Страна IV

Страна VI

Страна VII

Страна X

НЕВРИЈЕМЕ ПРИЧИНИЛО ШТЕТУ ДОМАЋИНСТВУ МИЛОЈА ТЕРЗИЋА

СВЕЧАНИ КОКТЕЛ ПОВОДОМ ИЗЛАГАЊА БРОДА „БАРБАРА“ У ПОРТО МОНТЕНЕГРУ

ИЗ „ХИДРОЕНЕРГИЈА МОНТЕНЕГРО” ТВРДЕ ДА ДАЈУ ДОПРИНОС

ПОБОЉШАЊУ ЖИВОТА У ШЕКУЛАРУ

ДНП О ДОДИЈЕЛИ ТРИНАЕСТОЈУЛСКЕ НАГРАДЕ АДНАНУ ЧИРГИЋУ

Признањеза режимске референце

regioni@dan.co.me; Тел: 020 481 588

П ро­је­кат­ за­ ло­ка­ци­ју­ на­ ко­јој­ је­ тре­

нут­но­хо­тел­Си­ти­је­још­у­при­пре­ми.­ Иде­ја­ је­ да­ се­гра­ди­ стам­бе­но­по­слов­ни­ком­плекс,­ али­ не­ од­ба­цу­је­мо­ мо­гућ­ност­ да­ је­дан­дио­ком­плек­са­оста­ви­мо­за­дру­га­чи­ју­ка­те­го­ри­ју­хо­те­ла­од­по­сто­је­ћег,­а­то­ће­мо­од­лу­чи­ти­на­кон­што­ура­ди­мо­све­о­бу­хват­не­еко­ном­ске­ана­ли­зе,­са­оп­шти­ли­су­из­

ком­па­ни­је­УТИП­Цр­на­Го­ра,­ чи­ји­ је­ ве­ћин­ски­ вла­сник­Жар­ко­ Бу­рић.­ Ова­ком­па­ни­ја­пла­ни­ра­ла­је­ру­ше­ње­са­да­шњег­хо­тел­ског­објек­та­ „Си­ти”,­ а­не­ка­да­шњег­ хо­те­ла­ „Љу­бо­вић”­у­под­нож­ју­бр­да­Љу­бо­вић­за­рад­из­град­ње­стам­бе­но­по­слов­ног­ ком­плек­са.­ За­овај­ стам­бе­но­по­слов­ни­ком­плекс­ ком­па­ни­ја­ је­ у­апри­лу­од­др­жав­ног­ар­хи­тек­те­ тра­жи­ла­ са­гла­сност­

за­ идеј­но­ рје­ше­ње­ али­ је­ком­па­ни­ји­УТИП­Цр­на­Го­ра­пре­по­ру­че­но­да­до­пу­ни­идеј­но­рје­ше­ње­јер­не­са­др­жи­све­по­треб­не­при­ло­ге­гра­фич­ког­ди­је­ла­рје­ше­ња.–Ре­а­ли­за­ци­ја­ про­јек­та­

за­ви­си­ од­ ни­за­ фак­то­ра,­при­је­све­га­фи­нан­сиј­ских.­Оно­што­је­си­гур­но,­је­да­ће,­уко­ли­ко­до­ђе­до­за­тва­ра­ња­или­ру­ше­ња­хо­те­ла,­на­ши­за­по­сле­ни­у­хо­те­лу­Си­ти­свој­рад­ни­ан­га­жман­

на­ста­ви­ти­у­не­ком­од­на­ша­дру­га­два­хо­те­ла­(хо­тел­Хил­тон­или­хо­тел­Под­го­ри­ца).­По­себ­но­ис­ти­че­мо­да­ смо­ при­ва­ти­за­ци­јом­УТИП­Цр­на­Го­ра­пре­у­зе­ли­242­за­по­сле­на,­те­да­смо­у­пот­пу­но­сти­ис­по­што­ва­ли­со­ци­јал­ни­про­грам.­Та­ко­ђе,­ у­ по­гле­ду­ оба­ве­зе­ за­ин­ве­сти­ра­ње­по­уго­во­ру­о­при­ва­ти­за­ци­ји­пре­ма­ши­ли­смо­ви­ше­стру­ко­(од­оба­ве­зних­17,5­ми­ли­о­на­еура­ми­смо­ин­ве­сти­ра­ли­пре­ко­47­ми­ли­о­на­еура),­а­са­мо­кроз­отва­ра­ње­ хо­те­ла­ Хил­тон­отво­ри­ли­ смо­ но­вих­ 150­рад­них­ мје­ста­ –­ на­во­де­из­ком­па­ни­је­УТИП­Цр­на­Го­ра.Ру­ко­во­де­ћи­се­ра­ци­о­нал­

ним­ еко­ном­ским­ прин­ци­пи­ма­Скуп­шти­на­ак­ци­о­на­ра­А.Д.­УТИП­Цр­на­Го­ра,­на­ко­јој­су­при­су­ство­ва­ли­пред­став­ни­ци­ вла­сни­ка­87,2704­ од­сто­ ка­пи­та­ла­до­ни­је­ла­ је­ од­лу­ку­ о­ по­кре­та­њу­ про­јек­та,­ на­во­де­из­ком­па­ни­је.–Ор­га­ни­ упра­вља­ња­ су­

тре­ба­ли­ до­ни­је­ти­ од­лу­ку­да­или­ула­жу­ми­ли­о­не­еура­у­ ре­кон­струк­ци­ју­ хо­те­ла,­ко­ји­ по­ све­му­ су­де­ћи­ не­ма­ тр­жи­шну­ пер­спек­ти­ву­или­из­вр­ши­ти­пре­на­мје­ну­пар­це­ле­и­ре­а­ли­зо­ва­ти­про­је­кат­ко­ји­је­ко­мер­ци­јал­но­ис­пла­ти­ви­ји.­ Та­ко­ђе,­ ин­ве­сти­ци­ја­ од­ 47­ ми­ли­о­на­еура­ у­ хо­тел­Хил­тон­ је­ у­зна­чај­ној­ мје­ри­ фи­нан­сиј­ски­ оп­те­ре­ти­ла­ чи­тав­си­стем.­ Ипак,­ ма­њин­ски­

ак­ци­о­на­ри­су,­у­ци­љу­до­би­ја­ња­нов­ча­не­на­док­на­де­за­ сво­је­ ак­ци­је,­ ис­ка­за­ли­не­сла­га­ње­ са­ од­лу­ком­ и­то­без­обра­зло­же­ња.­То­је­ле­ги­ти­ман­ за­хтјев,­ ко­ји,­по­на­ма,­ни­је­уте­ме­љен­из­раз­ло­га­што­ми­ко­ри­шће­ње­имо­ви­не­у­по­слов­не­свр­хе­не­по­сма­тра­мо­као­рас­по­ла­га­ње­ имо­ви­ном­ (јер­ је­не­про­да­је­мо)­–­на­во­де­из­ком­па­ни­је.Они­до­да­ју­ да­ за­кон­ско­

рје­ше­ње­де­фи­ни­ше­да­су­у­оба­ве­зи­ис­пла­ти­ти­ма­њин­ским­ак­ци­о­на­ри­ма­про­сјеч­ну­ци­је­ну­на­дан­одр­жа­ва­ња­Скуп­шти­не­ак­ци­о­на­ра.–Скре­ће­мо­ па­жњу­ да­

је­на­тај­дан­про­ме­то­ва­но­8.500­ ак­ци­ја­УТИП­Цр­на­Го­ра­или­6.630­еура­ (0,78­еура­по­ак­ци­ји,­што­је­по­ве­ћа­ње­од­пре­ко­120­по­сто­у­од­но­су­на­прет­ход­ну­тр­го­ви­ну).­ При­је­ то­га­ оба­вље­не­ су­ још­ са­мо­ дви­је­тр­го­ви­не­ак­ци­ја­ма­и­то­11.­ав­гу­ста­2017.­го­ди­не­4.818­ак­ци­ја­ по­ ци­је­ни­ од­ 0,35­еура­и­11.­фе­бру­а­ра­2017.­го­ди­не­ 11.535­ по­ ци­је­ни­од­0,18­еура­по­ак­ци­ји.­Из­то­га­се­ја­сно­мо­же­ви­дје­ти­на­мје­ра­ма­њин­ских­ак­ци­о­на­ра­да,­у­скла­ду­са­за­кон­ским­рје­ше­њем­ко­је­је­не­при­мје­ре­но­за­цр­но­гор­ско­тр­жи­ште­ ка­пи­та­ла,­ сво­је­ак­ци­је­ про­да­ју­ по­ знат­но­ве­ћој­ци­је­ни­од­ре­ал­не­тр­жи­шне­ври­јед­но­сти­–­по­ру­чу­ју­из­ком­па­ни­је­УТИП­Цр­на­Го­ра.

Н.С.

Умјесто хотелаСити, биће зграде

■ Идеја је да се гради стамбено-пословни комплекс, али не одбацујемо могућност да један дио комплекса оставимо за другачију категорију хотела од постојећег, а о томе ћемо одлу-чити након што урадимо свеобухватне економске анализе, наводе из компаније

Подгорички архитекта Ан дри ја Мар­куш каже да, што се тиче архитектон-ског наслеђа не могу упоредити хотели Црна Гора и Подгорица са хотелом Си-ти, али ипак, овај објекат заслужује да се држава њиме позабави иако је у при-ватном власништву. Мар куш сма тра да би др жа ва тре ба ло да до не се за кон ко ји ће пре ци зи ра ти да су ова кви при ват ни објек ти ујед но и др жав ни ин те рес и да се не сми ју ру ши ти.

–Не схва тљи во је да пла ни ра ју да сру-ше је дан ври је дан ма те ри јал ни обје кат. Овај хо тел ски обје кат се у по гле ду ар-хи тек тон ске ври је до сти не мо же упо ре-ди ти са хо те ли ма Цр на Го ра и Под го ри-ца. Ме ђу тим, сва ки обје кат је аутор ско дје ло и из раз умјет ни ка и не под ли је же оцје ни ко је је зна чај ни је, а ко је је ма ње зна чај но. По за ко ну о аутор ским и срод-ним пра ви ма сва ко аутор ско дје ло је за-шти ће но и то у ма те ри јал ном по гле ду – на во ди Мар куш.

Не мо гу да схва тим да у јед ној зе мљи ко ја иде ка европ ским ин те гра ци ја ма мо же да се до зво ли да се сру ши је дан ре ла тив но но ви обје кат, на во ди ар хи-тек та.

–Ов дје је би ло мо гу ће на су сјед ним пар це ла ма уз хо тел из гра ди ти са свим дру ге са др жа је, а не ру ши ти хо тел. Др-жа ва би тре ба ло да има за кон ко јим ће би ти уре ђе но да се не до зво ља ва ру ше-ње ова квог објек та. При ват ни обје кат је исто вре ме но и дру штве ни обје кат, а дру штво не сми је да се од ри че сво јих до ба ра. Ру ше њем при ват ног објек та др жа ва гу би исто ко ли ко и при ват ник и то не би смје ло да се до зво ља ва– на во-ди Мар куш.

Маркуш: Држава да умијеша прсте

На мјесту хотела ниче стамбено-пословни комплекс

Андрија Маркуш

ИЗ КОМПАНИЈЕ ЖАРКА БУРИЋА ПОТВРЂЕНО ДА ЋЕ ДА РУШЕХОТЕЛСКИ ОБЈЕКАТ ИСПОД ЉУБОВИЋА

Гром убио 20 оваца и

јагњади

„Стара дама” се вратила кући

Граде путеве и запошљавају

недјеља, 17. јун 2018.ПодгорицомII страна

Вечерас у граду

‣дежурне службеПозив у хитним ситуацијама ................ 112Полиција ................................................ 122Ватрогасци ............................................. 123Хитна помоћ ........................................... 124Тачно вријеме ........................................ 125Телеграми .............................................. 126Сигурност на мору ................................. 129СоС број за жртве трафикинга .... 116-666

‣ информације о бројевима претплатника и CALL центарУниверзална служба за информације ........................................ 1180црногорски Телеком - Call центар .... 1500Пријава сметњи .................................12711Теленор - Call центар .......................... 1700Пријава сметњи .................................12769 м:тел - Call центар............................... 1600Пријава сметњи .................................12768радио-дифузни центар пријава сметњи .............................................................12712Telemach - Call центар ....................... 1800Пријава сметњи .................................12755орион Телеком пријава сметњи ......12777

‣сервисне службеЕлектродистрибуција ................... 633-979Водовод ......................................... 440-388Агенција за становање ................. 623-493 ..................................................067/266-663Чистоћа........................................... 625-349Погребно ........................................ 662-480Погребне услуге „Лазовић” ..067/283-991

‣поЗовитедом наде - ванбрачне мајке ........ 646-090 ..................................................069-077-023Пријава корупције ..................020-245-666Сигурна женска кућа .............069-013-321ЈУ Какарицка гора ........................ 611-847и СоС инфо о третмануболести зависности ...............0800-82-000СоС-за жене и дјецу жртве насиља ................................ 232-253СоС-за жртве насиља у породици ..............................080-111-111Временска прогноза ..............044-600-200 царинска отвор. линија .........080-081-333центар за зашт. потрош. .............. 244-170Управа за антикорупцијску иницијативу ................................... 234-396 рдццг-квар на репетиторима .... 408-021

‣апотекеКрушевац (дежурна) ..................... 241-441Апотека м.С. (нон-стоп)................ 225-444рибница .......................................... 627-739Сахат-кула ...................................... 620-273"радовић" ....................................... 238-633"Лијек"............................................. 633-767"Бона фидес" .................................. 264-497"Подгорица" .................................. 230-798"медеонфарм" ................................ 248-922"SANATHEA" ................................... 248-677Свети Лука...................................... 272-303

‣болницеКлинички центар ........................... 412-412дјечја .............................................. 412-412домоВи ЗдрАВЉА Call центар ..........................................19816

‣ветеринарске станице"монтвет" ........................................ 625-713Јавна вет. станица ......................... 645-300"Анимавет"...................................... 641-651

‣такси службе„Наш такси" ........................................19709"Ало такси" .........................................19700"Хит такси" ..........................................19705"Бум такси" .........................................19703"Лукс" ..................................................19706„ред такси” .........................................19714„Екслузив” ..........................................19721„Сити такси” .......................................19711

‣инспекцијеУправа за инспекцијске послове ........................................... 234-421Комунална инспекција ..........067-245-799Комунална полиција 067- 002 -005

‣Хотели"Костас" ........................................... 610-000"Холидеј" ........................................ 611-411"Подгорица" ................................... 402-500"Амбасадор" ................................... 272-233"Европа" .......................................... 623-444"Ловћен" ......................................... 669-201"Амбијент" ...................................... 235-535”Хотел м” ........................................ 670-111

‣редакције 481-529 481-520

радио "д" ........................................ 481-560радио "д плус" ............................... 481-570маркетинг "дана" ......................... 481-555

020

Би­о­скоп­ Си­не­плекс­ – те­ле фон за ин фор ма ци је 020 414 424КИЦ­„Будо­Томовић”­­ Ве­

лика сала, Концерт поводом 20 година музичке каријере Ида и Ане­Муратагић, у 20 сатиДворац­Петровића­ Излож­

ба њемачких фотографа Ериха­Саломона и Барбаре­КлемПерјанички­дом­ Изложба

Мирзе Дедаћа „Догађај”Музеји­и­галерије­ Изложба

Маје Ђурић „Одраз”Куслеова­ кућа­ ­ Изложба

„Беспослен” Му­зеј­Мар­ка­Ми­ља­но­ва–

Стал но отво рен. За ор га ни зо­ва не по сје те по до го во ру кон­такт те ле фон 069 616 200

Н­а конкурс за урбани­зацију Садина стигло

је 18 пројеката. Пројекти су отворени чиме је почео сис­тем вредновања. Садине се сматрају једном од најјатрак­тивнијих неизграђених лока­ција и познато је да су на том простору бројни инвеститори, функционери и познате лич­ности већ купили плацеве. У питању је дио између Толоша и Горње Горице, ради се о потпу­но неизграђеном простору које се дуго година користило као пољопривредно земљиште.

–Жи ри за оцје ну кон курс них ра до ва по јав ном кон кур су за из ра ду идеј ног ур ба ни стич ко­ар хи тек тон ског рје ше ња и Сту­ди је са пре по ру ка ма за на чин ур ба ни за ци је про сто ра Са ди не из вр шио је отва ра ње по ну да на ме ђу на род ном кон кур су и кон ста то ва но је да је сти гло 18 ра до ва. Овим је жи ри от по чео свој рад и сли је ди пре глед свих

при сти глих ра до ва и ана ли за ком плет не до ку мен та ци је, на­кон че га ће се до ни је ти ко нач на од лу ка, сход но Пра вил ни ку о на чи ну и по ступ ку спро во ђе ња јав ног кон кур са. Оче ки ва ња су да ће, и по ред обим ног по сла, жи ри у са ста ву еми нент них струч ња ка ус пје ти да до кра ја мје се ца за вр ши свој дио по­сла и нај ква ли тет ни је рје ше ње про гла си по бјед нич ким – на во­де из ПГ би роа.

Они на во де да ће на кон овог по ступ ка би ти ор га ни зо ва на из ло жба кон курс них ра до ва.

Првобитни рок за дос­тављање пројеката, према конкурсу који је расписао Главни град у сарадњи са Ми­нистарством одрживог развоја и туризма, био је 15. мај, али је продужен и трајаће још неко­лико дана.

Жири за вредновање конкур­сних радова чији је предсјед­ник Димитрије­Младеновић, а чланови Калиопа­ Дими-

тровска­Андриус, Светислав­Поповић, Рифат­Алихоџић, Биљана­Ивановић, Драгана­Ченић и Зорица­ Ракчевић изабраће најповољије рјешење.

Основни циљ конкурса је био да се одабере најквали­тетније урбанистичко­архите­конско рјешење и студије који ће служити као сигуран основ на којем ће простор Садине, површине 144 хектара, бити детаљно разрађиван детаљним урбанистичким планом, што, у складу са ПУП­ом треба да услиједи након одабира прво­

награђеног рада.У конкурсу за израду идејног

урбанистичко­архитектонског рјешења простора Садина је назначено да их Главни град посматра као урбани простор као драгоцјен локални и нацио­нални ресурс којем мора бити посвећена посебна пажња, на­рочито када се приступа дефи­нисању неизграђених урбаних зона које су као такве дуго биле саставни дио градске урбанис­тичке матрице.

– Рјешење и студија треба да прикажу Садине као реурба­

низован, виталан и садржајан дио града према принципима одрживости која ће омогућити функционисање „града у гра­ду”– писало је у конкурсу који је објављен крајем јануара.

