СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР ''ГЕМИТ-АПЕИРОН''...

НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ЗА ГИМНАЗИЈУ РАЧУНАРСКО-ИНФОРМАТИЧКОГ СМЈЕРА

(ТРЕЋИ РАЗРЕД)

НАСТАВНИ ПЛАН ЗА ГИМНАЗИЈУ РАЧУНАРСКО-ИНФОРМАТИЧКОГ СМЈЕРА

А: ОПШТЕОБРАЗОВНИ ПРЕДМЕТИ Назив предмета РАЗРЕД

ПРВИ ДРУГИ ТРЕЋИ ЧЕТВРТИ УКУПНОНед. Год. Нед. Год. Нед. Год. Нед. Год.

1. Српски језик и књижевност

4 144 3 108 3 108 4 128 488

2. Енглески језик 2 72 2 72 2 72 2 64 280 3. Психологија 2 72 72 4. Филозофија 2 64 64 5. Историја 2 72 2 72 144 6. Физика 2 72 3 108 3 108 5 160 340 7. Географија 2 72 2 72 144 8. Хемија 2 72 1 36 108 9. Биологија 3 108 3 96 20410. Физичко васпитање

2 72 2 72 2 72 2 64 280

11. Умјетност 1 36 3612. Математика 4 144 5 180 5 180 4 128 632

УКУПНО 21 756 22 792 18 648 22 704 2900

Б: СТРУЧНО -ТЕОРИЈСКИ ПРЕДМЕТИНазив предмета РАЗРЕД

ПРВИ ДРУГИ ТРЕЋИ ЧЕТВРТИ УКУПНОНед. Год. Нед. Год. Нед. Год. Нед. Год.

1. Дискретна математика

2 72 72

2. Примјена рачунара 3 108 2 72 2 72 2 64 316 3. Рачунарски системи 2 72 72 4. Програмирање и прог. језици

2 72 2 72 4 144 288

5. Оперативни системи и рач. мреже

1 36 36

6. Модели и базе података

2 72 2 64 136

7. Напредне технике програмирања

2 72 2 64 136

8. Рачунарство и друштво

1 36 36

УКУПНО 7 252 7 252 11 396 6 192 1092УКУПНО А + Б 28 1008 29 1044 29 1044 28 896 3992

ГИМНАЗИЈАРАЧУНАРСКО-ИНФОРМАТИЧКОГ СМЈЕРА

ТРЕЋИ РАЗРЕД

НАСТАВНИ ПЛАН ЗА 3. РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕРАЧУНАРСКО-ИНФОРМАТИЧКОГ СМЈЕРА

А: ОПШТЕОБРАЗОВНИ ПРЕДМЕТИНазив предмета РАЗРЕД

ТРЕЋИНед. Год.

1. Српски језик и књижевност 3 108 2. Енглески језик 2 72 3. Биологија 3 108 4. Математика 5 180 5. Физика 3 108 6. Физичко васпитање 2 72

УКУПНО 18 648

Б: СТРУЧНО - ТЕОРИЈСКИ ПРЕДМЕТИНазив предмета РАЗРЕД

ТРЕЋИНед. Год.

1. Примјена рачунара 2 72 2. Програмирање и прог. језици 4 144 3. Модели и базе података 2 72 4. Напредне технике програмир. 2 725. Рачунарство и друштво 1 36

УКУПНО 11 396УКУПНО А + Б 29 1044

ОПШТЕ ОБРАЗОВНИ ПРЕДМЕТИ

СРПСКИ ЈЕЗИК

III разред

( 3 часа недјељно, 108 часoва годишње)

Наставни план и програм је урађен на основу наставног плана и програма за гимназију општег смјера, с тим што су наставни садржаји из књижевности и језика, као и фонд часова на недељном и годишњем нивоу, усклађени са наставним планом и програмом за гимназију рачунарско-информатичког смјера.

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

А. КЊИЖЕВНОСТ (69)

1. МОДЕРНА (29)

Модерна у европској и јужнословенским књижевностима и њени главни представници. Поетика модерне ( импресионизам и симболизам).Шарл Бодлер : АЛБАТРОСАнтон Павлович Чехов: УЈКА ВАЊАБогдан Поповић: Антологија новије српске лирике (ПРЕДГОВОР)Алекса Шантић: ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ, ВЕЧЕ НА ШКОЉУЈован Дучић: ЗАЛАЗАК СУНЦА, ЈАБЛАНОВИМилан Ракић: ИСКРЕНА ПЈЕСМА, ДОЛАПСима Пандуровић: СВЕТКОВИНАВладислав Петковић Дис: ТАМНИЦА,МОЖДА СПАВААнтун Густав Матош: ЈЕСЕЊЕ ВЕЧЕЈован Скерлић: О КОШТАНИБора Станковић: КОШТАНА, НЕЧИСТА КРВПетар Кочић: МАРАЧАЈСКИ ПРОТО,ЈАЗАВАЦ ПРЕД СУДОМИван Цанкар: НОВЕЛЕ ( избор)

2. МЕЂУНАРОДНА И РАТНА КЊИЖЕВНОСТ (30)

Европска књижевност у првим деценијама XX вијека ( појам, особености, значај) манифести футуризма , експресионизма и надреализма. Књижевни покрети и струје у јужнословенским књижевностима између два рата ( експресионизам , надреализам, социјална литература). Ратна књижевност. Борис Пастернак: ПЈЕСМЕ ( избор) /ТЕМЕ И ВАРИЈАДИЈЕ/Сергеј Јесењин ПЈЕСМЕ (избор) / До виђења, Псу Качалова и др/Федерико Гарсија Лорка: РОМАНСА МЕСЕЧАРСКА, РАСКРШЋЕРабиндрант Тагора: ГРАДИНАРМилутин Бојић: ПЛАВА ГРОБНИЦАМилош Црњански: СУМАТРА, СЕОБЕ (први и други дио)Момчило Настасијевић: ТУГА У КАМЕНУИво Андрић: ЕX PONTOТин Ујевић: СВАКИДАСЊА ЈАДИКОВКА Исак Самоковлија: РАФИНА АВЛИЈАРастко Петровић: ЉУДИ ГОВОРЕ; Мирослав Крлежа: ПОВРАТАК ФИЛИПА ЛАТИНОВИЋА

Добриша Цесарић: ОБЛАК Оскар Давинчо: ХАНА (избор)Иван Горан Ковачић: ЈАМАСкендер Куленовић: СТОЈАНКА МАЈКА КНЕЖОПОЉКА

3. ЛЕКТИРА (10)

Избор из лирике европске модерне: А.Блок, Г. АполинерИзбор из међународне поезије: Р. Петровић, Д.Максимовић)Милош Црњански: ДНЕВНИК О ЧАРНОЈЕВИЋУЕрнест Хемигвеј: СТАРАЦ И МОРЕМихаил Шолохов: ТИХИ ДОН (одломци)

4. КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИ

На наведеним дјелима појављују се, проширују и усвајају и систематизују основни књижевнотеоријски појмови.ЛИРИКА. Модерна лирска пјесма ( структура) . Пјесма у прози. Стих: једанестерац, дванастерац, слободан стих.Средства књижевноумјетничког истраживања ( стилске фигуре): мотонимија, синегдоха, алузија, апострофа, реторско питање, инверзија, алипса, рефрен.ЕПИКА. Облици умјетничког истраживања: причање (нарација) описивање (дескрипција), дијалог, монолог, унутрашњи монолог, доживљени говор, пишчев коментар, казивање у првом , другом и трећем лицу.ДРАМА: драма у ужем смислу ( особине): модерна драма ( психолошка,симболистичка, импресионистичка); драмска ситуација: сценски језик ( визуелни и акустички сценски знакови); публика, глумац, режија, лектор сценограф;

Б. ЈЕЗИК ( 25 )

1. ТВОРБА

Основни појмови у извођењу ( деривацији) ријечи. Важнији модели за извођење именица , придјева и глагола.Основни појмови о творби сложеница. Полусложенице. Правописна рјешења.

