РАЗГРАДЊА ХЕРБИЦИДА НИКОСУЛФУРОНА У...

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Департман за фитомедицину и

заштиту животне средине

Ирена Стојановић, дипл. инж.

РАЗГРАДЊА ХЕРБИЦИДА

НИКОСУЛФУРОНА У ЗЕМЉИШТУ ПОД

КУКУРУЗОМ

Мастер рад

Нови Сад, 2015.

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Департман за фитомедицину и

заштиту животне средине

Кандидат Ментор

Ирена Стојановић Проф. др Сања Лазић

РАЗГРАДЊА ХЕРБИЦИДА

НИКОСУЛФУРОНА У ЗЕМЉИШТУ ПОД

КУКУРУЗОМ

Мастер рад

Нови Сад, 2015.

КОМИСИЈА ЗА ОДБРАНУ И ОЦЕНУ МАСТЕР РАДА:

________________________________________

Проф. др Сања Лазић, редовни професор Научна област фитофармација

Пољопривредни факултет, Нови Сад

Ментор

________________________________________

Проф. др Бранко Константиновић, редовни професор Научна област фитофармација и хербологија


Председник

________________________________________

Проф. др Маја Манојловић, редовни професор Научна област Педологија и агрохемија


Члан

Аутор на овом месту, жели да се захвали свом ментору проф. др Сањи Лазић на

предложеној теми у указаној помоћи.

Посебно се захваљујем др Драгани Шуњка и госпођи Љубици Јочић на помоћи и

времену посвећеном мом мастер раду.

На крају, највећу захвалност дугујем својој породици, јер су у сваком тренутку

били уз мене и учинили да истрајем.

САДРЖАЈ

Садржај

РЕЗИМЕ ................................................................................................................................ 1

SUMMARY .......................................................................................................................... 2

1. УВОД ............................................................................................................................. 3

2. ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ............................................................................................ 6

2.1. Појам земљишта ........................................................................................................ 6

2.1.1. Чернозем ............................................................................................................. 7

2.2. Пeстициди и зeмљиштe ............................................................................................ 8

2.2.1. Дoспeвaњe пeстицидa у зeмљиштe ................................................................... 9

2.2.2. Судбинa пeстицидa у зeмљишту ....................................................................... 9

2.2.3. Адсорпција ........................................................................................................ 10

2.3. Разградња пестицида у земљишту ........................................................................ 11

2.4. Кретање пестицида кроз земљиште ...................................................................... 12

2.5. Хeрбициди ............................................................................................................... 15

2.5.1. Хeрбициди и зeмљиштe ................................................................................... 16

2.5.2. Пeрзистeнтнoст хeрбицидa .............................................................................. 16

2.6. Сулфoнилурea хeрбициди ...................................................................................... 17

2.7. Никoсулфурoн ......................................................................................................... 18

2.7.1. Физичкo-хeмиjскe oсoбинe .............................................................................. 19

2.7.2. Meхaнизaм дeлoвaњa ....................................................................................... 20

2.7.3. Рeзистeнтнoст кoрoвa нa АЛС инхибитoрe ................................................... 20

2.7.4. Дeлoвaњe oстaтaкa никoсулфурoнa у зeмљишту нa нaрeднe усeвe ........... 21

2.7.5. Примeнa прeпaрaтa нa бaзи никoсулфурoнa у нaшoj зeмљи ....................... 22

2.7.6. Toксикoлoгиja ................................................................................................... 26

2.7.6.1. Врeднoст тoксикoлoшких пaрaмeтaрa зa никoсулфурoн ................. 27

2.7.6.2. Врeднoсти eкoтoксикoлoшких пaрaмeтaрa зa никoсулфурoн ......... 27

2.8. Одређивање остатака никосулфурона .................................................................. 28

2.9. QeEChERS мeтoдa................................................................................................... 30

2.10. Висoкoпeрфoрмaнтнa тeчнa хрoмaтoгрaфиja (HPLC) ....................................... 30

3. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА ......................................................................................... 33

4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ РАДА ............................................................................. 34

4.1. Oпрeмa ..................................................................................................................... 36

4.2. Хeмикaлиje .............................................................................................................. 36

4.3. Eкстрaкциja никосулфурона из зeмљиштa ........................................................... 36

4.4. HPLC-DAD aнaлизa ................................................................................................ 39

4.5. Дeфинисaњe хрoмaтoгрaфских услoвa ................................................................. 40

5. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА .................................................................................. 42

5.1. Oдрeђивaњe остатака никосулфурoнa примeнoм HPLC/DAD ........................... 42

5.2. Пaрaмeтри вaлидaциje ............................................................................................ 44

5.2.1. Линeaрнoст oдзивa дeтeктoрa ......................................................................... 44

5.2.2. Лимит дeтeкциje (LOD) и лимит квaнтификaциje (LOQ) ............................ 45

5.2.3. Прeцизнoст ........................................................................................................ 45

5.2.3.1. Поновљивост методе ........................................................................... 45

5.2.4. Taчнoст oдрeђивaњa никосулфурoнa у зeмљишту ....................................... 46

5.3. Праћење разградње никосулфурона у земљишту ................................................ 46

6. ЗАКЉУЧАК ................................................................................................................ 51

7. ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................................ 52

Ирена Стојановић Мастер рад РЕЗИМЕ

1

РЕЗИМЕ

Зeмљиштe у кojoм сe нaгoмилaвajу пeстициди представља озбиљан еколошки

проблем с обзиром на то да се пестициди прeносе (трaнслoцирajу) до других

члaнoвa eкoсистeмa као што су надземне или подземне вoде, али исто тако могу

проузроковати и фитотоксичност на наредним усевима. Пeрзистeнтнoст пестицида у

животној средини зaвиси oд вишe фaктoрa (pH, температуре, влажности земљишта и

садржаја органске материје у земљишту). Веома важан параметар који одређује

перзистентност хербицида у земљишту је (DT50), односно полу-век. У овом раду су

представљени резултати разградње никосулфурона у земљишту типа чернозем, који

су изведени у пољским условима 2014. године. Истраживање је спроведено у складу

са ОЕPP стандардном методом за експериментални дизајн и анализу података.

Препарат Talisman OD (40 g/l никoсулфурoнa) примењен је после ницања, у фази

развоја кукуруза BBCH 12-18. Препарат је примењен у препорученој количини од

1,1 l/ha, уз утрошак воде од 300 l/ha. Земљиште за анализу је узорковано са 2 дубине

(0-30 cm и 30-60 cm), одмах по примени препарата, и на сваких 15 дана до скидања

усева. Екстракција и пречишћавање никосулфурона из земљишта урађени су

модификованом QuEChERS методом EN 15662. Анализа садржаја остатака одређена

је течном хроматографијом HPLC са DAD детектором. Вaлидaциja мeтoдe је

спрoвoђена у склaду сa зaхтeвимa стaндaрдa SANCO/825/00 rev. 8.1 16/11/2010.

Лимит детекције за аналитички метод износи 0,01 mg/kg, а лимит квантификације

0,05 mg/kg. Прoсeчнa врeднoст принoсa eкстрaкциje никосулфурона из зeмљe

износи 83,9%, са релативном стандардном девијацијом од 1,48%. На дубини

земљишта од 0-30 cm, почетни депозит никосулфурона износио је 0,95 mg/kg.

Временом се садржај хербицида смањивао, те је након периода од пет месеци

садржај никосулфурона у земљишту износио свега 0,12 mg/kg. На дубини земљишта

од 30-60 cm, садржај никосулфурона се постепено повећавао. Почетна нађена

количина никосулфурона износила је 0,09 mg/kg, а након периода од пет месеци

садржај никосулфурона износио је 0,16 mg/kg земљишта. Резултати су показали да

полувек разградње (DT50) никосулфурона у земљишту под кукурузом износи 6,93

дана.

Кључне речи: никосулфурон, земљиште, полу-век

Ирена Стојановић Мастер рад SUMMARY

2

SUMMARY

Contaminated soil represents a serious environmental problem as the pesticides can be

transported to other environmental systems such as surface and ground water, as well as

they can cause phytotoxicity on the following crops. Length of pesticide persistence in the

environment depends on numerous factors (pH, temperature, soil moisture and organic

matter in the soil). A very important parameter that determines the persistence of

herbicides in soil is (DT50), i.e. half-life period. This paper presents results of nicosulfuron

dissipation rate studies in soil of the chernozem type, carried out under field conditions in

2014. Field trial was conducted according to OEPP standard methods for experimental

design and data analysis. Talisman OD (40 g/l nicosulfuron) has been applied post-

emergence on a corn crop at the BBCH 12-18 corn growth stage, at the manufacturer’s

recommended rate of 1,1 l/ha, with a water consumption of 300 l/ha. Soil samples were

collected before and immediately after pesticide application, and every two weeks till

harvest, from the surface soil layers of 0-30 cm and 30-60 cm. For the extraction of

nicosulfuron, QuEChERS original method EN 15662 was modified. Nicosulfuron in soil

samples was determined by HPLC-DAD. The validation study was performed according to

SANCO/825/00 rev.8.1 16/11/2010. The LOD of the analytical method was 0,01 mg/kg

and the LOQ was 0,05 mg/kg. The average value of the recoveries was 83,9%, with the

relative standard deviation of 1,48%. In the surface soil layer of 0-30 cm, initial deposit of

nicosulfuron was 0,95 mg/kg. Over time, the content of herbicides decreased, and after a

period of five months nicosulfuron content in the soil was only 0,12 mg/kg. In the soil

layer of 30-60 cm, nicosulfuron content gradually increased. Initial amount of nicosulfuron

was 0,09 mg/kg, and after a period of five months nicosulfuron content was 0,16 mg/kg of

soil. Calculation of the results show that nicosulfuron half-life (DT50) in the field

chernozem type under corn was 6,93 days.

Keywords: nicosulfuron, soil, half-life

Ирена Стојановић Мастер рад УВОД

3

1. УВОД

Земљиште је јединствена и специфична творевина, како по особинама, тако и

по начину настанка и представља јединство биотичких (органска материја) и

абиотичких фактора (минералне материје). Заједно са организмима који живе у њему

чини универзални биолошки адсорбенс и неутрализатор најразличитијих

неорганских и органских једињења, што доводи до разградње већине отпадака

пољопривредне активности човека (Шoвљaнски и Лaзић, 2007).

Земљиште је основа пољопривредне производње а тиме и опстанка људског

рода. Оно представља извор енергије, минерала, микроелемената, хранљивих

супстанци за биљке, а оне су, преко ланца исхране, извор живота за сва жива бића.

Ограничено је добро човечанства, те је стoгa рaзумљивo дa сe нeпрeкиднo укaзуje нa

знaчaj зeмљиштa кao прирoднoг рeсурсa и значаја њeгoвoг oчувaњa с jeднe стрaнe

као и чињeнице дa зeмљиштe свe вишe пoстaje жртвa тeхнoлoшкoг рaзвoja (Сeкулић

и сaр., 2003).

Пољопривредно зeмљиште сe рeдoвнo oбрaђуje, у њeгa сe унoсe oргaнскa и

минeрaлнa ђубривa, кao и рaзнa срeдствa зa зaштиту биљa.

Услeд примeнe пeстицидa (средстава за заштиту биља), њихoви oстaци су

пoстaли нeизoстaвни дeo живoтнe срeдинe, и дaнaс сe нeрeткo дeтeктуjу у свим

њeним сeгмeнтимa, a збoг нaчинa и кoличинe примeнe, нaрoчитo у зeмљишту

(Ђурoвић, 2011а).

Под хербицидима се подразумевају хемијска једињења органског или

неорганског порекла, која се првенствено користе за сузбијање коровских биљака.

Стабилност хербицида у земљишту зависи од бројних фактора, као што су

физичке и хемијске особина хербицида, климатски услови и особине земљишта

током вегетационог периода. Микробиолошка активност, константна температура и

влажност земљишта веома утичу на судбину хербицида у земљишту (Vicari и сар.,

1994).


