Ученици II/2:Владимир ЈевтићАлекса ЛукићПрофесор:

Биљана Станковић

Електрична струја у течностима

Струја у течностима Течности које проводе електричну струју називају

се електролити. То су водени раствори киселина, база и соли.

Зашто електролити проводе електричну струју? У раствору су се појавиле наелектрисане

честице које се усмерено крећу под дејством електричног поља!

Тај процес разлагања молекула на јоне, који се дешава у електролитима назива се ЕЛЕКТРОЛИТИЧКА ДИСОЦИЈАЦИЈА.

ПОСТОЈЕ ДВЕ ВРСТЕ ЈОНА

анјони и катјони Катјони су јони позитивног наелектрисања

и крећу се ка негативној електроди (катоди).

Анјони су јони негативног наелектрисања и крећу се ка позитивној електроди (аноди).

На тај начин се на електродама издвајају (таложе) чисте супстанце (метали) из њихових једињења

Демонстрациони оглед Ако у суд са дестилованом водом

уронимо две електроде које су преко сијалице везане за извор једносмерне струје, ништа се неће десити јер дестилована вода не проводи струју.

Међутим, када у воду сипамо кухињску со, сијалица почиње да светли, што значи да

раствор соли проводи струју.

У овом огледу видели смо да дестилована вода не проводи струју. То је разумљиво јер у дестилованој води нема слободних наелектрисаних честица које би представљале носиоце електричне струје. Када у води додамо кухињску со, неутрални молекули соли дисосују на два дела, од којих један представља позитиван, а други негариван јон.

Јони Na+ и Cl- који представљају носиоце електричне струје у овом раствору крећу се ка одговарајућим електродама и тако раствор соли проводи струју.

Када стигну до одговарајућих електрода, позитивни и негативни јони неутралишу се примањем, односно отпуштањем електрона па постају неутралне честице.

ПРОЦЕС ИЗДВАЈАЊА СУПСТАНЦИ ИЗ ЕЛЕКТРОЛИТА ПРОЛОКОМ

ПРОТИЦАЊА ЕЛЕКТРИЧНЕ СТРУЈЕ НАЗИВА СЕ

ЕЛЕКТРОЛИЗА!

Мајкл Фарадеј рођен 25. августа1867 у Лондону, умро 22. септембара 1791, је био енглески физичар и хемичар, члан краљевског друштва. Значајан по многим научним открићима, првенствено у области електрицитета и магнетизма.

Као млад књиговезачки радник заинтересовао се за физику и одлучио да се бави изучавањем природних појава. Најпре је радио у лабораторији тада чувеног енглеског хемичара Хамфрија Дејвија. Био је врло радознао и даље се сам усавршавао, непрекидно вршећи најразноврсније огледе. Открио је два основна закона електролизе. Ови закони су постали основ електрохемије и учења о електрицитету, а познати су као Фарадејеви закони електролизе. Овај научник први је открио и везу између магнетског поља и светлости. Његово најзначајније откриће је познати Фарадејев закон електромагнетне индукције који је касније увршћен и међу Максвелове основне једначине електродинамике. По Фарадеју је добила име јединица за мерење електричног капацитета - фарад (F), као и ротација равни поларизације светлости у магнетском пољу - Фарадејев ефекат.

Фарадејеви закони електролизе

Фарадеј има два закона електролизе

1. Први Фарадејев закон се односи на количину примарних продуката електролизе које се издвајају на елктродама.

2. Други закон је постави на основу мерења.

Први Фарадејев закон:Маса супстанције која се

издвоји на свакој од електрода при електролизи сразмерна је количини наелектрисања које за то време прође кроз електролит.

Формула:

m=kqMasa supstance

Коефицијент пропорционалности(електрохемијски еквивалент)

Количина електрицитета

-елктрохемијски еквивалент-

Електро хемијски еквивалент бројно је једнак маси супстанције која се наталожи на једној електроди при проласку једниничног наелектрисања кроз електролит

Формула: q

mk

Ckgm)(1

Други Фарадејев законЕлектрохемијски еквивалент

јона сразмеран је његовом хемијском еквиваленту.

Формула:

zM

Fk

1Моларна маса

Валенца атома

Фарадејев број

CF 96500

Галвански елементи и акумулатори

Галванитзација је процес у коме се помоћу електролизе метални предмети пресвлаче танким слојем неког другог метала.

То могу бити племенити или неки други метали који су отпорнији него метал од кога је сам предмет направљен (позлаћивање, хромирање, цинковање и др.)

У поступку галванизације предмет који треба пресвући слојем другог метала везујемо за негативан пол извора тако да представља катоду. Анода је од метала којим се облаже предмет, а електролит мора бити раствор соли метала од кога је направљена анода.

Код побакривања анода је од бакра (Cu) , a електролит је раствор бакар-сулфата (CuSO4)

Због чега човек проводи струју

Око 80 % нашег тела чини вода, у којој су растворене супстанце. То значи да је људско тело електролит и да га због тога проводи струју. Пролазак струје може нанети велике штете људском организму.

Хвала на пажњи!!!