УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУСТРУЧНО ВЕЋЕ ЗА ДРУШТВЕНО-ХУМАНИСТИЧКЕ НАУКЕ

ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ У ЈАГОДИНИ НАСТАВНО-НАУЧНО ВЕЋE

Стручно веће за друштвено-хуманистичке науке Универзитета у Крагујевцу је, на основу Закона о високом образовању, члан 64 и Статута Универзитета у Крагујевцу, члан 119, а имајући у виду предлог Наставно-научног већа Педагошког факултета у Јагодини, одлуком број 606/9 од 16.05. 2007. именовало Комисију за писање извештаја о кандидатима који су се пријавили на конкурс за избор једног наставника за ужу научну област Методика наставе природе и друштва, предмет Интердисциплинарне основе природе и друштва, у следећем саставу:

1. др Љиљана Чомић, ванредни професор Природно-математичког факултета у Крагујевцу, председник

2. др Александар Теодоровић, ванредни професор Природно-математичког факултета у Крагујевцу, члан

3. др Томка Миљановић, ванредни професор Природно-математичког факултета у Новом Саду, члан

4. др Вељко Банђур, редовни професор Учитељског факултета у Београду ,члан и5. др Маргит Савовић, доцент Педагошког факултета у Јагодини, члан.

На основу приложене документације о научно-стручним и наставно-педагошким квалитетима кандидата, а у складу са Законом о високом образовању Републике Србије, члан 65, Статутом Универзитета у Крагујевцу, члан 120, став 2 и Статутом Педагошког факултета у Јагодини, Комисија подноси следећи

И З В Е Ш Т А Ј

Конкурс за избор наставника у једно од наставничких звања за ужу научну област Методика наставе природе и друштва, предмет Интердисциплинарне основе природе и друштва на Педагошком факултету у Јагодини објављен је 27. фебруара 2007. године у огласним новинама Републичког завода за тржиште рада "Послови". На Конкурс су се пријавила два кандидата и то:

1. др Светлана Ћурчић, асистент у Институту за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Крагујевцу и

2. др Слађана Алагић, научни сарадник у ИРЈ "Селекција", у Заводу за шећерну репу у Алексинцу

КАНДИДАТ ДР СВЕТЛАНА ЋУРЧИЋ

А. БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ

Др Светлана Ћурчић je рођена 10. 06. 1964. год. у Крагујевцу, где је завршила основну школу и Гимназију. Школске 1983/84. год. уписала се на Природно-математички факултет у Крагујевцу, на студијску групу Биологија. Дипломирала је у марту 1989. год. са просечном оценом 8,84 и одбранила дипломски рад са оценом 10. Од 01.11.1990. год. запослена је на Институту за биологију ПМФ-а у Крагујевцу као асистент-приправник. Током 1991. године уписала је последипломске студије на Институту за биологију ПМФ-а у Новом Саду, на смеру Таксономија, које је завршила 1993/94. са просечном оценом 9,00. Магистарски рад под насловом БАКТЕРИОПЛАНКТОН ВЛАСИНСКОГ ЈЕЗЕРА, одбранила је 30. јуна 1994. на Институту за биологију ПМФ-а у Новом Саду.

Од 01. 11. 1990. године запослена је у Институту за биологију на ПМФ-у у Крагујевцу, као асистент приправник, а од 15.03.1999. године изабрана је за асистента на наставним предметима Микробиологија и Општа микробиологија.У периоду 1997-99. године израдила је докторску дисертацију под називом Микробиолошки индекс квалитета воде (mWQI) - показатељ стања заједнице микроорганизама у акумулацији Гружа, и стекла звање Доктора биолошких наука.Докторску дисертацију одбранила је 4. 04. 2003. у Институту за биологију и екологију ПМФ-а у Крагујевцу пред комисијом у саставу

1. Др Љиљана Чомић, ванредни проф. ПМФ-а у Крагујевцу-ментор2. Др Славка Гајин, Редовни проф. ПМФ-а у Новом Саду-члан3. Др Олга Петровић Редовни проф. ПМФ-a у Новом Саду-члан

У свом досадашњем раду на Институту за биологију и екoлогију ПМФ-а у Крагујевцу, кандидат др Светлана Ћурчић је обављала практичну наставу из предмета: Микробиологија (за студенте екологије) и Општа микробиологија за студенте биологије (од школске1990/91 до данас), Систематика алги, гљива и лишајева, и човек и животна средина (три школске године). Коаутор је књиге за популаризацију науке о природи - Слике из природе.

Б. НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКИ РАД

Научно-истраживачки рад кандидата др Светлане Ћурчић, доктора биолошких наука је у области Микробиологија и то микробиологија вода и екологија микроорганизама. Поред тога кандидат се бави проблемима везаним за заштиту, унапређење калитета и одрживо управљања акумулационим језерима

Кандидат је приложио библиографију која садржи 67 научних и стручних публикација, од којих је три рада објављено у међународним научним часописима.

ГРУПА 1.1. РАДОВИ ОБЈАВЉЕНИ У НАУЧНИМ ЧАСОПИСИМАНаучни радови објављени у часописима међународног значаја ( R 52)

1.1.1. Ćurčić S. Čomić Lj. 2002. A microbiological index in estimation of surface water quality. Hydrobiologia. 489. 219-224.

1.1.2.Stanojković A., Petrović J., Čomić Lj. Ćurčić S. 2004. Antibacterial activity of Cichorium intybus. Fitoterapia 75. 737-739.

1.1.3. Ostojić A., Ćurčić S., Čomić Lj. Topuzović M. 2005. Estimatae of the Eutrophication Process in the Gruža Reservoir (Serbia and Montenegro) Acta hydrochimica and hydrobiologica 33 6, 605-613.

Радови објављени у водећим националним часописима штампани у целини ( R 61)

1.1.4. Матовић М., Чомић Љ., Михајлов М. Ћурчић С. 1997. Фитонцидна активност неких биљних врста са посебним освртом на утицај метаболита клеке (Juniperus communis L.) на микроорганизме. Matiẻres Medicales. 15. 11-17.

1.1.5. Petrović J., Stanojković A., Čomić Lj. Ćurčić S. 2003. Biotic activity of some aromatic plants on Pseudomonas aeruginosa and Pseudomonas fluorescens. Matiẻres Medicales. XXIII. 23. 31-36.

1.1.6. Stanojković A., Petrović J., Čomić Lj. Ćurčić S. 2003. Antibacterial activity of the water, ethanol and ethyl acetate extracts of Helichrysum arenarium (L.) DC. Matiẻres Medicales. XXIII. 23. 37-41.

