СрпскијезикПрави избор

за свакоī ūрофесора!

КАТАЛОГ УЏБЕНИКА 2016/17.

Уважене колегинице и колеге,

Са задовољством вас и ваше ђаке позивам да (и даље) користите савремене средњошколске уџбенике и приручнике Издавачке куће „Klett”, у потпуности усаглашене са наставним плановима и програмима, али и са потребама модерног времена и креативне, стваралачке наставе, чији сте ви темељ.

Сад већ препознатљив квалитет, трајност производа, начин на који уџбеници комуницирају са учеником, тачност информација, богатство корелативних садржаја довољно о себи говоре.

У нади да ћемо проширити породицу задовољних корисника ових вредних школских издања, срдачно вас поздрављам!

Проф. др Зона Мркаљ,уредник за српски језик и књижевност

Уџбеници за српски језик и књижевност у потпуности прате наставне планове и програме. Уџбеници садрже чврсту структуру и подељени су на веће целине, и у оквиру њих, на мање целине и наставне јединице. Поред основног текста уџбеници садрже занимљиве информације и богат илустративни материјал.

Предности уџбеника Српски језик 1–4:

Î систематичност и прегледност,

Î актуелни садржаји,

Î комуникативни приступ,

Î савремен дизајн.

46% школа у Србији користи уџбенике Издавачке куће „Klett”

93% „Klett” издања прате савремени наставни материјали

59% уџбеника за гимназије у понуди

46%

59%

93%

Графички приказ броја наслова Издавачке куће „Klett” од 2004. до 2016. године

2004. 2016.

3из

дањ

а

74

9 и

здањ

а

С Р П С К И Ј Е З И К

Читанка

Читанка

Читанка

Читанка

Граматика

Граматика

Граматика

Граматика

Приручник за наставнике

Збирка задатака из књижевности са књижевнотеоријским појмовима

Приручник за наставнике

Приручник за наставнике

Приручник за наставнике

Уџбеник за четврти разред гимназија и средњих стручних школа

Читанка

Љиљана БајићМиодраг ПавловићЗона Мркаљ

ЧИТАНКАУџбеник за четврти разред гимназија и средњих стручних школа

Љиљана БајићМиодраг ПавловићЗона Мркаљ

4. разред

Чит

анка

ISBN 978-86-7762-

1.РАЗРЕД

2.РАЗРЕД

3.РАЗРЕД

4.РАЗРЕД

НОВО! НОВО!

у четвртом разреду гимназија и средњих стручних школа

Књижевност

Миодраг Павловић

ISBN 978-86-7762-778-2

КЊИЖЕВНОСТу четвртом разреду гимназија и средњих стручних школа

Миодраг Павловић

4. разред

Књиж

евно

ст 4

НОВО!

ЗА УЧЕНИКЕ ДОДАТНИ МАТЕРИЈАЛИЗА НАСТАВНИКЕ

Правопис српског језика

8

Уметност

Продукти људског рада имају различиту природу, сврху и значај. Неки

од њих задовољавају наше свакодневне и практичне потребе, док је природа

других таква да у нама подстиче унутрашње доживљаје и мисли. Уметност

је духовна делатност. Она је настала као резултат човекове потребе да створи

лепоту, да је доживљава и ужива у њој. У уметничким делима садржаји

су осмишљени тако да изазивају утиске, оживљавају машту и покрећу

на размишљање, формирање ставова и гледишта гледалаца, читалаца

или слушалаца. Уколико су такви доживљаји подстакнути садржајима

уметничких дела, реч је о уметничким (естетским) доживљајима.

Производе уметности називамо уметничким делима. Творци уметничких

дела су уметници или аутори. Ауторов рад и уметничка дела прави смисао

и значај остварују посредством доживљаја публике.

Уметничка изражајна средства су материјали, средства, технике и

поступци којима се остварују уметнички садржаји, односно уметничка

дела. Уобичајено је да уметности разликујемо према уметничким

изражајним средствима. У историји човечанства развијали су се разноврсни облици уметничког

изражавања. Временом су се издвојиле врсте уметности.

УмеТНОсТ ИзрАжАјНА средсТВАУмеТНИчКА

делАУмеТНИЦИ

1. мУзИКА звуци, тонови, ритаммузичка

композицијакомпозитор, музичар, интерпретатори

композиција

2. слИКАрсТВО линија, боја цртеж, слика сликар

3. ВАјАрсТВО маса, простор, материјали скулптура вајар

4. АрХИТеКТУрАграђевински материјали, архитектонски простор

грађевина, архитектонски

објекатархитекта

5. ИГрА покрет(и) кореографија кореограф (извођачи кореографије, играчи)

6. КЊИжеВНОсТ речикњижевни

уметнички текстовиписац

7. ФИлмпокретне слике

(кадар, монтажа, режија, сценарио)

филм филмски аутор (редитељ)

естетика – област филозофије која се бави

феноменима лепоте и лепог у природи и уметностима

естетски – који се односи

на естетику, који се заснива на принципима

естетике

утисак – субјективно осећање, слика у свести

коју оставља какав доживљај или сазнање;

импресија

чулан – који се опажа, сазнаје чулима

Кључне речи: уметност, врсте уметности, уметничка дела, уметничка изражајна средства,

естетски доживљаји

Табела 1. Врсте уметности

10

Књижевност као уметност речиКључне речи: књижевност, књижевно дело, медији књижевности, књига, читање, тумачење

Пажљиво прочитај народну лирску песму Сунце се дјевојком жени. Обрати пажњу на звук и ритам стихова. Оживљавај у машти уметнички свет песме. Утврди шта је у том свету необично. размишљај о симболици песничких слика. Уз помоћ задатака за тумачење припреми се да на часу анализираш песму и њена значења.