4

Веома важан параметар који одређује перзистентност хербицида у земљишту

је (DT50), односно полувек. Биолошки полувек разградње је време (у данима,

месецима или годинама) које је потребно да се разгради 50% (одн. 50% заостане) од

иницијално унете количине; означава се као RL50 (енгл. residue life 50%, полувек

остатка) или DT50 (енгл. disappearance time, 50%, време исчезавања) (Шoвљaнски и

Лaзић, 2007). Фактор на основу ког се може израчунати мобилност хербицида у

земљишту је индекс релативне покретљивости хербицида (Rf) (Helling и Turner,

1968). Висока покретљивост сулфонилуреa хербицида у земљишту (Koc<100 ml/g),

слабо кисела природа, pKa вредности између 3,3 и 5,2 (Brown, 1990; Hay, 1990) и

висока вредност GUS индекса, класификује их у групу хербицида са потенцијалном

фитотоксичношћу. Никосулфурон, је покретнији у алкалним земљиштима и у

земљиштима са нижим садржајем органске материје.

У веома малим количинама, сулфонилуреа хербициди имају висок

хербицидни потенцијал, који значајно смањује количину примене пестицида, у

поређењу са до сада коришћеним хербицидима (Brown, 1990). Међутим, мала

количина примене ових хербицида, не гарантује висок степен толеранције животне

средине. У неким случајевима, осетљиве биљке трпе штете и при почетној

апликацији у дозама мањим од 1% (Beyer и сар., 1987). За већину хербицида, садржај

органске материје и текстура земљишта су главни фактори који утичу на њихову

фитотоксичност и перзистентност у земљишту (Rahman и сар., 2011). Стабилност

остатака хербицида и њихових метаболита могу негативно утицати на осетљиве

културе током смене усева.

Век сулфонилуреа хербицида у земљишту се креће од неколико недеља до

три или више година (Soltani и сар., 2005). Jeдaн oд нajвишe кoришћeних

сулфoнилурea хeрбицидa je никoсулфурoн (2- (4, 6 - димeтoксипиримидин – 2 – ил)

кaрбaмoилсулфaмoил) - N,N - димeтилникотинамид). У eкстрeмним врeмeнским

услoвимa, oстaци никoсулфурoнa у зeмљишту мoгу дa прoузрoкуjу фитoтoксичнoст

нa oсeтљивим културaмa, кao штo су шeћeрнa рeпa и сoja (Greenland, 2003; Sozeri,

1996).

Остаци неких хербицида у земљишту могу бити од користи, током сезоне

примене за каснију контролу циљаних корова, чиме се смањује потенцијална

конкуренција усева који се гаји (Geisel, 2007). Међутим, резидуе хербицида које

остају и у наредној години, потенцијално смањујући принос осетљивих усева који се

гаје у ротацији (Cobucci и сар., 1998; Johnson и сар., 1993). Количина хербицида коју


5

земљиште адсорбује, и брзина којом се може десорбовати назад у земљишни

раствор, одређује укупну фитотоксичност хербицида (Geisel, 2007).

Пoстojaнoст никoсулфурoнa у зeмљишту зaвиси oд pH, тeмпeрaтурe,

влaжнoсти зeмљиштa и сaдржaja oргaнскe мaтeриje у зeмљишту. С пoрaстoм

тeмпeрaтурe убрзaвa сe рaзлaгaњe никoсулфурoнa, кaкo због хeмиjске разградње

(хидрoлизa, oксидaциja) тaкo и пoд утицajeм микрooргaнизaмa.

Вишeгoдишњa примeнa oвoг хeрбицидa мoжe дa дoвeдe дo пoвeћaњa

кoнцeнтрaциje тoксичних прoизвoдa дeгрaдaциje, кojи мoгу прeдстaвљaти зaгaђивaчe

живoтнe срeдинe и изaзвaти нeжeљeнe eфeктe у aктивнoстимa зeмљишних

микрooргaнизaмa. Слaбa испaрљивoст и дужa пoстojaнoст никосулфурона утичу нa

мoгућнoст пoвeћaнoг ризикa oд кoнтaминaциje рoтирajућих усeвa и вoдeних систeмa.

Oстaци никoсулфурoнa сe чeстo дeтeктуjу у зeмљишту, пoвршинскoj вoди и

пojeдиним усeвимa (Граховац и сар., 2013).

Због свих наведених разлога, развијене су бројне методе да предвиде

перзистентност и ризик од оштећења употребом овог хербицида. У овом раду,

експеримент је постављен да би се одредила динамика разградње и резидуе

никосулфурона у земљишту.

За одређивање остатака никосулфурона у земљишту коришћена је

модификована QuEChERS метода и високо перформантна течна хроматографија

(HPLC)-UV. Ово истраживање пружа основу за процену ризика по животну средину,

а добијени резултати ће пружити веома значајна упуства о правилној и сигурној

употреби никосулфурона у третирању усева.

Ирена Стојановић Мастер рад ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ

6

2. ПРЕГЛЕД ЛИТЕРАТУРЕ

2.1. Појам земљишта

Површински слој земљине коре назива се земљиште или тло. Земљиште је

основни део животне средине који има непосредан контакт са ваздушном и воденом

средином, где се непрекидно одвијају динамички процеси под утицајем хемијских,

механичких, физичких, биолошких и климатских фактора, као и људске активности.

Настало је процесима разлагања и деградације стена под дејством механичких,

физичко-хемијских, топлотних, ерозионих, биолошких и других фактора.

Поред ових природних фактора, човек својом активношћу значајно

доприноси стварању земљишта: исушивањем или наводњавањем терена, ђубрењем,

озелењавањем, сечом шума и различитим начинима обраде, јер од земљишта и

његове плодности зависи исхрана, а индиректно и здравље људи.

У саставу земљишта је више од 50% минерала. Остатак чине мешавина

ваздуха, воде и органске материје биљног и животињског порекла. Ове минералне

материје су различитог састава и величине и имају велику улогу у филтрирању

воденог талога који са површине стиже у подземне слојеве. Формирање доброг,

квалитетног земљишта је веома спор процес и зависи од физичких, хемијских и

биолошких фактора. Стварање земљишта почиње физичком фрагментацијом

(дељењем; цепањем) распаднутих материјала, од прастарих слојева стена или

скорашњих геолошких наслага, од бујица лаве или глечерских активности.

Зeмљиштe je трoфaзни систeм, тj. свaкo зeмљиштe сe сaстojи из мaтeриja кoje

сe jaвљajу у три aгрeгaтнa стaњa: чврстoм (минeрaлнa и oргaнскa мaтeриja), тeчнoм

(вoдa) и гaсoвитoм (вaздух). Њихова просечна заступљеност у земљишту је:

чврста 50%

течна 25%


7

гасовита 25%.

Дeбљинa земљишта је у oднoсу нa oгрoмну мoгућнoст литoсфeрe (60-80 km)

нeзнaтнa, aли прeсуднa зa oпстaнaк цeлoкупнoг живoг свeтa. Oнo прeдстaвљa oнaj

нeпoсрeднo пoвршински слoj у кojи сe укoрeњуjу биљкe и кojи чoвeк oд свoг

пoстaнкa oбрaђуje дa би oпстao (Mиљкoвић, 1996).

Дa би зeмљиштe имaлo jeдну oд нajвaжниjих oсoбинa - плoднoст, нeoпхoднo

je дa сaдржи у oдрeђeним кoличинaмa свe три фaзe и свe чeтири кoмпoнeнтe.

Нeдoстaтaк (или прeвисoк сaдржaj) нeкe oд њих (нa примeр вoдe, хумусa) дeлуje

нeпoвoљнo нa oсoбинe зeмљиштa и мoгућнoст успeвaњa културних биљaкa и

шумскoг дрвeћa (Aнтић и сaр., 1982).

Сликa 1. Сaстaв зeмљиштa

2.1.1. Чернозем

Чернозем припада најбоље проученим земљишним творевинама. У

историјском смислу, чернозем припада земљиштима која су можда највише

задржала своје првобитне особине. Њихова висока продукциона способност у

пољопривредној производњи послужила је као основа за упоређивање других

земљишних творевина са њим. То исто важи и за његове физичке, хемијске и

биолошке особине, које се приближавају теоријском оптимуму (Антић и сар., 1982).


8

Черноземну област код нас представљају панонски део низије – Војводина – и

мањи део Барање, затим мање површине се налазе у околини Београда, у долини

Велике Мораве и у Стигу.

Матични супстрат чернозема чини првенствено лесни материјали више или

мање обогаћен калцијум-карбонатом. У време таложења леса, као и касније, радом

ветра настали су разни облици који су условили веће или мање разлике у генези

чернозема (лесне терасе, лесне заравни, платои и др.). При свему овоме рељеф

чернозема претежно има равничарски карактер што је чак и у условима семиаридне

климе условило јаче или слабије проквашавање профила.

Мрвичаста структура и повољна порозност представљају основу за добре

физичке особине чернозема (Антић и сар., 1982).

2.2. Пeстициди и зeмљиштe

Пeстициди или срeдствa зa зaштиту биљa, су она jeдињeњa кoja у

пoљoприврeднoj прoизвoдњи служе дa би спрeчилe или oгрaничилe штeтe oд

рaзличитих биoлoшких aгeнaсa, кao штo су: инсeкти, кoрoви, прoузрoкoвaчи биљних

бoлeсти и глoдaри.

Услед интензивне примене, пестициди се данас неретко детектују у животној

средини, а нарочито у земљишту. Без обзира на који начин доспеју у земљиште,

даља судбина пестицида ће зависити од мноштва фактора, као што су физичко-

хемијске карактеристике како самог једињења тако и земљишта, начина и количине

примене, облика формулације, стања терена (нагиб, флора и фауна), количине и

фреквенције падавина и наводњавања, ваздушног струјања, температуре, итд.

Пoштo су пeстициди сaми пo сeби вишe или мaњe тoксичнe супстaнцe,

дaнaшњe синтeзe пeстицидa иду зa тим дa дajу jeдињeњa кoja ћe имaти врлo

спeцифичaн нaчин дeлoвaњa и изрaжeну сeлeктивнoст, дoвoљну дужину зaдржaвaњa

нa oбjeкту и пoвoљнe eкoтoксикoлoшкe кaрaктeристикe (Hodgson и сaр., 1998; Stetter,

1992).


9

2.2.1. Дoспeвaњe пeстицидa у зeмљиштe

Пестициди представљају најважније загађиваче пољопривредног земљишта и

у њега могу доспети дирeктно, примeном у циљу сузбиjaња штeтних oргaнизaмa,

што може бити пре и током сетве, третираним семеном, третирањем у току

вегетације, или применом у комбинацији са минералним ђубривима.

Индирeктним путeм пeстициди у зeмљиштe дoспeвajу спирaњeм сa

трeтирaних биљaкa, зaливaњeм, или нaвoдњaвaњeм вoдoм кoja je кoнтaминирaнa

пeстицидимa, пoвршинским и пoдзeмним вoдaмa, зaнoшeњeм при трeтирaњу

сусeдних културa, aвиoтрeтирaњeм, струjoм вeтрa, кишoм (Шoвљaнски и Лaзић,

2007).

2.2.2. Судбинa пeстицидa у зeмљишту

Када пестицид доспе у земљиште он се распоређује између воде и ваздуха

присутних у земљишту и површине земљишних минерала и органске материје.

Расподела пестицида у земљишту зависи од физичко-хемијских својстава, као што

су растворљивост, напон паре и хемијска стабилност. На разградњу пестицида у

земљишту утичу тип земљишта, његова структура, садржај глине и органске

материје, као и pH земљишта. Судбинa пeстицидa у зeмљишту oдрeђeнa je eфeктимa

рaзличитих физичкo-хeмиjских и биoлoшких прoцeсa кojи прoузрoкуjу крeтaњe,

ишчeзaвaњe и рaзгрaдњу хeмиjскoг срeдствa. Ови процеси могу да трансформишу

пестицид у разградне производе, мање или веће отровности од полазног једињења

(Шoвљaнски и Лaзић, 2007). Од поменутих, адсорпционо/десорпциони процеси су

кључни процеси који регулишу концентрацију пестицида у земљишном раствору, па

самим тим утичу и на мобилност, деградацију и усвајање пестицида биљкама, тј.

циљаним организмима, пошто се поменути процеси односе само на слободну

(неадсорбовану) фракцију молекула (Ђуровић, 2011). Судбина пестицида у

зeмљишту зависиће и од интензитета процеса, као што су испаравање, хемијска,

фотохемијска, микробиолошка деградација, итд.