1.1.7. Ćurčić S. Čomić Lj. 2002. Microbiological index of water quality (mWQI) tested on the Gruža Reservoir. Arch. Biol. Sci. 54 (3-4), 785-787.

1.1.8. Milošević S., Čomić Lj., Ranković B., Ostojić A. Ćurčić S. 2002. The succesion of plankton communities in Grošnica Reservoir. Phycologia (David G. Mann, ed), 40 (4) Supplement 102.

1.1.9. Ćurčić S. Čomić Lj. 1998: Bacterioplankton оf Vlasina Lake. Arch. Biol. Sci. 50, 1. 35-41.

Радови објављени у националним часописима штампани у целини (R62)

1.1.10. Čomić, Lj., Radojević, I., Ćurčić, S., Ostojić, A. 2006. Database for monitoring, protection and management of reservoirs in Serbia. Kragujevac J. Sci. 28, 97-106.

1.1.11. Simić, V., Ćurčić, S., Čomić, Lj., Simić, S., Ostojić, A. 2006. Biological estimation of water quality of the Bovan Reservor. Kragujevac J. Sci. 28, 123-128.

ГРУПА 1.2. УЏБЕНИЦИ, МОНОГРАФИЈЕ И ПОГЛАВЉА У МОНОГРАФИЈАМА НАЦИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА (R23)

1.2.1. Ћурчић С., Чомић Љ., Остојић О. 2003. Технике газдовања квалитетом воде у акумулацијама. У: Иванц А., Миљановић Б. Хиgроакумулације - Мултиgисциплинарни приступ оgрживом развоју. Монографија, ПМФ- Нови Сад. 263-267. CIP Каталогизација у публикацији Библиотеке Матице српске, Нови Сад COBISS -ID 186160647.

1.2.2. Ћурчић С., Гајин С. Чомић Љ. 2003. Индекси и модели за оцену квалитета воде у акумулацијама. У: Иванц А., Миљановић Б. Хидроакумулације - Мултидисциплинарни приступ одрживом развоју. Монографија, ПМФ- Нови Сад. 253-255. CIP Каталогизација у публикацији Библиотеке Матице српске, Нови Сад COBISS- ID 186160647.

1.2.3. Чомић Љ, Ћурчић С. Ранковић Б. 1996. Састав и динамика заједница микроорганизама у Власинском језеру. У: Власинско језеро - хиgробиолошка стуgија (Ј. Блаженчић, уредник). Биолошки факултет, Унив. у Београду. 39-59. ИСБН 86-7078-004-6, ИД 51207948

1.2.4. Чомић Љ., Ћурчић С. Тимотијевић В. 2005. Састав и динамика заједница микроорганизама у акумулационом језеру Гружа. У: Чомић Љ. Остојић А. Акумулационо језеро Гружа. Монографија, ПМФ Крагујевац 51-61. ИСБН 86/81829/61/0

1.2.5. Ћурчић С. 2005. Микробиолошки индекс у процени квалитета површинских вода (mWQI). У: Чомић Љ. Остојић А. Акумулационо језеро Гружа. Монографија, ПМФ Крагујевац 209-213. ИСБН 86/81829/61/0

1.2.6. Остојић А. Ћурчић С. 2005. Квалитет Воде У Акумулационом Језеру Гружа. У: Чомић Љ. Остојић А. Акумулационо jезеро Гружа. Монографија, ПMF Крагујевац 217-229. ИСБН 86/81829/61/0

1.2.7. Остојић А., Ћурчић С. Недовић М. 2005. Трофички статус Акумулационог језера Гружа. У: Чомић Љ. Остојић А. Акумулационо језеро Гружа. Монографија, ПМФ Крагујевац 233-244. ИСБН 86/81829/61/0

1.2.8. Чомић Љ., Остојић А. Ћурчић С. 2005. Процена ефикасности метода за побољшање квалитета вода примењених у акумулационом језеру Гружа. У: Чомић Љ., Остојић А. Акумулационо језеро Гружа. Монографија, ПМФ Крагујевац 249-259. ИСБН 86/81829/61/0

Ћурчић С. Татић Б. (2003): Слике из прироgе, CIP- Каталогизација у публикацији, Народна библиотека Србије, Београд, ISBN 86-83635-25-2 COBISS.SR ID 109889548

ГРУПА 1.3. УЧЕШЋЕ НА НАУЧНИМ СКУПОВИМА

Радови саопштени на међународним научним скуповима штампани у целини ( R 54)

1.3.1. Čomić Lj., Radojević I., Ćurčić S. Ostojić A. 2004. Data Base for Monitoring, Protection and Management of Reservoirs in Serbia. BALWOIS / Conference on Water Observation and Information System for Decision Support. Ohrid. Proceedings. B 1-8.

1.3.2. Ostojic A., Ćurčić S., Čomić Lj. Topuzović M. 2004. Effects of Antropogenic Influence on Trophic States of Reservoirs. BALWOIS / Conference on Water Observation and Information System for Decision Support. Ohrid. Proceedings. 1-8.

1.3.3. Ćurčić S., Ostojić A. Čomić Lj. 2004. Comparative review of trophic ststus of Gruža and Grošnica reservoirs. Internat. Assoc. Danube Res. Limnological reports (Teodorović I., Radulović S., Bloesch J, eds). 35. 369-371.

1.3.4. Čomić Lj., Ćurčić S. Milošević S. 2002. Survey of Hydrobiological Research on Reservoirs in Serbia. 4th International Conference of Reservoir Limnology and Water Quality. Extended Abstracts. 236-239.

1.3.5. Čomić Lj., Solujić-Sukdolak S., Barbič F. Ćurčić S. 1993. The presence of bacteria resistant to detergents in the lake ecosystems. II Symposium on Chemistry and the Environment. V. Banja. Report collection. 351-352.

1.3.6. Čomić Lj., Ranković B., Barbič F. Ćurčić S. 1992. The dynamics and composition of bacterial population under conditions of hypolimnetic aeration in the reservoir. Proceedings of 5th International Conference of the Conservation and Management of Lakes (eds. Guissani G., Callieri C.). Stresa. Italy. 83-86.

1.3.7. Čomić Lj., Ranković B., Topuzović M. Ćurčić S. 1998. Biotic activity of essential oil and the other Juniperus communities L. metabolites. In: Progerss in Botanical Research (eds.Tsekos I., Moustakas M). Kluwer Academic Publishers. 207-210.

