ˆ˛ˇ - izdavačka kuća klett · Историја је наставни предмет...

ПРИРУЧНИКЗА НАСТАВНИКЕ

УЗ УЏБЕНИК ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

МР ПРЕДРАГ М. ВАЈАГИЋ

ИСТОРИЈА 8

Приручник за наставнике уз уџбеник Историја за осми разред основне школеДруго издање

Забрањено је репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

Аутор: мр Предраг М. Вајагић Рецензенти: проф. др Дарко Гавриловић, ванредни професор, Факултет за европске правно-политичке студије, Универзитет Сингидунум и Филозофски факултет, Универзитет у Бањалуци,Слађана Симић, професор историје у ОШ „Филип Вишњић“ у Београду,мр Михаел Антоловић, историчар, Педагошки факултет у Сомбору

Фотографије: Војни музеј, WikipediaИсторијске карте: Интерсистем картографија

Графичко обликовање: Владан ЂурићДизајн корица: Милош АризовићЛектура: Штрикла

Издавач: Издавачка кућа „Klett“ д.о.о.Светозара Ћоровића /IV, Београдтел. /-, факс /[email protected], www.klett.rs

За издавача: Гордана Кнежевић-ОрлићГлавни уредник: Александар РајковићУредник: др Мира РадојевићРуководилац пројекта: Оливера Славковић

Штампа: Култура, Бачки ПетровацТираж: примерака

©

.ISBN 978-86-7762-236-7

3

УВОД

Поштоване колегинице и колеге,

Пред вама је Приручник за наставнике, који прати уџбеник Историја за осми разред издавачке куће Klett, писан према новом наставном програму и прилагођен узрасту ученика и њиховом претходно стеченом знању. Уџбеник је подељен на десет тематских целина. Свака од њих садржи Кључне појмове, Наставне јединице са основним текстом, Ако желиш да знаш више и Провери колико знаш. У свакој наставној јединици објашњени су непознати појмови, а постоје и подсетници на претходно усвојена знања. Основни текст наставне јединице подељен је на мање одељке с посебним и јасно издвојеним поднасловом.

Наставне јединице садрже усвојене кључне појмове из савремене историје. Језик којим је уџбеник писан прилагођен је узрасту ученика осмог разреда. Уџбеник је подељен на више наставних тема које пружају могућност наставницима да сами осмисле план рада. Наставну тематику опште историје обрадио је мр Ненад Стошић, док је тематику националне историје обрадио мр Предраг М. Вајагић.

Приручник пружа додатне информације које прате уџбеник, што би наставницима који га користе требало да олакша свакодневну примену уџбеника у настави. Приручник је подељен на седам целина које се односе на:

– циљеве, задатке и садржаје наставе историје; – кључне појмове из савремене наставе историје; – методику савремене наставе историје; – сценарије часова наставе историје; – тестове; – прилоге; – литературу.

Такође, у прилогу је дат попис релевантне литературе у вези са општом и националном савременом историјом, као и попис документарних и играних филмова који се могу користити у настави историје. Планови, сценарији (припреме) часова наставе историје, као и тестови, представљају предлоге и имају за циљ да вам дају идеје за осмишљавања часова историје.

Унапред захваљујем свима који укажу на пропусте или дају корисне савете и сугестије за побољшање уџбеника.

Аутор

4

УВОД .......................................................................................................................................................................... 3

1. ЦИЉ, ЗАДАЦИ И САДРЖАЈ НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ ....................................................................................................... 6САДРЖАЈ УЏБЕНИКА .......................................................................................................................................... 11ПЛАНОВИ РАДА ЗА ПРЕДМЕТ ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ................................21

Глобални (годишњи) план рада ...............................................................................................................21Оперативни план .........................................................................................................................................22

2. КЉУЧНИ ПОЈМОВИ ИЗ САВРЕМЕНЕ ИСТОРИЈЕКЉУЧНИ ПОЈМОВИ И ЊИХОВО МЕСТО У ОБРАЗОВАЊУ ........................................................................32ЛИСТА КЉУЧНИХ ЗНАЊА ..................................................................................................................................35

3. САВРЕМЕНА НАСТАВА ИСТОРИЈЕУПОТРЕБА НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ ........................................................................46ТЕЛЕВИЗИЈСКИ ФИЛМ У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ .............................................................................................47ИНТЕРНЕТ У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ ....................................................................................................................51YOUTUBE У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ ......................................................................................................................52WIKIPEDIA У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ ....................................................................................................................53УПОТРЕБА ВЕБ-ПРЕТРАЖИВАЧА ROLLYО У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ ...........................................................55ПРОГРАМСКА АПЛИКАЦИЈА Microsoft Offi ce PowerPoint У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ .............................56

4. ПРИМЕРИ СЦЕНАРИЈА ЗА ЧАССЦЕНАРИО 1. ВЕРБАЛНО-ТЕКСТУАЛНА МЕТОДА ........................................................................................58СЦЕНАРИО 2. МЕТОДА ПРОГРАМИРАНЕ НАСТАВЕ .....................................................................................61СЦЕНАРИО 3. ДЕМОНСТРАТИВНО-ИЛУСТРАТИВНИ МЕТОД ....................................................................68СЦЕНАРИО 4. АУДИО-ВИЗУЕЛНА МЕТОДА ...................................................................................................71СЦЕНАРИО 5. МЕТОДА УЧЕЊА ОТКРИВАЊЕМ ............................................................................................73СЦЕНАРИО 6. МЕТОДА АКТИВНОГ УЧЕЊА ...................................................................................................78

5. ТЕСТОВИТЕСТ 1 ......................................................................................................................................................................82ТЕСТ 2 ......................................................................................................................................................................86ТЕСТ 3 ......................................................................................................................................................................90ТЕСТ 4 .....................................................................................................................................................................94ТЕСТ 5 .....................................................................................................................................................................98

Садржај

55

6. ПРИЛОЗИСПИСАК ЛИТЕРАТУРЕ ЗА НАСТАВНИКЕ ........................................................................................................103

БИБЛИОГРАФИЈА О ОПШТОЈ САВРЕМЕНОЈ ИСТОРИЈИМОНОГРАФИЈЕ, ТЕОРИЈСКА И ОПШТА ДЕЛА ......................................................................................103ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА ЗА НАЦИОНАЛНУ ИСТОРИЈУ САВРЕМЕНОГ ДОБА...............................105ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА ЗА ИСТОРИЈУ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1918–1941 ...................................................106ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА ЗА ИСТОРИЈУ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1941–1945 ..................................................108ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА ЗА ИСТОРИЈУ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1945–1990 ..................................................109ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА О РАСПАДУ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1990–1999 ..................................................... 110

СПИСАК ДОКУМЕНТАРНИХ И ИГРАНИХ ФИЛМОВА ................................................................................. 112Играни филмови ........................................................................................................................................ 112Игране серије .............................................................................................................................................. 113Документарни филмови .......................................................................................................................... 114

7. ЛИТЕРАТУРАЛИТЕРАТУРА......................................................................................................................................................... 116

6

. ЦИЉ, ЗАДАЦИ И САДРЖАЈ НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ

ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕСврха програма образовања у осмом разреду основне школе јесте развијање знања, вештина, ставова и вредности које оспособљавају ученика да успешно задовољава сопствене потребе и интересовања, развија своју личност и потенцијале, поштује друге особе и њихов идентитет, потребе и интересе, као и да активно и одговорно учествује у економском, друштвеном и културном животу, те доприноси демократском, економском и културном развоју друштва. Из овога произлазе циљеви и задаци наставе историје.

Циљ наставе историје јесте да осигура да сви ученици стекну основну језичку и научну писменост, напредују у реализацији одговарајућих стандарда образовних постигнућа, оспособе се за решавање проблема и задатака у новим и непознатим ситуацијама, изразе и образложе своје мишљење и дискутују с другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и развијање историјске свести и хуманистичко образовање ученика. Настава историје треба да допринесе разумевању историјског простора и времена, историјских догађаја, појава и процеса, те развијању националног и европског идентитета и духа толеранције код ученика.

Задаци наставе историје су:

– стварање разноврсних могућности како би се кроз различите садржаје и облике рада током наставе историје сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе историје, у пуној мери реализовали;

– да ученици разумеју историјске догађаје, појаве и процесе, улогу истакнутих личности у развоју људског друштва и да познају националну и општу историју (политичку, економску, друштвену, културну...).

Циљ и задаци наставе историје остварују се кроз различите садржаје, методе и облике рада, уз поштовање образовних стандарда за крај обавезног образовања.

Оперативни задаци

Ученици треба да:

– стекну основна знања о најважнијим одликама историјског периода од друге половине XIX до краја XX века;

– стекну основна знања о најважнијим одликама историјског периода од друге половине XIX до краја XX века на српском и југословенском простору;

– стекну основна знања о историји европских и ваневропских држава у периоду од друге половине XIX до краја XX века;

– разумеју најзначајније политичке идеје историјског периода од друге половине XIX до краја XX века;

– стекну основна знања о знаменитим личностима периода од друге половине XIX до краја XX века у општој и националној историји;

– упознају се с културним и научнотехнолошким достигнућима на српском, југословенском, европском и ваневропском простору у периоду од друге половине XIX до краја XX века;

– разумеју да национална историја представља саставни део опште историје; – развијају истраживачки дух и критички однос према прошлости и оспособе се да препознају различита тумачења истих историјских догађаја;

7

– разумеју узроке и последице најважнијих историјских појава у периоду од друге половине XIX до краја XX века;

– овладају вештином коришћења историјских карата за период од друге половине XIX до краја XX века;

– науче да повезују различите историјске садржаје (личности, догађаје, појаве и процесе) с одговарајућом временском одредницом и историјским периодом;

– поседују свест о повезаности појава из прошлости с појавама из садашњости.

Према препоруци Комитета министара Савета Европе, настава историје у XXI веку треба да:

– има витално место у припреми одговорних и активних грађана, као и у развоју уважавања свих врста различитости заснованог на схватању националног идентитета и принципа толеранције;

– буде одлучујући фактор у помирењу, прихватању, разумевању и поверењу међу народима; – игра главну улогу у унапређењу основних вредности као што су толеранција, узајамно разумевање, људска права и демократија;

– буде кључни чинилац слободне изградње Европе на основама заједничког историјског и културног наслеђа, обогаћеног различитостима, чак и у оним аспектима који су конфликтни и понекад драматични;

– буде део такве образовне политике која непосредно доприноси развоју и напредовању младих људи у погледу њиховог активног учешћа у изградњи Европе, као и мирном развоју људског друштва у глобалној перспективи и у духу међусобног разумевања и поверења;

– омогући развој интелектуалних способности ученика потребних за критичку и одговорну анализу и тумачење информација кроз дијалог, трагање за историјским сведочанствима и отворену расправу која се заснива на мултиперспективности, посебно кад је реч о контраверзним и осетљивим питањима;

– омогући грађанима Европе јачање њиховог индивидуалног и колективног идентитета кроз познавање заједничког историјског наслеђа у свим његовим димензијама, локалној, регионалној, националној, европској и глобалној;

– буде инструмент за спречавање злочина против човечности.1

Првенствени циљ наставе историје треба да буде развијање ученичког разумевања природе предмета и метода историје. Ученик треба добро да овлада историјским чињеницама, њиховим међусобним односима и схватањем историјског времена. Разрада ових циљева у непосредне и оперативне препуштена је наставницима историје, при чему они сами бирају начин на који ће с ученицима реализовати општи циљ. Овим путем наставници се наводе да боље промишљају своју наставу, да јој не прилазе механички, већ да се замисле над њом, као и над начинима како да реализују зацртане опште циљеве. 2

Значај периода који се изучава у осмом разреду основног образовања и васпитања захтева посебну пажњу у избору наставних садржаја. У програму су обрађени најважнији догађаји, појаве и процеси, као и знамените личности које су обележиле раздобље од седамдесетих година XIX до краја XX века. Кључни садржаји у оквиру наставних тема дати су у заградама које се налазе иза назива наставних јединица. Оваква структура програма осмишљена је да би помогла наставнику у планирању непосредног рада с ученицима, јер му олакшава одређивање обима и дубине обраде појединих наставних садржаја. Наставник има слободу да сам одреди распоред и динамику активности за сваку тему уважавајући циљеве и задатке предмета.

1 Препорука бр.15 о настави историје у Европи у XXI веку, Комитет министара Савета Европе, 2001.2 Ана Пешикан-Аврамовић, Треба ли деци историја, Београд, 1996, стр. 77–78.

8


Пожељно је на овакав начин осмишљен програм допунити садржајима из локалне прошлости, чиме се код ученика постиже јаснија представа о томе шта од историјске и културне баштине њиховог краја потиче из овог периода (учешће у балканским и светским ратовима, споменици знаменитим личностима и учесницима ратова, значајне грађевине, установе културе и образовања...).

Савлађујући наставни програм историје, ученици осмог разреда, осим тога што стичу знања о догађајима, појавама и процесима из прошлости, добијају и подстицаје за свој интелектуални развој. Учећи историју они се вежбају у логичком закључивању и схватању узрочно-последичних веза. Историја је наставни предмет изузетно погодан за подстицање развоја критичког мишљења, то јест за разликовање чињеница од претпоставки, података од њихове интерпретације и битног од небитног. Због тога је посебно значајно којим ће се методичким поступком и приступом обрађивати наставни садржаји.

Историја као наративни предмет у коме су усмено излагање, опис, разговор, објашњења, тумачења, аргументовање наставника и ученика главне активности, пружа велике могућности за подстицање ученичке радозналости, која је у основи сваког сазнања. Наставни садржаји треба да буду представљени као „прича” богата информацијама и детаљима, не зато да би оптеретили памћење ученика већ да би им историјски догађаји, појаве и процеси били предочени јасно, детаљно, живо и динамично. Настава не би смела бити статистичка збирка података и извештај о томе шта се некада збило, већ би требало да помогне ученицима у стварању што јасније представе не само о томе шта се тада десило већ и зашто се то десило и какве су последице из тога проистекле. Програм се остварује уз примену метода интерактивне наставе.

Посебно место у настави историје имају питања, како она која поставља наставник ученицима тако и она која долазе од ученика, подстакнута оним што су чули у учионици или што су сазнали ван ње користећи различите изворе информација. Добро осмишљена питања наставника подстичу развој историјског мишљења и критичке свести не само у фази утврђивања и систематизације градива већ и у самој обради наставних садржаја. Прецизно постављена питања, као позив на размишљање и трагање за одговором „како је уистину било”, обезбеђују разумевање, а самим тим и успешно памћење и трајно усвајање знања и вештина код ученика. У зависности од циља који наставник жели да оствари, питања могу имати различите функције као што су: усмеравање пажње на неки садржај или аспект, подстицање поређења, трагање за појашњењем, процена могућих последица и др.

Поред тога што креира своја предавања, наставник осмишљава и планира на који начин ће се ученици укључити у образовно-васпитни процес. Није битно да ли је ученичка активност организована као индивидуални рад, рад у пару, малој или великој групи, као радионица или домаћи задатак, већ колико и како „уводи” у прошле догађаје, то јест колико подстиче ученике да се дистанцирају од садашњости и сопственог угла гледања. Да би схватио догађаје из прошлости, ученик мора да их оживи у свом уму, у чему велику помоћ пружа употреба различитих историјских текстова, карата и других извора историјских података (документарни и играни видео и дигитални материјали, музејски експонати, илустрације, као и обиласци културно-историјских споменика и посете установама културе). Коришћење историјских карата је изузетно важно јер оне омогућавају ученицима да на очигледан и сликовит начин доживе простор на коме се неки од догађаја одвијао, а и помажу им да на одређеном простору прате промене кроз време. Настава историје има утицаја и на развијање језичке и говорне културе (беседништва), јер историјски садржаји богате и оплемењују језички фонд ученика.

Наравно, потребно је прецизно објаснити све речи и појмове који су непознати или недовољно познати ученицима. Где год је то могуће, пожељно је избегавати појмове високог нивоа апстрактности. Будући да немају сви ученици једнак дар за вербално изражавање, наставник ће позитивно

9

вредновати ученика када се добро сналази на историјској карти, поставља промишљена питања или вешто користи аргументе у дискусији, чак и онда када је његово изражавање, посматрано по броју речи, сиромашно.

У раду с ученицима неопходно је имати у виду интегративну функцију историје, која у образовном систему, где су знања подељена по наставним предметима помаже ученицима да постигну целовито схватање о повезаности и условљености биолошких, географских, економских и културних услова живота човека кроз простор и време. Такође, пожељно је избегавати фрагментарно и изоловано знање историјских чињеница јер оно има најкраће трајање у памћењу и најслабији трансфер у стицању других знања и вештина. У настави треба што више користити задатке који захтевају примену наученог у разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација.

Постоји природна веза историје с другим обавезним и изборним наставним предметима (географија, српски језик, ликовна култура, музичка култура, народна традиција, свакодневни живот у прошлости, верска настава, грађанско васпитање...) и зато је пожељна сарадња између предметних наставника, која се може остваривати на различите начине (редовна настава, додатни рад, слободне активности, излети и екскурзије...).

Програм се остварује уз уважавање образовних стандарда за крај обавезног образовања и нивоа знања који су у њима дефинисани (основни, средњи и напредни ниво).

Циљеви прокламовани у званичним препорукама и наставним програмима историје често су веома амбициозни. Од наставника историје очекује се да помогне ђаку у разумевању садашњости, да побуди његово интересовање за прошлост, допринесе стварању осећања националног идентитета, као и да припреми ђака за улогу коју ће имати као грађанин. Тај посао треба да се уради за два часа недељно. Други, можда реалнији начин да се сагледа проблем јесте да се трага за одговором на следеће питање: шта је то што ученици треба да науче на часовима историје а што бисмо желели да задрже у памћењу пет или десет година по завршеном школовању?

Ово се питање често јављало у разговорима међу историчарима и стручњацима током протекле деценије, а посебно откако су различите студије показале да многи ђаци касније у животу памте веома мало од знања која су стекли на часовима историје. Главни закључци који произлазе из ових дискусија јесу да је потребно да ђаци развију следеће:

– широк увид у цео век који је делом хронолошки, а делом тематски, при чему одређени делови историјског знања могу да послуже као основ за стварање овог увида и да онда можда и не буде важно ако се с временом ове „чињенице” забораве, јер касније у животу ученици увек могу поново да потраже податке уколико им буду потребни; разумевање сила које су обликовале овај век: одређених правилности, динамике промене, повезаности догађаја који су се одиграли на различитим местима или у различитим тренуцима, што је део стицања увида, али такође захтева одређено разумевање примене концепата који су кључни за историју (хронологија, узрок и последица, промена и континуитет, сведочанства, примарни и секундарни извори, мноштво перспектива, осећај за период); могућност да се век сагледа у различитим временским оквирима краткорочно, средњорочно и дугорочно; прилику да исти догађај или збивање сагледају на упоредни начин, с различитих становишта или димензија;

– разумевање чинилаца који су утицали на њихов сопствени живот и идентитет, што се заснива на њиховом схватању да се историја не бави само ратовима, великим силама, дипломатијом или економијом већ и променама у начину живота обичних људи, као и силама које су произвеле те промене, попут науке, технологије, индустријализације, урбанизације;

10


– критичко мишљење неопходно за разумевање начина на који историчари, писци, политичари, новинари и мас-медији уопште тумаче недавну прошлост, што подразумева одређено разумевање процеса историјског истраживања: како одабране чињенице постају сведочанства у стварању приказа, објашњења или тврдњи; такође је потребно разумевање поступка на који мас-медији одабирају, тумаче и уређују информације пре него што их пласирају;

– позитивне ставове и вредности као што су толеранција, поштовање различитости, слободоумност, као и уверење да судови, мишљења и закључци треба да буду поткрепљени рационалним сведочанствима; као и критичко мишљење, ове вредности и ставове треба развити вежбањем, па онда и то има утицаја на одабир тема и садржаја и приступа који наставници и ђаци усвоје у настави и учењу.3

3 Роберт Страдлинг, Настава европске историје двадесетог века, Београд, 2003, стр. 20–21.

11

САДРЖАЈ УЏБЕНИКА

Уџбеник је подељен на десет тематских целина, које обрађују период и историјске догађаје од Берлинског конгреса 1878. године до прве деценије XXI века.

I. СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА

1.1. Европска цивилизација од 1878. до 1914. године–друштво, економија, наука и уметност (Развој градова и урбаног начина живота, Нова индустријска револуција, Стварање светског тржишта, Настанак великих компанија, Наука, Уметност)

1.2. Европска цивилизација од 1878. до 1914. године–идеологија, политика и светска доминација (Идеологије–либерализам, национализам, радикализам, социјализам, Политика, Светска доминација Европе, Борба за колоније, Блоковска подела)

1.3. Балканско полуострво од 1878. до 1914. године(Продори великих сила на Балкан, Промене у привреди и друштву, Политичка превирања на Балкану, Уобличавање националних држава на Балкану–Грчка, Румунија, Бугарска, Албанија)

Циљ теме Ученик ће: – Упознавање ученика с друштвеним променама које су наступиле почетком XX века.

– Упознавање ученика са стањем европске цивилизације почетком XX века.

– Упознавање ученика са стањем народа и држава Балканског полуострва почетком XX века и проблемима с којима су се они суочавали.

– знати које су друштвене промене обележиле почетак XX века;

– знати схватања и вредности политичких идеологија које настају крајем XIX века;

– бити у стању да на географској карти покаже колонијално царство Велике Британије;

– знати интересе великих сила на Балканском полуострву;

– уочити положај балканских држава према интересима великих сила;

– бити у стању да на географској карти покаже границе држава на Балканском полуострву после Берлинског конгреса.

12


II. СРБИЈА, ЦРНА ГОРА И СРБИ У ХАБЗБУРШКОМ И ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ ОД 1878. ДО 1914. ГОДИНЕ

.. Србија од . до . године–владавина Милана Обреновића (Спољна политика, Оснивање политичких странака, Тимочка буна, Српско-бугарски рат, Устав из . године, Абдикација краља Милана)

.. Србија од . до . године–владавина Александра Обреновића (Намесништво, Државни удари из . и . године, Спољна политика, Ивањдански атентат, Женидба краља Александра, Унутрашња политика од . до . године, Мајски преврат)

.. Србија од . до . године (Устав из . године, Развој демократије, Завереничко питање, Спољна политика, Царински рат и Анексиона криза )

.. Модерна српска држава (Развој привреде и саобраћаја, Финансирање државе, Образовни систем, Културне прилике)

.. Црна Гора од . до . године (Привреда и образовање, Државна управа и војска, Политички живот, Бомбашка афера, Проглашење краљевине, Спољна политика)

.. Срби у Хабзбуршкој монархији (Срби у јужној Угарској, Укидање народно-црквене аутономије, Срби у Хрватској и Славонији, Српска самостална странка и њена политичка борба, Срби у Далмацији, Српска странка у Приморју)

.. Срби у Босни и Херцеговини (Становништво и међунационални односи, Управа Бењамина Калаја, Покрет за црквено-школску аутономију, Анексија Босне и Херцеговине, Културни успон)

.. Срби у Старој Србији (Становништво Старе Србије, Велике силе и Стара Србија, Црквено питање, Српска акција, Српски народ и Младотурска револуција)

.. Балкански ратови (Стварање Балканског савеза, Први балкански рат, Лондонска конференција, Други балкански рат, Резултати балканских ратова)

Циљ теме Ученик ће: – Упознавање ученика с развојем српске државе у периоду после Берлинског конгреса.

– Упознавање ученика с друштвеним, привредним и културним развојем српске државе на преласку из XIX у XX век.

– Упознавање ученика с развојем Црне Горе у периоду после Берлинског конгреса.

– Упознавање ученика с положајем и проблемима српског народа у Аустроугарском и Турском царству.

– Упознавање ученика с током и резултатима балканских ратова.

– знати како се развијало грађанско друштво у независној српској држави;

– знати каква је била спољна политика српске државе;

– знати како се развијала култура српског народа на преласку из XIX у XX век;

– знати како се српски народ ван матичне државе борио за остварење својих националних права;

– знати како се развијала црногорска држава и у каквим је односима била са српском државом;

– бити у стању да на географској карти покаже простор на ком је живео српски народ и државе у којима је живео у периоду после Берлинског конгреса;

– уочити утицај великих европских сила на односе између балканских народа;

– знати ток ратних дешавања у балканским ратовима;

– бити у стању да на географској карти покаже границе држава после балканских ратова;

– знати какав су значај и улогу имале истакнуте личности у овом историјском периоду.

13

III. ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914-1918)

3.1. Свет у Великом рату 1914–1918.(Велике силе и међународне кризе, Узроци и повод, Хронологија ратних дејстава 1914–1918, Крај рата)

3.2. Европско друштво у рату(Промене у привреди, Промена начина живота, Покрети у уметности)

3.3. Револуција у Русији и крај царстава у Европи(Фебруарска револуција, Октобарска револуција, Рушење Немачког и Аустроугарског царства)

Циљ теме Ученик ће: – Упознавање ученика с односима који су владали између великих европских сила.

– Упознавање ученика са хронологијом ратних дејстава у Првом светском рату.

– Упознавање ученика с променама у европском друштву које су изазване Првим светским ратом.

– Упознавање ученика са револуционарним дешавањима у Европи.