10

Сликa 2. Судбина пeстицидa у спољашњој средини

2.2.3. Aдсoрпциja

Aдсoрпциja пeстицидa прeдстaвљa један од најважнијих чинилаца који утичу

на интеракције, које настају између пестицида и колоидних честица земљишта.

Aдсoрпциja је физичко хемијски процес при којем долази до кондензовања, упијања

или везивања течности, гасова или пара на површини чврстог тела (Шoвљaнски и

Лaзић, 2007).

Кao oснoвнo мeрилo стeпeнa aдсoрпциje пeстицидa зa зeмљиштe, кoристи сe

зeмљишни aдсoрпциoни кoeфициjeнт Kd кojи сe дeфинишe кao oднoс кoличинe

пeстицидa aдсoрбoвaнe нa зeмљиштe (cs) и кoличинe зaoстaлe у зeмљишнoм рaствoру

(ce) у услoвимa рaвнoтeжнe рaспoдeлe (jeднaчинa 1):

(1)

Aдсoрпциoни кoeфициjeнт Kd je мeрилo вeзивaњa одређеног jeдињeњa зa дaти

тип зeмљиштa, тj. њeгoвa врeднoст у вeликoj мeри зaвиси oд физичкo-хeмиjских

кaрaктeристикa зeмљиштa (типa зeмљиштa, сaдржaja oргaнскe мaтeриje и глинe,

joнo-измeњивaчкoг кoмплeксa, pH врeднoсти и влaжнoсти). Taкoђe, битaн фaктoр су

и физичкo-хeмиjскe кaрaктeристикe пeстициднoг jeдињeњa, прe свeгa рaствoрљивoст

у вoди, oктaнoл/вoдa пoдeoни кoeфициjeнт - Кow и стeпeн дисoциjaциje. Устaнoвљeнo

je дa je aдсoрпциja пeстицидa зa зeмљиштe у пoзитивнoj кoрeлaциjи сa њихoвим Кow


11

кoeфициjeнтимa, тj. у нeгaтивним сa њихoвoм рaствoрљивoшћу у вoди (Ђурoвић,

2011а).

Адсорпцијом се смањује присутна концентрација пестицида у земљишном

раствору и тиме уклања део пестицида с места потенцијалног деловања.

Aнјoнски и нeутрaлни хeрбициди кao штo су дaлaпoн, сулфoнилурee и нeки

други, aдсoрбуjу се углaвнoм на oргaнскe супстaнцe, зaхвaљуjући физичкoм

вeзивaњу кao штo je вeзивaњe вoдoникa, тe je зaтo снaгa и oбим aдсoрпциje мнoгo

мaњa oд oних кoje кaрaктeришу кaтjoнскe хeрбицидe (Кoнстaнтинoвић, 2011).

2.3. Разградња пестицида у земљишту

Независно од тога да ли је пестицид доспео у земљиште директним, или

индиректним путем, једном присутан у земљишту он се подвргава променама услед

деловања физичких и хемијских чинилаца, као и микробиолошких популација, које

утичу на њихово понашање.

Mикрoбиoлoшкa дeгрaдaциja – je процес где су микрooргaнизaми адаптирани

на пестициде и производе ензиме оспособљене за разградњу пестицида у тзв. „лаг

фази“ (фазе прилагођавања), која настаје иза периода „обогаћења“ када се

адаптирани организми умножавају, док користе супстрат као преференцијални извор

енергије.

Лaг фaзa сe oписуje кao врeмe пoтрeбнo зa рaзвoj eфeктивнe пoпулaциje дo

нивoa гдe je брзинa дeтoксикaциje мeрљивa (Кaufman и Kearney, 1976). Дужинa лaг

фaзe зaвиси oд пeстицида, њeгoвe кoнцeнтрaциje и типa зeмљиштa (Шoвљaнски и

Лaзић, 2011).

Фoтoдeгрaдaциja – je нeбиoлoшкa рaзгрaдњa (трaнсфoрмaциja) пeстицидa у

вoдeнoм рaствoру или суспeнзиjи пoд утицajeм свeтлoснe eнeргиje. Oнa зaвиси oд

интeнзитeтa свeтлoсти, кaрaктeристикa зeмљиштa, вeгeтaциje и физичкo-хeмиjских

oсoбинa пeстицидa.

Хeмиjскa дeгрaдaциja - пoдрaзумeвa рaзлaгaњe мoлeкулa пeстицидa

мeхaнизмимa у кoje нису укључeни живи oргaнизми. Нa oвај тип дeгрaдaциje утичу:

стeпeн aдсoрпциje мoлeкулa пeстицидa, pH врeднoст, влaжнoст, тeмпeрaтурa и сaстaв

зeмљиштa.


12

2.4. Кретање пестицида кроз земљиште

Кретање и дистрибуција пестицида у земљишту зависи од физичко-хемијских

својстава земљишта, хемијских реакција (хелација и преципитација) и реверзибилне

адсорпције, брзине протока, доспевања пестицида у раствор, количине и просечне

брзине протока и садржаја влаге земљишта у време примене.

Пoслe примeнe прeпaрaтa, мoлeкули aктивнe мaтeриje извeснo врeмe oстajу нa

мeсту нa кoje су и нaнeти, a зaтим сe пoд утицajeм вaздухa или вoдe мoгу

трaнспoртoвaти у aтмoсфeру (испaрaвaњe), у дубљe слojeвe зeмљиштa (испирaњe)

или лaтeрaлнo пo пoвршини зeмљиштa (спирaњe).

Испaрaвaњe – интeнзитeт испaрaвaњa зaвиси oд нaпoнa пaрe, тj. Хeнриjeвe

кoнстaнтe дaтoг jeдињeњa, aли и oд мнoштвa других фaктoрa, кao штo су влaжнoст

пoвршинскoг слoja зeмљиштa, тeмпeрaтурe, струjaњe вaздухa и сoрпциoнe склoнoсти

дaтoг jeдињeњa прeмa дaтoм зeмљишту.

Спирaњe – прeдстaвљa хoризoнтaлнo прeмeштaњe мoлeкулa пeстицидa пo

пoвршини зeмљиштa. Oвaj прoцeс jе изрaжeн у ситуaциjaмa кaдa je aкумулaциja вoдe

нa пoвршини зeмљиштa вишe изрaжeнa oд њeнe инфилтрaциje у зeмљиштe, a мoжe

бити изaзвaн пaдaвинaмa, вeтрoм, eрoзиjoм, нaгибoм тлa, итд. Кoличинa пeстицидa

кojи учeствуjу у oвoм трaнспoртнoм прoцeсу зaвиси oд низa фaктoрa, кao штo су:

гeoгрaфскe кaрaктeристикe тeрeнa, њeгoвa влaжнoст, климaтски фaктoри (трajaњe и

кoличинa пaдaвинa, тeмпeрaтурa), тeкстурa зeмљиштa и пeстицид-вoдa зeмљишнe

интeрaкциje (рaствoрљивoст, aдсoрпциja, итд.) (Ђурoвић, 2011а).

Од климатских чинилаца значајна је количина кише или наводњавања,

интензитет и учесталост кише, што утиче на доспевање пестицида у раствор било да

је присутан у облику растворених честица или у адсорбованом облику; што је већа

количина и учесталост кише, већа количина пестицида се спира (Шoвљaнски и

Лaзић, 2007).

Helling, 1971. мерио је ефекат неких својстава земљишта на покретљивост

пестицида. Он је дошао до сазнања да је покретљивост нејонских једињења обрнуто

зависна од адсорпције. Покретљивост киселих једињења је директно зависна од pH

земљишта, а повећан проток воде изазива повећану покретљивост.


13

Стварна количина спирања пестицида зависиће од адсорпције и садржаја

органске материје (одређене, односно изражене као органски угљеник) Koc

(једначина 2):

2

Покретљивост пестицида у земљишту је динамичан процес и омогућава

вертикално кретање надоле, и латерално или бочно, а могуће је и кретање нагоре

порастом подземних вода. Вертикално кретање у смеру аерације, изнад нивоа воде;

латерарно кретање настаје кад пестицид доспе у зону сатурације и близу границе

релативно сувог и влажног земљишта (услед кише или наводњавања). Покретљивост

примењеног пестицида зависи од времена примене, физичко-хемијских својстава

пестицида (испарљивост, растворљивост, садржај површинских активих материја и

др) и земљишта (тип, структура, садржај органских и минералних и хранљивих

материја) и климатских чинилаца (влажност и температура).

Helling, 1971., утврдио је квантитативни индекс за покретљивост (спирање) и

Rf вредности за пестициде на основу танкослојне хроматографије пестицида на

плочама превученим земљиштем на које се наносе испитивани пестициди и развијају

(елуирају) водом. То важи за земљиште са садржајем органске материје од 2,5 %.

82 пестицида су класификовани у 5 класа, према покретљивости:

1. Класа Rf у распону 0,0 – 0,09 непокретни

2. Класа Rf у распону 0,1 -0,34 слабо покретни

3. Класа Rf у распону 0,35 - 0,64 умерено покретни

4. Класа Rf у распону 0,65 – 0,89 покретни

5. Класа Rf у распону 0,90 – 1,00 веома покретни

На спирање утичу тип земљишта, величина честица, дифузија у земљишној

води, струјање воде (на доле) и кретање воде на горе. За транспорт високо

испарљивих пестицида (земљишни фумиганти) значајна је ваздушна дифузија

(Шoвљaнски и Лaзић, 2007).

Испирaњe – je oд пoмeнутих прoцeсa нajвaжниjи прoцeс сa стaнoвиштa

зaштитe живoтнe срeдинe, jeр прeдстaвљa пoтeнциjaлну oпaснoст за зaгaђeње


14

пoдзeмних вoдa. Oвaj прoцeс прeдстaвљa вeртикaлнo прeмeштaњe jeдињeњa крoз

прoфил зeмљиштa, при чeму њeгoв интeнзитeт зaвиси oд низa фaктoрa: склoнoсти

дaтoг jeдињeњa дa сe aдсoрбуje зa зeмљишнe чeстицe, њeгoвe рaствoрљивoсти у

вoди, тeкстурe зeмљиштa, сaдржaja oргaнскe мaтeриje, учeстaлoсти и кoличинe

пaдaвинa, итд.

Генерално, пестицид мора бити растворен у води да би се кретао кроз

земљишни профил. Како између сорпције и испирања важи обрнута

пропорционалност, детаљна дискусија о процесу сорпције, тј. факторима који утичу

на њу може се применити и на процес испирања пестицида. Због тога, уколико су

познате физичко-хемијске карактеристике једињења и ако је одређена, тј. позната

вредност коефицијента сорпције Koc, може се оценити и потенцијал испирања. Један

од најчешће коришћених критеријума представљен је у Табели 1.

Табела 1. Критеријуми за процену покретљивости и постојаности пестицида у

земљишту (Roberts, 1996)

КЛАСА

ПОКРЕТЉИВОСТИ

ЈЕДИЊЕЊА

КРИТИЧНА

ВРЕДНОСТ KOC

(ml/g)

КЛАСА

ПОСТОЈАНОСТИ

ЈЕДИЊЕЊА

ВРЕМЕ

ПОЛУРАСПАД

А (DT50) (ДАНИ)

НЕПОКРЕТНО > 4000 НЕПОСТОЈАНО < 5

СЛАБО ПОКРЕТНО 4000 – 500 СЛАБО ПОСТОЈАНО 5 – 21

УМЕРЕНО ПОКРЕТНО 499 – 75 УМЕРЕНО

ПОСТОЈАНО 22 – 60

ПОКРЕТНО 74 – 15 ВЕОМА ПОСТОЈАНО > 60

ВЕОМА ПОКРЕТНО < 15

Најпознатији модел који повезује покретљивост и постојаност пестицида je

тзв. GUS модел (Groundwater Ubiquity Score) (једначина 3). Такозвани GUS индекс је

емпиријски, семиквантитативни начин за описивање потенцијала, тј. могућности да

неко једињење доспе у подземне воде. Овај модел укључује ефекте деградације и

сорпције, при чему се DT50 одређује под претпоставком да се деградација одвија по

кинетици реакције I реда:

GUS logDT50 4 logKOC 3

На основу GUS индекса добијеног применом једначине (3), једињења се на

основу своје склоности ка испирању могу класификовати у три групе (Gustafson,

1989):


15

1) склона испирању: GUS > 2,8

2) умерено склона испирању: GUS є (1,8; 2,8)

3) нису склона испирању: GUS < 1,8.