сунце се дјевојком женинародна лирска песма

Извор:миодраг Павловић.

Антологија лирске народне поезије.

Београд: Вук Караџић, 1982, стр. 31.

на воду – на извор

ашик учинити – заљубити се

љубовца – драга, вољена

Даница – сјај ове звезде наговештава нови дан. реч је о планети Венери. чести народни називи за ову планету су Вечерњача и зорњача

Термин књижевност званично се користи од средине 19. века. јавља се и као превод речи литература. Широко схваћено, појам литература означава укупност онога што је написано и што има трајну вредност. све духовне творевине изражене речима обухваћене су појмом књижевност. То је створило потребу за посебним термином којим би се означила област уметничке књижевности. Временом, основно значење речи књижевност постало је управо уметничка књижевност. Књижевност тако означава естетички вид језичке творевине.

дjевојка је сунцу говорила:„јарко сунце, љепша сам од тебе!Ако ли се томе не вјерујеш,ти изиђи на то равно небо,ја ћу изић’ за гору на воду.”Када јутро ведро освануло,излазило на небо сунашце,а дјевојка за гору на воду.Угледа је лијепо сунашце,угледа је кроз јелово грање:кол’ко се је ашик учинило,трипут је се сунце заиграло,па одвуче лијепу дјевојку,да је узме себи за љубовцу,од ње поста звијезда даница.

Вечерња звезда, Алфонс муха, 1902.

Аутор: Миодраг Павловић

Î Избор текстова и тема је усклађен са Програмом српског језика и књижевности, који је у иновираном облику усвојен 2011. Такође, у потпуној је сагласности са општим исходима и стандардима образовања и васпитања.

Î Састоји се од осам поглавља у којима су текстови организовани према теоријском и хронолошком принципу.

Î На многим местима се вертикално повезује градиво, уз директна подсећања на стечена знања; хоризонтално се повезује са градивом других предмета, нарочито историје и историје уметности.

Lehrwerke für AnfängerЧ И Т А Н К А

Јасно ис–шакну–ше неūозна–ше

речи су објашњене

ūореg –шекс–ша.

Различи–ша сликовна среgс–шва (реūроgукције, фо–шоīрафије,

цр–шежи и нарочи–шо функционалне –шабеле) у служби су књижевноī

–шекс–ша, и ūружају ūрос–шор за ширење ин–шересовања.

276страна

105задатака

124слике

23табеле

1.РАЗРЕД

На крају Чи–шанке налазе се

ūрилози који обухва–шају основне

ūоgа–шке о ūисцима чија су gела

зас–шуūљена овим избором,

азбучни ūоūис ūро–шумачених

ūојмова и ūоgа–шке о

ли–шера–шури.

Уџбеник за први разред гимназија и средњих стручних школа

Î Конципирана као уџбеник са елементима радне свеске, ова књига на најбољи начин оживљава наизглед строго али свакако захтевно градиво граматике.

Î Уџбеник је усклађен са развојним могућностима и предзнањем ученика и, као такав, доприноси испуњавању образовних стандарда и остваривању циљева и задатака предмета.

Î Преглед садржаја, систем наслова и поднаслова организован је тако да обезбеђује прегледност и лако сналажење.

Lehrwerke für AnfängerГ Р А М А Т И К А

172стране

283задатка

52слике

56питања са маргине

Општи појмови о језику

Погледај како изгледа листа од десет најзаступљенијих језика према броју

говорника (подаци су из 1998. године):

Језик у бројкама

900 000 000800 000 000700 000 000600 000 000500 000 000400 000 000300 000 000200 000 000100 000 000

манда

рински ки

нески

хинду

шпанск

иен

глеск

ибен

галск

иар

апск

ируск

ипорту

галск

ијап

анск

инем

ачки

87

Шта мислиш, зашто инструментал од ниво гласи нивоом (са два о), а од евро гласи евром (са једним о)?

Удвојени исти вокали се не сажимају: у сложеницама када се први део завршава вокалом којим почиње други део:

пооштрити, плавоока, поочим, једноок, поодмаћи, антиисторијски, самоодбрана, поорати, поодавно, зоологија, контрааргумент и сл.

у неким падежним облицима речи страног порекла:статуу, резимее, сакоом, интервјуу, реноом, купее, индивидуу, Перуу, Русоом, Бордоом и сл.

Палатализација (алтернације к, г, х : ч, ж, ш)Именица путник у вокативу гласи путниче. Видимо да је задњонепчано

(веларно) к на крају основе замењено предњонепчаним (палаталним) ч.

Замењивање сугласника К, Г, Х сугласницима Ч, Ж, Ш у одређеним морфолошким условима (испред наставака за промену и творбу речи, који најчешће почињу са Е, И) традиционално се назива палатализација.

