*GOLOSEMENICE*(Pionophyta ili Gymnospermae – II deo)

-Klasa cikasa (Cicadopsida)-Klasa gingkoa (Gingkoopsida)-Klasa četinara (Pinopsida)

-KLASA CIKASA (CICADOPSIDA)

Dalje

KrajNazad

Postanak cikasa; Sago palma (primer)

Nazad

Postanak-nastale pre oko 200miliona godina za vreme mezozoika-različite vrste golosemenica činile su veliki deo vegetacije na Zemlji -postoji oko deset rodova (sa 100-120 vrsta)-najčešće naseljavaju TROPSKE šume -liče ne palme; na vrhu stabla su veliki perasti listovi-veoma sporo rastu (primerak visok 2m može biti star i do 1 000 godina)

*najkrupniji pripadnici cikasa-MAKROZAMIJA imaju visinu do 25m i stablo debelo oko 1m.

Sago palma(Cycas revoluta)-najšire rasprostranjena-iz familije Susudaceae-u tropima i suptropima koriste se i za ishranu

*od skroba iz kore,srži stabla i endosperma semena pravi se SAGO (skrobni propizvod)

-ne grade šume, uglavnom su pojedinačno ili u malim grupama

Nazad

Kraj

Dalje

Razmnozavanje

KrajNazad

Razmnožavanje- Cikasi su DVODOME biljke-imaju dve vrste šišarica:

*ženske sa semenim zamecima (MEGASPORANGIJE) *muške sa polenovim kesicama (MIKROSPORANGIJE)

-ženske šišarice su velike; perasti megasporofili na kojima je šest do osam krupnih megasporangija. -muške šišarice grade spiralno raspoređene ljuspe (MIKROSPOROFILA), one nose polenove kesice (MIKROSPRANGIJE) u kojima se nalaze spermatozoidi sa puno bičeva

-posle oprašivanja polen klija; kroz polenovu cev kreću se spermatozoidi i dopiru do jajne ćelije u semenom zametku.

Nazad Kraj

Početna strana

Kraj

Dalje

-Klasa gingkoa (Gingkoopsida)

Ginko

Nazad

GINGKO (ginkgo biloba)-nastalo pre 170 miliona godina; naseljavao je skoro celo kopno-do danas je opstala samo jedna vrsta GINGKO ili MANDARINSKO DRVO-raste u tropskim šumama; gaji se kao sveto drvo ili drvo parkova i drvoreda-visoko je i do četrdeset metara i ima piramidalnu krošnju-lepezasti listovi (u proleće svetlo zeleni, prko leta tamno zeleni)-biljka je dvodoma-muški cvetovi nalaze se na kratkim izdancima i imaju oblik rese sa puno prašnika-ženski cvet ima dugu dršku na čijem se kraju nalaze dva semena zametka-zrelo sema je dugo oko 3 cm, slično koštunici, spoljašnji sloj je mesnat i neprijatnog mirisa (kada je zreo), a unutrašnji sloj je tvrd.-fosilni ostaci su pronađeni, skoro, svuda na svetu: na Aljasci, u Kanadi, Sibiru, Patagoniji, Južnoj Africi , na Novom Zelandu i oko Južnog pola.

Kraj

Nazad

-Klasa četinara (Pinopsida)

Najšire su rasprostranjeni i privredno najznačajnijiImaju odrvenelu šišaricu (coniferopsida)Četinari koji nemaju odrvenele šišarice u kleka i tisa (imaju sočno mesnato tkivo koje obavija seme, zbog toga liči na plod tj.na bobicu skrivenosemenica)Listovi su im igličasti ili ljuspasti, nemaju rizome, krtole ili lukovice.560 vrsta, 55 rodova i 7 familija.Grade tajge, najbrojniji su na južnoj hemisferi, u umerenim oblastima Novog Zelanda, Australije i Južne Amerike.

Razmnožavanje

Nazad

SEKVOJAPravi džinovi biljnog carstva.Dostižu visinu i do 100 m, a debljinu više od 10 m, i starost oko 4 000 godina.

RAZMNOŽAVANJEHeterosporne su biljke (njihov sporofit obrazuje dve vrste spora:mikro i mega spore)Mikrosporofili (izmenjeni listići) > mikrosporangije > mikrosporeU polenovim kesama nastaju mikrospore, sve su obavijene sopstvenim ćelijskim zidom i razvija se u polenovo zrno (mikrogametofit)Polenovo zrno se sastoji od dve ćelije: generativne ćelije i ćelije polenove ceviPolenova zrna se raznose vetrom i dospevaju do ženskih šišarkiMuške šišarice grade mikrosporofili koji su ljuspasti i spiralno raspoređeni na osoviniMegasporofili (plodne ljuspe) > megasporangije > megasporeMegasporangija je obavijena omotačem – integumentom, on ne zatvara megasporangiju u potpunosti , već ostavlja jedan deo nepokriven – mikropiluMegasporangija (nucelus) predstavlja semeni zametak, redukcionom deobom nastaju megaspore od kojih, obično, samo jedna klija u megametofit (embrionovu kesicu)Predstavlja primarni endosperm koji odgovara ženskom protalijumu na kom se obrazuju dve arhegonije svaka sa po jednom jajnom ćelijom.Megasporofili srastaju sa listićima, u čijem se pazuhu razvijaju. Imaju Zaštitnu ljuspu, odrveneli su i spiralno raspoređeni na osovini, grade ženske šišarice.

Nazad

Kraj

Dalje

Ariš, Beli bor, Kleka

Nazad

Kraj

Prezentaciju radile:Milica Marković i Jovana Ćirić

Odeljenje: I5Predmet: BiologijaNaziv prezentacije:

*GOLOSEMENICE* ( II deo)