– знати узроке и поводе који су довели до избијања Првог светског рата;

– знати фронтове и кључне битке Првог светског рата;

– бити у стању да на географској карти покаже простор захваћен ратним дејствима;

– уочити утицај ратних дешавања и њихову повезаност с променама у европском друштву;

– знати узроке и последице Фебруарске и Октобарске револуције у Русији;

– знати узроке нестанка Немачког и Аустроугарског царства.

14


IV. СРБИЈА И ЦРНА ГОРА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

4.1. Србија ратне 1914. године(Објава рата, Мобилизација и ратни планови, Церска битка, Битка на Дрини, Колубарска битка, Злочини над цивилним становништвом)

4.2. Војни слом и повлачење преко Албаније(Затишје на фронту, Епидемија тифуса, Односи са савезницима, Офанзива Централних сила, Слом војне одбране, Голгота Србије, Мојковачка битка, Српска војска на Крфу)

4.3. Српска војска на Солунском фронту(Реорганизација српске војске, Кајмакчаланска битка, Пробој Солунског фронта, Ослобођење Србије)

4.4. Живот у окупираној Србији(Окупациона подела Србије, Бугарска окупациона управа, Аустроугарска окупациона управа, Топлички устанак, Српска влада на Крфу, Добровољачки покрет)

4.5. Стварање југословенске државе(Југословенска идеја, Нишка декларација, Југословенски одбор, Крфска декларација, Мајска декларација, Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба, Силе Антанте и југословенско питање, Проглашење Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца)

Циљ теме Ученик ће: – Упознати ученике с учешћем Краљевине Србије у Првом светском рату.

– Упознати ученике са животом у окупираној Србији.

– Упознати ученике с настанком југословенске државе.

– Развијати код ученика потребу за неговањем историјске традиције везане за ослободилачке ратове Краљевине Србије.

– знати повод за улазак Србије у рат с Аустроугарском;

– знати кључне битке српске војске током ратне 1914. године;

– знати како је текло повлачење српске војске преко Албаније и ратна дешавања на Солунском фронту;

– знати како су изведени пробој Солунског фронта и ослобођење земље;

– уочити утицај ратних дешавања и њихову повезаност с дешавањима у окупираној Србији;


– знати како је текао процес настанка југословенске државе, од декларација до проглашења Краљевине СХС;

– бити у стању да на географској карти покаже историјске покрајине које су се ујединиле у југословенску државу;

– имати развијен осећај поштовања према споменицима и тековинама ослободилачких ратова Краљевине Србије.

15

V. СВЕТ ИЗМЕЂУ ПРВОГ И ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

5.1. Послератни свет(Конференција мира у Паризу, Нова карта Европе, Друштво народа)

5.2. Европа и свет у кризи(Економска криза, Друштво у кризи, Опоравак, Уметност и наука)

5.3. Између демократије и диктатуре(Искушења и прилагођавање демократије, Италија–рађање фашизма, Немачка–рађање Трећег рајха, Милитаристички Јапан, Ширење диктатуре)

5.4. Настанак Совјетског Савеза(Грађански рат, Од ратног комунизма до НЕП-а, Рађање СССР-а, Настанак совјетског модела–стаљинизам)

5.5. Међународни односи уочи Другог светског рата(Разбијање версајског система, Грађански рат у Шпанији, Свет ка новом рату, Од Минхена до Данцига)

Циљ теме Ученик ће: – Упознати ученике с односима између европских држава после Првог светског рата.

– Упознати ученике с током велике економске кризе.

– Упознати ученике с новим политичким идеологијама.

– Упознати ученике с развојем СССР-а.

– Упознати ученике са супротстављеним односима између великих сила.

– знати одлуке Конференције мира у Паризу;

– знати принципе по којима је деловало Друштво народа;

– бити у стању да на географској карти покаже границе европских држава после Првог светског рата;

– знати узроке и последице велике економске кризе;

– уочити утицај економске кризе и њену повезаност с променама у друштву;

– знати основе идеологија фашизма, нацизма, стаљинизма и милитаризма;

– знати ток развоја СССР-а и противречности које су се том приликом јављале;

– знати хронологију проблема у међународним односима између два светска рата;

– уочити утицај политичких идеологија фашизма и нацизма и њихову повезаност са узроцима избијања Другог светског рата.

16


VI. ЈУГОСЛОВЕНСКА КРАЉЕВИНА

6.1. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (1919–1929)(Краљевина СХС према суседним државама, Становништво, Економске прилике, Конституисање државе, Вишестраначки парламентаризам, Криза парламентаризма)

6.2. Краљевина Југославија (1929–1941)(Шестојануарска диктатура, Окртоисани устав, Спољна политика краља Александра Карађорђевића, Марсељски атентат, Намесништво кнеза Павла Карађорђевића, Влада Милана Стојадиновића, Стварање Бановине Хрватске)

6.3. Друштво Краљевине Југославије(Свакодневни живот, Образовање, Култура, Наука, Књижевност, Уметност, Верске прилике)

Циљ теме Ученик ће: – Упознати ученике са основним обележјима Краљевине СХС.

– Упознати ученике с диктатуром краља Александра Првог Карађорђевића.

– Упознати ученике с проблемима и противречностима југословенске краљевине.

– Упознати ученике с друштвеним кретањима у југословенској краљевини.

– бити у стању да на географској карти покаже границе Краљевине СХС;

– знати националну и економску структуру Краљевине СХС;

– уочити утицај кризе парламентаризма и његову повезаност са стабилношћу државе;

– знати узроке и последице увођења Шестојануарске диктатуре;

– знати основну оријентацију у спољној политици краља Александра Првог Карађорђевића;

– знати како је решено ,,хрватско питање“ у Краљевини Југославији;

– уочити утицај фашизма и нацизма на спољнополитички положај Краљевине Југославије;

– знати ток друштвених кретања и представнике културе и науке у Краљевини Југославији.

17

VII. ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ 1939–1945.

.. Године тријумфа сила Осовине (–)

(Инвазија на Пољску и пад Француске –, Битка за Британију, Рат у северној Африци и на Балкану, Прерастање европског у светски рат, Рат на Пацифику)

.. Победа савезника над фашизмом –.(Конференција у Казабланки и искрцавање у Африци, Капитулација Италије, Искрцавање у Нормандији и совјетска офанзива на истоку, Капитулација Немачке и крај рата у Европи, Капитулација Јапана и крај рата на Пацифику)

.. Карактеристике и последице Другог светског рата(Нацистички нови поредак у окупираној Европи, Људске и материјалне жртве, Геноцид, Кажњавање ратних злочина, Изградња мира)

Циљ теме Ученик ће: – Упознати ученике с хронологијом ратних дешавања у Другом светском рату.

– Упознати ученике с карактеристикама и последицама Другог светског рата.

– Упознати ученике с односима у антифашистичкој коалицији из којих је проистекло послератно мировно уређење.

– знати узроке и поводе који су довели до избијања Другог светског рата;

– знати фронтове и кључне битке Другог светског рата;


– уочити размере разарања и број жртава у Другом светском рату;

– знати последице спровођења политике геноцида и холокауста;

– уочити утицај односа савезника у антихитлеровској коалицији и њихову повезаност с послератним развојем међународних односа у свету.

18


VIII. ЈУГОСЛАВИЈА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

8.1. Априлски рат и последице пораза(Приступање Краљевине Југославије Тројном пакту, Војни пуч и влада Душана Симовића, Априлски рат, Краљ и влада у избеглиштву, Окупаторска подела Југославије)

8.2. Отпор, устанак и грађански рат(Антиокупаторске снаге грађанства, Комунисти и револуционарна перспектива, Устанак против окупатора, Супарнички покрети отпора у Југославији, Грађански рат, Слом устанка)

8.3. Југословенско ратиште (1942–1943)(Партизански покрет током 1942. године, Равногорски покрет и Краљевска влада, Битке на Неретви и Сутјесци, АВНОЈ и стварање југословенске федерације)

8.4. Крај рата у Југославији (1944–1945)(Савезници и рат у Југославији, Међународно признање нове Југославије, Борбе за ослобођење Србије, Завршне борбе за ослобођење земље, Слом равногорског покрета)

8.5. Последице рата у Југославији (Људски и материјални губици, Геноцид над Србима у НДХ, Злочини у Србији, Ратна свакодневица, Оцена рата у Југославији)

Циљ теме Ученик ће: – Упознати ученике с околностима под којима је Краљевина Југославија приступила Тројном пакту, као и с последицама које су проистекле из тог чина.

– Упознати ученике с политичком идеологијом и циљевима равногорског покрета отпора.

– Упознати ученике с политичком идеологијом и циљевима партизанског покрета отпора.

– Упознати ученике са узроцима избијања грађанског рата у српском народу.

– Упознати ученике с хронологијом ратних дешавања током Другог светског рата на простору Југославије.

– Упознати ученике са стварањем нове југословенске државе и борбом за њено међународно признање.

– Упознати ученике с епилогом и размерама страдања српског народа током Другог светског рата.

– Развијати код ученика потребу за неговањем историјске традиције везане за антифашистичку борбу српског народа у Другом светском рата.

– знати које су снаге биле носиоци антифашистичке борбе у Југославији;

– уочити разлике између два антифашистичка покрета отпора и њихову повезаност са избијањем грађанског рата;

– знати кључне битке на југословенском ратишту током Другог светског рата;

– знати ток настанка нове југословенске државе током Другог светског рата;

– уочити утицај савезника на ратна дешавања и њихову повезаност с епилогом рата на југословенском простору;

– уочити односе који су владали између југословенских народа током ратних дешавања;

– знати размере страдања српког народа и за геноцид којем је током рата био изложен;

– имати развијен осећај поштовања према споменицима и тековинама антифашистичке борбе српског народа у Другом светском рату.

19

IX. СВЕТ ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

9.1. Послератни свет и његове супротности(Нова карта Европе, Уједињење нације, Хладни рат и блоковска подела, Деколонизација и нова ратна жаришта, Кубанска криза, Криза на Блиском истоку, Крај хладног рата)

9.2. Друштвено-економски развој света (1945–2000)(Економија, Економска криза и опоравак, Наука и технологија–Трећа индустријска револуција, Друштво, Побуна 1968. године, Проблеми савременог света)

9.3. Од подељене до уједињене Европе (1945–2000)(Настанак и развој Европске уније, Иза гвоздене завесе–развој Источне Европе, Пропаст социјализма у Централној и Источној Европи, Ка уједињеној Европи у XXI веку)

Циљ теме Ученик ће: – Упознати ученике с међународним односима у свету после Другог светског рата.

– Упознати ученике с процесом деколонизације.

– Упознати ученике с напретком људског друштва и проблемима с којима се сусреће.

– Упознати ученике с хронологијом настанка Европске уније.

– знати за главне токове у међународним односима у другој половини XX века;

– знати за основне принципе деловања УН;

– бити у стању да на географској карти покаже блоковску поделу;

– знати ток техничко-технолошке револуције и противречности које она са собом доноси;

– уочити утицај техничко-технолошке револуције и повезати га с променама у људском друштву;

– знати основне принципе на којима почива Европска унија;

– знати основне карактеристике социјализма као државног уређења;

– уочити узроке пропасти социјалистичког државног уређења и повезати их с променама у Европи;

– бити у стању да на географској карти покаже земље чланице Европске уније.

20


X. ЈУГОСЛАВИЈА ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

10.1. Федеративна Народна Република Југославија 1945–1963.(Проглашење републике, Обнова привреде и индустријализација, Спољна политика ФНРЈ, Самоуправљање–нова концепција државног развоја)

10.2. Социјалистичка Федеративна Република Југославија 1964–1991.

(Уставне промене, Сукоби унутар партије и друштва, Национално питање, Смрт Јосипа Броза)

10.3. Друштво социјалистичке Југославије(Кретање становништва, Образовање и наука, Средства масовне комуникације, Култура и уметност, Популарна култура и спорт)

10.4. Распад Југославије(Крај социјалистичког друштвеног система, Разбијање и распад Југославије, Велике силе и интернационализација сукоба, Последице распада југословенске државе)

10.5. Србија и обнова државности(Положај Србије у југословенској федерацији, Демонстрације на Косову 1981. године, Антибирократска револуција, Савезна Република Југославија, Агресија НАТО-а, Србија на почетку XXI века)

Циљ теме Ученик ће: – Упознати ученике с обновом и развојем социјалистичке Југославије после Другог светског рата.

– Упознати ученике с карактеристикама спољне политике Југославије за време власти Јосипа Броза.

– Упознати ученике с променама у унутрашњем уређењу државе.

– Упознати ученике с националним питањем и његовим решењем.

– Упознати ученике с коренима кризе и почетком распада СФРЈ.

– Упознати ученике са узроцима и последицама грађанског рата на просторима бивше СФРЈ.

– Упознати ученике с друштвеним кретањима и културом социјалистичке Југославије.

– Упознати ученике с процесом обнове државности Србије.

– знати основне карактеристике државног уређења на којем је изграђена социјалистичка Југославија;

– уочити узроке сукоба са СССР-ом и повезати га с последицама промене спољне политике;

– уочити улогу Јосипа Броза Тита и целокупност унутрашњих дешавања у Југославији;

– знати да на географској карти покаже југословенске републике–државе;

– знати ток друштвених кретања и представнике културе, науке и спорта у социјалистичкој Југославији;

– знати хронологију грађанског рата на територији бивше Југославије;

– уочити последице грађанског рата и повезати га с положајем српског народа на територији бивше Југославије;

– знати узроке и последице НАТО агресије на СРЈ;

– знати хронологију обнове српске државности.

21

ПЛАНОВИ РАДА ЗА ПРЕДМЕТ ИСТОРИЈА ЗА ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Правовремено, рационално и свеобухватно планирање рада предуслов је успеха. Основни циљеви и захтеви наставе историје и садржаји помоћу којих се они остварују дати су у наставном програму. Предуслов за успешно планирање рада у настави историје јесте висока стручна и методичка оспособљеност наставника. Она се стиче перманентним и упорним радом наставника на свом стручном и методичком усавршавању и повезана је с планирањем рада. Планирање се обавља етапно, при чему прву етапу чини годишње планирање, другу полугодишње планирање, трећу тематско планирање и четврту планирање наставног часа.

Годишње планирање, које се назива и глобално, остварује се уочи почетка школске године и своди се на поделу наставног градива на два дела, за прво и друго полугодиште. Приликом глобалног планирања потребно је темељно проучити наставни програм. Наставно градиво се рашчлањује на више заокружених целина, то јест на наставне теме. Наставна тема обухвата неколико међусобно тесно повезаних наставних часова. Свакој наставној теми додељује се онолико часова колико јој одговара с обзиром на њен обим и сложеност, при чему се мора обезбедити известан број часова за целовитија понављања која обухватају наставне теме опште и националне историје у истом периоду. Годишње планирање се завршава одлучивањем које ће наставне теме бити обрађене у првом, а које у другом полугодишту.4

Глобални (годишњи) план рада

Редни број

Наставна тема Број часова предвиђених за обраду новог градива, утврђивање, систематизацију

I Свет у другој половини XIX и почетком XX века

3 1 -

II Србија, Црна Гора и Срби у Хабзбуршком и Османском царству од 1878. до 1914. године

9 5 1

III Први светски рат (1914-1918) 3 1 -

IV Србија и Црна Гора у Првом светском рату 5 2 1

V Свет између Првог и Другог светског рата 5 2 -

VI Југословенска краљевина 3 1 1

VII Други светски рат 3 1 -

VIII Југославија у Другом светском рату 5 3 1

IX Свет после Другог светског рата 3 1 -

X Југославија после Другог светског рата 5 2 1

Укупно: 44 19 5

4 Стипан Јукић, Живојин Лазаревић, Весна Вучковић, Дидактика–избор текстова, Јагодина, 1998, стр. 559–560.

22


У глобалном плану потребно је навести следеће елементе:

1. иновације чије се увођење и примена предвиђа (број часова),

2. важнија наставна средстава која ће бити набављена или израђена,

3. контролни задаци и тестови (по месецима),

4. корелација с другим предметима,

5. излети, посете, екскурзије.

Оперативни план

Оперативни план је далеко детаљнији и садржи наставне јединице и њихов садржај за сваку наставну јединицу. Задатак му је да се наставне теме које су планиране глобалним планом рашчлане на наставне јединице и да се одреде рокови за реализацију наставних обавеза. Овим планом се одређују основне контуре начина обраде наставног градива. Њиме се указује на све елементе који су потребни да би се са успехом пришло одговарајућој наставној јединици.

Према садржају наставних тема и јединица у уџбенику дат је пример оперативног плана. Граница између првог и другог полугодишта није одређена због разлика које постоје у школским календарима за територије Србије и Војводине. Часови систематизације планирани су на крају наставних тема које обрађују националну историју, а повезане су с претходном наставном темом опште историје. Ови часови намењени су оцењивању ученика путем тестова или контролних радова.

23

НАСТАВНА ТЕМА: СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIXИ ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА

Наст

авна

не

дељ

а

Бр. ч

аса у

го

дини

Бр. ч

аса у

нас

. је

дини

ци

НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА Тип часа Образовни ниво Облик рада Наставне

методеНаставна средства

1. 1. 1.

Европска цивилизацијаод 1878. до 1914.– друштво, економија, наука и уметност

ОБРАДА УСВАЈАЊЕ ФРОНТАЛНИВЕРБАЛНО-

ТЕКСТУАЛНАУЏБЕНИК

1. 2. 2.

Европска цивилизацијаод 1878. до 1914. – идеологија, политика и светска доминација



КАРТА

2. 3. 3.Балканско полуострвоод 1878. до 1914.



КАРТА

2. 4. 4.Свет у другој половини XIX и почетком XX века

УТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА САМОСТАЛНИ ДИЈАЛОГ УЏБЕНИК

24


НАСТАВНА ТЕМА: СРБИЈА, ЦРНА ГОРА И СРБИ У ХАБЗБУРШКОМ И ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ ОД 1878. ДО 1914. ГОДИНЕ

Наст

авна

не

дељ

а

Бр. ч

аса у

го

дини

Бр. ч

аса у

нас

. је

дини

ци



3. 5. 1.

Србијаод1878. до 1889. – владавина Милана Обреновића



КАРТА

3. 6. 2.

Србијаод 1889. до 1903.– владавина Александра Обреновића



КАРТА

4. 7. 3.

Мајски преврат– крај династије Обреновић– ТВ филм

УТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА САМОСТАЛНИАУДИО-

ВИЗУЕЛНА

ТВВИДЕО/

ДВД

4. 8. 4.Србијаод 1878. до 1903.

УТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА САМОСТАЛНИ ДИЈАЛОГУЏБЕНИК

КАРТА

5. 9. 5.

Србијаод 1903. до 1914.– владавина Петра Првог Карађорђевића



КАРТА

5. 10. 6.Модерна српска држава



КАРТА

6 11. 7.Србија почетком XX века


КАРТА

6. 12. 8.Црна Гораод 1878. до 1914.



КАРТА

7. 13. 9.Срби у Хабзбуршкој монархијиод 1878. до 1914.



КАРТА

7. 14. 10.Срби у Босни и Херцеговниод 1878. до 1914.



КАРТА

25

НАСТАВНА ТЕМА: СРБИЈА, ЦРНА ГОРА И СРБИ У ХАБЗБУРШКОМ И ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ ОД 1878. ДО 1914. ГОДИНЕ(наставак)

Наст

авна

не

дељ

а

Бр. ч

аса у

го

дини

Бр. ч

аса у

нас

. је

дини

ци



8. 15. 11.

Црна Гора и Срби у Хабзбуршкој монархијиод 1878. до 1914.


КАРТА

8. 16. 12.Срби у Старој Србији



КАРТА

9. 17. 13. Балкански ратови ОБРАДА УСВАЈАЊЕ ФРОНТАЛНИВЕРБАЛНО-


КАРТА

9. 18. 14Ослобођење српског народа од турске власти


КАРТА

10. 19. 15.Систематизација градива

УТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА САМОСТАЛНИРЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА

ТЕСТ

НАСТАВНА ТЕМА: ПРВИ СВЕСТСКИ РАТ (1914–1918)

Наст

авна

не

дељ

а

Бр. ч

аса у

го

дини

Бр. ч

аса у

нас

. је

дини

ци



10. 20. 1.Свет у Великом рату



КАРТА

11. 21. 2.Европско друштво у рату



КАРТА

11. 22. 3.Револуција у Русији и крај царстава у Европи



КАРТА

12. 23. 4.Први светски рат (1914–1918)


КАРТА

26


НАСТАВНА ТЕМА: СРБИЈА И ЦРНА ГОРА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Наст

авна

не

дељ

а

Бр. ч

аса у

го

дини

Бр. ч

аса у

нас

. је

дини

ци



12. 24. 1. Србија ратне 1914. ОБРАДА УСВАЈАЊЕ ФРОНТАЛНИВЕРБАЛНО-


КАРТА

13. 25. 2.Војни слом и повлачење преко Албаније



КАРТА

13. 26. 3.Српска војска на Солунском фронту



КАРТА

14. 27. 4.Где цвета лимун жут– ТВ филм


ВИЗУЕЛНА

ТВ ВИДЕО/

ДВД

14. 28. 5.Српска војска у Првом светском рату


КАРТА

15. 29. 6.Живот у окупираној Србији



КАРТА

15. 30. 7.Стварање југословенске државе



КАРТА

16. 31. 8.Србија и Црна Гора у Првом светском рату


ТЕСТ

27

НАСТАВНА ТЕМА: СВЕТ ИЗМЕЂУ ПРВОГ И ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Наст

авна

не

дељ

а

Бр. ч

аса у

го

дини

Бр. ч

аса у

нас

. је

дини

ци



16. 32. 1. Послератни свет ОБРАДА УСВАЈАЊЕ ФРОНТАЛНИВЕРБАЛНО-


КАРТА

17. 33. 2.Европа и свет у кризи



КАРТА

17. 34. 3.Између демократије и диктатуре



КАРТА

18. 35. 4. Свет у кризи УТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА САМОСТАЛНИ ДИЈАЛОГУЏБЕНИК

КАРТА

18. 36. 5.Настанак Совјетског Савеза



КАРТА

19. 37. 6.Међународни односи уочи Другог светског рата



КАРТА

19. 38. 7.Свет на путу ка новом рату


КАРТА

28


НАСТАВНА ТЕМА: ЈУГОСЛОВЕНСКА КРАЉЕВИНА

Наст

авна

не

дељ

а

Бр. ч

аса у

го

дини

Бр. ч

аса у

нас

. је

дини

ци



20. 39. 1.Краљевина СХС (1918–1929)



КАРТА

20. 40. 2.Краљевина Југославија(1929–1941)



КАРТА

21. 41. 3.Друштво Краљевине Југославије



КАРТА

21. 42. 4.Југословенска краљевина


КАРТА



ТЕСТ

НАСТАВНА ТЕМА: ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ (1939–1941)

Наст

авна

не

дељ

а

Бр. ч

аса у

го

дини

Бр. ч

аса у

нас

. је

дини

ци



22. 44. 1.Године тријумфа сила Осовине(1939–1942)



КАРТА

23. 45. 2.Победа савезника над фашизмом(1943–1945)



КАРТА

23. 46. 3.Карактеристике и последице Другог светског рата



КАРТА

24. 47. 4. Други светски рат УТВРЂИВАЊЕ ПРИМЕНА САМОСТАЛНИ ДИЈАЛОГУЏБЕНИК

КАРТА

29

НАСТАВНА ТЕМА: ЈУГОСЛАВИЈА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Наст

авна

не

дељ

а

Бр. ч

аса у

го

дини

Бр. ч

аса у

нас

. је

дини

ци



24. 48. 1.Априлски рат и последице пораза



КАРТА

25. 49. 2.Отпор, устанак и грађански рат



КАРТА

25. 50. 3.

Југославија у рату (1941–1945.)– лето 1941.– документарни филм


ВИЗУЕЛНА

ТВ ВИДЕО/

ДВД

26. 51. 4.Окупација и устанак


КАРТА

26. 52. 5.Југословенско ратиште(1942–1943)



КАРТА

27. 53. 6.Крај рата у Југославији(1944–1945)



КАРТА

27. 54. 7.Последице рата у Југославији



КАРТА

28. 55. 8.Југославија у Другом светском рату


КАРТА



ТЕСТ

30


НАСТАВНА ТЕМА: СВЕТ ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Наст

авна

не

дељ

а

Бр. ч

аса у

го

дини

Бр. ч

аса у

нас

. је

дини

ци



29. 57. 1.Послератни свет и његове супротности



КАРТА

29. 58. 2.

Друштвено-економски развој света(1945–1989)



КАРТА

30. 59. 3.Од подељене до уједињене Европе(1945–2000)



КАРТА

30. 60. 4.Свет после Другог светског рата


КАРТА

31

НАСТАВНА ТЕМА: ЈУГОСЛАВИЈА ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА

Наст

авна

не

дељ

а

Бр. ч

аса у

го

дини

Бр. ч

аса у

нас

. је

дини

ци



31. 61. 1.

Федеративна Народна Република Југославија(1945–1963)



КАРТА

31. 62. 2.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија(1963–1991)



КАРТА

32. 63. 3.

