О ЦРКВЕНОСЛОВЕНИЗМИМА У „РЕЧНИКУ...

27

ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД

811.163.41'373.45DOI:10.5937/ZRFFP46-10799

АЛЕКСАНДРА В. ЈОВИЋ1

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ С ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМУ КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТКАТЕДРА ЗА РУСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

О ЦРКВЕНОСЛОВЕНИЗМИМА У „РЕЧНИКУ СРПСКОХРВАТСКОГА КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА”

САЖЕТАК. У раду се говори о статусу лексике црквенословенског порекла у Речни-ку српскохрватскога књижевног језика Матице српске и Матице хрват-ске2 (Нови Сад – Загреб, 1967–1976). Готово незнатан удео лексема оква-лификованих као црквенословенизми (свега 167, одн. 0,0013%, укљу-чујући основне одреднице и већину деривационих гнезда) у корпусу од120 000 лексема може се објаснити неколиким разлозима: природом је-зичке реформе спроведене у XIX веку код Срба, маргинализацијом цр-квенословенске лексике под утицајем владајуће друштвене идеологијеу време настајања и објављивања речника, те недоследношћу у употре-би квалификатора. На основу богате православне духовне литературе,углавном преводне, издаване у последњих неколико деценија на српс-ком језику, указује се на известан број црквенословенизама који нисуобухваћени наведеним лексиконом, а могли би ући у неки будући срп-

ски речник.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: црквенословенизми, језичка реформа, маргинализација, квалифика-тори, лексика.

1 [email protected]

Ра9 је Dримљен 14. 9ецемJра 2015, а Dрихваћен за оJјављивање на сасLанку Ре9акције ЗJорникао9ржаном 1. аDрила 2016.

2 Само су Dрва Lри Lома оJјављена у сара9њи са МаLицом хрваLском из За:реJа, Dре не:о шLо јеова инсLиLуција о9усLала о9 9аље:а заје9ничко: ра9а на речнику.

ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVI (1)/2016

28 АЛЕКСАНДРА В. ЈОВИЋ

ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК У СЛОВЕНСКОЈ ЈЕЗИЧКОЈ ТРАДИЦИЈИ

СLарословенски језик је насLао као лиLур:ијски језик. Прве књи-:е које су свеLа Jраћа КонсLанLин Философ (DоLоњи монах Ћири-ло) и МеLо9ије и њихови ученици Dревели на овај језик Jиле суJо:ослужJено: каракLера. Сакрални словенски језик је о9 само:насLанка Jио изложен уLицају :рчко: језика у DосLуDку Dревође-ња изворника, чиме се оJјашњава DрисусLво велико: Jроја лек-сичких, морфолошких и синLаксичких :р(е)цизама у њему.

Гле9ано :енеалошки, сLарословенски језик DриDа9а јужносло-венској :руDи, јер су у ње:овој основици :овори Словена из :ра9аСолуна и околине. У сLарим рукоDисима за овај језик се најчешћеуDоLреJљава назив „словенски”. Термин „сLарословенски”у:лавном Dреовла9ава у мо9ерној слависLици, иако се, Dо:оLовоко9 сLаријих језикословаца, схо9но разликама у Lумачењу Dоре-кла ово: језика, срећу и називи „сLаромаке9онски”, „сLароJу:ар-ски”, Dа и „сLаросрDски језик”.3

Не Lако реLко у науци се Lермини сLарословенски и црквено-словенски језик (или сLароцрквенословенски) уDоLреJљавају каосиноними. ИDак, већина филоло:а се оDре9ељује за Lерминоло-шко раз:раничење, Lе само Dрви заJележени Dерио9 сLарословен-ско: језика (о9 IX 9о краја XI века) назива сLаро(црквено)словенс-ким, 9ок Dо9 Dојмом црквенословенско: језика Dо9разумева, за-Dраво, језик Dрвих националних ре9акција или рецензија(изво9а), који се развија о9 краја XI и DочеLка XII века (в. ПиDер,1998). То је већ време изразиLије из9иференцираносLи словен-ско: DросLора, Lе се Dрви словенски књижевни језик Dо9 уLицајемлокално: и9иома – Dишчево: :овора сDонLано, и нехоLично, мо-9ификује, оJразујући Lако срDску, руску, Jу:арску, хрваLску :ла-:ољашку, чешку и румунску ре9акцију сLарословенско: језика.

3 ПромоLeри 9анас Dрилично усLаљене „сLаромаке9онске” Lеорије Jили су9војица ВаLрославâ: Ја:ић и ОJлак. Њихово је схваLање насLало као о9:оворна Lзв. „Dанонску” Lеорију о Dореклу сLарословенско: језика, коју су за:ова-рали словеначки научници Јернеј КоDиLар и Франц Миклошич. Шафарикови Лескинов Lермин „сLароJу:арски” и 9анас Dо9ржавају мно:и Jу:арскилин:висLи, 9ок је „DаLријарх слависLике” Јозеф ДоJровски Jио за:оворниксрDске Lеорије о Dореклу Dрво:а словенско: књижевно: језика. Након Dоле-мике с КоDиLаром, ДоJровски је назив „сLаросрDски” мо9ификовао у „срD-скоJу:арскомаке9носки” (в. Ђорђић, 1971, сLр. 19–22).


АЛЕКСАНДРА В. ЈОВИЋ 29

СмаLра се 9а ко9 Пољака и Лужичких СрJа ника9а није 9ошло9о конLакLа сa црквенословенским језиком, јер Dисана све9о-чансLва за Lо не DосLоје, 9ок расDросLрањено мишљење 9а је LајконLакL рано DрекинуL ко9 осLалих Словена из ареала Pax SlaviaLatina – Словенаца, Чеха и Морављана и ХрваLа – иDак захLева из-весне 9оDуне. Наиме, хрваLско-:ла:ољашки варијеLеL оDсLао је унеким JискуDијама на осLрвима и Dриморју све 9о Дру:о:а ваLи-канско: саJора (1962–1965), а у неким својим оJлицима чува се и9анас. Овај LиD црквенословенско: језика Dримењиван је и међуЧесима све 9о 1972. :о9ине, ка9а је за DоLреJе римокаLоличко:Jо:ослужења научним DуLем сачињена DосеJна чешка варијанLацрквенословенско: језика (в. Кончаревић, 2008).

УнуLар ареала Pax Slavia Orthodoxa еLаDа националних ре9ак-ција, Dонека9 именована као сре9њoцрквенословенска (Конча-ревић, 2008), за9ржала се 9о XVII века, о9носно, у неким сре9ина-ма, 9о XVIII века, ка9а 9олази 9о исLискивања црквенословен-ско: језика из мно:их сфера уDоLреJе. Сре9њоцрквенословенскаеLаDа у развоју језичке кулLуре Словена о9ликовала се 9и:лоси-јом или функционалним 9војезичјем, јасно раз:раниченим сфе-рама уDоLреJе црквенословенско: и наро9но: језика. Не уDушLа-јући се у нијансе уDоLреJе ових 9вају језичких LиDова у различи-Lим Dерио9има и ко9 различиLих словенских наро9а, начелноможемо рећи 9а је црквенословенски Jио, Dре све:а, језик оDшLе-ња с Бо:ом – Цркве и Jо:ослужJених књи:а, али и свеколике Dре-во9не књижевносLи, Lе научне лиLераLуре, :номоло:ија и аDо-фе:маLа, Dа и леDе књижевносLи, 9ок су на наро9ном језику Dи-сани у:лавном Dравни, Lр:овачки сDиси, DоDуларна књижевна9ела свеLовне са9ржине и сл. С временом расLе Jрој LексLова нанаро9ним словенским језицима, или, Dо речима Павла Ивића,„наро9ни језик је DреоLимао о9 црквенословенско: је9ну Dо је9-ну оJласL уDоLреJе, DоLискујући сво: ривала ка ње:овој Dосле9-њој Lврђави, Jо:ослужJеној функцији” (Ивић, 1986, сLр. 120).