Укупан фонд за реализацију и спровођење конкурса изно­сиће 200.000 еура. Учешће Главног града износи 50 од­сто вриједности цјелокупног поступка, односно 100.000 еура, колико је и учешће Ми­нистарства одрживог развоја и туризма.

Н.С.

ЗА идЕЈНо рЈЕШЕЊЕ УрБАНиЗАциЈЕ АТрАКТиВНог диЈЕЛА ПодгорицЕ

до краја мјесеца ће се знати побједник конкурса

На те зга ма на зе ле ној пи ја ци у ба за ру по ја ви ле су се смо кве пе тро ва че за ко је је тре ба ло из­дво ји ти од два до два и по еура. ци је не се, ка ко ка жу про дав ци, ни је су ми је ња ле у од но су на прет ход ни ви кенд.

та ко је за ки ло грам ја го да тре ба ло из дво ји ти три еура, ко ли ко ко шта и и ки ло грам тре ша ња. кај си ја се мо гла ку­пи ти за два и по еура по ки­ло гра му, док је нек та ри на 50 цен ти јеф ти ни ја и ко шта два еура по ки ло гра му. пи пун се мо же па за ри ти за еуро, док је лу бе ни ца 70 цен ти по ки­ло гра му.

ни је су се ми је ња ле ни ци­

је не по вр ћа. та ко се па ра дајз мо же ку пи ти за еуро и по по ки ло гра му, кра ста вац је еуро, ко ли ко ко шта и ки ло грам па­тли џа на, па при ке ба бу ре, али и кром пи ра. ки ло грам мла де шар га ре пе је два еура, мла дог

лу ка два и по, док се бо ра ни ја мо же ку пи ти за два еура.

ја ја се мо гу ку пи ти за 12, 13, 14 и 15 цен ти по ко ма ду, па та­ко за шкољ ку тре ба из дво ји ти од 3,60 до че ти ри и по еура.

Н.С.

цијене непромијењене у односу на претходни викенд

У пр вих де сет да на ју на услу ге отво ре ног олим пиј ског ба зе на је ко ри сти ло 1.603 гра­ђа на. Ве ћа по сје ће ност ба зе на, ка ко на во де из упра ве пред у­зе ћа, је у по сли је по днев ним ча со ви ма.

–Об зи ром на про мјен љи ве вре мен ске усло ве у овом де се­то днев ном пе ри о ду уз пра те­ће окол но сти, по сје ће ност на отво ре ним ба зе ни ма је би ла на

за до во ља ва ју ћем ни воу. За то ври је ме има ли смо ве ћу по тра­жњу за днев ним ула зни ци ма – на во де из пред у зе ћа Спорт ски објек ти.

Олим пиј ски ба зен по чео је са ра дом 1. ју на. Улаз на ба­зен за ди је те ста ро сти до пет го ди на у прат њи ро ди те ља је бес пла тан. Днев на кар та за од­ра сле ку па че из но си 2,5 еура у пр вој смје ни (од 8 до 12 са ти)

и три еура у дру гој смје ни (од 14 до 19 са ти). Цје ло днев­на ула зни ца ко шта пет еура. Мје сеч ни па кет за 30 ула за у пр вој смје ни ко шта 50 еура, а у дру гој 60. За цје ло днев но ку па ње за мје сец у обје смје­не по треб но је из дво ји ти 70 еура, док мје сеч ни па кет од 30 ула за по сат вре ме на ку па ња за осо бе са хен ди ке пом ко шта 15 еура. Лукс па кет са 30 ула за по сат ко ри шће ња ба зе на у два тер ми на ко шта 70 еура. Сва ка ула зни ца ва жи мје сец од да на ку по ви не.

Отво ре ни олим пиј ски ба зен ра ди ће сва ког да на од се дам до 12 са ти и од 14 до 19 са ти. Лукс тер мин ре зер ви сан је од 7 до 8 са ти, док је ку по ви на ка ра та мо гу ћа од 8 до 12. Па у за је од 12 до 14 са ти.

Н.С.

За Садине стигло18 пројеката

Ком па ни ја Бе ко уру чи ла је Кли нич ком цен тру Цр не Го ре ку хињ ске апа ра те и уре ђа је ко­ји ће се ко ри сти ти за при пре му здра ве хра не дје ци ко ја бо ра­ве на ли је че њу у овој уста но­ви. Из ком па ни је на во де да су роб ну до на ци ју КЦЦГ уру чи ли на ре ги о нал ној тур не ји „Је ди као шам пи он” ко ја се то ком ма ја и ју на де ша ва у зе мља ма ре ги о на.

–По но сни смо што ће мо кроз ову до на ци ју до при ни је­ти кру ци јал но ва жним ак тив­но сти ма ко је спро во ди Кли­

нич ки цен тар Цр не Го ре. На сви ма на ма је од го вор ност да ус по ста вља њем здра вих пре­храм бе них на ви ка на сва ком ко ра ку ство ри мо чвр сту осно­ву за дје цу да се хра не здра во и од ра ста ју здра ви, а уз ве ли ку по ну ду уре ђа ја са па мет ним и ко ри сним тех но ло ги ја ма ко је олак ша ва ју при пре му здра ве хра не, Бе ко по но сно по др жа­ва по ро ди це у ци је лом сви је­ту – са оп штио је Ше­ра­фе­дин Ба­ла, ко мер ци јал ни ди рек тор Бе ко Бал канс.

Н.С.

КомПАНиЈА БЕКо УрУЧиЛА доНАциЈУКЛиНиЧКом цЕНТрУ

Кухињски апарати на дар

Смоква петровачадва и по еура

НА ЗЕЛЕНоЈ ПиЈАци У БАЗАрУ

Олупине на терену

По тро ша чи из Ули це 18. јул и ди је ла Дал ма тин ске ули це сју тра ће од 8.30 до 14 са ти би ти без стру је. Са елек тро мре же од 8 до 16 са ти би ће ис кљу че ни же ље­

знич ка ста ни ца „Зе та” и Ре ги о­нал ни во до вод.

У слу ча ју ло ших вре мен ских усло ва, ка ко на во де из ЦЕ ДИС­а, ра до ви ће би ти од ло же ни. Н.С.

иСКЉУЧЕЊА СА ЕЛЕКТромрЕЖЕ

Улице без струје

Двориште зграде Бастон у Булевару Саве Ковачевића право је ругло. Иако су на­прављена два игралишта, једно служи за паркирање ау­томобила који нијесу у функ­цији. Испод коша једно, а код гола друга олупина. Лијепо је

што иза зграде има хладови­не, али не и то што је умјесто малишана да се играју корис­те возачи да се паркирају. У тако малом кварту тако пуно проблема, али и посла за разне службе. Па, на њих је ред.

А.Д.

иЗА ЗгрАдЕ БАСТоН

Олимпијски базенпосјетилa

1.603 купача

ЗА дЕСЕТ дАНА ЈУНА

недјеља, 17. јун 2018. Региони страна III

РОЖАЈЕ – Трг у Рожајама ускоро ће личити на сарајевс-ку Башчаршију, будући да су градске власти одлучиле да на тргу изграде себиљ исти као у престоници Босне и Херце-говине. Рожаје ће тако добити још један симбол града, а у склопу реконструкције плани-рано је да се угради нова лед расвјета на тргу, модерни мо-билијар и љетње баште.

Према идејном рјешењу, сунцобрани и тенде у љетњим баштама биће исте боје и обли-ка, па ће се на тај начин избјећи досадашње шаренило које не оставља утисак уређеног и сређеног градског језгра.

Предсједник рожајске општине Ејуп Нурковић ка-зао је за Радио Рожаје да је уређење трга само наставак изградње и побољшања инфра-

структуре у овом граду која је започета прије скоро четири године.

– Идејно рјешење радили су млади и стручни људи који

прате трендове у архитектури и вјешто их компонују са тра-диционалним вриједностима по којима су препознатљиви градови у којима се прожимају

и надопуњују исток и запад. То је примијењено и у идејном рјешењу за градски трг у Ро-жајама – казао је Нурковић.

Према његовим ријечима,

уже језгро града протеклих година је због пренатрпаности стамбеним и пословним објек-тима, добило неплански опис, па то није остављало пуно простора „за драстичну урба-нистичку релаксацију”.

Себиљ је заправо фонтана посебног облика на трговима, на којој по традицији се-биљџија захвата воду из корита и бесплатно напаја жедне.

Копије сарајевског себиља налазе се у Београду, Риму и Загребу. Велики број себиља се налази у Турској, нарочито Истанбулу, али и ван Турске и у многим другим државама у којима већину становника чине муслимани или су не-када припадале Османском царству. В.Ра.

ПРеДСЈеДниК оПШТине еЈУП нУРКоВиЋ нАЈАВио РеКонСТРУКЦиЈУ гРАДСКог ТРгА

И Рожаје ће имати своју Башчаршију ■ градске власти одлучиле су да на тргу изграде себиљ исти као у престоници Босне и Херцеговине, а у склопу реконструкције планирано је да се угради нова лед расвјета на тргу, модерни мобилијар и љетње баште

Компмјутерски приказ будућег изгледа трга у Рожајама

Себиљ у Рожајама

УЛЦИЊ – Смотра олдтајмера одржана је јуче у Улцињу на Пристану. Власни-ци старих аутомобила изложили су своје ријетке примјерке између првог и другог улаза на Малој плажи, а љубитељи дра-гоцјених четвороточкаша у њиховој нест-варној љепоти могли су да уживају више од два сата.

Како преноси портал Вијести, један од најстаријих олдтајмера стигао је из сусједне Албаније, чувени Газ М-20 из 1953. године.

– Произвела га је фабрика „Победа” у Ру-сији у знак побједе над фашизмом. Тако је

Стаљин наредио - казао је Дашо Драговић, предсједник Олдтајмер клуба из Улциња који је заједно са локалном Туристичком организацијом организовао манифестацију, која је била 11. смотра овог типа одржана у Улцињу.

На смотри су била 24 аутомобила из Ср-бије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Косо-ва, Албаније и Црне Горе.

– Још једна успјешна промоција нашег града. Важно је да су сви задовољни, и учес-ници и посјетиоци - истакао је директор ТО Улцињ Фуад Хаџибети.

КОЛАШИН - Активиста за заштиту и добробит животиња Данијела Вуксановић, која је и власни-ца привременог прихватилишта за непуштене псе, тврди да је неко јуче „из чисте обијести” отровао седам њених мачака. У саопштењу за јавност Вукса-новићева истиче да си мачке отроване испред њене куће у у мјесту Дријенак и да је веома забринута због тога, како каже, девијантног чина. Она се пита коме су могле да сметају мачке које никако не могу да учине било какву штету, већ су од помоћи цијелом комшилуку јер лове глодаре.

– Није ми јасно како је ико могао да уради тако нешто монструозно. Због овог догађаја треба да се сви забринемо јер ово није учинила ни комунална служба, нити неки пролазник, већ ово је учинио не-ко из наше непосредне близине. Ово сматрам као неком поруком коју је неко желио мени да упути.Ужасно је то да је неко у дворишту моје куће посу отров и отровао седам мачака - каже Вуксановићева додајући да је о овом догађају обавијестила поли-цију и поднијела кривичну пријаву против НН лица. Како каже, чисто сумња да ће полиција било шта уради како би открила починиоце јер су тако, истиче, прошле и њене претходне кривичне пријаве када су били угрожени пси у њеном прихватилишту.

– Немам наде да ће полиција ишта да уради јер нијесу досад ништа урадили ни поводом мојих десе-так и више пријава из предходног периода. У шоку сам и ово је више превршило сваку мјеру толеран-ције. Као да смо варвари а не цивилизовани људи. Не могу да схватим да некоме животиње могу да сметају, и то још мачке које неће учине апсолут-но никаву штету. Ово је заиста ужас - огорчена је Вуксановићева.

Она каже да је мачке због пријава комшија из згра-

де у Колашину преселила у кућу на Дријенку али ето ни ту није успјела да их заштити.

- Не знам докле више иде ова злоба моје околи-не. Ником ништа не радим, водим свој живот, чини хумано дјело, бринем се о напуштеним животиња-ма без икакве финансијске користи, и ево шта до-бијам за узврат од комшија. Са једне стране пријаве, пријетње, а са друге тровање животиња. Дошло је вријеме да се полиција позабави болесним тровачи-ма- поручила је Вуксановићева. Ј.Ш.

ПЛАВ – За дугогодишњу сарадњу у научном и теренс-ком раду власнику ботаничке баште „Велемун” у Брезоје-вицама код Плава, Милути-ну Мићу Прашчевићу, уру-чена је плакета поводом 70. годишњице постојања и рада Института за проучавање ље-ковитог биља др „Јосиф Пан-чић” у Београду. То високо признање, у комплексу његове баште, уручили су му дописни члан Српске академије наука и умјетности у Београду проф. др Слободан Милосављевић и директор научне службе Ин-ститута за проучавање љеко-витог биља проф. др Небојша Менковић.

Такође, нешто раније током дана, исто признање истим поводом и за исте заслуге уру-чено је и Данијелу Винцеку, власнику ботаничке баште „Дуловине” у Колашину. Том приликом др Менковић је ис-такао да са Прашчевићем и Винцеком већ неколико деце-нија свеобухватно сарађују на ботаничком, ресурсном, пла-нинарском и хемијском пољу, кад су у питању флора и њен биодиверзитет на простору плавско-гусињских Прокле-тија, Комова и шире.

– Поред Винцека и Праш-чевића, плакету су добили и Хемијски факултет у Београ-ду и Пољопривредна школа у Ваљеву, за велику помоћ и до-

принос и у нашој едукацији, када су у питању терени Црне Горе, терени ваљевских пла-нина и сви други терени, јер гдје год дођете као истражи-вач треба неко да вас дочека, да вас квалитетно спроведе и да сарађује читаво то вријеме у набавци материјала које треба подвргнути анализама –иста-као је др Менковић.

Др Милосављевић је рекао да је у Црној Гори као науч-ни радник присутан пуних 20 година, а први кога је упознао био је Винцек, а коју годину касније и Прашчевић.

– Увијек смо заједно с Мићом посјећивали Прокле-тије, јер без њега се није мог-ло ићи по тим врлетима, пошто он зна сваки камен. Посебно ћу памтити наше успоне на те вр-хове -Котлове, Колате и друге –истакао је др Милосављевић.

Прашчевић је нагласио да је веома почаствован што је до-био тако високо признање.

-У границама својих могућ-ности помогао сам људима од науке који су и те како познати, не само у својој држави, већ и шире. Чинио сам то из велике љубави и да би на неки начин презентовао свој крај, а и по-могао људима који бавећи се науком такође хоће да промо-вишу овај наш доста забачени крај у овом дијелу Црне Горе–казао је Прашчевић.

Н.В.

нА ПРиСТАнУ оДРЖАнА СМоТРА оЛДТАЈМеРА ДАниЈеЛА ВУКСАноВиЋ ПоДниЈеЛА КРиВиЧнУ ПРиЈАВУ ПРоТиВ нн ЛиЦА

Представљена 24 аутомобила

Отровано седам мачака

Једна од мртвих мачака

инСТиТУТ „ ДР ЈоСиФ ПАнЧиЋ‘‘ иЗ БеогРАДА оДАо ПРиЗнАЊе нАШиМ БоТАниЧАРиМА

Плакете Прашчевићу и Винцеку

недјеља, 17. јун 2018.РегиониIV страна

Невријеме праћено обилном кишом, јаком грмљавином и ударима вјетра прије дава да-на захватило је шире подручје општине Пљевља, а у селу Пандурица домаћину Милоју Терзићу гром је убио 20 оваца и јагњади. У разговору за „Дан” Терзић каже да је практично остао без стада јер су удар гро-ма преживјеле само три овце и јагње, а двадесет грла остало је мртво на лицу мјеста. Пре-ма ријечима Терзића, овце су се налазиле на ливади и када је киша почела да пада склониле су се испод једне смрча. Гром је ударио у стабло и овце које су се налазиле њега испод њега одмах су усмрћене.

–Била је јака олују, праћена грмљавином. Био сам у кући и оцијенио сам да је гром по-годио негдје близу. Одмах сам посумњао да није гађао у овце. Узео сам кабаницу и пошао да

обиђем стадо. Када сам стигао до вратнице на коју испуштам овце видио сам само три и ја-гње које су се буквално трес-ло од страха.Пошао сам према

оморикама које се налазе на врху ливаде и видио сам стра-вичан призор - кроз сузе при-ча Терзић појашњавајући да се ради о великој материјалној штети, али да му је ипак најжа-лије овце које су на тај начин окончале живот.

Терзић наглашава да поред оваца држи краву и бика, те да је током зиме стадо добро пазио па су поједина јагњад већ била достигла тежину од педесет килограма.

– Преко зиме сам јагњад практично питао, да би их што боље ухранио. Прије двије го-дине имао сам свега двије овце па сам од кума купио још пет и већ сам био формирао лије-

по стадо, а сада сам практично остао без њега- каже Терзић и истиче да му је посебно жао двоје јагњади, близнади која су ојагњена на Ђурђевдан и била су миљеници његове осамде-сеттрогодишње мајке.

Терзић каже да су он и ње-гова мајка остали без значај-ног прихода, те да им је осим прихода од стоке једино при-мање мајчина старачка пензија од педесет еура. Терзићево имање, чији је власник њего-ва мајка, има 25 хектара, али због велике надморске висине у Пандурици воће не успјева па се сељни углавном баве сто-чарством и продајом шуме.

– Досад нијесмо имали слу-чај да гром усмрти стоку. Не памтим ни да је било коме ту у близини на овакав начин страдала стока. Сада се ипак то десило - немоћно слијеже раменима Терзић.

О трошку локалне управе у село Пандурица послата је машина уз помоћ које је извр-шено закопавање усмрћеног стада.

– Пракса је да локална уп-рава, тамо гдје власник није у могућности да сам изврши закопавање усмрћене стоке, финансира тај дио посла - саопштено нам је из локалне управе уз појашњење да ин-спекцијске службе налажу прописно закопавање угинуле стоке. Б.Је.

неВРиЈеМе ПРиЧиниЛо ВеЛиКУ ШТеТУ ДоМАЋинСТВУ МиЛоЈА ТеРЗиЋА иЗ СеЛА ПАнДУРиЦА

Гром убио 20 оваца и јагњади

■ Прије двије године имао сам свега двије овце па сам купио још пет и форми-рао лијепо стадо, а сада сам практично остао без њега, каже Милоје Терзић

Са акције добровољног давалаштва крви

Терзић поред страдалих оваца

У оквиру редовних актив-ности на одржавању ниско-напонске мреже у селима Кошаре, Задни До, Варине, Бељковићи, Бујаци, Борова, Градина, Водно, Бјелошевина, Страхов До, Пузићи, Преари, поменута села у понедјељак, 18. јуна, неће имати електри-чне енергије у периоду од 8 до 15 сати. Како је саопштено из

Црногорског електродистри-бутивног система (ЦЕДИС-а), у истом временском периоду без електричне енергије биће и градске улице Дурмитор-ска, Бобовска и Козарачка. Из ЦЕДИС-а наглашавају да се најављени радови могу од-ложити услед лошег времена или неког другог проблема.