1.3.8. Ostojić, A., Čomić, Lj., Ćurčić, S., Topuzović, M. 2006. The Gruža Reservoir – An Ecological Study. Balwois 2006 – Conference on water observation and information system for decision support. http://balwois.mpl.ird.fr/balwois/administration/full_paper/ffp-503.pdf

Радови саопштени на скуповима националног значаја штампани у целини ( R65)

1.3.9. Ћурчић С., Остојић А. Чомић Љ. 2005. Управљање излазном водом акумулације 34. Конференција о актуелним проблемима коришћења и заштите вода Воgа 2005. Копаоник. Зборник радова 71-77

1.3.10. Остојић А., Ћурчић С., Чомић Љ. Топузовић М. 2004. Примена биоманипулације као механизма за контролисање трофичких процеса у воденим екосистемима 33. Конференција о актуелним проблемима коришћења и заштите вода Воgа 2004. Борско језеро. Зборник радова 179-185.

1.3.11. Чомић Љ., Радојевић И., Ћурчић С. Остојић А. 2004. SeLar –Информациони систем језера и акумулације Србије 33. Конференција о актуелним проблемима коришћења и заштите вода Вода 2004. Борско језеро. Зборник радова 185-189.

1.3.12. Остојић А., Ћурчић С., Чомић Љ., Топузовић М. Тимотијевић В. 2003. Примери техника за побољшање квалитета воде у акумулацијама. 32. конференција о актуелним проблемима коришћења и заштите вода Воgа 2003. Златибор. Зборник радова, 27-32..

1.3.13. Чомић Љ., Ћурчић С., Остојић А. Милошевић С. 2003. Преглед хидробиолошких истраживања акумулационих језера у Србији. 32. конференција о актуелним проблемима коришћења и заштите вода Вода 2003, Златибор. Зборник радова, 47-53.

1.3.14. Тимотијевић В., Ђуран Д., Миловановић Д., Чомић Љ. Ћурчић С. 2003. Динамика показатеља квалитета воде у функцији старења акумулационог језера Гружа. 32. конференција о актуелним проблемима коришћења и заштите вода Вода 2003, Златибор. Зборник радова, 53-59.

1.3.15. Остојић А., Ћурчић С., Чомић Љ., Топузовић М. Милошевић С. 2003. Угроженост акумулација за водоснабдевања. Еко-конференција 2003. Еколошки покрет града Новог Сада. 111-116.

1.3.16. Дашић Т., Ћурчић С., Ђорђевић Д. Чомић Љ. 2002. Примена fuzzy теорије за одредјивање квалитета воде. Зборник радова Конференције "Заштита вода 2002".

1.3.17. Тимотијевић В., Ћурчић С. Чомић Љ. 2002. Санитарно стање акумулације Гружа. Зборник радова Конференције "Заштита вода 2002", 67-72.

1.3.18. Чомић Љ., Ћурчић С., Банковић Д. Барбич Ф. 1999. Регионални пут М-23 као фактор загађења акумулације Гружа. Конференција Вода за 21. век. Зборник радова. 201-205.

1.3.19. Чомић Љ., Ћурчић С. Ранковић Б. 1998. Просторна и временска динамика заједнице целулолизатора у Власинском језеру. Конференција Заштита вода 98. Зборник радова. 405-409.

1.3 20. Чомић Љ., Ранковић Б., Ћурчић С., Барбич Ф., Симић С. Марковић М. 1996. Утицај бакар сулфата на заједницу бактерија у језеру Груза. Конференција Застита вода 96. Зборник радова. 115-119.

1.3.21. Чомић Љ., Ранковић Б., Гонцић Н., Ћурчић С. Грујичић Д. 1995. Стање вода Смедеревске Паланке на основу микробиолошких показатеља квалитета. Конференција Заштита вода 95. Зборник радова. 34-38.

1.3.22. Чомић Љ., Ранковић Б., Барбич Ф. Ћурчић С. 1994. Микробиолошка својства површинских вода града Крагујевца. Конференција Заштита вода 94. Зборник радова. 215-221.

1.3.23. Чомић Љ., Ранковић Б., Ћурчић С. Симић С. 1993. Стање индустријских отпадних вода Крушевца на основу микробиолошких показатеља квалитета. Конференција Заштита вода 93. Зборник радова. 190-195.

1.3.24 Чомић Љ., Ранковић Б., Барбич Ф. Ћурчић С. 1992. Утицај отпадних вода аутомобилске индустрије на популацију бактерија у реци Лепеници. Конференција Заштита вода 92. Зборник радова. 147-151.

1.3 20. Чомић Љ., Ранковић Б., Ћурчић С., Барбич Ф., Симић С. Марковић М. 1996. Утицај бакар сулфата на заједницу бактерија у језеру Гружа. Конференција Заштита вода 96. Зборник радова. 115-119.

1.3.21. Чомић Љ., Ранковић Б., Гонцић Н., Ћурчић С. Грујичић Д. 1995. Стање вода Смедеревске Паланке на основу микробиолошких показатеља квалитета. Конференција Заштита вода 95. Зборник радова. 34-38.

1.3.22. Чомић Љ., Ранковић Б., Барбич Ф. Ћурчић С. 1994. Микробиолошка својства површинских вода града Крагујевца. Конференција Заштита вода 94. Зборник радова. 215-221.

1.3.23. Чомић Љ., Ранковић Б., Ћурчић С. Симић С. 1993. Стање индустријских отпадних вода Крушевца на основу микробиолошких показатеља квалитета. Конференција Заштита вода 93. Зборник радова. 190-195.

1.3.24 Чомић Љ., Ранковић Б., Барбич Ф. Ћурчић С. 1992. Утицај отпадних вода аутомобилске индустрије на популацију бактерија у реци Лепеници. Конференција Заштита вода 92. Зборник радова. 147-151.

Радови саопштени на међународним научним скуповима штампани у изводу (R72) 1.3.25. Petrović J., Stanojković A., Muratspahić D., Čomić Lj. Ćurčić S. 2003. Antibacterial

activity of Cychorium intybus L. Third International Balkan Botanical Congress «Plant resources in the creation of new values», Sarajevo. Book of Abstracts, 302.

1.3.26. Čomić Lj. Ćurčić S. 2003. Biotic relations among saprophyte fungi and bacteria from Šumadija region (Serbia). Third International Balkan Botanical Congress «Plant resources in the creation of new values», Sarajevo. Book of Abstracts, 388.

1.3.27. Stanojković A., Petrović J., Čomić Lj. Ćurčić S. 2003. Antibacterial properties of the plants from family Lamiaceae growing wild in Serbia. 3rd Balkan Conference of Microbiology. Microbiologia Balkanica 2003. Istanbul. Proceedings and Abstract Book, 231.