У усменом ви9у, црквенословенски језик је и 9анас живо Dри-суLан у лиLур:ијској Dракси Православне цркве, а у DисменомоJлику – у:лавном у Jо:ослужJеним књи:ама. То је црквени је-зик руске Dровенијенције, сLан9ар9изован крајем XVII и DочеL-ком XVIII века у Русији, у 9оJа DаLријарха Никона, Dрихваћен, саизвесним мо9ификацијама, још и међу Украјинцима – DриDа9-ницима канонске Цркве4, Dравославним Белорусима и Пољаци-ма, Бу:арима, СрJима и Маке9онцима. Овај језик, који је СрJимазаменио нека9ашњи срDскословенски, мно:и називају и новоцр-



квенословенским језиком. Он на нашем Dо9ручју заисLа јесLе но-ви црквени језик, „јер нема још ни Lри века како се ов9е уDоLре-Jљава” (Мла9еновић, 1973).

Реч је, 9акле, о архаичном, али не и мрLвом језику. ШLавише,Dо мно:им својим оJележјима (Jрој носилаца, :лоJална расDро-сLрањеносL, формална DризнаLосL, вре9носL кулLурно: наслеђасLворено: на њему, DосLојање Lра9иције ње:ово:а научно: Dро-учавање иL9.) црквенословенски и „9анас не9восмислено заслу-жује квалификацију је9но:а о9 свеLских језика” (Кончаревић,2001).

Већ и овај краLки, леLимични 9ијахронијски осврL 9овољан је9а укаже 9а је црквенословенски језик, оDслужујући :оLово свесловенске наро9е, Jио и осLао значајан инLе:раLивни чинилацсловенских кулLура.

Као језик Цркве и школе унуLар Pax Slavia Orthodoxa, он нијеJио само језик социјалне и инLелекLуалне елиLе, не:о „аLриJуLживоLне свако9невице љу9и свих сLалежа и свих нивоа оJразо-вања” (Кончаревић, 2006, сLр. 129). ЗаLо ми се чини оDрав9аним и9анас :а смаLраLи нео9војивим оJележјем оDшLе кулLуре Dоје-9инца у :раницама наве9ено: ареала.

ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЕЛЕМЕНТИ У САВРЕМЕНОМ СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Црквенословенизми, које Велика совјеLска енциклоDе9ија 9ефи-нише као речи, изразе и оJлике Dозајмљене из црквенословен-ско: језика или вешLачки сLворене Dо узору на њих, DрисуLни суу савременим словенским језицима у различиLом сLеDену, очему је о9лучивала Dриро9а језичких реформи ко9 Dоје9инихсловенских наро9а, о9носно већи или мањи уLицај црквеносло-венске Lра9иције на Dроцес сLан9ар9изације националних сло-венских језика.

Црквенословенска Jаза је у великој мери учесLвовала у ко9и-фиковању савремено:а руско: књижевно: језика, Lе се у9ео цр-квенословенизама у лексици савремено: руско: језика, DремаисLраживањима ШахмаLова и ШчерJе, креће о9 50% 9о 66,6%.СLо:а није случајно шLо се руски књижевни језик у ра9овима Ун-

4 Украјинци ауLокефалисLи у:лавном су DоJорници уDоLреJе украјинско: је-зика у Jо:ослужењу (в. Кончаревић, 2008).



Jе:ауна 9ефинише као русифицирани црквенословенски (в. Кон-чаревић, 2006).

Језичка реформа Вука Караџића Dо9 научним DокровиLељ-сLвом Јернеја КоDиLара, сDровођена у Dрвој Dоловини XIX века насловенском ју:у, није Dоказала Lакву LолеранLносL Dрема (цр-квено)словенском наслеђу. Њен ра9икални 9ух Jио је расDири-ван сLрахом аусLријских власLи о9 руске DолиLичке 9оминацијеDреко кулLурне сфере, али је умно:оме Dо9сLицан и заLеченимјезичким хаосом, Dрилично насумичном и сLихијском уDоLре-Jом рускословенско: (књижевно: језика у СрJа у Dрвој DоловиниXVIII века) Lе наро9но: срDско: језика и хиJри9но: славјаносерJ-ско:. ПроDисујући језичка Dравила и уклањајући славјански је-зик, DроLа:онисLи реформе се о9лучно оDре9ељују за наро9нуосновицу књижевнојезичко: сLан9ар9а. ПочеLна ри:и9носL њи-хових начела 9оцније је уJлажена, већ и ра9ом само:а Вука: се-љачка основа и сушLина ново: језика Dоказала се о9већ скуче-ном, несDосоJном 9а искаже суDLилније, 9уховне са9ржаје,„умозриLелне” Dојмове.5 У Dрево9у Ново@ завје�а учињен је за-окреL о9 DросLонаро9но: језика ка Lзв. сре9њем сLилу.6 „Нови за-9аLак и нови захLеви 9али су и нова језичка и сLилска решења. Је-зик у Lом Dрево9у више није чисLи језик села, 9алеко о9 :ра9ова”(Селимовић, 2000).

ОсLављајући Dо сLрани и не:9ашње, и са9ашње Dолемике „за иDроLив Вука”, DиLање о књижевнојезичком конLинуиLеLу и 9ис-конLинуиLеLу, у закључку ове наDомене о консLиLуисању наше-:а национално: језика 9ужна сам 9а исLакнем 9а је ње:ов развојнужно ишао ка сре9њем сло:у, 9а су већ крајем XIX века сви сLан-9ар9ни варијеLеLи укључени у Lзв. вуковски језик, Lе 9а је Скер-лићева шира концеDција језика (у име евроDеизације) 9оDринела9а урJани и9иом DосLане наш књижевни језик у XX веку.

Какав је сLаLус лексема црквенословенско: Dорекла у савреме-ном срDском језику? У Lражењу о9:овора на ово DиLање Dошла

5 Сасвим је 9ру:ачији о9 Dрокламовано: DросLонаро9но: Jио језик ПеLра ПеL-ровића Ње:оша. Ње:ова велика DоеLска 9ела Горски вијенац и Луча микрокоз-ма оJилују словенизмима.

6 Овакво решење за:оварали су Jројни војвођански инLелекLуалци у XIX веку,Dа и сам ДоJровски: „Мени се не 9оDа9а 9а се СрJи сDусLе 9о сељачко: јези-ка. Мора JиLи и оLменије: језика за узвишеније Dре9меLе. Ваљало Jи, и9ућисре9њим DуLем, сLвориLи stilus medius („сре9њи сло:”), који Jи се DриJли-жавао и сLаром црквеном и, 9елимице, и раз:оворном језику” (Dрема Сели-мовић, 2000).