Тито–црвено и црно– документарни филм


ВИЗУЕЛНА

ТВ ВИДЕО/

ДВД

32. 64. 4.Друштво социјалистичке Југославије



КАРТА

33. 65. 5. Распад Југославије ОБРАДА УСВАЈАЊЕ ФРОНТАЛНИВЕРБАЛНО-


КАРТА

33. 66. 6.Србија и обнова државности



КАРТА

34. 67. 7.Југославија после Другог светског рата


КАРТА

34. 68. 8.Годишња систематизација


КАРТА

32

. КЉУЧНИ ПОЈМОВИ ИЗ САВРЕМЕНЕ ИСТОРИЈЕ

КЉУЧНИ ПОЈМОВИ И ЊИХОВО МЕСТО У ОБРАЗОВАЊУ

Појмови су опште идеје. Они представљају средство и омогућавају да се:

– организује историјско знање, – организују идеје у вези са историјом, – врше уопштавања (на пример, ово је пример...), – уочавају сличности и разлике, – уочавају одређене правилности, – уочава повезаност.

Важно је схватити да пружање помоћи ученицима у разумевању и примени кључних појмова захтева и другачији приступ настави историје од онога који је усмерен на ,,велику приповест“ с нагласком на хронолошком редоследу. Да би били у могућности да примене појмове, ученици треба да уопштавају и истовремено уоче ограничења тих уопштавања, као што је потребно и да су у стању да се крећу уназад и унапред у времену, схватајући да различите историјске појаве имају различите оквире трајања (то јест, да је неке појаве могуће проучавати као догађаје и дешавања, док је друге могуће разумети само сагледавањем у дужем периоду).5

У виђењу историчара, „појмови” представљају битан саставни елемент сазнања прошлости и историјског мишљења. Појмови су у исто време и мисаоно-рационални и стваралачки чинови путем којих човеково мишљење о прошлости успева да мноштво појединачног које постоји у историји искаже у једном јединственом облику. Тај „јединствени облик“ представља скуп важних и типичних ознака бројних појава и он настаје само мисаоним процесом који истовремено раздваја битно од небитног и случајног и обавља генерализацију битних обележја на све појаве исте врсте. Отуда сваки појам има свој одређени капацитет. Он се повећава с повећањем општости појма. Капацитет појма суштински чини скуп свих појединачних феномена (у нашем случају историјских догађаја, процеса, појава, личности...) на које се појам веће општости односи. Друга битна компонента појма јесте његов садржај. Њега испуњавају све мисаоне одредбе које одражавају битне карактеристике посматраног историјског феномена (у нашем случају историјских догађаја, процеса, појава, личности...).6

Формирање нових појмова могуће је само кроз процес учења које, посебно код младих људи, чини сазнавање и схватање општег до кога се долази мишљењем, расуђивањем и сазревањем. Стечено знање о прошлости и већ формирани појмови својеврсне су „скеле” путем којих формирање нових појмова постаје могуће. Упоредо с тим неопходно је извршити дефинисање појмова. Конкретност историјске науке помаже нам да историјски појмови престану да буду апстрактна категорија. Одговори на стандардна питања која поставља историчар (ко, где, када, како) формирају својеврсни „координатни систем” у коме се о прошлости може размишљати конкретно. Постојеће дефинисане појмове које употребљавамо да бисмо објаснили историјске феномене неопходно је систематизовати. Тек је након тога могуће формиране, дефинисане и систематизоване појмове повезивати у логичне целине.7

5 Роберт Страдлинг, Настава европске историје двадесетог века, Београд, 2003, стр. 63.6 Љубодраг Димић, ,,Листа кључних знања за крај основног образовања“, Кључни појмови за крај обавезног образовања, Историја приручник за наставнике (ур. Арсен Ђуровић), Београд, 2008, стр. 9.7 Љубодраг Димић, н. д., стр. 11.

33

Грубо говорећи, постоје две врсте појмова који су овде релевантни. Први се некад описују као садржински појмови или појмови првог реда. Списак типичних примера из европске историје XX века вероватно би обухватио: тотални рат, грађански рат, револуцију и контрареволуцију, империјализам, еманципацију, независност, зависност и међузависност, капитализам, национализам, социјализам, фашизам, комунизам, конзервативизам, либералну демократију, диктатуру, тоталитаризам, колонијализам, деколонизацију, отпор, тероризам, хладни рат, државу социјалног старања, гласност и перестројку, сарадњу. Ово су појмови који нам помажу да разумемо историјске токове и правилности, као и одређене догађаје. Неки, а можда и већина њих позајмљени су из других дисциплина, што је процес који је појачан у XX веку, откако су се проучавање и настава историје проширили, обухватајући економску, социјалну и културну историју.

Историчари и наставници историје користе такође и техничке појмове или појмове другог реда. Ове појмове можемо назвати процедуралним појмовима и они нам указују на процес настанка историјског знања. Они укључују континуитет, промену, хронологију, поређење и сведочанство.

Да би стекли историјско разумевање, ученике је потребно подстаћи да на крају сваке наставне теме размисле о ономе што указује на континуитет и промену. У трагању за потврдом континуитета они ће тражити знаке непрекинутог или поступног еволутивног развоја. Насупрот томе, оно што указује на промену знаци су јасног прекида с прошлошћу. Потребно је да ученици разумеју да промене не значе увек прогрес и да је њихова брзина различита у зависности од тога да ли посматрамо политичку, економску, социјалну или културну сферу.

Доминантан начин размишљања о историјској прошлости утемељен је на приповести, редоследу, датумима и хронологији. У покушају да схватимо догађаје и дамо облик и форму сложеним догађајима, ми тежимо да их уредимо, растумачимо, одлучимо шта јесте, а шта није значајно и да их потом све заједно уплетемо у причу. Хронолошка приповест је оруђе историјског заната, као и процес дељења прошлости на низ целина да би јој се дао облик и редослед.

Одредити датум, редослед, узроке и последице када проучавамо краљеве, ратове, освајања и политичке кризе релативно је лако. Токове и збивања у култури много је теже поделити на догађаје и ситуације. Они представљају процесе и стога није лако одредити ред и редослед одвијања ствари и приписати им датуме. Културни процеси су циклични, а промене су споре и дубоке. Приликом проучавања политичке историје често су нам значајнији поједини протагонисти, док код културне историје они губе на значају пред позорницом на којој наступају. Један од циљева наставе историје јесте да помогне ученицима да стекну осећај за хронологију, при чему је подједнако важно да схвате да су приповест, редослед и хронологија конструкције које примењујемо на прошлост.

Када је потребно да се објасни појединачни догађај или ситуација, историчари разматрају три повезана питања:

– зашто се нешто десило; – зашто се десило баш у то одређено време; – који су најважнији узрочни чиниоци.

Да би се разумела узрочност, препоручује се примена аудио-визуелних извора и наставних материјала. Први корак је ређање узрочних чинилаца према важности уз навођење разлога. Други корак је испитивање повода због којих се нешто десило. Последњи, трећи корак односи се на разматрање неминовности даљих догађаја. То помаже да се схвате две ствари. Прво, да у различитим тренуцима они који доносе одлуке обично имају избор између различитих решења и да су често њихове одлуке засноване на ограниченим или чак нетачним подацима, и друго, да у свему и случај има одређену улогу.

34


Ако кренемо даље од очигледних и обичних чињеница, увиђамо да се историчари углавном не баве историјском истином, већ историјским сведочанствима. Најчешће су та сведочанства непотпуна или привремена, па су таква и њихова тумачења, те је могуће да их други историчари доведу у питање користећи иста та сведочанства. Важно је да ученици ово разумеју како би се избегле злоупотребе историје. 8

Приликом извођења наставе од велике је важности примена наставних принципа који се могу поделити на следеће:

принцип научности наставе – ученицима предавати само она знања која су у савременој науци сигурно утврђена; – употребљавати термине који су усвојени у науци; – ученике упознати с најважнијим научним теоријама у складу с њиховим сазнајним могућностима;

принцип систематичности у настави – градиво излагати у логичком редоследу; – поступно руководити радом ученика како би ученици усвојили систем знања, умења и навика; – не прелазити на ново градиво док се не усвоји претходно;

принцип повезаности теорије с праксом – износити примере како би ученици схватили значај теорије у животу; – повезати наставу предмета са искуством деце; – дати релевантне примере како би уочили чињеницу да се тиме побољшава квалитет њиховог знања и искуства;

принцип свесности и активности ученика у настави – јасно нагласити циљеве и очекиване резултате учења;

принцип очигледности у настави – велики значај за усвајање знања имају различите форме очигледног активног упознавања ученика с проучаваним објектима;

– код ученика се образују представе и појмови на основу живог опажања проучаваних предмета и појава објективног света или њиховог приказивања;

принцип трајности знања – наставу водити тако да ученици често обнављају научено и основне концепте повезују с наредним садржајима;

принцип поступности наставе – од лакшег ка тежем; – од познатог ка непознатом; – од једноставног ка сложеном; – од ближег ка даљем;

принцип индивидуалног прилажења ученицима – разред, одељење, посматра се као социјална група у којој је могуће остварити услове за активан рад свих ученика;

– ученицима се индивидуално прилази са сврхом да сваки ученик успешно учи и да се развију позитивне диспозиције.9

Образовни стандарди груписани су у две области: историјско знање и истраживање и тумачење историје.

8 Роберт Страдлинг, н. д., стр. 62–69.9 Видосава Граховац, Кључни појмови и њихово место у образовању, Кључни појмови за крај обавезног образовања, Историја приручник за наставнике (ур. Арсен Ђуровић), Београд, 2008, стр. 89-90.

35

Историјско знање чини скуп организованих информација и појмова из историјске науке који поседују ученици на крају основног образовања: знања о времену и простору, разумевање хронологије, познавање важних чињеница, појмова, личности и процеса из националне и опште историје, разумевање узрочности, као и вертикалне и хоризонталне перспективе у историји.

Истраживање и тумачење историје чине вештине, умења, ставови и вредности који су засновани на употреби историјских извора, коришћењу различитих средстава у функцији историјског истраживања и стицања знања и мултиперспективности и пристрасности у историји.

ЛИСТА КЉУЧНИХ ЗНАЊА

Савремено доба представља најкраће, али и једно од најбурнијих и најдраматичнијих раздобља у историји људског друштва. Хронолошки најближе, савремено доба нам је, за разлику од претходних периода историје, „подарило“ мноштво разноврсних историјских извора на основу којих је могуће реконструисати претходне деценије и приближити их данашњим генерацијама ученика завршних разреда основног образовања. Управо се ту и крије прва „замка“ коју прошлост поставља савременицима, посебно млађој генерацији, која историју учи у школи. Проблем савладавања прописаног програма, стицања нових знања и на њима заснованих вештина додатно усложњава обимна историографска, социолошка, педагошка и друга литература (укључујући и уџбенички комплет) која, на различите начине, утиче на процес сазнања који се развија унутар школских учионица, односно у родитељском дому и непосредном окружењу. Управо за овај период прошлости мноштво сачуваних извора сазнања (од докумената, аудио-визуелних записа и интернета) оптерећује наставнике и ученике, често збуњује бројем и количином, отежава сваки покушај да на научно утемељен начин савремено доба, чији смо савременици и сведоци, буде савладано. 10

Намена листе кључних појмова с класификацијом кључних знања јесте да колегама историчарима који ученицима преносе основна знања из наставног предмета Историја, олакша савлађивање обимног наставног градива. Сматрам да он може допринети успешнијем развијању рационалне историјске свести код ђачке популације и формирању јаснијих представа о сложеним историјским процесима дугог трајања који карактеришу савремено доба. Знања заснована на пажљиво одабраним изворима и литератури најкраћи су и истовремено најсигурнији пут до оног чему данас тежи савремена образовна пракса у свету – трајно усвојена знања и вештине лишене непотребног нагомилавања чињеница без икаквог смисла и сврхе.

У листи кључних појмова из предмета Историја у осмом разреду основне школе извршена је категоризација на:

– нужна (усваја их од 80% до100% ученика), – важна (усваја их 50% ученика), – вредна знања (усваја их око 25% ученика).

10 Љубодраг Димић, Арсен Ђуровић, Кључни појмови из савремене историје, Кључни појмови за крај обавезног образовања, Историја приручник за наставнике (ур. Арсен Ђуровић), Београд, 2008, стр. 39–40.

36


Свет у другој половини XIX и почетком XX века

Основни ниво, нужна знања

Средњи ниво, важна знања Напредни ниво, вредна знања

Појмови појаве – јавно мњење

– слободна трговина

– монопол

– либерализам

– национализам

– радикализам

– социјализам

– конзерватизам

– империјализам

– политичке партије

– Тројни савез Антанта

– националне државе

– Источно питање

– синдикат

– расизам

– реализам

– импресионизам

Догађаји – анексиона криза – Илинденски устанак

– Младотурска револуција

Процеси – Друга индустријска револуција

– глобализација

Личности – Чарлс Дарвин – Карл Маркс

– Џон Стјуарт Мил

– Ђузепе Манцини

– Марија Кири

37

Србија, Црна Гора и Срби у Хабзбуршком и Османском царству од 1878. до 1914.

године



Појмови појаве – парламентарна демократија

– уставна монархија

– пореска реформа

– народно-црквена аутономија

– Карловачка митрополија

– Матица српска

– Хрватско-српска коалиција

– заједничко порекло народа

– просветна друштва

– Стара Србија

– комите, четници

– Народна радикална странка

– Напредна странка

– Народно-либерална странка

– Самостална радикална странка

– Српска социјалдемократска странка

– Српска народна слободоумна странка

– Самостална српска странка

– Српска странка на Приморју

– насеља

– треће намесништво

– завереничко питање

– Млада Босна

– арбитража

Догађаји – Тајна конвенција

– царински рат

– Анексија Босне и Херцеговине

– балкански ратови

– Мајски преврат

– Тимочка буна

– српско-бугарски рат

– државни удари 1893. и 1894. године

– Ивањдански атентат

– Задарска резолуција

– Лондонска конференција

– Букурешки мир

– Устав из1888. године

– Октроисани устав из 1901. године

– Устав из 1903. године

– бомбашка афера

– Велеиздајнички процес

Процеси – борба за национална права

– развој привреде и саобраћаја

– сеобе (политичке, економске)

– спољна политика Краљевине Србије

– развој образовног система

– Црногорско-српски односи

38


Србија, Црна Гора и Срби у Хабзбуршком и Османском царству од 1878. до 1914.

године



Личности – Милан Обреновић

– Александар Обреновић

– Петар Први Карађорђевић

– Никола Први Петровић

– Никола Пашић

– Радомир Путник

– Милутин Миланковић

– Алекса Шантић

– Јован Дучић

– Милутин Гарашанин

– Милан Пироћанац

– Стојан Новаковић

– Наталија Обреновић

– Драга Обреновић

– Драгутин Димитријевић Апис

– Димитрије Туцовић

– Јован Цвијић

– Светозар Милетић

– Светозар Марковић

– Ђорђе Вајферт

– Валтазар Богишић

– Марко Миљанов

– Михаило Полит-Десанчић

– Јаша Томић

– Бењамин Калај

– Григориј Степанович Шчербин

– Петар Костић

– Војин Поповић – војвода Вук

– Војислав Танкосић

Први светски рат(1914–1918)



Појмови појаве – Антанта

– Централне силе

– Западни фронт

– Источни фронт

– Солунски фронт

– бољшевици

– хемијско оружје

– оклопно возило (тенк)

– подморнице

– рововски рат

– Брестлитовски мир

– Лондонски уговор

– људски губици

– Женевски протокол (конвенција)

– декрети о миру и земљи

Догађаји – Сарајевски атентат

– револуције у Русији

– улазак САД у рат

– Дарданелска операција

Процеси – Први светски рат (узрок, повод, последице)

– нестанак великих империја 1918. године

– ратна пропаганда – диктатура пролетаријата

Личности – Владимир Иљич Лењин

– Вудро Вилсон

– Томас Ман

– Николај Други Романов

– Карло Први Хабзбуршки

– Вилхелм Други Хоенцолерн

– Оскар Шпенглер

– Ерих Марија Ремарк

– Џон Рид

– Роза Луксембург

39

Србија и Црна Гора у Првом светском рату



Појмови појаве – Балкански фронт

– Солунски фронт

– српска влада 1914–1918.

– српска војска

– терор и злочин

– добровољци

– југословенска идеја

– Народно вијеће СХС

– Плава гробница

– Југословенски одбор

– ратни планови

Догађаји – Сарајевски атентат

– епидемија тифуса

– повлачење преко Албаније 1915. године

– Топлички устанак

– Нишка декларација

– Крфска декларација

– Церска битка

– битка на Дрини

– Колубарска битка

– Мојковачка битка

– Кајмакчаланска битка

– аустроугарски ултиматум

– Солунски процес

– Мајска декларација

Процеси – Окупација Србије (1915–1918)

– уједињење

Личности – Гаврило Прицип

– Степа Степановић

– Живојин Мишић

– Петар Бојовић

– Александар Први Карађорђевић

– Анте Трумбић

– Франо Супило

– Оскар фон Поћорек

– Август фон Макензен

– Арчибалд Рајс

– Надежда Петровић

– Јанко Вукотић

– Франц Фердинанд

– Франше д' Епере

– Драгутин Гавриловић

– Милунка Савић

– Коста Војиновић

40


Свет између Првог и Другог светског рата



Појмови појаве – Друштво народа

– нове државе(настале . године)

– комунистичка држава

– фашизам

– нацизам

– комунизам

– милитаризам

– култ личности (Стаљин)

– филм и медији

– џез (музика)

– капиталистичка привреда

– социјалистичка привреда

– стаљинизам

– диктатура

– ревизионизам

– тоталитаризам

– колективизација

– програм 14 тачака

– инфлација

– берза

Догађаји – Конференција мира у Паризу

– аншлус

– Минхенски споразум 1938. године

– Шпански грађански рат 1936–1939.

– манџурски инцидент

– пакт Рибентроп–Молотов

Процеси – економска криза – велика депресија 1929–1932.

– Нови курс (New Deal)

– грађански рат у Русији

Личности – Вудро Вилсон

– Френклин Делано Рузвелт

– Бенито Мусолини

– Адолф Хитлер

– Јосиф Висарионович Стаљин

– Алберт Ајнштајн

– Волт Дизни

– Чарли Чаплин

– Лав Троцки

– Франсиско Франко

– Салвадор Дали

– Пабло Пикасо

– Ернест Хемингвеј

– Михаил Шолохов

– Максим Горки

– Сергеј Ајзенштајн

41

Југословенска краљевина Основни ниво, нужна знања


Појмови појаве – Краљевина СХС/Југославија

– Видовдански устав

– унитаристички облик уређења државе

– Октроисани устав

– народи у Југославији

– Српска православна црква

– Римокатоличка црква

– Исламска верска заједница

– Шестојануарска диктатура 1929.

– Народна радикална странка

– Југословенска демократска странка

– Хрватска републиканска странка; од 1925. године Хрватска сељачка странка

– Словенска људска странка

– Југословенска муслиманска заједница

– Југословенска радикална заједница

– Бановина Хрватска

– Комунистичка партија Југославије

– Југословенска национална странка

– интегрално југословенство

– Мала антанта

– Балкански пакт

Догађаји – Марсељски атентат

– споразум Цветковић–Мачек

– Атентат у Народној скупштини

– аустроугарски ултиматум

– Солунски процес

– Мајска декларација

Процеси – парламентаризам у Краљевини Југославији

– култура и образовање

Личности – Александар Први Карађорђевић

– Павле Карађорђевић

– Никола Пашић

– Стјепан Радић

– Милан Стојадиновић

– Влатко Мачек

– Никола Тесла

– Петар Други Карађорђевић

– Љубомир Давидовић

– Антон Корошец

– Стојан Протић

– Драгиша Цветковић

– Пуниша Рачић

– Мехмед Спахо

– Павле Савић

– Александар Белић

– Сава Шумановић

– Мирослав Крлежа

– Иван Мештровић

42


Други светски рат Основни ниво, нужна знања


Појмови појаве – Тројни пакт (силе Осовине)

– антифашистичка коалиција

– Источни фронт

– Северноафрички фронт

– геноцид

– холокауст

– концентрациони логори

– колаборација

– муњевити рат

– Атлантска повеља

Догађаји – напад на Пољску1. 9. 1939.

– атомска бомба (Хирошима и Нагасаки)

– Дан победе 9. 5. 1945.

– капитулација Француске, јун 1940.

– битка за Британију 1940.

– напад на Перл Харбур

– битка код Ел Аламејна

– инвазија на Сицилију

– операција ,,Оверлорд“

– план „Барбароса“, напад на СССР

– Стаљинградска битка 1942–1943.

– битка код Мидвеја, јун 1942.

– Курска битка, јул 1943.

– битка за Берлин, мај 1945.

– Техеранска конференција

– Кримска конференција

– Нирнбершки процес

Процеси – рат у Европи1939–1941.

– рат на Далеком истоку 1941–1945.

– денацификација

Личности – Винстон Черчил

– Френклин Делано Рузвелт

– Јосиф Висарионович Стаљин

– Адолф Хитлер

– Бенито Мусолини

– Шарл де Гол

– Видкун Квислинг

– Двајт Ајзенхауер

– Георги Константинович Жуков

– Бернард Монтгомери

– Ервин Ромел

– Фридрих фон Паулус

– Филип Петен

– Хајнрих Химлер

43

Југославија у Другом светском рату



Појмови појаве – Независна држава Хрватска

– равногорски покрет

– Југословенска војска у отаџбини

– партизански покрет

– Народно--ослободилачка војска

– усташки покрет

– колаборационисти

– АВНОЈ

– југословенска федерација

– концентрациони логори у Србији

– Југословенска влада у избеглиштву

– НКОЈ

– етничко чишћење

– Влада националног спаса

– компромисно југословенство

– Сремски фронт

Догађаји – приступање Тројном пакту

– војни пуч 27. 3. 1941.

– Априлски рат 1941.

– делегација (подела) Југославије

– I и II заседање АВНОЈ-а

– бомбардовање Београда

– казнена експедиција

– операција Вајс

– операција Шварц

– Београдска операција 1944.

– преговори Тито–Шубашић

– преговори Тито–Черчил

– преговори Тито–Стаљин

– Светосавски конгрес

– трагедија на Козари

– Операција Ваздушни мост

Процеси – Народно--ослободилачки рат

– грађански рат

– геноцид над Србима у НДХ

– ослобођење земље

Личности – Драгољуб-Дража Михаиловић

– Јосип Броз Тито

– Милан Недић

– Анте Павелић

– Душан Симовић

– Слободан Јовановић

– Петар Други Карађорђевић

– Димитрије Љотић

– Боривоје Мирковић

– Иван Шубашић

– Алојзије Степинац

– Коста Миловановић Пећанац

– Коча Поповић

– Пеко Дапчевић

– Коста Нађ

– Петар Драпшин

– Сава Ковачевић

– Веселин Мисита

– Павле Ђуришић

– Звонимир Вучковић

44


Свет у другој половини XX и почетком XXI века



Појмови појаве – хладни рат

– војни пактови

– несврстаност

– Организација УН

– нови светски поредак

– Берлински зид

– Савет безбедности

– УНИЦЕФ

– УНЕСКО

– глобализација

– Трећи свет

– Информбиро

– апартхејд

– генетика (генетски инжењеринг)

– аналогни компјутер

– Савет Европе

Догађаји – уједињена Европа – подела Немачке

– пад Берлинског зида

– распад СССР-а и демократске промене у Европи

– Корејски рат

– кубанска криза

– Вијетнамски рат

– нафтна криза

– Плишана револуција

– Уговор у Мастрихту

– ширење Европске уније

Процеси – освајање космоса

– информатичка револуција

– трка у наоружању

– деколонизација

– политика активне мирољубиве коегзистенције

– разоружање

– транзиција

Личности – Махатма Ганди

– Јуриј Гагарин

– Нил Армстронг

– Хари Труман

– Џон Кенеди

– Никита Хрушчов

– Леонид Брежњев

– Михаил Горбачов

– Џорџ Буш Старији

– Гамал Абдел Насер

– Џавахарлал Нехру

– Фидел Кастро

– Лех Валенса

– Вацлав Хавел

– Николаје Чаушеску

– Нелсон Мандела

– Борис Јељцин

45

Југославија после Другог светског рата



Појмови појаве – народи у Југославији

– социјалистичка Југославија1945–1991.

– Савезна Република Југославија1992–2003.

– државна заједница Србија и Црна Гора 2003–2006.

– устави и амандмани

– етничко чишћење

– студентски покрет

– влада ДФЈ/ФНРЈ/СФРЈ

– национализација

– КПЈ/СКЈ

– МАСПОК

– вишепартијски систем у Србији

– избеглиштво и избеглице

– југословенски културни простор

– образовање и наука

– култура и уметност

– братство и јединство

– Голи оток

– Народни фронт Југославије

– Привремена народна скупштина

– Југословенска народна армија

– економске санкције

– Суд за ратне злочине у Хагу

Догађаји – Резолуција Информбироа

– студентске демонстрације 1968.

– НАТО интервенција 1999. године

– атентат на Зорана Ђинђића

– слом либерала у Србији

– демонстрације на Косову 1981.