1.3.28. Petrović J., Stanojković A., Čomić Lj. Ćurčić S. 2003. Antibacterial properties of the plants from family Asteraceae growing wild in Serbia. 3rd Balkan Conference of Microbiology. Microbiologia Balkanica 2003. Istanbul. Proceedings and Abstract Book, 232.

1.3.29. Čomić Lj., Ćurčić S., Milošević S. Topuzović M. 2000. Influence of essential oil and other metabilites of Juniperus communis L. on metabolismof certain bacteria. Second Balkan Botanical Congress. Istambul. Abstract, 140.

1.3.30. Ćurčić S., Čomić Lj. 1997. Bacterioplankton of Vlasina Lake. 3th International Conference on Reservoir Limnology and water Quality. Abstracts. B-5.

1.3.31. Čomić Lj., Ranković B., Topuzović M. Ćurčić S. 1997. Biotic activity of the essential oil and the other Juniperus communis L. metabolites. First Balkan Botanical Congress. Thessaloniki. Abstract. 61.

Радови саопштени на националним научним скуповима штампани у изводу ( R73)

1.3.32. Ostojić A., Ćurčić S., Milošević S., Čomić Lj. Topuzović M. 2003. Differences in dynamics of eutrophization in reservoirs Grošnica and Gruža. 2nd Congerss of ecologist of the Republic of Macedonia with international participation. Ohrid. Abstracts. 1.3.33. Ćurčić S., Čomić Lj., Dašić T. Đorđević B. 2003. Application of fuzzy theory for water quality assessment. 2nd Congerss of ecologist of the Republic of Macedonia with international participation. Ohrid. Abstracts.

1.3.34. Ћурчић С. Чомић Љ. 2000. Предлог формирања критеријума за процену квалитета воде по микробиолошким параметрима (mWQI) применом fazzy скупова на акумулацији Гружа. VIII Конгрес микробиолога Југославије. Кратки садржаји радова. VIII-13.

1.3.35. Милошевић С., Чомић Љ. Ћурчић С. 2000. Стање Грошничког језера на основу микробиолошких показатеља. VIII Конгрес микробиолога Југославије. Кратки садржаји радова. VIII-18.

1.3.36. Чомић Љ., Ранковић Б., Ћурчић С. Милошевић С. 1998. Бактериопланктон Грошничког језера. Дани микробиолога Југославије. Херцег Нови. Зборник радова и сажетака. 198.

1.3.37. Чомић Љ., Ранковић Б. Ћурчић С. Барбич Ф. 1996. Заједница целулолитских микроорганизама у Власинском језеру. Дани микробиолога Југославије. Херцег Нови Зборник сажетака, 198.

1.3.38. Чомић Љ., Ранковић Б., Жикић Р. Ћурчић С. Пешић Н. 1996. Утицај селена на раст неких врста бактерија и њихову осетљивост према антибиотицима. Дани микробиолога Југославије. Херцег Нови. Зборник сажетака, 209.

1.3.39. Чомић Љ., Ћурчић С. Ранковић Б. 1996. Квалитативни сасатав и динамика заједница микроорганизама у Власинском језеру. 5. Конгрес еколога Југославије. Зборник сажетака. П-29.27.

1.3.40. Матовић М., Чомић Љ. Ћурчић С. 1996. Примена екологије у преради плодова клеке (Juniperus communis L.) 5. Конгрес еколога Југославије. Зборник сажетака.176.

1.3.41. Чомић Љ., Матовић М. Ћурчић С. 1996. Антимикробно дејство биохемијских продуката плодова клеке (J. communis L.) 5. Конгрес еколога Југославије Зборник сажетака. 177.

1.3.42. Чомић Љ., Ћурчић С. Ранковић Б. 1995. Састав и динамика заједнице микроорганизама у Власинском језеру. VII Конгрес микробиолога Југославије. Херцег Нови. Зборник резимеа, 194.

1.3.43. Чомић Љ., Ранковић Б., Барбич Ф. Ћурчић С. 1991. Ефекат хербицида на доминантну популацију бактерије у површинским водама разлицитог типа. III Југословенски симпозијум микробијалне екологије. Дојран. Зборник радова, 51.

Магистарска теза -категорија R82

Ћурчић С. 1994. Бактериопланктон Власинског језера, Магистарска теза, ПМФ, Универзитет у Новом Саду. 98 p.p.

Докторска дисертација- категорија R81:

Ћурчић С. 2003. Микробиолошки инgекс квалитета воgе (mWQI) – показатељ

стања зајеgнице микроорганизаmа у акуmулацији Гружа. Докторска дисертација. ПМФ, Универзитет у Крагујевцу. 148 p.p.

ЦИТИРАНОСТ ОБЈАВЉЕНИХ РАДОВА Публиковани научни радови др Светлане Ћурчић цитирани су 3 пута преmа SCI бази података у научним радовима.

РАД Станојковић А., Петровић Ј., Чомић Љ. Ћурчић С. 2004. Antibacterial activity of Cichorium intybus. Fitoterapia 75. 737-739.

ЦИТИРА1. Elizabeth, K. M. Jaya Lakshmi Y.A.S. 2006. Antimicrobial activity of Michelia

champaca Asian, Journal Chemistry 18, 1, 196-200  2. Innocenti, M., Gallori, S., Giaccherini, C., Ieri, F., Vincieri, F.F., Mulinacci, N 2005.

Evaluation of the Phenolic content in the aerial parts of different varieties of Cichorium Intybus. L., Journal of Agricultural and food chemistry 53, 16, 6497-6502

РАД  Ćurčić S. Čomić Lj. 2002. A microbiological index in estimation of surface water quality. Hydrobiologia. 489. 219-224

ЦИТИРА1. Bordalo AA, Teixeira R, Wiebe WJ. 2006 A water quality index applied to an international shared river basin: The case of the douro river, Environmental Management 38 (6): 910-920 ГРУПА 1.4. УЧЕШЋЕ НА ПРОЈЕКТИМА

1.4.1. НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКИ ПРОЈЕКТИ1.1. Пројекат (12М03): Процеси и механизми контаминације животне средине и

њена заштита. Руководилац пројекта - др Франц Барбич, виши научни сарадник, ИТНМС, Београд..Потпројекат: Биолошка валоризација, заштита и унапређење акватичних екосистема.