сам о9 корDуса шесLоLомно: Речника срDскохрваLско: књижев-но: језика МаLице срDске (МС, 1967–1976), који оJухваLа око120 000 о9ре9ница. У анализу је 9о9аLно укључен и корDус о950 000 речи и израза Речника савремено: срDско: књижевно: је-зика с језичким савеLником 9р Милоша С. Московљевића (Моско-вљевић, 2000). У њему је нађено 28 црквенословенизама који илинису заJележени у МаLичином речнику, или Dак у њему са9ржесамо сLилски квалификаLор, а не и квалификаLор који указује нацрквенословенско Dорекло.7 Тиме се 9о9аLно DоLврђује Dомалонасумична и не9осле9на уDоLреJа квалификаLора уз црквено-словенизме у нашој лексико:рафској Dракси.

Не9оумице у вези са еLимоло:ијом Dоје9иних лексема реша-ване су уз Dомоћ црквенословенско: речника Г. Дјаченка (Дья-ченко, 2002), црквенословенско: речника DроLе Саве ПеLковића(ПеLковић, 1935) и универзиLеLско: уџJеника СвеLозара Николи-ћа С�арословенски језик II – ?римери са речником.

У 9аљем LексLу сле9и :рађа ексцерDирана из МаLичино: ше-сLоLомника. Део LексLа који не DриDа9а речничкој о9ре9ници9аL је, као коменLар, у косој за:ра9и. ЗJо: о:раничено: DросLора,Dримери уDоLреJе речи овом Dриликом нису мо:ли JиLи наве-9ени. У скла9у са наDоменом из Dре9:овора у вези са коришће-њем Речника, Dорекло речи оJележава се само уз основне речи, ане и уз изве9енице. ИDак, ка9а је реч о црквенословенизмима, ау-Lори су Dонека9 ексDлициLно маркирали и 9ериваLиве.8

з и âз – с назив за ?рво слово “а” у с�арословенској аз�уци

Pсловесан и Pеслòвесан, -сна, -сно – цсл. који је �ез разума, нера-зуман, @лу?, �лесав

Pсловесник и Pеслòвесник – м онај који је �есловесан; @лу?ак

Pсловесно и Pеслòвесно – Dрил. неразумно, @лу?о, �есловесно

7 Московљевићев речник, 9акле, није ирелеванLан за исDиLивање наве9ено:лексичко: слоја.

8 Поје9ине речи црквенословенско: Dорекла су се Lолико 9оJро уклоDиле,а9аDLирале, о9омаћиле у срDском језику 9а се више и не мо:у и9енLифико-ваLи као Lакве, нDр. крсL, мла9осL, молиLва, DосL (в. Ивић, 1986), Lе их неLреJа ни маркираLи. По Ивићевим речима, „најјаснији су случајеви ка9ареч у свом :ласовном лику чува Lра:ове црквенословенско: Dорекла” (Ивић,1986, сLр. 307). ИсD. речи очајаније, ?осланије, које су оквалификоване као цр-квенословенизми, за разлику о9 неких 9ру:их изве9еница које оDрав9аноне са9рже Lакав квалификаLор, нDр. очајник, очајаваLи, Dосланик, Dослани-ца и сл.



Pсловеснос; и Pеслòвеснос;, -осLи – ж осо�ина оно@а који је �есло-весан

Pèсмр;ије и Pесм;ије – с цсл. засL. в. �есмр�нос�

PесSрéGелан, -лна, -лна, -лно, ијек. JесDре9јелан, цсл. �ез@рани-чан

Pèшчес;ије с рсл. в. �ешчашће

Pèшчислен,-а, -о рсл. арх. �ез�ројан

Pù;ије с цсл. в. �иће

Pла8òволе;и, - оволим, ијек. Pла8овòље;и, сврш., цсл. в. �ла@оиз-воле�и

(Jла:овољење – засL.) [исD. Московљевић: сLар.]

Pо8òслужје – с цсл. в. �о@ослужење

Pки – неDром. слово „�” у с�арословенској аз�уци

вàис;ину – Dрил. цсл. уис�ину, �оис�а

васèлена и васèљена, ж цсл. васиона, свемир

(васèлени и васèљени, -а, -о в. васељенски (DаLријарх, саJор)

(васèљенин, -а, -о који ?ри?а�а васељени)

(васèљенски, -а, -о 1. који се о9носи на васељену, васионски, све-мирски. 2. који оJухваLа сав васељени свеL. 3. цркв. који се о�-носи на сву ?равославну цркву: ~?а�ријарх, ~са�ор)

васùљена – ж цсл. в. васелена

васùљени и васùљенски, -а, -о – в. васељенски

Вàскрс – м цсл. Ускрс (хришћански �ла@�ан, ?разник ка�а је, ?охришћанском веровању, Исус Хрис�ос ускрснуо, васкрснуо)

вàскрс – м цсл. ускрснуће; фи:. осло�ођење, ?ре?оро�

Васксеније – с цсл. в. Васкрс

(Васкрсéње с в. Васкрс)

(васкрсéње – с в. Васкрс)

(васкрсáваLи, -крсавам несврш. ?рема васкрсну�и)

вàскрсни, -а, -о – који се о�носи на Васкрс и на васкрс, ускрсни)

(вàскрсну;и, -нем – сврш.; исD. ускрснуLи а. неDрел. ?овра�и�исе у живо�, оживе�и. P. Dрел. ?о�ићи из мр�вих, оживи�и; о�но-ви�и)

(васкрснýће – с в. васкрс)



(вàскрсова;и, - сујем – сврш. и несврш. в. ?рослави�и, ?рославља-�и, све�кова�и Васкрс, Ускрс, ускрсова�и)

(васкршáва;и, -кршавам – несврш. в. васкрсава�и)

(вàскршњи, -а, -е – в. васкрсни)

васSòс;ави;и, -им сврш. цсл. ?овра�и�и у ?ређашње с�ање, о�но-ви�и; ус?ос�ави�и

(васSòс;ављање – с @л. им. о� вас?ос�авља�и)

(васSòс;авља;и, -ам – несврш. ?рема вас?ос�ави�и)

всма – Dрил. рсл. засL. веома, врло, јако

вјрују – с цсл. 1. моли�ва у којој се налазе начела хришћанске вере. 2.фи:. начела којима се ко руково�и у својем �еловању

вознесéње – с рсл. засL. – 1. уз�уђење, занос, 2. (Вознесење) ?разникС?асов�ан

вòзнес;и (се), -есем (се) сврш. рсл. уз�ићи (се), узвиси�и (се)

врéмја – с цсл. само у изразу: в о в р е м ј а о н о

8л8ол и 8лá8ол – м. 1. :рам. врс�а ?роменљивих речи које значера�њу, з�ивање или с�ање. 2. цсл. зас;. назив за слово „@” у ћири-лици.

Изр. на ~ засL. у о�лику ћирилично@ слова „@”.

