијом а нал огија изм еђу систе мс ки х целина уочених у окв иру н ајзнача ј ни ји х п ри родних и култу-рних феноме на. Као ш то с мо већ нагласи ли, на јупечат љивији п ри родни сист емски ко нтексти /феномен и – кој и пре дставља-ју основу а ) не живе и б) жив е природе – је су а) ј единствени сис тем х емијск их елеме на та и б) генетс ки код . С др уге с тр ане, као на јзн ач ајније ку лту рне фен оме не – на основу к ри теријума њихове ( све )присутнос ти у гл об алном ко нт ексту и опш тег з на-чај а за развој човеч анс тва – с вак ако можемо и зд војити а) дека-дни нуме ри чк и систе м и б) Библиј у.

328


329


Кр ен увши од ове п ола зн е тачке – на кон сп ро веде них ком па ра тивних истра жи ва ња пос еб но наглашени х хармон ијско-си ме тријских р ел ација унутар навед ен их фе номена (о д особ-ен ог опш тег з начаја) – долазимо до (р е)к онструкц ије општег /у купног мод ела, з ас нованог на (4 +1+ 4+1)x4 по дсист ема, у чијем се средишту (логично) н ал ази управо примарни култ урн и системски оквир [с а а) у жо м и б) пр оширен ом варија нто м]; в . предс та ву XXX.

К ао ш то видим о, наведе ни у купни п риродно -култур-ни систем ус поставља доследн у с трукту рну аналогију између ук упног кул турно г система и у купн ог пр иродног си ст ема, п ри чему се укупни културни с истем (= једин ств ени си сте м елем-ена та кул туре) ло гично см еш та у среди ште опш те г природ но-културн ог система.

Лог ос и н ивои кому никације. Чи тав пр едочени к онце пт оств ар уј е се (тј. мет одоло шки је мог ућ) на ос нов у идеје о е гз-истенцији к омуника ци јског ат ома који пре дставља си нер гијск и мо ст између У ма/Л огоса и ч ов ека. Та ко ђе , ов ај кон цепт с е л оги-чно п овезуј е и са теист ичк им зна чењ им а и конота ци јама, к ој е упо требље ни п ој ам Лого са – у контекс ту за к ључ ака ове студије – не изоста вно по дразу мев а. 394

Д акле, Ло го с (који о бу хвата и ко нтекст п ом иња ног се ман-тич ко-инф ор ма ци јс ког уређ уј уће г фактор а/ СИО -фактор )395 ус-по стављ а си нерги јску ком уникаци ју са поједи нц им а/личнос ти м а и ко ле ктивима/нар од има пу тем бр ојних, се ман тички уоб лич ен их , с мисаоних целина тј. о бј ек ат а, који и мају синхрон иј ск и и син хр он-ицитетски предз нак. 396 Ова ко мун ик ација одвија се на различити м пл ан ов има, о д н ивоа до ступног п оједин ци ма ( ауто- си нх ро нијски тј . индиви дуа лни сми саони при нц ип) – који п од разумев а испо ља вање и уочава ње необич ног смисла у сва код невним пој ав ама. Дру гим 394 Аналогно овоме, „у хришћанској литератури Бог је идентификован као врховни ум, главни носилац реда и поретка, што такође има ослонца у значењу израза логос које је имао у старој грчкој филозофској мисли“ (П. Милосављевић, Обнова логоцентризма, Књиготворница Логос – Ваљево, Јасен – Никшић – Београд, 2009, 104).

395 В. поглавље II.1. 396 В. напомену 79.

речима, ов ај прин цип се зас ни ва на пар адиг матској мог ућности/пр едс тави да ра зли чити љу ди – у ра зл ич ит им прос то рним, врем-енским и култу рним конт ек ст има – чита ју одгов арајућ е „з на ко ве кра ј пута“ (ко ји ут ичу на фо рми рање и истинск их личних/инд ив-идуалних м ит ова тј . р азгранатих семант ичк их мрежа и з а плета, а у к ој има се појед ин ац суочава с а б ројни м синхрон ијским п ојавама), на необи ча н на чи н пов еза не са датости ма њиховог л ичног живо-та.397 И ста в рс та ком уника ци је по те нција лн о се одви ја и на 397 У овом смислу, посебно илустративно је једно сведочанство више пута поменутог хемичара-математичара Петера Плихте. Наиме, „сама природа мора бити, дакле, уређена у складу са децималним системом. Ово и наоко изгледа уверљиво зато што нумерички простор око тачке захтева такву правилност за своју експанзију. Материја која се појављује у простору није створена чаробним штапићем, већ искључиво по правилима савршеног склада са законима по којима је и сам простор уређен, баш као што одређен кључ одговара својој брави. Људи имају десет прстију, ми рачунамо користећи децимални систем. Ово наши математичари не би по кратком поступку предали ‘царству коинциденције’, да су били упознати са хемијом. Знали би да су сви стабилни хемијски елементи сврстани у десет облика изотопа. Ако се број 1 подели са 81, број 81 мора прво бити увећан до 100. Чак и ако се иста калкулација представи у неком другом систему, не у децималном, деоба не може бити израчуната без комбинације са бројем 0. 100/81=1 + остатак 19. Проучавао сам два броја, 1 и 19, већ двадесет година због 20 аминокиселина и 20 чистих изотопа, а да нисам далеко одмакао. Можда сам коначно нањушио прави траг. Преостала вредност 19 мора поново бити подељена са 81: 19/81=0,234567... Примарни број 19 је одговоран за следеће хронолошке нумеричке серије децималног система (без броја 1). Резултат рачунице 100:81 је 1 + остатак 19. Коначно сам стигао до тајне која се крије иза бројева 19 и 81. То ми сада није дало мира. Одједном сам осетио сензацију: снажан бљесак светлости прострујао је мојим телом. Зурио сам у календар на зиду. Обележавала га је година 1981“ (P. Plihta, Božanski numerički kod, 109; читаоца упозоравамо на донекле неадекватан превод; подвукао И. Т.). Исти овај контекст се релативно често појављује и разматра и у текстовима аутора којима се, као доминантна (без улажења у расправу око исправности оваквих формулација), углавном придодаје одредница/предзнак мистицизам, и поред тога што поједини њихови текстови имају научне претензије. У овом смислу је карактеристичан случај Спасоја Влајића, у чијим су текстовима вишеструко присутна сведочанства типа: „Наводимо пример за синхронистичко ‘чудо’. Догађај се одиграо у просторијама издавачке куће ‘Мирослав’ пред десетак сведока. Само што сам рекао: ‘За нас је важно да сачувамо мир’, а улази Мира Б. У наставку

330


331


нив оу доступном кол ек тиви ма (нив о етноса/н арода/н ациј а; у с рп-ско м конте кс ту то б и био с рби стички пр инц ип, у см ис лу ком плек-са специф ичних ан а логија које ц елокупност и сториј ск ог раз воја у обличавају у ви ду сми саоног т ока у чије м се сре диш ту налаз и српски ет но с) , све до општељудс ког ко нтекста (ниво ан тр оп ичког п ринципа).398 разговора скрећем пажњу присутнима на испољено синхроницистичко поклапање и смирено настављам: ‘Јединствено поље се одшкринуло. Ако продубимо смиреност добићемо знак да се оно још више отворило“. У истом тренутку улази и друга жена – Мира С. Сажимам претходне догађаје и закључујем: ‘Колика је снага смирености показало нам се преко имена Мира.’ После неколико тренутака догађа се невероватан случај. Улази и трећа жена са именом Мира – Мира Н“ (С. Влајић, Свест и надузрочни поредак природе, 65). С друге стране, као што смо већ наводили, сличним појавама бавили су се и опште признати научници, као што су поменути К. Г. Јунг и В. Паули. У блиском контексту, примера ради, и Дејан Раковић наводи „Калуђеровићева открића законитости необичних метаповезаности међу људима из ближег окружења као део једне јединствене динамичке информационе мреже“ (Д. Раковић, Предговор, у: С. Влајић, Свест и надузрочни поредак природе, 6).