2. Пројекат: Биолошка валоризација акватичних екосистема Jугославије. Савезно Министарство за науку, технологију и развој, број 0ЦИ- 110/1-93. Руководилац пројекта – Проф. др Љиљана Чомић.

3. Пројекат (1252): Биомониторинг и еколошка заштита акумулација за водоснабдевање Крагујевца. Министарство за науку, технологије и развој Републике Србије. Руководилац пројекта – Проф. др Љиљана Чомић.

1.4.2. СТУДИЈЕ1. Студија заштите животне средине и развоја еколошких система града Крагујевца до

2010. Године. ПМФ, Крагујевац (1993)2. Студија заштите животне средине и развоја еколошких система Смедеревске

Паланке до 2010.Г. ПМФ, Крагујевац (1994)

Као коаутор учествовала је у креирању сајта посвећеног представљању базе Података за српска језера и акумулације - Selar http :// www . pmf . kg . ac . yu / selar / andreja /

В. ПРИКАЗ ОБЈАВЉЕНИХ РАДОВА

У докторској дисертацији, предложен је методолошки приступ за утврђивање квалитета воде по пет релевантних микробиолошких параметара: укупан број бактерија- (T), аеробни хетеротрофи -(h), Escerichia coli, фосфатазна активност -(IFA) i Chl-a. На бази извршених израчунавања, формиран је критеријум који на једноставан начин даје квантитативну процену воде. Методолошки приступ, изграђен на овај начин, са ширег микробиолошкоо-еколошког аспекта треба да послужи унапређењу законске регулативе на овом пољу.

У даљем тексту следи приказ радова које је кандидат објавио у научним часописима и саопштио на међународним научним скуповима и штампао у целости.

У радовима 1.1.1., 1.2.5., 1.3.15., 1.3.32., 1.3.33. је дефинисан mWQI (микробиолошки индекс квалитета вода) и дат предлог за процену квалитета вода базиран на вредностима mWQI. Интегрисано је пет рутинских микробиолошких патраметара и извршено њихово упоређивење и интегрисање са системом WQI (Development of Water Quality Index, Scottish Development, Engineering Division, Edinburgh 1976).

У раду 1.1.2. дати су резултати испитивања антибактеријских активности воденог, алкохолног и етилацетатног екстракта биљке Cichorium intibus. Сви тестирани екстракти су испољили антибактеријску активност; у односу на најмење четири вртсе бактерија. Међу тестираним бактеријама најосетљивија је врста Pseudomonas aeruginosa док на раст Escherichia coli екстракти нису инхибиторно деловали.У радовима 1.1.3., 1.2.4., 1.2.6., 1.2.7., 1.2.8., 1.3.2., 1.3.9., 1.3.3., 1.3.8., 1.3.11., 1.3.13., 1.3.17., 1.3.31., 1.3.34. и 1.3.35.. дати су резултати трофичког статуса акумулација Грошница и Гружа. Указано је на разлике у трофичком статусу, као и на значај антропогеног утицаја који доприноси убрзаним процесима еутрофизације у вештачким акватичним екосистемима.

У радовима 1.1.4., 1.3.7., 1.3.28., 1.3.30., 1.3.39., 1.3.40., истраживана је фитонцидна активност неких биљних врста са посебним освртом на метаболите клеке (J. communis. L). Различизи екстракти клеке имали су инхибиторно дејство на неке врсте бактерија.

У раду 1.1.5. испитана је антибактеријска активност неких ароматичних биљака Србије у односу на врсте Pseudomonas aeruginosa i Pseudomonas fluorescens. Екстракти 15 од испитиване 24 биљне врсте нису показали инхибиторни ефекат на тестиране бактерије или је он био веома мали. Врста P. aeruginosa је била осетљивија на присуство екстраката него Pseudomonas fluorescens. Интензитет инхибиторног ефекта екстраката био је пропорционалан концентрацији, а мењао се у зависности од таксономских карктеристика.

У раду 1.1.6. је испитивана антибактеријска активност воденог, етанолног и етилацетатног екстракта Helichrysum arenarium L (DC). у односу на осам тест врста бактерија. Међу тестираним врстама, највећу осетљивост показала је бактерија Bacillus subtilis, док је Escherichia coli била неосетљива на присуство испитиваних екстраката. Интензитет антибактеријског деловања испитиваних биљних екстраката био је пропорционалан концентрацији, а зависио је и од таксономских својстава бактерија.

У радовима 1.2.5., 1.3.15., 1.3.32., 1.3.33., се даје предлог критеријума за процену квалитета воде по микробиолошким параметрима (mWQI) на основу компарације са WQI.

Критеријуми су креирани на основу резултата микробиолошких истраживања у акумулационом језеру Гружа, применом fuzzy логике.

У раду 1.1.8. су испитиване просторне и временске сукцесије заједница бактериопланктона, фитопланктона и зоопланктона у акумулационом језеру Грошница.

У радовима 1.1.9., 1.2.3., 1.3.18., 1.3.29., 1.3.36., 1.3.38., 1.3.41., истраживана је бактериопланктон Власинског језера. Доминантне бактерије су факултативно олиготрофне, осим у јесен када када су бројније хетеротрофне. Међу факултативним олиготрофима фосфоминерализатори су најзаступљенији на почетку вегетационе периоде, а протеолитичке и амилолитичке бактерије у лето и јесен. Квалитатаивни састав заједнице микроорганизама указује на почетак еутрофизације, па је неопходно предузети мере сталне контроле квалитета и заштите Власинског језера.

Посебну групу чине радови у којима су сумирани резултати досадашњих хидробиолошких испитивања у Србији као и покушаји да се оформи посебан информациони систем SelaR (http :// www . pmf . kg . ac . yu / selar / andreja / ), који би корисницима омогућио да дођу до неопходних података везаних за језера и акумулације у Србији .

У радовима 1.1.10. 1.3.1., 1.3.10., 1.3.12., је представљен SelaR информациони систем који садржи релевантне податке о језерима и акумулацијама Србије. Информациони систем омогућава трансфер информација и знања, сарадњу међу свим учесницима у менаџменту акумулација и на тај начин подржава све аспекте управљања и одрживе експлоатације водених ресурса у целини. У раду су представљене основне компоненте система и неки апликативни примери.

У раду 1.1.11. истражује се квалитет воде акумулације Бован комплексном анализом вредности сапробних индекса, комбинованим са резултатима испитивања осталих чланова биоценозе.