8ла8òла;и, -ам – несврш. цсл. шаљ. в. @ла@оља�и

(8ла8òлаш, -áша – м в. @ла@ољаш)

(8ла8òлашки, -а, -о в. @ла@ољашки)

(8ла8олùзам, -зма – м в. @ла@ољаш�во)

(8ла8òлица – ж в. @ла@ољица)

(8л8олски и 8лá8олски, -а, -о – 1. који се о9носи на :ла:ол (1): ~Dри9ев, ~ Dрило:, ~ ви9. 2. в. @ла@ољски)

(8л8ољ – с засL. в. @ла@ол (2))

(8ла8òљав, -а, -о в. @ла@ољив)

(8ла8òљавос;, - осLи – ж в. @ла@ољивос�)

(8ла8òљање – с @л. им. о� @ла@оља�и)

(8ла8òља;и, -ам – несврш. 1. шаљ. @овори�и, раз@овара�и. 2. служи-�и ка�оличку мису на с�арословенском језику; ча�и�и из с�а-рословенских књи@а на?исаних @ла@ољицом)

(8ла8òљаш, -аша – м (вок. :ла:ољашу) хрва�ски ка�олички све-ш�еник који служи на с�арословенском језику из књи@а на?иса-них @ла@ољицом)



(8ла8òљашки, -а, -о – који се о�носи на @ла@ољаше)

(8ла8ољáш;во – вршење ка�оличких црквених о�ре�а на с�аросло-венском језику ?о књи@ама на?исаним @ла@ољицом; �ор�а за �акво�о@ослужење)

(8ла8òљив, -а, -о – шаљ. @оворљив, раз@оворан)

(8ла8òљивос;, -осLи – ж осоJина оно:а који је :ла:ољив, :о-ворљивосL)

(8ла8òљи;и, -им – несврш. в. @ла@оља�и (1))

(8ла8òљица – ж најс�арија словенска аз�ука, а�еце�а: оJла ~, у:ласLа~)

(8л8ољски и 8лá8ољски, -а, -о – који се о�носи на @ла@ољ и на @ла-@ољицу; који је ?исан @ла@ољицом)

(8ла8òљички, -а, -о – в. @ла@ољски)

Gвêри – ж. мн. рсл. 1. вра�а. 2. (чесLо с аLриJуLом „царске”)сре�ња вра�а на иконос�асу

(Gвéрца – мн. �ем. о9 �вери)

Gвижéње – с цсл. ?окре�, кре�ање; ше�ња

Gèвс;веник и Gјèвс;веник – м цсл. �евац

[речник не Jележи Dри9ев �евс�вен и �јевс�вен, ниLи Dрило: �е-вс�вено, �јевс�вено]

Gèјс;вије и ијек. Gјèјс;вије – с. цсл. зас;. 1. в. �ејс�во (1) > �ело-�ворна сна@а, моћ �еловања; �еловање, учинак, ефека�, резул�а�.2. в. �ејс�во (3) > чин у �рами

(Gејс;вù;елни и ијек. Gејс;вù;ељни, -а, -о – који �елује, ра�и, којије у служ�и, ак�иван)

жêр;ва – ж. рсл. в. жр�ва

жер;вèник, -ика и жер;веник – рсл. в. жр�веник

жêр;вова;и се и жер;вова;и се, -вујем се сврш. и несврш. рсл. в.жр�вова�и се

жѝ;ије и ж;ије – с цсл. зас;. 1. живо�, живљење; 2. �ио@рафија(свеца или сре�њовековно@ вла�ара)

[речник не са9ржи изве9еницу жи�ијни, -а, -о]

зPѝ;ије – с цсл. зас;. в. �о@ађај

жица – ж име ?осле�ње@а слова у црвеној ћирилици (v, y); фи:. крај,конац

Изр. о G а з G о и ж и ц е – о� ?оче�ка �о краја



изречèније – с цсл. оно ш�о је изречено, ирека

ѝскон 1 – м и ж цсл. ; исD. о9искона а. ?ра?оче�ак, ?оче�ак. P. не-оJ. ?орекло

[и хомоним: искон 2. , -а, -о – неоJ. нека9ашњи, сLарински]

ѝскони – Dрил. цсл. �авно, у ?оче�ку

исSòлин, -ина – м цсл. �ив, џин, оријаш

јàс;ије – с. цсл. јело

јèри – м име слову и @ласу у с�арословенској аз�уци

јýнос;, -осLи – ж цсл. зас;. мла�ос�

јнош(а) – цсл. зас;. мла�ић

јс – м име словима која се налазе у с�арословенској аз�уци

кòнGак – м 8рч. цсл. кра�ка црквена ?есма у час� све�и�еља

ма8нòвен, -а, -о – цсл. и рус. књиж. �рену�ан

(ма8новèније – арх. в. ма@новење)

(ма8нòвено – Dрил. зачас, за је�ан �рену�ак)

(ма8новéње – с. 1. �рену�ак, �рен. 2. Dесн. а. �ре?�ај ока. P. �ре?е-рење; �ре?�ај, �и�рај уо?ш�е)

маш;àније – с цсл. машLанија (2.) > ?ривиђење, у�вара; халуцина-ција

молèније – с цсл. моли�ва

молèSс;вије – с цсл. цркв. краће �о@ослужење у нарочи�им ?рили-кама

мш;и, мошLи и мошLију – ж мн. цсл. рл8. ?осмр�ни ос�аци, ко-с�и неко@ свеца

наказàније и наказáње – с цсл. рл8. в. казна

накáза;и 1, нàкажем – сврш. цсл. арх. в. казни�и [за разлику о9хомонима наказа�и 2 са значењем мно@о каза�и, мно@о на?ри-ча�и, ис?рича�и, који је маркиран као Dокрајинска лексема(Dокр.)]

нàсушан и нáсушан, -шна, -шно – цсл. ?реко ?о�ре�ан, нео?хо�ан,нужан; неиз�ежан, неминован [исD. Московљевић: рус.]

(нàсушнос; и нáсушнос;, -осLи – ж ?река ?о�ре�а, нео?хо�нос�,неминовнос�)

нш;, -а, -е – цсл. зас;. а. сиромашан, у�о@; P. (у именичкој служJи,само о9р.) м сиромах, ?росјак



изр. н и ш ; и G у х о м цркв. мирни, мирољу�иви, �р?ељиви; ?рос�о-�ушни

òPвињен, -а, -о – цсл. окривљен, о?�ужен

òPраз – м 1. је�на с�рана лица; лице. 2. слика. 3. цсл. узор, ?ример. 4.фи:. час�, ?ош�ење

оваSлò;и;и, - àDлоLим (LрD. Dри9. оваDлоћен) – сврш. цсл. о�е-лови�и, оживи�и, оличи�и

(оваSлò;и;и се – о�елови�и се, оживе�и)

(оваSлоћáва;и (се), -òћавам (се) = оваSлоћива;и (се) – несврш. иуч. Dрема оваDлоLиLи (се))

(оваSлоћéње – с 1. @л. им. о9 ова?ло�и�и (се). 2. слика, лик, ос�ва-рење)

òGежGа – ж цсл. 1. свеш�еничка о�ећа за �о@ослужење. 2. арх. свечаноо�ело сре�њовековних вла�ара, ви�езова; свечана хаљина

оSисàније – с цсл. зас;. в. о?ис

оSш;ежù;ије – с цсл. заје�нички живо�, с�ановање, смеш�ај веће@�роја лица; з@ра�а, ус�анова у којој се �ако живи

Sш;ес;во – с цсл. �руш�во; �ружина

освèш;а;и, -ам и ијек. освјèш;а;и – сврш. цсл. 1. изврши�и осве-ћење, осве�и�и 1 > цркв. изврши�и о�ре� освећења на� нечим, ?о-све�и�и [за разлику о9 хомонима са значењем у име жр�веказни�и злочинца, осве�ом �а�и за�овољење жр�ви]; 2. фи:.�ра�ицијом у�вр�и�и, усвоји�и