То бисмо могли и овако приказати:

К à Ч Г à Ж Х à Ш

Навешћемо најчешће услове у промени и творби речи у којима се уочава ова алтернација:

у вокативу једнине именица мушког рода које се завршавају на -к, -г, -х: дечак – дечаче, наставник – наставниче, рођак – рођаче, срећник – срећниче, Видак – Видаче, друг – друже, Миодраг – Миодраже, монах – монаше, дух – душе и сл.

у множини именица око и ухо: око – очи, очију, очима, ухо – уши, ушију, ушима.

у презенту глагола чија се основа завршава на -к, -г, -х (у свим лицима изузев трећег лица множине, јер је ту наставак -у, а испред њега не долази до замене): (пећи > пек-) печем, (извући > извук-) извучем, (обући > обук-) обучем, (моћи > мог-) може, (стрићи > стриг-) стрижем (овај глагол значи шишати), (врћи > врх-) вршем (овај глагол значи одвајати зрело зрневље жита из класја) и сл.

у аористу глагола чија се основа завршава на -к, -г, -х: (испећи > испек-) испече, (обући > обук-) обуче, (исећи > исек-) исече, (дићи > диг-) диже, (оврћи > оврх-) оврше и сл.

у творби речи чија се основа завршава на -к, -г, -х: (лек) лечити, (рука) ручетина, (рука) ручица, (јунак) јуначина, (бука) бучати, (друг) дружина, (књига) књижетина, (књига) књижица, (траг) тражити, (драг) дражестан, (брег) брежак, (прах) прашина, (прах) прашак, (дах) дашак, (смех) смешити, (снаха) снашица, (страх) страшан и сл.

Шта мислиш, зашто се у неким дијалектима чује печу уместо пеку, сечу уместо секу и сл.?

36

КРАТАК ПРЕГЛЕД НАУЧЕНОГ

Подела дијалеката према замени старог гласа јаткњижевни изговор некњижевни изговорекавски (и)јекавски икавскидете, деца, лето дијете, дјеца, љето дите, дица, лито

Подела дијалеката према језичким особинама

ЕКАВСКИ

призренско-тимочки(И)

ЈЕКАВСКИ

зетско-рашки има само један, кратак акценат () поред номинатива и вокатива, употребљава се још само акузатив као општи падеж

има два силазна акцента ( , \\) облички се изједначавају акузатив, локатив и инструментал

косовско-ресавски источнохерцеговачки има два силазна акцента ( , \\) и један узлазни – дугоузлазни ( ∕ ) облички се изједначавају акузатив,локатив и инструментал

има четири акцента ( , \\, ∕, \), дужине се не скраћују

јавља се свих седам падежних обликашумадијско-војвођански

има четири акцента ( , \\, ∕, \), дужине се често скраћују

јавља се свих седам падежних облика

Основица српског књижевног језикаекавски изговор (и)јекавски изговоршумадијско-војвођански источнохерцеговачки

Дијалекат Књижевни језик користи се на ограниченој територији користи се у говору нема прописана правила

користи се на целокупној територији користи се у говору и у писању има прописана правила (граматика, правопис и речник)

На увоgним

с–шранама

нас–шавних –шема

ау–шорка gоgа–шно

мо–шивише ученике

ūреgс–шављајући

īрафиконима

несвакиgашње

с–ша–шис–шичке

ūоgа–шке.

На крају свакоī

ūоīлавља налази се

саже–шак, Кра–шак

ūреīлеg наученоī,

својеврс–шан

резиме оноīа ш–шо

је обухваћено

ūоīлављем уз које

с–шоји.

Помоћу Пи–шања са марīине

ау–шорка је у с–шалној, неūосреgној

комуникацији са ученицима, ūоgс–шиче

их на размишљање о најразноврснијим

чињеницама из језичке и ванјезичке

с–шварнос–ши.

1.РАЗРЕД Уџбеник за први разред гимназија

и средњих стручних школа

Аутор: Весна Ломпар

8

ПросветитељствоКључне речи: просвећеност, доба разума, рационализам, материјализам, детерминизам,

барокне тенденције, рококо, класицизам, сентиментализам, развој романа

Највеће европске културе током хуманизма и ренесансе развиле су књижевне

језике, најчешће на основама народног говора. Нови статус књиге и токови

књижевног стваралаштва утицали су на облике и начине образовања. Створени

су предуслови за значајне промене у друштву, култури и уметности.

Вајмарски суд муза, Теобалд фон Ер, 1805.

Ново доба

Француски и енглески филозофи 17. века

нарочито преиспитују улогу и смисао религије

у животу човека и друштва. Током 18. века још

више се истичу филозофска и научна мишљења о

значају здравог разума (рационалног) за схватање

природних процеса, животних и друштвених

промена. Религијски доживљај света сматра се

застарелим, а научници подстичу савременике да

до сазнања дођу помоћу сопствених разумских

моћи. Таква активност најчешће се називала

просвећивањем. Из ње произлази назив нове

духовне епохе – просвећеност (француски siècle des

Lumières, немачки Aufk lärung, енглески

Enlightenment), или доба разума.