– Београдска декларација

– Цестна афера

– смрт Јосипа Броза

– Дејтонска мировна конференција

Процеси – аграрна реформа

– самоуправљање

– антибирократска револуција

– разбијање и распад Југославије

– НАТО интервенција 1999. године

– обнова државности Републике Србије

– економски проблеми Југославије

– политика несврстаности

– национализација у Југославији

Личности – Јосип Броз Тито

– Слободан Милошевић

– Фрањо Туђман

– Алија Изетбеговић

– Зоран Ђинђић

– Војислав Коштуница

– Иво Андрић

– Милован Ђилас

– Александар Ранковић

– Добрица Ћосић

– Милош Црњански

– Емир Кустурица

– Милан Грол

– Марко Никезић

– Латинка Перовић

– Бранко Ћопић

– Данило Киш

– Борислав Пекић

– Бранко Миљковић

– Душко Ковачевић

– Александар Петровић

– Јасна Шекарић

46

. САВРЕМЕНА НАСТАВА ИСТОРИЈЕ

УПОТРЕБА НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ

Организација и извођење наставе историје захтевају нова, оригиналнија и смелија решења због чега је потребно уносити новине које ће одговарати потребама и интересовањима ученика. Педагошки смисао савремених иновација у настави историје иде у правцу да се највише простора за рад остави наставним средствима и другим материјалима, при чему се суштински мења природа наставниковог презентовања градива. Ученикове активности усмеравају се на истраживање, суђење, закључивање и самостално мишљење. У процесу учења доминирају учење увиђањем, решавање проблема и креативно учење. Функција наставника се мења тако што он постаје истраживач, стратег, организатор и усмеривач наставног процеса. У наставном раду располаже се с више наставних средстава која знатно олакшавају рад и чине га квалитетнијим и интересантнијим.11

Улогу савремених наставних средстава за развој мишљења ученика у процесу сазнавања неопходно је тумачити са становишта прихватања одређеног значаја заступљености принципа очигледности у настави. Под принципом очигледности подразумева се неопходност да се у процесу сазнавања ученицима омогући да што више непосредно посматрају предмете, појаве и процесе објективне стварности. У пасивном односу ученика према предмету сазнавања стичу се знања о спољашњим својствима предмета сазнавања, при чему усвојена знања ученика остају на нивоу емпиријских појмова, општих представа о предмету сазнавања, без могућности да их ученици повежу у систем знања. С друге стране, принцип очигледности може подразумевати неопходност да наставна средства пружају могућност приступа предмету сазнавања као целовитом систему, могућност откривања унутрашњих веза и односа, општих, посебних и појединачних, као и могућност откривања њихове унутрашње повезаности и условљености. У том би случају примена наставних средстава у процесу сазнавања и принцип очигледности подразумевали да се при њиховом садржинском осмишљавању и примени пође од претпоставке да је очигледност процес а не стање, процес који подразумева могућност преласка од сазнавања општег до дубљег сазнавања сплета унутрашњих веза и односа.

Улога наставних средстава у процесу сазнавања мора се посматрати са становишта заступљене концепције усвајања знања и појмова у непосредној реализацији наставе, која се на одговарајући начин пројектује и образлаже у оквиру дидактике и методике посебних наставних предмета. Први корак у утврђивању те улоге односи се на утврђивање начина на који ученици учествују у процесу стварања знања: да ли активно и релативно самостално учествују у том процесу или им се пре свега омогућава да усвајају готова знања. У оквиру ова два модела усвајања знања битно се разликује улога наставних средстава. Када су ученици активни учесници у процесу стварања знања, наставна средства треба да омогуће одвијање процеса откривања нечег новог за ученике, нечег што претходно није чинило саставни део њиховог сазнања. Међутим, и у ситуацији када ученици усвајају готова знања, они усвајају нешто што за њих представља ново знање. Кључну разлику у улози наставних средстава у оквиру ова два модела стицања знања видимо у томе што у процесу стварања знања ученици треба да помоћу наставних средстава самостално и уз одговарајућу помоћ наставника открију унутрашња суштинска својства предмета сазнавања и да на тај начин формирају појам о односном предмету сазнавања. Процес активног стварања знања подразумева да коришћена наставна средства омогуће ученицима да изврше одређене радње трансформације

11 Стипан Јукић, Живојин Лазаревић, Весна Вучковић, Дидактика – избор текстова, Јагодина, 1998, стр.179–182.

47

модела предмета сазнавања, модела који треба да омогући делатни однос ученика у процесу сазнавања. Ове трансформације имају за циљ да се открије унутрашња суштина предмета сазнавања, као и да се знање о тој унутрашњој суштини повеже са знањима о другим, посебним, појединачним и спољашњим својствима, везама и односима у оквиру одређеног система који представља предмет сазнавања.

Модернизација наставе историје изискује борбу против енциклопедизма, претераног меморисања и голог репродуковања знања, учења само из књиге, а често и из бележака по диктату наставника, као и пасивне улоге ученика у наставном процесу. Имајући у виду чињеницу да ученици све више знања из савремене историје стичу изван школе, настави историје намеће се задатак да селектује поменута знања, систематизује их и искористи у настави. Филм, телевизија, интернет јесу средства масовне комуникације која добијају све већу улогу у васпитању и образовању. Средства која омогућују презентовање историјских знања веома су разноврсна, с могућношћу да у широком обиму врло брзо пренесу одабране информације. 12

ТЕЛЕВИЗИЈСКИ ФИЛМ У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ

Телевизија данас представља стуб масовне комуникације у савременом друштву. Присутна је у свакоме дому, поседује огроман потенцијал утицаја на човекову свест, креирајући његова размишљања и ставове. Захваљујући тој чињеници, телевизија је постала незаобилазни чинилац савременог наставног процеса, укључујући и извођење наставе историје.

Велики број људи прати специјализоване телевизијске канале чији је програмски садржај посвећен историји (National Geographic, Discovery Channel, History Channel, Viasat Explorer…). Продукција историјских садржаја је документарног карактера, заснована на фотографијама, филмским новостима, сведочанствима савременика који су учествовали у историјским догађајима. Телевизијска историја и документарни програми усмерени су на догађаје, значајне личности или одређене периоде.

Главни извори телевизијске историје су:

– програми посвећени одређеним догађајима и питањима које наставници сниме и потом употребе у настави;

– историјске реконструкције старијих историјских раздобља; – биоскопски филмови и телевизијске серије који се налазе у продаји на ДВД медијима.

Кад је реч о трећој врсти извора телевизијске историје, вреди истаћи да су филмски режисери и продуценти од самих почетака филмске уметности били заинтересовани за обраду битних историјских догађаја и личности. Такав филмски материјал садржи мноштво становишта у односу на неки историјски догађај, аутентичне дијалоге засноване на примарним историјским изворима који преносе атмосферу прошлог времена на веродостојан начин.

12 Радован Антонијевић, Савремена наставна средства и подстицање интелектуалног развоја ученика, Зборник радова са IV међународног скупа технологија, информатика, образовање – За друштво учења и знања, Београд, 2007.

48


Друштво у коме данас живимо доноси ново образовно окружење с којим се подједнако суочавају наставници и ученици. Неписано правило културе данашњице јесте потреба за информатичко--технолошком писменошћу, коју деца данас савлађују пре него што почну да читају и пишу. Од наставника се тражи да свој процес свакодневног извођења наставе модификује и прилагоди новом образовном окружењу и тако га деци учини занимљивим и приступачним. Управо су телевизијски програм, компјутери и интернет постали свакодневица модерног човека, извори из којих он црпе велику количину информација и сазнања.

Посматрајући образовни аспект, телевизијска историја може бити корисна у наставном процесу историје у следећем:

– реконструише историјске догађаје; – техником презентације код ученика може изазвати подстицајни ефекат и заинтересовати га за историјску науку;

– могућност стварања осећаја непосредности према историјским дешавањима; – телевизијски програми представљају примарни извор за проучавање историје XX века.

Наставник историје мора да процени телевизијски материјал пре употребе у настави, имајући јасне циљеве због којих ће га употребити, те у каквом је односу коришћени материјал са историјским догађајем или личношћу која се представља ученицима. Телевизијски филм мора бити повезан с одређеном наставном јединицом или наставном темом коју треба што је могуће потпуније да илуструје. На тај је начин једино могуће искористити пун образовни потенцијал телевизијске историје, која се тада претвара у изузетно ефикасно наставно средство.

У припреми наставника за коришћење телевизијског филма на часу историје потребно је водити рачуна о четири принципа.

1. Приказивање телевизијског филма треба усмерити на то да се оствари циљ наставног часа. Филм је само део наставног часа, при чему ученици пре свега усвајају чињенице на основу којих треба да изграђују појмове уз помоћ наставника. Сáмо посматрање филма не може да пружи ученицима исцрпна знања о неком наставном садржају.

2. При избору телевизијског филма треба водити рачуна да он одговара наставном садржају. Филм не треба да садржи градиво које наставним програмом није предвиђено.

3. Обратити пажњу на могућност једностраног приказивања историјских догађаја и личности. Код избора телевизијских филмова бирати оне који ће у презентацији наставног градива приказати само оно што је најбитније, најкарактеристичније и све то на веома занимљив начин.

4. Веома је важно да филм одговара узрасту ученика. Сложеност и дубина приказивања наставног материјала путем телевизијског филма, пре свега треба да одговара нивоу предзнања ученика, то јест да је у сагласности с његовим схватањем.

Приказивање телевизијског филма не сме да траје дуже од два-три часа. Дужина приказивања зависи од карактера филма. У том смилу, филмове можемо поделити на:

. мотивационе филмове који имају карактер увода, предговора, с циљем да изазову интересовање ученика за проучавање неке нове наставне теме, и приказују се пре излагања новог наставног градива; наставник овако изазива пажњу и интересовање за своје излагање, указујући на поједина питања о којима ће бити речи током обраде;

49

. предметни филмови се могу искористити за систематизацију наставне јединице, или само дела наставне јединице, то јест оног дела који се може илустровати филмом; оваквим филмовима наставник демонстрира онај део градива који речима или другим средствима није у могућности довољно очигледно и уверљиво да објасни;

. обухватни филмови се користе за понављање и конкретизацију знања стеченог на неколико наставних часова; представљају целину која има увод, разраду и закључак и приказивање таквог филма траје дуже.

Непосредна припрема наставника за час састоји се у томе да претходно лично види филм. После упознавања са садржином филма, наставник припрема питања која ће постављати ученицима, пружајући им на тај начин смернице на шта треба највише да обрате пажњу приликом гледања филма. Ако наставник најцелисходније организује активност ученика, ако им укаже на то шта и када треба да посматрају, њихова пажња биће активна пре приказивања филма.

Телевизијски филм има потенцијал да часу историје донесе извесну специфичност. Она се огледа у томе што наставник треба да одржи кратак увод пре приказивања филма, затим да постави питања која ће помоћи разумевању филма, а потом да објашњава и коментарише (ако је у питању неми филм, или ако снимљени коментар филма не одговара). Након приказивања, наставник обавезно одговара на питања ученика и с њима води дебату, уопштавајући наставно гардиво које је илустровано филмом.

Наставни час током ког би се телевизијски материјал користио ради активног учења историје можемо поделити на три фазе.

Прва фаза: наставник држи кратак увод пре приказивања филма, у коме поставља питање које ће ученицима послужити у разумевању садржаја филма.

Друга фаза: ученици гледају филм, бележе за њих битна дешавања у филму (опис догађаја или личности, дијалог, сведочанства учесника, коментари стручњака...).

Трећа фаза: ученици дискутују о ономе што су забележили пратећи филм, упоређује се телевизијска верзија приказа историјског догађаја или личности с приказом из другог извора, на пример уџбеник историје, при чему се утврђују подударности и разлике.

Приликом вођења дискусије упутити ученике на питања која им могу дати одговоре помоћу којих ће извести закључке. Релевантна питања могу бити:

– ко је аутор филма, – када је филм снимљен, – зашто је филм снимљен, – којој публици је намењен, – које изворе користи филм, примарне или секундарне, – ко су личности које дају исказе у филму, – шта филм покушава да постигне, – да ли филм покушава да објасни шта се десило или да обавести о делатности одређене личности, – које поруке преноси филм.

Разговор после приказивања телевизијког филма не треба да има карактер препричавања садржаја филма. Садржај филма се даље разрађује и анализира, тачније пажња се усмерава на појединости, проблеме, нејасне сцене. Затим се исправљају криве импресије, коригују се погрешна питања, дају допунске информације.

50


Употреба телевизијске историје подразумева и одређене проблеме. У телевизијском стваралаштву постоји велики број дела која су чисте измишљотине настале као плод фикције аутора. Такође, филмови се врло често злоупотребљавају за величање националне историје, умањивање и оправдавање одређених поступака, а када се ставе у службу идеологије, постају ефикасно оруђе у писању нове историје.

Као образовно средство, телевизијска историја има следећа ограничења:

1. не даје хронолошки оквир дешавања,

2. не пружа узрочно-последичне везе,

3. не показује просторно догађаје у одређеном историјском времену,

4. не наводи историјске изворе.

Методички приступ телевизијској историји пружа наставнику могућност креативности у организовању наставе. Ако за циљ поставимо критичку анализу одређеног телевизијског материјала, ученицима можемо дати време да одгледају тај материјал и запишу утиске, потом поново погледају најбитније делове, а затим дискутују и тумаче виђено. На овај начин ученици потврђују или оповргавају сведочанства до којих су дошли преко неких других извора (уџбеници, књиге, фотографије, новине...). Овакво организовање наставе представља вид активног учења, када ученике стављамо у улогу историчара.

Телевизијски материјал може се веома разликовати од примарних и секундарних сведочанстава у уџбеницима, на фотографијама и картама, али се питања која се постављају не разликују од оних на која наводе други историјски извори, при чему не можемо занемарити друштвени и културни утицај телевизије као мас-медија.

Предности филма као наставног средства заснивају се на психолошким, педагошким и техничким елементима и могућностима.

Психолошки елементи везују се за то да су историјски догађаји и личности приказани у слици и са звуком, чиме ученици могу много боље да схвате и упамте појаве и предмете, што олакшава учење. Гледање филма може да изазове разна осећања и често веома снажне емоције.

Педагошке елементе проналазимо у широкој могућности примене филма у различитим ситуацијама, чиме се остварују посебни наставни циљеви.

Технички елементи односе се на средства филмске обраде, могућности понављања, успоравања и увећавања филмског материјала.

С гледишта уклапања у наставни процес, филмови се углавном користе на три начина:

– непосредно пре излагања наставног градива, – у току излагања наставног градива, – после излагања наставног градива, ради утврђивања и илустровања.

Телевизијски филм има своје место у модерној настави историје, може се користити као основно средство у извођењу наставе, будући да проширује знања и даје нове информације ученицима којима је намењен. Употребом филма у настави повезујемо више елемената у процесу образовања, а ученицима омогућујемо да буду у позицији историчара, чиме се развија позитиван став према историји као науци.

51

ИНТЕРНЕТ У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ

Методика наставе историје као научна дисциплина, заједно са својим темељима и принципима, већ довољно указује на вишеструку корист и могућност интернета као медија који у себи истовремено спаја већ довољно испитане и корисне облике и методе рада. Интернет представља могућност да се помоћу рачунара и телефонске везе ступи у непосредан контакт с људима на било којем делу кугле земаљске који такође имају рачунар и телефонску везу. Преко тако створене мреже могу се преносити подаци, размењивати ставови, гледати филмови, слушати музика или водити дебате у вези с појединим питањима која су од интереса за два корисника или више њих. Тако успостављене везе стварају огромну мрежу која покрива цео свет.

Примену интернета у настави историје можемо остварити у неколико облика.

При обради појединих наставних јединица наставник може само да укаже ученику на доступност обрађених садржаја на мрежи и повремено га подсети на њих. Такав облик, заправо, представља само истицање чињенице да је историја као наука једна од најзаступљенијх наука на интернету (а сам појам интернета ученици најчешће везују за забаву и за нешто занимљиво).

Други и далеко пожељнији вид коришћења интернета у настави јесте организовани и плански рад наставника с ученицима у рачунским учионицама. Овај облик подразумева, пре свега, техничку оспособљеност школе и додатну активност наставника.

Наставник може у договору с директором школе организовати рад у рачунској учионици повремено или у вези с неким догађајима као што су екскурзије, школска такмичења, посете музеју.

Интернет би неизоставно требало користити у додатном раду с талентованим ученицима, јер ако такав облик рада у школи постоји, наставник ће, ма колико био пожртвован, ускратити ученике за важно искуство уколико не користи интернет, чија се употреба сама по себи намеће.

Већ је напоменуто да је историја као наука једна од најзаступљенијих на интернету и да код ученика треба неговати свест о томе. Коришћење модерних техничких достигнућа створиће код ученика свест да историја не егзистира само у архивима и библиотекама већ и да је у тесној вези с пожељном сликом модерног доба. Треба имати у виду да се граница учења страних језика у школама данас знатно помера надоле и да ће ученици раније стећи предуслов познавања и коришћења барем једног страног језика. У погледу практиковања интернета у настави историје та чињеница је од огромног значаја. Интернет је идеалан медиј за подстицај и мотивацију ученика, за мењање негативне представе о историји као нечему сувопарном и незанимљивом. Напротив, ученику треба указати да је и у озбиљном и марљивом раду могуће доживети лепе тренутке и сатисфакцију.13

Наставник би ученицима требало да укаже и на улогу интернета у процесу глобализације, савременог и текућег историјског процеса, а опет у вези са историјом као науком. Да ученицима, на пример, предочи како је само пре неколико година за документе требало путовати у одређени архив, а данас су ти документи, уколико су објављени на интернету, доступни свакоме ко поседује везу с интернетом (на пример: интернет-презентација которског архива).

13 Слободан Мандић, Улога и могућности примене интернета у настави историје, http://www.kula.rs/stari/obrazovanje/smandic/index.html

52


Дакле, као што смо већ подвукли, интернет обилује садржајима корисним и занимљивим за свакога ко је са историјском науком у ма каквој вези: од ученика, наставника, студената, научника, хобиста... Могућности које се пружају наставнику историје су бројне, али оне зависе и од способности и спремности самог наставника да се ухвати у коштац с растућим технолошким развојем и те пружене могућности искористи на најбољи могући начин за унапређење квалитета наставе и превазилажење и допуну класичних наставних метода. Употреба интернета у настави историје својеврстан је облик проблемске наставе у историји – „несумњиво значи подизање наставе на ниво виши од уобичајеног чиме се изучавање историје подиже с нивоа запамћивања на ниво размишљања, а значи истовремено повећање ученичке креативности, трагање за нечим новим и оригиналним и ученика и наставника; значи тражење начина за сараднички однос и могућности да ученик не буде објекат него субјекат с властитим иницијативама и укључивањем у процес васпитања и образовања“.14

YOUTUBE У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ

Иако већини људи служи за забаву, овај сервис данас нуди различите видео-садржаје. На Youtube-у се тако могу наћи инсерти из различитих документарних филмова, а и цели филмови. Ти инсерти такође могу послужити у настави историје јер ученици могу критички проценити значај и информације које нам ти филмови доносе. Неки од аутора снимају и филмове у којима износе неистине, због чега ученике морамо учити критичком вредновању.

Примена овог сервиса зависи од наше креативности. Претрагом сервиса Yоutube и проналаском адвекватног видео-материјала можемо употпунити неку тему визуелним додатком. Није потребно да се цео час заснива на коришћењу садржаја с овог сервиса, понекад је довољан и кратак приказ који ће појачати тему и заинтересовати ученике, омогућити им визуелизацију садржаја.

14 Милан Д. Лазић, Проблемска настава у историји: дилема за и против, Настава историје, 8/1998, Нови Сад, 1998, стр. 132-135.

Youtube – изглед уводног прозора

53

WIKIPEDIA У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ

У току последњих неколико година начин коришћења технологије се умногоме променио, између осталог и због великог броја веб-страница и услуга које су по својој природи „друштвене“, које позивају људе да деле с другима своја сазнања, ради подучавања у разним видовима. Појамвеб 2.0 више није нов и односи се на коришћење технологија и алата који подржавају интерактивну размену информација приликом које корисник интернета више није сведен само на улогу читаоца и примаоца информација већ постаје и активан стваралац и сарадник у процесу прикупљања и објављивања информација. Ово неминовно доводи и до промене става према коришћењу рачунара и интернета у образовању, јер технологија постаје незаменљив алат у школовању данашњих ђака. Могућност да се учионица прошири ван њених физичких зидова када наставник више није једина публика чини да се сада другачије размишља о начину унапређења и побољшања наставе, остваривању исхода наставног плана и програма и саме структуре часа. Ова чињеница повлачи за собом и питање медијске писмености која све више добија на важности пошто припрема данашње ученике за нове компетенције и доживотно учење.

Које су то технологије што обећавају да ће променити начин на који подучавамо, односно учимо? Иако им се број сваки дан повећава, све се могу свести на спој оних које објављују информације и дозвољавају управљање садржајем и његово дељење у току сарадничког рада, као што су, на пример, блог, поткаст, друштвене мреже и друго.

Једна од најпознатијих и веома често коришћених је и вики. Реч је скраћеница настала од хавајске речи wiki, wikikoja, што значи брзо. Означава простор, то јест скуп страница на интернету, који нуди и омогућава сарадњу приликом које велики број корисника може додати или уредити садржај. За разлику од блога, вики структура није линеарна, већ странице помоћу хипервеза упућују на претходне или наредне.

Већини људи прва асоцијација на ову реч јесте Wikipedia, он-лајн енциклопедија која представља скуп људског знања. Поред ње, постоје и Wikibooks (библиотека образовног материјала), Wikitravel (туристички водич), Wikiquotes (збирка цитата знаменитих људи на свим језицима), Wiktionary (речник за око 150 језика) и многе друге које све користе вики софтвер и дозвољавају сваком ко има приступ интернету да мења и допуњује садржај када год то пожели. Ова чињеница, наравно, води ка питању веродостојности података, појави грешака и поштовању ауторских права, али то неће бити тема овога текста. Због претходно поменутих разлога није лоше, приликом упућивања ученика на претраживање података на интернету, упутити их на Wikipediju и остале вики странице само као на полазну тачку, а не једини извор информација. Wikipedia обилује историјским темама и ученицима је занимљива за коришћење. Поред самог текста нуди и приказ слика и линкова на изворе из којих је извађен неки извор. Та слободна енциклопедија данас привлачи милионе корисника широм света. Пошто је њени корисници могу уређивати без ограничења, она, нажалост, понекад нуди и криве информације, али је и те криве информације могуће изменити.

54


Због доступности, једноставности и могућности креирања, вики је веома популаран алат у образовању у свету. Могу се лако додати текст, слике, линкови, презентације, као и аудио и видео датотеке. Због тога може постати место на интернету где се стварају и чувају многи наставни материјали. Али оно што вики издваја од осталих технологија јесте могућност сарадње како међу ученицима тако и међу просветним радницима. На тај начин она представља демократски процес стварања знања и вид вршњачког учења. Ученици оваквим начином рада уједно развијају и своје вештине сарађивања, критичког мишљења, слагања и изражавања супротног става, као и толеранцију према различитости. Ученици једног одељења могу креирати комплетан вики садржај и изглед, уређивати га, мењати и исправљати свако према својим интересовањима, могућностима и знањима. Ово им даје осећај одговорности према заједничком производу рада и веома их мотивише.

Приликом коришћења вики у настави, од ученика се очекује да активно учествују у раду, што подразумева и одређене мере опреза. Осим уобичајених сигурносних мера (писмена сагласност родитеља, необјављивање презимена ученика или било ког другог личног податка, отварање корисничких налога под псеудонимом), вики нуди још једну меру која штити како садржај од вандализма и злонамерног мењања или брисања тако и ученике од ступања у контакт с непознатим особама, што је двострука заштита. Осим тајности личних података ученика, могуће је приликом креирања одабрати једну од три опције за давање дозвола: прва дозвољава свима приступ и уређивање садржаја (public), друга свима нуди прегледање садржаја, али уређивање и мењање садржаја само члановима (protected) и трећа, пробна на тридесет дана, приступ садржају и његово уређивање имају само чланови (private). Одабиром друге опције, наши ученици и њихов рад постају сигурни, а ипак видљиви свим заинтересованим корисницима.

Осим у одељењу, вики може наћи своју примену и у оквиру целе школе, или више партнерских школа. Погодан је приликом рада на пројектима, планирања активности, постављања материјала и било које врсте сарадње.15

15 Нада Пуртић, Вики алат за е-учење, Партнер у учењу електронски часопис за наставнике, март 2010, Београд http://casopis.spaces.live.com/default.aspx

Wikipedia – портал Историја

55

УПОТРЕБА ВЕБ-ПРЕТРАЖИВАЧА ROLLYО У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ

Rollyo је претраживач који претражује само одређене веб-странице. Први корак у коришћењу претраживача јесте регистрација. У поље за претрагу уносимо појам који нас интересује, на пример „Априлски рат“ и Rollyo нам избацује све резултате повезане с тим појмом које је нашао.

Како искористити Rollyo у настави историје? Ако задужимо неке од ученика да напишу семинарски рад или истраже нешто о одређеној теми на интернету, најбоље је да их усмеримо на одређене интернет изворе. Разлог за овакав приступ лежи у чињеници да нам интернет нуди велик број информација које је немогуће претражити у потпуности, док с друге стране, нису ни све информације релевантне. Други претраживачи нуде велики број линкова, што ће ученику отежати сналажење, па ће се усредсредити на коришћење тек неколико. На овај начин прегледаће релевантне и ирелевантне странице. Коришћењем претраживача Rollyo, ученик ће претражити странице за које је наставник сигуран да пружају поуздан и квалитетан садржај, чиме ће семинарски рад или реферат бити квалитетнији.