освеш;áвање – @л. им. о9 освеш�ава�и

освеш;áва;и, -èшLавам и ијек. освјеш;áва;и – несврш. и уч.Dрема освеш�а�и

о;ечèс;во – с рсл. о�аџ�ина, �омовина

о;ечèс;вен, -а, -о – рсл. који ?ри?а�а о�ечес�ву; �омаћи, наш

[срDскословенска варијанLа о�ачас�во маркирана је као засLаре-ла реч]

о;кровéње с 1. (ОLкровење) цсл. рл8. = о�кривење (2) > о�јављивањевоље �ожје о су��ини све�а изложено у Св. ?исму, ?осе�но у с?исуа?ос�ола Јована, А?окали?са; 2. в. о�криће

о;Sòја;и, -јем и –јим сврш. цсл. свршиLи Dојање, оLDеваLи [исD.Московљевић: немаркирано]

[МеђуLим, исLи квалификаLор не сLоји и уз несвршени :ла:ол?оја�и]



(о;Sојáва;и, -ојавам – несврш. и уч. Dрема о�?оја�и)

очајàније – с цсл. зас;. очајање

Sевàнија и ијек. Sјевàнија – ж цсл. зас;. 1. в. ?евање; 2. а. з�ирка ?е-сама; J. ?есма

Sòвинова;и се, -нујем се - сврш. и несврш. цсл. ?окори�и се, ?око-рава�и се �ез ?о@овора, �и�и ?ослушан

Sовúну;и се, Dòвинем се - сврш. цсл. ?овинова�и се

Sовињáва;и се, -ињавам се – несврш. и уч. Dрема ?овину�и се

SòGвижник м цсл. онај који се из рели@иозних разло@а о�рекао свакихуживања

(SòGвижниш;во с начин живо�а ?о�вижника) [исD. Московљевић:не са9ржи ове речи, али моLивациону реч ?о�ви@ квалифику-је као русизам; Николић је ?о�ви@ уврсLио у речник сLаросло-венизама]

SòGнеPије – с цсл. в. ?о�не�ље

SоGòPије – цсл. в. ?о�о�а

SоGозрèније – с цсл. в. ?о�озрење

Sознàније – с цсл. зас;. в. ?ознање

Sòзорије – с цсл. зас;. в. ?озорје

SоSечéње – с цсл. зас;. �ри@а, скр�, с�арање

Sослàније – цсл. 1. ир. в. ?осланица (1) > оно ш�о је ?исмено ?ослано,?исмена ?орука, ?исмо (о�ично већем �роју осо�а); 2. ?ослање, за-�а�ак, ?орука, ?озив

SревасхòGи;ељс;во – с цсл. зас;. висос�, ?реузвишенос�, екселен-ција, �и�ула виших чинова у ?ре�револуционарној Русији (о�ич-но са заменицом: ваше, ње@ово); исD. Dревасхо9сLво (3) > ?ревас-хо�и�ељс�во

SреGàније – с цсл. в. ?ре�ање

Sрлас; – ж цсл. о�мана, ?ревара, за�лу�а

Sрлас;ан, -сна, -сно – заво�љив, замамљив

Sрелáс;и;и, DреласLим (LрD. Dри9ев Dрелашћен и DрелашLен)сврш. а. намерно лажући �овес�и ко@а у за�лу�у, ?ревари�и, о�-ману�и. P. засле?и�и, завес�и �евојку или о�рну�о

Sрелáс;и;и се – ?ревари�и се, �и�и о�ману�, заве�ен

Sрлес;ан, -сна, -сно – који изазива, ?ричињава слас�, уживање



Sрлес; – ж цсл. зас;. чар, �раж, изазвана нечим у@о�ним, ?римам-љивим; слас�, нарочи�о љу�авна

Sреòсвеш;ени, -о:а – м цсл. ?реосвећени

Sреòсвеш;енос;, -осLи – ж цсл. ?реосвећени

Sреосвеш;éнс;во – с цсл. ?реосвећенос�

SреSòGоPије – с цсл. зас;. �и�ула ?равославних свеш�еника (о�ич-но у вези са заменицом: ваше, ње@ово)

Sрчаја – Dрил. цсл. само у изразима: и ~ и �ру@о, ос�ало, у ~ у�у�у-ће; исD. ?рочи

Sрочá;и;и, -им – сврш. цсл. в. ?рочи�а�и

[МеђуLим, :ла:ол несвршено: ви9а ча�и�и оквалификован је са-мо као засLарела реч]

Sрчи, -а,-е – цсл. �ру@и, ос�али; исD. ?рочаја

Sрошèније – с цсл. ?исмена мол�а

рâP и рP – м цсл. зас;. ро�, слу@а

Изр. ~ Pожји рл:. онај који се ?окорава верским законима, који ?ош-�ује верске о�ичаје и норме

рáPа и рPа – ж цсл. зас;. ро�иња, служавка

Изр. ~ Pожја рл:. она која се ?окорава верским законима, која ?ош�ујеверске о�ичаје и норме

расSè;ије – с цсл. в. рас?еће

рожGèс;во – с цсл. цркв. рођење (Хрис�ово); црквена ?есма која се?ева о Божићу

ци – с неDром. назив слова „р” у с�арословенској аз�уци

с;олè;ије – с цсл. в. с�олеће

с;раGàније – с цсл. в. с�ра�ање

суш;àс;вен, -а, -о – цсл. ?рави, ис�ински; суш�ински, чињенички,важан, значајан

(суш;àс;вено – Dрил. на суш�ас�вен начин, суш�ински, �и�но)

суш;àс;венос;, -осLи – ж цсл. суш�ина

суш;àс;во – с цсл. 1. живи ор@анизам, �иће; 2. �и�нос�, суш�ина

(суш;àс;вовање – с :л. им. о9 суш�ас�вова�и)

суш;àс;вова;и, -асLвујем – несвр. цсл. ?ос�оја�и, е@зис�ира�и

сш;и и сш;и, -а, -о и -е – цсл. а. ?рави, ис�ински, з�иљски: ~ исLи-на; P. ис�и, ис�ове�ан: ~оLац



уживлèније – с цсл. уживање, коришћење, у?о�ре�а

уSражњáва;и, -ажњавам – несвр. цсл. а. ра�и�и, врши�и, о�авља-�и неки ?осао, нарочи�о зана�, као с�ално занимање; ?рак�ико-ва�и; P. има�и о�ичај, чини�и

уSражњáва;и се – веж�а�и се, усавршава�и се

УсSèније – с (оJично у изразу ~ Бо:оро9ице) цсл. хришћански?разник (28. VIII) у с?омен на �ан смр�и Бо@оро�ице. Велика Гос-?ојина (Гос?ођа)

ỳхљеPије – с цсл. в. ухље�ље > Dлаћени, сLални Dосао, служJа

хрис;ијан – цсл. в. хришћанин

/чà;а;и, -ам – несврш. засL. в. ча�и�и

/чà;ац, чаца м (:ен. мн. чаLаца) – засL. а. онај који �о�ро чи�а. �. све-ш�еник ?о црквеној хијерархији нижи о� ђакона, који чи�а у црк-ви

[чà;и;и, -им – несврш. засL. чи�а�и, о�ично у цркви и ?ри црквеномо�ре�у – исD. Dрефиксални :ла:ол ?роча�и�и, који је оквали-фикован као црквенословенизам]

чесно – Dрил. цсл. зас;. часно

чêс; 1 – ж цсл. зас;. в. час� 1 > ску? морално-е�ичких начела којимасе ко руково�и у својим �руш�веним и личним ?ос�у?цима, мо-рална ис?равнос�, ?ош�ење

чêс;ан, -сна, -сно (о9р. чесни) цсл. зас;. в. час�ан

У Московљевићевом речнику (Московљевић, 2000) налазимо о9-ре9нице које МаLичин речник не квалификује као црквено-словенизме. Ра9и уDоређења, у за:ра9и су 9аLи и квалифи-каLори из МаLичино: речника, уколико DосLоје:

PGније (црксл.) ноћна служJа у цркви уочи великих Dравослав-них Dразника [исD. – МС: цркв. Dравосл.]