2. ЛЕКСИКОЛОГИЈА (СА ЕЛЕМЕНТИМА ТЕРМИНОЛОГИЈЕ И ФРАЗЕОЛОГИЈЕ)

Значењски ( семантички) и формални однос међу лексомама: синонимија, антонимија, полисемија и хомонимија ; метафизичка и метонимијска значења. Стилска вриједност лексома: лексика и функционални стилови; поетска лексика; варијантска лексика; дијалектизам и регионализам; архаизам и историзми; неологизми ; жаргонизми ; вулгаризми ( повезати са употребом рјечника). Ријечи из страних језика и калкови ( дословне преведенице) и однос према њима. Рјечници страних ријечи. Разумијевање најважнијих префикса (префиксоида) и суфикса (суфиксоида) поријеклом из класичних језика.

Основни појмови о терминологији и терминима. Терминолошки речници. Основни појмови о фразеологији и фразеолошким јединицама. Стилска вриједност фразеолошких јединица. Клишеи и номодни изрази.

3. СИНТАКСА

Нивои лингвистичке анализе. Реченице у ужем смислу ( комуникативне реченице) и реченице у ужем смислу ( предикатске реченице). Ријечи ( лексеме и морфосинтаксичке ријечи). Идентификовање морфосинтаксичких ријечи. Пуне ријечи ( именичке, придјевске и прилошке ; глаголи) и помоћне ријечи ( прилози, везници и ријечице) Синтагма. Врсте синтагми ( именичке, придјевске, прилошке; глаголске синтагме)Основне конструкције ( и њихови модели) предикатске реченице: субјекатско- предикатска конструкција; рекцијске конструкције ( с правим и не правим објектом); копулативне конструкције ( с именским и прилошким предикативом) ; конструкције са семикопулативним глаголима ( допунским предикативима). Прилошке одредбе.Безличне реченице. Реченице са логичким (сематичким) субјектом. Реченице са пасивном конструкцијом. Реченице са безличном конструкцијом.Именичке синтагме. Типови атрибута. Апозитив и апозиција.

4. ПРАВОПИС (5)

Транскрипција ријечи из страних језика ( основни принципи и примјери).

5. КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА ( 19)

А) УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ

Казивање и рецитовање напамет научених књижевно умјетничких текстова. Извјештавање о друштвеним и културним збивањима.Коментарисање ( спортских такмичења, културних манифестација, друштвених збивања)Стилистика. Функционални стилови. Публицистички.

Б) ПИСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ

Стилистика. Лексичка синонимија и вишезначајност ријечи; избор речи (прецизност);појачавање и ублажавање исказа; обично , ублажено и увећано значење ријечи; пренесена значења ријечи ( фигуративна употреба именица, глагола и придјева).Писмене вјежбе, новинарска вијест, чланак, извјештај, интервју, коментари и друго. Приказ књижевно-сценских или филмских дјела. Увјежбавање техничке израде писмених састава.Домаћи писмени задаци ( читање и анализа на часу).Четири школска писмена задатка.

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

III разред

(2 часа недјељно, 72 часа годишње)**

Циљ и задаци

Циљ наставе страних језика је стицање, проширивање и продубљивање знања и умијећа у свим језичким активностима, упознавање културног наслеђа створеног на датом страном језику и оспособљавање за даље образовање и самообразовање.

Задаци наставе страних језика су да ученици:

- усвоје говорни језик у оквиру нових 1.200 речи и израза што у току осам година учења језика чини укупан фонд од око 2.600 ријечи и израза продуктивно, а рецептивно и више;

- његују правилан изговор и интонацију уз обраћање посебне пажње на оне ритмичке и прозодијске схеме које су битне при усменом изражавању;

- разумију говор (непосредно и путем медија) и спонтано се изражавају у оквиру тема из свакодневног живота и основне тематике из природних и друштвених наука;

- овладају техником информативног читања и разумеју сложеније језичко-стилске структуре у тексту, као и упознају особености језика читањем одломака из познатих књижевних и научно-популарних дела;

- развијају способности правилног писменог изражавања, писања краћих самосталних састава и њихове усмене интерпретације;

- стичу нова сазнања о карактеристикама земаља и народа чији се језик учи, посебно оних које су битне за разумевање језика и културе тог народа;

- упознају оне историјске догађаје који су од значаја и у светским оквирима и научно-техничких достигнућа земаља чији се језик учи, уз избор одговарајућих садржаја и у корелацији с другим образовно-васпитним подручјима;

- оспособе се за вођење разговора о нашој земљи, њеним љепотама, културним и историјским тековинама;

- стичу општу културу и развијају међукултурну сарадњу и толеранцију, моралне, радне и естетске вриједности, као и интелектуалне способности, машту и креативност;

- оспособе се за даље образовање и самообразовање коришћењем рјечника, лексикона и друге приручне литературе.

Комуникативне функције: обнављање, утврђивање и проширивање оних комуникативних јединица са којима се ученик упознао у основној школи: ословљавање познате и непознате особе; исказивање свиђања и несвиђања, слагања и неслагања са мишљењем саговорника; тражење и давање дозволе; честитање и исказивање лепих жеља; позивање у госте, прихватање и

неприхватање позива; обавештење и упозорење; предлагање да се нешто уради; одобравање или неодобравање нечијих поступака; приговори, жалбе; изражавање чуђења, изненађења, увјерености, претпоставке или сумње; давање савјета; исказивање симпатија, преференције, саучешћа; изражавање физичких тегоба, расположења.

Тематика

Из живота младих: дружење, слободно вријеме.

Породица и друштво: живот и обичаји; правила понашања у разним ситуацијама; однос појединца према животној средини.

Из савременог живота и тековина културе и науке народа чији се језик учи и наших народа збивања у свијету; значајни историјски догађаји; разни видови умјетничког и научног стваралаштва; заштита културног блага.

Школски писмени задаци:

а) по један писмени задатак у сваком полугодишту за фонд од два часа недјељно,

б) по два писмена задатка у сваком полугодишту за фонд од четири и више часова недјељно.

Лектира: тематски занимљиви текстови различитих језичких стилова (одабрани књижевни текстови, научно-популарна литература, часописи за младе):

а) до 15 страница за фонд од два часа недјељно,

б) до 30 страница за фонд од четири и више часова недјељно.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

I РЕЧЕНИЦА

1. Сложена реченица

а) номиналне клаузе

They all know that she will come back.