Rollyo изглед уводног прзора

56


ПРОГРАМСКА АПЛИКАЦИЈАMicrosoft Office PowerPointУ НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ

Двадесет први век донео је мноштво изазова у процесу образовања који произлазе из различитих сфера људског рада и живота. Један од главних изазова јесте оспособљавање за живот у информатичкој цивилизацији која нас окружује. Већ је одавно један од главних услова процеса редовног образовања у модерном свету умеће практичног коришћења информационих технологија. Савремена настава историје пружа могућност организовања вежбања ученика ради стицања навика и учења употребе нових технологија. Сходно томе, уследиле су, између осталог, и озбиљне промене у свим фазама образовног циклуса, што је условило измену положаја и улоге како наставника тако и ученика. Најновија достигнућа омогућила су производњу, повезивање и програмирање низа међусобно компатибилних уређаја и објеката који сачињавају целисходан образовни мултимедијални пакет. Реч је заправо о низу медија повезаних у функционалну мултимедијалну целину која обезбеђује истовремену презентацију текста, слике, звука, графике, анимације... Ученици то могу пратити уз симултано ангажовање различитих сазнајних рецептора. Савремни мултимедији, између осталог, пружају наставнику знатно повољније шансе за успешнију, целисходнију и квалитетнију индивидуализацију наставе и учења предмета историје. Њиховом одговарајућом применом ученик лакше бира и користи различите изворе знања, изучава садржаје који га посебно интересују, те сам прилагођава методе, облике и стилове рада властитим способностима и интересима. Управо Microsoft Office PowerPoint (PPT), као једноставан програм чија је намена да израђује покретачке фајлове, може пронаћи своју примену у процесу наставе.

Задатак ученика биће да у програму PPT израде презентацију садржаја савладаног градива. Наставник је у улози посредника између ученика и базе извора знања. Полазна тачка јесте мултифункционалност у смислу повезивања мноштва елемената и компонената у процесу образовања.

У оквиру наставног процеса долази до преплитања историје и информатике, при чему интернет постаје ново средство у настави и учењу историје. Предност интернета је у томе што се материјал на њему редовно допуњује, подаци су увек доступни у дигиталном формату, тако да се текст, слика или звук могу преузети за даље коришћење. Наставнику историје и његовим ђацима интернет може да обезбеди приступ:

– изворима или интегралном тексту многих примарних изворних докумената; – мноштву материјала (документи, чланци из новина и часописа, мемоари, фотографије, филмски материјал, аудио-визуелни садржај;)

– низу секундарних извора у погледу кључних догађаја и збивања (чије је време настанка исто кад и извора).

Основне алатке у раду с интернетом јесу велики претраживачи података попут Google-а, Yahoo-а или Bing-a. Интернет омогућује приступ обиљу извора и становишта, што пружа наставницима и ђацима могућност да се опробају у вештини историчара. Ефикасна употреба интернета захтева систематичност стратегије и развоја истраживачке вештине. Користећи интернет ученик долази у додир с архивским документима, анализира податке, сагледава историјске догађаје и на тај начин

57

ствара сопствену слику о одређеној временској епохи. Више него било који други извор интернет одражава плурализам који карактерише проучавање савремене историје. Међу најбитнијим циљевима слободне енциклопедије јесте подршка стварању, сакупљању и умножавању слободних садржаја како би сви имали могућност образовања и информисања. Коришћење интернета ђацима пружа широке могућности за самостално учење, а материјал интерактиван приступ раду у којем ученик има средишње место. Такође је важан и мотивациони фактор који ученика приближава предмету.

Програм PPT пружа одличне могућности у евалуацији рада и резултата ученика, што је омогућено индивидуализацијом и активизацијом појединца у процесу образовања. Евалуацијом сагледавамо процес рада ученика у сваком сегменту, пре свега у усвајању знања, затим њихов ниво способности да примене и користе та знања, као и изграђеност навика и учења.

Адекватне материјално-техничке претпоставке за извођење наставе коришћењем PPT-а нису довољне за остварење постављених васпитно-образовних циљева, потребно је и присуство стручног, добро мотивисаног и солидно дидактичко-методички оспособљеног наставника чија се улога веома разликује од оне у настави која је организована на традиционалан начин. Образовна постигнућа ученика зависе и од способности и умећа наставника да у датим условима оствари максималне ефекте. PPT нуди наставнику читав низ могућности за рационално и апликативно коришћење савремених образовно-технолошких мултимедијалних система у фази планирања, креирања, презентовања, контроле управљања свеукупног процеса наставе и учења. Из наведеног проистиче јасан став да се улога наставника у васпитно-образовном процесу организованом помоћу PPT-а, значајно мења и трансформише из сфере предавања, то јест посредовања наставног садржаја ка сфери припреме и организације наставе. Другим речима, применом мултимедије наставник је све више организатор, програмер, истраживач, дијагностичар и консултант, а све мање предавач и испитивач. Пошто је основ у коришћењу PPT-а интерактивна комуникација која се консултује с различитим изворима и базама знања, наставник престаје да буде основни и једини извор знања.

Употребом PPT-а у настави историје њени садржаји ће се приближити ученику нудећи му знатно шире и квалитетније могућности у фази идентификовања, пријема, схватања и усвајања презентованих образовних садржаја, чиме ће формирати потпунија и целовитија сазнања о ономе што је било у фокусу непосредног наставног интересовања. Са социолошког аспекта, бирани и правилно коришћени мултимедији у настави подстичу социјализацију, хуманизацију, демократизацију личности. Управо та слобода и широке могућности садржаја и начина рада доприносе бржем сазревању и осамостаљивању ученика као индивидуе. PPT даје могућност организације групног рада или рада у пару, што доводи до размене искуства, развија спремност прихватања другачијег мишљења, те изграђује културу аргументованог вођења дијалога. У овако организованој настави створиће се нужно оптимални педагошки амбијент у коме ће сва знања и искуства из историје бити сасвим подређена функцији разумевања и решавања програмских задатака. Тада се појединцу не нуде готове чињенице, дефиниције, генерализације и решења, већ се он сам подстиче да их открива, у потпуности разуме и формулише, уз констатовање разноврсних извора, размену информација с друговима и наставником, те употребу властитог искуства.

Према томе, наш крајњи циљ који желимо достићи употребом PPT-а у настави историје јесте оспособљавање појединца за примену стеченог знања из историје како у настави тако и у сакодневном животу. Читав процес примене PPT-а не може се ограничити само на подручје знања из области историје већ се линеарно проширује на цело подручје интелектуалног развоја ученика.

58

. ПРИМЕРИ СЦЕНАРИЈА ЗА ЧАС

У поглављу које следи дата су сценарија часова наставе историје за осми разред основне школе, који су састављени у складу са основним дидактичко-методичким начелима савремене наставе. Дата сценарија служе као примери за различите приступе организовању и извођењу наставе историје и треба да послуже као полазна основа за реализацију часова обраде, утврђивања или систематизације градива.

СЦЕНАРИО 1. ВЕРБАЛНО--ТЕКСТУАЛНА МЕТОДАНаставна тема: Свет у другој половини XIX века и почетком XX века

Наставна јединица: Европска цивилизација од 1878. до 1914. године – идеологија, политика и светска доминација

Тип часа: обрада

Уводни део часа

Ученици одговарају на питања: које врсте револуција постоје, која се револуција одиграла у Европи крајем XVIII века, какве је она промене донела, шта је Источно питање, како је оно решено.

Главни део часа

Објашњавамо ученицима значење појма идеологија, као и различите врсте идеологија попут либерализма, национализма, радикализма, социјализма и конзервативизма. Сваку од ових идеологија објаснићемо тако што ћемо навести схватања која су оне пропагирале у вези с политиком, друштвом, државом и уопште с целокупним животом. Такође, навођењем друштвеног слоја коме су присталице одређене идеологије припадале приказаће се и друштвене разлике између људи. Саопштавамо ученицима које су политичке слободе уживали грађани држава у којима су била успостављена демократска права.

Тражимо да један ученик наглас прочита текст из уџбеника из бокса Ако желиш да знаш више који се односи на објашњење општег права гласа. Постављамо питање: како је данас у демократски уређеним државама решено питање бирачког права.

Објашњавамо ученицима на чему се заснивала доминација европских држава, као и значење појма империјализам. На карти показујемо колоније које су контролисале Велика Британија, Француска, Немачка, Италија, Холандија и Белгија. Саопштавамо ученицима какво је било стање у територијално највећим државама: Русији, Кини и Османском царству, и с каквим су се проблемима оне суочавале. Упознајемо ученике са узроцима и епилогом сукоба између Русије и Јапана 1905. године. Упознајемо ученике с односима који су владали између великих европских сила крајем XIX века. Као пример вођења политике империјализма и тежње за водећом улогом у Европи, истичемо Немачку под вођством канцелара Ота фон Бизмарка. Упознајемо ученике с током стварања војних блокова у Европи. Указујемо шта су били заједнички интереси око којих су се окупиле државе у Тројном савезу и Антанти.

59

Завршни део часа

Ученици одговарају на постављена питања и радне задатке, а наставник бележи одговоре и уписује их у табелу и шему које су нацртане на табли.

Карактеристике идеологије Присталице

Либерализам

Национализам

Радикализам

Социјализам

Конзервативизам

Ученици одговарају које су биле особине сваке од наведених идеологија и ко су биле њихове присталице. Наставник одговоре уписује у празна поља у табели.

На питање када су поједине европске државе склопиле међусобне савезе, ученици одговарају навођењем године коју наставник уписује у пресеке кругова који означавају шему војних блокова.

Кључни појмови: либерализам, национализам, радикализам, социјализам, конзервативизам, империјализам, политичке партије, Тројни савез, Антанта.

Облик рада: фронтални

Наставне методе: вербалне методе – монолошко-дијалошка, рад на тексту, демонстративна

Наставна средства: текстуална – штампани текст и визуелна – карта

Активност наставника на часу: припрема час, одабира и користи историјске карте, одабира и користи наставна средства, предаје, објашњава, препричава, тумачи непознате појмове, поставља питања, одговара на питања, пише на табли.

Активности ученика на часу: активно слуша, преписује с табле, бележи кључне појмове, користи уџбеник, користи историјску карту, одговара на питања, поставља питања.

60


Циљеви и исходи часа

1. Упознавање с временским и просторним оквирима завршетка епохе новог века:

– ученик ће знати временске оквире новог века, – ученик ће моћи да на географској карти покаже простирање колонијалних поседа европских земаља.

2. Стицање основних знања о друштвеној и државној структури:

– ученик ће знати основне карактеристике идеологија на прелазу из XIX у XX век, – ученик ће уочити разлике које су постојале између идеологија на прелазу из XIX у XX век, – ученик ће знати које су политичке слободе постојале у демократски уређеним државама на прелазу из XIX у XX век.

3. Упознавање с односима који су владали између великих европских сила:

– ученик ће знати основне разлоге неравномерног развоја народа и држава на прелазу из XIX у XX век,

– ученик ће разумети појам, узроке и последице империјализма, – ученик ће уочити везе и међусобне односе између великих европских сила на прелазу из XIX у XX век,

– ученик ће знати хронологију настанка војних блокова у Европи на прелазу из XIX у XX век.

Табла

Европска цивилизација од 1878. до 1914. године – идеологија, политика и светска доминација

Идеологије: либерализам, национализам, радикализам, социјализам, конзервативизам

Настанак политичких партија и опште право гласа

Империјализам – трка за колонијама

Колонијалне силе: Велика Британија, Француска, Холандија, Белгија, Немачка, Италија

Формирање војних блокова – Тројни савез и Антанта

61

СЦЕНАРИО 2. МЕТОДА ПРОГРАМИРАНЕ НАСТАВЕНаставна тема: Србија, Црна Гора и Срби у Хабзбуршком и Османском царству од 1878. до 1914. године

Наставна јединица: Србија од 1878. до 1889. године – владавина Милана Обреновића

Тип часа: обрада новог градива


Наставник упознаје ученике с наставном јединицом, циљем часа и даје кратка упутства о начину рада и евиндентирању (бележењу) одговора. Сваки ученик добија програмирани материјал.


Ученици самостално раде на програмираном материјалу. За то време наставник обилази, контролише, усмерава, помаже и по потреби даје допунска објашњења материјала. Програмирани материјал омогућава ученицима да уче према својим индивидуалним способностима и да напредују сопственим темпом.

Програмирани наставни садржаји

Поштовани ученици,

На овом часу наставе историје обрадићете наставну јединицу Србија од 1878. до 1889. године – владавина Милана Обреновића. Да бисте успешно савладали ову наставну јединицу, користићете уџбеник и одабране изворне текстове. Максимално се усредсредите на градиво које треба да научите. Материјал служи за учење, а не за оцењивање знања. Веома је битно да пажљиво прочитате информацију и задатак, да не гледате понуђена решења пре него што сами дате одговоре.

Наставна јединица: Србија од 1878. до 1889. године – владавина Милана Обреновића

Задатак број 1

На основу знања стечених у VII разреду основне школе одговори на следећа питања:

а) Када је Србија постала међународно призната и независна држава?

_______________________________________________________________________

б) Које су територије том приликом ушле у састав Србије?

_______________________________________________________________________

Провери потпуност и тачност својих одговора на додатној страници под називом Повратне информације, под бројем 1.

62



Отвори уџбеник на страни 25 и прочитај део текста под насловом Спољна политика.

Шта можеш да закључиш?

a) Зашто је кнез Милан Обреновић био разочаран политиком Русије према Србији?

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

б) Која је три захтева пред кнеза Милана Обреновића поставила Аустроугарска?

1. ____________________________________________________________________

2. ____________________________________________________________________

3. ____________________________________________________________________

в) Зашто је споразум између кнеза Милана Обреновића и Аустроугарске назван Тајна конвенција и шта је он гарантовао српском владару?

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________

________________________________________________________________________________



Пажљиво прочитај текст који се налази на странама 25 и 26 под насловом Оснивање политичких странака.

Поред имена политичара напиши име странке коју је предводио.

Милутин Гарашанин __________________________________________

Никола Пашић __________________________________________

Стојан Новаковић __________________________________________

Јован Ристић __________________________________________

Милан Пироћанац __________________________________________

Поред политичких циљева које је пропагирала странка напиши њено име.

63

Законодавно уређена држава, власт у рукама владе и министара, савез с Русијом –

_____________________________.

Законодавна власт у рукама скупштине, општински органи се бирају, савез с Русијом –

_____________________________.

Модернизација земље, владар као гарант стабилности земље, савез с Аустроуграском –

_____________________________.



Пажљиво прочитај текст који се налази на страни 26 под насловом Тимочка буна.

Одговори на питања.

а) Када је и уз чију подршку кнез Милан Обреновић прогласио Србију за краљевину?

________________________________________________________________________________

б) Који је догађај изазвао политичку кризу у Србији?

________________________________________________________________________________

в) Због чега је избила Тимочка буна?

________________________________________________________________________________

г) Које су последице гушења Тимочке буне?

________________________________________________________________________________



Информација број 1

„Краљ Милан, пошто је неколико недеља очекивао посредовање великих сила, које се нису могле сложити, објавио је 2. новембра рат, мотивишући га нападом бугарских чета на српске положаје крај Власине. Тај рат завршио се великим српским неуспехом. Стање српске војске било је врло рђаво. Милан Милићевић у свом дневнику бележи како је прошла кроз Београд ваљевска војска: Ух! Сва је гола, да је страх погледати! Сем што није имала добра одела, војсци је недостајало и муниције и других потреба. У рат се ушло са стајаћом војском и неколико пукова прва два позива, јер краљ није имао поверења у све резервисте из народа. Војска је била рђаво вођена, са слабим заповедницима, а у рат је ишла без имало одушевљења. Није била ни довољно извежбана, нарочито не у руковању новим пушкама. Артиљерија је била потпуно застарела и истрошена у прошлом ратовању с Турцима.“

64


На основу ове информације одговори на следећа питања:

а) О ком је рату реч у датом тексту?

________________________________________________________________________________

б) Какво је стање било у српској војсци?

________________________________________________________________________________

в) Какви су били заповедници српске војске?

________________________________________________________________________________

г) Шта мислиш, ко је победио у овом рату?

________________________________________________________________________________

Провери потпуност и тачност својих одговора на додатној страници под називом Повратне информације, под бројем .


Информација број 2Устав за Краљевину Србију од . године

Чл.

Грб је Краљевине Србије двоглави бели орао на црвеном штиту с круном краљевском. Врх обе главе двоглавога белог орла стоји круна краљевска; испод сваке канџе по један кринов цвет. На прсима му је грб Кнежевине Србије „бео крст на црвеном штиту с по једним огњилом у сваком углу крста“. Народне су боје: црвена, плава и бела.

Чл.

Сви су Срби пред законом једнаки.

Чл.

Сваки Србин има право да у границама закона искаже своју мисао: говором, писмено, штампом или у сликама. Штампа је слободна. Не може се установити ни цензура ни каква друга превентивна мера која спречава излазак, продају или растурање списа и новина. За издавање новина није потребно претходно одобрење власти.

На основу ове информације одговори на следећа питања:

а) Како је изгледао грб Краљевине Србије?

________________________________________________________________________________

б) Које боје су проглашене народним?

________________________________________________________________________________

в) Које су основне одредбе Уставом загарантованог права слободе штампе?

________________________________________________________________________________


65


Пажљиво прочитај текст који се налази на страни 28 под насловом Абдикација краља Милана.

Одговори на питања.

а) Наведи разлоге одлуке краља Милана Обреновића да се повуче с престола?

________________________________________________________________________________

б) Да ли је његов наследник могао одмах да преузме краљевску власт у Србији?

________________________________________________________________________________

в) Како је Устав решио питање преузимања краљевске власти?

________________________________________________________________________________


ДОДАТНА СТРАНИЦА – ПОВРАТНЕ ИНФОРМАЦИЈЕБрој 1

– На Берлинском конгресу 1878. године – Нишки, Пиротски, Топлички и Врањски округ

Број 2

а) Кнез Милан је био разочаран политиком Русије на Берлинском конгресу, када она није заступала и штитила интересе Србије.

б) 1. Пристанак Србије на аустроугарску окупацију Босне и Херцеговине.

2. Градња железничке пруге Београд–Ниш.

3. Закључивање трговинског уговора с Аустроугарском.

в) Назван је због тога што су за споразум поред кнеза Милана Обреновића знала још само два члана владе. Гарантовао му је подршку Аустроугарске у проглашењу Србије за краљевину.

Број 3

Напредна странка

Народна радикална странка


Народно-либерална странка


Народно-либерална странка

Народна радикална странка


66


Број 4

а) Шестог марта 1882. године уз подршку Аустроугарске.

б) Банкрот стране компаније која је градила железничку пругу.

в) Због покушаја власти да од народа одузме пушке.

г) Обрачун с радикалима и врхунац личне власти краља Милана Обреновића.

Број 5

а) Српско-бугарском рату 1885. године.

б) Стање је било лоше због недостатка опреме и наоружања.

в) Заповедници су били слаби.

г) Победили су Бугари.

Број 6

а) Грб је Краљевине Србије двоглави бели орао на црвеном штиту с круном краљевском.

б) Народне су боје: црвена, плава и бела.

в) Није се могло забранити излажење и растурање новина и списа.

Број 7

а) Лоше политичке одлуке и приватни проблеми.

б) Није, јер је био малолетан.

в) Намесништво је вршило власт до краљевог пунолетства.


Кроз дијалог се понавља наставна јединица у целини да би се градиво резимирало и отклониле евентуалне нејасноће. Ради тога биће постављена следећа питања:

1. На кога се у спољној политици ослањао краљ Милан Обреновић?

2. Које су се политичке странке формирале у Србији крајем XIX века?

3. Због чега је избила Тимочка буна и како се она завршила?

4. Који су узроци пораза Србије у рату с Бугарском?

5. Како су изгледали грб и застава Краљевине Србије?

6. Како се завршила владавина краља Милана Обреновића?

Кључни појмови: парламентарна демократија, уставна монархија, Тајна конвенција, Народна радикална странка, Српска напредна странка, Народно-либерална странка, Тимочка буна, српско-бугарски рат, спољна политика Краљевине Србије, Устав из 1888. године, треће намесништво, Милан Обреновић, Никола Пашић, Милутин Гарашанин, Милан Пироћанац, Стојан Новаковић

Облик рада: индивидуални

67

Наставне методе: вербалне методе – монолошко-дијалошка, рад на тексту

Наставна средства: текстуална – штампани текст

Активност наставника на часу: припрема час, одабира и користи наставна средства, бира литературу, тумачи непознате појмове, поставља питања, одговара на питања.

Активности ученика на часу: индивидуално обавља задатак, користи уџбеник, одговара на питања, подвлачи делове текста.


1. Уочавање веза и међусобних односа између држава југоисточне Европе:

– ученик ће уочити утицаје суседних држава на унутрашњи развој Србије, – ученик ће знати какве је обавезе преузела Србија као независна држава, – ученик ће знати у кавим је односима била Србија са својим суседима.

2. Стицање основних знања о друштвеној и државној структури независне српске државе:

– ученик ће знати основне политичке програме странака у Србији на преласку из XIX у XX век, – ученик ће уочити разлике у политичким програмима странака у Србији на крају XIX и почетком XX века,

– ученик ће знати које су политичке слободе постојале у Србији на крају XIX и почетком XX века, – ученик ће уочити изглед државних симбола (грб и застава) независне Србије, – ученик ће бити у стању да направи паралелу са светом у коме живи.

3. Уочавање међузависности појединца, друштва и културе којој припада:

– ученик ће знати знамените личности српске историје на крају XIX и почетком XX века, – ученик ће схватити због чега су те личности обележиле своју епоху.

68


СЦЕНАРИО 3. ДЕМОНСТРАТИВНО--ИЛУСТРАТИВНИ МЕТОДНаставна тема: Први светски рат (1914–1918)

Наставна јединица: Свет у Великом рату

Тип часа: обрада новог градива


Ученике припремамо за нову наставну јединицу тако што им постављамо питања која се односе на наставну тему Свет у другој половини XIX и почетком XX века:

1. Шта је карактерисало епоху империјализма?

2. Које су европске државе имале колонијалне поседе?

3. Који су разлози незадовољства Немачке и Италије у вези с расподелом колонија?

4. Чему је тежила Немачка после уједињења?

5. Ко се и зашто супротстављао немачким тежњама?

6. Која се два савеза формирају у Европи и ко су њихови чланови?


Путем Powerpoint презентације (PPT) упознајемо ученике с односима међусобно подељених европских држава. Указујемо на међународне кризе које су претиле да прерасту у ратни сукоб. Саопштавамо ученицима узрок и повод избијања Првог светског рата. На карти Први светски рат у Европи 1914–1918. показујемо земље чланице Тројног савеза и Антанте, као и линије фронтова рата. На карти показујемо места најзначајнијих битака Првог светског рата. Упознајемо ученике с политичком историјом Првог светског рата преко улазака поједних држава у рат. Саопштавамо ученицима који су преломни моменти утицали на исход Првог светског рата. Упознајемо ученике са завршетком рата.

PPT – почетна страница

69

PPT – Узроци и поводи рата

PPT – Хронологија ратних дејстава

PPT – Кључни догађаји

70



Приказујемо ученицима Слике рата постављајући у исто време и питања да бисмо систематизовали наставну јединицу.

1. Како су изгледали војници у Првом светском рату?

2. На којим су фронтовима се борили?

3. Која се нова оружја појављују током Првог светског рата?

4. Који је догађај преломио исход рата на страну сила Антанте?

5. Како је завршен Први светски рат?

Кључни појмови: Први светски рат (узрок, повод, последице), Антанта, Централне силе, Западни фронт, Источни фронт, Солунски фронт, оклопно возило (тенк), рововски рат, Лондонски уговор, револуције у Русији, улазак САД у рат, Брестлитовски мир, Вудро Вилсон


Наставне методе: вербалне методе – монолошко-дијалошка, демонстративна

Наставна средства: визуелна – фотографије, карта, PowerPoint презентација, PC (лаптоп), видео-бим

Активност наставника на часу: припрема час, одабира и користи наставна средства, одабира литературу, израђује PowerPoint презентацију, предаје, тумачи непознате појмове, поставља питања, одговара на питања, показује на историјској карти.

Активности ученика на часу: активно слуша, преписује с PowerPoint презентације, користи уџбеник и историјску карту, описује илустрације и фотографије, бележи непознате појмове, бележи кључне појмове, поставља питања, одговара на постављена питања.

PPT – Слике рата

71


1. Упознавање с односима који су владали између великих европских сила:

– ученик ће уочити везе и међусобне односе између великих европских сила почетком XX века, – ученик ће знати хронологију међународних криза почетком XX века, – ученик ће разумети појам, узроке и последице избијања Првог светског рата.

2. Стицање основних знања о хронологији ратних дејстава у Првом светском рату:

– ученик ће знати временски оквир у коме се одиграо Први светски рат, – ученик ће знати фронтове и кључне битке Првог светског рата, – ученик ће разумети дешавања у државама које су учествовале у рату, – ученик ће уочити узроке успона и падова великих империја на крају епохе новог века, – ученик ће бити у стању да на географској карти покаже простор захваћен ратним дејствима.

СЦЕНАРИО 4. АУДИО-ВИЗУЕЛНА МЕТОДАНаставна тема: Србија и Црна Гора у Првом светском рату

Наставна јединица: Србија ратне 1914. године

Тип часа: обрада


На претходном часу наставник упознаје ученике с информацијом да ће се на следећем часу историје гледати део документарно-играног филма Где цвета лимун жут. Наставник на почетку часа ученицима даје упутства за вођење бележака током пројекције филма.