Филозофско утемељење просветитељ-

ства остварили су Рене Декарт, Џон Лок и

Готфрид Вилхелм Лајбниц, а најзначајнији

за идеје новог доба су Волтер, Русо, Дидро,

Д’Аламбер, Ламетри и Холбах. Кантово

дело Критика чистог ума из 1781. пред-

ставља врхунац просветитељске мисли.

Просветитељство се може посматрати

и као духовни покрет који уводи

човечанство у ново доба. Неретко се

за историјски период који започиње

од просвећености говори да је почетак

нововековног раздобља у развоју друштва,

културе и уметности.

Рационализам је становиште у историји филозофије

које разум (латин. ratio) узима за основни извор људског

сазнања које је, отуда, независно у односу на искуство.

Његови најзначајнији представници били су: Рене Декарт

(1596–1650), Барух де Спиноза (1632–1677) и Готфрид

Вилхелм Лајбниц (1646–1716). Према овом свом принципу, они се разликују од

емпириста, својих савременика филозофа, који су

истицали искуство као основ процеса сазнања. Управо се

грчка реч емпирија (empeiria) која значи искуство, налази

у корену термина емпиризам. Једна латинска фраза

која тврди да „ничега нема у разуму што претходно није

било у чулима” могла би бити мото овог филозофског

становишта, чији су најважнији представници били:

Томас Хобс (1588–1679), Џон Лок (1632–1704), Џорџ

Баркли (1685–1753) и Дејвид Хјум (1711–1776).

Î Читанка за 2. разред у потпуности следи принципе и концепт успостављене у издању за први разред, надовезујући се на њу сложенијим програмским захтевима.

Î Текстови дела у целини или одломака су наведени или према научном критичком издању текста, уколико оно постоји, или, уколико такво издање не постоји, према оном издању које је прошло вишеструку текстолошку и научну проверу.

Î На крају и ове читанке налазе се биографије писаца и врло користан регистар појмова.

Lehrwerke für AnfängerЧ И Т А Н К А

400страна

160задатака

182слике

11табела

151

Бранко РадичевићКључне речи: лирска песма, лирски паралелизми, метафора, игра речима, стваралаштво,

песништво, растанак, школовање, асоцијативно везивање мотива, Бранкова награда

Портрет Бранка Радичевића, Лазар Микулић, 1956.

Бранко РадичевићКад млидија умретиПобедоносна 1847. година овенчана је у српској књижевности и

песништвом Бранка Радичевића (1824–1853). Бранко је имао нешто више од

двадесет година када је објавио прву песничку збирку. У његовим песмама

запажа се промена песничког стила и велики заокрет од класицизма ка новој,

романтичарској поетици. Лиризам Бранкове поезије спојен је са духом,

лексиком и стихом наших народних песама. Увери се у то читањем једне од

његових најпознатијих песама – Кад млидија умрети.

Лисје жути веће по дрвећу, Лисје жуто доле веће пада,Зелено га више ја никадаВидет нећу.Глава клону, лице потавнило,Боловање око ми попило,Рука ломна, тело измождено,А клеца ми слабачко колено:Дође доба да идем у гроба.Збогом, житку, мој прелепи санчe,Збогом, зоро, збогом, бели данче,Збогом, свете, некадањи рају,Ја сад морам другом ићи крају.O да те тако ја не љубља жарко,

Још бих гледô твоје сунце јарко,Слушô грома, слушао олују,Чудио се твојему славују,Твојој реци и твоме извиру –Мог живота вир је на увиру!

O песме моје, јадна сирочади,Децо мила моји лета млади,Тедо дугу да са неба свучем,Дугом шарном да све вас обучем,Да накитим сјајнијем звездама,Да обасјам сунчаним лучама.Дуга била, па се изгубила,Звезде сјале, па су и пресјале,А сунашце оно огрејало –И оно је са неба ми пало.Све нестаде што вам дати справља,

У траљама отац вас оставља. –1845.

Извор: Бранко Радичевић: Сабране песме. Приредио Душан Иванић. Београд: Српска књижевна задруга, 1999, стр. 196–197.

млидија – мишљахвеће – већжитак – животувир – увирање, понирање, нестајањелуча – зрак, сјај; буктињасправљати – припремати

Текс–шове увоgе али на њих се и наgовезују ūроīрамски саgржаји из

ис–шорије и –шеорије књижевнос–ши. Ови –шекс–шови усмеравају ученике ка

ширењу сазнања и ūоgс–шичу их ка gаљем ūроgубљивању знања.

Сис–шем наслова и ūоgнаслова обезбеђује

ūреīлеgнос–ш. Пре свакоī

–шекс–ша налази се

локализација, која gаје информације о

кон–шекс–шу нас–шајања gела, ūружајући

ūоgс–шицај за чи–шање.

На марīинама се налазе –шумачења

кључних речи и ūојмова.

2.РАЗРЕД

Текс–шове

ūра–ше ūажљиво

оgабране реūроgукције

значајних

уме–шника, уз

навођења имена

gела, ау–шора и

времена нас–шанка.

Уџбеник за други разред гимназија и средњих стручних школа

Аутор: Миодраг Павловић

113

ВЕЖБАЊА

1. Повежи главни број са врстом којој припада.

2. Подвуци број у брзалици и напиши га исправно на линију.

Четри чавчића на чунчићу чучећи цијучу.

3. Упиши одговарајући основни број у наведене изразе. Један број је сувишан.