б) релативне клаузе

- рестриктивне

The lady who/that was here yesterday has gone to London.

I've lost the book which/ that I bought this morning.

Обратити пажњу на контактне клаузе (изостављање релативне заменице у акузативу).

- нерестриктивне (Р)

My friend Bob, who you met yesterday, is coming with us.

в) адвербијалне клаузе

- за начин и поређење (Р)

He treats me as if I were a child. He runs faster than I do.

- за мјесто

Tell me where to sit.

- за вријеме

Come as soon as you can.

Погодбене реченице

II ИМЕНИЧКА ГРУПА

1. Члан

а) Одређени члан у прилошким фразама, са прилошким суперлативом, компаративом пропорције, испред имена зграда, институција

The chair is in the corner. This was the best she could do.

The sooner the better. Is the British Museum open on Monday?

б) Одређени генерички члан испред придева да означи нацију

The Germans lost the war.

в) Нулти члан уз географска имена, титуле и у паралелним структурама arm in arm, cheek to cheek и др.

Europe, Wales, Lake Michigan, London, Greenland, Ben Nevis

He was elected president in 1897. They danced cheek to cheek.

2. Именице

а) множина именица

- pluralia tantum - scissors, trousers

- релативни pluralia tantum облици - arms, glasses, goods, jeans i dr.

- синкретизам једнине и множине

- means, series, species i dr.

There has been an interesting series of concerts recently.

There were several series of lectures at the university last year.

- небројиве именице у функцији бројивих именица

Two coffees, please.

б) Збирне именице

- са глаголом у множини - people, cattle, police i dr.

There were a lot of people at the meeting. The cattle are grazing.

- са глаголом у једнини и множини - family, team i dr.

My family is a large one. My family are living in different parts of the country.

в) конверзија именица/глагол

3. Заменички облици

а) Заменице - Безлична употреба личних заменица множине

(we, you, they)

They say she left him a few year ago.

- Општа лична замјеница ONE

One never knows what may happen next.

- Неодређене замјенице (some, somebody, someone, something; any, anyone, anybody, anything)

Someone is knocking at the door. There was something very pleasing in her eyes. Did you see anybody there?

Can I get some juice? - Sorry, there isn't any.

4. Придјеви/адјективали

а) Обновити поређење придјева

б) Партиципи

као адјективали

the stolen money, the wounded soldier i dr.

в) у номиналној функцији

The accused stood up.

5. Бројеви

Означавање нуле у различитим контекстима:

- у аритметици: nought/naught, zero

- у спорту: nil/nothing; love u tenisu

- 0 (у бројевима телефона, соба и др.).

III ГЛАГОЛСКА ГРУПА

1. Глаголи

а) Вријеме и аспект глагола - обнављање

b) The Present Perfect Tense са значењем будућности

When he has finished the work he'll go to England.

v) The Future Perfect Tense (R)

I shall have finished the work by the time you come.

г) Непотпуни глаголи

- са инфинитивом перфекта

He ought to have come earlier. It must have been nine o'clock when he came.

д) конструкције са WOULD/USED TO за изражавање радње која се понавља у прошлости

When we were children we would/used to go skating every winter.

ђ) Герунд

- послије израза

It's no use (crying).

I can't help (crying).

- послије глагола continue, go on, prefer, avoid i dr.

People should avoid hurting each other. She prefers reading to going out.

е) Објекат са инфинитивом (Р)

They want him to be an engineer.

ж) Двочлани глаголи (фразални и предлошки)

drink up, give in, bring over, refer to i dr.

2. Прилози - конверзија прилога и придјева

а) Конверзија

early, fast, pretty i dr.

This is a fast car. He runs fast.

б) Прилози изведени са -ly, уз промјену значења

He works hard. He hardly works at all.

IV ТВОРБА РИЈЕЧИ

Префикси и суфикси за творбу именица

V ФОНОЛОГИЈА

Помјерање акцента при промјени врсте ријечи

(PERmit, perMIT)

VI ЛЕКСИКОЛОГИЈА

Идиоми и фразе

VII ЛЕКСИКОГРАФИЈА

Структура и коришћење рјечника синонима и стручних рјечника.

Биологија

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе биологије је да ученицима пружи општа знања која се стичу усвајањем образовно-васпитних садржаја уз коришћење метода својствених научном приступу чиме се код ученика развија критичко мишљење, тежња за откривањем и провјером способности за разумијевање савремене науке.

Изучавањем биологије ученици продубљују знања која су стекли у основној школи, оспособљавају се за стицање нових знања и самообразовања.

Изучавањем појединих садржаја из биомедицине ученици упознају разноврсне факторе који утичу на систем човек-здравље-болест, неке основне методе којима се савремена биомедицина служи у заштити здравља, да би формирали позитиван став о значају здравља ради подизања здравствене културе.

Изучавањем интердицсиплинарних садржаја код ученика се формира еколошка свијест и осјећај за потребу заштите и унапређивања животне средине.

Задаци:

- упознавање биологије ћелије, њеног хемијског састава и грађе и функције ћелијских органела;

- упознавање разлике између ћелија једноћелијских и вишећелијских организама и разлике између биљних и животињских ћелија;

- упознавање циклуса ћелије (амитоза, митоза и мејоза);

- упознавање вируса, њихове грађе, размножавања и значаја;

- упознавање општих одлика бактерије, грађе и значаја;

- упознавање ћелије као динамичког система, њеног метаболизма, хемизма и механизма стварања енергије;

- упознавање регулатора ћелијских процеса (витамина и ензима);

- упознавање начина размјене материја и процеса комуникације између ћелија;

- упознавање диференцијације ћелије у мултицелуларом организму као и ткива (биљних и животињских);

- упознавање са фотосинтезом и синтезом органских материја;

- упознавање еволутивног развоја органа и система органа као и физиологије органа код човјека;

- упознавање система који контролишу функционисање организма и одржавају динамичку равнотежу (нервни, хормонални и хуморални системи);

- упознавање еволутивног развоја и начина репродукције код животиња, репродукције код човјека, трудноће, контрацепције и планирања породице;

- упознавање општих карактеристика биљака, њихова класификација и значај;

- упознавање употребе љековитих биљака у лијечењу на нашим просторима;

- увод у информисање о актуелним болестима човека које угрожавају његово физичко и ментално здравље;

- стицање знања о основама молекуларне биологије, генетичког инжињеринга и могућности примене генетичког инжињеринга у биомедицинским наукама;

- упознавање основних принципа науке о наслеђивању;

- стицање знања о генима, генотипу и фенотипу као и о генетичком саставу популације, генетичкој равнотежи популације и упознавање механизама одржавања равнотеже;

- стицање знања из генетике човјека, о методама изучавања хромозома човека, наследних болести као и о последицама укрштања у блиском сродству;

- упознавање савјетовалишта за генетичко саветовање и значај пренаталног откривања наследних болести;

- стицање знања о мењању наследне материје и стварању нових облика живота (могућности и ограничења-морална и етничка);

- упознавање и продубљивање знања о развићу животиња и човјека;

- упознавање са ембриогенезом, органогенезом, постембрионалним развићем;

- упознавање са растом и развојем (трансформационо развиће, регенерација, концер, старење и смрт);

- проширивање основних знања о теорији еволуције и савремено објашњење еволуционих процеса;

- проширивање знања о поријеклу и развоју човјека као и перспективе даље еволуције човјека;

- стицање и продубљивање знања о основним појмовима и принципима екологије;

- стицање знања о рационалном и разумном коришћењу природих добара;

- развијање еколошке свијести и еколошке културе;

- стицање сазнања о дужностима и обавезама очувања природних богатстава и радом створених вриједности животне и културне срединe.