Б.Је.

Општинска организација Црвеног крста Пљевља и Клуб Добровољних давалаца орга-низовали су акцију добровљ-ног давалаштва крви. Акција је реализована поводом 14. јуна, Дана добровољних давалаца, а релизована је у кабинету за трансфузију крви. Учешће у акцији су узели чланови клу-бови добровољних даваоца

крви Рудника угља,Термоелек-тране, „Локални путеви” као и одређен број грађана.

– За потребе Опште болни-це у овој акцији прикупљено 14 јединица крви - саопштено је из Општинске организације Црвеног крста уз захвалност свима који су учествовали у акцији.

Б.Је.

Предсједник Општине Пљевља Мирко Ђачић и предсједник локалног парла-мента Тарик Гаџовић, по-водом празника Рамазанског Бајрама, појетили су одбор Исламске заједнице и чес-титали празник. Разговори у сједишту Исламске заједнице у Пљевљаима протекао је у срдачној атмосфери уз причу за унапређење односа.

– Искористили смо прилику да свим суграђанима исламске вјероисповјести честитамо Ра-мазански Бајрам. Желимо сви-ма њима добро здравље, срећу и успјех. Али исто тако смо искористили прилику да раз-говарамо о нашим стандард-ним и редовним пословима на релацији Општина - Исламска заједница - казао је Ђачић.

Б.Је.

Сеоски путеви на подручју општине Пљевља су у изузетно лошем стању али је ипак тен-дер за њихово асфалтирање по трећи пут повучен из проце-дуре јер, Црнагорапут, једини заинтерсовани извођач радова, тражи већа средства од оних који је за овај посао опредије-лила локална управа.

Из Општине Пљевља појашњавају да се на први јавни позив јавио само један извођач, и то „Црнагорапут”. Општина је за предвиђене ра-дове понудила 300.000 еура, а Црнагорапут је за асфалтирање шест километара сеоских пу-тева тражила 407.000 еура па је поступак обустављен. Општина је расписала други јавни позив али се на њега нико није јавио. Услиједило је треће расписивање тендера, али је „Црнагорапут” опет би-ла једина заинтересована, по-нудивши исти износ. Како је општинска управа понудила 350 хиљада еура, поступак је опет обустављен.

– Достављене понуде су има-ле већу вриједност радова не-го што је јавним огласом била процијењена њихова вријед-ност- каже секретар за кому-налне послове, путеве и воде Зоран Чоловић и појашњава да слиједи ново расписивање тендера за асфалтирање око шест километара сеоских пу-тева.Тих шест километара је

распоређено на око двадесет праваца. Највише ће бити ас-фалтирано према Бобову, око 500 метара, док ће се на број-ним локацијама асфалтирати свега по 200 метара сеоских путева. Такав начин асфалти-рања подиже цијену, па је то разлог због чега и нема мно-го заинтересованих извођача радова и што „Црнагорапут” тражи 407.000 еура.

Грађани Пљеваља тврде да је и у овом случају политика умијешала прсте и да је ДПС власт пред изборе обећала ас-фалтирање путева на дваде-сет праваца и да се сада тога држи. У локалној управи од-бацује као нетачне, шпекула-ције да се путеви асфалтирају по политичкој припадности и по основу предизборних обећања.Чоловић тврди да се доста успјешно ради на санирању макадамских пу-тева и да је локално преду-зеће задужено за те послове многе правце већ завршило. Он каже да су макадамски путеви санирани у подручју Левер Таре, Ђурђевића Таре, Премћана и да се сада иде према Косаници.

– Нажалост, киша која пада готово свакодневно негативно се одржава на стање макадам-ских путева које разносе и уништавају бујице, па је најко-рисније да се асфалтирају - ка-же Чоловић. Б.Је.

УСЛеД РАДоВА МА ниСКонАПонСКоЈ МРеЖи, У ПонеДЈеЉАК

оПШТинСКА оРгАниЗАЦиЈА ЦРВеног КРСТА оРгАниЗоВАЛА АКЦиЈУ

МиРКо ЂАЧиЋ и ТАРиК гАЏоВиЋ ПоСЈеТиЛи оДБоР иСЛАМСКе ЗАЈеДниЦе

ТенДеР ЗА АСФАЛТиРАЊе ШеСТ КиЛоМеТАРА СеоСКиХ ПУТеВА По ТРеЋи

ПУТ ПоВУЧен иЗ ПРоЦеДУРе

Без струје више села

Прикупљено 14 јединица крви

Честитали Бајрам

Разговори о унапређењу сарадње

Уништени сеоски путеви чекају нови асфалт

иначе, протеклих дана на подручју општине Пљевља влада-ло је велико невријеме које се смјењивало са наглима порас-тима темпертуре ваздуха. Средином седмице иста температура ваздуха, од 32 степена Целзијусове скале, измјерена је у Под-горици и Пљевљима, али два- три сата касније ово подручје је захватила обилна киша праћена јаком грмљавином.

гром је тада гађао и у брезе у дворишту гимназије „Танасије Пејатовић“. на брезама нема великог оштећења, али је удар грома у ужем дјелу града озбиљно узмерио ста-новнике улица Бошка Бухе и Тршове.

Страдала брезе у дворишту Гимназије „Танасије Пејатовић“

Црнагорапут тражи

407.000 еура

недјеља, 17. јун 2018. Региони страна V

ПЛУЖИНЕ- Пут према плужинским селима Горња и Доња Брезна неће бити бло-киран сјутра, како су мјешта-ни најавили, већ у сриједу, 20. јуна, а одлагање је услиједило због упозорења полиције да то могу учини пет дана на-кон пријављивања протеста. Разлог обуставе саобраћаја на поменутој дионици, појас-нили су мјештани, је бахатост Црногорског електродист-рибутивног система (ЦГЕС) који приликом градње дале-ковода Ластва-Чево-Пљевља, бесправно уништава њихова имања и приступни пут. За по-моћ мјештани су се обратили председнику Црне Горе и пре-мијеру, Милу Ђукановићу и Душку Марковићу којима су у допису детаљно објаснили разлоге њиховог револта.

- Становници Мјесне зајед-нице Брезна угрожени су неадекватним коришћењем инфраструктуре коју су гра-дили из самодоприноса и на сопственој земљи деценијама уназад. Одређена правна лица која су изводила радове теш-ким машинама нарушили су путну инфраструктуру чиме су оштетили мјештане села који су директни корисници пута, а да при том нијесу по-казали ни минимум разумије-

вања да доведу пут макар у приближно првобитно стање. У селу имамо и домаћинства која се озбиљно баве туризмом и пољопривредом, а којима је оваквим стањем пута униште-на егзистенција и нијесу у мо-гућности да плаћају обавезе према држави и својим рад-ницима - навели су мјештани који су се обратили и директо-ру ЦГЕС-а Драгану Кујовићу.

Од компаније они захтије-вају да им надомјесте ште-ту направљену на њиховим имањима, да у потпуности са-нирају приступни пут селима или да изграде нови, те да ин-вестирају у водоснабдијевање пивских села, како би макар дјелимично надомјестили ште-ту коју су градњом далековода направили том крају.

Проблеми са ЦГЕС-ом поче-ли су прије неколико година, а мјештани тврде да им је ком-панија бесправно на имањи-ма сјекла шуму и присвајала и девастирала њихове парце. Мјештани ће се у сриједу окупити на путу код пилане, а блокаду ће организовати се-дам дана у термину од седам до 17 часова када неће дозво-лити пролазак представници-ма ЦГЕС-а и механизацији извођача радова.

Б.Б.

У Бр

езни

ма и

згра

дња

дале

ково

да и

зазв

ала

проб

леме

ХЕРЦЕГ НОВИ – Општи-на Херцег Нови ревидирала је План јавних набавки за 2018. годину, који је донесен 27. де-цембра прошле године, а који је вриједан 3.770.700 еура.

План садржи 44 ставке, расподијељене у три области, план набавки за робу, радове и услуге, које ће бити финанси-ране из општинског буџета.

У односу на прву верзију плана, направљена је само једна измјена, којом су ино-вативни садржаји за Канли кулу, вриједни 180.000 еура из категорије „робе” пребачени у категорију „услуге”.

Најобимнији и финансијски навриједнији је план набав-ки за радове, који износи 2.805.000 еура и који садржи 17 ставки.

Он, између осталог, подразу-мијева, реконструкцију Њего-шеве улице у износу 500.000 еура, реконструкцију и сана-цију локалне и путне мреже и комуналне инфраструктуре у висини 300.000 еура, учешће у изградњи Аутобуске станице у износу од 400.000 еура, рекон-струкцију куће Ива Андрића у висини 100.000 еура, ин-фраструктурно опремање МЗ Кумбор и Ђеновићи у износу 300.000 еура, издатке за из-градњу и постављање спомен -обиљежја у висини 50.000 еу-ра, издатке за изградњу капела

50.000 еура, као и за изградњу пјешачке стазе од Бијеле до Ка-менара у висини 50.000 еура.

Ту су и изградња тротоара дуж Јадранске магистрале од 100.000 еура, изградња кружног тока и фонтане код „Новљанке” - 70.000 еура, ре-конструкција платоа код спо-меника краљу Твртку I у из-носу од 80.000 еура, уређење видиковаца (Њивице, Лушти-ца, Камено) у висини 50.000 еура, изградња спортских те-рена, отворених вјежбалишта и дјечјих игралишта у износу 100.000 еура, санација степе-

ништа од 50.000 еура, рекон-струкција аутобуских стаја-лишта у висини 50.000 еура, те непредвиђени издаци за радове у износу 200.000 еура.

План јавних набавки за ус-луге вриједан је 710.800 еура, а обухвата 17 ставки. Између осталог, обухвата иновативне садржаје за Канли кулу од 180.000 еура, израду план-ске документације у висини 50.000 еура, израду пројект-не документације у износу 100.000 еура, израду пројектне документације за путну и во-доводну мрежу на Луштици у

висини 100.000 еура, као и не-предвиђене издатке за услуге у износу од 100.000 еура.

Планом набавки за робе предвиђено је осам ставки, за које је опредијељено 254.900 еура. За набавку уџбеника за ђаке процијењена вриједност набавке је 51.000 еура, терен-ско возило за потребе Агенције за развој и заштиту Орјена фи-нансираће се са 10.000 еура, а непредвиђени издаци за робу (канцеларијска опрема и слич-но) износе 100.000 еура, наво-ди се у документу.

К.М.

оПШТинА ХеРЦег ноВи РеВиДиРАЛА ПЛАн ЈАВниХ нАБАВКи

Највише пара за путеве ■ План јавних набавки за услуге вриједан је 710.800 еура, обухвата 17 ставки, између

осталог, иновативне садржаје за Канли кулу у износу од 18.000 еура, израду пројектне документације за путну и водоводну мрежу на Луштици у висини 100.000 еура, као и не-предвиђене издатке за услуге у износу од 100.000 еура

Зграда општине Херцег нови

БИЈЕЛО ПОЉЕ – Општин-ска организација Црвеног крста и ЛСД Каритиес на-стављају успјешну сарадњу. Представници ове хумани-тарне организације боравили су у дводневној посјети бје-лопољској организацији гдје су договорени детаљи око бу-дуће сарадње и пројеката који могу заједнички да реализују, Координатор у Општинској организацији Црвеног крста Машан Живковић каже да су тим поводом са гостима из ЛСД Каритиес посјетили два специјална одјељења за дјецу са посебним потребама у ОШ „Душан Кораћ”.

– Представници ове хума-нитарне организације из Сје-дињених Америчких Држава упознали су се са начином ра-да, циљевима и свим оним што недостаје овим одјељењима да би дјеца што боље пратила на-ставу, те да би наставницима рад био олакшан. Директори-ца школе Фатима Меховић представнике ЛДС Каритиеса

упознала је са процесом рада и свим оним што недостаје како би тај процес био што квалитетнији, како би дјеца на што лакши и квалитет-нији начин пратила наставу. Представници ове хумани-тарна организација из САД истакли су да ће покушати да обезбиједи потребна учи-ла за ова два одјељења - каже Живковић и наглашава да су у питању интреактивна табла, дидактички материјал на бази Монесори, звучне едукативне играчке, материјал за тактилну перцепцију, средства за опис-мењавање на Брајевом писму, рачунари и потребна опрема, звучни лоптоп, Ксафа апарат, логопедске сонде итд...

– У сталној комуникацији смо са хуманистима из ЛДС Каритиес који су изразили жељу да помогну, тако да се надамо да ће до реализације овог пројекта доћи већ током следећег мјесеца- каже Живко-вић.

М.Н.

ПРеДСТАВниЦи ЛСД КАРиТиеСА оБеЋАЛи ПоМоЋ оШ „ДУШАн КоРАЋ”

Директорица школе у разго-вору са представницима ЛСД

Каритиес

Стижу неопходна учила

БАР – Дјечји фолклорни ансамбл КУД-а „Јединство” учествовао је на престижном традиционалном „Џивџан фесту” који се одржава у Врњачкој Бањи. Представио се ансамбл узраста од седам до 15 година, и приказао тра-диционалне игре и пјесме из Црне Горе и Спича, те измамио громогласне аплаузе. На овом фестивалу, поред „Јединства”, било је још 14 дјечијих ансам-бала из Европе, што додатно

говори о озбиљности органи-зације.

Руководилац Дјечијег фол-клорног ансамбла КУД-а „Је-динство” Игор Мандић изра-зио је захвалност родитељима који су подржали одлазак на турнеју, и казао да су дјеца има-ла прилику да упознају град и његову културу. У слободном времену уживали су у приро-ди, а у повратку обишли су и Краљево.

Д.С.

најмлађи фолклораши КУД-а Јединство

Мило и Душко да их заштите

од ЦГЕС-а

ДЈеЧЈи ФоЛКЛоРни АнСАМБЛ КУД-а „ЈеДинСТВо” УЧеСТВоВАо нА ФеСТиВАЛУ У ВРЊАЧКоЈ БАЊи

Представили се на Џивџан фесту

БИЈЕЛО ПОЉЕ – Основ-на школа „Крсто Радојевић” из мјесног центра Томашево културно-умјетничким про-грамом, који су извели уче-ници и њихови наставници,

као и уручивањем награда најуспјешнијим ђацима, про-славила је свој 106. рођендан. Поздрављајући ђаке, наставно особље али и бројне госте, на свечаности одржаној у фи-султурној сали, директорица Милева Кораћ је казала да се опраштају од још једна генера-ција полуматураната.

– Ове школске године у школским клупама имали смо 119 ученика. Поред матичне школе у Томашеву, имамо и подручна одјељења у Чокр-лијама, Лијесци, Потрку и Со-колцу- истакла је Кораћ.

У деветом разреду било је 14 ученика чији је разредни сатрјешина био Радисав Ме-дојевић. Два ученика су са одличним успјехом завршила основно образовање, девет са

врлодобрим и три са добрим успјехом. За ђака генерације проглашена је Маријана Кр-говић.

Учитељ Милован Фур-тула, који је задужен за кул-турне активности, истакао је да је у културно-умјетничком програму учествовао школски фолклорни састав, који води наставница Ивана Цвијовић.

Наступио је и млађани гус-лар Александар Зејак, а Ја-на Шћепановић је отпјевала неколико изворних народни пјесама.

М.Н.

оШ „КРСТо РАДоЈеВиЋ” иЗ ТоМАШеВА ПРоСЛАВиЛА 106. РоЂенДАн

Маријана Крговић ђак генерације

Са свечаности поводом Дана школе у Томашеву

БЛоКАДА У БРеЗнАМА оДЛоЖенА ЗА СРиЈеДУ, МЈеШАТни ПиСАЛи

ПРеДСЈеДниКУ и ПРеМиЈеРУ

недјеља, 17. јун 2018.РегиониVI страна

БАР – Поводом краја школ-ске године у Основној школи „Јован Томашевић” у Вирпазару одржанa је свечаност на којој су најбољим ђацима уручена при-знања „Луча”, награда за ђака генерације и дочекани будући прваци. Директор школе Миод-раг Шћепановић је нагласио да школа у Вирпазару броји 82 ђака, од којих је у овој школској години полуматуру прославило девет ученика, а уписано седам првака. Дипломом „Луча” на-грађени су ученици: Ана Игу-мановић, Анастасија Јоличић и Драган Петрановић који је проглашен за ђака генерације.Будућим првацима директор школе је додијелио и пригодне поклоне пожељевши да буду вриједни и марљиви ученици.

У културно-забавном програ-му наступули су кантаутор Ма-ринко Павићевић у ученици школе који су чланови КУД-а „Румија” чији је кореограф Дра-жен Каљевић.

Павићевић је овом приликом школској библиотеци ОШ „Јо-ван Томашевић” поклонио зна-чајан број књига из своје кућне библиотеке. Исто је учинила и Милица Паповић, предсјед-ница Књижевног клуба „Море Тиват”.

Обогаћивању школске библи-отеке придружио се и директор школе Миодраг Шћепановић који је из своје кућне библи-отеке поклонио 50 књига које ће ученицима бити од великог значаја за њихов будући рад и даље школовање.

КРАЈ ШКоЛСКе гоДине СВеЧАно оБиЉеЖен У оШ „ЈоВАн ТоМАШеВиЋ“ У ВиРПАЗАРУ

Са свечаносту у оШ „Јован Томашевић“

ТИВАТ – На платоу испред Збирке поморског наслеђа одр-жан је свечани коктел поводом поставке моторне баркасе БМ 58 „Барбара”, која је постала један од експоната на у близи-ни подморница „Херој” и ди-верзантске подморнице „Уна”.

„Барбара” је припадала нека-дашњем Морнаричко-технич-ком ремонтном заводу „Сава Ковачевић” и од 1951. године, деценијама које су слиједиле, превозила раднике и грађане дуж обала залива Боке, на ли-нији од Рисна до Тивта.

Многи су њоме путовали у школу, на занат или посао.Ре-конструкцију бокељске „старе даме“ обавило је предузеће „Навар“, а копненим путем превезена је до уређене повр-шине у Порто Монтенегру гдје ће стално бити изложена. Овом приликом отворена је и изложба старих фотографија „Бока - тврђава и база”, аутора Дражена Јовановића која је постављена у Збирци помор-ског наслеђа.

Коктелу су присуствовали директор компаније Порто Монтенегро Дејвид Маргасан са сарадницима, предсједница Општине Тиват Снежана Ма-тијевић, бивши радници Ар-сенала које је „Барбара” некад превозила.