398 Основна питања која се везују за разматрање (идеје) антропичког принципа јесу: 1) Колико је свест важна за универзум као целину?; 2) Да ли би свемир постојао без било каквих свесних бића?; 3) Јесу ли закони физике специјално дизајнирани да омогуће постојање свесног живота?; 4) Постоји ли нешто посебно у вези с нашом конкретном локацијом у свемиру, или у простору или у времену? (R. Penrouz, Carev novi um, 449-450). Полазећи од ових основних питања, комплементарних са структуром идеје антропичког принципа, можемо конструисати и четири аналогна основна питања која би одређивала тзв. србистички принцип (као идеалтипски модел манифестације синхронијског принципа на нивоу колективних ентитета тј. етноса) – у непосредној вези са извесним, кључним (само)одређењима Срба уоченим на нивоу колективне психе српског етноса (уп. са студијом: И. Тодоровић, Митска истина Срба; в. пре свега стр. 373-376). С тим у вези, у контексту аналогије са „јаким“ и „слабим“ антропичким принципом, могли бисмо такође формулисати и „јаки“ и „слаби“ србистички принцип, при чему би „јаки“ србистички принцип био заснован на чињеници да су многа кључна историјска дешавања (од пресудног и глобалног значаја) била везана за Србе и/или за подручје Србије, почев од чињенице да је Први светски рат започео нападом Аустро-Угарске на Србију, преко тога да је оснивач хришћанства као признате и званичне религије (пре свега – европске хришћанске цивилизације) Константин Велики рођен у Нишу, па

Комуника циј ски ато м и антропичк и принцип. У наведе-ном смисл у, за нас је од п осебно г з нач аја – ка о полазн а и финална т ач ка – уп ра во конц епт поменутог а нтропичк ог принц-ип а. Наим е, са стано вишта узима ња у обзи р ов ог принц ипа – „само је фено мен с вести онај који може п ри звати 'теоријск и' универз ум у с тв арно п остоја ње“ 399, јер свест ј е „фено ме н к ојим с е с азн аје о са мо ј егзис тенцији универ зума“.400 У ства ри , „кори-шћењем антро пи чк ог пр ин ци па – било у слабо ј би ло у јакој в ер-зи ји – могло би с е по кушат и показати да је с вест неи збежна , з бог чињениц е д а б и интелигентна бића, тј. 'м и', мор ала да буд у п рисутна д а б и посматрал а с вет“.401

У в ези с пре тходни м, сасвим је л ог ично пр етп ост ав ити да ун ив ер зум мани фес туј е своју пр иро ду кр оз помену те , најзна чајн-ије/најс ло женије и на јпр исутн ије специфи чн е изразе и с адржаје сопстве не стварн ос ти – од с ист ема хем ијс ких елемен ат а и ген етс-ког кода до декад но г нумери чк ог систе ма и Библиј е ( уз предоче-ни јед инствени сист ем еле ме на та културе). П рема томе, логич на је претп ос тавка и да Ум/Ло го с комуницир а кроз по ја ве (тј. св оје ма нифес тн е изразе ) и зузет не сл оженос ти и о со беног з на чаја и зн ачења, ме ђу к ој има с у п осебн о и здвојени/а пос тр офирани пом-енути фе ном ени и одгова ра јући б а зич ни си ст еми (као на гл аше на стр ук ту рн о- се мантичка ј езг ра њихове св еукуп не с иметр иј ско-хар-мо нијск е о ргани зов аности и осми шљенос ти).

Уп рав о навед ен е по ја ве и њ ихо ви б азични си сте ми би – у све тлу наше г пр ис туп а и одговарају ћих ис тражив ања – пре дст ављ али он ај баз ични комун икацијс ки ат ом уз помоћ к ој ег Логос на ант ропичком нив оу општ и с а људском за јед-ни цом тј. са човечанств ом. 402 У вези с пр ет ход ним, логично све до средишње улоге српског етноса на крају другог миленијума после Христа, односно у савременим околностима итд. У овом смислу, примера ради, илустративан и карактеристичан може бити и пројекат „Београд је свет“, заснован на уочавању изузетно необичних повезаности између основних географско-семантичких репера на нивоу Београда и основних географских репера на карти света; в. www.beogradjesvet.com/

399 R. Penrouz, n. d., 464.400 Исто, 464401 Исто, 450.402 Дакле, у наведеном контексту, људима на овај начин Логос – између осталог

332


333


ј е претпоста вити и д а Логос о вај си не ргијско -комуник ац ијски а том ф ормули ше у с кла ду са наче лом п ри ступачн ости, како би њег ова Порук а м ог ла бити п римљ ена од стр ан е великог бро ја људ и (што а ут ом атски и ск љу чуј е „елити стичку “ п ре зентациј у, тј. е лит ист ичко фо рм ули сање ком уни кацијск ог атом а, за снова-н о на ј ез ику прева с ходно матема ти чк их и ф изичких с им бола са вр емене науке , разу мљ ивог веома мал ом сп ец иј ал из ованих стр учњака), од носно о д ст ра не сваког а ко ј е д овољно за интерес-ов ан д а прими ов у П оруку.403

О рганизација укупн ог с истема – п ринцип тро четворст-ва/ троједин ст ва и мод ел 117/ 120 . У наведе ном конте кст у, логи-ч но се постављ а и питање на кој им, базич ни м, с тру ктурно-форма лни м н ачелим а би се з ас нивао ов ај си нерги јско-к ому ни-ка цијск и атом (ант ропи чког н ив оа стварн ост и) ?

Резултати н аших ис траживања до лазе до ко нкретног о дг овора – за снованог на уочава њу с ро дних структурн их образаца у раз личити м природни м и култу рн им феноме ним а, и о ви обрасци су у непосре дној вез и са пр етход но предоченим пр имар ним системо м у сложњавања (контекст мо дела к ој и садржи 117 -120 ел ем ената ; в. представу ZZ). 404

За на с је , дру гим р ечима, од п ос ебног значаја чињеница да се с истем ск и ко мп лекси з ас нов ани н а бр ојевима 117 , 118, 119 и 120 (у ок виру одговар ај ући х надсистем а базираних на принцип у 3+1 /принцип трочетворс тв а- троједин ств а)405

– сведочи о својој егзистенцији и о свом Плану стварања. 403 По Плихти, „углавном важи да су математика и природне науке екстремно компликоване. Још као дете био сам очаран Гетеовим мишљењем да све велике идеје морају бити једноставне. Величанствене једначине у уџбеницима математике одувек су ми изгледале као замагљени екран који људе обесхрабрује. Ова слутња је сада доживела оправданост. Решење проблема трагања за пореклом материјалног света одликује изразита једноставност, јасност и неодољива елеганција“ (P. Plihta, Božanski numerički kod, 18). Наиме, „можда управо из немоћи и пригушеног беса научници несвесно приказују све тако компликованим“ (исто, 18).

404 В. поглавље III.4.405 Наиме, уочени базични структурни контексти се подударају са принципом трочетворства о којем говори М. Ракочевић. По њему, „разумевање ‘мистерије’ Мендељејевљевих ‘аритметичких грешака’, јесте предуслов и

уоч ава ју, са зн ача јном п ре ци зношћу, унута р свих н аве ден их, прим ар них при ро дн их и ку лт урн их фен ом ена.

Другим речи ма, пос ма тр ањем/у оч авањем р азл ичитих хармон иј ск о-симетри јских, с ис темски уо бличених це лина – п ри сутних у ну тар наведен их , кљ учних ф еномена култ урне и природн е ствар нос ти – д ола зи се до непоср едних идеја о (ре)ко нст рукцији укупног п рир одно- културно г с истема , чији је с трукту рно -форм ални „узо рак “ – аналог но о пштем ку лт урн ом мо делу – у право при марни си стем усложња ва ња.