III Разред

(3 часа недјељно, 108 годишње, 99 теорије, 9 вежби)


I УВОД У ПРЕДМЕТ, ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ ЖИВИХ БИЋА (6)

Предмет проучавања биологије; биолошке дисциплине и значај; Особине живог свијета. Хемијски састав живих бића - вода, минерали, угљени хидрати, липиди, протеини, нуклеинске киселине: карактеристике, заступљеност и значај.

I ОРГАНИЗАЦИЈА ЋЕЛИЈЕ (40)

Особине и специфичности ћелија. Прокариотска ћелија-грађа и значај бактерија у природи и за човјека. Модрозелене алге - основне карактеристике. Вируси: грађа, теорија о постанку и значај у природи и за човека. Еукариотска ћелија: ћелијска мембрана, грађа и улога; пропустљивост ћелијске мембране, транспорт кроз ћелијску мембрану (осмоза, дифузија - слободна и олакшана, активан транспорт) и међућелијске комуникације. Једро, једрова мембрана, хроматин - хромозими, нуклеолус. Цитоплазма и цитоплазмине органеле: ендоплазматични ретикулум, рибозоми, Голџијев комплекс, лизозоми, пероксизоми, митохондрије, пластиди, инклузије и вакуоле. Цитоскелет (ћелијска структура): микротубули, микрофиламенти, цилије и центриоли. Размножавање у живом свијету: појам, типови. Диоба (проста, сложена); ћелијски циклус, интерфаза. Митоза - фазе и значај. Мејоза - фазе и значај за еволуцију живог света. Метаболизам ћелије: појам, подела. Витамини и ензими као регулатори ћелијског метаболизма. Типови исхране. Катаболички процеси - дисање и врење, енергетске вредности катаболизма угљених хидрата, липида и протеина и депои енергије (АТП). Анаболички процеси: у животињској ћелији су биосинтеза угљених хидрата, липида, протеина, ензима, хормона и других регулатора; у биљним ћелијама фотосинтеза и хемосинтеза. Диференцијација ћелија у мултицелуларном организму. Ткива: животињска и биљна ткива.

III БОТАНИКА (10)

Усложњавање грађе тела биљака у функцији адаптација на живот у воденој средини и освајања копна: Талофите (једно-вишећелијске, исхрана, размножавање); Талофите обрадити на примјеру Хламидомонаса, Спирогире и Волвокса. Кормофите - појава ткива и органа (корен, стабло и лист), освајање копна, специфичност размножавања кроз смену генерација - кормофите са спорама и сјеменом. Кормофите обрадити на примјеру власка, слатке папрати, бора, букве, траве. Еволутивне везе са Талофитама. Систем обавештавања и реаговања у биљном свијету: детекција сезонских промена; биљни хормони; фотопериодизам, смена вегетативне и репродуктивне фазе. Биљни покрети. Љековите биљке - кратак преглед историје употребе биљака у лИечењу код нас. Берба и сушење љековитог биља на примјеру бијелог сљеза, сладића, црног сљеза, тимијана и аниса.

IV ЗООЛОГИЈА (43)

Биосистеми - појам, нивои организације и хијерархија биосистема. Функционисање живих система - повратна спрега, конформисти и регулатори, хомеостазис. Протозоа - грађа и функционисање једноћелијских животиња. Метазоа -порекло вишећеличности; симетрија тијела, сегментација, тјелесне дупље. Тјелесни покривач животиња - основне карактеристике. Локомоција у животињском свијету (скелет и мускулатура). Нервни систем - еволуција; централни нерви систем - мозак

и кичмена мождина; вегетативни и периферни нервни систем; систем обавјештавања и реаговања; нервна и хуморална природа биолошке информације. Нервни импулс. Чула у животињском свијету (типови рецептора и њихова функција). Мишићна контракција, неуромишићна синапса. Централна синапса и феномени у ЦНС (дивергенција и конвергенција, ланчане везе и ревербација, реципрочна инервација). Неуротрансмитери и модулатори. Виша нервна дјелатност - учење и памћење; понашање. Хуморални систем - појам, ендокрини систем бескичмењака,- хормони кичмењака - појам, типови, начин функционисања. Хипофиза, епифиза, штитаста жлијезда, панкреас, надбубрежне жлезде и полне жлезде. Еволуција цријевног система, варење и неурохуморална регулација. Еволуција респираторног система, процес дисања, регулација концентрације кисеоника и угљендиоксида у ванћелијској течности. Тјелесне течности животиња - хидролимфа, хемолимфа, крв, лимфа и њихови токови; срчани мишић као ефектор -срчана револуција; хемостаза и регулација крвног притиска. Еволутивни развој екскреторног система животиња; функционисање и неурохуморална регулација рада бубрега сисара. Еволутивни развој репродуктивног система животиња; репродуктивне функције мушкарца. Репродуктивне функције жене. Трудноћа, контрацепција и планирање породице.

V ВЈЕЖБЕ (9)

Техника микроскопирања и посматрање прокариотске и еукариотске ћелије (поређење) - привремени и трајни препарати.

Митоза - трајни препарати.

Плазмолиза и деплазмолиза.

Микроскопирање биљних ткива.

Микроскопирање животињских ткива.

Прављење чаја за лијечење дисајних органа.

Мјерење фреквенце дисања у различитим физиолошким стањима; мјерење капацитета плућа спирометром.

Реанимација.

Срчани тонови; мјерење пулса у разним физиолошким стањима; интерпретација ЕКГ.

Мјерење крвног притиска и прва помоћ при крварењу. Реанимација срца.

МАТЕМАТИКА

ЦИЉ наставе предмета Математика је стицање математичких знања и умијећа неопходних за разумијевање законитости у природи и друштву, за примјену у свакодневном животу и пракси, као и за успјешно настављање образовања и развијање менталних способности ученика, позитивних особина личности и научног погледа на свијет.

ЗАДАЦИ наставе предмета Математика су:

- стицање знања неопходних за разумијевање квантитативних и просторних односа, као и проблема из разних подручја;

- стицање опште математичке културе, уз схватање мјеста и значаја математике у прогресу цивилизације;

- оспособљавање ученика за успјешно настављање образовања и изучавање других области у којима се математика примјењује;

- допринос формирању и развијању научног погледа на свијет;

- допринос радном и политехничком образовању ученика;

- развијање логичког мишљења и закључивања, апстрактног мишљења и математичке интуиције;

- допринос изграђивању позитивних особина личности као што су упорност, систематичност, уредност, тачност, одговорност, смисао за самостални рад, критичност;

- даље развијање радних, културних, етичких и естетских навика ученика;

- даље оспособљавање ученика за коришћење стручне литературе и других извора знања.