Матијевићева је честитала Збирци поморског наслеђа на великом труду и преданости да оваквим и сличним изложбама побуди интересовање јавности за војну и индустријску исто-рију града.

– Данас нас је окупила „Бар-бара”, бродић који на један оригиналан и изузетан начин репрезентује историју Тивта и Боке. Ова „стара дама” је својеврсни индустријски спо-меник свједок једног времена и живљења. Управо зато она да-нас постаје један од најатрак-тивнијих експоната Збирке

поморског наслеђа како би прошлост и дух једног време-на својом појавом преносила свим будућим генерацијама. Ово последње Барбарино пу-товање трајало је готово де-ценију - истакла је Матијевић додајући да је локална управа у реконструкцију и конзервацију баркасе уложила 17.000 еура а затим још 10.000 еура за транс-порт до њене нове локације у Порто Монтенегру.

– Већи део свог радног вијека „Барбара” је провела служећи запосленима, дјеци, свим грађанима. Био је то тада једини и најбржи пут за обављање свих свакодневних обавеза. Надам се да ће у свом старом-новом дому заслуже-но одмарати пружајући сви-ма нама и гостима једну нову вриједност не ону употреб-ну али свакако едукативну и емоционалну. Да чувамо од од заборава оно што смо би-ли, чувамо наше дјетињство и све што вриједи за генерације које долазе - рекла је Матије-вићева захваљујући се Бранку

Зградићу, власнику бродогра-дилишта „Навар” у Бонићима које је обавили реконструкцију „Барбаре“.

- Ако постоји неки брод који може да буде симбол свега онога што се овде дешавало овдје у задњих 130 година то је сигурно „Барбара”. Пјесник би рекао: „Прова старога кова, крма што ситно се дрма, спора

ко корњача, брза ко кобра, а ни један брод брод није јој род“. „Барбара је деценијама прево-зила раднике Арснела, ђаке, све становнике Боке которске на посао и у школу. Драго ми је што су овдје са нама и неки од тих људи који су добар дио свог живота провели заједно са „Барбаром”. Она је практично најстарији брод на овом нашем простору, направљена дваде-сетих година прошлог вијека. Брод предивних линија. Прича је да је уствари то дипломски рад студената бродоградње у Хамбургу али у ствари он је био и остао дио историје Боке. Барбара је коначно до-шла кући. Овом приликом бих изразио захвалност општини Тиват на сарадњи и разумије-вању и изразио би жељу да ћемо бар у неком наредном периоду „Барбару” оспособи-ти да се може у њу ући и да је можемо показати посјетиоци-ма - рекао је координатор Збир-ке поморског насЛеђа, Дражен Јовановић.

Угодно и емотивно вече ис-пред Збирке поморског наслеђа водила је пи- ар координатор Порто Монтенегра Кристина Шканата. Ж.К.

СВеЧАни КоКТеЛ ПоВоДоМ иЗЛАгАЊА БРоДА „БАРБАРА“ У ПоРТо МонТенегРУ

■ ово последње „Барбарино” путовање трајало је готово деценију - истакла је Снежана Матијевић додајући да је локал-на управа у реконструкцију и конзервацију баркасе уложила 17.000 еура а затим још 10.000 еура за транспорт до њене нове ло-кације у Порто Монтенегру„Барбара“ испред Збирке поморског наслеђа

Коктел у част брода „Барбара“

Члан борда директора Порто Монтенегра Предраг Лековић је рекао да се стара бокељска дама „Барбара“ при-дружила вриједним артефактима Збирке поморског наслеђа и подморницама чиме вјероватно ниједна свјетска марина за супер јахте не може да се похвали.

- они су вриједна поставка која свједочи богатој индустријској и поморској историји овога краја и представљају један омаж некадашњем Арсеналу. Кроз пројекат који ради настојима да валоризујемо ову историју али такође и у синергији са локалном заједницом креира или нови пројекат који је пројекат свих становника Тивта и заједнички стварамо један град будућности. Задовољство је кад у разговору чујем од својих колега и од пријатеља из Тивта како су њихови очеви и дједови долазили на посао и некада путовали Барбаром из разних бокељских мјеста како би стигли на вријеме на свој посао. Још веће задовољство је када знам да данас на овом мјесту градимо један нови град - рекао је Лековић.

Вриједна поставка која свједочи о богатој поморској историји

„Стара дама” се вратила кући

КОТОР – Дом здравља Ко-тор омогућио је поморцима да здравствену способност осим у здравственој станици у Ра-дановићима, утврђују и у цен-тралној згради Дома здравља. Поред др Гордане Поповић, која већ годинама овај посао обавља у Радановићима, здрав-ствену способност помораца у

Дому здравља Котор утврђи-ваће и др Нада Божовић.

– На овај начин, Дом здравља Котор је омогућио поморцима да једноставније и брже до-бију мишљење љекара које им је неопходно за обављање посла- саопштила је Служба за односе с јавношћу Дома здравља Котор.

ЗА УТВРЂиВАЊе ЗДРАВСТВене СПоСоБноСТи ПоМоРАЦА У ДоМУ ЗДРАВЉА КоТоР

Мишљење дају два љекара

БАР - Ученици и професори средње Економско-угоститељске школе из Бара били су гости Удружења бораца НОР-а и антифашиста које је за њих организо-вало крстарење по Скадарском језеру. Предсједник Удружења бораца Ђуро Марковић испред споменика палим Црмничанима у НОР-у подсјетио је средњошколце на Тринаестојулски уста-нак, који је почео управо на Вирпазару, као и на прву жртву устанка Ђока М. Лековића. Срдњошколци су обишли Грможур, Старчеву Горицу, видјели Му-рићку плажу, као и острва Морачник и Бешка. По повратку у Вирпазар обишли су и Бесац, утврђење саграђено у 15. вијеку, које је санирано и конзервирано прије двије године.

Крстарење је организовано у оквиру програма рада Удружења бораца НОР- а и антифашиста и успостављања сарадње са овом образовном установом. Д.С.

УЧениЦи и ПРоФеСоРи еКоноМСКо- УгоСТиТеЉСКе ШКоЛе иЗ БАРА БиЛи гоСТи УДРУЖеЊА БоРАЦА и АнТиФАШиСТА

Крстарење Скадарским језером

Срeдњошколци испред спомен-обиљежја Црмничанима палим у ноР-у

БИЈЕЛО ПОЉЕ-Пројекат под називом „Јачање капацитета особа са инвалидитем”, чији је носилац Удружење особа са ин-валидитетом „Елипса”, а пројект-ни партнери НВО Центар за пре-дузетништво НГО „Ентерприсе”, започео је састанком у Градској читаоници. Учесници пројекат биће особе са физичким инвали-дитетом које могу да сасвим про-фесионално обављају послове на отвореном тржишту.

– Циљна група су незапосле-не ОСИ из Бијелог Поља са фи-зичким инвалидитетом најмање трећег степена стручности, од-носно особе са физичким инва-лидитетом, које су релативно ин-телектуално јако употребљиведа се укључе на тржиште рада-казао је координатор пројекта Рафет Мулић додајући да треба кроз више обука оспособити учеснике пројекта како би они могли ради-ти на најбољи могући начин.

-Радиће се на мотивацији и припреми за рад, одређеном ди-намиком. У прва три мјесеца ће се радити на капмањи подизања свијести о могућностима осо-

ба са инвалидитетом. Биће ту учешћа у радио емисијама, биће организована панекл дискусија, кад ће се вршити и селекција ли-ца која требају да буду укључена у пројекат- у име НВО Центар за предузетништво саоштио је Го-ран Јоксимовић.

Он је нагласио да ће пројектом бити обухваћено шест особа са инвалидитетом, што је прва фа-за пројекта, након чега ће се број смањити на четири, које ће бити радно ангажоване.

Како је наглашно, општи циљ пројекат је повећање стручних и радних квалификација лица са инвалидитетом, као и њихо-во брже укључивање у радне и друштвене процесе.Учесници пројекта ће кроз низ планираних активности и спроведених обука бити у ситуацији да стекну нео-пходан ниво компетенција, знање и практична искуства у области-ма које обезбеђују запослење код послодавца, другог правног лица или започињања сопственог биз-ниса који ће имати претпоставке одрживости.

М.Н.

Нагрaде најбољима, поклони првацима

ПРоЈеКАТ УДРУЖеЊА „еЛиПСА”

Обука за шест ОСИ

недјеља, 17. јун 2018. Региони страна VII

БЕРАНЕ – Из компаније „Хидроенергија Монтенегро” д.о.о., која је на Шекуларској ријеци саградила четири хи-дроелектране, истакли су да активно раде на унапређењу квалитета живота локалне заједнице на чијој територији реализују енергетске пројекте. Њихова реакција је услиједила након што су мјештани шеку-ларских села годинама упо-

зоравали да држава не води рачуна о интересима локалног становништва с чијег се под-ручја немилице раубују при-родни ресурси. Из поменуте компаније тврде да је у народу створена погрешна слика о мо-

гућностима инвеститора који производе електричну енер-гију на Шекуларској ријеци.

– У складу са својим мо-гућностима, константно се трудимо да унаприједимо ква-литет живота на локацијама наших објеката, што понекад изгледа недовољно локалном становништву. Како је наша дјелатност иницијално пред-стављена као високопрофитна,

потпуно нам је јасно и зашто су очекивања локалне управе и мјештана често нереална. Сви заједно треба да схватимо да „Хидроенергија” управља овим објектима још 25 година, а да ће након тога они прећи у

власништво државе и постати друштвена имовина. Такође, у медијима се неријетко комен-таришу приходи власника об-новљивих извора енергије, не осврћући се на појединачну структуру укупног финанси-рања инвестиција, оперативне трошкове и обавезе према др-жави, што и доводи до ства-рања нереалне слике о нашој делатности- казао је Ранко Радовић, извршни директор „Хидронергије Монтенегро”.

Он је нагласио да је њего-ва компанија уложила доста новца у циљу рјешавања ви-талних проблема локалног становништва.

– Значајним новчаним и оперативним учешћем у реа-лизацији измјештања локалне водоводне инфраструктуре, помоћи приликом санације поплава из новембра 2016. године, оспособљавањем и побољшањем постојеће путне инфраструктуре, набавком во-зила за превоз ученика, финан-сирањем локалних спортских друштава и многим другим видовима помоћи локалној управи и грађанима сматрамо да представљамо и више него одговорног инвеститора на те-риторији беранске општине – навео је Радовић.

Истакао је да је важно да мјештани Шекулара знају да поменута компанија редовно

измирује своје обавезе према локалној и државној управи.

– Редовним измиривањем финансијских обавеза прис-теклих из самих концесионих уговора, прописаних пореза на непокретностима и накна-да према држави и локалној управи, сматрамо да значајно утичемо на повећање прихо-да локалне и државне управе. Зато ако узмемо у обзир и све позитивне примјере из односа мјештана Шекулара и Хидро-енергије Монтенегро, може се закључити да локална заједни-ца напокон почиње да осјећа опипљиве бенефите дугороч-них инвестиција у производне капацитете из области енерге-тике – закључио је Радовић.

Из Савјета мјесне заједнице Шекулар јуче су истакли да су у последње вријеме, послије бројних перипетија, по питању одређених захтјева, успоста-вили доста коректне односе са компанијом „Хидроенергија Монтенегро” д.о.о. и да такав примјер треба да слиједи и Влада Црне Горе.

– Ни ја, ни већина мјештана Шекулара нијесмо задовољни начином како се са овог прос-тора искоришћавају природни потенцијали. Тим прије, јер је држава смислила концепт по ком се раубовањем наших вриједности појединци бога-те, док мјештани из дана у дан у све већем броју напуштају огњишта. Ми смо огорчени што нас нико ништа није питао при-ликом изградњи електрана на Шекуларској ријеци. Да су нас питали, трудили бисмо се да све буде другачије. Но, по оној народној, „свршеном послу ма-не нама”. Зато смо покушали да успоставимо што боље односе са „Хидроенергијом” како бис-мо одговорили нараслим про-блемима. Морам да признам да је у том правцу урађено низ позитивних ствари. Не можемо се пожалити да је ова фирма одбила нити један од реалних захтјева мјештана наших села. Међутим, ми нијесмо задовољ-ни како се држава односи према нашим захтјевима, јер Шеку-лар данас представља, можда, најнеразвијеније подручје у читавој Црној Гори - наводи предсједник Савјета мјесне заједнице Шекулар Веско Да-видовић. Д.Ј.

иЗ КоМПАниЈе „ХиДРоенеРгиЈА МонТенегРо” ТВРДе ДА ДАЈУ МАКСиМАЛАн ДоПРиноС ПоБоЉШАЊУ УСЛоВА ЖиВоТА У ШеКУЛАРУ

Граде путеве и запошљавају ■ У складу са својим могућностима, константно се трудимо да унаприједимо квалитет живота на локацијама наших објеката, што понекад изгледа недовољно локалном становништву. Како је наша дјелатност иницијално представљена као висо-копрофитна, потпуно нам је јасно и зашто су очекивања локалне управе и мјештана често нереална, каже Ранко Радовић

■ огорчени смо што нас нико ништа није питао приликом изградње електрана на Шекуларској ријеци. Да су нас питали, тру-дили бисмо се да све буде другачије. но, по оној народној, „свршеном послу мане нама”. Зато смо покушали да успостави-мо што боље односе са „Хидроенергијом” како бисмо одговорили нараслим проблемима, истиче Веско Давидовић

електрана у Шекулару

Ранко Радовић

ПЛАВ -Поводом за-вршетка школске године ученици ОШ „Хајро Шах-мановић“ у Плаву -музич-ко-драмска секција и њихо-ви ментори Ален Чекић, Сабина Мусић и Сајма Фератовић, припремили су и извели представу „Љу-бав у седмом краљевству“. Костими и сценографија за представу израђени су од рециклираног материјала, како би ученици дали до-принос очувању природе у оквиру НП „Проклетије”.

Уручене су захвалнице

Алмиру Дрешковићу, приватном предузетнику, који је новчаном дона-цијом, као и донирањем елоксир врата, помогао у реализацији предузет-ничког пројекта ученика приликом израде просто-рије Клуба ученика, затим Фаруку Тоскићу и Томис-лаву Тору Џудовићу, који је донирао столове за исту просторију. Захвалница је приликом уручена и дирек-тору Центра за културу Су-лејману Сеју Шабовићу, који је за потребе реализа-

ције ове представе уступио просторије као и техничко особље, а годинама излази у сусрет за сличне потребе.

Госте, наставнике и уче-нике поздравио је директор школе мр Игор Вуканић.

-Захваљујем свима који су пружили помоћ и подрш-ку у реализацији представе, а ученицима желим угодан љетњи распуст. Нећу гово-рити о новчаним донација-ма појединачно, јер су нама све оне једнако важне –ка-зао је мр Вуканић.

Н.В.

УЧениЦи оШ „ХАЈРо ШАХМАноВиЋ” иЗ ПЛАВА ПРеДСТАВоМ иСПРАТиЛи ШКоЛСКУ гоДинУ

Љубав у седмом краљевству

Мјештани шекуларских села истичу да је посебно дискута-билно то што се потрошачи с овог подручја суочавају са не-уредним снабдијевањем струјом, иако су на њиховој ријеци инсталирабне четири хидроелектране. истакли су да се ни-сконапонске мреже на подручју шекуларских села налазе у лошем стању и да би држава на посебан начин морала да обавеже електропривреду да у овој области уведу више ре-да. Казали су да њихова домаћинства често остају без струје и да им то причињава озбиљне проблеме.

-очито је да се недовољно пажње поклања одржавању електромреже у Шекулару. о томе свједочи и податак да поједини стубови датирају још из „Титовог доба“, због чега имамо честе испаде на електроводовима. Уз то, у појединим домаћинствима због ниског напона ни фрижидер не може да ради. Све се то дешава откако у Шекулару раде четири хи-дроелектране. испада да мјештани код толике струје која се производи у Шекулару живе у мраку. Власници електрана кажу да они немају техничко рјешење за овај проблем. Ако они немају онда држава мора да га изнађе и да нам омогући да имамо уредно електроснадбијевање – навели су мјештани.

Давидовић је казао је да га радује што је значајан број људи из шекуларских села пронашао запослење на помену-тим електранама.

-Тачно је да је скоро двадесетак радника пронашло по-сао на енергетским постројењима инсталираним у нашем селу. У разговору са пријатељима који раде у електранама, закључио сам да су задовољни условима које им нуди ова фирма. Тачно је и то да је ова компанија урадила доста на поправци и асфалтирању локалних путева. Што се тиче во-де у кориту Шекуларске ријеке, ‘’Хидроенергија’’ је угради-ла најмодернију опрему за мјерење протока, и примјећујем да ријеке нема једино у случају кад потпуно пресуши. Све то даје наду да ће сви релевантни чиниоци у наредном периоду урадити све да се у Шекулару стварају бољи услови за жи-вот-поручио је Давидовић.

Електране имају, струју немају

Давидовић: Урадили су достаВеско Давидовић

недјеља, 17. јун 2018.VIII страна Региони ● МАРКеТинг

ХЕРЦЕГ НОВИ – Пред почетак туристичке сезоне, Секретаријат за комуналне дјелатности, екологију и енер-гетски ефикасност промовисао је новоуређене пјешачке стазе на Луштици.

Ријеч је о пројекту који су реализовале општине Херцег Нови и Тиват, а маркирање су обавили чланови Планинарског клуба „Субра“. све активности су кофинансиране кроз проје-кат „Развој нискокарбонског туризма у Црној Гори” Канце-ларије Уједињених нација за развој у Подгорици.

Осим што су на овај начин оживљене старе сеоске стазе које су спајале луштичке засе-оке, стазе ће бити значајне и у сезони повећане опасности од пожара истакла је Данијела Влаовић, руководилац одсјека за екологију у Секретаријату за комуналне дјелатности.

–На основу Закона о пла-нинским стазама, слиједи упис ових стаза у регистар, а затим и избор домаћина стазе, који може бити планинарски или спортски клуб. Најбитније је одржавати стазе и надамо се да ћемо и даље сарађивати са ПК „Субра”, који нам увјек излази у сусрет, казала је Влаовићева.

Протеклих година, како је ка-зао Душко Аврамовић, пред-сједник ПК ‚‘Субра‘‘, уређено је педесетак километара стаза на Луштици, а циљ је да се у цјелости обнови стара мрежа стаза коју су уређивали мјешта-ни, а давно градила аустроугар-ска војска.