за разумевање Мендељејевљевих кодно-кодогено-кодирајућих система 34 = 81 и 43 = 64, при чему смисао егзистенције првог се састоји у томе што у оквиру хемијског кода, тј. у оквиру прва 84 хемијска елемента (од H = 1 до Pо = 84) постоји тачно 81 стабилни елемент, а смисао егзистенције другог система у томе што кад се из назначеног система од 84 хемијска елемента изузму ‘моноизотопни’ елементи, они који остају чине систем од 64 хемијска елемента“ (M. Rakočević, Univerzalna svest i univerzalni kod, 258). С друге стране, исти принцип је присутан и у контексту генетског кода (исто, 259, 266-267), као и у случајевима других природних и културних феномена (исто, 267-268). Осим тога, Ракочевић наглашава и следеће: „Основни концепт од кога полазимо у сагледвању јединства логоса материје (атомских и молекуларних структура), логоса живота и логоса свести јесте (како смо већ показали) логчки 3-4 димензионални Бул-Ајнштајнов простор, чије извориште представља Булов логички квадрат. Такав ‘скривени’ логички квадрат егзистира и унутар Греј кода (Gray Code) модела генетског кода“ (исто, 265). Принцип трочетворства (3+1), на којем инсистира Ракочевић као на базичном/универзалном структурном моделу, у многим аспектима се подудара са Плихтиним уочавањем универзалног (структурног) значаја броја 3 у природним и културним феноменима. Он наглашава да је „трослојност природе, која прожима градивно ткиво Универзума“ било једно од његових најважнијих открића (P. Plihta, Božanski numerički kod, 38). У сваком случају, са више различитих аспеката су уочени показатељи који упућују на посебан, универзални значај трочетворства/тројединства, а овај значај додатно поткрепљује и специфичан положај особеног простог броја 43 (који је такође непосрeдан израз релације бројева 3 и 4) унутар различитих кључних културних и природних феномена, почев од јединственог система хемијских елемената, у оквиру којег 43. елемент/техницијум представља први прекид у стабилној изотопији. Осим тога, и финална верзија укупног природно-културног система – са ужим/базичним културним оквиром у средини (верзија 1) – такође поседује управо 43 елемента (в. представе XXX и Ž1+).

334


335


Пре дл ож ен и прелимин ар ни нацрт ук упн ог систем а за-снива с е на увидима у ме ђупов еза ност ра зл ичит их подс истема тј. си стемск их целин а, а с ве у зна ку ба зичног, не посредно уоч еног, стру кту рног мо де ла тр очетворства/тројединства (принц ип 3+ 1) , који се усложњава у првостепено м [ (3+1)+(3+1)+ (1) +(1)] и другос тепеном [4x((3+1 )+( 3+1)+ (1)+(1) )] кон тексту ( в. пр-едставу X XX ). С друге стр ане, на базични моде л трочет во-рства /тр ојединства надове зуј е се аналогни моде л 11 7-120, који се такође заснива на 4 (3 +1) елеме нта , тј. о сновна си ст-емска броја (1 17 + 11 8, 119, 12 0).

Не по ср едну потврд у ре ал ног по стојањ а овак вог , јединс-тве ног кон те кс та д обијамо о д М. Ракочевића , који унута р систем а 20 б аз ич них а ми нокисел ин а (р асп оређени х на осн ову бро ја ат ом а у бочни м низ овима њи хових аминокиселинских тел а) уочав а уп ра во вишес тр уко п онов љене бројеве 117, 118 , 119 и 120, односно одговарају ћи у ређени систе мс ки окви р (в. представ у П МС/Б).406

406 Видети: М. Ракочевић, Рационалност изворне религијске свести на примерима из Библије, 132-133. Ракочевић – уочавајући правилности бројева атома у кључним конституентима (бочни низови 20 аминокиселина) генетског кода, долази до недвосмисленог закључка „да су бројеви 117, 118, 119 и 120 детерминанте читавог система“ (исто, 133). Истовремено, он не пропушта да нагласи и чињеницу да је, с друге стране, одавно „утврђено да су прва три од ова четири броја заправо кључ структуре Библије“ (исто, 133). Наиме, од 1189 поглавља Библије 117. Давидов псалам је најкраће, а уједно и средишње/595. поглавље Библије (у Ракочевићевом тексту постоји извесна нетачност везана за одређење средишњег поглавља Библије), 119. Давидов псалам је најдуже поглавље, док се између њих – као централни елемент – налази 118. Давидов псалам. Осим тога, број 120 је вишеструко посебно наглашен у Библији, почев од чињенице да је то број година живота Мојсија и да је то број година које је Бог доделио човеку („А Господ рече: Неће се дух мој до века препирати с људима, јер су тело, нека им век живота буде сто и двадесет година“; Библија, Прва књига Мојсијева, 6:3). У складу са уоченим правилностима – у генетском и библијском контексту – Ракочевић закључује следеће: „Кад се открије да је декадни бројевни систем 'најбољи могући' од свих могућих бројевних система, тада неминовно следи овај резон: са реализацијом првог корака у простору, реализује се број 1; са два корака број 11 и са ти корака број 111, први који поседује чиниоце (3 x 037 = 111). Надаље 'игру' воде бројеви 6 и 7 и то до краја декадне скале:

К ао што смо већ наводи ли , исти броје ви уочавају с е и у Библиј и као бројеви о д изузетно г з начаја .407 Осим тога, ов е бро-јев е сасвим н еп осредно уоч ава мо и у контексту јединств еног си-сте ма хемијских елеменат а ( в. представе N UT/ 0 и NUT/ 1). 408

111 + 6 = 117; 111 + 7 = 118; 111 + 8 = 119; 111 + 9 = 120“ (исто, 133).407 В. претходну напомену и поглавље V.2.408 Наиме, „Трифонов је најпре нашао један у најмању руку занимљив аритметички закон, који важи за скуп првих 120 природних бројева (не рачунајући нулу) – само за тај и толики скуп и ниједан други скуп природних бројева“, при чему се уочава очигледна повезаност разврставања ових 120 бројева у четири класе на основу простих бројева и чињенице „да су по моделу разврставања простих бројева у четири класе и осам поткласа разврстани и ‘типови елемената’, такође у четири класе и осам поткласа у Периодном систему елемената, под условом да се класе и поткласе генеришу на основу правила Клечковског“ (С. Ђукић, М. Ракочевић, Идеја тродимензионалности Периодног система у изворним радовима Мендељејева, 119-121). У сваком случају, у наведеном контексту се јасно сагледава повезаност општег системског оквира заснованог на одређујућем броју 120 и периодног система хемијских елемената који подразумева 118 основних чланова, чиме се и овде такође указује комплекс који се може сврстати у релациони оквир 117-120.

336


337



Д ОД АТНИ ТЕ КСТ УЗ NUT/0: Из бор прост их бројева п о моделу К лечков ск ог и Т риф он ова. Ун ет о на о сно ву: С. Ђук ић, М. Р ак-очевић , Ид еј а тродименз ио налности Пери одн ог си ст ема у изворним радовима Менд еље јева, 120 (таб ела 1). В. до датна објашњ ењ а у: и сто, 118-123 .


ДОДАТНИ ТЕ КС Т УЗ NUT /1: Моди фи ковани м одел Трифо-нова за П ериодни си ст ем елемена та дво сл ојн е с тру кт уре. Ун ет о на о сно ву: С. Ђук ић, М. Р ак очевић , Ид еј а тродименз-ио налности Пери одн ог си ст ема у изворним радовима Мендељеј-ев а, 122 (таб ела 3). В. до датна обј ашњења у: исто , 118-1 23.

338


339


Уз п од се ћање на чињеницу да а нал огни с тру ктурн о-фор-малн и контекст са сви м директно произлази из примарног језичко-логичког модела (в . пре дставе PMS /AA1, PMS /CC//1, PMS/CC/ /2 , PMS/CC//3, P MS/CC // 4), и ниц ијал ног ку лту рног с ис те ма – о да кле проистич е и (ре)ко нс тру кција је динс твеног си сте ма еле ме на та к ултуре – и у к он тексту сп ецифичн их с иметриј ско-хармо ни јс ки ор ганиз ова них, н ај зна чајниј их уређен их комп ле-кса везаних з а мани фестације дек ад ног нумеричк ог система, т ако ђе непос редно уочавамо значај исти х бројева тј . структура (из нумеричког оквира 117-11 8-119-1 20 ); в. рец имо представе PMS /XX //1, PM S/X X//2, P MS/XX// 3. 409

Д акле, по нов о се ов а пло тио исти с тру кту рно-нуме ричк и обра зац, в ишеструко проја вљ уј ући изуз ет н ост и све при су тност с оп ствене форме. Сам им ти м, ов а чињени ца j е неизостав но на-ме тн ула по мен ути о бр азац као неприк ос новен ог „канди да та “ за –конкрет изова ни/пр им ар ни ма нифестни об лик моде ла базич но г комуни ка цијског атом а који по везује Лог ос и антропички ниво ст вар но ст и. Сажети опис у купног с ис тема. У пракси , св и ови у ви-ди су ре зултирали (р е)конст рукцијом на веденог у купн ог систе мс ког модела, у ко јем с е сп ајају пр инцип усложњено г 409 А када је реч о универзалном значају и свеприсуству декадног нумеричког система, и у овом контексту за нас посебно важни и илустративни могу бити закључци М. Ракочевића и П. Плихте – аутора који, у овој студији, иницијално илуструју трагање за универзалним (природно-културним) кодом. По Ракочевићу, декадни бројевни систем је „најбољи могући“ од свих система, јер „једино декадни бројевни систем половином своје бројевне скале (q/2 = 5) директно кореспондира са Златним пресеком, који је најбоља могућа пропорција неједнаких делова унутар једне целине (однос већег дела целине према мањем једнак је односу целине према већем делу)“ (М. Ракочевић, Рационалност изворне религијске свести на примерима из Библије, 133). С друге стране, проучавајући релације бројева – унутар свог, реконструисаног примарног нумеричког система који је заснован на симетријском крсту простих бројева – Плихта уочава природно присуство декадног бројевног система (в. у: P. Plihta, Božanski numerički kod, 144-145). У складу са својим увидима, Плихта закључује следеће: „Ако се простор шири у складу са децималним системом, материја која испуњава простор мора, такође, бити структурисана у складу са овим системом. А тако и јесте! Хемијски елементи су саздани низањем природних бројева. Истовремено сваки појединачни елемент мора имати специфичан број изотопа, број између 0 и 10“ (исто, 145). Поводом овога видети и први део напомене 397.