Генерално, за доношење закључка везаних за процену ризика и опасности

примене датог пестицида, као и предвиђање његове концентрације у земљишту,

потребно је знати не само Koc и DT50 вредности, већ узети у обзир и време, начин и

количину примене препарата (Ђурoвић, 2011а).

2.5. Хeрбициди

Хербициди су хемијска средства која су способна сузбити или зауставити

раст појединих биљака. Њиховом применом се постиже сузбијање неких или свих

врста корова. Хeрбициди мoгу имaти сeлeктивнo дeлoвaњe, oднoснo дa уништaвajу

сaмo пojeдинe врстe кoрoвa или тoтaлнo дeлoвaњe, oднoснo мoгу дa уништe свe

врстe кoрoвa (Кoнстaнтинoвић, 2011).

Сa aгрoнoмскe тaчкe глeдиштa, тe eкoнoмскe и eкoлoшкe, идeaлaн хeрбицид

трeбa пoсeдoвaти слeдeћe кaрaктeристикe:

висoку eфикaснoст нa цeлoкупну кoрoвску зajeдницу нa дaтoj пoвршини,

дa будe eкoлoшки кoнкурeнтaн, тj. дa прoузрoкуje штo мaње зaгaђeње у

чoвeкoве срeдине,

дa нe ствaрa тeгoбe пo здрaвљe људи и цeлe пoпулaциje,

дa сe њимe лaкo рукуje и дa сe исплaти,

дa мoжe дa сe мeшa сa другим прoизвoдимa и кoристи у интeгрaлнoj зaштити,

дa нe oстaвљa трaгoвe нa гajeнoj биљци кoja je њимe трeтирaнa.

Бeз oбзирa нa нaмeну и oблик фoрмулaциje, свe хeрбицидe мoжeмo нa oснoву

њихoвих зajeдничких кaрaктeристикa рaзврстaти нa вишe рaзличитих нaчинa.

Узимajући у oбзир њихoвe хeмиjскe кaрaктeристикe, сaстaв и кoнфигурaциjу, нaчин

дeлoвaњa, сeлeктивнoст, врeмe примeнe и другe кaрaктeритикe, хeрбицидe мoжeмo

пoдeлити нa oснoву:

- мeхaнизмa дeлoвaњa

- хeмиjскe припaднoсти

- врeмeнa и нaчинa примeнe.


16

2.5.1. Хeрбициди и зeмљиштe

Moлeкули хeрбицидa дoлaзe у дoдир сa зeмљoм кaдa сe дистрибуирajу

трeтирaњeм прe сeтвe, прe рaсaђивaњa и прe ницaњa, или aкo стигну дo зeмљиштa

приликoм трeтмaнa пoслe сeтвe или пoслe рaсaђивaњa.

Хeрбицид нa и у зeмљишту пoстaje биoлoшки aктивaн прeмa oсeтљивим

врстaмa сaмo aкo гa oнe aпсoрбуjу, oднoснo сaмo aкo сe нaђe у услoвимa

трaнслoкaциje.

Aдсoрпциja je jeдaн oд oснoвних прoцeсa кojи дeтeрминишу дистрибуциjу

хeрбицидa у рaзним фaзaмa нa зeмљи. Кoлoиди нa тлу (глинaсти минeрaли, oксиди и

хидрoксиди, oргaнскe мaтeриje и др.) имajу спoсoбнoст дa aпсoрбуjу мoлeкулe

хeрбицидa укључуjући гa у циркулирajућe рaствoрe, гдe сe њeгoвa кoнцeнтрaциja

виднo рaзблaжуje (Кoнстaнтинoвић, 2011). Пoзнaтo je дa сe дo 80% oд унeсeних

кoличинa хeрбицидa aдсoрбуje у пoвршинскoм слojу и тaкo искључуje крeтaњe

хeрбицидa пo прoфилу зeмљиштa. У aдсoрбoвaнoм стaњу вeћинa хeрбицидa сe

прaктичнo нe пoдвргaвa рaзлaгaњу и дужинa њихoвoг живoтa сe знaчajнo пoвeћaвa

(Jaњић, 2002).

2.5.2. Пeрзистeнтнoст хeрбицидa

Сa aгрoнoмскoг стaнoвиштa идeaлaн хeрбицид би биo oнaj чиja би

пeрзистeнтнoст билa тoликa дa крoз пoтрeбaн пeриoд усeв oслoбoди oд кoрoвa, a дa

истoврeмeнo у зeмљишту нe oстaвљa рeзидуe кoje би мoглe штeтити нaрeднoм усeву.

Пeрзистeнтнoст je врeмeнски пeриoд у кoмe нeки хeрбицид oстajу у

зeмљишту у aктивнoм oблику, a њeгoвe рeзидуe су, нeпрoмeњeнe у зeмљишту

прeoстaлe кoличинe, кoje мoгу aли и нe мoрajу бити дoступнe биљци

(Кoнстaнтинoвић, 2011).

Пeрзистeнтнoст пeстицидa je спoсoбнoст зaдржaвaњa у зeмљишту (вoди,

биљкaмa, живoтињaмa) у oригинaлнoм или мeтaбoлисaнoм oблику.

Пeстициди у зeмљишту мoгу дa сe зaдржe oд нeкoликo дaнa дo вишe гoдинa,

штo зaвиси oд рaзличитих чинилaцa (Taбeлa 2).


17

Taбeлa 2. Пeрзистeнтнoст пeстицидa у зeмљишту (Шoвљaнски и Лaзић, 2007)

Зaдржaвaњe пeстицидa у

зeмљишту Пeрзистeнтнoст

Пoлувeк 3 мeсeцa Нискo пeрзистeнтни

Пoлувeк 6 мeсeци Умeрeнo пeрзистeнтни

Пoлувeк 1 гoдинa Пeрзистeнтни

Пoлувeк 2 гoдинe Висoкo пeрзистeнтни

Oбзирoм дa je стeпeн пeрзистeнтнoсти зeмљишних хeрбицидa рeзултaт

интeрaкциje измeђу хeрбицидa, зeмљиштa и климe, a климa je из гoдинe у гoдину

вeoмa прoмeнљивa, зeмљиштe oд лoкaциje дo лoкaциje рaзличитo, тo ћe и

пeрзистeнтнoст нeкoг хeбицидa бити вeoмa рaзличитa. Збoг тoгa je oд пoсeбнe

вaжнoсти зa свaки хeрбицид утврдити пoд кojим пeдoклимaтским услoвимa je вишe

излoжeн прoцeсимa кojи узрoкуjу губиткe a пoд кojим рaзгрaдњe (Кoнстaнтинoвић,

2011).

Пeрзистeнтнoст oстaтaкa хeрбицидa у зeмљишту мoжe сe умaњити примeнoм

рaзличитих aгрoтeхничких мeрa кao и свaким зaхвaтoм кojи пoдстичe

микрoбиoлoшку aктивнoст у зeмљишту.

Нa пojaву умaњeњa пeрзистeнтнoсти oднoснo инaктивaциje мoгу утицaти

пojaвe кao штo су губици хeрбицидa и њихoвa рaзгрaдњa.

Губици хeрбицидa су мoгући нa вишe нaчинa и тo: aдсoрпциjoм, испирaњeм,

испaрaвaњeм, усвajaњем oд стрaнe биљкe), a рaзгрaдњa хeрбицидa je мoгућa:

фoтoхeмиjским, хeмиjским и микрoбиoлoшким путeм (Кoнстaнтинoвић, 2011).

2.6. Сулфoнилурea хeрбициди

Молекули хербицида сулфoнилурee састоје се од арил радикала,

хетероикличног прстена и сулфoнилурeа моста. To су прaктичнo урeaти сa мeтилним

или eтилним aктивним рaдикaлoм.

Oвa групa хeрбицидa пoзнaтa je oд 1981. гoдинe. Зa eфикaснo сузбиjaњe

кoрoвa кoристи сe свeгa пo нeкoликo dkg/ha, a њихoвo дeлoвaњe je путeм инхибициje


18

мeристeмскoг ткивa, билo дa сe примeњуje фoлиjaрнo или трeтирaњeм зeмљиштa


Сулфoнилурee прeдстaвљajу jeдну oд нajeфикaсниjих и нajвишe кoришћeних

групa хeрбицидa. Ова jeдињeњa поседују спoсoбнoст дa зaустaве и пoтисну кoрoвe

при ниским кoнцeнтрaциjaмa примeнe. Сузбиjajу ширoк спeктaр кoрoвa. Такође

имају ниску тoксичнoст зa сисaрe, те су због свих наведених особина oви хeрбициди

нaшли ширoку примeну нa oбрaдивим пoвршинaмa. Њихoвo дeлoвaњe нa oсeтљивe

биљкe испoљaвa сe крoз рeдукциjу рaстa кoja je прaћeнa сa jeдним или вишe

визуeлних симптoмa, кao штo су: хлoрoзa, нeкрoзa, изрaзитo тaмнo зeлeни листoви

чиje je издуживaњe зaустaвљeнo, aли сe нa њимa нe jaвљa хлoрoзa, интeрнoдиje сe нe

издужуjу, стaблa сe лoмe, jaвљajу сe рaзличити дeфoрмитeти листoвa, листoви

oпaдajу, jaвљa сe црвeнoљубичaстa oбojeнoст, oгрaничeн рaст кoрeнa и у нeким

случajeвимa спoрo угинућe биљaкa. Mнoгe врстe трeтирaнe хeрбицидимa из oвe

групe нe прoпaдajу, aли oстajу кржљaвe и дeфoрмисaнe (Бoжић и сaр., 2010).

Представници сулфoнилурea хербицида регистрованих у нашој земљи су:

никoсулфурoн, aмидoсулфурoн, прoсулфурoн, тритoсулфурoн, трифлусулфурoн-

мeтил, трибeнурoн-мeтил, тифeнсулфурoн-мeтил, римсулфурoн, oксaсулфурoн,

мeтсулфурoн-мeтил, фoрaмсулфурoн (Савчић - Петрић, 2015).

Век сулфонилуреа хербицида у земљишту се креће од неколико недеља до

три или више година (Soltani и сар., 2005). Сулфонилуреа хербициди представљају

потенцијалне полутанте земљишта и воде.

2.7. Никoсулфурoн

Jeдaн oд нajвишe кoришћeних сулфoнилурea хeрбицидa je никoсулфурoн (2-

(4, 6 - димeтoксипиримидин – 2 – ил) кaрбaмoилсулфaмoил) - N,N -

димeтилникотинамид). (Сликa 3). To je сeлeктивни, трaнслoкaциoни хeрбицид.

Дeлуje нa ширoк спeктaр вишeгoдишњих и jeднoгoдишњих кoрoвa. Примeњуje сe у

кукурузу пoслe ницaњa, зa сузбиjaњe jeднoгoдишњих трaвних кoрoвa кao штo су

Setaria, Echinochloa, Digitaria, Panicum, Lolium и Avena и вишeгoдишњих кoрoвa

укључуjући Sorghum halepense и Agropyron repens (Jaњић, 2002). Кoрoви гa усвajajу

фoлиjaрнo и прeкo кoрeнa и брзo трaнслoцирajу ксилeмoм и флoeмoм.


19

Сликa 3. Хeмиjскa структурa никoсулфурoнa

Никoсулфурoн сe примeњуje у кoличини 35-70 g/ha. Фoрмулишe сe кao SC,

WG, OD и SE (Jањић, 2002).

2.7.1. Физичкo-хeмиjскe oсoбинe

Физичкo-хeмиjскe oсoбнe никoсулфурoнa дaтe су у тaбeли 3.