III разред(5 часова недјељно, 180 часова годишње)**


Полиедри (25)

Рогаљ, триедар. Полиедар, Ојлерова теорема; правилан полиедар.

Призма и пирамида; равни пресеци призме и пирамиде.

Површина полиедра; површина призме, пирамиде и зарубљене пирамиде.

Запремина полиедра: запремина квадра, Каваљеријев принцип. Запремина призме, пирамиде и зарубљене пирамиде.

Обртна тијела (20)

Цилиндрична и конусна површ, обртна површ.

Прав ваљак, права купа и зарубљена права купа. Површина и запремина правог кружног ваљка, праве кружне купе и зарубљене кружне купе.

Сфера и лопта; равни пресеци сфере и лопте. Површина лопте, сферне калоте и појаса. Запремина лопте.

Уписана и описана сфера полиедра, правог ваљка и купе.

Вектори (15)

Правоугли координатни систем у простору, пројекције вектора; координате вектора.

Скаларни, векторски и мешовити производ вектора; детерминанте другог и трећег реда. Неке примене вектора.

Аналитичка геометрија у равни (50)

Растојање двије тачке. Подјела дужи у датој размери. Површина троугла.Права, разни облици једначине праве; угао између две праве; растојање тачке од праве.

Системи линеарних једначина, Гаусов поступак. Систем линеарних неједначина са двије непознате и његова графичка интерпретација; појам линеарног програмирања.

Криве линије другог реда: кружница, елипса, хипербола, парабола (једначине; међусобни односи праве и кривих другог реда, услов додира, тангента; заједничка својства).

Математичка индукција. Низови (38)

Математичка индукција и њене примјене.

Елементарна теорија бројева (дјељивост, прости бројеви, конгруенције).

Основни појмови о низовима (дефиниција, задавање, операције).

Аритметички низ, геометријски низ; примјене.

Једноставније диференцне једначине.

Гранична вриједност низа, својства. Број е.

Комплексни бројеви и полиноми (20)

Појам и примјери алгебарских структура (група, прстен, поље).

Поље комплексних бројева. Тригонометријски облик комплексног броја. Моаврова формула. Неке примјене комплексних бројева.

Полиноми над пољем комплексних бројева. Основна теорема алгебре и неке њене последице. Вијетове формуле.

Системи алгебарских једначина вишег реда.

НАПОМЕНА:Обавезна су четири двочасовна школска писмена задатка са једночасовним исправкама (12)

ФИЗИКА

Циљ наставе физике у гимназији јесте да ученици стекну основна знања из физике (појаве, појмови, закони, теоријски модели) и оспособе се за њихову примену, као и да стекну основу за настављање образовања на вишим школама и факултетима, на којима је физика једна од фундаменталних дисциплина.У склопу овог плана и програма улазе два школска писмена задатка.

Задаци наставе физике јесу да ученици:

упознају најбитније појмове и законе физике као и најважније теоријске моделе;

упознају методе физичких истраживања; разумеју физичке појаве у природи и свакодневној пракси; развијају научни начин мишљења, логичко закључивање и критички прилаз

решавању проблема; оспособе се за примену физичких метода мерења у свим областима физике; оспособе се да решавају физичке задатке и проблеме; схвате значај физике за остале природне науке и за технику; упознају став човека према природи и развијају правилан однос према

заштити човекове средине; стекну навике за рационално коришћење и штедњу свих видова енергије, а

посебно електричне енергије; стекну радне навике и практична умења.

III РАЗРЕД

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

(3 часа недељно, 108 часова годишње)

Електромагнетна индукција (7+3)o Појам електромагнетне индукције;o Фарадејев закон индукције.Ленцово правило;o Међусобна индукција и самоиндукција;o Калем за мјерење магнетног поља.Електромагнетна амортизација;o Бетатрониo Електромагнетна индукција и закон одржања енергије;o Енергија и густина енергије магнетног поља;

Демонстрациони огледи: o Појава елетромагнетне индукције (помоћу магнета, калема и

галванометра) Ленцово правило. Хармонијске осцилације (8+4)

o Појам осцилација и просто хармонијско осциловање(синусне осцилације);

o Једначина хармонијског кретања;o Енергија тиијела које врши хармонијско осциловање;o Математичко и физичко клатно;o Слагање хармонијски осцилациија;

o Пригушене , непригушене и принудне осцилациије; Демонстрациони огледи:

o Хармонијске осцилације (методом сенке).o Зависност периода од дужине математичког клатна. Појаве

пригушених осцилација.Појава резонанције (механичке и електричне). Наизменична струја (9+3)

o Појам наизмњеничне струје;o Ефективна вриједност наизмјрничне струје;o Средња вриједност наизмјеничне стрије;o Фазна разликаo Коло наизмјеничне струје;o Векторско представљање наизмјеничне струје;o Електр. Резонанција;o Снага наизмјеничне струје;o Трансформатори, Теслине струје;

Демонстрациони огледи: o Својства термогеног, капацитивног и индуктивног отпора.o Принцип рада трансформатора.

Таласи у механици (8+2)o Појам таласног кретања,Простирање таласа(лонгитудинални и

трансверзални таласи)o Равански талас;o Синусно таласно кретање;Једначина таласног кретања;o Лонгитудинални равански талас на површини вгоде;o Одбијање(рефлексија) и преламање таласа;o Преношење таласа; Интерференција таласаo Стојећи таласo Хајгенсов принцип; Дифракција таласа

Демонстрациони огледи: o Врсте таласа (помоћу таласне машине или водене каде). Одбијање и

преламање таласа (помоћу водене каде или WСП - уређаја).o Интерференција и дифракција таласа (помоћу водене каде или WСП

уређаја). Акустика (11+1)

o Појам акустике, врсте звука звучни извори, звучни таласo Супстанце као преносиоци звука;o Праметри звучних таласа;o Утицај температуре на на брзину простирања звука у гасовима.o Јачина звука,ефективна јачина звука;o Одбијање, преламање и интерференција звучнхих таласа;o Резонанција и резонатори;Врсте резонатора у акустици;o Доплеров ефека код звукат;Дифракција звучних таласа;o Надзвучне брзине;o Ултразвук , инфразвук и његова примјена;

Демонстрациони огледи: o Својства звучних извора (монокорд, звучне виљушке, музички

инструменти и сл.). Звучне резонанције. Електромагнетни таласи (5+1)

o Појам електромагнетних таласа , спектар електромагнетних таласа;o Доплеров ефекат у оптици;o Електрографија;o Електрокардиографија;o Ендометрија радиотелеметрија;

Демонстрациони огледи: o Одбијање и преламање ЕМ-таласа (клистронским уређајем). Херцови

огледи.o Рад појачавача. Довођење у резонанцију радиопријемника и радио-

одашиљача. Рад телевизијског кинескопа. Таласна оптика (8+2)

o Интерференција свјетлости; Кохерентна свјетлост;o Поларизација свјелости(при одбијању и преламању),Николова призмаo Обртабје равни поларизацијеo Одређивабје концетрације шећера сахариметром;o Дифракција свјетлости;o Дифракциона решетка;o Добијање спектра сложене свјетлости помоћу призме и оптичке

призме;o Врсте оптичких спектара;

Демонстрациони огледи: o Интерференција светлости на Френеловој бипризми (помоћу ласерске

светлости).o Дифракција светлости на оштрој ивици, пукотини и танкој жици

(помоћу ласерске светлости).o Поларизација светлости (помоћу поларизационих филтера);

фотоеластичност (у поларизованој светлости). Дисперзија и апсорпција светлости (4+1)

o Појам дисперзије сунчев спектар;o Дисперзија помоћу стаклене призме;o Мијешање боја , комплементне боје;o Оптичке појаве у атмосфери при којима се јављају боје;o Фраунхоферове линије и њихов значај за одређивање индекса

преламања и дужине спектра ;o Спектрални апарати;o Апсорпција свјелости,Ламберт-Беров закон;

Демонстрациони огледи: o Дисперзија бијеле светлости (помоћу стаклене призме).