трочетв ор ства/т ро је динств а и анал огни сист емс ки принцип 117 -12 0 (чији је прототип пом енути примар ни с истем у слож-њавања); в. предста ву XXX. Та ко с е у оквиру оп штег библијског системског контекста уочав ају 1) про тоби блијск и с истеми (3+1: м117 + м118, м11 9, м12 0), 2) „унутрашњи“ библи јск и сист еми (3+1) и 3) среди шњи библи јс ки системи (2) . У окв иру контекс та дек ад ног нумеричк ог систе ма разликују се 1) пр имарн и с истем и о сн овних нум еричких ст ру ктура/бројева (3+ 1) , 2) прим арн и сис те ми засно ван и на простим бројеви ма (3+1 ) и 3) ср едишњ и с труктурн о- ну меричк и си ст еми ( 2). Контекст је динств ено г сис тем а хемијс ки х елемената подраз уме ва пос тој ање 1 ) б азичних си ст ема хемијских еле мена-та (3+ 1), 2) и зо топних с истема хемијск их елем ената ( 3+1) и 3 ) ц ентралн их си сте ма неживе прир оде (2). С друге ст ра не, ко нт ек ст генетског кода зас нива се на 1) генетск им к од ни м системи ма ф ормулисаним у с кладу с а б ро јем ато ма ( 3+ 1) у амино киселинам а и код они ма, на 2) ген етс ким сис-те мима ф орм улисани м у складу са бројем елем ента рни(ји )х че-стица (прот он а/електрона и н еу трона) (3+1) и на 3 ) центра лним си сте мима ж иве приро де (2).410

410 Наравно, на овом месту не можемо образлагати и разматрати наведене елементе укупног природно-културног система, који ће детаљно бити представљени у најављеној монографији са радним називом „Култура природе“. У сваком случају, треба нагласити да су током претходно спроведених истраживања унутар свих наведених (4) кључних природно-културних контекста уочени бројни симетријско-хармонијски уређени комплекси, чији степен организованости упућује на рационално осмишљени поредак. При томе се такође уочава и међусобна повезаност ових специфично организованих целина, уз издвајање – унутар сваке од ове 4 (3+1) целине – по 2 комплементарна 4-члана комплекса (чији је хипотетични системски оквир заснован на моделима који садрже 117/м117, 118/м118, 119/м119 и 120/м120 елемената) и по један средишњи 2-члани комплекс, при чему се сви средишњи комплекси у оквиру сваког од 4 наведена кључна природно-културна контекста такође – хипотетично, следећи одговарајући структурни оквир – повинују обрасцу 117+117 – 118+118 – 119+119 – 120+120 елемената. Конкретније речено, предочени прелиминарни нацрт библијског системског контекста (у оквиру укупног природно-културног система) подразумева постојање 4 системске целине

340


341


У ср едишту о вако формул иса ног ук уп но г природно- култ у-рн ог си сте ма п редви ђено је ме ст о за п ре тходно предоче ни , (ре )ко нструисани јединс тве ни сис те м елемен ат а културе, ко ји се такође за сн ива на и сти м струк тур ним на че лима, односно на 1) ужек ултурн им си ст емима (соци јалне и духов не култур е) (3+1), на 2) систем има протоку лту ре, тј . п си хо-језичко-логичке ку лтуре (3+1) и на 3) це нт ра лним к улт урним сис темима (2/+1); в. пр едставе XXX, ŽŽ , Ž , MM. На ведени ку лтурни си стемски ок ви р – у конт ексту ук уп но г пр иродно- ку лтурног систе ма – мож е мо предс та вити, у скла-ду с а одго вар ајућ им уви дим а, на дв а начина . Наиме, скраће на форма центр а лно г јединственог с ис тема елемен ат а ку лтуре/уж и т ј. бази чни оквир о бухват а т ри (с а с тановишта ово г мет-одо лошко г п ристу па) очиглед но р еална ку лт урн а сист ем а: 1) примарни је зичко -логичк и си стем, 2 ) п арамод ел категоричког силогизм а и 3) пр има рни модел друштвеног/ку лт урн ог опште ња. Ово б и био ужи/ баз ични к улт урни оквир, тј. ок вир

које непосредно произлазе из протобиблијског нумеричког контекста, односно из нумеричког оквира представљеног на самом почетку Библије (превасходно у главама 5-11 Прве књиге Мојсијеве/Књиге Постања), док се комплементарни/други библијски примарни надсистемски оквир заснива на 4 системске целине које непосредно проистичу из другог, посебно наглашеног библијског нумеричког контекста, предоченог у Књизи бројева. Исто тако, декадни нумерички системски контекст превасходно се заснива на релацији између 4 примарна система основних нумеричких структура/бројева и 4 примарна система који наглашавају контекст простих бројева (као што се показало – од суштинског значаја са становишта уређења структуре декадног нумеричког система). У контексту система хемијских елемената дуалне (4-члане) компоненте представљају примарни системи хемијских елемената и примарни системи изотопа. С друге стране, у генетском кодном контексту уочава се разлика између симетријско-хармонијских комплекса уобличених у складу са бројем атома и оних који су формулисани у складу са правилностима на нивоу протона/електрона и неутрона. Наравно, сваки од наведених кључних природно-културних контекста (у оквиру нашег прелиминарног модела/нацрта) поседује, као што је већ речено, и по 2 средишња система од суштинског значаја за уобличавање дотичних целина. О овоме би се, свакако, могло рећи још много тога, али се овде – с обзиром на фокус наше студије – морамо задржати на наведеним кратким објашњењима.

ини циј алн их (евиден тно р еа лних) ку лтур них с истема, до к би пре тх одно пр едс тављени/ (р е) конструиса ни је динств ени с ис-те м е леменат а к ултуре представљао пр оширени (у зн атно ве-ћој мери хипоте ти чки) културни ок ви р411 ; в. представу Ž1+.

411 В. поглавље V.4

342


343


ОБЈАШЊЕЊА УЗ ШЕМАТСКУ ПРЕДСТАВУ Ž1+

ОБЈАШЊЕЊА УЗ ШЕМАТСКУ ПРЕДСТАВУ XXX

344


345


Зав ршни осврт. Н а нав едени начин, у најфр агм ентарн ији м назн ака ма представљ ен је пр елиминарн и н ац рт укуп ног при-родно- ку лт ур ног с ис те ма, ка о к ра јње г о бл ика тј . м ог ућности ун иверзалн ог предоча вања/ саж имањ а најф унда ментални-јих димензи ја цело ку пне ст варнос ти у виду јединственог системско г о бр ас ца. У с ва ком сл учају, оп шт и закључак м огао б и се свести на к он ста тацију о егз истенц иј и свеуређују ћег п ринцип а, чије б и се карак теристик е најпре могле п о везати са пре дставам а/идеј ам а обједињен им о пштим тер мином Л ог ос.412 Наиме, у след своји х (т еш ко док учив их) „им ан ентних по тр еба“, од носно з бо г не посред ног испољава ња со пс тве них слож ен их струк тура, у ци љу к омуни кације, ј езгрени аспект и це лок упне ств арност и – ко је овд е називам о Логос (и ко ји с е јасн о м ан иф-естују н а н ивоу к оле кт ивне п си хе ) – „корист е се“ разл ич ити м ситуацијама, практичн им п отребам а, догађајим а, објект има и личн ост има.413 На та ј начин су од ре ђе не околнос ти (у најш ирем см ислу те си нт аг ме) уклоп ље не у јас но дефини сан е структ урн е обрасц е, који се испољ ав ају на разл ичитим ни воима к ул турне и природне ст варности . Д ругим ре чима, п од д ејством ов ако схв аћеног Л ог о са – при ро дна и културна с тва рно ст повезан е су у је ди нствену, функ ционал ну ц ел ину , чије с мо најзна чајније асп ек те (у обличе не у ј едну врс ту комуни кац ијског а то ма) у ста њу да сагледа мо п утем непос ре дног уоч ав ањ а исто ве тн их , хармонијско-симетријски уо бл ич ених, с тр уктура у различи ти м феноме ним а.