а) не знати ни унакрст („не знати ништа”)

б) бити на ћошка („бити рђавог расположења”)

в) на све стране („свуда”)

г) ни ни шест („без оклевања, одмах, сместа”)

4. Речи из заграде напиши у генитиву.

Велика Морава настаје спајањем (две реке), Јужне и Западне Мораве.

5. Заокружи слово испред реченице у којој подвучени број означава особе мушког и женског

пола.а) Обратили смо се њима двама. б) Обратили смо се њима двема.

в) Обратили смо се њима двома. г) Обратили смо се њима двојици.

6. Упиши словима поштанске бројеве наведених места у дату табелу.

018Алексинац

013Ковачица

036Рашка

7. Подвуци правилно написане бројеве:

двестотине, двадесет (и) пет, четиристо, петстодвадесет, шестсто,

осамсто седамдесет два, двехиљаде петнаеста.

пет четири три две једна

петоро

петорица

пет

петоре

бројна именица на -ица

бројни придев

збирни број

основни број

ВЕЖБАЊА

Lehrwerke für AnfängerГ Р А М А Т И К А2.РАЗРЕД

228страна

475задатака

64слике

103питања са маргине

127

Пази!

Правилни облици императива

Обрати пажњу на правилан облик императива у 2. лицу једнине:

Типична грешка Правилан обликзали залијиздвоји издвојнаброји набројнави навијобоји обојодвоји одвојосвоји освојпреброји пребројпрестроји се престрој сепопи попијпреви превијразби разбијразуми разумејуви увијудостоји удостојуми се умиј сеуши ушиј

Неки глаголи у императиву имају дублетне облике који се подједнако често употребљавају (отиђи, отиди), а неки имају дублетне облике од којих је један обично ређи:

Дублетни облиципомози помогнилези легниседи седни

Енклитички облик помоћног глагола може стајати испред инфинитива глагола који се мења или иза њега. Кад је помоћни глагол иза инфинитива, не понашају се сви глаголи исто:

глаголи на -ти губе инфинитивни наставак, а помо-ћни глагол пише се заједно са основом (плесаћемо, пробудићете се, разговараће, слушаћу, стаћеш); глаголи на -ћи пишу се на исти начин као и кад је по-моћни глагол испред инфинитива (доћи ћу, рећи ћемо, стићи ћете, ићи ћеш, ући ће).

Императив (заповедни начин)Императивом се изриче заповест,

молба, забрана, подстицај или савет да се радња изврши (Реци ми то сада, Поједи воће, Не бацај отпатке!, Веруј ми, Спавајте дуже). Има само облике за 2. лице једнине и 1. и 2. лице мно-жине.

Гради се тако што се на окрњену или пуну презентску основу додају двојаки наставци.

Једнина Множина

1. лице /(пиш)-имо(пева)-јмо

2. лице (пиш)-и (пева)-ј

(пиш)-ите(пева)-јте

Код глагола који у 3. лицу множине презента на крају имају -ју или -је додају се наставци -ј, -јмо, -јте (чи-тај, залиј, умијмо се, певајмо, слушајте, обој, стој, на-појте). Код готово свих осталих глагола додају се наставци -и, -имо, -ите (види, издржи, урадимо, јавите, треси,

обуци, узмите, дођи, испеците, носи-мо, пиши).

За 3. лице једнине и множине нема посебних облика, али се запо-вест може изразити речцом нека и

презентом одговарајућег глагола: нека дође, нека дођу, нека се јави, нека се јаве , нека пева, нека певају.

Шта мислиш, имају ли сви језици посебне облике за 2. лице једнине и 2. лице множине импера-тива?

Знаш ли неки глагол који нема облике за императив?

168

Шта мислиш, да ли се тачка пише унутар заграде после скраћени-це с тачком?

Шта мислиш, шта значе скраћенице EUR, USD и GBP?

Занимљивости

О скраћеници ОК

Постоји неколико тумачења постанка веома учесталог и распрострањеног израза у свим језицима света – ОК.

Према једнима, у питању је енглески језик, где је ОК вид скраћенице „све у реду” (all corect), а по другима, реч је о немачком штампарском изразу „без исправки” (ohne Korrektur). По трећима, реч је о финском језику и значењу „тачно” (oikea), а по четвртима, ради се о руском изразу „одлично, врло добро” (очен хорошо).

Међутим, многи светски лингвисти и етимолози сматрају да је порекло овог израза – грчко. Први запис ове скраћенице у облику великих почетних грчких слова – омеге и капе (ΩК) – води у 920. годину. Данас нико више није сигуран шта би тачно то ОК могло представљати.

Са друге стране, постоје претпоставке да су грчки морепловци били ти који су у енглески језик унели овај израз. Налазећи се у америчким лукама, често су употребљавали израз „све је у реду” (на грчком се чита „ола кала”) да би потврдили обављени утовар, истовар и преглед робе, а често су и иницијале О.К. писали кречом по страницама бродова како би сигнализирали да је брод спреман за испловљавање.

(Предраг Мутавџић, Анегдоте и занимљивости са Балкана, прилагођено)

Непроменљиве: ЕУ (Европска унија), ОШ (Основна школа), РС (Републи-ка Србија и Република Српска), САНУ (Српска академија наука и уметности), МС (Матица срп-ска), СПЦ (Српска православна црква), USA (United States of America), DJ (disc jockey).