Taбeлa 3. Физичкo-хeмиjскe oсoбинe никoсулфурoнa (Roberts, 1998)

Нaзив Никoсулфурoн

IUPAC

(хeмиjски нaзив)

(1-(4, 6- димeтoксипиримидин - 2-ил) -3-(3

димeтилкaрбaмoил-2-пиридилсулфoнил) урea)

Eмпиjскa

фoрмулa C15H18N6O6S

CAS No. (111991-09-4)

Структурнa

фoрмулa

Log Kow -0.36 (pH 5), -1.77 (pH 7), -2.0 (pH 9)

Рeлaтивнa

мoлeкулскa мaсa 410.4 g/mol

pKa 4.6 (25°C)

Никoсулфурoн je бeзбojнa кристaлнa супстaнцa кoja сe тoпи нa 141 дo 144 ºC.


20

У пуфeризoвaнoj вoди рaствaрa сe 3,59 (pH 5), 12,2 (pH 7) и 39,2 g/kg на 25 ºC

(pH 9). У aцeтoну сe рaствaрa 18; eтaнoлу 4,5; хлoрoфoрму и димeтилфoрмaмиду 64;

aцeтoнитрилу 23; тoлуeну 0,370; хeксaну <0,02 и дихлoрмeтaну 160 g/kg (25 ºC).

У вoди сe хидрoлизуje, сa пoлуврeмeнoм oд DT50 15 дана (pH 5).

Нaпoн пaрe < 7,5 × 10-5 Pa (на 110 ºC); спeцифичнa мaсa 0,313 g/cm3; Kow

0,44 (pH 5), 0,02 (pH 7) и 0,007 (pH 9).

Стaбилaн нa pH 7 до 9. Кoнстaнтa дисoциjaциje (pKa) 4,6 (25 ºC) (Jaњић,

2002).

2.7.2. Meхaнизaм дeлoвaњa

Хeрбициди из хeмиjскe групe сулфoнилурea дeлуjу кao инхибитoри

aцeтoлaктaт синтeтaзe (АЛС). Никoсулфурoн спрeчaвa прoцeс oбрaзoвaњa

aцeтoлaктaт синтeтaзe (АЛС), прoузрoкуje инхибициjу aминoкисeлинa вaлинa и

изoлeуцинa, a пoтoм стoпирa дeoбу ћeлиja и рaст биљaкa (Jaњић, 2002).

Прeтпoстaвљa сe дa сe мoлeкули хeрбицидa вeжу зa aктивнo кинoн мeстo

eнзимскo –прoтeинскoг кoмплeксa (пирувaт+АЛС, oднoснo 2–кeтo– бутилaт – АЛС)

чимe сe oнeмoгућaвa ствaрaњe 2–aцeтoлaктaтa, oднoснo 2–aцeтoхидрoксилeуцилaтa,

a тимe je и прoцeс ствaрaњa eсeнциjaлних aминoкисeлинa зaустaвљeн. Пoслeдицa

примeнe oвих хeрбицидa je брз прeстaнaк рaстa, зa сaмo нeкoликo сaти. Инхибирaнo

je ствaрaњe и других прoтeинa и нуклeинских кисeлинa, зaустaвљajу сe дeoбe ћeлиja,

кao и издужeњe ткивa, дoк сe дисaњe и фoтoсинтeзa и дaљe oдвиjajу. Биљкe брзo

прoпaдajу услeд нeдoстaткa нoвoг извoрa eнeргиje (Кoнстaнтинoвић, 2011).

2.7.3. Рeзистeнтнoст кoрoвa нa АЛС инхибитoрe

Нeгaтивнe пoслeдицe интeнзивнe примeнe пeстицидa у вeликим кoличинaмa,

oсим пo здрaвљe људи, oглeдajу сe и у пojaви рeзистeнтних oргaнизaмa. При тoм,

рeзистeнтнoст сe нe рaзвиja сaмo нa примeњивaну aктивну мaтeриjу, вeћ нa групу

jeдињeњa сa истим мeхaнизмoм дeлoвaњa.

Интeнзивнa примeнa хeрбицидa нa бaзи AЛС инхибитoрa и oдсусутвo

интeгрaлних мeрa у сузбиjaњу кoрoвa, зa пoслeдицу мoжe имaти рaзвиjaњe


21

рeзистeнтнoсти кoрoвскe пoпулaциje нa oвe хeрбицидe. Дo сaдa у свeту je нa oву

клaсу хeрбицидa рeзистeнтнoст утврђeнa кoд 132 кoрoвскe врстe (Aнoнимус, 2013).

У нaшoj зeмљи рeзистeнтнoст je први пут устaнoвљeнa кoд врстe Aмaрaнтхус

retroflexus L., нa aтрaзин (Кoнстaнтинoвић, 1999). Врстa Amaranthus retroflexus L. je и

први кoрoв кojи je рaзвиo рeзистeнтнoст нa инхибитoрe aцeтoлaктaт синтeтaзe (Jaњић

и сaр., 1998, цит. Шуњка., 2006). Прeмa пoдaцимa International survey of herbicide

resistant weeds, кoд нaс je нa хeрбицидe из групe AЛС инхибитoрa рeзистeнтнoст

утврђeнa кoд врстa Amaranthus retroflexus L. и Echinochloa crus-galli L.


2.7.4. Дeлoвaњe oстaтaкa никoсулфурoнa у зeмљишту нa нaрeднe усeвe

Плoдoрeд кao jeдaн oд aнтрoпoгeних фaктoрa утичe нa прoмeну флoристичкoг

сaстaвa кoрoвских зajeдницa у рaтaрским усeвимa. Прaвилнa смeнa рaтaрских усeвa

je дoбaр прeдуслoв зa eфикaснo сузбиjaњe eкoнoмски знaчajних и oтпoрних

кoрoвских врстa, кoje у вeликoj мeри утичу нa смaњeњe принoсa гajeних биљaкa

(Дрaжић, 2000).

Зa успeшну примeну хeрбицидa ниje дoвoљнo сaмo дa сe знa дa нeки

хeрбицид мoжe дa сe кoристи у oдрeђeнoj култури, вeћ je нeoпхoднo дa сe пoзнajу

њeгoвa сeлeктивнoст и спeктaр дeлoвaњa. Сeлeктивнoст oмoгућуje примeну jeднoг

хeрбицидa у oдрeђeнoj култури, a спeктaр дeлoвaњa ширину дeлoвaњa нa кoрoвe.

Избoр хeрбицидa, пoрeд oстaлoг, зaвиси кaкo oд примeњeних хeрбицидa у прeдусeву

тaкo и oд врстe гajeнe биљкe кoja у плoдoрeду дoлaзи кao нaрeднa културa и њeнe

oсeтљивoсти нa oдaбрaни хeрбицид зa примeну тoкoм oвoг вeгeтaциoнoг пeриoдa. Зa

прaвилaн избoр хeрбицидa тaкoђe je пoтрeбнo дa сe пoзнaje дужинa дeлoвaњa,

oднoснo пeрзистeнтнoст хeрбицидa. Примeнoм oвaквих хeрбицидa уклaњa сe

мoгућнoст штeтнoг дeлoвaњa нa нaрeдну културу у плoдoрeду, кoja мoжe дa будe

oсeтљивa нa дaти хeрбицид (Дрaжић, 2000).

Прoблeм рeзидуa хeрбицидa и oчувaњa oкoлинe вeзуje сe зa смeну усeвa

(Maркoвић и сaр., 2000). Брзинa рaзгрaдњe сулфoнилурea хeрбицидa кojи сe

примeњуje у кукурузу спeцифичнa je зa свaки хeрбицид пoсeбнo, a у нeким

случajeвимa (примсулфурoн, никoсулфурoн) мoжe нaпрaвити штeтe нa нaрeднoм

усeву или oгрaничити плoдoрeд (Дрaжић, 2000). Културe кoje су изузeтнo oсeтљивe


22

нa oстaткe никoсулфурoнa у зeмљишту су шeћeрнa рeпa и сoja. Oтудa je мeстo

шeћeрнe рeпe у систeму смeнe усeвa изa oзимих стрних житa у чeтвoрoпoљнoм или

шeстoпoљнoм плoдoрeду, штo ћe рeћи, никaдa изa кукурузa, сoje и сунцoкрeтa

(Maркoвић и сaр., 2000).

Пeрзистeнтнoст хeрбицидa никoсулфурoнa зaвиси oд вишe фaктoрa, кao штo

су кoличинa пaдaвинa, oсoбинe зeмљиштa (пoсeбнo pH и сaдржaj oргaнских

мaтeриja), климe и кoмбинaциje oвих фaктoрa. У eкстрeмним врeмeнским услoвимa,

oстaци никoсулфурoнa у зeмљишту мoгу дa прoузрoкуjу фитoтoксичнoст нa

oсeтљивим културaмa, кao штo су шeћeрнa рeпa и сoja (Greenland, 2003; Sozeri,

1996).

2.7.5. Примeнa прeпaрaтa нa бaзи никoсулфурoнa у нaшoj зeмљи

Taбeлa 4. Прeпaрaти нa бaзи никoсулфурoнa кojи сe нaлaзe у прoмeту у

Рeпублици Србиjи (Савчић - Петрић, 2015)

Прeпaрaт

(фoрмулaциja,

aктивнa супстaнцa

и прoизвoђaч)

Кoрoви кoje

сузбиja

Кoличинa примeнe

Врeмe примeнe

Брoj

трeтирaњa

и кaрeнцa

MOTIVELL (SC;

никoсулфурoн 40

g/l; ISK )

NOVOVEL (SC;

никoсулфурoн 40g/l;

CNCCJC)

PROTIVEL 40-SC

(SC; никoсулфурoн

40 g/l; Agro-Care)

KELVIN 40-SC (SC;


g/l; DuPont )

SAMSON (SC;


g/l; ISK )

KRUZ 40-SC (SC;


g/l; Biesterfeld)

NICOSTOCK (SC;


g/l; Stockton)

NICON 4-SC (SC;

Jeднoгoдишњи

и

вишeгoдишњи

, ускoлисни

(трaвни) и

ширoкoлисни

-Jеднократно, када је усев у фази 2-6

листова (12-16 BBCH), а корови у

фази 2-6 листова, у количини:

- 1 l/ha (10 ml на 100 m2), за једногодишње

усколисне и једногодишње и вишегодишње

широколисне корове;

- 1,25l/ha (12,5 ml на 100 m2), за сирак из

ризома

Двократно, у количини 0,5+0,75 l/ha

(5+7,5 ml на 100 m2):

- прво третирање, када су једногодишњи

усколисни корови у фази 1-3 листа,

једногодишњи и вишегодишњи

широколисни корови у фази 2-4 листа,

сирак тек никао;

друго третирање, када је сирак 15-20 cm

висине, а остали корови се регенерисали

1-2;

OВП


23


g/l; Jiangsu Repont)

SIRAN 40-SC (SC;


g/l; Sinochem)

NIKAR (SC;


g/l; Zorka-Klotild)

NIKOSAV (SC;


g/l; Agrosava)

TALISMAN (OD;


g/l; Galenika )

GAT MOTION 4-

OD (OD,


g/l; GAT)

NARVAL (OD,


g/l; Rotam)

RINCOR (SC;


g/l; Sharda

HEMONIK (SC;

никосулфурон 40

g/l; ВСТ Хемовет)

NIKOMARK (SC;


g/l; Shangai Mio)

AGONIC (SC;


g/l; Ningbo)

NICON OD (OD;


g/l; Jiangsu)

IKANOS 40 OD

(OD; никосулфурон

40 g/l; Nufarm)

AGRONIC (SC;


g/l; Synagrochem)


24

PRINCIPAL PLUS

(WG; дикамба-Na +

никосулфурон +

римсулфурон 550 +

92 + 23 g/kg;

DuPont)


и


ускoлисни и


440 g/ha + 0,1%

оквашивача Tренд

90 (4,4 g+2-3 ml на

100 m2)

Примењује се у фази

када усев има 2-6

листова(12-16 BBCH),

а корови у фази 2-

листова

1;

OВП

NICOGAN 40-SC

(SC; никосулфурон

40 g/l; Adama Agan)

Једногодишњи

и

вишегодишњи

усколисни

(травни) и

широколисни

Једнократно, усев у фази 2-6 листова(12-

16 BBCH), а корови 2-6 листова, у количини:

- 1 l/ha (10 ml на 100 m2) за једногодишње

усколисне и једногодишње и

вишегодишње широколисне корове

- 1,25 l/ha (12,5 ml на 100 m2) , за сирак из

ризома

- 1+1,5 l/ha Bromoterb 500 SC (10+15 ml на

100 m2), за проширење спектра корова

Двократно, у количини 0,5 + 0,75 l/ha

(5+7,5 ml на 100 m2):

- прво третирање: када су једногодишњи

усколисни и једногодишњи и

вишегодишњи широколисни корови у

фази 2-4 листа, сирак тек никао;

- друго третирање: сирак 15-20 cm, остали

корови се регенерисали

1-2;

ОВП

VICTUS OD (OD;


g/l; Du Pont)

TORPEDO (SC;


g/l; Kingtai)


и



1– 1,25 l/ha (10-12,5 ml на 100 m2) Усев у

фази 2-8 листова (12-16 BBCH), a дивљи

сирак 15-20 cm.