412 В. напомене 133, 136, 333, 394, 402..413 Уп. И. Тодоровић, Резултати истраживања обреда литија – допунски осврт, 199-212.

ЛИТЕР АТ УР А И ИЗ В ОРИ

- Антонић, Слободан, Културни рат у Србији, Завод за уџбенике, Београд, 2008.

- A New Classifi cation Scheme of the Genetic Code, http://www.imb.jena.de/~sweta/genetic_code2/ (Thomas Wilhelm and Svetlana Nikolajewa, J. Mol. Evol.:59:598-605, 2004).

- Барт, Ролан, Књижевност, митологија, семиологија, Нолит, Београд, 1971.

- http://www.beogradjesvet.com/

- Bern, Erik, Koju igru igraš?, Nе & Bo, Beograd, 1998.

- Bern, Erik, Šta kažeš posle zdravo?, Ne & Bo, Libreto, Beograd, 1999.

- Библија – Свето писмо Старог и Новог завета, Глас цркве, Шабац – Ваљево – Београд, 2005.

- Бидев, Павле, Како је шах постао од магијских квадрата, Мат 5, Београд, мај 1970.

- Bidev, Pavle, Šah simbol kosmosa, Organizacioni komitet šahovskih olimpijada, Skopje, 1972.

- Бла го је вић, Гор да на, Ср би у Ка ли фор ни ји, Ет но граф ски ин-сти тут СА НУ, По себ на из да ња 54, Бе о град, 2005.

- Bog da nov I., Bog da nov G., Jo va no vić Bo ži nov M., Pre ve li kog pra ska, Me ga trend uni ver zi tet, Be o grad, 2006.

- Bog da no vić, Bog dan, Urbs & lo gos, Gra di na, Niš, 1976.

346


347


- Boeyens, Jan CA, Le ven dis De me tri us C., Num ber The ory and the Pe ri o di city of Mat ter, Sprin ger Net her land, Ber lin, 2008.

- Бри ја, Јо ван, Реч ник пра во слав не те о ло ги је, Хи лан дар ски фонд Бо го слов ског фа кул те та СПЦ, Бе о град, 1977.

- Bu kvić, Alek san dar, Pro ve ri te svo ju in te li gen ci ju, Za vod za udž be-ni ke i na stav na sred stva, Be o grad, 1997.

- Ван Ге неп, Ар нолд, Об ре ди пре ла за, Срп ска књи жев на за дру-га, Бе о град, 2005.

- Ва си ље вић, Алек са, О ве ро ва њи ма и оби ча ји ма из Свр љи га, Ет но кул ту ро ло шка ра ди о ни ца, Свр љиг, 1996.

- Ving, R. L., Ji Đing pri ruč nik za pro ri ca nje, Kar ga no vić, Be o grad, 1990.

- Вла јић, Спа со је, Свест и на ду зроч ни по ре дак при ро де, Ми ро-слав, Бе о град, 2001.

- Vot son, Lajl, Iza su per pri ro de, Do si je, Slu žbe ni list SRJ, Be o grad, 1996.

- Ву ка но вић, Вла ди мир, На у ка и ве ра – По зна ти на уч ни ци го-во ре о Бо гу, Ар хи е пи ско пи ја бе о град ско-кар ло вач ка, Бе о град, 2003.

- Гел лей, Ген ри Г., Би бле й ский спра воч ник Гел лея, Ми ро вая хри-сти ан ская мис сия, То рон то, 1984.

- Ge non, Re ne, Ve li ka tri ja da, Sfa i ros, Be o grad, 1989.

- Глу бо ков ски, Ни ко лај Н., Бог-Ло гос, Отач ник, Бе о град, 2008.

- Go lu bo vić, Za gor ka, An tro po lo ški por tre ti, Za vod za udž be ni ke i na stav na sred stva, Be o grad, 1991.

- de Gro ot Adri, Num ber The ory in Light of Uni fi ca tion Tho ught, Q10 re se arch Fo un da tion, 2005.

- De jić, Mir ko, Taj ni svet ma te ma ti ke, No lit, Be o grad, 1990.

- Де јић, Мир ко, Ма те ма тич ке игре, Ар хи ме дес, Бе о град, 1995.

- Do ci, Đerđ, Moć pro por ci ja – Har mo ni ja u pri ro di, umet no sti i ar-hi tek tu ri, Stylos, No vi Sad, 2005.

- Ђу кић С. Т., Ра ко че вић М. М., Иде ја тро ди мен зи о нал но сти пе ри од ног си сте ма у из вор ним ра до ви ма Мен де ље је ва, Фло-ги стон 12, Бе о град, 2002.

- Ђу рић, Во ји слав, Ан то ло ги ја срп ских на род них при по ве да ка, Ис точ ник, Бе о град, 2003.

- Ели ја де, Мир ча, Сли ке и сим бо ли, Срем ски Кар лов ци, Но ви Сад, 1999.

- Ели ја де, Мир ча, Све то и про фа но, Из да вач ка књи жар ни ца Зо-ра на Сто ја но ви ћа, Срем ски Кар лов ци, Но ви Сад, 2003.

- Ен ци кло пе ди ја срп ског на ро да, За вод за уџ бе ни ке, Бе о град, 2008.

- Зи но вјев, Алек сан дар, За пад – фе но мен за пад ња штва, Наш дом, Бе о град, 2002.

- Зи но вјев, Алек сан дар, Ве ли ка пре крет ни ца – кри ти ка за пад не хе ге мо ни је, Наш дом, Бе о град, 1999.

- Зла та но вић, Са ња, Свад ба – при ча о иден ти те ту, Ет но граф-ски ин сти тут СА НУ, По себ на из да ња 47, Бе о град, 2003.

348


349


- Ива нов, Вяч. Вс., То по ров В. Н., Сла вян ские язы ко вые мо де ли-ру ю щ ие се ми о ти че ские си сте мы, На у ка, Мо сква, 1965.

- Iva nov, Vja če slav Vs., An ti si me trič ni i si me trič ni od no si u pri rod-nim je zi ci ma i u dru gim se mi o tič kim si ste mi ma, Tre ći pro gram 42, le to 1979.

- Iv šić, Stje pan, Sla ven ska po red be na gra ma ti ka, Škol ska knji ga, Za greb, 1970.

- И. Т., П. В., оби ча ји 1. го ди шњег ци клу са, 2. жи вот ног ци клу-са, у: Ен ци кло пе ди ја срп ског на ро да, За вод за уџ бе ни ке, Бе о-град, 2008.

- Ja ko bi, Jo lan de, Jun gov put in di vi du a ci je, No lit, Be o grad, 1992.

- Jan ko vić, Vla di slav, He mij ski ele men ti, Za vod za udž be ni ke i na-stav na sred stva, Be o grad, 2002.

- Је ро тић, Вла де та, Пси хо ло шко и ре ли ги о зно би ће чо ве ка, Бе се-да, Но ви Сад, 1994.

- Jung, Karl Gu stav, Duh i ži vot, Ma ti ca srp ska, Be o grad, 1977.

- Jung, Karl Gu stav, Psi ho lo ški ti po vi, Ma ti ca srp ska, Be o grad, 1978.

- Jung, Сarl Gu stav, Psi ho lo gi ja i al ke mi ja, Na pri jed, Za greb, 1984.

- Jung C. G., Pa u li W., Tu ma če nje pri ro de i psi he, Glo bus, Pro svje ta, Za greb, 1989.

- Jung, Karl Gu stav, Ar he ti po vi i raz voj lič no sti, Pro sve ta, Be o-grad, 2006.