Pла8òвесник, ј. Pла8òвјесник, црксл. с;ар. 1. DроDове9ник, ми-сионар. 2. :ласник 9оJрих весLи [исD. МС: немаркирано)

Pл8овес; (:ен. мн. Jла:овесLи) ж., ј. Pла8овијес;, црксл. ра9ос-на, 9оJра весL [исD. МС: немаркирано)

Бл8овес; ж., Бла8овес;и, ј. Бла8овијес;и, ж. мн. хришћансиDразник, 7. аDрила, 9ан ка9а је Бо:оро9ица Dримила „Jла:увесL” о зачећу ХрисLа; син. Бла8овèш;ење, ј. Бла8овјèш;ење[исD. МС: немаркирано]



(Pла8овéс;и;и, -овес�им, ј. Pла8овијес;и;и, оJјавиLи ра9осLан9о:ађај) [исD. МС: засL.]

(Pла8овèш;енски, ј. Pла8овјеш;èнски, који се о9носи на Бла:ове-сLи; Бла@овеш�енски са�ор: велики срDски DолиLички саJор уКарловцима 1861, који је DроLесLовао DроLив уки9ања СрDс-ке Војво9ине као ауLономне оJласLи [исD. МС: немаркирано]

(Pла8оGејáнац, -нца ученик који 9оJија Jла:о9ејање; син.с�и?ен-�ис�)

(Pла8оGјејáнац, -анца в. Jла:о9ејанац) [исD. МС: засL.]

Pла8оGејáније и ј. Pла8оGјејáније – црксл. 1. в. с�и?ен�ија. 2. 9о-JрочинсLво, DовласLица. [исD. МС: није заJележено]

Pла8оGејáње и Pла8оGјејáње – црксл. в. �ла@о�ејаније и ј. �ла@о�јеја-није [исD. МС: засL.]

веш;àс;вен (црксл.) с;ар. 1. маLеријалан. 2. JиLан, сушLински.3. :рам. :ра9ивни (именица) [исD. МС: није заJележено]

веш;àс;во (црксл.) с;ар. 1. маLерија, :рађа, :ра9иво. 2. Dре9меL,сLвар [исD. МС: није заJележено]

Воскресéније црксл. в. Васкрс [исD. МС: овај фонеLски лик нијезаJележен]

Воскресéње црксл. в. васкрснуће [исD. МС: овај фонеLски лик нијезаJележен]

вòскресну;и, -нем црксл. в. васкрсну�и [исD. МС: није заJележе-но]

8лá8ол и 8лà8ољ (с;слов). 1. Dроменљива реч која Dоказујера9њу, зJивање или сLање. 2. сLарословенско име слова @[исD. МС: цсл. засL.]

ГсSоG –о9а (оJично уз Бо@) је9ан о9 назива за Бо:а. Изр. Гос�о�и,(с;арословенски вока;ив) �омилуј (у молиLви): оDросLи,Боже. [исD. МС: израз није заJележен]

ма8новéње (с;сл.) Lрен (ока), LренуL, LренуLак. [исD. МС: немар-кирано]

наравоучéније (црксл.) сLар. морална Dоука [исD. МС: арх.; акце-наL је краLкоузлазни]

неSрикоснòвен (с;сл.) у које: (у шLо) се не сме 9ираLи. [исD. МС:немаркирано, Jез квалификаLора; исD. Дјаченко, 2002: калкса :рчко: „άπρόσιτος”]



оP;ељ (црксл.) ж. 1. заD. кр. Dоро9ица. 2. с;ар. манасLир [исD.МС: немаркирано; Дјаченко 2002: калк са :рчко: „χατάλυμα”]

рса – (црксл. о9 8рч. rason) в. ман�ија [исD. МС: :рч.]

свPла8и – (црксл.) Jескрајно Jла:и, неизмерно милосLиви (Бо:)[исD. МС: немаркирано]

[МеђуLим, ни у Московљевићевом речнику није маркирана лек-сема свевишњи, сасLављена о9 Dрефикса све- и сLарословенс-ко: комDараLива Dри9ева висок]

свèш;еник – (црксл.), вар. свећеник, 1. свешLенослужиLељ; син.?о?. 2. чин између ђакона и еDискоDа [исD. МС: немаркирано]

[исLи квалификаLор, црксл. вар., Московљевић 9аје и уз о9ре9ни-цу мош�и]

(свèш;енички који се о9носи на свешLенике)

(свеш;éнс;во 1. свешLеничка служJа, 9осLојансLво. 2. свешLе-нички ре9, скуDни назив за свешLенике)

(свеш;енослỳжи;ељ вршилац верских оJре9а)

свеш;еноGéјс;во – (црксл.) вршење неко: верско: оJре9а [исD.МС: цркв.]

свеш;еноGејс;вова;и –вујем – (црксл.) вршиLи верски оJре9

Пре:ле9 свих наве9ених о9ре9ница и њихових квалификаLора(цсл., рсл., сLсл.) јасно указује 9а сам се у ра9у оDре9елила за нај-ширу мо:ућу концеDцију црквенословенизама, укључивши уњих и сLарији слој, сLарословенизме, и срDскословенски, и рус-кословенски варијеLеL, који је оDрав9ано DосеJно маркиран у на-шим оDшLим речницима.9 МеђуLим, Jез оJзира на Lако широкоо9ређење црквенословенизама, њихов у9ео у МаLичином шесLо-Lомнику износи све:а 0,0013%.

Грецизми су имали знаLно: у9ела у насLајању сLаро(цркве-но)словенско: језика, улазећи у ње:а кроз Jо:аLу Dрево9илачку9елаLносL. У Lерминоло:ији Dоје9иних руских лин:висLа (исD.Мусорин, 2000) они се називају аDсолуLним црквенословенизми-ма. ЗнаLан Jрој сLароцрквенословенских лексема заDраво су кал-

9 Разлике између ова 9ва варијеLеLа Lичу се у:лавном неких :ласовних осо-Jина. Начелно, срDскословенске речи се о9ликују :руDом ш�, DочеLним ва-,насLавком -анс�во, 9ок су за :ласовн лик рускословенских речи каракLерис-Lични вокал е на месLу нека9ашње: меко: Dолу:ласника, вокал а на месLуназала Dре9ње: ре9а и насLавак -јушчи. ГруDа ж� и насLавак -ије својсLвенису оJема варијанLама црквенословенско: језика (в. Ивић, 1986, сLр. 307–308).



кови са :рчко: језика, исD. Jла:о9аL < χάρις, Jла:ословеније <εύλογία, Jла:овесL <εύαγγέλιον, Jо:оносан < Θεόφορος иL9.