Велика пажња је посвећена квалитету површинских вода (акумулација), њиховој угрожености и мерама заштите. Наведени примери многих техника и мера које се могу предузети у циљу поправљања и одржавања задовољавајућег квалитета воде у акумулацијама: 1.2.1., 1.2.2., 1.2.8., 1.3.2., 1.3.6., 1.3.8., 1.3.9., 1.3.11., 1.3.13., 1.3.14., 1.3.16., 1.3.17.

Г. БОДОВАЊЕ НАУЧНИХ РАДОВА И АКТИВНОСТИ КАНДИДАТА ПРЕМА УНИВЕРЗИТЕТСКОМ ПРАВИЛНИКУ

Вредновање научних радова и активности кандидата др Светлане Ћурчић извршено је према Правилнику о условима и поступку давања сагласности стручних већа Универзитета на одлуке о избору наставника, који је усвојен на седници Научно-наставног већа Универзитета у Крагујевцу 30.06.2003. године.

Резултати бодоваља научних радова и активности кандидата др Светлане Ћурчић приказани су у следећој табели:

Kategorijа Broj bodova Broj radova UkupnoR 52 3 3 9R 54 1 8 8R 61 2 6 12R 62 1.5 2 3R 65 0.5 21 10.5

R 23 2 8 16R 72 0.5 7 3.5R 73 0.2 12 2.4ukupno 64.4

Кандидат др Светлана Ћурчић је укупно до сада остварила 64.40 бодова.

Г. НАСТАВНО-ПЕДАГОШКА АКТИВНОСТ

У свом досадашњем раду на Институту за биологију и екoлогију ПМФ-а у Крагујевцу, кандидат др Светлана Ћурчић је успешно обављала практичну наставу из предмета: Микробиологија (за студенте екологије) и Општа микробиологија за студенте биологије (од школске1990/91 до данас), Систематика алги, гљива и лишајева, и Човек и животна средина (три школске године). Поред дугогодишњег искуства у педагошком раду са студентима, кандидат др Светлана Ћурчић, показује интересовање и склоности у креирање уџбеничке литературе потребне за рад са децом у предшколским установама и нижим разредима основне школе. Као плод таквих напора настала је књига за популаризацију науке о природи, Слике из прироgе, у коауторству са професором др Будиславом Татићем. Као прилог вредновању наведеног дела дајемо извод из његове рецензије. „....Др Светлана Ћурчић је коаутор књиге за популаризацију науке о природи- Слике из прироgе. Ово дело, пре свега је намењеном деци предшколског узраста и ученицима млађих разреда основне школе. Међутим, имајући у виду садржај, спољашњу форму, поруке и поуке које нуди, као и низ разноврсних асоцијација на живи свет, покретаче живота, промене, понављање природних процеса, може да заинтригира пажњу, узбурка емоције, покрене интелектуалну радозналост и ученика старијих разреда, па чак у много чему и одраслих људи. Без обзира на узрасне карактеристике потенцијалних корисника, ваља нагласити да се уз помоћ овог дела у васпитно образовној сфери могу постићи значајни васпитни и образовни ефекти. Што се образовних ефеката тиче, очигледно је да су се аутори овога рукописа ухватили у коштац са једним од два најсложенија проблема људске спознаје уопште, а то су проблем простора и проблем времена. Овде је реч о временској димензији, тачније години, њеном трајању и основним временским обележјима исказаним кроз промене на живом свету кроз четири годишња доба. Помоћу примереног текста и веома привлачних фотографија природе ученици се на ненаметљив и приступачан начин наводе на размишљање о времену, временском трајању, пролазности и утицају времена на живи свет. Млађим, ученицима је омогућено да, у складу са својим сазнајним капацитетима, путем визуелне перцепције и планског посматрања запажају спољашње карактеристике биљака и животиња у различитим годишњим добима. Уз све то аутори настоје да превазиђу ограничења писане књиге у погледу коришћења потпуне чулне перцепције у сазнајном процесу, тако што путем снажних емоција, књижевних израза и визуелне моћи фотографија дочаравају и друге чулне утиске карактеристичне за поједина годишња доба као што су звуци, мириси, укуси, топлота, хладноћа, додир.

Поред образовног, дело Слике из прироgе има и васпитни значај. Веома је погодно средство за развијање љубави према природи и њеним естетским вредностима. Буди пријатне емоције, изазива лепо расположење, јача потребу за очувањем природе и њених богатстава. Ова књига поред ужестручних има значајне педагошке, психолошке и

дидактичке вредности, па може бити корисно наставно средство у школи и драгоцена додатна литература за све заљубљенике природе“.

Напомињемо да су позитивно мишљење и препоруку за објављивање овог приручника, као помоћног средства за децу предшколског узраста и ученике нижих разреда дали: Министарство просвете Републике Србије, Саветник министра просвете за биологију, као и Министарство за заштиту животне средине.

КАНДИДАТ ДР СЛАЂАНА АЛАГИЋ

А. БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ

Др Слађана Алагић је рођенa 27.09.1962. године. По образовању је дипломирани хемичар. После завршене средње школе (Гимназија "Дракче Милановић" у Алексинцу, смер Природно-научни, занимање Техничар за контролу животне средине), уписала се на Природно-математички факултет у Нишу, група за Хемију. Дипломски рад под називом Хемијско испитивање жутог шећера одбранила је 1986. године. На истом факултету, одбранила је и магистарску тезу под називом: Испитивање етарских уља и екстраката gомаћих типова врсте Nicotiana tabacum L., 2000. гоgине, а затим и докторску дисертацију под називом: Састав екстраката селекционисаних хибриgа gувана типа Јака, Прилеп и Отља, 2005., чиме је стекла звање Доктора хемијских наука.

У новембру 2000. године др Слађана Алагић је стекла институтско звање истраживача сарадника, а у јуну 2006. изабрана је у научно звање научни сарадник.

Од 2002-2006. године као истраживач из ИРЈ "Селекција", учествовала је на Пројекту 2812 при министарству за науку, технологију и развој: Испитивање хемијског састава и биолошке активности секунgарних метаболита биљних врста роgова Achilea, Acinos, Arthemisia, Calamintha i Micromeria (носилац пројекта: ПМФ- Ниш).

Прво запослење кандидата др Слађане Алагић било је везано за просветни рад. Школске 1987/88 радила је као наставник хемије и биологије у Основној школи за одрасле при Радничком Универзитету у Алексинцу и као наставник у основној школи за децу ометену у развоју, такође у оквиру Радничког Универзитета у Алексинцу.