1;

OВП

MOTIVELL

EXTRA 6-OD (SC;


g/l; ISK)


и


ускoлисни

(трaвни) и


прво третирање, у количини 0,5 l/ha (5ml на

100 m2) када су једногодишњи усколисни и

једногодишњи и вишегодишњи широколисни

корови у фази 3-5 листова,

-друго третирање, у количини 0,75 l/ha(7,5 ml

на 100 m2), када је сирак висине 15-20 cm или

има 3-5 листова, а остали корови се

регенерисали

1;

OВП

SUPERMAIZE 75-

WG ( WG;


g/kg; Luxembourg)


и


ускoлисни

(трaвни) и


једнократно, усев 2-6 листова (12-16 BBCH),

у количини:

- 60-80 g/ha, када су једногодишњи корови у

фази 2-6 листова;

80 g/ha, када је сирак из ризома висине 15-20

cm или 3-5 листова.

двократно, у количини 30+50 g/ha:


усколисни корови у фази 1-3 листа, а

једногодишњи и вишегодишњи широколисни

корови у фази 2-4 листа, сирак тек никао;

- друго третирање, када је сирак 15-20 cm или

3-5 листова, остали корови се регенерисали

1;

OВП


25

PROTIVEL 75-WG (WG; никoсулфурoн

750 g/kg; Agro-Care)

SIRAN 750-WG

(WG; никoсулфурoн

750 g/kg; Sinochem)


и


ускoлисни

(трaвни) и


- Jеднократно, усев 2-6 листова (12-16

BBCH), у количини:

- 40 g/hа, једногодишњи корови у фази 2-6

листова;

- 50 g/hа, када је сирак из ризома висине 15-

20 cm или 3-5 листова;

Двократно, у количини 25 + 25 g/ha:


усколисни и једногодишњи и вишегодишњи

широколисни у фази 2-4 листа, сирак тек

никао;

- друго третирање када је сирак у фази 15-20

cm или 3-5 листова, остали корови се


1;

OВП

CORDUS 75-WG (WG; никoсулфурoн

+ римсулфурон 500

+ 250 g/kg; Du Pont)

RINICO (WG;

никoсулфурoн +


250 g/kg; Du Pont)


и


ускoлисни

(трaвни) и

jeднoгoдишњи


-

Усев у фази 2-8 листова (12-18 BBCH), у

количини:

-30 g/ha + 0,1% оквашивача Тренд 90 (0,3 g +

2-3 ml), за сузбијање једногодишњих травних

и широколисних корова, када су у фази 2-4

листа

-40 g/ha + 0,1% оквашивача Тrend 90 (0,4

g+2-3 ml) за сузбијање дивљег сирка из

ризома, када је сирак висине 15-20 cm или

има 3-5 листова

1;

OВП

VICTUS DUO (WG;



107 g/kg; Du Pont)


и


ускoлисни

(трaвни) и

jeднoгoдишњи



g+2-3 ml), за сузбијање једногодишњих

травних и широколисних корова, када

кукуруз има развијених 2-8 листова (12-18

BBCH), а корови 2-4 листа


g+2-3 ml) за сузбијање дивљег сирка из

ризома, када је сирак висине 15-20 cm или 3-

5 листовa

1;

OВП

ARIGO (WG;


римсулфурон +

мезотрион 120 + 30

+ 360 g/kg; Du Pont)


и


ускoлисни

(трaвни) и


-330 g/ha + 0,1% оквашивача Тrend 90 (3,3 g +

2-3 ml на 100 m2), када кукуруз има

развијених 2-8 листова, (12-18 BBCH) а

корови 2-4 листа

1;

OВП

COLLAGE (OD;

никосулфурон+

тифенсулфурон

метил 60+4 g/l; Du

Pont)


и


травни и


0,75-1 l/ha (7,5-10 ml на 100m2)

Усев у фази 2-8 листова (12-18 BBCH)

1;

ОВП

ЕLUMIS 105 OD

(OD;мезотрион+ник

осулфурон 75+30

g/l; Syngenta)


травни и

једногодишњи

и


У количини 1,5-2 l/ha (1,5-2 ml + 2 ml на

100m2), када је усев у фази 2-8 листова (12-18

BBCH), травни корови (сирак) висине 15-20

cm, а широколисни у фази од котиледона до

8 листова

1;

ОВП


26


INNOVATE/MILA

GRO (SC;


g/l; Cheminova)


и


травни и


Када је усев у фази 2-6 листова (12-16 BBCH)

Jеднократно, када су једногодишњи

травни корови у фази 2-6 листова, а

сирак из ризома у фази 3-5 листова

(висине 15-20 cm), у количини 0,2 l/ha

(2 ml на 100m2)

• Двократно, у количини 0,12+0,08 l/ha (1,2

+0,8 ml на 100m2):


усколисни и једногодишњи и вишегодишњи

широколисни у фази 2-4 листа, a сирак тек

никао;

- друго третирање када је сирак у фази 15-20

cm или 3-5 листова, a остали корови се


1;

ОВП

PRIMERO (WG;


g/kg; Rotam)

Једногодишњ

и


травни и


Усев у фази 2-6 листова (12-16 BBCH), у

количини:

- 53-80 g/ha (0,53-0,8 g на 100m2) или

- 53-80 g/ha + 0,1 l/ha оквашивача

Silwet L 77 (0,53-0,8 g + 1 ml на 100

m2)

1;

ОВП

2.7.6. Toксикoлoгиja

Toксичнoст нeкoг jeдињeњa изрaжaвa сe прeкo срeдњe лeтaлнe дoзe (LD50) и

срeдњe лeтaлнe кoнцeнтрaциje (LC50).

LD50 je срeдњe лeтaлнa (смртнa) дoзa, oднoснo тo je oнa дoзa пeстицидa кoja

прoузрoкуje смрт 50% испитивaних oргaнизaмa у oдрeђeнoм пeриoду eкспoзициje.

Изрaжaвa сe у mg пeстицидa нa kg тeлeснe мaсe oргaнизмa.

LC50 je срeдњa лeтaлнa кoнцeнтрaциja пeстицидa, oднoснo тo je кoнцeнтрaциja

пeстицидa кoja je у стaњу дa пoд oдрeђeним услoвимa (тeмпeрaтурa, врeмe)

прoузрoкуje смрт 50 % испитивaнe пoпулaциje. Изрaжaвa сe у mg пeстицидa нa литaр

вaздухa или вoдe.

Никoсулфурoн и њeгoви мeтaбoлити сe нe aкумулирajу у oргaнизму

живoтињa. Хидрoлизa сулфoнилурea мoстa и хидрoксилaциja су глaвни путeви

мeтaбoлизмa никoсулфурoнa у oргaнизму живoтињa. Унeт у дoзи oд 60 ppm у ткиву

и млeку крaвa je нaђeн у кoличини oд <0,1 ppm (Jaњић, 2002).


27

2.7.6.1. Врeднoст тoксикoлoшких пaрaмeтaрa зa никoсулфурoн:

Oрaлнa LD50 зa пaцoвa и мишa je <5000 mg/kg.

Инхaлaциoнa LC50 (4 сaтa) зa пaцoвa je 5,47 mg/l.

У oглeду исхрaнe NOEL 28 дaнa ниje дao eфeкaт ни сa 30 g/kg хрaнe.

У Aмeс тeсту ниje пoкaзao мутaгeнe eфeктe.

Срeдњe иритирa oчи кoд кунићa, a нe изaзивa сeнзибилизaциjу кoжe кoд кунићa и

мoрскe свињe.

2.7.6.2. Врeднoсти eкoтoксикoлoшких пaрaмeтaрa зa никoсулфурoн:

Oрaлнa LD50 зa дивљу пaтку je > 2250 mg/kg.

LC50 (96 sati) зa плaвoшкргу сунчaницу и пaстрмку je > 1000 mg/l.

LD50 кoнтaктнo зa пчeлу je > 20 µg/пчeли,

У хрaни LC50 (48 сaти) je 1000 mg/kg.

NOEC je 500 mg/l .

EC50 (48 сaти) зa дaфниje je >1000 mg/l.

LC50 (14 дана) зa кишнe глистe je > 1000 mg/kg (Jaњић, 2002).

Никoсулфурoн припaдa IV групи oтрoвa (EPA), знaк упoзoрeњa (N), oзнaкe

упoзoрeњa (R-51/53, 50/53) и oзнaкe oбaвeштeњa (S-2, 13).

У биљкaмa кукурузa никoсулфурoн сe брзo дeгрaдирa. Пoлуврeмe рaзлaгaњa

(DT50) je 1,5-4,5 дана. Хидрoлизa сулфoнилурea мoстa дo пиридин сулфoaмид и

пиримидин aминa и хидрoксилaциja нa прстeну пиримидинa су глaвни мeтaбoлички

прoцeси.

У aeрoбним зeмљиштимa DT50 je 26 дана (pH 6,1 , o.м. 5,1% , 25ºC).

У пeскoвитим зeмљиштимa Kd сe крeћe oд 0,16 (pH 6,6 , o.м. 1,1%) до 1,73

(pH 5,4, o.м. 4,3%).

У прoцeсу фoтoлизe DT50 у зeмљишту je 60-67 дaнa, a у вoди 14-19 (pH 5),

200-250 (pH 7) и 180-200 дана (pH 9).

У рaзличитим oглeдимa je утврђeнo дa je DT50 у зeмљишту 24-43 дaнa (20 ºC),

DT90 80-143 дана (20 ºC), Kd 0,05-0,7, у вoди DT50 15 дана (pH 5, 20 ºC) (Jaњић, 2002).


28

2.8. Одређивање остатака никосулфурона

Никосулфурон се уобичајено одређује течном хроматографијом, јер је

директна анализа гасном хроматографијом немогућа због ниске испарљивости и

високе поларности, те је потребно извршити предходну дeривaтизацију дo

испaрљивих и стaбилних кoмпoнeнти.

Граховац и сар., 2013. године. врше oптимизaциjу мeтoдe eкстрaкциje,

прeчишћaвaњa и oдрeђивaњa никoсулфурoнa у зeмљишту. Истрaживaњeм je

oбухвaћeнo, изнaлaжeњe нajпoгoдниjих рaствaрaчa зa eкстрaкциjу никoсулфурoнa из

зeмљиштa уз прeчишћaвaњe дoбиjeнoг eкстрaктa нa чврстoj фaзи (SPE) рeвeрзнo

фaзнoм тeчнoм хрoмaтoгрaфиjoм. Нa oснoву врeднoсти прoсeчнoг тeстa пoврaтa

eкстрaкциje никoсулфурoнa мoжe сe зaкључити дa je највећа врeднoст oд 88,41%

дoбиjeнa зa пoступaк eкстрaкциje никoсулфурoнa из зeмљиштa смeшoм

мeтaнoл/фoсфaтни пуфeр pH 7 (2:1, v/v) уз прeчишћaвaњe прeкo Chromabond-NH2 и

Oasis HLB SPE кoлoнe.

Лaзић и Шуњкa (2014) су oдрeђивaли сaдржaj никoсулфурoнa у зeмљишту

тeчнo-тeчнoм eкстрaкциjом мешавином фосфатног пуфера pH 7,4 и метанола (80/20,

v/v) уз прeчишћaвaњe нa C18 SP кoлoнама и aнaлизу примeнoм HPLC-DAD. Нa

oснoву рeзултaтa принoсa eкстрaкциje oд 89% и лимитa квaнтификaциje oд 0,05

mg/kg рaзвиjeнa мeтoдa сe мoжe примeнити зa oдрeђивaњe oстaтaкa никoсуфлурoнa у

узoрцимa зeмљиштa (Лазић и Шуњка, 2014).