–Уређене су стазе од Роса до Обосника, Пристана до Забрђа, крак стазе од Жањица до Тића и Мркова и дио стазе од старе Циглане до тврђаве Грабовац, од Грабовца до Плавих хоризо-ната. Ријеч је о великој мрежи која омогућава туристима да

виде и обиђу Луштицу. Ва-жније од уређења пјешачких стаза јесте договор херцегнов-ске и тиватске општине о њи-ховом одржавању јер би била штета да оне поново зарасту, казао је Аврамовић.

Домаћин на Луштици био је

Јовица Мориц, једини серти-фиковани произвођач орган-ског маслиновог уља у Црној Гори, чије домаћинство сада узгаја око хиљаду стабала од чега је више од 400 новоза-сађених.

– Од прошле године нудимо атрактивне бициклистичке ту-ре, посједујемо 20-ак бицикала и имамо и шест квадова. То је јако занимљиво туристима и то је једна врста новог активног туризма. Покушавамо да пра-тимо свјетске трендове, казао

је Мориц.Он је дао занимљив предлог

надлежнима у општини који се односи на могуће издавање у закуп општинских парцела које су сада запуштене и зарасле, а доста је мјештана спремно да на њима обнови маслињаке.

Жељко Старчевић из Аген-ције за развој и заштиту Орјена казао је да су стазе на Луштици битне као и оне на Орјену:

-То је оно што нама „продаје“ посјету залеђу. Морамо повес-ти рачуна о томе како изгледа приступна стаза и спријечити да то буде непримјерен изглед. У овом случају асфалт и бетон није оно што желимо „прода-вати”, већ природу у најочува-нијем облику каква је била вје-ковима, истакао је Старчевић.

К.М.

оПШТинА ХеРЦег ноВи ПРоМоВиСАЛА ПЈеШАЧКе СТАЗе нА ЛУШТиЦи

Oд мора до горја ■ Уређене су стазе од Роса до обосника, Пристана до Забрђа, крак

стазе од Жањица до Тића и Мркова и дио стазе од старе Циглане до тврђаве грабовац, од грабовца до Плавих хоризоната. Ријеч је о великој мрежи која омогућава туристима да виде и обиђу Луштицу

Стазама Луштице

У походе нетакнутој природи

УЛЦИЊ - Функционер Де-мократске партиjе (ДП) Ас-трит Хоџа биће кандидат те странке, односно Коалициjе „Пробуди се Улцињу” за пот-предсjедника Општине, саз-наjе Портал Ул-инфо.

Ту одлуку jе на сjедници коjа jе одржана у четвртак ве-че дониjело Предсjедништво ДП. Такође, одређени су пред-ставници те странке коjи ће покривати остале руководне

позициjе коjе су припале тоj изборноj листи по коали-ционом договору за вршење власти у локалноj самоуправи.

Ради се о функциjама дирек-тора Туристичке организациjе

и Jавног предузећа за узгоj и заштиту дивљачи, шефа Служ-бе за заштиту и спасавање и Комуналне полициjе, те се-кретара за заштиту имовине и за економиjу.

ЗА ПоТПРеДСЈеДниКА оПШТине УЛЦиЊ

ДП предлаже Астрита Хоџу

недјеља, 17. јун 2018. Маркетинг страна IX

недјеља, 17. јун 2018.КултураX страна

ОДрЖаНа СЈЕДНИЦа КОМИСИЈЕ На СВЕтОЈ ГОрИ

Обнова манастира Хилан-дар представља jедан од при-оритета Министарства кул-туре и информисања Србиjе у области заштите културног насљеђа, изjавио jе минис-тар Владан Вукосављевић, након сједнице Комисиjе за Хиландар одржане у том ма-настиру на Светоj Гори. Како преноси SEEcult.org, Вуко-сављевић jе рекао да jе Хи-ландар приоритет због значаjа коjи таj манастир има за исто-риjу, цркву, културу и „за чи-тав српски народ”, саопштило jе Министарство културе.

Министарство културе и информисања издвоjило jе у 2018. години 80 милиона ди-нара за обнову Хиландара, а према садашњоj динамици радова, како jе рекао Вуко-

сављевић, очекуjе се да ће комплетна обнова обjеката пострадалих у великом пожа-ру бити готова до краjа 2021. године. До сада је обновљено 70 одсто обjеката изгорјелих у пожару, укључуjући управо завршене радове на Белом ко-наку. На сједници је истакну-то да садашњи обjекат ри-знице онемогућава адекватно чување предмета и у сарадњи са манастирском управом биће разматрени предлози за простор за њено измјештање. Након увида у стање цјелуку-пног манастирског комплекса, Комисиjа jе прихватила суге-стиjе стручњака о потреби конзерваторских радова и на обjектима коjи нису били не-посредно угрожени у пожару.

ПРИРЕДИЛА:Ж.Ј.

Обнова Хиландара је приоритет

И зложбом илустрација „Триум регинарум”,

младог бјелопољског умјет-ника Луке Јоксимовића у Музеју Бијело Поље отворен је шести Регионални фестивал фантастичне књижевности REFESTICON 2018. Инспи-рисан причама о три владарке - Мари Црнојевић, Катарини Косачи и Милици Хребеља-новић, Јоксимовић исцртава универзуме, приказује ликове без лица, заогрнуте свјетовима из којих долазе.

Отварајући изложбу, дирек-тор локалног јавног емитера Радија Бијело Поље, један од утемељивача Рефестикона, мр Драгић Рабреновић, казао је да је Јоксимовић стваралац који размишља, опомиње и трага, истиче детаље који се урезују у оку посматрача.

– Лука опомиње покретом оловке, сјенком и четкицом ту-ша. Опомиње човјечје у муш-карцу и жени, напомиње да је танка линија која раздваја до-бро и зло. Тај вјечни дуализам који инспирише, који нас ув-лачи као посматрача у графи-ке, илустрације, које Лука ис-пољава на папиру. Увлачи нас да трагамо, да застанемо над актом жене са ружом у руци, чије се груди отварају васио-ни, да се загледамо у краљице које спас траже у данашњем свијету – истакао је Рабрено-вић, додајући да је Лука још један у плејади фантастичних младих бјелопољских слика-ра, који већ оставља свој траг.

Поетским сјајем цртежа који је у затвореном раму, Јоксимо-вић отвара прозоре умјетнико-вог маштања и филозофирања, и захваљујући се на прилици да отвори овако велику мани-фестацију он је казао да му је част што је приче из збирке „Триум регинарум”, успио да претвори и у ликовно умјет-ничко дјело.

У оквиру Фестивала прве вечери у Музеју Бијело Поље

одржан је панел на тему „Три-ум регинарум – три владарке – једна судбина”. О животу, духу времена, култури, међу-народним односима владарки и жена из средњег вијека – Ма-ри Црнојевић, Катарини Коса-чи и Милици Хребељановић, које су дале печат времену у којем су владале говорили су професор историје и књи-живности Маријан Машо Миљић и професор историје Бобан Шестовић.

Шестовић је покушао да прикаже временски опсег од скоро 200 година, али и да посјетиоцима открије и оне историјске податке о владар-кама, који до тада нијесу били познати.

– Мара Црнојевић је била кћерка Стјепана Вукшића Ко-саче, и жена владара који је у историји оставио најдубљи траг у трећој црногорској ди-настији – Црнојевића, жена Ивана Црнојевића – навео је Шестовић.

Он је истакао да мало ко зна да су Мара Црнојевић и Ката-

рина Косача биле полусестре.– Катарина Косача је вла-

дарка рођена мало раније не-го Мара Црнојевић, а отац им је био моћан босански владар Стјепан Вукшић Косача. Ката-рина је била жена босанског владара из моћне краљевске породице Томашевића, тач-није жена Стјепана Томаша Твртковића.

Ипак, како је Шестовић ре-као, највећи дио материјала који имамо о историји јесте о владавини књегиње Милице Хребељановић – односно тај мање познати дио док је била савладарка своме мужу кнезу Лазару, и можда више позна-тији дио када је самостал-но владала до пунољетства својих синова Стефана и Вука.

– Нећу погријешиути ако кажем да је у том државнич-ком смислу најзначајнија била књегиња Милица, јер управо у том периоду као владарка има-ла је први налет османлија, јер је то прва територија до које су дошли и требала је сачувати независност, односно потпи-

сати и склопити вазалство са моћним Угарима са сјевера и Отоманским царством које долази са истока – појаснио је професор.

Он је нагласио да су у пе-риоду њихове владавине ус-постављени први и родбински односи. Цијели тај регион по-везивали су и родбински од-носи Немањића, Котроманића, Косача односно Вуковића, поготово у сусједној Босни и Херцеговини – закључио је он.

Миљић је највећи дио свог излагања посветио црногор-ској владарки Мари Црноје-вић, жени Ивана Црнојевића.

– Мајка је тројице посљедњих владара пред гу-битак државне самосталности и доласка османлија на овим просторима. Посебно је ва-жан период када је са својим мужем и члановима породице морала да напусти Црну Го-ру тј. Зету и своје уточиште непуне двије године нађе у сусједној Италији – испричао је Миљић.

М.Н.

у БИЈЕлОМ ПОЉу ПОЧЕО ШЕСтИ рЕГИОНалНИ ФЕСтИВалФаНтаСтИЧНЕ КЊИЖЕВНОСтИ

Са отваранја овогодишњег фестивала

Збирка поезије „Предворја тишине” аутора Милосава Ђоковића промовисана је у сали Дворца краља Николе. У програму су поред аутора учествовали проф. др Драш-ко Дошљак, пјесник Миро-слав Јовановић Тимотијев, кантаутор и пјесник Маринко Павићевић, те драмски умјет-ник Драгиша Симовић. У име издавача обратио се директор Културног центра Ћазим Ни-кезић, а програм је водила Мила Чордашевић, уредница издања.

Ђоковић је прије ове обја-вио и збирке „Плави круг„ и „Делта времена”. Нова књига „Предворја тишине” штампана је у склопу Библиотеке „Бар-ски љетопис”. Ово вече за њега је било посебно, не само због промоције нове књиге, већ и због одласка у пензију. Дуги низ година радио је у Култур-ном центру на мјесту помоћ-ника директора. Управо из дру-жења са умјетницима потекла

је инспирација за стихове, које је почео да пише „у јесен свог живота, да не би заспао прије времена”.

Проф. др Драшко Дошљак је мишљења да појава Ђоко-вићеве нове књиге заслужује пажњу самим својим прису-ством.

– Цијела његова поезије ин-

систира на два односа, пјесни-ка према природи и пјесника према ријечи. Успостављена је релација између природе и пјесме, чиме Ђоковић затвара троугао у којем се догађа све што је за ту поезију од важнос-ти – каже он.

Према ријечима директора Културног центра Ћазима Ни-

кезића, аутор је инспирацију за стварање стекао у Бару, и у предузећу гдје се у највећем дијелу и остварио.

– Није нимало случајно што књига носи наслов „Пред-ворја тишине”. То је наметну-ла ауторова сензибилна душа, стремљење ка вишем, а опет све у тишини – истакао је Ни-кезић.

Рецензент књиге Мирослав Јовановић Тимотијев сматра да је Ђоковић трећом поет-ском збирком оправдао своје пјесничко прегалаштво.

– На аутентичан начин аутор износи своје лирске партитуре, у којима доминирају тјескоба, страхови, сумња и њено на-личје нада, чудни снови који у подсвијести стварају чисту слику живота коју човјек на јави не може да дохвати. Теме његових пјесмама су и жена и старинско схватање о њој, да је жена темељ куће, сјећања на стара времена, завичај... – каже он. Д.С.

у ДВОрЦу КраЉа НИКОлЕ у Бару ПрОМОВИСаНа зБИрКа МИлИСаВа ђОКОВИћа

Пјесник у дослуху с ријечима

ђоковићево књижевно вече у Бару

Додјељивање Тринаес-тоjулске награде Аднану Чиргићу је скандалозно на-рушавање институције најви-шег државног признања Цр-не Горе, стоји у саопштењу Демократске народне пар-тије (ДНП). С друге стране, као грађанска партиjа, коjа поштуjе људске и стручне домете и вриjедности, ДНП сматра да додjељивање на-граде за животно дjело проф. др Вукићу Пулевићу, као и годишњих награда сликару и ваjару Крсту Андриjаше-вићу, и музичком умjетнику и педагогу Алекси Асано-вићу, може издржати пробу времена.

„Нико ниjе наиван да пре-види чињеницу да Чиргић, као прво, ниjе изгласан jед-ногласно, те су Миомир Воjиновић и Игор Лакић (чланови жирија) показали да у жириjу сjеде и савjесни љу-ди, коjи не желе сиjање магле и прашине у очи грађана Цр-не Горе”, стоји у саопштењу.

Како упозорава ДНП „уjдурма око изгласавања Чиргића по основу његових невиђених резултата, коjе, уосталом, нико озбиљан ниjе ни видио, била jе и за претпоставити, jер се нови предсjедник жириjа, Раjко Тодоровић Тодор, просла-вио већ своjом првом изjавом да, након његовог сjедања у фотељу, `наjвишу државну награду више неће добиjати домаћи издаjници и неприjа-тељи Црне Горе`”.

„ДНП, и ДФ у цjелини, има у своjим редовима значаjан броj интелектуалаца, па нам jе избор Чиргића за лауреа-та Тринаестоjулске награде смиjешан и неславан. Ћу-тање универзитетских про-фесора са Одсjека за српски, па и Одсjека за црногорски на Факултету у Никшићу, ДНП зато оцjењуjе као довољан

коментар да jе смиjешно и говорити о Чиргићевим на-учним дометима, jер jе риjеч о режимском послушнику у лику професора самозваног Факултета за црногорски. ДНП зна да су сви профе-сори са никшићких катедри за jезик бољи од Чиргића редом, jер су му професори били и остали. Али немаjу режимске „научне” рефе-ренце, на коjима jе Чиргић и стигао до незаслужене награ-де, чиjи институт jе извргнут руглу као примjер политич-ког мешетарења и штеловања признања.

А о свему говори и по-датак да jе Чиргићев факс формиран, мада у Никшићу постоjе и одсjек за српски, па и црногорски. Дакле, дупли одсjек за непостоjећи jезик, што jе превише и за велике земље, а некмоли за малу и напаћену Црну Гору”, стоји у саопштењу.

Додјељивање награде Чир-гићу говори о немару жирија, јер, како стоји у саопштењу за шта jе Чиргић добио баш го-дишњу награду, јесте „током последње двиjе и по године, коjе се вреднуjу, обjавио jе свега три публикациjе”.

„Притом jе jедна од њих чак обични приручник, коjи чак ниjе ни обjавио само-стално него као коаутор! За-тим jе обjавио „Црногорску усмену тужбалицу”, ваљда као коментар за додjељи-вање награде управо њему, а трећа публикациjа му jе „Диjалектологиjа црногор-ског jезика”. ДНП зато по-ставља питање гдjе jе у тим „епохалним” дjелима жири могао уопште и препознати основ за добиjање наjвишег државног признања. Али, све се може кад се хоће, или кад другови озго пошаљу цеду-љицу”, стоји у саопштењу ДНП. С.Ћ.

ДНП О ДОДИЈЕлИ трИНаЕСтОЈулСКЕ НаГраДЕ аДНаНу ЧИрГИћу

Признање за режимске референце

Рефестикон прича о владаркама

недјеља, 17. јун 2018. Култура страна XI

Ф илмски центар Србије ове године је суфи-

нансирао четири црногорска филма. Ријеч је о филмовима младих црногорских аутора, „После зиме” Ивана Бакра-ча и „Ти имаш ноћ” (раниjи назив „Морнарица”) Ивана Салатића, које је Филмски центар Србије суфинансирао са по приближно 40.000 еура. Ту су и два проjекта црногор-ских студената Саре Ђуровић и Сеада Шаботића - „Двоје” и „Необичан случаj J.Л и З.Ш”. То је за „Дан” саопштила Ма-рија Дурковић из Филмског центра Србије.

Марија Дурковић, која је боравила у Подгорици током Underhill Fest-а, сусрела се са представницима нашег Фил-мског центра, као и нашим филмским радницима. Била је и домаћин пријема организо-

ваног у част дугогодишње сарадње Филмског центра Ср-бије и нашег фестивала, а као подршка српским филмским ствараоцима чија су три филма била у регионалноj селекциjи овогодишњег фестивала доку-ментарног филма.

Филмски центар Србије већ годинама подржава црногорс-ку кинематографију и учест-вује у финансирању филмова наших редитеља. Такође, као представник српске кинема-тографије, каже Дурковић, Центар је дужан да буде при-сутан свугдје гдје се промови-шу српска кинематографија и филмски радници.

– Веома сам срећна што на-ше филмове црногорска пуб-лика добро прихвата и воли да гледа. Увијек имамо добру сарадњу са Црном Гором. Не-кад смо били дио исте земље, па је та добра сарадња донекле

и разумљива. Добро је што смо задржали обичај, или навику, да се представљамо заједно на фестивалима у иностранству. Заједно већ годинама промо-вишемо своје кинематогра-фије и филмске ствараоце на заједничком штанду земаља југоисточне Европе на којем с нама учествују и Хрватска, Словенија, Босна и Херцего-вина. Мислим да је то веома добар начин да се чује за нас, јер је ријеч о малим кинема-тографијама којима је сваки позитиван публицитет добар и користан – оцијенила је она.

Поред сарадње на међуна-родном плану, првенствено на филмским маркетима и најславнијим манифестација-ма попут Мостре у Венецији, Канског фестивала и Берлина-ла, филмски центри Црне Горе и Србије тијесно сарађују и кад је креирање филмова у питању.

– Увијек смо расположени да промовишемо и да суфинан-сирамо црногорске филмове и ваше филмске ауторе. Фил-мски центар Србије има већи буџет од буџета вашег центра, па је разумљиво да помажемо нама блиску кинематографију. Надам се да ће удио Филмског центра Црне Горе у финан-сирању филмских пројеката бити све значајнији. То ће се постићи само ако Влада и они који одлучују буду имали слуха за умјетност, да развијају кул-туру и улажу у кинематогра-фију, јер у данашњем свијету владају креативне индустрије, оне су веома значајне. Мора бити јасно да кинематогра-фија није само умјетност која троши паре, заправо сваки уложени цент може да се вра-ти. Филм може зарадити много пара – нагласила је она.

Показује се да је сарадња у нашем региону неопходна, јер ми смо мала тржишта која тешко да могу нешто сама да направе у иностранству.

– Заједно смо јачи. Ако смо се некад растали, сада је јасно да нам требају форме да обно-вимо сарадњу. Мени је јасно да Србија у Кану не може би-ти јача сама него са Хрватском, БиХ, а посебно са Црном Го-ром. Увијек смо имали дивну сарадњу – нагласила је она.

Дурковић је указала на по-требу да обје земље морају урадити више на привлачењу филмсКе индустрије из свије-та. За то је неопходно имати филмске студије који морају бити конкурентни прије свега

технолошком понудом и до-бром цијеном.