Од маја 1988. године стално је запослена у Заводу за шећерну репу "Селекција" у Алексинцу (Истраживачка радна јединица "Селекција"), као руководилац хемијско-технолошке лабораторије. У овој лабораторији се пре свега, испитују параметри квалитета корена шећерне репе (садржај шећера-полариметријски, калијума и натријума-пламен-фотометријски и ά- аминоазота-фотоколориметријски), а затим и статистички обрађују методама рандомизираног блока и летис- квадрата, за потребе рада селекционара који раде на селекцији нових врста шећерне репе). Осим селекцијом шећерне репе, ова радна јединица бавила се почетком 90-их година прошлог века и селекцијом дувана, тако да се почеци рада кандидата др Слађане Алагић везују за тадашње потребе селекције висококвалитетних домаћих ароматичних сорти дувана. Та селекција, данас, у Заводу, више не постоји.

Поред организације рада у хемијско-технолошкој лабораторији, ангажовање кндидата др Слађане Алагић подразумева и учешће у раду лабораторије за културу ткива у којој се, методом вегетативне пропагације производе клониране биљке шећерне репе и неколико врста цвећа (афричка љубичица, стандардна и лилипута, Нова Каледонија и Глоксинија).

Тренутно је укључена у рад на оснивању серолошке лабораторије у којој би се, набављеном опремом за ЕLISA-тест утврђивало присуства BNYV-вируса у корену шећерне репе отпорних на болест Rhizomaniu. Касније, у плану је да се ова метода користи и у контроли безвирусног материјала произведеног у лабораторији за културу ткива.

Говори руски језик, док се енглеским служи солидно, у оквиру своје струке. У свом раду користи Word, Excel, Internet.

Б. НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКИ РАД

Научно-истраживачки рад кандидата Слађане Алагић, доктора хемијских наука, је резултирао објавлјивањем 12 научних и стручних публикација од којих је два публиковано у часописима водећег међународног значаја (Р51).

Група 1.1. РАДОВИ ПУБЛИКОВАНИ У НАУЧНИМ ЧАСОПИСИМА

Научни радови публиковани у водећим часописима међународног значаја (R51)

1.1.1.Stojanović G., Palić R., Alagić S. and Zdravković Ž. (2000): Chemical composition and antimicrobial activity of the essential oil and CO2 extracts of semi-oriental tobacco, Otlja. Flavour and Fragrance Journal, 15, p. 335-338.

1.1.2. Stojanović G., Palić R., Alagić S. and Lepojević Ž. (2002): Chemical composition and antimicrobial activity of the essential oil and CO2 extracts of semi-oriental tobacco, Prilep. Flavour and Fragrance Journal, 17, p. 325-326.

Научни радови публиковани у часописима међународног значаја ( R52)

1.1.3. Alagić S., Stančić I., Palić R. and Stanojević G. (2002): Chemical composition and antimicrobial activity of the essential oil of the oriental tobacco Yaka. Journal of Essential Oil Research, 14, p. 230-232.

1.1.4. Stojanović G., Hughey S., Reddy C. M., Palić R., Alagić S. and Mišić M. (2003): A comparative analyses of the alkanes of Yaka, Prilep and Otlja tobaccos. Biochemical Systematics and Ecology, 31, p. 1215-1218.

1.1.5. Alagić S., Stančić I., Palić R., Stojanović G. and Lepojević Ž. (2006): Chemical composition of the supercritical CO2 extracts of the Yaka, Prilep and Otlja tobaccos. Journal of Essential Oil Research, 18, p. 185-188.

1.1.6. Radulović N., Stojanović G., Palić R. and Alagić S. (2006): Chemical composition of the ether and ethyl acetate extracts of Serbian selected tobaccos type Yaka, Prilep and Otlja. Journal of Essential Oil Research, 18, p.562-565.

Рад у часопису националног значаја штампан у целини (R 62)

1.1.7.Stojanović G., Palić R., Arsić B., Veličković D. and Alagić S. (2006): A comparative analyses of the fatty acids of Yaka, Prilep and Otlja tobaccos. Facta Universitatis, in press.

ГРУПА 1.2. УЧЕШЋЕ НА НАУЧНИМ СКУПОВИМА

Радови саопштени на скупу међународног значаја штампани у изводу (R 72)

1.2.1. Alagić S. Palić R., Nikolić M. Stančić I. (1999): Microbiological activity of essential oil and CO2 extracts of semioriental tobacco Otlja. 19th Tobacco Simposium, Ohrid, Book of Abstracts, p. 44.

1.2.2. Alagić S., Stančić I., Palić R., Stanojević G. and Lepojević Ž. (2002): Chemical composition and antimicrobial activity of CO2 extracts of oriental tobacco Yaka. 3 rd

International Conference of the Chemical Societies of the South Eastern European Countries, Bucharest, Book of Abstracts II, p. 211.

1.2.3. Stojanović G., Palić R., Arsić B., Veličković D. and Alagić S.(2004): Fatty Acids of some Serbian Breeding Tobaccos. 4 rd International Conference of the Chemical Societies of the South Eastern European Countries, Belgrade, Book of Abstracts I, p. 282.

1. 2. 4. Mitić V., Stankov-Jovanović V., Radulović N., Stojanović G. and Alagić S. (2006): The content of Hg, Cd, Pb, and Cr in some Serbian bred tobacco cultivars. 5 rd International Conference of the Chemical Societies of the South Eastern European Countries, Ohrid, Book of Abstracts, p. 281.

Рад саопштен на скупу националног значаја штампан у изводу из категорије R 73

1.2.5. Палић Р., Стојановић Г., Алагић С., Лепојевић Ж. Николић М. (1999): Микробиолошка активност етарског уља и CO2 екстракта оријенталног дувана типа Прилеп. VI Југословенски Симпозијум биохемије, Београд, Изводи радова, стр. 76.

Магистарска теза R 81

Алагић С. (2000): Испитивање етарског уља и екстраката домаћих типова врсте Nicotiana tabacum L., (Examination of essential oils and extracts of domestic types of species Nicotiana tabacum L.), Магистарска теза, Природно-математички факултет, Ниш

Докторска дисертација R 81

Алагић С. (2005): Састав екстраката селекционисаних хибрида дувана типа Јака, Прилеп и Отља.( Composition of extracts of hybrid tobaccos type Yaka, Prilep i Otlja). Докторска дисертација, Природно-математички факултет, Ниш

ГРУПА 1.3. УЧЕШЋЕ НА ПРОЈЕКТИМА

Испитивање хемијског састава и биолошке активности секундарних метаболита бињних врста родова Achillea, Acinos, Artemisia, Calamintha i Micromeria (Examination of chemical composition and biological activity of secondary metabolites of plant species, generas Achillea, Acinos, Artemisia, Calamintha i Micromeria), Министарство за науку, технологију и развој Републике Србије, Ев. бр. 2812 (2002-2006).