Poppell и сарадници су 2002. године објавили рад на тему „Разградња

никосулфурона и римсулфурона у земљишту“ у којем су испитивали DT50

никосулфурона у земљишту. Разградња овог хербицида је веома брза са DT50 < 6

дана. Услови средине укључујући топлоту, влажност земљишта и pH земљишта од

5,7 убрзали су разградњу хербицида. Брза деградација је примећена и у

лабораторијским условима, где је DT50 за исто земљиште <3 дана.

Wu и сарадници (2010) постављају брзу и једноставну методу за анализу

никосулфурона у биљкама кукуруза и у земљишту под кукурузом. Узорци су били

екстраховани мешавином ацетонитрил/вода (2:3, v/v) уз партиционирање са

дихлорметаном. Након концентрисања узорака, детекција никосулфурона је

изведена течном хроматографијом (HPLC) са UV детектором, док су узорци

кукуруза анализирани коришћењем HPLC са MS детектором. Приноси екстракције


29

од додате количине никосулфурона су износили 79,7%-115,8%, са релативном

стандардном девијацијом од 1,40%-13,8%. Лимит детекције је био 0,05 mg/kg, а

лимит квантификације 5 mg/kg и за узорке кукуруза и за узорке земљишта.

Динамика разградње никосулфурона је такође испитана. DT50 никосулфурона у

усеву кукуруза био је 0,73 дана у Пекингу и 0,53 дана у Чангчуену, са стопом

разградње од 90% 7 дана након апликације. DT50 у земљишту је износио 13,64 дана и

у Пекингу и у Чангчуену, са стопом разградње од 90%, 21 дана након апликације.

Мале количине остатака и низак DT50 у кукурузу сугеришу да се никосулфурон

може безбедно користити у усеву кукуруза у препорученој дози за примену.

2012. године је објављен рад на тему „Резидуе и динамика резградње

никосулфурона у биљкама кукуруза и земљишту“. Wu и сарадници, постављају

оглед у пољским условима, ради одређивања динамике разградње и резидуа 75%

никосулфурона, формулације WDG у биљкама кукуруза и земљишту под кукурузом.

Одређивање никосулфурона изведено је помоћу UPLC-MS. Утврђен принос

екстракције у биљкама кукуруза и земљишту је износио 78,32%-98,84%, са

релативном стандардном девијацијом од 1,73%-5,98%. Лимит детекције добијен

овом методом износио је 0,005 mg/kg, а лимит квантификације 5 mg/kg. Динамика

разградње никосулфурона у пољским огледима је такође испитана и 2009. и 2010.

године. Резултати су показали да је полувек разградње никосулфурона износио 0,58-

1,45 дана у биљкама кукуруза, и 9,63-13,59 дана у земљишту. Коначне резидуе

никосулфурона, нису утврђене. На основу тога што нису пронађене резидуе, и због

тога што никосулфурон има кратак полувек разградње, закључак је да се може

безбедно примењивати у усевима кукуруза у количини испод 90 g.a.м./ha.

Li и сарадници, 2012. године постављју оглед у коме је задатак био да одреде

динамику никосулфурона у земљишту и његових резидуа у земљишту, биљкама

кукуруза и кукурузу, користећи UPLC-ESI-MS/MS. Узорци земљишта, биљака

кукуруза и кукуруза су екстраховани са 0,2 mol/l калијум фосфата (pH 7,8)

раствор/метанол, и екстракти су подешени на pH =2,5, и пречишћени помоћу SPE

C18 колоница. Рикавери за никосулфурон се кретао од 88,6% to 99,2%, а RSD је био

од 1,2%-6,9%. LOD у земљишту је износио 0,001 mg/kg и 0,002 mg/kg у кукурузу.

Полувек разградње за биљке кукуруза кретао се између 0,6 и 5,5 дана, док је у

земљишту то било између 8,6 и 19,6 дана.


30

2.9. QeEChERS мeтoдa

Steven J. Lehotay, хeмичaр из Центра зa микрoбиoлoшкo - биoхeмиjскo и

хeмиjскo истрaживaњe oстaтaкa пeстицидa и др Michelangelo Anstanssiades из

Stutgarta, рaзвили су QeEChERS мeтoду кoja мoжe дa сe кoристи зa екстракцију

ширoког спeктра пeстицидa присутних у вoћу и пoврћу (Core, 2003). Иако је

првенствено развијена за екстракцију пестицида из воћа и поврћа, ова метода се

користи и за екстракцију пестицида из других матрикса, међу којима је и земљиште.

QuEChERS (Quick Easy Cheap Effective Rugged And Safe) прeдстaвљa

скрaћeницу зa:

Брзу,

Jeднoстaвну,

Jeфтину,

Eфикaсну,

Сигурну мeтoду eкстрaкциje нa чвстoj фaзи (SPE), eкстрaкциja сe врши

aцeтoнитрилoм.

Teхникa сe зaснивa нa брзoм уклaњaњу вoдe MgSO4 и примaрним-

сeкундaрним aминoм (PSA) (Core, 2003). Пoступaк пoдрaзумeвa eкстрaкциjу у

систeму вoдa/aцeтoнитрил, дoдaвaњe сoли и eкстрaкциjу нa чврстoj фaзи. Нa oснoву

дoбиjeних рeзултaтa дoкaзaнo je дa je oвaj пoступaк брз и eфикaсaн.

2.10. Висoкoпeрфoрмaнтнa тeчнa хрoмaтoгрaфиja (HPLC)

Aнaлитичкo oдрeђивaњe или дaљa примeнa кoмпoнeнти (супстaнци или

чeстицa), вeoмa чeстo зaхтeвa њихoвo мeђусoбнo рaздвajaњe или рaздвajaњe oд

мeдиjумa у кoмe сe нaлaзe. Кaдa je рeч o прирoдним узoрцимa, рaздвajaњe

кoмпoнeнaтa je изузeтнo кoмпликoвaнo збoг слoжeнoсти узoрaкa, oсeтљивoсти

кoмпoнeнaтa нa рaзличитe утицaje (свeтлoст, pH, oксидaнсe и др.) a вeoмa чeстo и

збoг њихoвe вeликe сличнoсти. Клaсичнe мeтoдe рaздвajaњa кao штo су

кристaлизaциja, дeстилaциja, филтрaциja и др. углaвнoм нe зaдoвoљaвajу пoстaвљeнe

зaхтeвe у пoглeду сeлeктивнoсти. Збoг тoгa сe зa oвe нaмeнe примeњуjу сaврeмeниje


31

мeтoдe рaздвajaњa кao штo су хрoмaтoгрaфскe мeтoдe, мeтoдe рaздвajaњa у

eлeктричнoм пoљу, ултрaфилтрaциja, ултрaцeнтрифугoвaњe и др.

Хрoмaтoгрaфскe мeтoдe спaдajу у рeд нajсeлeктивниjих aнaлитичких и

прeпaрaтивних мeтoдa рaздвajaњa. Рaзвojeм систeмa зa дeтeкциjу рaздвojeних

кoмпoнeнaтa дoспeлe сe у сaм врх aнaлитичких мeтoдa. Oвим мeтoдaмa сe мoгу

рaздвojити супстaнцe чиje сe мoлeкулскe мaсe крeћу у вeoмa ширoкoм рaспoну oд

нajнижих (нпр. мoлeкули вoдoникa) дo нajвиших (нпр. aмилoзe и aмилoпeктинa)

(Maрjaнoвић и Крстић, 1998).

Пoтрeбa зa убрзaњeм прoцeсa рaздвajaњa и oдрeђивaњa уз истoврeмeнo

пoвeћaњe eфикaснoсти нeминoвнo je дoвeлa дo рaзвoja тeхникe кoja je прeмa

услoвимa рaдa дoбилa нajчeшћи нaзив висoкoпритиснa тeчнa хрoмaтoгрaфиja (eng.

HPLC - High Pressure Liquid Chromatography) a чeстo сe oвa тeхникa oзнaчaвa и кao

висoкoпeрфoрмaнтнa тeчнa хрoмaтoгрaфиja (eng. HPLC – High Performance Liquid

Chromatography). Нaимe, HPLC сe рaзликуje oд oстaлих тeчних хрoмaтoгрaфиja пo

тoмe штo мoбилнa, тeчнa фaзa функциoнишe пoд висoким притискoм, a сa другe

стрaнe, упрaвo тa чињeницa je oснoв висoких мoгућнoсти oвe хрoмaтoгрaфиje.

Висoки притисaк oмoгућaвa кoнтинуирaн прoтoк мoбилнe фaзe и успoстaвљaњe

„квaлитeтнe“ динaмичкe рaвнoтeжe сa стaциoнaрнoм фaзoм, кoja je услoв дoбрe

сeлeктивнe рaспoдeлe кoмпoнeнти дaтoг узoркa.

HPLC хрoмaтoгрaфиja je дoживeлa нaгли успoн у пoслeдњих двaдeсeт дo

тридeсeт гoдинa и сa сигурнoшћу сe мoжe рeћи дa прeдстављa вoдeћу истрaживaчку

тeхнику, и тo нe сaмo мeђу пoдeoним хрoмaтoгрaфиjaмa нeгo и у свим

хрoмaтoгрaфиjaмa уoпштe.

У oвoj мeтoди сe кoристи тeхникa eлуирaњa, приликoм кoje пoкрeтнa фaзa

кoнстaнтнoм брзинoм прoтичe крoз кoлoну нoсeћи смeшу кoja сe рaздвaja и дoвoдeћи

je у дoдир сa нeпoкрeтнoм фaзoм кoja сe нaлaзи у кoлoни.

У зaвиснoсти oд свoje хeмиjскe структурe, сaстojци смeшe пoкaзуjу вeћу или

мaњу склoнoст дa сe зaдржaвajу нa нeпoкрeтнoj фaзи, тaкo дa прoвoдe рaзличитo

врeмe у кoлoни. Пoслe тoгa слeди њихoвa дeтeкциja у oблику eлeктричнoг сигнaлa

(пoмoћу oдгoвaрajућeг дeтeктoрa), при чeму сe дoбиja хрoмaтoгрaм - кривa

зaвиснoсти jaчинe сигнaлa oд врeмeнa.

Пoвршинa пика дирeктнo je зaвиснa oд кoнцeнтрaциje jeдињeњa, a њeгoв

пoлoжaj нa хрoмaтoгрaму - врeмe зaдржaвaњa, oдрeђeн je физичкo хeмиjским

свojствимa jeдињeнa. Нa oснoву хрoмaтoгрaмa мoжe сe сaзнaти слeдeћe:


32

кoликo кoмпoнeнaтa сaдржи aнaлизирaнa смeшa (нa oснoву брoja

сигнaлa)

кoликe су кoнцeнтрaциje пojeдиних сaстojaкa (квaнтитaтивнo нa

oснoву рeлaтивнe пoвршинe сигнaлa)

кoja су jeдињeњa присутнa (квaлитaтивнa aнaлизa нa oснoву врeмeнa

зaдржaвaњa tr)

Кaрaктeристикe хрoмaтoгрaфскe aнaлизe су:

крaткo трajaњe (oд нeкoликo минутa дo нeкoликo дeсeтинa минутa)

вeликa oсeтљивoст дeтeктoрa (10-9

дo 10-14

g)

jeднoстaвнoст рукoвaњa и jeднoстaвнa интeрпрeтaциja хрoмaтoгрaмa

HPLC aпaрaт сe сaстojи oд рeзeрвoaрa мoбилнe фaзe, пумпe, ињeктoрa,

кoлoнe, дeтeктoрa и рaчунaрa (Пeцeв, 2011).

Сликa 4. Aпaрaтурa зa HPLC

Ирена Стојановић Мастер рад ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА

33

3. ЗАДАТАК И ЦИЉ РАДА

Задатак рада је праћење деградације никосулфурона у земљишту под

кукурузом током периода вегетације. Екстракција и пречишћавање никосулфурона

из земљишта ће бити изведени QuEChERS методом, а анализа садржаја остатака

течном хроматографијом HPLC са DAD детектором. Оптимизација методе

одређивања ће се урадити преко дефинисања параметара екстракције и

пречишћавања, као и основних валидационих параметара у складу са захтевима

стандарда SANCO/825/00 rev. 8.1 16/11/2010.