Променљиве:ЈАТ (Југословенски аеротран-спорт; од ЈАТ-а), УЛУС (Удру-жење ликовних уметника Ср-бије; из УЛУС-а), СКЦ (Студентски културни центар; у СКЦ-у), ДИФ (Државни институт за фискултуру; на ДИФ-у), БИТЕФ (Београдски интернационални театарски фестивал; на БИТЕФ-у), ГСП (Градско саобраћајно пре-дузеће; са ГСП-ом), МУП (Министарство унутрашњих послова; из МУП-а), МИП (Министарство иностраних послова; у МИП-у), ПТТ (Пошта, телеграф, телефон; у ПТТ-у), РТС (Радио-телевизија Србије; на РТС-у), ММФ (Међународни монетарни фонд; из ММФ-а).

Вербализоване скраћенице настају од верзалних скраћеница које се претварају у целовите речи, или ком-биновањем делова двочланих или трочланих израза. Тако постају властите именице, које имају свој акценат, падеж и род (у једнини):

Танјуг (Телеграфска агенција нове Југославије), Нолит (Нова литература), Симпо (Сима Погачаревић), Телеком (Телефонске комуникације), Мобтел (Мобилна телефо-нија), Имлек (Индустрија млека).

Неке скраћенице могу се писати двојако: НИН и Нин, ЈАТ и Јат, БИТЕФ и Битеф, БЕМУС и Бе-мус, ФЕСТ и Фест, БИА и Бија, FIAT, ФИАТ и Фијат (фа-брика, а аутомобил – фијат), UNESCO и Унеско, UNICEF и Уницеф, FIFA, ФИФА и Фифа, CIA и Ција, BBC и Бибиси (а може и Би-Би-Си), ФБИ и FBI (а може и Еф-Би-Ај). Скраћеница је сваким даном све више и њихов продор не може се зауставити.

У оgељку Пази! ау–шорка је

скренула ученицима ūажњу на чес–ше

неgоумице ūри ūисању, мо–шивишући

их gа уоче и избеīну –шиūичне īрешке,

–ше gа неīују кул–шуру изражавања.

На крају уџбеника су gа–ша и Решења вежбања, која

ће ūослужи–ши ученицима gа ūровере –шачнос–ш својих

оgīовора, али и ūружи–ши нас–шавницима велику ūомоћ у

раgу с ученицима.

Рубрика Занимљивос–ши

ūра–ши сваку нас–шавну

јеgиницу, ученицима омоīућава

лакше усвајање језичке

ма–шерије и њено функционално

ūовезивање са ūојавама у

све–шу у којем живе.

Свако ūоīлавље

ūраћено је

вежбањима, у којима

ученик може gа

ūровери колико је и

с колико разумевања

савлаgао īраgиво

обрађено у gа–шом

ūоīлављу.

Уџбеник за други разред гимназија и средњих стручних школа

Аутори: Весна Ломпар, Александра Антић

Î Као и за претходну годину, овај уџбеник је усклађен са Програмом српског језика и књижевности, који је у иновираном облику усвојен 2011.

Î Врхунска графичко-ликовна и техничка опремљеност у функцији су боље перцепције и усвајања градива.

Î Одабрани примери и цитати из литературе подстицајни су за развој интересовања, а доприносе и подизању језичке културе ученика.

111

О Матошевим и Дучићевим поетским везама доста се расправљало у свету науке о књижевности и у књижевној критици. Прочитај поново Дучићеву песму

Јабланови. Направи табелу у коју ћеш убележити, након поредбеног тумачења, запажене сличности и разлике између песама Јесење вече и Јабланови. Са белешкама дођи на час и припреми се да у стваралачкој дискусији своја гледишта

размениш са наставником и са другим ученицима.

У којој форми је испевана Матошева песма? Чиме објашњаваш појаву овог познатог традиционалног песничког облика у књижевности модерне? Проучи риму и установи како она утиче на звук и ритам песме. Испитај дужину стопе и установи како њен тон сугерише духовна расположења лирског субјекта и формира атмосферу целог дела. Установи на којим су местима успостављена опкорачења; протумачи на који начин она утичу на формирање света дела у машти читалаца.

У одговарајућа поља наведене табеле упиши стихове у којима препознајеш (запажаш) наведено стилско изражајно средство. Тумачи њихову уметничку улогу

у доживљавању и разумевању садржаја песме и њених уметничких значења.асонанцаалитерацијаепитетиперсонификацијаметафорапоређењехипербола

Notturno је последња Матошева песма. Пронађена је на песниковој самртничкој постељи у загребачкој Болници сестара милосница.

Пажљиво читај песму и откривај у чему се скрива њена лепота и посебност.Antun Gustav MatošNotturnoMlačna noć; u selu lavež; kasanĆuk il’ netopir;Ljubav cvijeća − miris jak i strasanSlavi tajni pir.

notturno – manje muzičko delo, sa pretežno sanjarskim motivimaćuk – vrsta noćne ptice grabljivicenetopir – slepi mišbat – lupa, buka

Корак напред

Î Садржај уџбеника је усклађен са наставним планом и програмом за трећи разред гимназија и средњих стручних школа и са циљевима и задацима у настави српског језика и књижевности.