В. ПРИКАЗ ОБЈАВЉЕНИХ РАДОВА

У радовима 1.1.1., 1.1.2., 1.1.3., 1.1.4., 1.1.5., 1.1.6., 1.1.7., 1.2.1, 1.2.2., 1.2.3., 1.2.4., 1.2.5. редмет испитивања било је утврђивање оног дела хемијског састава домаћих, селекционисаних типова дувана који на неки свој, посебан начин утиче на њихов квалитет. То су пре свега једињења која припадају групи полифенола, алкана, терпена, масних киселина и других липида, затим различита једињења која садрже азот или сумпор у свом молекулу. За ова једињења сматра се да су кључна за арому дувана (тзв. "флавор" једињења). Она знатно утичу на коначну употребљивост дуванских продуката јер поред физиолошке јачине дувана при пушењу, најзначајнија особина за пуноћу пушења је управо хармонија укуса и арома. Током рада коришћене су различите технике добијања етарских уља и екстраката дувана: дестилација воденом паром, различите екстракције са више органских растварача, као и релативно нова, економски исплатива, еколошки "чиста", али још увек недовољно искоришћена метода екстракције суб- и суперкритичним угљеник (IV)-оксидом. Такође су коришћене и различите методе идентификације њихових компоненти: GC, GC/MS, NMR. У свим етарским уљима и екстрактима утврђено је присуство "key flavor" једињења дувана као што су соланон, неофитадиен и различити епоксилабданоли. Као допринос објашњењу чињенице да се дуван користио у народној медицини од давнина као лековита биљка, микробиолошким методама испитана је и доказана антимикробна активност свих етарских уља и екстраката. Такође је указано и и на могућност коришћења података о концентрацији рачвастих iso i anteiso –алкана из дувана у атмосфери, као изванредно погодног средства за утврђивање загађења околине дуванским димом.

Г. БОДОВAЊЕ НАУЧНИХ РАДОВА И АКТИВНОСТИ КАНДИДАТА ПРЕМА УНИВЕРЗИТЕТСКОМ ПРАВИЛНИКУ

Вредновање научних радова и активности кандидата др Слађане Алагић извршено је према Правилнику о условима и поступку давања сагласности стручних већа Универзитета на одлуке о избору наставника, који је усвојен на седници Научно-наставног већа Универзитета у Крагујевцу 30.06.2003. године.

Резултати бодовања научних радова и активности кандидата др Слађане Алагић приказани су у следећој табели:

Kategorijа Broj bodova Broj radova UkupnoR 51 4 2 8R 52 3 4 12R 61 - - -R 62 1.5 1 1.5R 65 - - -R 23 - - -R 72 0.5 4 2

R 73 0.2 1 0.2ukupno 23.7

Кандидат др Слађана Алагић је укупно до сада остварила 23.70 бодова.

МИШЉЕЊЕ И ЗАКЉУЧАК

На Конкурс за избор наставника у једно од наставничких звања за ужу научну област Методика наставе природе и друштва, предмет Интердисциплинарне основе природе и друштва на Педагошком факултету у Јагодини су се пријавила два кандидата и то:

1. др Светлана Ћурчић, асистент у Институту за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Крагујевцу и

2. др Слађана Алагић, научни сарадник у ИРЈ "Селекција", у Заводу за шећерну репу у Алексинцу

Кандидат др Светлана Ћурчић, доктор биолошких наука, испуњава све услове за избор у звање доцента који су предвиђени Конкурсом и Правилником о стицању наставничких звања Универзитета и то: VIII степен стручне спреме, доктор биолошких наука; 67 објављених научних и стручних публикација од којих три рада у међународним часописима категорије R52; учешће у научним пројектима и адекватно педагошко искуство. Током свог педагошког рада кандидат је улагао велике напоре у осавремењавање и модернизацију практичне наставе и Комисија је уверена да ће она наставити своје даље научно и наставно усавршавање и у потпуности одговорити захтевима реформисаног Универзитета.

Кандидат др Слађана Алагић, има запажене научне резултате у области хемијског састава и антимикробне активности секундарних биљних метаболита и завидно искуство у лабораторијском истраживачком раду. Значајне су активности кандидата на увођењу нових истраживачких метода и формирању лабораторијских услова везаних за контролу безвирусног биљног материјала. Педагошко искуство кандидат је стицао у раду са децом школског, а до сада није био биран у звање сарадника односно наставника Универзитета. Уважавајући наведене квалитете др Слађане Алагић, доктора хемијских наука Комисија констатује да она не испуњава услове конкурса којима је предвиђено да право на избор у наставничко звање има кандидат са VIII степеном стручне спреме, доктор биолошких наука.

ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ

На основу изнетих података о досадашњим научнo-стручним и наставно-педагошким активностима кандидата др Светлане Ћурчић, доктора биолошких наука и кандидата др Слађане Алагић, доктора хемијских наука, Комисија констатује да др Светлана Ћурчић испуњава све потребне услове, дефинисане Законом о високом образовању, Статутом Универзитета и Статутом Факултета, који је квалификују за избор у звање доцента на Универзитету.

У том смислу Комисија са задовољством предлаже Наставно-научном већу

Педагошког факултета у Јагодини и Стручном већу за друштвено-хуманистичке науке Универитета у Крагујевцу да кандидата др Светлану Ћурчић изабере у звање доцента за ужу научну област Методика наставе природе и друштва, предмет Интердисциплинарне основе природе и друштва.

Комисија

___________________________________________1. др Љиљана Чомић, ванредни професор, председник

Природно-математичког факултет у Крагујевцу, ужа научна област Микробиологија, предмети Општа микробиологија и Микробиологија

_______________________________________________________2. др Александар Теодоровић, ванредни професор, члан

Природно-математички факултет у Крагујевцу,ужа научна област Органска хемија, предмет Виша органска хемија

_______________________________________________________3. др Томка Миљановић, ванредни професор, чланПриродно-математички факултет у Новом Саду, ужа научна област Биологија, предмети Методика наставе биологије и екологије и заштите животне средине

________________________________________________________4. др Вељко Банђур, редовни професор, члан

Учитељски факултет у Београду, ужа научна област Дидактика, предмети Методика наставе природе и друштва и Дидактика

_________________________________________________________5. др Маргит Савовић, доцент, члан

Педагошки факултети у Јагодини, ужа научна област Педагошко-дидактичка, предмет Дидактика

У Крагујевцу, 19.06. 2007.