Геометријска оптика (5+3)o Појам свјетлости, основни закони ,одбијање и преламање свјетлости;o Тотална рефлексија;Реални и имагинарни ликови;o Огледала(равна и сферна)o Оптичка призма и преламање свјетлости кроз призму;o Сочива(елементи сочива,сабирна и расипна сочива, формирање лика

код сочива, једначина сочива) Демонстрациони огледи:

o Тотална рефлексија; Закон преламања светлости. Формирање лика код огледала.

o Формирање лика код сочива. Фотометрија (5+1)

o Основне величине у фотометрији(флукс зрачења,јачина свј. извора, освјељеност,освјетљај, сјај површине);

o Промјена освјетљености са растојањем;o Осјетљивост ока на свјетлост;o Фотометријске јединице; o Фотометри;

Оптички инструменти (5+2)o Око као оптички инструмент;

o Лупа,микроскоп,дурбин;o Фотографски апарат;o Телескоп;

Лабораторијске вежбе (10) o Напони у РЛЦ - колу (осцилоскопом).o Мерење брзине звука у ваздуху (осцилоскопом).o Резонанција ваздушног стуба у стакленој цеви (одређивање

фреквенције).o Мерење таласне дужине дифракционом решетком.o Одређивање жижне даљине сочива на оптичкој клупи.o Одређивање увећања микроскопа.o Обртање равни поларизације (полариметрија).

ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

III разред

(2 часа седмично, 72 годишње)

Циљ и задаци

Циљ наставе физичког васпитања је задовољавање основних биопсихо-социјалних потреба ученика у области физичке културе; формирање правилног схватања и односа према физичкој култури и трајно подстицање ученика да те активности уграде у свој свакодневни живот и културу живљења.

Задаци наставе физичког васпитања су да:- квалитативно и квантитативно продубе спортско-моторичко образовање;- развију физичке способности ученика;- оспособе ученика за самосталан рад и самоконтролу у одржавању физичке кондиције, јачању здравља и њези тијела;- створе услови у којима ученик доживљава радост слободног ангажовања у спортским и рекреативним активностима;- прошире знања која доприносе објективном сагледавању вриједности и могућности физичке културе- развију хигијенске и друге културне навике за очување и јачање здравља ученика.

Садржаји програма усмјерени су на:- развијање физичких способности- спортско-техничко образовање,- повезивање физичког и здравственог васпитања са животом и радом.

I Развијање физичких способности

На свим часовима наставе физичког васпитања, предвиђа се:

- развијање основних елемената физичке кондиције карактеристичних за овај узраст и пол, као и других елемената моторне умјешности, који служе као основа за повећање радне способности, учвршћавање здравља и даље напредовање у спорско-техничком образовању,- превентивно-компензацијски рад у смислу спречавања и отклањања тјелесних деформитета,- оспособљавање ученика у самосталном његовању физичких способности, помагању раста, учвршћавању здравља, као и самоконтроли и провјери својих физичких и радних способности.Програмски задаци одређују се индивидуално, према полу, узрасту и физичком развитку и физичким способностима сваког појединца, на основу оријентационих вриједности које су саставни дио упутства за вредновање и оцјењивање напретка ученика као и јединствене батерије тестова и методологије за њихову провјеру и праћење.

II Спортско-техничко образовањеСпортско-техничко образовање у другом разреду се реализује кроз заједнички програм (атлетика, вјежбе на справама и тлу), и кроз програм по избору ученика.


I АТЛЕТИКА

У атлетским дисциплинама треба радити на усавршавању технике и развијању водећих моторичких особина за дату дисциплину.

1. ТрчањеТрчање на 100м – ученици и ученице, на 1000м –ученици, на 800м – ученице, штафета 4х100м - ученици и ученице.

2. СкоковиСкок удаљ одабраном техником;Скок у вис – одабраном техником.

3. БацањеБацање кугле ''рационалном техником'', ученици 5кг, ученице 4кг. Такмичење у атлетским дисциплинама.

II ВЈЕЖБЕ НА СПРАВАМА НА ТЛУ

1. Вјежбе на тлуЗа ученике:

- премет напријед, прекопит напријед (уз помоћ),- из упора са рукама зибом премах одбочно до упора пред рукама опружено.

За ученице:- комбинација вјежби, двије вјежбе из акробатике, окрет на једној нози, два

повезна скока, једна равнотежа, плесни кораци.

2. ПрескоциЗа ученике: (коњ у ширину висине 120цм) - прекопитЗа ученице: (коњ у ширину висине 110цм) - згрчка, разношка, склопка.

3. Кругови доскочниЗа ученике:

- из замаха зањихом искрет напријед увис узњето, вис стрмоглави, вис узњето, спуст увис стражњи, издржај, вучењем вис узнијето, спуст увис предњи (полако), скок.

4. РазбојЗа ученике:Паралелни разбој:

- на почетку разбоја, из замаха у упору предњихом спуст у склек, зањих у склеку и упор, предњих и склек, зањихом упор, поновити вјежбу 3-4 пута.

За ученице:Двовисински разбој:

- лицем према н/н: залетом и суножним одскоком наскок у упор, премах одножено – десном (лијевом) у упор јашући на н/н, прехват на в/н и сп.премах одножно лијевом (десном) увис сједећи на н/н лицем ка в/н, предњих саскок са 1/1 окретом (180) до става на тлу.

5. ВратилоЗа ученике:Дохватно вратило:

- ковртљај напријед у упору

6. Греда- ученице (висока греда)- залетом и суножним одскоком наскок у упор чучећи на лијевој нози, десном одножити (упор чучећи одножно): окрет за 900; улијево до упора чучећег усправ, одручити, ходање у успону докорацима: вага претклоном и заножењем, идржај, усколон, суножним одскоком скок са промјеном ногу: окрет за 900 у успону; саскок унапријед са разножењем (леђима према греди).

7. Коњ са хватаљкамаЗа ученике:

- из упора предњег (за рукама), коло предножно десном коло предножно лијевом;

- из упора стражњег (пред рукама), коло одножно десном, коло одножно лијевом.