Није9на о9 ових лексема у МаLичином шесLоLомнику нијеоквалификована као црквенословенизам.

РазмоLримо, украLко, уDоLреJу квалификаLора уз о9ре9ницециLиране из МаLичино: речника.

О9ре9ница кон�ак се из9ваја неоJичним 9восLруким квалифи-каLором: 8рч. цсл., све9очећи 9а црквенословенска лексика DоDореклу није само словенска, не:о и несловенска. Слично је мар-кирана и лексема раса у Московљевићевом речнику (црксл. о9:рчко: rason).

СмаLрам 9а Jи Jило оDрав9ано и мно:е 9ру:е лексеме :рчко:Dорекла оквалификоваLи на овај начин, 9восLруком ознаком(:рч. + цсл.), нDр. а:нец, акаLисL, амвон, анаLема, ан:ел, аDосLол,архан:ел, архиђакон, архиеDискоD, архијереј, архиман9риL, ђа-кон, еванђеље (и јеванђеље), еDискоD, икона, јереј, Dир:, Dрезви-Lер, DроLојереј, скиDLар, сLихира иL9.

Осим :рецизама, међу несловенским лексемама у оквиру цр-квенословенизама налазимо и хеJрејизме, исD. алилуја, амин,мана (са краLкосилазним акценLом), серафим, херувим иL9. Ми-слим 9а Jи и њима DрисLајао 9восLруки квалификаLор (хеJр. +цсл.).

ДвосLруко квалификовање заJележено је, иначе, и ко9 некихо9ре9ница словенско: Dорекла. Први квалификаLор указује наDорекло, а 9ру:и је најчешће функционално-сLилски маркер илиемоционално-ексDресивна ознака, исD. :ла:олаLи – цсл. шаљ.;нишL – цсл. засL.; Dосланије – цсл. ир. и слично. Овакво оJележа-вање о9ре9ница је најDрецизније, Jу9ући 9а се :лавне функцијецрквенословенизама мо:у свесLи на сLилизацију LексLа, језичкукаракLеризацију еDохе, сре9ине, личносLи, 9авање оJележја ау-LенLичносLи, сLварање уLиска узвишеносLи и свечано: Lона, алии DосLизање комично: ефекLа, ефекLа ироније и Dаро9ирања.

Не Lако реLко црквенословенизми „се крију” Dо9 квалифика-Lорима арх., сLар., рл:., цркв. и засL., нDр.

а:нец – цркв.

J9еније – цркв. Dравосл.

Jла:оверан – арх.

Jла:ословен – рл:.

Jла:очасLив – сLар.

ма:новеније – арх.



наравоученије – арх.

оLачасLво – засL.

храниLи > 5. значење – засL. и Dокр. чуваLи

чаLиLи и чаLаLи – засL.

Оваквих Dримера је 9алеко више, али ми DросLор не 9озвољава9а их све наве9ем, Lе ћу се овом Dриликом за9овољиLи само ука-зивањем на DроJлем.

Је9ан Jрој црквенословенизама ко9 Московљевића је 9оDунс-ки окаракLерисан и као „варваризам” (исD. мош�и, свеш�еник уо9носу на моћи, свећеник).

У DосLуDку семанLизације каLка9 изосLаје Lеолошка комDо-ненLа значења. Као најуDечаLљивији Dример наво9им о9ре9ни-цу из МаLичино: речника:

вла9ичица – ж засL. 1. вла9арева жена. 2. Dокр. власLелинова кћи

Значење Бо@оро�ица, које ко9 Московљевића иDак налазимо, ов9еје сасвим изосLало.

Врло мали Jрој лексема са9ржи квалификаLор с�арословенски(сLсл.); у Московљевићевом речнику се овакве о9ре9нице срећунешLо чешће. Махом су Lо називи слова сLарословенске азJуке(аз, ижица…). Ни у је9ном о9 ових речника нису наве9ени називисвих сLарословенских :рафема (не:о махом оних које се корисLеу склоDу усLаљених израза), шLо Jи из кулLуролошких разло:аиDак LреJало учиниLи, Jез оJзира на Dрофил речника. СмаLрам9а је најDрихваLљивије решење Dо9 о9ре9ницом ижица у МаLи-чином речнику, :9е се у за:ра9и наво9и и сLарословенска :рафе-ма. МеђуLим, оJјашњења, која нису сасLављали исLи ауLори, Lер-минолошки су неује9начена (исD. сLарословенска азJука –црквена ћирилица).

Понека9 се у МаLичином шесLоLомнику уз несвршени ви9 :ла-:ола наво9и је9ан квалификаLор, а уз свршени ви9 – 9ру:и, нDр.чаLиLи (засL.) и DрочаLиLи (цсл.), DојаLи (немаркирано) и оLDоја-Lи (цсл.). ИсD., Lакође, словесан (арх.) и Dрефиксалну сложеницу�есловесан (цсл.).

Анализа Dоказује 9а се мно:и квалификаLори не Dо9у9арају ника9а се уDоре9е МаLичин и Московљевићев речник.

Није9ан о9 наве9ених речника не Jележи лексеме као шLо су,на Dример, ава, Jо:омислије, 9евсLвен, 9евсLвено, 9оJро9еLељ,9оJро9еLељан, жиLијни, заLворник, је9(и)номислије, молеJан,оLшелник, оLшелнички, оLшелнишLво, равноаDосLолни, созер-



цаније и созерцање, созерцаваLи и сазерцаваLи, сазерцање, сLол-Dник, сLраноDримац иL9. Ове и сличне речи врло су фреквенLнеу новијој Dравославној 9уховној лиLераLури и смаLрам 9а Jи сеDриликом сасLављања неко:а Jу9уће: срDско: речника мо:леузеLи у размаLрање.

УJеђена сам 9а је у9ео црквенословенизама у савременом срD-ском језику већи о9 :оре наве9ено: DроценLа, Lе 9а Jи Lек јасна,9осле9на уDоLреJа квалификаLора, Dрецизнија семанLизацијаречничких о9ре9ница уз укључивање Lеолошке комDоненLе зна-чења, као и увршLавање жанра Dравославне 9уховне лиLераLуреу изворе за DрикуDљање :рађе, омо:ућили оJјекLивнији уви9 усLеDен засLуDљеносLи црквенословенских елеменаLа у лексицисрDско: језика.

Лексика црквенословенско: Dорекла у савременом срDском је-зику у:лавном се може :руDисаLи у 9ве лексичко-семанLичкецелине:

1) лексеме везане за хришћанску Цркву и рели:ију у најширемсмислу (укључујући и Dразнике, усLројсLво Цркве, црквенуумеLносL, хришћанско Dоимање свеLа и сл.) и

2) лексеме које означавају разне аDсLракLне Dојмове, Dревасхо9-но моралне каLе:орије.

Међу лексемама Dрве :руDе врло су Jројни :рецизми, Dо:оLовока9а је реч о ор:анизацији Цркве, чиновима, црквеној умеLносLииL9. (исD. а?ос�ол, ?а�ријарх, е?иско?, јереј и сл.; икона, икос, кон�ак,ака�ис� иL9.). Називе Dразника илусLрују лексеме DоDуL Васкрсе-није, Ус?еније, Рож�ес�во иL9., 9ок је хришћанско Dоимање свеLаDре9сLављено лексемама DоDуL ова?ло�и�и се, о�кровење, вознес-�и се и сл.