– У Србији тренутно имамо један, Пинк студио, а ренови-ра се Авала, а изградња Пано-нија студија је у јеку. Имамо срећу да Рeјф Фајнс поново код нас снима филм, сада је у питању „Бијела врана”, а такође имамо и низ продук-цијских кућа које сарађују са страним студијима и проду-центима. Мора се знати да они траже изузетно висок ниво и професионализма, и продук-ције и екипе. Са странцима се мора играти, како ја кажем, на високом нивоу, а њихове за-хтјеве стриктно поштовати – поручила је она.

С.Ћ.

МарИЈа ДурКОВИЋ ИЗ ФИлМСКОГ ЦЕНтра СрБИЈЕ О СараДЊИ Са НаШИМ ФИлМСКИМраДНИЦИМа И СуФИНаНСИраЊу ЦрНОГОрСКИХ ФИлМОВа

Заједно смо увијек јачи ■ Мора бити јасно да кинематографија није само умјетност

која троши паре, заправо сваки уложени цент може да се врати. Филм може зарадити много пара

За проjекат „После зиме” комисиjа Филмског центра Србије је проциjенила да се ради о филму са добрим и динамичним сценариjем, те да Иван Бакрач као аутор успjешно биљежи дух времена, а да филм са jедном универзалном причом каква jе ова има све предуслове да постане генерациjски. Проjекат Ивана Салатића „ти имаш ноћ” комисија је оциjенила као редитељски зрело и промишљено конципиран филм, за коjи се очекуjе не само добар фестивалски, већ и биоскопски жи-вот. Оба проjекта су суфинансирана и средствима Министар-ства културе Црне Горе за продукциjу.

Шаботић је добио средства за филм „Необичан случаj J.л и З.Ш”, од стране комисиjе оциjењен као „проjекат са изразитом хуманистичком цртом”, док jе Ђуровићева, као сценаристкиња, остварила подршку за реализациjу проjекта „Двоjе”, за коjи се наводи да представља непретенциоз-ну coming-of-age причу, коjа наговjештава настанак jедног „другачиjег” филма.

у категориjи производње мањинских копродукциjа опредиjељена су финансиjска средства и за проjекат „Ма-монга”, редитеља Стефана Малешевића, коjи jе недавно под-ржан и на конкурсу Филмског центра Црне Горе.

Четири филма, а два студентскаМарија Дурковић

ФлЕШ

Поводом обиљежавања 100. годишњице обнове независ-ности Пољске, Амбасада Ре-публике Пољске у Црној Гори у сарадњи са Факултетом ли-ковних умјетности са Цетиња приредила је изложбу „Пољска на црногорском плакату” која је јуче отворена на Балшића пазару у Престоници.

Професорица ФЛУ мр Ана Матић казала је да су презен-товани плакати реализовани као дио наставе на предмету Графичке комуникације, а своје радове представили су студенти Денис Ћупић, Ани-ца Дамјановић, Срђа Драго-вић, Сара Јолић, Ивана Ка-дић, Радомир Милић, Миа

Раичковић, Зорана Тошић, Павле Вујачић и Анушка Вушуровић.

– Велико нам је задовољство што овом изложбом наставља-мо једну дивну сарадњу коју имамо са Амбасадом Пољске у Црној Гори, а која је, као и сва пријатељства, почела у муци. Наиме, када је зграда Руског посланства у којој се налазио ФЛУ 2012. године изгорјела у пожару, једни од првих који су нам помогли била је Амбасада Пољске и од тада настављамо сарадњу на неким другим ко-ридорима, много љепшим од тога што је био почетни повод за пријатељство – казала је Матић.

Отварајући изложбу отправ-ница послова Амбасаде Репу-блике Пољске Ана Каспшак захвалила је нашем Факултету ликовних умјетности и студен-тима, а посебну захвалност упутила је Матићевој за њену, како је рекла, прелијепу идеју да се организује ова изложба.

Истичући да је за Пољаке ова година изузетно важна јер прослављају 100 година од об-

нове независности, Каспшак је подсјетила да је 11. новембра 1918. године, након 123 године без слободе, Пољска поврати-ла своју независност.

– Тога дана Њемачка је пот-писала споразум о прекиду ватре којим је завршен Први свјетски рат, а Намјеснички савјет предао је Јозефу Пил-судском потпуну цивилну и војну власт. Повратак неза-висности 1918. године био је могућ захваљујући истрај-ности и пожртвовању активног

дијела пољског друштва, који је током периода заточеништва преносио новим генерацијама младих Пољака повезаност са језиком и културом нације – казала је Каспшак која је сту-дентима Аници Дамјановић, Ивани Кадић и Радомиру Милићу чији су плакати ода-брани као најбољи, уручила пригодне поклоне.

Изложба „Пољска на црно-горском плакату” биће отворе-на на Балшића пазару до 10. јула. З.П.

На ЦЕтИЊу ОБИЉЕЖЕНа 100. ГОДИШЊИЦа ОБНОВЕ НЕЗаВИСНОСтИ рЕПуБлИКЕ ПОЉСКЕ

Са отварања изложбе

Каспшак и Матић

Изложбом и наградама прославили слободу

Студенти Института за уметничку игру у Београду премиjерно ће извести 24. jу-на у УК „Вук Стефановић Ка-раџић” кореографиjу „Ализа” младог израелског умјетника Идоа Гидрона, коjа се бави идеjом среће и њене повеза-ности са покретом. То jе ди-пломска студентска представа, а настала jе као копродукциjа Института за уметничку иг-ру и УК „Вук”, уз подршку амбасаде Израела у Србиjи, преноси SEEcult.org. Гидрон потписуjе и избор музике. Представу изводе студенти Института за уметничку игру и Transition Dance company Владимир Чубрило, Катарина Бућић, Ана Обрадовић, Мила Стиjак, Милан Бачкуља, Jе-лисавета Вученовић, Ђурђиjа Jеленковић, Никол Сребров, Николина Милошевић, Мариjа Димитровска, Теодора Вуjков, Анђелиjа Jовановић, Никола Павловић и Тиjана Копривица. Асистент кореографа jе Инбар Танзер.

ПРИРЕДИЛА:Ж.Ј.

Меморандум о сарадњи у области археологије прије два дана потисали су министар културе Александар Богда-новић и директорица Архе-олошког инстутута Аустрије Сабина Ладстатер. Као jедна од првих активности након потписивања Меморандума jе долазак експерата и студе-ната из Аустриjе, из области архитектуре, коjи ће са на-шим институциjама културе истраживати тврђаве Горажде и Космач.

Богдановић је нагласио да Аустриjа има дугогодишњу традициjу у области заштите и очувања културних добара, те да аустроугарске тврђаве у Цр-ноj Гори представљаjу битан сегмент културног насљеђа, па је снажење сарадње на овом пољу од великог значаjа.

Ладстатер jе рекла да је за аустријску установу веома ва-жно истраживање аустроугар-ских фортификациjа. С.Ћ.

Фестивал умјетности Дев9т, инспирисан у четвртом издању пјесмом „Огледало” Милана Младеновића, нуди од 15. до 23. jуна у Староj Циглани у Београду разноврстан музич-ки, извођачки, филмски, књи-жевни и радионички програм уз учешће домаћих и страних умјетника и гостовање приjа-тељских фестивала из Србиjе и региона.

Организатори су наjавили учешће више од 200 сликара, 50 уличних умјетника, више од сто фотографа и сто ваjара, 20 књижевника, као и 15 архите-ката и десет стрип умјетника, чиме ће Девет постати jедна од наjвећих умјетничких ко-лониjа на Балкану.

Богат програм обухвата, између осталог, и позоришну представу „Краљ Иби” као и нове продукције фестивала.

ПРИРЕДИЛА:Ж.Ј.

Веза среће и покрета

Истражују тврђаве

Огледало у Београду

САРАДЊА СРПСКИХ И ИЗРАЕЛСКИХ ПЛЕСАЧА

САРАДЊa У АРХЕОЛОГИЈИ

ФЕСТИВАЛ У ПРЕСТОНИЦИ СРБИЈЕ

недјеља, 17. јун 2018.КултураXII страна

НОВИ НаСлОВИ

У издању издавачке куће „Пешић и синови” у Београду је објављена књига „Енергија живота” Ђорђа Шпирића Фраксона. Ријеч је, како је саопштено, о књизи која је исходиште дугогодишњег истраживања овог аутора, а која се сада пред читаоцима појављује као низ одговора на питања научног тима који је водио разговор са Фраксоном. Књига, како кажу из издавачке куће „Пешић и синови”, доно-си низ фасцинантних подата-ка о открићу енергије живота, који су посљедица трагања за одговорима на бројна питања која су стара колико и човје-чанство, а којима је проткано биће сваког човјека спремног на путовање ка суштинским истинама нашег постојања.

– Књига `Енергија живота` јединствена је по свом не-прикосновеном поштовању истине и храбрости аутора

Ђорђа Шпирића Фраксона да ту истину саопшти. Кроз разговор са Истраживачким тимом научника, који је вођен у више наврата током непуне двије године, Фраксон у овој књизи износи чињенице из своје богате радне, животне и истраживачке праксе. Не избјегавајући директан од-говор на врло провокативна питања, аутор отвара ново поглавље науке и спознаје о животу. Утемељеном крити-ком, веома директно, износи истину о `тајним знањима`, вишевјековним `табу темама` и демаскира лажне корифеје истинског знања и оне који су користећи манипулативне технике доводили милионе људи у заблуду, неријетко им некажњено доводећи здравље и егзистенцију у опасност, саопштено је поводом ове књиге.

А.Ћ.

М онографија „Црногор-ска војска 1854–1916”

др Срђе Мартиновића, про-мовисана је у Владином дому на Цетињу. Ријеч је о свеобух-ватном дјелу које на скоро 800 страна обрађује једну од најва-жнијих институција тадашње Црне Горе од свих родова, струка и специјалности, преко цјелокупног историјата војске, образовања, финансија као и међународног ангажмана. У мо-нографији су представљене све врсте наоружања које је црно-горска војска користила са свим карактеристикама и упоредном

праксом са европским држава-ма, а садржи и преко 1.300 фото-графија, мапа, дијаграма, табела од којих се највећи дио први пут објављује.

Министар одбране Предраг Бошковић истакао је да ова књига није само пројекат Срђе Мартиновића већ је и „лична карта Минстарства одбране, односно Војске Црне Горе”.

– Она говори о историји црно-горске војске у једном периоду када је војска била држава, када је војска била народ и када је војска била пјесник и страдања али једнако тако и велике слобо-де – рекао је Бошковић.

Начелник Генералштаба Војске Црне Горе бригадни генерал Илија Даковић казао је да је ова монографија била неопходна нашем друштву, јер описује тему која је за велики дио Црногораца, али и већину припадника војске, још увијек великим дијелом непознаница.

– Ова књига је својеврстан омаж ономе шта су тврди и оштри људи са ових простора, часни и поносни, горди али и сурови, јер нијесу могли друга-чије, успјели да оставе потомци-ма у аманет да вјековима касније могу рећи ко су и одакле потичу. Напоран рад Срђе Мартиновића

да цјелокупан материјал сакупи, обједини и класификује нема са-мо значај неиспричане приче. Ово је литература која ће до-принијети свима који се научно баве овом темом да имају боље полазне истраживачке основе, те да наше друштво добије још квалитетнију и јаснију слику о једном важном сегменту друшт-ва као што је војска. Ова књига служиће као споменик једног од стубова традиције Црне Горе са којег ће свима бити доступно да читају, сазнају и да дограђују своја знања – казао је Даковић.

На промоцији је говорио и академик Ђорђије Борозан, који је истакао да је моногра-фија резултат научне анализе заснован на чврстом тлу истра-живачког рада са снажном ар-хивском основом и релевантном литературом.

– У овој монографији, аутор се трудио приказати унутрашње компоненте и структуре црно-горске војске, од племенске не баш чврсто организоване, до оних форми и облика организо-вања сличних модерној европ-ској војсци – казао је он.

Аутор др Срђа Мартиновић захвалио се посјетиоцима про-моције и издавачу, Министар-ству одбране Црне Горе, истака-вши да монографија представља одавање почасти нашим преци-ма који су стварали Црну Гору.

З.П.

ПрОМОВИСаНа МОНОГраФИЈа „ЦрНОГОрСКа ВОЈСКа 1854-1916” Др СрЂЕ МартИНОВИЋа

Одавање почасти прецима јунацима

Са промоције монографије

О енергији и тајнама живота

недјеља, 17. јун 2018. Шарена странаXIIIне­наД­МИ­ЛО­Са­ВЉе­ВИЋ,­ФрОнТ­Мен­ГрУ­Пе­„Га­ЛИ­Ја”,­У­Ин­Тер­ВЈУУ­За­„Дан”­ГО­ВО­рИ­О­нО­ВОМ­аЛ­БУ­МУ,­Са­раД­ЊИ­Са­Ма­ТИ­ЈОМ­БеЋ­КО­ВИ­ЋеМ­И­Пе­рОМ­ЗУП­ЦеМ,­ВЈе­рИ­У­нО­Ве­Ге­не­ра­ЦИ­Је­И­не­раС­КИ­ДИ­ВИМ­Ве­За­Ма­Са­Цр­нОМ­ГО­рОМ

По­сли­је­ ви­ше­го­ди­шње­дис­ко­граф­ске­ па­у­зе,­гру­па­ „Га­ли­ја”­ сни­ми­

ла­је­но­ви­ал­бум­„У­ра­ју­из­над­обла­ка”.­ Ни­шки­ ро­ке­ри­ ко­ји­су­„на­че­ли”­пе­ту­де­це­ни­ју­му­зич­ке­ пло­вид­бе­ об­ра­до­ва­ће­ов­да­шњу­пу­бли­ку­21.­ју­на­кон­цер­том­ у­ Тив­ту,­ гра­ду­ ко­ји­ је­„Га­ли­јин“­опус­уви­јек­до­че­ки­вао­с­по­себ­ном­емо­ци­јом.„Је­ди­но­ ка­да­ са­ми­ се­би­ вје­

ру­је­мо,­ мо­же­мо­ оче­ки­ва­ти­ да­нам­по­вје­ру­ју­и­љу­ди­око­нас“,­фи­ло­зо­фи­ја­ је­ од­ ко­је­ фронт­мен­ гру­пе­ Не­ша­ Ми­ло­са­вље­вић­не­од­сту­па­ни­по­ко­ју­ци­је­ну.­ По­е­зи­ја­ уз­ ги­та­ре­ би­ла­ је­ и­ оста­ла­ње­гов­ те­рен­на­ком­вла­да­ су­вје­ре­но­и­ вје­што,­ста­вља­ју­ћи­у­пр­ви­план­оно­у­шта­ искон­ски­ вје­ру­је­ –­ то­плу­и­ упе­ча­тљи­ву­ емо­ци­ју,­ ду­бо­ко­ за­ко­па­ну­ у­ сва­ко­ме­ од­ нас.­Ства­ра­ју­ћи­ но­ве­ ком­по­зи­ци­је,­Не­ша­ је­ остао­ до­сле­дан­ се­би;­ на­ста­вио­ је­ да­ ослу­шку­је­уну­тра­шње­ да­ма­ре,­ да­ пра­ти­соп­стве­ну­ емо­тив­ну­ ми­сао­ и­да­ вје­ру­је­ у­ ма­те­ри­ја­ли­за­ци­ју­оног­што­је­из­ње­дри­ла­ње­го­ва­ду­ша.­ На­ но­вом­ ал­бу­му­ опус­„Га­ли­је“­обо­га­ћен­ је­пје­сма­ма­Ма­ти­је­Бећ­ко­ви­ћа,­Пе­ра­Зуп­ца­ и­Ми­ло­ра­да­ Ми­тро­ви­ћа,­на­чи­је­је­сти­хо­ве­Не­ша­на­пи­сао­му­зи­ку.О­ства­ра­њу­ал­бу­ма,­бу­ра­ма­и­

олу­ја­ма­кроз­ко­је­је­као­умјет­ник­ про­ла­зио­ док­ ни­је­ ис­кле­сао­ но­во­ му­зич­ко­ дје­ло,­ про­шло­сти­ ко­ја­ га­ је­ об­ли­ко­ва­ла,­по­ли­тич­ком­ ан­га­жма­ну­ и­ сна­жним­ ве­за­ма­ са­Цр­ном­Го­ром­Не­ша­ Ми­ло­са­вље­вић­ го­во­ри­за­„Дан“.На­ја­вљу­ју­ћи­ „У­ ра­ју­ из­

над­обла­ка“,­ре­кли­сте­да­ је­у­ пи­та­њу­ бес­ком­про­ми­сни­ал­бум.­ Ко­ли­ко­ пу­та­ сте,­ за­41­ го­ди­ну­ му­зич­ке­ пло­вид­бе,­ пра­ви­ли­ ком­про­ми­се­ и­шта­их­је­усло­вља­ва­ло­–­Ва­ше­го­ди­не,­зле­ху­да­вре­ме­на­у­ко­ји­ма­смо­жи­вје­ли,­иза­зо­ви,­до­бро­на­мјер­ни­ са­вје­ти­ при­ја­те­ља­ или­ тра­га­ње­ за­ пра­вом­ ста­зом­ко­ју­ће­ „Га­ли­ја“­тра­си­ра­ти­за­бу­дућ­ност?–­ У­ ме­то­до­ло­ги­ји­ и­ на­чи­ну­

ра­да­у­ства­ра­њу­на­шег­но­вог­ал­бу­ма­у­сми­слу­ап­со­лут­ног­пра­ће­ња­ста­ња­сви­је­сти,­ду­ха,­то­ка­ми­сли­и­сни­је­ва­ња­мог­бра­та­и­ме­не,­као­глав­них­око­сни­ка,­ни­је­би­ло­ком­про­ми­са­нај­при­је­са­вре­ме­ном,­а­он­да­ни­са­оста­лим­са­рад­ни­ци­ма,­ што­ је­ на­ро­чи­то­ис­пра­тио­ наш­ про­ду­цент­ Са­ша­Ха­бић.­У­цје­ло­куп­ном­ра­ду­на­сто­ја­ли­смо­да­наш­сен­зи­би­ли­тет­ утка­мо­ у­ пје­сме,­ што­ је­пу­бли­ка­ уви­јек­ пре­по­зна­ва­ла.­Тра­га­ња,­при­ја­те­љи,­окру­же­ње,­ври­је­ме­у­ком­жи­ви­мо,­иза­зо­ви,­све­ про­те­кле­ го­ди­не­ нор­мал­но­да­ су­ ути­ца­ли­ и­ми­је­ња­ли­ нас­као­по­је­дин­це,­али­не,­бар­кад­је­о­ства­ра­ла­штву­ри­јеч,­у­ве­ли­кој­мје­ри;­ре­као­бих­да­се­ви­ше­ми­је­ња­ла­фор­ма­не­го­су­шти­на.Ко­ли­ко­ ду­го­ сте­ спре­ма­ли­