Î Наставно градиво је у читанци обрађено у три тематске целине: 1) модерна; 2) међуратна и ратна књижевност; 3) лектира.

Î Осим основних текстова који у потпуности покривају прописани наставни план, читанка обилује веома квалитетним додатним, помоћним текстовима из књижевне критике, историје и теорије.

Î На крају Читанке дати су библиографски подаци о писцима и индекс појмова.

Ч И Т А Н К А3.РАЗРЕД

402стране

180задатака

176слика

11табела

Најразвијенији ме–шоgички gео у чи–шанци је Тумачење.

Помоћу оgīоварајућих ūи–шања и заgа–шака из овоī сеīмен–ша

лекције, ученик се ūриūрема за раg на часу, анализу књижевноī

gела и сараgњу са нас–шавником и оgељењем.

Оgељак Корак наūреg

намењен је ученицима који

желе више gа сазнају. Овај

сеīмен–ш је уређен

–шако gа и они ученици

којима ин–шересовање није

ūрвенс–швено окрену–шо

књижевнос–ши, чес–шо моīу

наћи неш–шо веома

ин–шересан–шно за себе, јер

се књижевнос–ш ūовезује са

знањима оūш–ше кул–шуре.

Уџбеник за трећи разред гимназија и средњих стручних школа

Свака лекција ūочиње кључним

речима којима се ученицима указује

на ш–ша ūосебно gа обра–ше ūажњу.

Аутори: Љиљана Бајић, Миодраг Павловић, Зона Мркаљ

блејати – не радити ништа, беспосличити, дангубити; досађивати се; траћити време, настојати да се било како испуни време; лутати; јурити догађаје по граду (омладински жаргон)

невиђено ‒ изузетно, изврсно, изванредно, одлично, сјајно, дивно; веома, баш, заиста; потпуно, сасвим, крајње (омладински жаргон)(Д. Андрић, Речник жаргона, прилагођено)

блġјати, несвр. 1. пуштати глас „бле” (о овци, телету и сл.; опонашати, подражавати тај глас. 2. фиг. а. говорити глупости, лупати, лупетати. б. гледати тупо, бленути, зијати, зурити.

нģвиђено прил. неопажено, неприметно(Речник српскога језика, прилагођено)

Језик у речнику

Г Р А М А Т И К А3.РАЗРЕД

202стране

559задатака

25слика

98питања са маргине

Î Ова Граматика се на прави начин надовезује на граматике истих ауторки за први и други разред гимназија и средњих стручних школа, које су већ нашле своју примену и потврду у школској пракси.

Î Основни текст уџбеника је јасан, сведен и писан прегледно, занимљивим стилом, па је стога близак младим читаоцима.

Î Градиво је распоређено у неколико тематских целина – (1) творба речи, (2) лексикологија, (3) значењски односи међу лексемама, (4) порекло и сфера употребе речи, (5) фразеологизми и фразеологија, (6) стилска вредност лексема, (7) синтакса – синтаксичке јединице, (8) синтакса – синтаксичке конструкције и (9) правопис.

На увоgним с–шранама нас–шавних

–шема је рубрика Језик у речнику, која

на ūрави начин сūаја облас–ш

īрама–шике и облас–ш лексике, а у

којој су навеgена аgеква

–шна мес–ша из

речника срūских ау–шора.

Указивању на –шиūичне

īрешке у ученичком

савлаgавању īраgива

ūосебно gоūриноси

рубрика Пази!Тема–шску јеgиницу ūра–ши велики број

„ūи–шања са марīине”, која су

илус–шрована ūримерима из савременоī

живо–ша и с–шоīа ученицима блиска.

Дефиниције су наūисане лоīичним

и јасним реченицама.

Уџбеник за трећи разред гимназија и средњих стручних школа

Аутори: Весна Ломпар, Александра Антић

На самом крају уџбеника

налазе се Решења вежбања,

Оgīовори на ūи–шања са

марīине и Инgекс ūојмова.

Lehrwerke für AnfängerЧ И Т А Н К А

НОВО!

4.РАЗРЕД

400страна

240задатака

126слика

10табела

Објашњења

неūозна–ших речи из –шекс–шова виgно

су обележена на

марīинама.

Уџбеник за четврти разред гимназија и средњих стручних школа

Аутори: Љиљана Бајић, Миодраг Павловић, Зона Мркаљ

Î Уџбеник је усклађен са прописаним програмским садржајима, са развојем методичке и књижевнонаучне мисли и са комплексним наставним циљевима, и као такав, удовољава захтевима савремене наставе.

Î Аутори су се потрудили да кроз кратка објашњења на маргинама текстова пруже неопходне путоказе и разјашњења теоријских, критичких, или појмова опште културе који олакшавају разумевање главног текста.

Î Предвиђени су различити облици рада: индивидуални, по паровима и групни рад. Пре свега, предвиђено је писање реферата, есеја, приказа, осврта, подсетника за усмено излагање, као и учешће у дискусији о неким вредностима књижевног дела или о важним питањима које оно покреће.

НОВО!

Уз свако gело или оgломак ūрецизно су

навеgени ūоgаци о извору.