СПОРТСКА ИГРА (ПО ИЗБОРУ)

Усавршавање и увјежбавање тактичко - техничких варијанти.Учествовање на одјељењским, школским и на међушколским такмичењима.Минимални образовни захтјеви (провјера).Атлетика: трчање на 100м за ученике и ученице, трчање на 800м за ученике и 500м за ученице, скок удаљ, скок увис, бацање кугле – на резултат.Такмичење у тробоју (трчање, скок, бацање).Вјежбе на справама и тлу:. Ученици: наставни садржаји програма вјежби на тлу, прескока, једне справе у упору и једне справе у вису. Ученице: наставни садржаји програма вјежби на тлу, прескока, греде и двовисинског разбоја.Такмичење на нивоу одјељења или школе.

СТРУЧНО-ТЕОРИЈСКИ ПРЕДМЕТИ

ПРИМЈЕНА РАЧУНАРА

ЦИЉ наставе предмета Примјена рачунара је оспособљавање ученика за коришћење рачунарских програма намијењених примјени рачунара у различитим областима и оспособљавање за употребу рачунара у даљем образовању.

ЗАДАЦИ наставе предмета Примјена рачунара су:

- овладавање коришћењем стандардних графичких оперативних система на нивоу крајњег корисника као и коришћењем интернета и електронском комуникацијом;

- овладавање коришћењем стандардних програма за обраду текста на рачунару;

- овладавање коришћењем стандардних програма за рад са табелама;

- овладавање коришћењем стандардних програма за канцеларијско пословање;

- овладавање коришћењем база података у оквиру једноставнијих програма;

- овладавање основама мултимедијалних програма и самостално креирање једноставнијих мултимедијалних презентација;

- овладавање коришћењем стандардних програма за примјену рачунара у математици и статистици;

- упознавање са основним елементима вјештачке интелигенције.

III РАЗРЕД

(2 часа недјељно, 72 часа годишње)


- основне могућности програма за примјену рачунара у математици (2+0);

- коришћење програма за обично израчунавање: типови података и објеката, елементарна нумеричка израчунавања, константе променљиве, функције, аритметички и логички оператори и функције (2+4);

- рад са низовима, листама и матрицама, функције за рад са листама (2+4);

- интерполација и апроксимација функција, локални екстреми (2+4);

- рад са периферијским уређајима (2+0);

- графичке могућности и синтеза звука: опције функције плот, комбиновање више графикона, график параметарски задане функције, график тродимензионих функција, синтеза звука, графичка анимација (6+6);

- основе програмирања: процедуре и функције, циклуси, условни и безусловни преласци (4+10);

- основне могућности програма за статистичку обраду података са основним елементима вјероватноће и статистике (14+8).

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА (УПУТСТВО)

Остваривање програма овог предмета одвија се израдом конкретних докумената различитог типа и њиховим повезивањем. Настава се изводи у рачунарском кабинету у групама са највише 12 ученика. На крају сваке области ученици треба да добију конкретне задатке које самостално реализују од почетка до краја.

ПРОГРАМИРАЊЕ И ПРОГРАМСКИ ЈЕЗИЦИ

ЦИЉ наставе предмета Програмирање и програмски језици је упознавање са алгоритамским начином рјешавања проблема, овладавање техникама програмирања и стицања знања о савременим програмским језицима.

ЗАДАЦИ наставе предмета Програмирање и програмски језици су:

- упознавање са појмом алгоритма и везом алгоритама и савремених рачунара;

- упознавање са процесом рјешавања задатака на савременим рачунарима;

- стицање основних знања о процедуралним програмским језицима, начину записа података и запису програма у процедуралном програмском језику;

- овладавање основним техникама програмирања у процедуралном програмском језику;

- упознавање појма потпрограм (модул, функција, ...) и сложених структура података;

- стицање знања о разним алгоритмима претраживања и сортирања, као и упознавање рекурзивних поступака;

- оспособљавање за израду програма везаних за примјену у пракси;

- упознавање са објектно-оријентисаним стилом програмирања;

- упознавање основних појмова објектно-оријентисане парадигме (објекта, класа, наслеђивање)

- савладавање конкретног објектно-оријентисаног програмског језика;

- стицање знања о елементима објектно-оријентисане анализе и објекто-оријентисаном пројектовању програма.

III РАЗРЕД



- увод у објектно орјентисано програмирање: настанак и развој, основна идеја и основни појмови (4+0);

- синтакса објективно оријентисаног језика (ООП): променљиве и изрази, контрола тока програма, гранање и петље, модули (10+6);

- појам класе: својства, методе, догађаји, елементи инстанце и елементи класе (10+10);

- креирање класа, конструктори као специјалне методе, преоптерећеност метода и надјачавање метода (10+10);

- објекти као инстанце класе (10+10);

- наслеђивање, полиморфизми (4+6);

- агрегација и учауривање (4+6);

- елементи УМЛ-а, демонстрирање својстава објектно орјентисаног дизајна преко УМЛ-а. (10+10).


Предмет Програмирање и програмски језици представља један од најважнијих предмета у образовању стручњака из области информатике и рачунарства. То је разлог што је предвиђено да се овај предмет изучава три године. Ријеч је о предмету орјентисаном ка пракси. Дакле, поред стицања теоријских знања (која су неопходна у овом предмету), неопходан је и практичан рад на рачунару. Стога је у свим разредима за овај предмет предвиђена теоријска настава као и вјежбање на рачунару. Поједине наставне јединице су више теоријски орјентисане и за те наставне јединице није предвиђено вежбање на рачунару. С друге стране, за поједине наставне јединице потребно је више практичног рада и ту је предвиђен већи фонд часова за вежбање на рачунарима.

У I разреду је на почетку предвиђено упознавање са појмом алгоритма и алгоритамским начином мишљења. Теме из ове области су претежно теоријски орјентисане и могу се обрађивати у учионици без рачунара. Приликом упознавања ученика са процесом рјешавања задатака на рачунару, потребно је на рачунарима демонстрирати како се то практично ради. Такође, када се описује први програмски језик, поред теоријског излагања, неопходна је и демострација. Приликом упознавања техника програмирања, повећава се фонд часова потребних за вјежбање.Рад ученика треба систематски пратити и оцјењивати у току целе школске године.

За овај предмет у I разреду предвиђена је израда два писмена задатка (по један у сваком полугодишту) у трајању од по два часа. По један час је предвиђен за исправак писмених задатака и ови часови нису ушли у фонд за реализацију градива.

Предмет је слично конципиран у II разреду. Увидом у наставне јединице, може се уочити да су овде више заступљене практично оријентисане теме. Стога је већи фонд часова предвиђен за вежбање на рачунарима. Све што је речено о реализацији овог предмета у I разреду, важи и за II разред. Пошто је исти фонд часова као и у И разреду, такође су предвиђена 2 писмена задатка.

У III разреду предмет Програмирање и програмски језици је другачије конципиран.

То је, у ствари, курс из објектно-орјентисаног програмирања. Предвиђена су четири часа недељно. У III разреду ученици су упознати са процесом програмирања и програмским језицима. Сада је циљ да се упознају са новом програмском парадигмом и уједно да користе раније стечена знања. Осим упознавања са елементима програмирања у објектно-орјентисаном језику, овдје је превиђено изучавање процеса анализе и дизајнирања програма. Стога је потребно учење УМЛ-а. И овде се извођење наставе заснива на теоријским елементима, али и на практичном раду. Након упознавања са теоријским елементима ученици би у пракси

(вјежбајући на рачунарима) примјењивали стечена знања. Сада им треба задавати теже задатке, односно задатке који се срећу у пракси, а које они могу добро разумјети. Неопходно је пратити рад ученика током цијеле школске године и оцјењивати их после сваке пређене тематске цјелине.