но­ви­ал­бум­и­око­ко­је­пје­сме­сте­се­нај­ви­ше­„ло­ми­ли”?–­Пет­го­ди­на­смо­ра­ди­ли,­не­

бро­је­но­пу­та­пи­са­ли,­бри­са­ли,­ра­до­ва­ли­се­или­па­да­ли­у­очај­ка­да­не­„ухва­ти­мо“­ону­ми­сао­ко­ју­ чу­је­мо­ у­ гла­ви,­ али­ то­ је­ма­ње­ви­ше­ уви­јек­ та­кав­ про­цес.­ Нај­и­за­зов­ни­је­ ми­ је­ би­ло­пи­са­ње­му­зи­ке­на­тек­сто­ве­на­ших­ еми­нент­них­ пје­сни­ка,­због­ од­го­вор­но­сти­ ко­ју­ сам­осје­ћао­ и­ те­жње­ да­ му­зи­ком­одам­ по­част­ по­е­зи­ји­ ко­јој­ се­ди­вим.Ка­ко­ је­до­шло­до­ са­рад­ње­

са­Ма­ти­јом­Бећ­ко­ви­ћем?­Ка­ко­сте­ода­бра­ли­сти­хо­ве­иза­шле­из­ње­го­вог­пе­ра­и­ка­ква­је­ би­ла­ Ма­ти­ји­на­ ре­ак­ци­ја­кад­сте­га­пи­та­ли­да­ли­је­са­гла­сан­ да­ от­пје­ва­те­ сти­хо­ве­„Кад­ би­ ти­ оти­шла­ из­ овог­гра­да”?–­Го­спо­ди­на­Бећ­ко­ви­ћа­сма­

трам­ јед­ним­ од­ нај­да­ро­ви­ти­

јих­ пје­сни­ка­ на­шег­ до­ба­ чи­је­ће­дје­ло,­си­гу­ран­сам,­жи­вје­ти­мно­го­ ви­је­ко­ва­ по­сли­је­ овог­на­шег.­Пје­сма­„Кад­би­ти­оти­шла­ из­ ово­га­ гра­да”­ ду­го­ већ­пло­ви­мо­јим­ве­на­ма,­та­ко­да­је­че­ка­ла­ тре­ну­так­ да­ мо­је­ осје­ћа­ње­пре­то­чим­у­му­зи­ку,­ она­ко­ка­ко­је­ја­чу­јем.­По­слао­сам­Ма­ти­ји,­раз­го­ва­ра­ли­смо­те­ле­фо­ном,­ до­па­ло­ му­ се.­ Мо­рам­при­зна­ти­ да­ сам­ имао­ ве­ли­ку­тре­му.По­ред­ Ма­ти­ји­не­ пје­сме,­

„озву­чи­ли“­сте­и­сти­хо­ве­Пе­ре­Зуп­ца­и­Ми­ло­ра­да­Ми­тро­ви­ћа.­Вје­ру­је­те­ли­да­ће­да­на­шња­пу­бли­ка­ко­ја­од­ра­ста­уз­Ја­лу­ Бра­та­ и­ Ра­сту­ ра­зу­мје­ти­ Ми­тро­ви­ће­ве­ ме­та­фо­ре?­Има­ли­спа­са­за­но­ве­ге­не­ра­ци­је­ да­ пре­по­зна­ју­ и­ усво­је­пра­ве­му­зич­ке,­а­са­мим­тим­и­пра­ве­жи­вот­не­ври­јед­но­сти?

–­Имао­сам­част­да­упо­знам­ве­ли­ког­ви­ле­ња­ка­и­го­спо­ди­на­Пе­ру­ Зуп­ца­ јед­ног­ по­по­дне­ва­ у­Но­вом­Са­ду­ ка­да­ сам­му­од­нио­ пје­сму.­ А­ кад­ је­ ри­јеч­о­ но­вим­ ге­не­ра­ци­ја­ма,­ не­ бих­ни­ка­да­пот­цје­њи­вао­би­ло­ко­ју­мла­дост­и­ра­зу­ми­је­ва­ње­у­би­ло­ко­је­ ври­је­ме,­ ка­ко­ год­ жи­вот­ни­ тре­ну­так,­ мо­жда,­ из­гле­да­по­ра­зно.­ Сва­ко­ ври­је­ме­ но­си­сво­је­ бре­ме,­ али­ пу­ту­ју­ћи­ пу­но­ по­ ре­ги­о­ну­ увје­рио­ сам­ се­да­жи­вот­ни­је­оно­што­нам­се­сер­ви­ра­на­те­ле­ви­зи­ји­и­у­жу­тој­штам­пи.­Сву­да­око­нас­има­на­ хи­ља­де­ мла­дих­ па­мет­них­љу­ди­ко­ји­по­зна­ју­и­пре­по­зна­ју­пра­ве­жи­вот­не­ври­јед­но­сти,­али­им­се­за­и­ста­да­је­ма­ло­про­сто­ра­у­ме­ди­ји­ма.Због­ че­га­ сте­ од­лу­чи­ли­ да­

спот­за­пје­сму­„У­ра­ју­из­над­обла­ка”­сни­ма­те­на­Ислан­ду?

–­ По­кло­пи­ле­ су­ се­ окол­но­сти­у­тра­га­њу­за­сли­ка­ма­ко­је­би­ до­бро­ „ишле”­ уз­ сти­хо­ве,­а­ да­ не­ бу­де­ про­сто­ пре­при­ча­ва­ње­оно­га­о­че­му­се­пје­ва.­За­хва­љу­ју­ћи­ сни­ма­те­љу­ Дра­го­сла­ву­Ули­ћу­Да­гу­и­Ми­ни­То­мић,­ дје­вој­ци­ ко­ја­ из­во­ди­пле­сне­ крет­ње,­ до­би­ли­ смо­ве­о­ма­ нео­би­чан­ спот.­ Ме­ни­се­ја­ко­до­пао,­за­то­што­ци­је­ла­та­при­ча­и­пре­дjе­ли­са­вр­ше­но­пра­те­те­ма­ти­ку­пје­сме­ко­ја­ни­је­ве­за­на­за­ге­о­граф­ски­по­јам,­а­на­Ислан­ду­су,­не­ка­ко,­зе­мља­и­не­бо­баш­бли­зу.Че­ти­ри­ де­це­ни­је­ вјер­ни­

сте­јед­ној­дис­ко­граф­ској­ку­ћи.­По­ли­ти­ка­и­по­ли­ти­ча­ри­су­се­ми­је­ња­ли,­што­се­од­ра­жа­ва­ло­и­на­уре­ђи­вач­ку­по­ли­ти­ку­ПГП­а,­али­„Га­ли­ја“­је­уви­јек­би­ла­под­истим­дис­ко­граф­ским­ окри­љем.­ Ко­ја­је­тај­на­–­ка­ко­оп­ста­ти­у­тим­по­ли­тич­ко­дис­ко­граф­ским­бу­ра­ма­ и­ олу­ја­ма­ ко­је­ ври­

је­ме­до­но­си­и­од­но­си,­а­опет­оста­ти­свој?–­ПГП­је­би­ла­и­у­Ју­го­сла­ви­

ји­јед­на­од­нај­ве­ћих­из­да­вач­ких­ку­ћа­и­нај­зна­чај­ни­ја­у­Ср­би­ји.­По­клек­ну­ће­ дис­ко­граф­ских­ку­ћа­ви­ше­има­ве­зе­са­ста­њем­на­ тр­жи­шту­ пр­о­у­зро­ко­ва­ног­по­ја­вом­ елек­трон­ских­ ме­ди­ја­и­пре­у­зи­ма­њем­при­ма­та­Ју­тју­ба­и­дру­гих­со­ци­јал­них­мре­жа­не­го­ са­ по­ли­ти­ком.­ Не­ мо­же­се­по­ре­ди­ти­оно­што­смо­при­је­30­и­40­го­ди­на­до­би­ја­ли­као­умјет­ни­ци­ од­ дис­ко­граф­ске­ку­ће,­по­чев­ши­од­усло­ва,­ сту­ди­ја…­ Са­да­ је­ то­ све­ да­ле­ко­скром­ни­је,­ али­ у­ да­на­шњим­окви­ри­ма­ мо­рам­ ре­ћи­ да­ са­њи­ма­имам­ко­рект­ну­ са­рад­њу­и­дра­го­ми­је­што­се­на­ше­цје­ло­куп­но­ ства­ра­ла­штво­ на­шло­у­њи­хо­вом­опу­су.Об­но­ви­ли­ сте­ са­рад­њу­

са­ Са­шом­ Ха­би­ћем.­ Ка­ко­је­ ово­га­ пу­та­ из­гле­да­ло­ са­ра­ђи­ва­ти­ са­ про­ду­цен­том­

ко­ји­ је­ „Га­ли­ју”­ „упо­знао­ у­ду­шу”­при­је­не­ко­ли­ко­де­це­ни­ја?–­ Овим­ ал­бу­мом­ смо­ по­ку­

ша­ли­ да­ спо­ји­мо­ „Га­ли­ју”­ са­са­мог­по­чет­ка­и­да­на­шњу­есте­ти­ку,­та­ко­да­нам­је­био­по­тре­бан­ не­ки­ ста­ри­ а­ ипак­ уви­јек­ак­ту­ел­ни­ „вук”,­ не­ко­ ко­ нас­по­зна­је­у­ду­шу,­а­то­је­сва­ка­ко­Са­ша,­ве­ли­ки­умјет­ник­и­про­ду­цент,­ чо­вјек­ ко­ји­ је­ од­мах­ра­зу­мио­шта­ хо­ће­мо,­ ко­ји­ нас­је­ пра­тио­ и­ усмје­ра­вао­ у­ исто­ври­је­ме.­ То­ли­ко­ смо­ про­ве­ли­вре­ме­на­ра­де­ћи­и­дру­же­ћи­се,­то­ли­ко­се­то­га­од­ње­га­на­у­чи­и­не­ са­мо­ о­му­зи­ци,­ да­ на­ње­га­бу­квал­но­ гле­дам­ као­ на­ чла­на­по­ро­ди­це.Овог­ мје­се­ца­ на­сту­па­те­ у­

Тив­ту.­Ка­ко­из­гле­да­сет­ли­ста­и­гдје­ће­то­ком­ље­та­цр­но­гор­ска­пу­бли­ка­још­има­ти­при­ли­ке­да­слу­ша­„Га­ли­ју”?–­У­Тив­ту­смо­21.ју­на­и­ја­ко­

се­ ра­ду­је­мо­ до­ла­ску.­ По­ку­ша­ће­мо­ да­ у­ дво­ча­сном­ на­сту­пу­на­пра­ви­мо­ ре­тро­спек­ти­ву­ че­тр­де­се­то­го­ди­шњег­ра­да,­ви­дје­ће­мо­ још­ка­ко­ће­ та­пло­вид­ба­из­гле­да­ти.­ Уви­јек­ ужи­ва­мо­са­ цр­но­гор­ском­ пу­бли­ком;­ не­знам­ у­ овом­ тре­нут­ку­ бу­кинг­за­ ље­то,­ али­ на­дам­ се­ по­нов­ном­до­ла­ску­у­Цр­ну­Го­ру.Из­ја­вљи­ва­ли­сте­да­Вам­је­

жао­што­„Га­ли­ја”­ни­је­успје­ла­ да­ се­ ви­не­ до­ вр­ха­ при­је­рас­па­да­ Ју­го­сла­ви­је,­ не­го­баш­у­то­ври­је­ме­не­ври­је­ме,­па­су­Вас­бо­ји­ли­по­ли­тич­ким­бо­ја­ма.­ Он­да­ сте­ у­ јед­ном­тре­нут­ку­и­са­ми,­фи­гу­ра­тив­но­ ре­че­но,­ спу­сти­ли­ пр­сте­у­па­ле­ту­ са­ тим­истим­бо­ја­ма­ –­ ода­бра­ли­ сте­ по­ли­тич­ки­ан­га­жман.­Шта­је­то­што­на­го­ни­умјет­ни­ка­да­се­бо­ри­на­по­љу­ко­је­мо­же­да­окр­њи­ње­гов­ сен­зи­би­ли­тет,­ а­да­му­су­штин­ски­вр­ло­ма­ло­до­брог­до­не­се?­И­мо­же­мо­ли­сви­ми­у­бив­шој­Ју­го­сла­ви­ји­да­жи­ви­мо­ мир­но­ ми­мо­ по­ли­ти­ке­или­ сма­тра­те­ да­ је­ то­ ку­ка­вич­лук­и­окре­та­ње­гла­ве­од­су­ро­ве­ствар­но­сти?–­Не­би­ра­мо­ни­ври­је­ме­ра­

ђа­ња­ни­про­стор,­али­си­гур­но­ни­смо­ баш­ та­кви­ ка­кви­ смо­ро­ђе­ни­на­овом­тлу...­Тач­но­је­да,­ ка­да­ бих­ би­рао­ тре­ну­так­ка­да­мо­ја­ка­ри­је­ра­до­жи­вља­ва­успон,­не­бих­си­гур­но­иза­брао­онај­у­ком­се­зе­мља­у­ко­јој­смо­ро­ђе­ни­ рас­па­да.­Чи­ње­ни­ца­ је­да­ је­ пе­ри­од­ Ју­го­сла­ви­је­ у­умјет­нич­ком,­ кул­тур­ном­ сми­слу­ био­ ја­ко­ про­спе­ри­те­тан­­­сјај­ни­пи­сци,­му­зи­ча­ри,­сли­ка­ри,­глум­ци,­ре­ди­те­љи…­Кад­је­ри­јеч­о­по­ли­ти­ци,­те­шко­да­мо­же­мо­ на­ овом­ про­сто­ру­ да­жи­ви­мо­мир­но­ми­мо­по­ли­ти­ке­ ко­ја­ за­ла­зи­ у­ го­то­во­ сва­ку­по­ру­ на­шег­жи­вље­ња.­ Ја­ сам­у­по­зним­го­ди­на­ма­имао­дво­го­ди­шњи­ ан­га­жман­ с­ на­мје­ром­ да­ бар­ про­бам­ да­ не­што­ура­дим,­за­поч­нем­или­про­ми­је­ним­нај­ви­ше­ за­ по­ље­ ко­јим­се­ба­вим.­Мо­рам­ре­ћи­да­сам­ви­ше­же­лио­не­го­што­сам­по­сти­гао,­али­сам­бар­по­ку­шао.­И­да­ље­ми­слим­да­ако­би­сви­узи­ма­ли­ви­ше­уче­шћа­од­згра­де­ у­ ко­јој­ ста­ну­је­мо,­ ули­це­ и­окру­же­ња­ па­ до­ ви­ших­ ин­стан­ци,­ ви­ше­ би­смо­ по­сти­за­ли,­ мир­ни­је­ би­смо­ жи­вје­ли,­бр­же­би­смо­усва­ја­ли,­ма­ња­би­би­ла­ не­га­тив­на­ се­лек­ци­ја…­Не­ма­ ни­шта­ од­ то­га­ да­ са­мо­гле­да­мо­са­ стра­не,­ гун­ђа­мо­и­ку­ка­мо.Иза­„Га­ли­је”­је­два­де­се­так­

сту­диј­ских­ал­бу­ма,­на­хи­ља­де­ кон­це­ра­та,­ ар­ми­ја­ фа­но­ва...­Кад­ће­мо­има­ти­при­ли­ке­да­по­гле­да­мо­до­ку­мен­та­рац­о­ра­ду­гру­пе?–­Ви­ше­пу­та­је­би­ло­иде­ја­да­

се­ на­пра­ви­ не­ки­ та­кав­ за­пис.­У­пла­ну­је­да­бу­де­ре­а­ли­зо­ван­сље­де­ће­го­ди­не.

Сне­жа­на­Мол­до­ванФо­то:­Иван­Гр­лИћ

Ка­ко­је­на­ста­ла­пје­сма­„Ко­тор”Иако Вас на зи ва ју „му зич ким зла том ју жне пру ге“,

ма ло је по зна то да сте пр ве му зич ке ко ра ке за пра во на­пра ви ли у Цр ној Го ри. Отуд и пје сма „Ко тор„, као не ка вр ста му зич ке за хвал ни це овим про сто ри ма или при ча у ве зи са „Ко то ром“ има не ку дру гу по за ди ну?–­По­ро­дич­но­ смо­у­дје­тињ­ству­ље­то­ва­ли­на­цр­но­гор­ском­

при­мор­ју,­као­сред­њо­шко­лац­сва­ког­ље­та­сам­до­ла­зио­у­Шу­шањ­гдје­сам­на­пра­вио­пр­ве­ко­ра­ке­на­ги­та­ри,­мој­са­да­по­кој­ни­кум­био­је­из­ник­ши­ћа...­Украт­ко,­чи­тав­мој­жи­вот­је­на­ви­ше­на­чи­на­ве­зан­за­Цр­ну­Го­ру.­Иде­ја­да­пје­сму­по­све­ти­мо­Ко­то­ру­на­ста­ла­је­по­сли­је­дво­мје­сеч­ног­бо­рав­ка­у­том­ча­роб­ном­гра­ду­ко­ји­нас­је­осво­јио­ка­ко­сво­јом­исто­ри­јом­ко­ја­ми­ри­ше­у­сва­ком­ка­ме­ну,­та­ко­и­суд­би­на­ма­љу­ди­ко­ји­су­у­ње­му­жи­вје­ли.­Мо­ре­раз­ли­чи­тих­суд­би­хра­брих­мо­ре­пло­ва­ца,­њи­хо­вих­же­на­ко­је­су­их­стр­пљи­во­го­ди­на­ма­че­ка­ле,­стра­стве­ни,­ду­ги­по­гле­ди­ка­пу­чи­ни,­не­мо­гу­а­да­не­за­ди­ве­чо­вје­ка.­Пје­сма­„Ко­тор“­ је­му­зич­ка­за­хвал­ни­ца­том­пре­кра­сном­про­сто­ру­и­љу­ди­ма­ко­ји­га­ис­пу­ња­ва­ју.

Не пра ви мо ком про ми се са вре ме ном

У­музичком­рају­четири­деценије

недјеља, 17. јун 2018.ФељтонXIV страна

И Антон Филиповић, отац Стевана Филиповића, баш као и отац Љуба Чупића, био је печалбар. Кад се вратио из Америке и скрасио у родном Опузену, у зеленој долини Неретве, дванаест километа-ра узводно од њеног ушћа у Јадранско море, са супругом Иванком је изродио петоро

дјеце, три сина и двије ћерке. Треће дијете по реду, син, који се родио 27. јануара 1916, на крштењу је добио име Стје-пан.