- Jung, K. G., Duh baj ke, Art Press, Be o grad, b. g.

- Kal ve, Žan Luj, Ro lan Bart, BIGZ, Be o grad, 1996.

- Kan gr ga, Mi lan, He ge lov fi lo zof ski si stem, у: Ge org Vil helm Fri-drih He gel, Fe no me no lo gi ja du ha, Na pri jed, Za greb, 1987.

- Klo sov ska, An to nji na, So ci o lo gi ja kul tu re, Či go ja štam pa, Be o-grad, 2001.

- Књи га По ста ња, са упо ред ним пре во дом епи ско па Ата на си ја Јев ти ћа, Бе о град, 2004.

- Ko va če vić, Ivan, Se mi o lo gi ja ri tu a la, Pro sve ta, Be o grad, 1985.

- Koen M., Nej gel E., Uvod u lo gi ku i na uč ni me tod, Za vod za udž-be ni ke i na stav na sred stva, Be o grad, 1982.

- Ко ла рић, Иван, Ло ги ка, Зла ти бор, 2003.

- Ko ru ga, Đu ro, In for ma ci o na fi zi ka: u po tra zi za na uč nim osno va-ma sve sti, Svest – na uč ni iza zov 21. ve ka, ECPD, Be o grad, 1996.

- Ко ру га, Ђу ро, Ин фор ма ци о на фи зи ка и свест, На у ка – Ре ли ги-ја – Дру штво, Бе о град, 2002.

- Ko te rel, Ar tur, Reč nik svet ske mi to lo gi je, No lit, Be o grad, 1998.

- Kri stal, Dej vid, Kem brič ka en ci klo pe di ja je zi ka, No lit, Be o grad, b. g.

- Кри ти ка и раст са зна ња, Пла то, Бе о град, 2003.

- Кр стић, епи скоп Да ни ло, Пра во слав ни пред иза зо ви ма но вог свет ског по рет ка, „Не бој те се ја по бе дих свет“, Све ти го ра, Це ти ње, 2006.

350


351


- Ku va čić, Ivan, Po go vor, у: C. Le vi-Stra uss, Struk tu ral na an tro-po lo gi ja.

- Ку ли шић Ш., Пе тро вић П. Ж., Пан те лић Н., Срп ски ми то ло-шки реч ник, Ет но граф ски ин сти тут СА НУ, Ин тер принт, Бе о-град, 1998

- Kun, To mas S., Struk tu ra na uč nih re vo lu ci ja, No lit, Be o grad, 1974.

- Ku per, Dž. K., Ilu stro va na en ci klo pe di ja tra di ci o nal nih sim bo la, Pro sve ta-No lit, Be o grad, 1986.

- Law lor, Ro bert, Sac red ge o me try, Tha mes and Hud son, Lon don, 1982.

- La lo vić, Bran ko, Sve taj ne sve ta, Ga lak si ja 153, ja nu ar 1985.

- Ле ви-Строс, Клод, Ди вља ми сао, Но лит, Бе о град, 1966.

- Le vi-Stra uss, Cla u de, Struk tu ral na an tro po lo gi ja, Stvar nost, Za-greb, 1977.

- Le vi-Stros, Klod, Mi to lo gi ke I, Pro sve ta, BIGZ, Be o grad, 1980.

- Le vi-Stros, Klod, Struk tu ra i for ma, у: V. Prop, Mor fo lo gi ja baj ke, Pro sve ta, Be o grad, 1982.

- Lič, Ed mund, Klod Le vi-Stros, Du ga, Be o grad, 1972.

- Lič, Ed mund, Kul tu ra i ko mu ni ka ci ja, XX vek, Be o grad, 2002.

- Ло ма, Алек сан дар, Ми сте ри ја пра га, у: А. Ван Ге неп, Об ре ди пре ла за, Срп ска књи жев на за дру га, Бе о град, 2005.

- Luh mann, Ni klas, Te o ri ja si ste ma, Glo bus, Za greb, 1981.

- Maj sto ro vić, Ste van, U tra ga nju za iden ti te tom, Slo vo ljub ve – Pro sve ta, Be o grad, 1979.

- Ма ли нов ски, Бро ни слав, Ма ги ја, на у ка и ре ли ги ја, Про све та, Бе о град, 1971.

- Ma ji di, Fe reydun, Qu ran, Che mi stry, and Co de 19 (http://www.submission.org/miracle/19-chemistry.html).

- Мелети нс ки, Е. М. , По ет ика мита , Нолит , Београ д, б. г.

- Ме летинск и, Елеаз ар М., А налитичка психологија и проблем п орекла арх ет ипских сижеа, Летоп ис Матице срп ск е, год. 17-1 , књ. 455, св. 1, Н ов и Сад , јануа р 1995.

- Mensa dr ugi put, Ga laksija 206, Beograd, j un 1 989 .

- Мило сављеви ћ, Пета р, Ло гос и парад иг ма, Тр ебник , Београ д, 2000.

- Милосав љевић, П е тар, Обнова лог оц ен тризма, К њиготво-рница Лого с – Ваље во , Јасен – Никшић – Беогр ад, 2009.

- М илошеви ћ- Ђорђев и ћ, Нада, Од бај ке д о изрек е, Друштво з а српски јези к и књижевно ст С рб ије, Беог рад , 2000.

- Mil o šević, Nikola, Predgov or, у: K. Levi-St ros, Mi to logike I , Prosve ta , BIG Z, B eograd, 19 80 .

- Милин, Лазар, П остан ак с вет а и чо века, Н аучно о пр авда ње ре лигије – Апологетика, к њи га 4, Свет и архијере јс ки синод Српск е православне ц ркве, Б еоград , 19 85 .

- Nov aković, Staniša, Predgo vo r, у: Kun T oma s S., Struktura nau-čn ih revo lucija, N olit, Beo gr ad , 1974.

352


353


- Пави ћевић, А ле кс андра, Да ли с у антро по ло зи дужни д а буду (не)религиозни (или П рилог про учавању „антро пол ошког ма-те ри јала“ ), Теме 4 /2009, Ниш, 200 9 (у штампи).

- Pa nd eya, R. C. , Indij ska fi lozo fi j a j ezika, B eograd , 1975.

- Панин, И ва н, Мат ематика и Библ ија, Цент ар за п риродњ а чке студије, Бе огр ад, 200 2.

- Pe nr ouz, Rod žer, Ca rev novi u m, Informa ti ka , Beogr ad, 2004.

- Petrović , Gajo, Logika, Dne vnik, No vi Sad, Z av od za ud žb enike i na stavna sredst va , Be ograd, 19 98.

- Петровић, Сретен , М итологиј а, маги ј а и обича ји , Ср пска ми-тол огија V, Пр ос вета, Ниш, 2 00 0.

- Петров ић, Ср ет ен , Теоријск о-методолошк и проблеми у проуча-вањ у српске митолог иј е, Е тн о-култ ур олошки зборни к VII, Сврљиг, 2001/20 02.

- Пет ровић, С ре тен , Култ ур ологија , Чиг оја-шт ампа, Ле ла, Бе-оград , 2005.

- Pip er, Predrag , Zam en ički pril ozi ( gramat ič ki status i s em antičk i tipovi), Institu t za st rane jez ike i kn j iževnosti Filozof skog f akulteta, Nov i Sad, 1983.

- Platon, Timaj, Mladost, Beog rad, 198 1.

- Plihta , Peter, Da s Primzahlkreuz. Band I : Im Labyrint h des E ndlichen, Qvadropol V erla g, Düss eld orf, 19 91.

- Plihta , Peter, Das Prim zahlkr euz. Band II: Das Un endliche. Qvadropol Ver lag, Düssel do rf, 199 1.

- Plihta , Peter, Da s Primzahlkreuz. Band I II: Die IV Pole de r E wigkeit. Qv ad rop ol Verla g, Dü sseldo rf, 1 998.

- P lihta, Pe ter, Bo žanski numeričk i kod – Dešifrovanje zagonet ke Univer zum a i koda Prima rnog broja, b. g. ; Plichta, Pet er, Go d’s Se cret Fo rmula – Deciphering t he Riddle of the U niverse an d the P rim e Num be r Code, Element Books, 1997.

- Poljane c, R. F., Pregled gr am atike ru skog a jez ika, Školsk a knji ga , Zagre b, 1964.