Ученици треба да запишу описе сцена које су на њих оставиле најјаче утиске, имена личности које се појављују у филму, битке у којима је учествовала српска војска током ратне 1914. године, околности под којима је донесена одлука о повлачењу српске војске преко Албаније.


Ученици гледају првих тридесет минута документарно-играног филма Где цвета лимун жут, који обухвата опис дешавања до почетка повлачења преко Албаније у зиму 1915. године.

Где цвета лимун жут је полудокументарни филм у продукцији Кошутњак филма о једној од највећих трагедија српског народа – повлачењу на острво Крф за време Првог светског рата. Снимљен је 2006. године. Сценарио је написао Милован Витезовић, филм је режиро Здравко Шотра, а Драган Николић је наратор. Филм траје 95 минута и описује дешавања која су довела до повлачења српске владе, војске и народа на острво Крф. Филм је сниман на локацијама у Србији, Албанији и Грчкој.

72



После завршене пројекције филма наставник ученицима поставља питања у вези с белешкама које су водили током гледања филма.

1. Зашто је филм снимљен?

2. Којој публици је намењен?

3. Ко су личности које дају исказе у филму?

4. Шта филм покушава да постигне?

5. Да ли филм покушава да објасни шта се десило или да обавести о активности одређене личности?

6. Које поруке преноси филм?

Наставник позива ученике да у слободно време одгледају филм у целости.

Кључни појмови: Балкански фронт, српска влада 1914–1918; српска војска, терор и злочин, Сарајевски атентат, епидемија тифуса, Степа Степановић, Живојин Мишић, Александар Први Карађорђевић, Церска битка, битка на Дрини, Колубарска битка


Наставне методе: вербалне методе – монолошко-дијалошка, демонстративна – аудио-визуелна

Наставна средства: ТВ, ДВД плејер

Активност наставника на часу: припрема час, одабира и користи наставна средства, одабира литературу, приказује филм, тумачи непознате појмове, поставља питања, одговара на питања.

Активности ученика на часу: активно слуша, одговара на питања, поставља питања, бележи кључне појмове, описује филм.


1. Упознавање с временским и просторним оквирима учешћа Србије и Црне Горе у Првом светском рату:

– ученик ће знати временске оквире учешћа Србије и Црне Горе у Првом светском рату, – ученик ће бити у стању да на географској карти покаже територије на којима су се одиграле битке у којима су учествовале српска и црногорска војска.

2. Упознати ученике с хронологијом ратних догађаја везаних за учешће Србије и Црне Горе у Првом светском рату:

– ученик ће знати повод за улазак Србије у рат с Аустроугарском, – ученик ће знати кључне битке српске војске током ратне 1914. године, – ученик ће знати како је текло повлачење српске војске преко Албаније и ратна дешавања на Солунском фронту.

73


– ученик ће знати знамените личности историје које су предводиле Србију и Црну Гору у Првом светском рату,

– ученик ће схватити због чега су те личности обележиле своју епоху, – ученик ће имати развијен осећај поштовања према споменицима и тековинама ослободилачких ратова Краљевине Србије.

СЦЕНАРИО 5. МЕТОДА УЧЕЊА ОТКРИВАЊЕМНаставна тема: Србија и Црна Гора у Првом светском рату

Наставна јединица: Стварање југословенске државе

Тип часа: утврђивање


Ученике припремамо за час утврђивања наставне јединице Стварање југословенске државе тако што им постављамо питања која се односе на наставну тему Србија и Црна Гора у Првом светском рату.

1. Како је Аустроугарска објавила рат Србији?

2. У којим је великим биткама 1914. године српска војска победила Аустроугарску?

3. Наброј војске које су напале Србију у јесен 1915. године?

4. Где се повукла српска војска после слома њене одбране?

5. Како је дошло до ослобођења Србије?

6. Како је функционисала српска влада на острву Крфу?


Ученицима је подељен материјал на коме се налази део текста Нишке декларације, слика потписника Крфске декларације, слика проглашења уједињења у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, текст приступне Прокламације уједињења, који је прочитао престолонаследник Александар Први Карађорђевић 1. децембра 1918. године, слике народних реакција на проглашење Краљевине СХС.

Наставник чита део текста Нишке декларације:

„...Уверена у решеност целог српског народа да истраје у светој борби за одбрану свога огњишта и своје слободе, влада Краљевине сматра као свој најглавнији и у овим судбоносним тренуцима једини задатак, да обезбеди успешан свршетак овог великог војевања које је, у тренутку кад је започето, постало уједно борбом за ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца. Сјајни успех који има да крунише ово војевање, искупиће обилато крваве жртве које данашњи српски нараштај подноси. У тој борби српски народ нема избора, јер се између живота

74


и смрти не бира. Он је на њу принуђен и водиће је с онаквом истом несаломљивом енергијом и с каквом се пре сто година борио за свој васкрс из Косовске гробнице.“

Наставник поставља питања.

1. Шта можеш научити из овог извора?

2. Шта нам извор говори о циљевима за које се српски народ бори у Првом светском рату?

3. Помоћу овог извора и знања стеченог на часовима објасните коме је намењена ова декларација.

4. Који се податак из извора слаже с твојим знањем о Првом и Другом српском устанку?

5. На који нас начин извор уверава у неопходност борбе?

6. Оцени колико је извор користан за проучавање историје.

7. Оцени колико је извор поуздан.

8. Како извор приказује историјски тренутак у коме је донет?

Наставник позива ученике да погледају слику учесника Крфске конференције 1917. године.


1. Детаљно опишите оно што видите на слици.

2. Шта мислите о чему су размишљали ови људи у тренутку када су фотографисани?

3. На који су начин повезани људи на слици?

4. Да ли постоји неко питање које бисте желели да поставите људима са слике?

5. Како се звао документ који су они усвојили приликом овог састанка?

6. Која је декларација претходила усвајању Крфске декларације?

7. Како су гласила основна начела уједињења јужнословенских народа?

Учесници конференције на Крфу . године

75

Наставник позива ученике да погледају слику званица које су присуствовале чину проглашења уједињења Краљевине Србије с независном државом Словенаца, Хрвата и Срба, у јединствену Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Наставник чита део текста Прокламације уједињења, коју је том приликом изговорио престолонаследник Александар Први Карађорђевић:

„Господо одасланици!

Примајући то саопштење уверен сам да овим чином испуњавам своју владарску дужност, јер њим само приводим коначно у дело оно што су најбољи синови наше крви, све три вере, сва три имена, с обе стране Дунава, Саве и Дрине, почели припремати још за време успомене мога деде, кнеза Александра Првог, и кнеза Михаила, оно што одговара жељама и погледима мога народа, те у име Њ. К. В. Петра Првог проглашавам уједињење Србије са земљама независне државе Словенаца, Хрвата и Срба у јединствену Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца...

Живео цео народ српски, хрватски, словеначки!

Нека нам увек буде срећно и славно наше Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца!“


1. Која личност заузима централно место на овој слици?

2. Ко су остале личности које учествују у овом свечаном чину?

3. Чија се слика налази на зиду с десне стране на слици?

4. Шта је овај тренутак представљао за регента Александра Првог Карађорђевића?

5. Шта престолонаследник Александар проглашава овом прокламацијом?

6. У чему је значај Александрове прокламације?

7. Шта мислите, да ли су присутни на проглашењу уједињења веровали у исправност своје одлуке?

8. Да ли је постојала апсолутна сагласност свих јужнословенских народа за овај чин?

Проглашење уједињења Краљевине Србије с независном државом Словенаца, Хрвата и Срба, у јединствену Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца

76


Наставник позива ученике да погледају слику демонстрација грађана Загреба 5. децембра 1918. године.


1. Детаљно опишите оно што видите на слици.

2. Шта мислите, о чему су размишљали ови људи у тренутку када су сликани?

3. На који су начин повезани ови људи на слици?

4. Да ли су они поздрављали уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у заједничку државу?

Наставник чита текст који говори о демонстрацијама у Загребу 1918. године:

„Незадовољство одлуком о уједињењу у заједничку државу исказали су грађани демонстрирајући загребачким улицама. Њима су се придружила два пука хрватске домобранске војске. Окупљени демонстранти су клицали хрватској републици. На Тргу бана Јелачића зауставила их је наоружана српска војска и народна стража. У сукобу који је том приликом избио погинуло је 20, а рањено 17 демонстраната.“

Наставник чита део текста из монографије Наде Енгелсфелд, Први парламент Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца – привремено народно представништво:

„...Хрватска се нашла у ситуацији да сарађује с народима који су вековима живели под битно друкчијим историјским условима, имали су другачију културу, менталитет, веру и политичко искуство и навике. Заједничка им је била само етничка припадност којој се у раздобљу око уједињења давало претерано значење. Појам заједничке државе за Србију значио је присаједињење новоослобођених крајева. За Хрвате, Словенце, Муслимане и Пречане уопште – заједничку државу формирану на равноправности јужнословенских народа...“

Народ на улицама Загреба. децембра . године – демонстрације након

проглашења Краљевине СХС

77


1. Како су реаговали грађани Загреба на вест о уједињењу у заједничку државу с Краљевином Србијом?

2. Који су захтев истакли демонстранти?

3. Како су демонстрације завршене?

4. Какве су разлике постојале између Срба и Хрвата као народа?

5. Како је схваћено уједињење у Србији, а како на просторима Хрватске и Словеније?



1. Која ће два народа имати кључну улогу у новоформираној држави?

2. Решење чијег националног питања ће бити основ опстанка југословенске државе између два рата?

3. На којим је основама формирана прва југословенска држава?

4. Шта је у њу унела Србија?

Кључни појмови: југословенска идеја, Народно вијеће СХС, Југословенски одбор, Нишка декларација, Крфска декларација, уједињење, Анте Трумбић, Никола Пашић, Александар Први Карађорђевић.


Наставне методе: вербалне методе – монолошко-дијалошка, рад на тексту, демонстративна

Наставна средства: текстуална – штампани текст, фотографије

Активност наставника на часу: припрема час, одабира и користи наставна средства, одабира литературу, чита текст, показује фотографије, тумачи непознате појмове, поставља питања, одговара на питања.

Активности ученика на часу: активно слуша, одговара на питања, поставља питања, користи уџбеник, ради на тексту, описује фотографије.


1. Упознавање с временским и просторним оквирима настанка југословенске државе:

– ученик ће знати временске оквире настанка југословенске државе, – ученик ће бити у стању да на географској карти покаже територије које су ушле у састав Краљевине СХС,

– ученик ће знати хронологију догађаја који су довели до стварања југословенске државе.

78


2. Упознати ученике с развојем идеје југословенске државе:

– ученик ће уочити међусобне односе између чинилаца који су учествовали у стварању југословенске државе,

– ученик ће знати које су декларације биле темељи на којима је основана југословенска држава, – ученик ће знати за постојање противника идеје уједињења.


– ученик ће знати знамените личности историје које су учествовале у стварању југословенске државе,

– ученик ће схватити због чега су те личности обележиле своју епоху, ученик ће схватити које су разлике постојале између јужнословенских народа,

– ученик ће уочити основне проблеме нове државе Краљевине СХС.

СЦЕНАРИО 6. МЕТОДА АКТИВНОГ УЧЕЊАНаставна тема: Свет између Првог и Другог светског рата

Наставна јединица: Свет на путу ка новом рату

Тип часа: утврђивање


Ученике делимо у шест група. Поделу можемо извршити на разне начине, на пример извлачењем разнобојних папира, при чему свака група добија своју боју. Након поделе, групе се окупљају ради заједничког решавања задатка. Свака група добија своју фасциклу у којој је припремљен сав материјал за решавање задатка. (Предвиђено време пет минута.)


Ученици подељени у групе решавају задатке. (Предвиђено време пет минута.)

ПРВА ГРУПА

Добили сте карту Европе после Првог светског рата.

На карти обележите нове државе, као и територије које су одузете Немачкој и Русији.Објасните суштину захтева за ревизију мировних уговора.На карти обележите државе које су захтевале ревизију мировних уговора.

По завршетку рада један ученик саопштава резултате рада и лепи карту на таблу.

79

ДРУГА ГРУПА

Добили сте фотографије из времена велике економске кризе 1929–1933. године.

Ваш задатак је да помоћу понуђених речи опишете живот широких слојева становништва током велике економске кризе 1929–1933. године. Понуђене речи: незапосленост, социјална помоћ, народне кухиње, очај.

По завршетку рада један ученик саопштава резултате рада и лепи их на таблу.

ТРЕЋА ГРУПА

Добили сте фотографије Бенита Мусолинија.

Ваш задатак је да помоћу понуђених речи објасните значење појма фашизам. Понуђене речи: идеологија, вредности, држава, нација, поједнинац, жртвовање, живот.


ЧЕТВРТА ГРУПА

Добили сте фотографије Адолфа Хитлера.

Ваш задатак је да помоћу понуђених речи објасните значење појма нацизам. Понуђене речи: идеологија, вредност, аријевска раса, ниже расе, антисемитизам.


80


ПЕТА ГРУПА

Добили сте фотографије Стаљина.

Ваш задатак је да помоћу понуђених речи објасните значење појма стаљинизам. Понуђене речи: облик вадавине, вођа, непогрешивост, прогон, обрачуни, неистомишљеници.

По завршетку рада један ученик саопшатава резултате рада и лепи их на таблу.

ШЕСТА ГРУПА

Добили сте карту света. На линијама поред година које су исписане на њој упишите догађаје који су обележили међународне односе између Првог и Другог светског рата. Територије поред којих се налази година обојте бојама према земљи која је извршила агресију: зелена боја – Италија, плава – Немачка, црвена – Јапан.

На карти су уписане године поред следећих територија: 1935. (Етиопија), 1936. (Рур, Сар), 1937. (Кина), 1938. (Аустрија), 1939. (Чехословачка).

По завршетку рада један ученик саопштава резултате рада и лепи карту на таблу. (За саопштавање резултата рада сваке групе потребно је пет минута.)

Док ученици решавају задатке, наставник на табли црта ленту времена усмерену ка . септембру . године.


Након појединачних излагања наставник резимира и допуњава оно што није речено. Потом поставља питање:

Који су чиниоци утицали на избијање Другог светског рата?

Ученици дају одговоре:

– тежња за ревизијом Версајског мира, – велика економска криза 1929–1933. године, – тоталитарне идеологије (фашизам, нацизам и стаљинизам), – агресивна политика у међународним односима.

81

Кључни појмови: нове државе (настале 1918), ревизионизам, фашизам, нацизам, стаљинизам, тоталитаризам, економска криза, Конференција мира у Паризу, аншлус, Минхенски споразум, Бенито Мусолини, Адолф Хитлер, Стаљин

Облик рада: групни

Наставне методе: вербалне – монолошко-дијалошка, радионица, комбинована метода

Наставна средства: текстуална – штампани и писани текст, визуелна – фотографије, карте

Активност наставника на часу: припрема час, одабира и користи наставна средства, одабира литературу, дели ученике у групе, даје инструкције за рад у групама, тумачи непознате појмове, поставља питања, одговара на питања, показује на историјској карти.

Активности ученика на часу: користи уџбеник и историјску карту, описује илустрације и фотографије, учествује у групном раду, индивидуално обавља задатак, износи резултате групног рада, одговара на постављена питања.


1. Упознавање с временским и просторним оквирима XX века:

– ученик ће знати временске оквире XX века, – ученик ће бити у стању да на географској карти покаже нове државе настале после Првог светског рата,

– ученик ће знати датуме најзначајнијх историјских догађаја.

2. Стицање основних знања о друштвено-економској структури:

– ученик ће уочити разлику између типова државних уређења, – ученик ће знати основна економска кретања у периоду између два светска рата, – ученик ће схватити условљеност променљивости друштвених односа, – ученик ће разумети економски утицај на политички и друштвени развој, – ученик ће знати основне карактеристике политичких идеологија тоталитаризма (фашизам, нацизам, стаљинизам).

3. Упознати ученике са супростављеним односима између великих сила:

– ученик ће уочити међусобне односе између европских и светских држава, – ученик ће знати хронологију међународних криза које су довеле до избијања Другог светског рата,

– ученик ће бити у стању да на географској карти покаже територије које су биле предмет криза у међународним односима.

82

. ТЕСТОВИ

ТЕСТ 1СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА И СРБИЈА, ЦРНА ГОРА И СРБИ У ХАБЗБУРШКОМ И ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ ОД 1878. ДО 1914. ГОДИНЕ

1. Поред изнетих карактеристика упиши идеолошки правац који карактеришу:

– тежња ка стварању националне државе; сваки народ треба да има свој језик, историју и културу:

_____________________________________________,

– очување старог система схватања и вредности; друштво се може мењати постепеним, пажљивим и умереним побољшањима постојећих установа:

_____________________________________________,

– банке, фабрике, машине, земљишни поседи треба да постану заједничко власништво:

_____________________________________________,

– политичка права гарантовати уставом; слободно економско тржиште и право приватне својине:

_____________________________________________,

– реформе закона и друштвене управе; опште право гласа:

_____________________________________________. ___ (5)

2. На линију поред колонијалног поседа напиши име државе којој је припадао.

Мароко __________________

Аустралија __________________

Камерун __________________

Сомалија __________________

Конго __________________ ___ (5)

3. Упиши у поља називе чланица савеза.

Русија, Италија, Француска, Велика Британија, Аустроугарска, Немачка

Тројни савез Антанта

83

4. Наведене балканске државе поређај по хронолошком реду стицања независности.

Грчка, Албанија, Србија, Бугарска

1.______________ 2._____________ 3._____________ 4._____________ ___ (4)

5. Поред имена политичара напиши назив странке коју је предводио.

Никола Пашић _________________________

Милан Пироћанац _________________________

Јован Ристић _________________________

Милутин Гарашанин _________________________ ___ (4)

6. Које је од наведених одредаба прокламовао Устав из 1888. године (подвуци тачне тврдње).

Парламентаризам

Опште право гласа

Дводомна скупштина

Право на посао

Грађанска права ___ (3)

7. Користећи се бројевима од 1 до 5, хронолошки поређај догађаје из живота краља Милана Обреновића.

______ Ивањдански атентат

______ српско-бугарски рат

______ Тимочка буна

______ Тајна конвенција

______ Абдикација ___ (5)

8. Допуни реченице.

Краљ Александар је био ожењен __________________________. Краљевски пар убијен

је у војној завери која је позната под именом _________________________. Вођа официра

завереника био је капетан ____________________________________.

___ (3)

84

. ТЕСТОВИ

9. На линијама железничких пруга напиши имена места која недостају.

Ниш – ______________ – Врање – турска граница

Ниш – Бела Паланка – ______________ – бугарска граница

Поред главне железничке пруге Београд–Ниш, постојале су и две локалне пруге, напиши која су

места оне спајале.

______________–______________

______________–______________ ___ (6)

10. На линији поред имена научника напиши назив науке којом се бавио.

Јован Цвијић __________________

Михаило Петровић Алас __________________

Милутин Миланковић __________________

Сима Лозанић __________________

Стојан Новаковић __________________ ___ (5)

11. Зокружи Т ако је тврдња тачна, а Н ако је нетачна.

Т Н Прва средња школа у Црној Гори била је Цетињска богословија.

Т Н Присталице политичких странака у Црној Гори делиле су се на праваше и клубаше.

Т Н У спољној политици Црна Гора највише се ослањала на помоћ Аустроугарске.

Т Н Црна Гора је постала краљевина 1914. године.

Т Н Никола Први Петровић био је прозван тастом Европе. ___ (5)

12. Поред имена политичке странке српског народа у Аустроугарској напиши име њеног вође.

Српска либерална странка ________________________

Српска самостална странка ________________________

Српска народна слободоумна странка ________________________

Српска народна радикална странка ________________________ ___ (4)

13. Наведи захтеве које су Срби из Босне и Херцеговине упутили цару Фрањи Јосифу Меморандумом 1896. године.

____________________________________________

____________________________________________

____________________________________________ ___ (3)

85

14. Наведене догађаје разврстај према рату у ком су се одиграли. Брегалничка битка, Лондонски мир, Кумановска битка, Битољска битка, Букурешки мир, проглашење албанске независности.

Први балкански рат Други балкански рат

______________________________ ______________________________

______________________________ ______________________________

______________________________ ______________________________ ___ (6)

15. Поред назива територије напиши име државе којој је припала после завршетка балканских ратова.

Егејска Македонија ____________________

Пиринска Македонија ____________________

Вардарска Македонија ____________________

Косово и Метохија ____________________

Источна Тракија ____________________

Епир ____________________ ___ (6)

УКУПНО БОДОВА: _____________________ (70)

86

. ТЕСТОВИ

ТЕСТ 2ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914–1918)СРБИЈА И ЦРНА ГОРА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

1. Подвуци у тексту све оно што није тачно.

Један од најважнијих узрока Првог светског рата било је настојање Немачке да се изврши нова подела Европе. Изградњом железничке пруге од Берлина до Багдада Немачка је намеравала да продре у Африку, богату нафтом. Изградњом велике поморске флоте покушавала је да загосподари светским морем и води светску политику угрожавајући водеће силе: Шпанију и Француску.

___ (3)

2. Заокружи слово испред тачног одговора.

Повод за избијање Првог светског рата био је:

а) Сарајевски атентат 28. јуна 1914. године,б) аустроугарска објава рата Србији 28. јула 1914. године,в) немачка објава рата Русији 1. августа 1914. године. ___ (1)

3. Упиши називе фронтова у Европи у Првом светском рату.

___ (5)

87

4. Упиши у табелу најзначајније битке и догађаје испод године у којој су се одиграли:

битка на Марни, улазак САД у рат, Дарданелска операција, Брестлитовски мир, Верденска битка, улазак Италије у рат, капитулација Централних сила, револуција у Русији, битка код Мазурских језера, битка на Соми.

1914. 1915. 1916. 1917. 1918.

___ (10)

5. Подвуци нова оружја која су почела да се употребљавају у Првом светском рату:

тенк, ракета, подморница, бојни отров, пушка, авион. ___ (4)

6. Заокружи слова испред три тачна исказа.

У Русији је почетком XX века у народу владало велико незадовољство. Оно се појачало током Првог светског рата. Узроци незадовољства били су:

а) раст цена животних намирница,б) политичка криза у парламенту,ц) велики порези,д) раднички штрајкови,г) велики број погинулих војника. ___ (3)

7. Зокружи Т ако је тврдња тачна, а Н ако је нетачна:

Т Н Аустроугарска монархија распала се у новембру 1918. године.

Т Н Словенски народи изразили су жељу да остану у Аустроугарској монархији.

Т Н Немачки цар Вилхелм одлучио је да настави рат са силама Антанте новембра 1918. године.

Т Н Радници у Минхену прогласили су Баварску совјетску републику јануара 1919. године.

Т Н Уставотворна скупштина у граду Вајмару прогласила је 1919. Немачку за републику.

___ (5)

8. Наброј три велике битке које је српска војска водила против аустроугарске војске током 1914. године.

_______________________________________

_______________________________________

_______________________________________ ___ (3)

88

. ТЕСТОВИ

9. Допуни реченице:

Епидемију тифуса изазвали су ______________________________ током пребацивања из Ваљева у Ниш. Од тифуса је оболелео око ______________ људи. Помоћ у борби против епидемије дошла је из савезничких земаља на челу са ______________________________, која је послала медицинско особље. Од тифуса је умрла сликарка ______________________________, која је била добровољна болничарка. ___ (4)

10. Наброј војводе српске војске.

_______________________________________

_______________________________________

_______________________________________

_______________________________________

_______________________________________ ___ (5)


Т Н Аугуст фон Макензен био је аустроугарски генерал.

Т НПомоћ српској војсци у одбрани Београда 1915. године пружали су руски морнари и француска артиљерија.

Т Н Српска војска се повлачила преко територије Албаније.

Т НУ Мојковачкој бици малобројна црногорска војска зауставила је надмоћнију аустроугарску војску.

Т Н После победе у Кајмакчаланској бици српска војска ослободила је град Ниш. ___ (5)

12. Допуни реченице:

Једини устанак против окупатора у Првом светском рату познат је под именом ______________________________. Његове вође били су поручници српске војске ____________________________ и ____________________________ (уписати имена и презимена). Устанак је подигнут ______ године, када је бугарски окупатор покушао да изврши __________________________.

___ (5)

13. Одговори на питања.

Како се звао судски процес на коме је пуковник Драгутин Димитријевић Апис осуђен на смрт?

_________________________________________________________________________

Како се звала тајна организација коју је он предводио?

_________________________________________________________________________

___ (2)

89

14. Прочитај текст и одговори на питања.

Народна скупштина Краљевине Србије је на предлог владе 7. децембра 1914. године на заседању у Нишу усвојила декларацију у којој је истакнуто следеће:

,,... Уверена у решеност целог српског народа да истраје у светој борби за одбрану свога огњишта и своје слободе, влада Краљевине сматра као свој главни и у овим судбоносним тренуцима једини задатак, да обезбеди успешан свршетак овог великог војевања које је, у тренутку кад је започето, постало уједно борба за ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца.“

Како је названа ова декларација?

_____________________________________________________________________________

Који је ратни циљ постављен пред Србију?