Филиповићи се, међутим, нијесу дуго задржали у Опузе-ну. Сељакали су се у потрази за мјестом гдjе се богатије и угодније живи и преко Моста-

ра и Жупање, 1932. године се обрели у Крагујевцу, где је већ, као индустријски рад-ник, радио њихов најстарији син Шимун. Ту су свили ново породично гнијездо, а Стјепан ће ту, чак и у званичним доку-ментима бити „прекрштен” у Стевана – Стева.

Стеван, окретни, ватрени и у друштву од првог дана омиље-ни младић, у радничком Кра-гујевцу је изучио браварски занат, али се његове умјешне и вичне руке неће задовољити тиме – био је подједнако вјешт и електричар, и столар, и књи-говезац...

Како је по природи био дру-жељубив и отворен, није му

требало дуго да стекне широ-ки круг пријатеља, да се брзо приближи и активира и у на-предном радничком покрету, свим срцем, нескривено и без остатка.

Наравно, ни жандармерија није сједјела скрштених руку нити остала слијепа на дјело-вање и понашање омаленог, али печатног и храброг момка. Зато је, изгледа, једва и доче-кала да га 1939. године ухвати на дјелу како растура летке крагујевачког радничког син-диката и по хитном поступку га стрпа на двадесетодневну робију.

То, међутим, не да није дјеловало и охладило Фили-

повићево врело момачко че-ло, већ је из затвора изашао још увјеренији у праведност борбе у коју се укључио, у исправност идеје за коју се жртвује, што га је већ 1940. године препоручило за пријем у Комунистичку партију Југо-славије, готово у исто вријеме кад је у Београду и Љубо Чу-пић примљен у Партију.

Као новопечени комуниста, Филиповић се те 1940. годи-не нашао и у првим редовима штрајкача у Војно-техничком заводу у Крагујевцу. Наравно, поново је ухапшен и поново се нашао у тамници – овог пута на три месеца. За њега је то, међутим, била нова велика школа, ново искуство у борби за радничка и народна права, али и прилика да коначно уви-ди каква опасност пријети чо-вјечанству од сумрака нацизма и фашизма, да схвати да је но-

ва застрашујућа свјетска ратна катаклизма неизбјежна.

Схватио је и какав је његов задатак, шта морају да чине они који мало даље и боље виде – како треба да истуре чело и нађу се у првим борбе-ним редовима, на првој линији фронта наспрам немани која се ваљала Европом из Њемачке и Италије. Он ће се тако, одмах по капитулацији бивше Југо-славије и њеној окупацији, наћи међу првоборцима и ор-ганизаторима устанка и већ од јулских, устаничких дана, па све до децембра 1941. го-дине, учествује у готово свим важнијим оружаним акцијама против окупатора на простору Шумадије, и то не као обичан војник већ као један од оних који су на челу, који руководе том борбом.

Сјутра: Да НаШа СМрт НЕ БуДЕ ЊИХОВа ПОБјЕДа

Некада богата трговач-ка и занатима позната држава, која је уз то

била и велика поморска сила, Атина је постала плијен једне мање цивилизоване и развијене земље – Македоније, која ју је држала војном присилом. Тиме се завршава хеленски период развоја античке цивилизације и културе, у којем је Грчка да-ла величанствени допринос свим областима духовне кул-туре и тиме усмјерила каснији свеобухватни развој европске цивилизације. Истина, даљи ток тог развоја био је веома тр-новит и вијугав и пролазио кроз разне фазе, почевши од старог Рима, па до периода хуманизма и ренесансе када је настављен процес поновног оживљавања достигнућа античких народа, посебно старих Грка. Тиме је уједно поново оживјело велико интересовање и за Демостена, његову живу политичку актив-ност и за његову изванредну бесједничку вјештину.

Послије губитка независнос-ти, брзо се потом почео про-цес свеукупног опадања свих

облика друштвене, политичке, привредне и духовне моћи које су Атину (и друге грчке држа-ве) прославиле у ондашњем свијету. Истина, настао је другачији историјски процес који је условио преношење и мијешање грчке културе са другим народима који су ушли у границе огромне Алексан-дрове империје. Она се убрзо послије Александрове смрти распала, а појединим њеним областима наставили су да управљају дијадоси (Алексан-дрове војсковође), али је грчки дух наставио да живи током неколико народних вјекова, све док стари Римљани нијесу на-правили нови поход у освајању многих старих држава на Исто-ку. Период од Александрових освајања, па до почетка рим-ског владања тим подручјима познат је по имену хеленис-тичко раздобље свјетске ис-торије. У том периоду грчка култура се проширила по свим оним земљама које је освојио Александар Велики, при чему се помијешала и испреплије-тала са локалном културном и духовном традицијом. У самој, пак, Грчкој нема више услова за даљи свестрани филозофски, научни, умјетнички и, уопште,

културни развој. Филозофска мисао се своди на коментари-сање и разрађивање већ раније створених духовних вријед-ности, и највећа пажња се по-клања етичкој проблематици, махом у њеној практичној ре-ализацији.

Што се тиче броја бесједа које су аутентичне и припа-дају самом Демостену, о томе је још у антици било различи-тих мишљења. До данас је са-чувано и око шездесет говора за које се сматра да потичу од славног грчког ретора, али и о томе влада несагласност међу познаваоцима ове проблема-тике. У старини је, наравно, било познато много више говора који су потицали од Демостена, по неким извори-ма преко седамдесет бесједа. Осим тога, сачувано је шест писама и 56 уводних концеп-ција за државничке говоре. По садржини, његове бесједе се дијеле на три врсте, као што је то, уосталом, било уобичајено у ондашњој реторици. Наиме, бесједничка вјештина је у Де-мостеново вријеме достигла релативно висок степен развоја коме је управо овај чаробњак ријечи дао огроман замах због чега су тог оратора сматрали

најзначајнијим бесједником читавог старог вијека. Највећи број Демостенових говора од-носи се на судске парнице које су у старој Грчкој, нарочито у Атини, веома много вођене по разним приватним питањима. Најчешће су то спорови око имовинских ствари, а један дио се односи на проблеме око наслеђа. Уосталом, и сам Демостен је своју ораторску каријеру управо започео као стручњак за наследно право, како би исправио неправду коју су му нанијели његови тутори који су му узурпирали велико наслијеђено богатство.

Друга група Демостенових говора односи се на тзв. свеча-не бесједе које су изговорене поводом појединих специфич-них друштвених згода, посеб-но када је требало појединце или веће групе похвалити због доприноса или подвига које су направили за своју отаџби-ну. У старој Атини је додјела вијенца била највећа држав-на и друштвена почаст, па је у тим свечаним приликама и бесједа требала да има приго-дан карактер. Осим тога, пос-лије тешких битака, у којима је падало много жртава, нарочито младих војника, држани су ко-

меморативни говори у којима су истицане врлине и храброст погинулих бораца. Било је, наравно, и других догађаја о којима је требало одржати при-годну бесједу, а за то је најспо-собнији управо био Демостен као врхунски мајстор усмене ријечи. Најзад, политичке (и државничке) бесједе су најви-ше прославиле Демостена и донијеле му бесмртну славу. У оквиру те његове дјелатности најпочасније мјесто заузимају филипике, бесједе усмјерене против Филипа Македонског, који је управо тада, као што смо већ истакли, почео да спроводи

своју експанзионистичку поли-тику постепеног покоравања појединих грчких држава.

Суштина Демостенових политичких говора, посеб-но филипика, јесте одбрана најузвишенијих државних и друштвених вриједности које су вјековима красиле Атину и друге старогрчке полисе. Највеће вриједности су биле, свакако, слобода и независност суверених држава, њихово при-родно право и неотуђиво право да свим средствима, посебно на бојном пољу, бране своју само-битност и независност.

(НаСтаВИЋЕ СЕ)

(3)ПрИрЕДИО: МИЛаДИН ВЕЉКОВИЋВОЈИСЛАВ БУДО ГЛЕДИЋ: ДЕМОСТЕН – НАЈВЕЋИ ГОВОРНИК АНТИКЕ

љУБО чУпИЋ И СТЕВО фИЛИпОВИЋ, хЕРОЈИ КОЈИМА СЕ СВИЈЕТ ДИВИ (10)ПИШЕ: БуДО СИМОНОВИЋ

■ Фељтон смо урадили по Гледићевој књизи „Демостен – живот и дјело”, коју је издао Admiral Books из Београда

Чупић и Филиповић

Војислав Будо Гледић

Због њега укинули вјешала

Бранио најузвишеније друштвене вриједности

■ Кад су увидјели да им је пропао план за-страшивања, тијело Стевана Филиповића је друге ноћи скинуто с вјешала и тајно са-храњено на до данас непознатом мјесту

Панорама опузена данас

Стеван Филиповић са сестром Јелицом

Издање Демостенових говора, десно Плинијева Historia naturalis

Из једног сачуваног жандармеријског извјештаја види се да се малено тијело Стевана Филиповића два дана њихало на вјешалима у Ваљеву под будном пажњом наоружа-них жандарма и гестаповаца који су из прикрајка вребали његове саучеснике и истомишљенике, који би могли поку-шати да га украду и скину са вјешала, да се џелати макар над њим мртвим не иживљавају. Увиђајући да им је план про-пао, да је вјешање Филиповића и његово херојско држање у предсмртним тренуцима изазвало сасвим супротан ефекат, дивљење и поштовање свих присутних, он је у ноћи између 23. и 24. маја скинут са вјешала и тајно сахрањен на до данас незнаном мјесту.

Тајно сахрањен

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

страна 1дан, 01. мјесец 2011.

ЕКРАН

ТВ програм недјеља 17. јун 2018.

т е л е в и з и ј е з а д р ж а в а ј у п р а в о и з м ј е н е п р о г р а м с к е ш е м е

06:00 радио Црне горе-Будилник 07:00 доБро јутро Црна горо, јутарЊи програм 08:00 вијести09:00 вијести11:00 агросанаЊе 12:00 вијести12:05 аБс 12:35 стил13:00 запис: Бајрамска трпеза 13:30 ФудБал-сп 2018, преглед дана (р)13:50 ФудБал-сп 2018: костарика-срБија 16:00 нво сектор16:25 путеви живота16:50 ФудБал-сп 2018: ЊемаЧка-мексико19:05 ради право 19:20 тв тека 19:30 дневник 219:50 ФудБал-сп 2018: Бразил-швајЦарска 22:30 дневник 323:05 ФудБал-сп 2018, преглед дана 23:20 Филм: Ћерка најБоЉег пријатеЉа 00:45 ФудБал-сп 2018: емаЧка-мексико, р02:25 путеви живота02:50 ФудБал-сп 2018: Бразил-свајЦарска, р04:30 аБс 05:00 стил

07:00 стил, р07:30 конЦерт08:00 Црвенкапа: дјеЧија представа09:00 анимирани Филмови 09:15 конЦерт09:45 дјеЧије поподне, р 10:30 ивиЦа и мариЦа на викенду 11:00 серија: велики и мали, р12:00 анимирани Филмови, р12:15 ФудБал-сп 2018: аргентина-исланд, р 14:00 ФудБал-сп 2018: Хрватска-нигерија, р15:45 Филм: Људи у рату 17:30 погледи из домовине, БоБово 18:00 проФил: Борка павиЋевиЋ

18:40 седми континент 19:15 студио ФудБал19:50 ФудБал-сп 2018: Бразил-швајЦарска 22:15 серија: велики и мали23:05 мој живот са лиБераЧијем01:00 проФил: Борка павиЋевиЋ01:45 серија: велики и мали 02:45 ФудБал-сп 2018: костарика-срБија, р 04:15 конЦерт05:15 стижу БеБе, р05:45 проФил: Борка павиЋевиЋ конЦерт

05:15 звезде гранда спеЦијал (р)07:45 Филм, тајна у ЊиХовим оЧима (р)09:45 како вријеме пролази (р)11:35 вреле гуме 12:05 никад није касно, Финале14:00 жива истина 15:00 звезде гранда спеЦијал17:45 EXKLUZIV Бест оФ (р)18:20 истјериваЧ митова (р)19:00 журнал 19:30 Филм, артиЉеро 21:10 Филм, стадо 23:20 EXKLUZIV Бест оФ (р)23:45 жива истина (р)00:45 Филм, стивен сигал, крвава улиЦа (р)02:45 Филм, артиЉеро (р)04:15 вреле гуме (р)04:45 кад лишЋе пада (р)

07:00 маша и медвјед 07:25 продавниЦа намаЊиХ ЉуБимаЦа07:30 инвизималс 08:00 трансФормерси 08:10 пЧелиЦа, р 08:55 жогарија, р 09:25 гастро 09:25 остин пауерс: шпијун који ме Хватао, р 12:00 вијести у 1212:05 метео Центар у 1212:06 криза, р12:40 снови, куЋа, дом 13:10 стар , р 13:35 M:TECH, р 14:00 вијести у 214:05 метео Центар у 2 14:07 наЧисто, р 15:40 живот са морем

16:30 вијести у пола 5 16:38 метео Центар у пола 516:40 за воланом 17:10 серија, р 18:30 вијести у пола 7 19:07 метео Центар 19:10 Филм, секс и град 22:00 вијести у 10 22:13 метео Центар у 10 22:15 спорт22:30 Филм, Бездушни, р 00:00 реприза програма

07:06 дјеЧији програм07:30 оБразовни програм 08:30 телешопинг09:00 вијести у 909:07 тако су говорили наши преЦи 09:14 музиЧки програм-гусле 10:00 дјеЧији програм, р10:24 оБразовни програм, српски језик11:00 вијести у 1111:05 тако су говорили наши преЦи 12:00 огледало, р 13:00 вијести у 1313:07 тако су говорили наши преЦи14:00 дуХовни портрети, р 15:00 вијести у 1515:05 тако су говорили наши преЦи15:07 документарни програм16:00 српско становиште, р17:00 телешопинг17:30 новости 117:50 тако су говорили наши преЦи19:00 телешопинг19:20 оБразовни програм, српски језик19:30 дјеЧији програм20:00 седмиЦа плус 21:00 драмски програм 22:00 новости 222:20 тако су говорили наши преЦи22:30 Филмски програм00:35 седмиЦа плус, р01:00 реприза програма

06:30 Ћерке, р08:00 Централни дневник, р08:30 жикина шарениЦа11:30 тв продаја

11:50 спортисимо Цг 1212:03 I LOVE MY CAR12:33 метео плус12:45 CITY M13:03 БиЉана за вас14:00 премијера, викенд спеЦијал16:05 капитал16: 2 0шиФра деспот, р.17:00 елиФ, р17:45 CITY M18:00 Централни дневник18:30 ексклузивно све у 619:03 спортисимо Цг 18.3019:10 метео плус19:13 елиФ20:00 Ћерке21:03 шиФра деспот22:00 пинкове звезде23:40 задруга преглед дана00:30 задруга уживо06:00 CITY M

06:15 метео плус06:30 I LOVE MY CAR, р

07:00 Филм за дјеЦу09:00 дјеЧији свијет10:00 снага села10:35 мали огласи11:00 серија за дјеЦу11:30 серија-р12:00 из арХива13:00 мали огласи13:10 серија-р14:00 моторспорт магазин14:20 Филм-р16:00 Храна и вино16:50 мали огласи17:00 дјеЧији свијет-р 18:00 винк 1 18:20 снага села, продукЦија твнк-р18:50 мали огласи19:00 серија 20:00 винк 2 21:00 викенд серија 22:00 винк 322:20 мали огласи 22:30 Филм

07:00 промо тв Будва 07:00 музиЧки програм07: 53 мали огласи 07:55 епп08:00 широм света (р) 08:30 дширом света (р) 09:00 дружина плави делФин 09:30 епп09:35 дјеЧији вал (р) 10:05 спортско поподне 10:50 најава програма10:52 тв Будва промо10:53 мали огласи, инФо10:55 епп 11:00 емисија: Ферал 11:55 епп 12:00 серија: Бандолера (р) 12:55 док. серија: култура Џеза 13:55 епп 14:00 перспектива 14:30 емисија: кокиЦе 14:53 мали огласи, инФо14:55 епп 15:00 Филм16:30 музиЧки програм16:55 Биоскопске најаве 17:00 најава програма 17:02 епп

17:07 тв Будва промо 17:10 прелаз (р) 17:40 серија18:40 тв Будва промо 18:42 Цртани Филм: ноди 18:52 мали огласи, инФо 18:55 епп 19:00 зелена патрола 19:30 епп19:35 музиЧки програм 20:00 серија21:00 емисија: Ферал 21:55 епп22:00 глас америке22.30 епп22.35 музиЧки програм 23:00 Биоскопске најаве23:05 викенд Филм 01:00 конЦерт

08:00 календар 08:05 више од вијести08:30 маркетинг08:35 Цртани Филм09:00 родитеЉијарије09:25 ЦврЧак на сат10:30 моБил ауто (р)11:00 стем 011 11:30 инФо тек12:00 календар12:0 дневник радио светигора12:30 пролог13:00 више од вијести 13:25 маркетинг13:30 вјенЧаЊе од а до да14:00 наша недјеЉа15:30 атлас16:00 у жижи-7 деЦенија нов-скиХ једара (р)17:55 каленадр18:00 новска седмиЦа 18:25 маркетинг18:30 нешто ново19.00 радио светигора дневник19:30 пролог19:40 музиЧки програм20:00 календар20:05 нијесмо ми од јуЧе 20:30 ријеЧи више21:15 мувиленд22:00 новска седмиЦа22:25 маркетинг22:30 ауто мото магазин23:00 дневник радио светигора23:30 пролог23:40 стем 01100:10 ауто мото магазин 00:40 ријеЧи више (р)01:30 ништа лиЧно (р)

Први трејлер за новог „Дамба”

након тим Бартонов римејка култног дизнијевог филма „али-са из земље чуда” из 2010. го-дине, ускоро ће се у свјетским биоскопима појавити нова адапратија дизнијевог класика са потписом овог редитеља – „дамбо”.

да ли ће тим постићи сличан успјех са сљедећим пројектом новом адаптацијом мораћемо да сачекамо 2019, а до тада трејлер сугерише да ће филм бити вели-ки хит.

Бартонов „дамбо” се у великој мјери базира на анимираном филму из 1941. који носи исто име. колин Фарел глуми војника Холт Фариера, који се враћа кући из рата и бива врбован од стране власника циркуса (дени деви-то) и принуђен да чува и његује новорођенче слона који има огромне уши. у тренутку када слон открије да може да лети, власник циркуса смишља план како би се обогатио.

у филму глуме и евра грин и мајкл китон, и још многе друге звијезде.