Кључне речи и важне информације

о gелу које ће се чи–ша–ши, неоūхоgне

су за њеīово целови–шо –шумачење и

разумевање.

Пореg скоро свакоī књижевноī –шекс–ша

ūонуђено је јеgно или више сликарских

ремек-gела која и на значењском, и на

–шема–шском нивоу оgīоварају разма–шрању

оgређеноī књижевноī –шекс–ша.

На крају Чи–шанке

сви зас–шуūљени ūисци

разврс–шани су ūо

азбучном реgу.

Î Овом граматиком ауторке веома успешно заокружују дидактичку обраду и уџбеничко представљање средњошколских садржаја из српског језика. Наставне јединице се добро повезују са претходним знањима и корелирају с областима обрађеним у граматикама од првог до трећег разреда средње школе.

Î Садржаји су прегледно разврстани према областима, темама и подтемама, а у складу са распоредом наставне грађе у овом образовном циклусу, најобимнији део посвећен је синтакси српског језика.

Î На самом крају уџбеника налазе се још три целине које омогућавају потпуну примену уџбеника и у професорској и у ученичкој пракси: Решења вежбања, Одговори на питања са маргине и Индекс појмова.

Разноврсне линīвис–шичке ūи–шалице

(Пи–шања са марīине) и ūажљиво

оgабрани илус–шра–шивни ма–шеријал

обоīаћују овај уџбеник као ш–шо су и

ūре–шхоgна –шри.

Lehrwerke für AnfängerГ Р А М А Т И К А4.РАЗРЕД Уџбеник за четврти разред гимназија

и средњих стручних школа

НОВО!

Аутори: Весна Ломпар, Александра Антић

Свако ūоīлавље ūочиње илус–шрованим ūримером ūоg називом Језик у

уūо–шреби. На илус–шрацијама је, с јеgне с–шране, ūриказана ūоīрешна

уūо–шреба језика, а с gруīе с–шране, ūример ūравилне уūо–шребе.

254стране

512задатака

41слика

117питања са маргине

Брзој и лакој ūровери усвојеноī īраgива

gоūринеће рубрика Кра–шак ūреīлеg наученоī.

Рубрика Занимљивос–ши базирана је ин–шересан–шним

оgломцима обично аgаū–шираним из с–шручне и ūоūуларне

линīвис–шичке ли–шера–шуре.

НОВО!

Заgаци у рубрици Вежбања су

ūажљиво осмишљени и ūрецизно

срочени, оgлично ūокривају све

обрађене –шеме, а ūоīоgни су и за

раg на часу, и за самос–шалан

раg коg куће.

1.РАЗРЕД

Î Приручник за наставнике надовезује се на уџбеник и представља збирку предлога који олакшавају организовање наставе и рад са ученицима.

Î Приручници служе да помогну наставнику да на једном месту пронађе све што је потребно у реализацији наставе српског језика.

Î У том циљу предочени су примери из методичке литературе, као и примери из дугогодишње наставничке праксе.

Î Приручници нуде предлог годишњих и месечних планова којима олакшавају наставницима планирање активности на часовима.

Приручници за наставнике

Lehrwerke für AnfängerД О Д А Т Н И М А Т Е Р И Ј А Л И

Аутори: Александра Кузмић,Мирјана Стакић Савковић

Збирка задатака из књижевности са књижевнотеоријским појмовима

Аутори: Миодраг Павловић, Зона Мркаљ

НОВО!

312страна

339задатака

4теста

Збирка може би–ши gраīоцен

ослонац ученицима и њиховим

нас–шавницима који учес–швују на

Књижевној олимūијаgи.

Î Збирка задатака је први приручник оваквог типа – намењен поступном и студиозном савладавању градива колико и практичној примени стечених знања.

Î Погодна је за припремање и полагање завршног (матурског), односно пријемног испита на свим друштвеним факултетима на којима квалификациони испит предвиђа проверу знања из српског језика и књижевности.

Î Заступљена су питања отвореног типа (допуњавање, кратки одговори, продужени одговори, есејски задаци) и затвореног типа (вишеструки избор, алтернативни избор, повезивање, сређивање, вишеструки задаци алтернативног избора) свих нивоа тежине.

Lehrwerke für Anfänger

Î Проф. др Милорад Дешић читав свој радни век посветио је изучавању правилног говора и писања. Приредио је више издања правописа за школску употребу, а ово, ново, приредио је у складу са Правописом српскога језика Матице српске из 2010. године.

Î Овај приручник, намењен пре свега ученицима и наставницима, написан је јасно и прегледно, језиком разумљивим широј популацији.

Î Примери уз правила углавном су преузети из савременог језика.

На крају књиīе налази се

речник акцен–шованих речи које

уūућују на –шачке и ūоg–шачке у

основном –шекс–шу.

294стране

17поглавља

209тачака

12 3

Д О Д А Т Н И М А Т Е Р И Ј А Л И

Правопис српског језика

Аутор: проф. др Милорад Дешић

Издавачка кућа „Klett” д.o.o. Маршала Бирјузова 3–5, 11000 Београд, телефон: 011/3348-384, факс: 011/3348-385, имејл: saradnja@klett.rs, www.klett.rs

Учествујте у евалуацији наших уџбеника.

Сарађујте са нама.

saradnja@klett.rs

011/3348-372