_____________________________________________________________________________

___ (4)

15. Користећи се бројевима од 1 до 5, поређај догађаје хронолошким редом.

_____ Стварање државе Словенаца, Хрвата и Срба

_____ Женевска декларација

_____ Крфска декларација

_____ Мајска декларација

_____ Проглашење Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

___ (5)

УКУПНО БОДОВА: _____________________ (63)

90

. ТЕСТОВИ

ТЕСТ 3СВЕТ ИЗМЕЂУ ПРВОГ И ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА И ЈУГОСЛОВЕНСКА КРАЉЕВИНА

1. Погледај карту Европе после Првог светског рата и на линијама напиши називе новонасталих држава.

_______________________________

_______________________________

_______________________________

_______________________________

_______________________________

_______________________________

_______________________________

___ (7)

2. Зокружи Т ако је тврдња тачна, а Н ако је нетачна:

Т НЈедан од главних принципа на Мировној конференцији после Првог светског рата било је право народа на самоопредељење.

Т НЦеремонија потписивања мировног уговора с Немачком обављена је у дворцу Лувру у Паризу.

Т НИталија је била незадовољна територијалним добицима, због чега је тражила ревизију мировних уговора.

Т Н Председник САД Вудро Вилсон предложио је оснивање Друштва народа.

Т Н Одлуке Друштва народа биле су обавезујуће и спроводиле су се оружаном силом. ___ (5)

3. У кућице упиши знак плус (+) ако су наведени појмови у вези, а минус (–) уколико нису.

Трактор – комбајн – вештачко ђубриво

Берза – вредност акција – економска криза

Вудро Вилсон – јавни радови – излазак из кризе

Мики Маус – Паја Патак – Душко Дугоушко ___ (4)

91

4. Повежи личности с њиховим занимањем тако што ћеш у кућицу поред имена написатиодговарајући број.

Салвадор Дали 1. Цртач анимираних филмова

Чарли Чаплин 2. Бактериолог

Волт Дизни 3. Атомски физичар

Александар Флеминг 4. Глумац

Алберт Ајнштајн 5. Сликар ___ (5)

5. Испод фотографије напиши име личности и идеологију коју је та личност створила.

___________________ ___________________ __________________

___________________ ___________________ __________________

идеологија идеологија идеологија

___ (6)

6. Попуни празна поља у табели:

Година Међународни догађај Држава

1931. окупација Манџурије

напад на Етиопију Италија

1936. Шпанија

Аншлус Немачка

1939. окупација Чешке

1939. Италија

___ (6)

92

. ТЕСТОВИ

7. Поред имена политичара напиши назив странке коју је предводио:

Љубомир Давидовић __________________________________

Светозар Прибићевић __________________________________

Стјепан Радић __________________________________

Антон Корошец __________________________________

Мехмед Спахо __________________________________ ___ (5)

8. Поређај догађаје хронолошким редом користећи се бројевима од 1 до 5.

____ Октроисани устав

____ Марсељски атентат

____ Шестојануарска диктатура

____ Видовдански устав

____ Убиство у скупштини ___ (5)

9. На празним линијама напиши називе земаља чланица војних савеза.

Мала Антанта Балкански пакт

_______________________ _______________________

_______________________ _______________________

_______________________ _______________________

_______________________ ___ (7)


Када је и где убијен краљ Александар Први Карађорђевић?

____________________________________________________________________________

Ко га је убио?

____________________________________________________________________________

Ко га је наследио?

____________________________________________________________________________

___ (3)

93


Незадовољан изборним резултатима, кнез Павле одлучио је да смени владу. Мандат за састав нове владе добио је _________________, бивши министар финансија. Он је владу формирао од дела радикала, Словенске људске странке и ____________________________________. Та коалиција названа је _______________________________________________________.

___ (3)


Споразумом Цветковић–Мачек формирана је:

а) Бановина Далмација,

б) Бановина Словенија,

в) Бановина Хрватска. ___ (1)


Т Н Жене су у Краљевини Југославији имале право гласа.

Т Н У Краљевини Југославији мали број људи био је неписмен.

Т Н Универзитети у Краљевини Југославији налазили су се у Београду, Загребу и Љубљани.

Т Н Прва југословенска радио-станица почела је да емитује програм 1926. године.

Т Н Дневне новине Политика биле су најчитанији лист у Краљевини Југославији.

___ (5)

14. Повежи личности с њиховим занимањем тако што ћеш у поље поред имена личности написати одговарајући број:

____ Павле Савић 1. Лингвиста

____ Исидора Секулић 2. Вајар

____ Сава Шумановић 3. Физичар

____ Александар Белић 4. Књижевник

____ Иван Мештровић 5. Сликар ___ (5)

15. На линијама напиши титуле верских поглавара у Краљевини Југославији.

Српска православна црква Римокатоличка црква Исламска верска заједница

_____________________ ___________________ _______________________ ___ (3)

УКУПНО БОДОВА: _____________________ (70)

94

. ТЕСТОВИ

ТЕСТ 4 ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ И ЈУГОСЛАВИЈА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

1. Упиши у поља називе чланица савеза:

СССР, Јапан, Италија, Велика Британија, Немачка, САД.

Тројни пакт Антифашистичка коалиција

____ (6)

2. Током Другог светског рата приликом планирања војних операција коришћене су шифре. Поред шифрованог назива напиши на коју се војну операцију он односио.

Барбароса ________________________________________

Оверлорд ________________________________________

Казнена одмазда ________________________________________ ____ (3)

3. Попуни празна поља у табели:

Година Битка Фронт1942. Ел Аламејн

1942. Пацифички фронт

1942. Стаљинград

1943. Курск

1945. Ардени

____ (5)

4. Поред имена војсковођа у Другом светском рату напишите којом су армијом командовали.

Георгиј Константинович Жуков ________________________________

Двајт Ајзенхауер ________________________________

Бернард Монтгомери ________________________________

Ервин Ромел ________________________________

____ (4)

95

5. Објасни појмове.

Колаборација

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Холокауст

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Денацификација

_______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

____ (6)


Документ на коме је изграђен мир после Другог светског рата потписали су 1941. британски премијер Винстон Черчил и председник САД Френклин Делано Рузвелт. Документ је назван:

а) Аљаска повеља,

б) Атлантска повеља,

в) Алеутска повеља.

____ (1)


Т Н Најзначајнији покрети отпора немачкој окупацији били су организовани у Мађарској, Бугарској и Румунији.

Т Н Најозлоглашенији концентрациони логори били су Аушвиц, Треблинка, Маутхаузен, Дахау и Бухенвалд.

Т Н Суђење нацистичким ратним злочинцима одржано је у немачком главном граду Берлину.

Т Н На конференцији у Потсдаму јула 1945. учествовала су тројица лидера антифашистичке коалиције: Черчил, Стаљин и Рузвелт.

Т Н После завршетка Другог светског рата некадашњи савезници започели су сукоб који је назван хладни рат.

____ (5)

96

. ТЕСТОВИ

8. Допуни реченице именима историјских личности.

Протокол о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту потписали су у Бечу 25. марта 1941. године председник владе ________________________ и министар иностраних послова ________________________________. Током ноћи између 26. и 27. марта 1941. године извршен је државни удар којим је срушено намесништво, а престолонаследник __________________ проглашен за краља. Нову владу образовао је генерал ____________________________.

____ (4)

9. Испод слика напиши имена личности и називе покрета отпора које су предводиле.

__________________________ _________________________

__________________________ _________________________ Покрет отпора Покрет отпора

____ (4)


Т Н Бригаде су биле основне партизанске јединице које су бројале до 1.200 бораца.

Т Н Четничка стратегија ,,чекања“ подразумевала је сталне нападе на немачке војнике.

Т Н Највеће битке током ратне 1943. године у Југославији вођене су на Неретви и Сутјесци.

Т Н Друго заседање АВНОЈ-а одржано је у босанском граду Бихаћу.

Т Н Равногорски покрет одржао је у селу Ба свој конгрес, на ком су одбачене одлуке АВНОЈ-а.

____ (5)

97

11. Користећи се бројевима од 1 до 5, хронолошки поређај догађаје.

____ Ослобођење Београда

____ Сусрет Јосипа Броза и Винстона Черчила

____ Десант на Дрвар

____ Сусрет Јосип Броза и Стаљина

____ Формирање Сремског фронта ____ (5)

12. Концентрационе логоре разврстај према територији на којој су се налазили.

Јасеновац, Стара Градишка, Бањица, Лепоглава, Сајмиште, Топовске шупе

Независна држава Хрватска Србија

_____________________ _____________________

_____________________ _____________________

_____________________ _____________________ ____ (6)

13. Наброј војне и политичке личности које су током Другог светског рата сарађивале с немачкимокупаторима у Србији.

_________________________ _________________________ _________________________

____ (3)


По ратној штети претрпљеној током Другог светског рата Југославија се налази на:

а) првом месту у свету,

б) другом месту у свету,

в) трећем месту у свету.

____ (1)

15. Објасни карактеристике борбе у Југославији за време Другог светског рата.

Ослободилачка _____________________________________________________________.

Грађанска _____________________________________________________________.

____ (2)

УКУПНО БОДОВА: _____________________ (60)

98

. ТЕСТОВИ

ТЕСТ 5

СВЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ XX ВЕКА И ПОЧЕТКОМ XXI ВЕКА И ЈУГОСЛАВИЈА ПОСЛЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА


Када је основана Организација уједињених нација?

____________________________________________________________________________

Који су главни циљеви Организације УН?

____________________________________________________________________________

Која су два главна органа Организације УН?

____________________________________________________________________________

Где се налази седиште Организације УН?

____________________________________________________________________________

____ (4)


Т НПосле Другог светског рата у међународним односима доминирале су две суперсиле САД и СССР.

Т Н Поражена Немачка остала је територијално јединствена држава.

Т Н Маршаловим планом Европа је добила помоћ у аутомобилима, авионима и нафти.

Т Н Да би контролисао комунистичке партије у свету, СССР оснива Информбиро.

Т Н Деколонизација је процес поделе колонија између великих сила.

____ (5)


____ Вијетнамски рат

____ Корејски рат

____ Суецка криза

____ Берлинска криза

____ Кубанска криза ____ (5)

99

4. Испод назива блокова или покрета напиши које су им државе припадале.

Југославија, САД, Индија, Пољска, Велика Британија, Мађарска, Египат, Холандија, Индонезија, Бугарска, Италија, СССР

Северноатлантски пакт (НАТО) Варшавски пакт Покрет несврстаних

_______________________ _______________________ _______________________

_______________________ _______________________ _______________________

_______________________ _______________________ _______________________

_______________________ _______________________ _______________________

____ (12)

5. Како се звао...

Како се звао први вештачки сателит?

___________________________

Како се звао први човек у свемиру?

___________________________

Како се звао први човек који је корачао по Месецу?

___________________________ ____ (3)

6. Поред имена лидера напиши име државе у којој је покренуо реформе и промене социјалистичког уређења.

Михаил Горбачов ___________

Александар Дубчек ___________

Имре Нађ ___________

Лех Валенса ___________

Вацлав Хавел ___________

Владислав Гомулка ___________ ____ (6)

100

. ТЕСТОВИ


Потписивањем уговора у Мастрихту 1992. године Европска заједница постала је _____________________________. Постигнут је договор о укидању заједничких граница и уведена је заједничка валута _______________. На челу Европске уније налази се председник и заједнички министар _____________________________.

____ (3)

8. На карти упиши имена република и покрајина социјалистичке Југославије.

____ (8)


Т НПослератна спољна политика Југославије била је заснована на сарадњи са САД и западноевропским државама.

Т Н Стаљин је подржавао самосталну спољну политику коју је водила Југославија.

Т Н Југославија је 1948. године искључена из организације Информбироа.

Т Н Присталице Информбироа затваране су на острву Голи оток.

Т Н Југославија је из сукоба с Информбироом изашла као поражена страна. ____ (5)

101

10. На линијама упиши године у којима су усвајани устави у социјалистичкој Југославији.

_________________ _________________ _________________ ____ (3)

11. Поред догађаја напиши годину у којој су се одиграли.

Цестна афера _____

МАСПОК _____

Пад либерала _____

Титова смрт _____ ____ (4)

12. Заокружи тачан одговор.

Једини југословенски књижевник добитник Нобелове награде био је:

а) Милош Црњански

б) Иво Андрић

в) Меша Селимовић ____ (1)


Који су фудбалски клубови у Југославији чинили такозвану велику четворку?

__________________ __________________ __________________ __________________

Који је југословенски град био домаћин Зимских олимпијских игара?

__________________ ____ (5)


____ Стварање Савезне Републике Југославије

____ Вишестраначки избори у југословенским републикама

____ Почетак грађанског рата у Хрватској

____ Увођење економских санкција Савезној Републици Југославији

____ Осамостаљивање Словеније ____ (5)

15. Заокружи тачан одговор.

Интервенција НАТО-а против Савезне Републике Југославије названа је:

а) Милосрдни анђео,

б) Косовско бомбардовање,

в) Одлучни напад. ____ (1)

УКУПНО БОДОВА: _____________________ (70)

102

. ТЕСТОВИ

Предлог кључа за бодовање и оцењивање тестова.

– Оцена недовољан 1: до 40%

– Оцена довољан 2: од 41% до 55%

– Оцена добар 3: од 56% до 73%

– Оцена врло добар 4: од 74% до 90%

– Оцена одличан 5: од 91% до 100%

103

СПИСАК ЛИТЕРАТУРЕ ЗА НАСТАВНИКЕБИБЛИОГРАФИЈА О ОПШТОЈ САВРЕМЕНОЈ ИСТОРИЈИМОНОГРАФИЈЕ, ТЕОРИЈСКА И ОПШТА ДЕЛА

Алан Џон Парсифал Тејлор, Борба за превласт у Европи 1848–1918, Сарајево, 1969. Алан Џон Парсифал Тејлор, Хабзбуршка монархија 1805–1918, Београд, 2001.Аластер Хамилтон, Фашизам и интелектуалци 1919–1945, Београд, 1978.Александар Радиновић, Бољшевици долазе на власт. Револуција 1917. у Петрограду, Београд, 1982.Александер Верт, Русија у рату 1941–1945, Загреб, 1979.Андреј Митровић, Ангажовано и лепо. Уметност између два рата, Београд, 1983.Андреј Митровић, Фашизам и нацизам, Београд, 1979.Андреј Митровић, Време нетрпељивих. Политичка историја великих држава Европе између два светска рата, Београд, 1974.Артур Конте, Јалта или подјела света, Загреб, 1968.Богдан Пешић, Крај IV републике, Београд, 1958.Борис Прикрил, Борба за Средоземље, Загреб, 1969.Борис Прикрил, Пакао Пацифика, Загреб, 1985.Бранко Петрановић, Револуције и покрети отпора у Европи 1939–1945, Скопље, 1985.Ц.Л. Шулцбергер, Други свјетски рат, Загреб, 1979.Ч. Селерс, Х. Меј, Н. МекМилен, Повјест Сједињених Америчких Држава, Загреб, 1996.Чедомир Попов, Од Версаја до Данцига, Београд, 1976.Чедомир Попов, Политички фронтови Другог свјетског рата, Нови Сад, 1995.Давид Паинтер, Хладни рат, Загреб, 2002.Други свјетски рат 1939–1945, I–II, Београд, 1969.Други свјетски рат, I–III, Љубљана, 1980.Џон Кресвел, Ратови на мору 1939–1945, Београд, 1954.Џон М. Робертс, Европа 1880–1945, Београд, 2002.Џон М. Робертс, Европа 1880–1945, Београд, 2002.Џорџ Травељан, Повијест Енглеске, Загреб, 1956.Едвард Холет Кар, Руска револуција од Лењина до Стаљина, Загреб, 1984.Елизабет Баркер, Британска политика према југоисточној Европи у Другом свјетском рату, Загреб, 1978.Елизабет Баркер, Churchill i Edne u ratu, Загреб, 1980.Ендру Хејвуд, Политичке идеологије, Београд, 2005.Ендру Хејвуд, Политика, Београд, 2004.Ерик Хосбаум, Доба екстрема, Београд, 2002.Евгениј Викторович Тарле, Историја новог века, књ. 2, Београд, 1949.Федерико Шабо, Италија 1918–1948, Београд, 1978.Филип Лонгворт, Стварање источне Европе, Београд, 2002.Франческо Валентини, Модерна политичка мисао, Загреб, 1982.Фриц Фишер, Савез Елита. О континуитету структура моћи у Немачкој 1871–1945, Београд, 1985.Фуад Слипичевић, Алекса Бумбић, Историја Русије и СССР-а, Сарајево, 1969.Ђузепе Бофа, Феномен Стаљин, Љубљана, 1985.Ђузепе Бофа, Повијест Совјетског Савеза, I–II, Опатија, 1985.

104

. ПРИЛОЗИ

Хаген Шулце, Преглед немачке историје, Београд, 2002.Хенри Бамфорд Паркс, Историја Сједињених Америчких Држава, Београд, 1985.Хисторија човечанства, Свезак шести, I–IV, Загреб, 1969.Хју Сетон-Вотсон, Нације и државе, Загреб, 1980.Историја револуција XX века, I–IV, Београд, 1970.Иван Беренд, Централна и Источна Европа 1944–1993. из периферије заобилазним путем назад у периферију, Подгорица, 2001.Џин Карпентир и др., Повијест Француске, Загреб, 1999.Џон Толанд, Успон и пад јапанске империје, Загреб, 1982.Јосип Хорват, Први свјетски рат. Панорама збивања 1914–1918, Загреб, 1967.Кристијан фон Крако, О немачким митовима: ретроспектива и перспектива, Нови Сад, 2001. Лудвик Базилов, Решење руског царства, Нови Сад, 1980.Марвин Пери, Интелектуална историја Европе, Београд, 2001.Михаил Гелер, Александар Некрич, Утопија на власти – историја Совјетског Савеза, Подгорица, 2000.Милан Д. Ристовић, Немачки нови поредак и југоисточна Европа, Београд, 1991.Милорад Екмечић, Основне грађанске диктатуре у Европи између два свјетска рата, Сарајево, 1965.Милош Ћоровић, Адмирал на белом коњу. Мађарске ратне године, Београд, 1981.Никола Вучо, Економска историја света од индустријске револуције до Другог свјетског рата, Београд, 1970.Петар Милосављевић, Велика октобарска социјалистичка револуција, Београд, 1967. Петар Томац, Први свјетски рат 1914–1918, Београд, 1973.Пјер Реновин, Европска криза и први светски рат, Загреб, 1965.Пјер Реновин, Питање Далеког истока, Београд, 1965.Питер Калвокорези, Гај Винт, Тотални рат, Београд, 1987.Пол Кенеди, Успон и пад великих сила, Подгорица–Београд, 1999.Први свјетски рат, I–II група аутора, Цетиње, 1976.Рој Александрович Медведев, Лењинизам и западни социјализам, Загреб, 1986.Рој Александрович Медведев, Револуција 1917. године у Русији, Београд, 1986.Сава Живанов, Историја СССР-а, Подгорица, 2002.Слободан Босиљчић, Октобарска револуција 1917. и прве године совјетске власти, Београд, 1966.Слободан Нешевић, Велика тројица очи у очи, Београд, 1977.Тодор Куљић, Фашизам. Историјско-социолошка студија, Београд, 1987.Томас Хју, Шпањолски грађански рат, Загреб, 1980.Улф Дирмајер и др., Повијест Немачке, Загреб, 1999.Васиљ Поповић, Источно питање, Београд, 1996.Вилијам Ширер, Успон и пад Трећег рајха, I–IV, Загреб, 1977.Владимир Дедијер, Интересне сфере, Београд, 1980.Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Београд, 1966.Владимир Иблер, Међународни односи, Загреб, 1971.Волтер Лакер, Историја Европе 1945–1992, Београд, 1999.Жак Дроз, Историја Немачке, Београд, 1999.Жорж Анри Суту, Неизвестан савез, Београд, 2001.Жорж Лефевр, Шарл Путас, Морис Бомон, Историја Француске, II, Београд, 1951.

105

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА ЗА НАЦИОНАЛНУ ИСТОРИЈУ САВРЕМЕНОГ ДОБА

Софија Божић, Политичка мисао Срба у Далмацији 1880–1904, Београд, 2001.Слободан Бранковић, Независност слободољубивих. Велика источна криза и Србија 1875–1878, Београд, 2000.Ранка Гашић, ,,Нови курс“ Срба у Хрватској (Србобран 1903–1914), Загреб, 2001.Гордана Кривокапић-Јовић, Српска народна самостална странка 1903–1914, Загреб, 2000.Латинка Перовић, Српски социјалисти 19. века. Прилог историји социјалистичке мисли, Београд, 1995.Олга Поповић-Обрадовић, Парламентаризам у Србији 1903–1914, Београд, 1998.Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века, 3, Улога елита, уред. Латинка Перовић, Београд 2003.Душан Батаковић, Нова историја српског народа, Београд, 2006.Владимир Ћоровић, Историја Срба, Земун, 2004.Владимир Ћоровић, Односи између Србије и Аустроугарске у XX веку, Београд, 1992.Владимир Ћоровић, Босна и Херцеговина, Београд, 1925.Димитрије Ђорђевић, Националне револуције балканских народа 1804–1914, Београд 1995.Историја српског народа, 6-1,6-2, Београд, 1983.Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, 1–2, Београд, 1990.Слободан Јовановић, Влада Милана Обреновића, 1–2, Београд, 1990.Василије Крестић, Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848–1914, Београд, 1995.Андреј Митровић, Србија у Првом светском рату, Београд, 2004.Стара Србија од Берлинског конгреса до 1912, Приштина, 2001.Драгиша Васић, Деветсто трећа (Мајски преврат) – Прилози за историју Србије од 8. јула 1900. до 17. јануара 1907, Београд, 1990.Андрија Веселиновић, Радош Љушић, Српске династије, Нови Сад, Београд, 2001.Михајло Војводић, Србија у међународним односима крајем 19. и почетком 20. века, Београд, 1988.Александра Вулетић, Породица у Србији средином 19. века, Београд, 2002.Драгољуб Живојиновић, Краљ Петар Први Карађорђевић, 1–3, Београд, 2003.Алекса Ивић, Историја Срба у Војводини, Нови Сад, 1929.Дејвид Мекензи, Апис, Горњи Милановац, 1996.Радован М. Драшковић, Преторијанске тежње у Србији: Апис и Црна рука, Београд, 2006.Душан Николајевић, Краљ Милан и Тимочка буна, Београд, 1927.Радош Љушић, Србија 19. века, 1–2, Београд 1994–1997.Радош Љушић, Србија и Црна Гора, Историја српске државности, књ. 2, Нови Сад, 2001.Вук Ђорђевић, Жика Грујић, Балкански рат у слици и речи, Београд, 1990.Саво Скоко, Петар Опачић, Војвода Степа Степановић у ратовима Србије 1876–1918, Београд, 1990.Саво Скоко, Војвода Радомир Путник, 1–2, Београд, 1990.Живојин Мишић, Моје успомене, Београд, 1990.Милутин Лазаревић, Други балкански рат, Београд, 1955.Томислав Гаврић, Драган Симовић, Војвода Петар Бојовић, Београд, 1990.Светислав Милосављевић, Четири српске војводе, Бањалука, 2008.Нада Томовић, Русија и српско питање у анексионој кризи у Босни 1908–1909. године, Подгорица, 2008.Димитрије Ђорђевић, Царински рат Аустроугарске и Србије 1906–1911, Београд, 1962.Раша Милошевић, Тимочка буна 1883. године, Београд, 1923.

106

. ПРИЛОЗИ

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА ЗА ИСТОРИЈУ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1918–1941

Документи о стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

Фердо Шишић, Документи о постанку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Загреб, 1920.Драгослав Јанковић, Богдан Кризман, Грађа о стварању југословенске државе, Београд, 1964.Јован Бојовић, Подгоричка скупштина, Горњи Милановац, 1989.Драгослав Јанковић, Богумил Храбак, Записници са седница делегације Краљевине СХС на Мировној конференцији у Паризу 1919–1920, Београд, 1960.

Литература о стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца

Милорад Екмечић, Стварање југословенске државе 1790–1918, том II, Београд, 1989.Милорад Екмечић, Ратни циљеви Србије 1914, Београд, 1973.Андреј Митровић, Србија у Првом светском рату, Београд, 1984.Новица Ракочевић, Црна Гора у Првом светском рату 1914–1918, Титоград, 1969.Драгослав Јанковић, О Нишкој декларацији 1914, Загреб, 1969.Драгослав Јанковић, Србија и југословенско питање 1914–1915, Београд, 1973.Драгослав Јанковић, Крфска декларација, Београд, 1975.Димитрије Вујовић, Уједињење Србије и Црне Горе, Титоград, 1963.Андреј Митровић, Југославија на конференцији мира 1919–1920, Нови Сад, 1975.Андреј Митровић, Разграничење Југославије с Мађарском и Румунијом 1919–1920, Нови Сад, 1975.Љубинка Трговчевић, Научници Србије и стварање југословенске државе 1914–1920, Београд, 1986.Убавка Остојић Фејић, САД и Србија 1914–1918, Београд, 1994.Ђорђе Станковић, Никола Пашић, Савезници и стварање Југославије, Београд, 1984.Ђорђе Станковић, Никола Пашић и југословенско питање, књ. I–II, Београд, 1985.Ђорђе Станковић, Никола Пашић и Хрвати, Београд, 1995.Драгољуб Живојиновић, Ватикан, Србија и стварање југословенске државе, Београд, 1995. Јанко Плетерски, Прво опредељење Словенаца за Југославију, Београд, 1976.