- Поповић, Јустин, Догматика пр авославне цркв е, к њ. прва, м-анасти р Ћелије, Београд, 198 0.

- Проп, В. Я ., Фольк лор и д ейс твител ь ность, Наука, Москва, 19 76.

- Pr op, Vl adimir , Mo rfolog ija bajk e, Prosve ta , Beograd, 1982 .

- Pr op, Vla dim ir, His to ri jski k orijeni ba jke, S vj etlos t, Saraj ev o, 1990 .

- Раденковић, Љ уб ин ко, Си мбо лика с вета у народној маг ији Ју-жн их Сл ов ена, Прос в ета Ниш, Балкан оло шк и инсти тут САНУ, Ни ш, 1996.

- Puzzl e s udoku ma gazin 1, Beog ra d, 2005 .

- Раденковић, Љ уб ин ко , Симб оли ка све та у н а родној магији Ј ужних С лов ена, Пр осв ет а – Ниш, Балкано лошки институ т СА НУ , Београд , 199 6.

- Ра дић , Јо ванка, Аристотело во уче ње о пој му, речи и ка-те горијама (к огн итивно-л ингвистички прист уп ), Зборни к Матице српске за фи лол ог иј у и линг вист ику L, Но ви Сад, 200 7.

354


355


- Ра ду ло вић , Ли дија, С ан и смрт – и страживање у пр иградск-им насељим а Бе ог ра да, Етн оантропол ошки пр об леми 10, Б ео-гр ад, 1 99 5.

- Ракић, Ра до мир, Т е рминологија сро дс тва у Срба, Оде ље ње за етнологи ју Филозофског фа култ ета, Бе оград, 19 91.

- Р ак овић Деј а н, Предговор, у : С. Влајић , Свест и наду зр оч ни пор едак пр ир оде, Ми рослав , Београд, 2001.

- Ra kočević , Miloje, G eni , m olekul i, jez ik , Naučn a kn jiga, Beograd, - 1990.

- Ракочевић , Ми лоје, О у ниверз алном коду пр ир оде, П росвет ни прегле д 1721 , март 1990.

- Ra ko če vić, Mi lo je, Logic of the Genetic code, Na učn a knjiga, Beograd, 1 994.

- Rakočević, Miloj e M., Uni verzal n a svest i unive rz al ni kod, S vest – n aučni izazov 21. veka, Čigoja štampa, Beograd, 1 99 6.

- Rakoč ev ić, Mil oj e, Gene ti c code a s a uniq ue system, SK C, Niš, 1 99 7.

- Ракоче в ић, Милоје, Хар мо ни ја пери од ног си ст ема хемиј ских е лемената, Фл огистон 7 , Београд, 1998 .

- Р акочеви ћ, Милоје, Ње г оше в искон ски лого с 1, Интерпр ес, Београ д, 2 000.

- Ра коч евић, М илоје М ., Р ационалн ост изво рн е ре лигијс ке свести на п ри мери ма из Б иблије , Нау ка – религ иј а – др у штво, Богословс ки ф акултет С ПЦ, Ми ни старство вера В ладе Репу-бли ке Србиј е , Београд, 2002 .

- Р акочевић, Милоје , Њ егоше в и сконск и л огос 2, Интерп рес , Бео гр ад, 20 03 .

- Rakočev ić, M ил ој е, Epi st eme Bib l ije: četvrta knjiga i četvrt a

porug a, R el igija i epistem ol og ija, De reta , Beog rad, 200 7 .

- Рот, Никола, Општа психол о гија, За вод з а уџбен ик е и нас та вна ср едс тва , Беог рад, 19 85.

- R o t, Arijel, Nauka otkri va Boga – Pozad ina velik e kont r overze, Metaphysica, Be og rad, 2 007.

- Рус ке народн е бајке , Народна књига, Београ д , 1963.

- Svest – naučni i zazov 21 . veka , E vropski ce nt ar za mir i ra zvoj, B eograd , 1996.

- Svest, spavanje, sn ovi, In st itut za ps ih ij atriju K liničkog c entr a Srbi-

je, B eograd, 19 99.

- Скробоњ а, Б ранислав, О рачунању времена и пр а вос лавном ка-лендару, Епархи ј а рашко-призрен ск а, 2000.

- Smit, А nt on i D., Nac ion alni i d entitet, XX vek, Beograd , 1998. - Соколо в, Е. В. , Култур ологија, П росвета, Београд, 2001.

- Spisi o kultur i (izbo r tek stova sa činio Z oran Avramović) , Beogr ad, 2006.

- Stajn, Marej, Ju ngo va map a duše, Laguna, B eograd, 2007.

- Sudoku extreme, Beograd, 2 007.

- Sheldrak e , Ruper t, A Ne w S cience of Life , J. P. T arche r, in c. , Los An g eles, 1981.

356


357


- T eo rij e jezik a t eo rije uč enja – D eb at a između Žana P ija žea i Noama Čo mskog, Izdavač ka knj ižarnic a Z orana S tojanovi ć a, Sremski Karl ov ci , 1990.

- Talbot , Мa jkl, Ho lografsk i univerz um , Ar tist, Beo gr ad, 2006 . - Тодоров ић, Ив ица, Б ај ко ви ти мотив и у сновим а и веровањима с та новништ ва свр љи шк ог к ра ја, Е тно-кул туролош ки збо рни к V, С врљиг, 199 9.

- Тодор овић Ивица, Фе но ме нологија воде – општи ми тско- об-редни ко нтекст , Бд ење 7, Сврљиг , 2004 .

- Тодор ов ић , Ивица, Прило г реко нс трукциј и базич но г ми-толошко г к од а срп ске народн е религије – Мит ск а бића Там-наве, Гл асник Етногр аф ског инсти ту та СА НУ LII, Бе ог рад, 2 00 4.

- Тодоро вић , Ивиц а, Рит уал ума – Значење и структура литиј-ск ог опхода, Етногр афски ин ститу т САНУ, По себна издања 53, Б ео град, 2005.

- Т од оровић , Ивица , Митска истина С рба – Анализа м ит ск их сагле давања у ло ге и зн ача ја српс ко г народа , З во ни к, Бео г рад, 20 05 .

- Тодор овић, Ив ица, Приори тет и савре мене етно л ошко-антрополош ке н ауке у С рбији, З борник Етно графског инстит-у та С АНУ 2 1, Б ео гра д, 2005.

- Т одоро вић , Ивица , С лично и су протно – п рилог проуча ва њу к омуникац ијске струк туре магијског мишљ ењ а у народн ој мед-ици ни , Етн о-к ул ту ролош ки збор ни к XI, С врљ иг, 2006/2007.

- Тодор ов ић, Ивица, Рез ул тати истражива њ а обреда литија – д опунски осврт, Зб ор ник Етнограф ск ог инсти ту та САН У 23, Б еоград, 2 00 7.

- Тод оровић, Ив ица , Инициј ац иј ска структура и зн а ч е ње српске бај ке – етнолош ки конте кст , Pr obleme de fi lol og ie slavâ X V, Timiş oara, 20 07.

- Тодоро вић , Ивица , О једин с твеном систему ел ем ената ку-лтуре, Збо рн ик Етно гра фског и нстит ута САН У 24, Бео град, 20 08.

- Т одо ровић, И ви ца, Проб лемати ка рек онструк циј е једин-ствене си с темске основе к ул ту рних фен омена, Зборник Етн-ографског и нститута САНУ 2 5, Београд, 2008.

- Т одо ровић, И виц а, Мит ск е предста ве и идентитет у Гор њем Полим љу и око лн им областим а, Миле шев ски зап ис и 8, Пр ије-поље, 2009 (у штам пи).

- Т ол стој, Ни ки та И љи ч, Јез ик с ловенс ке културе , П ро св ета, Ни ш , 1 995.

- T omić, Zorica, K om unikolog ij a, Filološ ki fa kultet U niver ziteta u Be ogradu, Beograd , 2000 .

- Toporov, Vladimir N. , Kosmološki izv or i pr vih is torijsk ih opi sa, Treći program 42, leto 1979.

- Топоров, В. Н., Митопоет ск и модел света, Мосто ви, го д. XV-II, св. 2 (66), Беог рад, апр ил-јун 1986.

- To po rov, V. N., Drvo sveta, Sav re menik 9- 10, 1986 . - Traži se novi Darvin, G al ak sija 168 , april 1 986.