Предвиђена је израда четири писмена задатка (по два у сваком полугодишту) у трајању од по два часа. По један час је предвиђен за исправак писмених задатака и ови часови нису ушли у фонд за реализацију градива.

МОДЕЛИ И БАЗЕ ПОДАТАКА

ЦИЉ наставе предмета Модели и базе података је стицање свијести о важности информација и доброг описа информација, стицање најважнијих знања за професионално оспособљавање у рачунарству као и стицање знања за даље образовање у тој области.

ЗАДАЦИ наставе предмета Модели и базе података су:

- овладавање основним таговима неопходним за креирање HTML документа;

- самостално креирање сопствених тагова за опис информација као и коришћење каскадних листа стилова;

- самостално коришћење интерфејса за XML документа као и дефинисање схема и дефинисање типа документа (DTD);

- стицање основних знања из организације система за управљање базе података (SUBP);

- упознавање са семантичким моделима, као и стицање основних знања из релационих модела података;

- овладавање SQL-ом у креирању објеката, претраживању и обезбеђењу сигурности података;

- овладавање декомпозицијом табела довођењем у нормалну форму - I NF, II NF, III NF;

- упознавање са начинима приступа бази из програмског језика, путем интернета или интранета.

III РАЗРЕД



- HTML документи-структура и природа документа, основни тагови, израда каскадне листе стилова (4+8);

- шта је XML и где се може користити; HML-апликације (XHTML, Елементи HML -а: контролни кодови, текст, елемент, атрибут, каскадне листе стилова и ХМЛ (10+20);

- DOM: Document type model: шта је DOM, DOM интерфејси (4+6);

- дефиниција типова докумената (DTD), дефиниција схема. (4+6);

- везивање XML-а: XLINK, XPOINTER (2+2).


Остваривање програма овог предмета одвија се коришћењем неког од професионалних програма за рад са базама података, као и неког од CASE алата. У склопу наставе ученици би правили неке конкретне моделе база из њиховог окружења и приступали би бази преко неког Интернет - читача. Ученици би на крају правили интерфејс апликације која користи креирану базу повезивањем са одговарајућим програмским језиком.

Настава се изводи у рачунарском кабинету у групама са највише 12 ученика. На крају сваке области ученици треба да добију конкретне задатке које треба самостално да реализују од почетка до краја.

У III разреду предвиђен је семинарски рад ученика у трајању од четири часа.

НАПРЕДНЕ ТЕХНИКЕ ПРОГРАМИРАЊА

ЦИЉ наставе предмета Напредне технике програмирања је да ученици прошире своја знања о алгоритмима и упознају се са најновијим трендовима у програмирању.

ЗАДАЦИ предмета Напредне технике програмирања су да се ученици:

- упознају са најновијим алгоритмима за решавање карактеристичних проблема;

- оспособе да за дате проблеме изаберу сопствене начине рјешавања;

- оспособе за писање професионалних програма и самосталних Web апликација.

III РАЗРЕД



- различите технике сортирања и претраживања (4+6);

- рекурзивни алгоритми: backtracing, синтаксна анализа (рекурзивни спуст) (8+10);

- апстрактни типови података: повезане листе, стекови, редови, графови и дрвета (8+6);

- Хеш табеле и алгоритми хеширања (4+2);

- динамичко програмирање (4+6);

- неки криптографски алгоритми (2+2);

- напредније хеуристичке технике (2+2).


Обзиром да су ученици у претходна два разреда научили основне елементе програмирања у оквиру овог предмета треба продубити њихова знања и вјештину и упознати их са напредним техникама програмирања. По упознавању одређених алгоритама потребно је да их ученици користе у рјешавању конкретних проблема у склопу одговарајућих апликација.

У III разреду предвиђена су два писмена задатка са исправком у трајању од шест часова.

РАЧУНАРСТВО И ДРУШТВО

ЦИЉ наставе предмета Рачунарство и друштво је оспособљавање ученика за разумијевање проблема везаних за рачунарство и друштво, уважавање неких филозофских питања, као и неговање етичких и естетских вредности.

ЗАДАЦИ наставе предмета Рачунарство и друштво су:

- упознавање са значајем рачунарства за савремено друштво као и са проблемима које доносе техничка достигнућа;

- стицање знања о улози стручњака из области рачунарства у друштву;

- упознавање са културолошким, етичким и естетским аспектима рачунарства;

- нјеговање критичког приступа према појединим схватањима и понашањима;

- оспособљавање ученика да уочавају проблеме, постављају питања, дају одговоре и оцјењују квалитет појединих решења;

- стицање свијести о правима и обавезама креатора, продаваца и корисника софтвера;

- упознавање основних закона којима се регулишу питања везана за интелектуалну својину, одговорност и права стручњака у области рачунарства, обавеза према друштву итд.

III РАЗРЕД

(1 час недјељно, 36 часова годишње)


- социјални, културолошки и етички аспекти друштва, утицаји рачунарства на друштво (утицај на квалитет живота, појединца, групу, институције) (7+3);

- историјски аспекти рачунарства, периоди у развоју рачунарске технике. Пионири-проналазачи у области рачунарства (2+0);

- утицај Интернета на развој друштва, критичка анализа информација добијених преко Интернета са посебним освртом на злоупотребе Интернета (2+2);

- етички принципи који се односе на професионалце у области рачунарства, поштовање права креатора софтвера и хардвера, интелектуална својина, упознавање са законима којима се регулишу ова права (6+4);

- одговорност стручњака у области рачунарства, негативне активности: пиратерија, генерисање вируса, хакерисање, поузданост и ризици (6+4).


Предметима у којима се разматра однос рачунарства и друштва придаје се све већи значај у образовању стручњака из области рачунарства. Да би неко био користан за друштво, поред солидног стручног знања, мора познавати и проблематику везану за друштво. Несумњиво је да рачунари имају велику улогу у савременом друштву и да ће њихова улога убудуће бити још важнија. Стога је неопходно пружити адекватно образовање из ове области. Осим упознавања са основним питањима, начелима, нормама, (које би се реализовале преко предавања наставника), веома је важно организовати дискусије ученика везаних за одређену проблематику. Кроз дискусију треба да се дају одговори на поједина питања и да се на одговарајући начин вреднују понуђени одговори. После сваке обрађене теме треба подстицати ученике да постављају питања у вези са том темом и да понуде одговоре на постављена питања. У разматрању појединих питања (посебно када је реч о информацијама добијеним преко Интернета) треба подстицати критичку анализу ученика.

Оцјене ученика треба формирати на основу усмених одговора, али и на основу учешћа у дискусијама и активностима у постављању питања, односно давања одговора.

СРЕДЊОШКОЛСКИ ЦЕНТАР ''ГЕМИТ-АПЕИРОН''...

Documents