Монографска дела за историју југословенске државе 1918–1941

Неда Енгелсфелд, Први парламент краљевства СХС. Привремено народно представништво, Загреб, 1989.Бранислав Глигоријевић, Парламент и политичке странке у Југославији 1919–1929, Београд, 1979.Бранислав Глигоријевић, Демократска странка и политички односи у Краљевини СХС, Београд, 1939.Бранислав Глигоријевић, Краљ Александар Карађорђевић, књ. I–III, Београд, 2002.Драгољуб Живојиновић, Краљ Петар Први Карађорђевић, књ. I–III, Београд, 2003.Хрвоје Матковић, Светозар Прибићевић и Самостална демократска странка до шестојануарске диктауре, Загреб, 1972.Љубо Бобан, Мачек и политика ХСС 1928–1941, књ. I–II, Загреб, 1974.Љубо Бобан, Споразум Цветковић–Мачек, Београд, 1965.Љубо Бобан, Контроверзе из повјести Југославије, књ. I–III, Загреб, 1990.Љубо Бобан, Светозар Прибићевић у опозицији 1918–1936, Загреб, 1973.Јакоб Хоптнер, Југославија у кризи 1934–1941, Ријека, 1975.Тодор Стојков, Опозиција у време шестојануарске дикататуре 1929–1935, Београд, 1969.Тодор Стојков, Влада Милана Стојадиновића 1935–1937, Београд, 1985.Милош Мишовић, Затамњена историја. Тајна тестамента краља Александра и смрт патријарха Варнаве, Београд, 1994.

107

Мира Радојевић, Удружена опозиција 1935–1939, Београд, 1994.Мирко Петровић, Конкордатско питање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд, 1997.Ранко Кончар, Опозиционе партије и аутономија Војводине 1929–1941, Нови Сад, 1995.Љубодраг Димић, Културна политика Краљевине Југославије 1918–1941, књ. I–III, Београд, 1996.Љубодраг Димић, Србија и Југославија, Историја српске државности, књ. 3, Нови Сад, 2001.Зоран Јањетовић, Деца царева, пасторчад краљева. Националне мањине у Југославији 1918–1941, Београд, 2005.Бранко Петрановић, Историја Југославије 1918–1988, 1–3, Београд, 1988.

Монографска дела о спољној политици прве југословенске државе

Богдан Кризман, Вањска политика југословенске државе 1918–1941, Загреб, 1975.Милан Ванку, Мала антанта 1920–1938, Титово Ужице, 1969.Вук Винавер, Југославија и Француска између два светска рата (Да ли је Југославија била француски „сателит“?), Београд, 1985.Вук Винавер, Југославија и Мађарска 1918–1933, Београд, 1971.Вук Винавер, Југославија и Мађарска 1933–1941, Београд, 1976.

Дела о привредној историји

Мијо Мирковић, Економска хисторија Југославије, Загреб, 1958.Никола Вучо, Пољопривреда Југославије 1918–1914, Београд, 1958.Стеван Куколеча, Индустрија Југославије 1918–1941, Београд, 1941.Миливоје Ерић, Аграрна реформа у Југославији 1918–1938, Сарајево, 1958.Сергије Димитријевић, Страни капитал у привреди бивше Југославије, Београд, 1958.Вук Винавер, Светска економска криза у Подунављу и немачки продор 1929–1935, Београд, 1987.Смиљана Ђуровић, Државна интервенција у индустрији Југославије 1918–1941, Београд, 1986.Никола Гаћеша, Аграрна реформа у Бачкој 1918–1941, Нови Сад, 1968.Никола Гаћеша, Аграрна реформа у Банату 1918–1941, Нови Сад, 1972.Никола Гаћеша, Аграрна реформа у Срему 1918–1941, Нови Сад, 1975.

Мемоарска литерaтура

Милан Стојадиновић, Ни рат ни пакт, Ријека, 1974.Светозар Прибићевић, Диктатура краља Александра, Београд, 1952.Иван Мештровић, Успомене на политичке људе и догађаје, Загреб, 1964.Милош Црњански, Ембахаде, књ. I–IV, Београд, 1990.Иван Рибар, Политички записи, књ. I–IV, Београд, 1948, 1952.Гаврило Дожић, Мемоари српског патријарха Гаврила, Београд, 1990.Ђорђе Карађорђевић, Истина о моме животу, Београд, 1969.

108

. ПРИЛОЗИ


Важнији објављени извори

Зборници докумената и података о НОР-у југословенских народа, Београд, 1949, 1986.Слободан Нешовић, Бранко Петрановић, АВНОЈ и револуција, Београд, 1983.Богдан Кризман, Југословенска влада у избеглиштву 1941–1943, Загреб, 1981.Бранко Петрановић, Југословенска влада у избеглиштву 1943–1945, Загреб, 1981.Љубо Бобан, Хрватска у архивима избјегличке владе, Загреб, 1986.Душан Бибер, Тито–Черчил строго тајно, Загреб, 1986.Васа Казимировић, НДХ у светлу немачких докумената и дневника Глеза гон Хорстенауа 1941–1944, Београд 1987.

Монографска дела

Бранко Петрановић, АВНОЈ револуционарна смена власти, Београд, 1976.Бранко Петрановић, Револуција и контрареволуција, књ. I–II, Београд 1983.Веселин Ђуретић, Влада на беспућу, Београд, 1982.Јозо Томашевић, Четници у Другом светском рату 1941–1945, Загреб, 1979.Јован Маријановић, Дража Михаиловић између Британаца и Немаца, Загреб, 1979.Милан Лазић, Равногорски покрет 1941–1945, Београд, 1997.Душан Пленча, Међународни односи Југославије у Другом светском рату, Београд, 1962.Драган Алексић, Привреда Србије у Другом светском рату, Београд, 2002.Драгован Шепић, Влада Ивана Шубашића, Загреб, 1983.Мирјана Стефановски, Српска политичка емиграција у преуређењу Југославије 1941–1943, Београд, 1988.Јосип Мирнић, Немци у Бачкој у Другом светском рату, Нови Сад, 1974.Александар Касаш, Мађари у Војводини 1941–1946, Нови Сад, 1996.Богдан Кризман, Анте Павелић и усташе, Загреб, 1986.Богдан Кризман, Усташе и Трећи рајх, књ. I–II, Загреб, 1986.Богдан Кризман, Павелић у бекству, Загреб, 1986.Милан Баста, Рат је завршен седам дана касније, Београд, 1986.Милан Лазић, Равногорски покрет 1941–1945, Београд, 1997.Иван Авакумовић, Михаиловић према немачким документима, Београд, 2004.Симо Беговић, Логор Бањица: 1941–1944, књ. 2, Београд, 1989.Милан Булајић, Јасеновац усташки логори смрти, Београд, 1999.Владимир Дедијер, Ватикан и Јасеновац, Београд, 1987.Бранислав Глигоријевић, Краљ Петар Други Карађорђевић у вртлогу британске дипломатије, Београд, 2001.Милан Кољанин, Немачки логор на београдском сајмишту, Београд, 1992.Милан Ристовић, У потрази за уточиштем. Југословенски Јевреји у бекству од холокауста 1941–1945, Београд 1998.Антун Милетић, Концентрациони логор Јасеновац 1941–1945, књ. I–III, Београд, 1986.Коста Николић, Историја Равногорског покрета, књ. I–III, Београд, 1999.Коста Николић, Страх и нада у Србији 1941–1944, Свакодневни живот под окупацијом, Београд, 2002.Виктор Новак, Магнум кримен, Београд, 1985.Бранко Петрановић, Србија у Другом светском рату 1939–1945, Београд, 1992.Жарко Јовановић, Колаборација у Србији 1914–1945, Београд, 2001.Жарко Јовановић, Неостварени ратни циљеви Драже Михаиловића, Београд, 2001.Жарко Јовановић, Нова власт у Србији 1941–1945, Београд, 1997.

109


Родољуб Чолаковић, Записи из Народноослободилачког рата, Сарајево, 1946.Светозар Вукмановић Темпо, Револуција која тече, књ. I–IV, Београд, 1971.Јован Веселинов Жарко, Сви смо ми једна партија, Нови Сад, 1971.Владимир Дедијер, Дневник, књ. I–III, Београд, 1945, 1950.Владимир Велебит, Сећања, Загреб 1983.Гојко Николиш, Коријен, стабло, паветина, Загреб, 1981.Јосип Смодлака, Партизански дневник 1941–1945, Београд 1990.Јосип Хрнчевић, Свједочанства, Загреб, 1948.Милан Грол, Лондонски дневник 1941–1945, Београд, 1990.Милован Ђилас, Револуционарни рат, Београд, 1995.Михаило Константиновић, Политика споразума: дневничке забелешке 1939–1941, лондонске забелешке 1944–1945, Нови Сад, 1998.Димитрије Ђорђевић, Ожиљци и опомене, књ. I–III, Београд, 1994, 1995, 2000.Константин Фотић, Мемоари Константина Фотића, Београд 1995.


Објављени извори

Бранко Петрановић, Љубица Марковић, Записници НКОЈ-а и Привремене владе ДФЈ, Београд 1991.Бранко Петрановић, Радован Радоњић, Ранко Кончар, Седнице ЦК КПЈ 1948–1952, Београд, 1985.Бранко Петрановић, Записници са седница Политбироа ЦК КПЈ (11. VI 1945 – 7. VII 1948), Београд, 1995. Монографска дела

Бранко Петрановић, Политичке и правне прилике за време Привремене владе ДФЈ, Београд, 1964.Бранко Петрановић, Политичка и економска основа народне власти у Југославији за време обнове, Београд, 1969.Лео Матес, Међународни односи социјалистичке Југославије, Београд, 1976.Бранко Петрановић, Балканска федерација 1943–1948, Београд, 1991.Драгољуб Петровић, Од Народног фронта до једнопартијског система, Београд, 1997. Ђоко Трипковић, Прилике у Југославији и Велика Британија 1945–1948, Београд, 1990.Иво Банац, Са Стаљином против Тита, Загреб, 1990.Радован Радоњић, Сукоб КПЈ са Коминформом и друштвени развој Југославије 1948–1950, Загреб, 1979.Владимир Дедијер, Изгубљена битка Ј. В. Стаљина, Сaрајево, 1968.Бранко Прибићевић, Сукоб КПЈ и Коминформа, Београд, 1972.Радмила Радић, Вером против вере (Држава и верске заједнице у Србији 1945–1953), Београд, 1995.Радмила Радић, Држава и верске заједнице 1945–1970, I–II, Београд, 2002.Десимир Тошић, Колективизација у Југославији 1949–1953, Београд, 2002.Драгољуб Живојиновић, Ватикан, Католичка црква и југословенска власт 1941–1958, Београд, 1994.Драгољуб Живојиновић, Српска православна црква и нова власт 1944–1950, Београд, 1998.Војислав Коштуница, Коста Чавошки, Страначки плурализам или монизам (Друштвени покрети и политички систем у Југославији 1944–1949), Београд, 1983.Марија Обрадовић, Народна демократија у Југославији 1945–1952, Београд, 1995.Момчило Митровић, Изгубљене илузије. Прилози за друштвену историју Србије 1944–1952, Београд, 1997.Никола Гаћеша, Аграрна реформа и колонизација у Југославији 1945–1948, Нови Сад, 1984.

110

. ПРИЛОЗИ

Љубодраг Димић, Агитпроп култура, Београд, 1988.Ирис Адрић, Владимир Арсенијевић, Ђорђе Матић, Лексикон YU митологије, Београд, Загреб, 2005.Бранко Петрановић, Момчило Зечевић, Агонија две Југославије, Шабац, 1991.Јелена Попов, Драма на војвођанском селу 1945–1952, Нови Сад, 2002.Новица Вељановски, Македонија 1945–1991. Државност и независност, Скопље, 2002.Тодор Куљић, Тито. Социолошкоисторијска студија, Београд, 1998.Хрвоје Матковић, Повјест Југославије 1918–1991, Загреб, 1998.Душан Биланџић, Хрватска модерна повијест, Загреб, 1999.Душан Биланџић, Хисторија СФРЈ, Главни процеси 1918–1985, Загреб, 1985.


Едвард Кардељ, Борба за признање и независност нове Југославије 1944–1957, Београд, 1980.Милован Ђилас, Разговори са Стаљином, Београд, 1990.Милован Ђилас, Власт, Лондон, 1983.Милован Ђилас, Дружење са Титом, Београд, 1990.Десимир Тошић, О људима – есеји, записи, сећања, Београд, 2000.

ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА О РАСПАДУ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1990–1999

Објављени извори

Момир Булатовић, Неизговорена одбрана: ICТY vs Слободан Милошевић, Ниш, Подгорица, 2006. Jugoslavija v ogne: dokumenty, fakty, kommentari (1990–1992), T. 1. Sovremenaja istorija Jugoslavi v dokumentah, Москва, 1992.Владимир Лукић, Витомир Поповић, Документи Дејтон–Париз, Бањалука, 1996.

Монографска дела

Борислав Јовић, Књига о Милошевићу, Београд, 2001.Божо Репе, Jutri je novi dan: Slovenci in razpad Jugoslavije, Љубљана, 2002.Дајана Џонстон, Сулуди крсташи. Југославија, НАТО и обмане Запада, Београд, 2005.Душан Вилић, Бошко Тодоровић, Разбијање Југославије 1990–1992, Београд, 1995.Ранко Петковић, XX век на Балкану: Версај, Јалта, Дејтон, Београд, 1996.Споменка Грујичић, Дејтон две године после, Београд, 1997.Млађан Динкић, Економија деструкције, Београд, 1995.Мирослав Хаџић, Насилно растурање Југославије: узроци, динамика, последице, Београд, 2004.Мирослав Хаџић, Југословенска народна агонија, Београд, 2004.Мирослав Хаџић, Судбина партијске војске, Београд, 2001.Момир Булатовић, Правила ћутања, Београд, 2004.Тим Џуда, Срби: историја, мит и разарање Југославије, Београд, 2003.Тим Џуда, Косово, рат и освета, Београд, 2001.Џон Лемпи, Југославија као историја: била једном једна земља, Београд, 2003.Живорад Ковачевић, Америка и распад Југославије, Београд, 2007,

111

Живорад Ковачевић, САД и југословенска криза, Београд, 2000.Илија Т. Радаковић, Бесмислена YU ратовања, Београд Силбер Лора, Смрт Југославије, Београд, 1996.Милош Минић, Ратови у Хрватској и Босни 1991–1995, Нови Сад, 2002.Милош Кнежевић, Крстарећа демократија, Агресија НАТО на Југославију 24. март – 11. јун 1999, Београд, 1999.Предраг Симић, Пут у Рамбује, Косовска криза 1995–2000, Београд 2000.Michael Libal, Њемачка политика и југословенска криза 1991–1992, Загреб, 2004.Радован Радиновић, Лажи о сарајевском ратишту, Београд, 2004.Миша Глени, Пад Југославије: трећи балкански рат, Београд, 2002.


Конрад Колшек, Први пуцњи у СФРЈ: сећања на почетак оружаних сукоба у Словенији и Хрватској, Београд, 2005.Вељко Кадијевић, Противудар – моје виђење распада Југославије, Москва, 2007.Вељко Кадијевић, Моје виђење распада – војска без државе, Београд, 1993.Борислав Јовић, Последњи дани СФРЈ, Београд, 1996.Мајкл Роуз, Мисија у Босни, борба за мир, Београд, 2001.Ричард Холбурк, Пут у Дејтон: од Сарајева до Дејтона и после, Београд, 1998.Раиф Диздаревић, Од смрти Тита до смрти Југославије, Сарајево, 1999.Карл Билт, Задатак мир, Београд, 1999.

112

. ПРИЛОЗИ

СПИСАК ДОКУМЕНТАРНИХ И ИГРАНИХ ФИЛМОВАИграни филмови

НАЗИВ ФИЛМА ПРОДУКЦИЈА КРАТАК ОПИС

A Bridge Too Far САДоперација Маркет гарден, 1944. Западни фронт

Battle of Britain САД ваздушна битка за Британију 1940.

Битка за Москву СССРофанзива Црвене армије, децембар 1941. године

Бошко Буха Југославијаратна прича о дечаку партизанском хероју

Der Untergang Немачкареконструкција последњих дана Адолфа Хитлера

Desert Fox САД генерал Ервин Ромел – биографија

Ђенерал Милан Недић Југославија снимак позоришне представе

El Alamein Италија битка прекретница на Афричком фронту

Enemy At The Gates САД Стаљинградска битка

Judgment At Nuremberg САДсуђење нацистичким ратним злочинцима у Нирнбергу

Hitler, The Rise of Evil САД Хитлерова биографија 1918–1933.

Игмански марш Југославија рат у Југославији

Ike-Countdown to D-day САД генерал Двајт Ајзенхауер – биографија

Контраудар СССРофанзива Црвене армије, децембар 1941. године

Марш на Дрину Југославија Церска битка

Midway САДбитка прекретница на Пацифичком фронту

Неретва Југославија рат у Југославији

Освобозхдение СССРратна прича Црвене армије од Курска до Берлина

Pattom САД генерал Џорџ Патон – биографија

Pearl Harbor САД напад Јапана на САД

Red Baron Немачка Први светски рат, ваздушне борбе

Сарајевски атентат Југославијаатентат Младе Босне на Фрању Фердинанда

113


Saving private Ryan САД искрцавање у Нормандију

Schindler‘s List САД истинита прича о холокаусту

Stalingrad Немачка немачка верзија Стаљинградске битке

Сутјеска Југославија рат у Југославији

The Blue Max САД Први светски рат, ваздушне борбе

The Longest Day САД искрцавање у Нормандију

The Pianist САД холокауст – варшавски гето

Тимочка буна Југославија буна против краља Милана Обреновића

Ужичка република Југославија устанак у Србији, јесен 1941. године

Valkyrie САД атентат на Адолфа Хитлера

Игране серије

НАЗИВ СЕРИЈЕ ПРОДУКЦИЈА КРАТАК ОПИС

Пад династије ОбреновићРадио-телевизија

Србијевладавина краља Александра Обреновића

СломРадио-телевизија

Србијевојни пуч 27. марта 1941. и Априлски рат

War and Remembrance САД Други светски рат

The Winds of war САД Други светски рат

Последња аудијенцијаРадио-телевизија

СрбијеНикола Пашић, биографија

ИлкаРадио-телевизија

Србијеатентат на краља Милана Обреновића

Band of Brothers САД ратни пут од Нормандије до Немачке

The Pacifi c САД ратни пут од Перл Харбура до Јапана

114

. ПРИЛОЗИ

Документарни филмови


Атентат на Хитлера National geographic неуспели атентати на Адолфа Хитлера

Први светски рат у бојиАthena – Велика

Британијакомпјутерски обојени филмови из Првог светског рата

Тито, црвено и црноРадио-телевизија

СрбијеЈосип Броз Тито, биографија1943–1980.

Тито, посмртна биографија Русијаруски биографски филм о Јосипу Брозу Титу

27. март 1941.Радио-телевизија

Србијереконструкција догађаја према новијим изворима

Десет година од НАТО бомбардовањаРадио-телевизија

СрбијеНАТО агресија на Југославију

Голгота и васкрс СрбијеРадио-телевизија

Србијеаутентични снимци Станислава Кракова

Равногорска читанка Вајат историја равногорског покрета

Пад Крајине Време документарни филм о паду РСК

Нико није рекао нећуРадио-телевизија

Србијесведочења пилота о борби против НАТО авијације

12. март, реконструкција атентата на З. Ђинђића

Радио-телевизија Србије

реконструкција атентата на Зорана Ђинђића

Кнежевина Србија Кошутњак филм документарно-играни филм

Краљевина Србија Кошутњак филм документарно-играни филм

Где цвета лимун жут Кошутњак филм документарно-играни филм

Сајмиште, историја логора Б92 логор Сајмиште у Београду

Војвода Живојин Мишић Центар филм војвода Живојин Мишић, биографија

How the Soviet Uninion collapsed (Како се распао СССР)

HISTORY VIASAT распад СССР

Uloupené Kosovo (Отето Косово) Телевизија Чешке Косово и Метохија

Stalingrad The Attack (Стаљинград напад)

HISTORY VIASAT Стаљинградска битка

Auschwitz the forgotten evidence (Аушвиц скривени докази)

HISTORY VIASAT концентрациони логор Аушвиц

Apocalypse: The Second World war National geographic апокалипса, Други светски рат

Battlefront HISTORY VIASAT ратишта Другог светског рата

115


Germany’s war: The liberation (Рат у Немачкој: ослобођење)

National geographic рат у Немачкој 1944–1945.

Auschwitz inside the nazi state (Аушвиц унутар нацистичке државе)

BBC историја коначног решења

The Nazis a waring from history BBC приказ Хитлеровог успона на власт

World war II in the color (Други светски рат у боји)

HISTORY VIASATкомпјутерски обојени филмови из Другог светског рата

Generals at war (Генерали у рату) National geographic генерали Другог светског рата

Југославија у рату 1941–1945.Радио-телевизија

Србиједокументарни серијал од 29 епизода

Колубарска битка Пулс театар победа српске војске

Павелић без маске Filmind злочини над Србима у НДХ

WWII Lost fi lms History Channel изгубљени снимци Другог светског рата

The World at War BBC Други светски рат

Бог и Хрвати Дунав филм злочини над Србима у НДХ

Југославија по вољи народа Дунав филмПрви светски рат и стварање Краљевине СХС

Смрт Југославије BBC распад СФРЈ

Наведени филмови могу се пронаћи на ДВД носачима.

. ЛИТЕРАТУРА

116

ЛИТЕРАТУРАПриручници и зборници

Грандић Радован, Основи педагогије – приручник, Нови Сад, 1996.Грандић Радован, Увод у педагогију – приручник, Нови Сад, 2004.Јукић Стипан, Савремена наставна технологија у образовању наставника, Нови Сад, 1984.Јукић Стипан, Лазаревић Живољуб, Весна Вучковић, Дидактика, избор текстова, Јагодина, 1998.Кук Дејвид, Историја филма, I–II, Београд, 2005.Перовић Милутин, Методика наставе историје, Београд,1995.Попов Слободан, Педагогија, Нови Сад, 2006.Страдлинг Роберт, Настава европске историје двадесетог века, Београд, 2003.Мирчета Даниловић, Слободан Попов, Технологија, информатика, образовање, Нови Сад, 2003.Здравко Делетић, Огледи из методике наставе историје, Ужице, 2005.Марија Врбетић, Како учити историју, Београд, 1984.Ана Пешикан Аврамовић, Треба ли деци историја, Београд, 1996.Иван Ивић, Ана Пешикан, Активно учење 2, Београд, 2001.Кључни појмови за крај обавезног образовања, Историја, приручник за наставнике (ур. Арсен Ђуровић), Београд, 2008.Савремена наставна средства и подстицање интелектуалног развоја ученика, Зборник радова са IV међународног скупа технологија, информатика, образовање – за друштво учења и знања, Београд, 2007.

Чланци у стручним часописима

Душанка Шубарић, Јелка Божин, Могућност примене програмираног учења у настави историје, Настава историје, год.1, број 2, Нови Сад, 1995, стр. 201–211Сања Ристић, Практична примена методе активне наставе историје, Настава историје, год. 7, број 14, Нови Сад, 2001, стр. 89–98Данијела Тршкан, Теренски рад у настави повијести – учење методом откривања, Повијест у настави, год. 5, број 10 (2), Загреб, 2007, стр. 207–216Петар Лукачић, Примјена Wеб 2.0 сервиса у настави повијести, Повијест у настави, год. 6, број 12 (2), Загреб, 2008, стр. 205–215Јукић Стипан, Припремaње наставника за наставни час, Педагошка стварност, година 1998, број 5/6, стр. 361–370Милан Д. Лазић, Проблемска настава у историји: дилема за и против, Настава историје, 8/1998, Нови Сад, 1998, стр. 132–135Нада Пуртић, Вики алат за е-учење, Партнер у учењу електронски часопис за наставнике, март 2010, Београд, 2010, http://casopis.spaces.live.com/default.aspxСлободан Мандић, Улога и могућности примене интернета у настави историје, http://www.kula.rs/stari/obrazovanje/smandic/index.html

ДокументиПрепорука бр. 15 о настави историје у Европи у XXI веку, Комитет министара Савета Европе, 2001. Наставни програм за осми разред основног образовања и васпитања, Министарство просвете Републике Србије, Београд, 2009.

117

БЕЛЕШКЕ

БЕЛЕШКЕ

118

119

БЕЛЕШКЕ

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

371 . 3 : : 94( 035 )

ВАЈАГИЋ, Предраг М., 1975- Приручник за наставнике: уз уџбеник Историје за осми разред основне школе / Предраг М. Вајагић. - 2. изд. - Београд : Klett, 2011 (Бачки Петровац : Култура). - 119 стр. : илустр. ; 30 cm

Тираж 500. - Списак документарних и играних филмова: стр. 112-115. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Списак литературе за наставнике: стр. 103-111, - Библиографија: стр. 116.

ISBN 978-86-7762-236-7

a) Историја - Настава - Методика - Приручници COBISS. SR - ID 183152396

ˆ˛ˇ - izdavačka kuća klett · Историја је наставни предмет...

Documents