Дру:а :руDа оJухваLила Jи лексеме DоDуL васељена, суш�и, су-ш�ас�вен, �и�ије, јунос�; �ешчес�ије, ниш�и �ухом, чес�, жер�во-ва�и се, �евс�веник и сл.

Неке речи с временом су развиле фи:ураLивна значења (нDр.васкрсну�и), а ко9 неких се семанLика DоLDуно у9аљила о9 извор-не, исD. �ла@оу�ро�ије. Ова лексема је оквалификована као арх.шаљ., Dо Dореклу је црквенословенизам чије је DрвоJиLно значењеJило милосрђе. Данас се у срDском језику уDоLреJљава у значењу�р�ух и уживање (у јелу и ?ићу), за9овољење Lелесних DрохLева.

Црквенословенском језику су у Dосле9њим 9еценијама Dосве-ћени Jројни ра9ови. У нашој сре9ини Dажњу нарочиLо Dривлачеони из Dера Алексан9ра Мла9еновића, Ирене ГрицкаL, Бо:9ана



Терзића, Јасмине Грковић Мејџор, Ксеније Кончаревић, Алексан-9ра Милановића, Ружице Бајић и 9ру:их.

ИсLакла Jих, на крају, 9а овај ра9 није Dокушај ресLаурирањаславјанско: језика, не:о указивање на је9ан мар:инализованислој лексике у срDским речницима, који, с оJзиром на свој кулLу-ролошки значај, свакако завређује кванLиLаLивно и квалиLаLив-но Jо:аLију и Dрецизнију лексико:рафску оJра9у.

Језик се неDресLано развија и мења. ОDшLи DорасL рели:ио-зно: расDоложења, DреDоро9 хришћанских моралних начела иDравославне Lра9иције Dре9сLављају ексLралин:висLичке фак-Lоре који су у Dосле9њих неколико 9еценија Dокренули инLен-зивну Dро9укцију 9уховне лиLераLуре на савременим словен-ским језицима, укључујући и срDски. Кроз Jројна 9ела ово: жан-ра наши Dисци и Dрево9иоци, са мање или више усDеха,оживљавају 9еценијама DоLискивану лексику. ЗаLо смаLрам 9аJи извори за неки Jу9ући речник наше:а сLан9ар9но: језика мо:-ли оJухваLиLи и највре9нија DоDуларна 9ела ове врсLе, DоDуL До-�ро�ољу�ља, Проло@а вла9ике Николаја (Велимировића), Ака�и-с�ника аве ЈусLина (ПоDовића) и сл.



ЛИТЕРАТУРА Ђорђић, П. (1971). Ис�орија ср?ске ћирилице. Бео:ра9: Заво9 за из9авањеуџJеника СРС.

Ивић, П. (1986). Ср?ски наро� и ње@ов језик (9ру:о из9ање). Бео:ра9: СрDскакњижевна за9ру:а.

Кончаревић, К. (2001). Црквенословенски језик на размеђу миленијума:DроJлеми и DерсDекLиве Jо:ослужJене уDоLреJе. Славис�ика Jр. 5,сLр. 24–32.

Кончаревић, К. (2006). Црквенословенски језик кроз Dризму лин:вокул-Lуроло:ије (о:ле9 сисLемско-сLрукLуралне анализе). З�орник Ма�ицеср?ске за славис�ику Jр. 70, сLр. 125–155.

Кончаревић, К. (2008). Социолин:висLички асDекLи Dолилин:визмасакралних језика у оквирима Pax Slavia Orthodoxa. З�орник Ма�ице ср?с-ке за славис�ику Jр. 73, сLр. 213–225.

Мла9еновић, А. (1973). ТиDови књижевно: језика ко9 СрJа у 9ру:ој Dоло-вини XVIII и DочеLком XIX века. РефераLи за VII међунаро9ни кон:ресслависLа у Варшави. Нови Са9.

Мусорин, А. Ю. (2000). Церковнославянский язык и церковнославяниз-мы. Материалы первой научной конференции (С. 82-86). Новосибирск.

ПиDер, П. (1998). Уво� у славис�ику. Бео:ра9: Заво9 за уџJенике и насLав-на сре9сLва.

Прохоров, А.М. (ред.). (1969–1978). Большая советская энциклопедия (БСЭ).Москва: Советская энциклопедия.

Селимовић, М. (2000). За и ?ро�ив Вука (сLу9ија, 1967). Бео:ра9: Јанус (Ин-LернеL из9ање). http://www.rastкo.rs/rastko-bl/umetnost/knjizevnost/mselimovic-vuk.html. Посећено 12.08.2010.

ИЗВОРИ Дьяченко, Г. (протоiерей). (2002). Полный церковно-славянский словарь(репринтное воспроизведение издания 1900 г). Москва: Отчий дом.

Московљевић, М. С. (2000). Речник савремено@ ср?ско@ књижевно@ језика с је-зичким саве�ником (Lреће из9ање). Бео:ра9: ГуLенJер:ова :алаксија.

МС (1967–1976). Речник ср?скохрва�ско@а књижевно@ jезика. Т. I-VI. НовиСа9 – За:реJ: MаLица срDска (T. I-VI) и МаLица хрваLска (T. I-III).

Николић, С. (1973). С�арословенски језик II – ?римери с речником. Бео:ра9:Научна књи:а.

ПеLковић, С. (1935). Речник црквено-словенско@ језика. Сремски Карловци.



АЛЕКСАНДРА В. ЙОВИЧПРИШТИНСКИЙ УНИВЕРСИТЕТ С ВРЕМЕННЫМ ПРЕБЫВАНИЕМ В КОСОВСКОЙ МИТРОВИЦЕ, ФИЛОСОФСКИЙ ФАКУЛЬТЕТ, КАФЕДРА РУССКОГО ЯЗЫКА И ЛИТЕРАТУРЫ

РЕЗЮМЕ О ЦЕРКОВНОСЛАВЯНИЗМАХ В СЛОВАРЕ СЕРБСКОХОРВАТСКОГО ЛИТЕРАТУРНОГО ЯЗЫКА

В предлагаемой статье говорится о статусе лексики церковнос-лавянского происхождения в Словаре сербскохорватского лите-ратурного языка (Речник српскохрватскога књижевног језика) виздательстве Матицы сербской и Матицы хорватской (Нови Сад –Загреб, 1967 – 1976). Почти незначительное число лексем, отме-ченных как церковнославянизмы (всего 167, т.е. 0,0013%, вклю-чая заголовочные слова в словарных статьях и большинство сло-вообразовательных гнезд) в корпусе, насчитывающем 120 000лексем, можно объяснить несколькими причинами: характеромязыковой реформы, проведенной в 19 веке у сербов, маргинали-зацией церковнославянской лексики под влиянием господству-ющей общественной идеологии во время составления словаря иего выхода из печати, а также непоследовательностью в употреб-лении помет. На основании богатой православной духовной ли-тературы, в основном переводной, указывается на определенноеколичество лексем, не охваченных данным словарем, которыеможно было бы включить в какой–нибудь будущий толковыйсербский словарь.

Ключевыеслова:

церковнославянизмы, языковая реформа, маргинализация, по-меты, лексика.

О ЦРКВЕНОСЛОВЕНИЗМИМА У „РЕЧНИКУ...

Documents