358


359


- Tr ebj ešanin , Žarko, Predgovor, у : K. G. J ung, Arhetipovi i razvoj ličnost i, Pr osveta, Beograd, 2006.

- T he special position of the number 19 in the construction

of the fractal triangle (http://www.greatdreams.com/grace/170/171pl19chem.html).

- The Number of the numbers of the Mathematics (http://www.greatdreams.com/grace/170/173pl19pascal.html).

- Фај ер абенд, Паул, Наука као уметнос т, Издавачка к њижарница Зо рана Стојановића , Матица српска, Нови Сад, 1994.

- Fakir 60, The Koran & the Code 19 in the Chemistry (http://www.greatdreams.com/grace/170/171pl19chem.html).

- фон Франц, М. Л., Процес индивидуације, у: К. Г. Јунг, Човек и његови симболи, Народна књига, Алфа, 1996.

- From, Erih, Zdravo društvo, Rad, Beograd, 1980.

- Хармонија у природи, науци и уметности кроз историју, Флогистон 7, Београд, 1998.

- Hegel, Georg Vilhelm Fridrih, Fenomenologija duha, Naprijed, Zagreb, 1987.

- Хендерсон, Џозеф Л., Древни митови и савремени човек у: К. Г. Јунг, Човек и његови симболи

- Хофштетер, Даглас Р., Гедел, Ешер, Бах – Једна бескрајна златна нит, Просвета, Београд, 2002.

- Чанак, Милош, Математика и музика – Истина и лепота – једна златна хармонијска нит, Завод за уџбенике, Београд, 2009.

- Šešić, Bogdan, Logika i naučna metodologija, Naučna knjiga, Beograd, 1962.

- Шијаковић, Богољуб, О науци и религији у савременом свијету живота, Наука – Религија – Друштво, Београд, 2002.

- Шпис Л., Гавела Б., Руски у 100 лекција, Просвета, Београд, 1968.

- Šredinger, Ervin, Šta je život? Um i materija, Kultura, Beograd, 1980.

- Шулце, Вернер, Лечење и здравље у музици и хармонији, Флогистон 7, Београд, 1998.

360


361


Summary

The Holly Structure:

In Search for a Unique Foundation of Cultural Phenomena

The necessity of studying the universality of widespread codes (structures, patterns, systems) in the second half of the 20th century was especially accentuated in the works of French anthropologist, Claude Lévi-Strauss. The founding idea of Lévi-Strauss is the that the human brain systematically processes organized, that is, structured units of information that combine and recombine to create models that sometimes explain the world, but also sometimes suggest imaginary alternatives, and sometimes give tools with which to operate in it. The task is not to account for why a culture takes a particular form, but to understand and illustrate the principles of organization that underlie the onward process of transformation that occurs as carriers of the culture solve problems that are either practical or purely intellectual. This perspective extended well into numerous variants of natural as well as social sciences and humanities. The perspective required an emphasis on multidisciplinary approach, along with elaboration of certain methodologies; however, these requirements somewhat slowed down the development of the perspective, at least in the standard scientifi c circles, still dominated, at the time, by ideas of specifi c specialization. In time, a need to unify the separated pieces of the reality became more and more obvious, calling for an application to perceive our reality in a different light. Closely related with these and similar understandings/priorities, this book discusses the question of existence of related structural and semantic patterns in different cultural phenomena. Furthermore, the book presents comparisons between the existences of specifi c harmonious-symmetrical patterns with analogous structures within the most important natural phenomena. The conclusion brought about

362


363


is that there is a unique structure within the basis of key phenomena of cultural and natural realities. This conclusion is supported by many examples (ranging from linguistic and logical structures, to elaborated systems of Biblical numbers and the unique system of chemical elements, etc.). Furthermore, this kind of approach allows studies of cultural contexts to be extended far and away from limited borders determined by the approach lacking multidisciplinary perspective, which, thus, does not allow a perception of the whole. The existence of related and identical structural patterns in various phenomena has allowed an attempt to reconstruct a unique system of cultural elements, i.e., a construction of direct and well defi ned model that incorporates the most signifi cant elements. A road towards the reconstruction of the unique system framework is pawed by the works of many authors (Claude Levi-Strauss, V. Prop, M. Eliade, A.Van Gennep, V.N. Toporov, C.G. Jung, B. Malinowski etc.), who have attempted to summarize multiple levels of various aspects within phenomenon of culture into simple and enclosed structural frame. In addition, if we take into account my own direct fi ndings (about reconstruction of primary linguistic and logical models and primary mythical frame), along with appropriate modifi cation of the system emphasized by the others, we achieve real conditions to perceive a possibility of existence of a unique system, which brings together individual elements/ subsystems. This kind of research – displaced until today in ethnology/anthropology – directly reassess the dominant patterns in scientifi c paradigm, and discusses the existing, specifi c structural foundations of the cultural reality as a whole, thus allowing a better insight into essences of social occurrences.

БЕЛЕШКА О АУТОРУ

Ивица Тодоровић је рођен 18. децембра 1971. године у Подгорици, од оца Ратомира и мајке Вере. Основну школу је похађао у Шапцу и Београду, а средњу школу – у Београду (Десета и Земунска гимназија). Након тога (1990. године) уписао је студије на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Студије је започео 1991. године, након одслужења војног рока, и завршио их у року – 1996. године, са највећим општим успехом у генерацији (9,42) и оценом на дипломском испиту 10,00. После дипломирања, исте године, уписао је и постдипломске студије, такође на Одељењу за етнологију и антропологију, а примљен је као студент са највишом просечном оценом. Био је стипендиста Фондације за развој научног и уметничког подмлатка и Министарства за науку Републике Србије.

Од друге половине 1999. године ради у Етнографском институту САНУ у Београду. Године 2000. одбранио је магистарску тезу под насловом Анализа митских сагледавања улоге и значаја српског народа (просек оцена на постдипломским студијама износио му је 9,80). Докторску дисертацију на тему Значење и структура литијског опхода одбранио је 2003. године, и тако стекао титулу доктора етнолошко-антрополошких наука, а затим и звање научног сарадника у Етнографском институту САНУ. Био је члан Менсе (IQ>150) и редакција неколико научних часописа. Радио је на више научних пројеката које је финансирало Министарство за науку Републике Србије, и као резултат ових ангажовања написао је велики број научних радова, чланака и текстова, уз две обимне монографије: Ритуал ума (Посебна издања Етнографског института САНУ 53, Београд, 2005, 495 страна) и Митска истина Срба (Звоник, Београд, 2005, 446 страна; прва награда на Сајму књига у Бањалуци 2005. године – Ступље).

Тренутно је, као истраживач Етнографског института САНУ, ангажован на пројекту Министарства за науку и технолошки развој РС – Србија између традиционализма

364


365


и модернизације: Етнолошка/антрополошка проучавања културних процеса у Србији, а као стручни консултант и сарадник био је ангажован на још неколико пројеката (Енциклопедија српског народа, На светим водама Лима, Истраживање подјеличких села итд.). Обављао је етнолошка теренска истраживања у различитим областима Србије и Црне Горе. Објављивао је радове у бројним научним и стручним часописима. Учествовао је на већем броју (међународних и домаћих) научних скупова у земљи и иностранству. Држао је предавања, написао већи број рецензија (Зборник ЕИ САНУ, Гласник ЕИ САНУ, Посебна издања Гласника ЕИ САНУ, Музеум, Зборник радова Народног музеја у Чачку, Етнокултуролошки зборник итд.) за научне радове и монографије, учествовао у бројним научним дискусијама и промоцијама књига, наступао у медијима, ангажовао се у акцијама и пројектима везаним за промоцију традиционалне културе.

Основно поље интересовања су му истраживање митологије и сакралних текстова, односно – културних образаца и идејних система традиционалне и савремене духовне културе, као и проблематике порекла Срба. Његов приступ првенствено је усмерен на разоткривање и реконструкцију базичних структурних модела, у контексту мултидисциплинарних истраживања културне стварности и заснивања јединствене теорије културе.

Учествовао је у раду и активностима више научних и културних удружења и институција. Бави се и књижевним радом: објављивао је у већем броју књижевних часописа и публиковао књиге. Ожењен је (супруга Вера) и отац је два детета (ћерка Марија и син Михаило).

366


367


ISBN 978-86-7587-059-3

Иви ца То до ро вић

СВЕ ТА СТРУК ТУ РА

Ивица Тодоровић Света структура ser bian aca demy ... · 2020. 2....

Documents