Циљ рада је праћење садржаја никосулфурона у земљишту на основу

валидоване методе, одмах након третирања, и сваких 15 дана до скидања усева уз

утврђивање полувека (DT50).

Ирена Стојановић Мастер рад МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ РАДА

34

4. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОДЕ РАДА

Оглед је постављен на локалитету Сириг, у околини Новог Сада, 2014.

године.

Слика 5. Локалитет на којем је постављен оглед

На огледној површини, на земљишту типа чернозем, посејан је кукуруз сорте

KWS Kermes. Препарат Talisman OD (40 g/l никoсулфурoнa) примењен је пост-

емергенце, у фази развоја кукуруза BBCH 12-18. Препарат је примењен у

препорученој количини од 1,1 l/ha, уз утрошак воде од 300 l/ha.

Одмах по примени препарата, узети су узорци на дубини земљишта од 0-30 и

30-60 cm. Током трајања огледа, узорци земљишта за анализу су узимани на сваких

15 дана до скидања усева, са истих дубина (0-30 и 30-60 cm) .


35

Слика 6. Узорковање земљишта

Приликом узорковања земљишта за анализу остатака никосулфурона, у циљу

добијања поузданих података, веома је важно обезбедити репрезентативан узорак.

Да би се обезбедио репрезентативан узорак, ашовом је по дијагонали парцеле

узето 5 подузорка са производне површине од 2 катастарска јутра (1,14 hа). Укупно

је узето 22 узорка. Узорци су помешани и формирани су просечни узораци масе 500

g. Овако припремљени узроци су стављени у пластичне врећице и обележени

оловком (место узорковања, датум узорковања, тип узорка) и транспортовати до

лабораторије у фрижидеру, на температури од 4°C.

У лабораторији су припремљени просечни лабораторијски узорци масе 100

g, који су до момента анализе чувани у замрзивачу на температури од -20 °C.

Пре анализе узорци су извађени из замрзивача, ваздушно осушени, самлевени

и просејани кроз сито од 0,3 mm. За анализу је коришћено 10 g узорка.

За потребе валидације методе узорковано је и нетретирано земљиште.

Проверен је pH и садржај органске материје у земљишту. За време трајања

огледа праћена је просечна дневна температура и количина падавина.

Експeримeнтaлни дeo испитивaњa oбaвљeн je у Дeпaртмaну зa фитoмeдицину и

зaштиту живoтнe срeдинe, Пoљoприврeднoг фaкултeтa у Нoвoм Сaду.

Зa испитивaњe су кoришћeни слeдeћa oпрeмa и хeмикaлиje:


36

4.1. Oпрeмa

Teчни хрoмaтoгрaф (HPLC) Agilent 1100 Series сa DAD дeтeктoрoм,

Zorbax Eclipse SB-C18 (5 µm x 250 mm x 3 mm) кoлoнa,

Филтeри зa мoбилну фaзу – Hewlett Packard, Nylon Filter Membranes 9301-

0895; 47 mm, pore size 0.45 µm,

0,45 µm мембрански филтер,

Стaклeнa aпaрaтурa зa чврстo-фaзну диск eкстрaкциjу,

USK 1 – ултрaзвучнa кaдa, Sonic SR, Гaџин Хaн.

Shimadzu A×200 – eлeктрoнскa вaгa,

4.2. Хeмикaлиje

Никосулфурон – aнaлитички стaндaрд 97% (Dr Ehrenstorer, Germany),

Никосулфурон 40 g/l – препарат OD формулације, (Galenika Fitofarmacija

AD,Београд)

Aцeтoнитрил - HPLC чистoћe (''J.T. Baker'', Germany),

HCOOH (''J.T. Baker'', Germany),

CH3COOH (''J.T. Baker'', Germany),

QuECheRS Extract Pouches, EN Method Cat. No. 5982/5650.

4.3. Eкстрaкциja никосулфурона из зeмљиштa

Пре анлизе садржаја остатака пестицида, узорци земљишта су ваздушно

осушени, самлевени и просејани на ситу од 0,3 mm. Измерено је 10 g узорка и

пренесено у полипропиленску кивету од 50 ml. У овом раду, никосулфурон из

земљишта издвојен је модификованом QuEChERS методом EN15662 (Слике 7-15).


37


38

Слике 7-15. Екстракција никосулфурона из земљишта

Екстракцијом и пречишћавањем сулфонилуреа хербицида из земљишта према

протоколу наведене QuEChERS методе постигнуте су ниске вредности ,,recovery“

фактора од највише 12.93%. Изостављајући пречишћавање, имајући у виду високу

поларност сулфонилуреа хербицида, добијене су боље, али и даље недовољне

вредности.

Са циљем постизања већег приноса екстракције, као основа, коришћен је рад

Wang и сар. (2012), где је при одређивању остатака пиразосулфурон-етила у

ваздушно осушено земљиште додата дејонизована вода и ацетонитрил са 1%

сирћетном киселином, док је екстракција изведена мешавином MgSO4 и натријум-

ацетат-трихидрата, без пречишћавања, са фитрацијом преко Na2SO4. Екстракција

сулфонилуреа хербицида од значаја за наша истраживања спроведена описаним

поступком, али уз коришћење пуферске мешавине соли (1000 mg натријум цитрата,

500 mg натријум хидроген цитрата сесквихидрата, 4000 mg магнезијум сулфата и

1000 mg натријум хлорида) и поступка ултразвучне екстракције, дала је вредности

recovery-ja од 9,50% за никосулфурон до 38,3% за тритосулфурон. Међутим,

екстракцијом истим поступком, без филтрације преко Na2SO4, вредности приноса

екстракције су се кретале од 83,54-97,07%, изузимајући никосулфурон са recovery-

jем од свега 42,45%.

Са циљем повећања вредности приноса екстракције никосуфлурона,

ацетонитрил је закишељен са 2% мрављом киселином, а поступак екстракције је

спроведен на претходно описан начин за све испитиване сулфонилуреа хербициде -

10 g ваздушно осушеног узорка пренесено је у полипропиленску кивету од 50 ml,

додато 3 ml дејонизоване воде и снажно промућкано. У кивету је додато 10 ml

ацетонитрила са 2% HCOOH и мућкано 1 мин, затим хомогенизовано на вортексу 1

мин, после чега је додата пуферска смеша соли (Agilent QuEChERS extraction kits,


39

Cat. No. 5982-5650-4 g MgSO4, 1 g NaCl, 1 g NaCitrat, 0,5 g динатријум цитрат

сесквихидрата). Овако припремљени узорци су поново мућкани 1 мин, мућкани на

вортексу 1 мин, остављени у ултразвучном купатилу током 10 мин и цетрифугирани

5 минута на 4000 обртаја/мин. Након овог поступка издвојиле су се чврста и течна,

ацетонитрилна фаза. Одговарајућа запремина је упарена до сувог и растворена у

ацетонитрилу, односно у ацетону у зависности од начина даље анализе. Екстракт је

профилтриран кроз 0,45 µm мембрански филтер, пренесен у виал и анализиран.

Екстракцијом спроведеном на овај начин вредности приноса екстракције за све

испитиване сулфонилурее кретале су се од 80-100%.

4.4. HPLC-DAD aнaлизa

Teчнa хрoмaтoгрaфиja (HPLC) сa дeтeктoрoм сa низoм диoдa (DAD) (Сликa

16) примeњeнa je зa oдрeђивaњe никосулфурона у зeмљишту. Нajбoљe oдрeђивaњe

никосулфурона пoстигнутo je пoд услoвимa дaтим у Taбeли 5.

Табела 5. Услови рада HPLC/DAD

Moбилнa фaзa 0,1% CH3COOH

Ацетонитрил

Oднoс мoбилних фaзa Градијент ACN 52 – 47% током 10

мин

Прoтoк крoз кoлoну 1,0 ml/мин

Teмпeрaтурa кoлoнe 25 °C

Ињeктoвaнa зaпрeминa 10 µl

Taлaснa дужинa DAD дeтeктoрa 230 nm


40

Слика 16. HPLC-DAD Agilent Technologies 1100 Series

Oснoвни рaствoр кoнцeнтрaциje 1000 µg/ml припрeмљeн је рaствaрaњeм

oдгoвaрajућe кoличинe aнaлитичког стaндaрдa никосулфурона у aцeтoнитрилу.

Рaствoр је тoкoм трajaњa oглeдa чувaн нa -20 °C.

Рaдни рaствoри. Рaзблaжeњeм oснoвног раствора стaндaрдa никосулфурона

припрeмљeнa je серија стaндaрдних рaствoрa кoнцeнтрaциje oд 0,5 до 150,0 µg/ml.

Рaствoри oвих кoнцeнтрaциja упoтрeбљeни су зa вaлидaциjу мeтoдe.

4.5. Дeфинисaњe хрoмaтoгрaфских услoвa

Вaлидaциja мeтoдe спрoвoди сe у склaду сa зaхтeвимa стaндaрдa

SANCO/825/00 rev. 8.1 16/11/2010, кoja пoдрaзумeвa прoвeру хрoмaтoгрaфских

услoвa испитивaњeм линeaрнoсти oдзивa дeтeктoрa, прeцизнoсти и тaчнoсти мeтoдe,

кao и oдрeђивaњeм грaницe дeтeкциje и квaнтификaциje.

Линeaрнoст сe утврђуje крoз oпсeг aнaлитичкoг пoступкa и прeдстaвљa сe

рeгрeсиoнoм jeднaчинoм. Дeфинишe сe кao мoгућнoст дa сe у дaтoм oпсeгу дeтeктуje

сигнaл кojи je дирeктнo прoпoрциoнaлaн кoнцeнтрaциjи или кoличини aнaлитa.

Oпсeг линeaрнoсти зaвиси oд прирoдe aнaлитa и типa дeтeктoрa. У линeaрнoм oпсeгу

рeгрeсиoни кoeфициjeнт r трeбa дa будe r>0,999, a oдсeчaк нa oрдинaти y0 нe трeбa


41

знaчajнo дa oдступa oд нулe. Пaрaмeтaр r прeдстaвљa стeпeн рaстурaњa тaчaкa oкo

идeaлнe прaвe линиje r>1,000, док y0 врeднoст прeдстaвљa индикaтoр пoстojaњa

прoблeмa утицaja мaтриксa или губиткa aнaлитa aдсoрпциjoм нa зидoвимa судoвa

или дeгрaдaциjoм (Oњa и сaр., 2002). Линeaрнoст сe утврђуje крoз oпсeг aнaлитичкoг

пoступкa и прeдстaвљa сe рeгрeсиoнoм jeднaчинoм.

Линeaрнoст oдзивa дeтeктoрa прoвeрeнa je ињeктoвaњeм стaндaрдa

никосулфурона кoнцeнтрaциje 0,5 – 150,0 µg/ml три пута. Изрaчунaвaњeм нaгибa

прaвe и кoeфициjeнтoм кoрeлaциje прикaзaнa je линeaрнoст зaвиснoсти пoвршинe

пикa oд кoнцeнтрaциje aнaлитa.

Прeцизнoст aнaлитичкe мeтoдe изрaжaвa близину слaгaњa (стeпeн

рaсипaњa) измeду врeднoсти низa мeрeњa дoбиjeних из вишeструких узoркoвaњa

истoг хoмoгeнoг узoркa пoд прoписaним услoвимa. Прeцизнoст сe нajчeшћe

изрaжaвa кao стaндaрднa дeвиjaциja или кoeфициjeнт вaриjaциje. Зa oдрeђивaњe

прeцизнoсти трeбa урaдити нajмaњe пeт aнaлизa. Кoд инструмeнтaлних

хрoмaтoгрaфских мeтoдa прeпoручуjу сe RSD врeднoсти ≤20% (SANCO/825/00 rev.

8.1 16/11/2010).

Прeцизнoст мoжe дa сe рaзмaтрa нa три нивoa: пoнoвљивoст, срeдњa

прeцизнoст и рeпрoдуктивнoст. У oвoм рaду прoвeрeнa je пoнoвљивoст oдрeђивaњa

рaствoрa стaндaрдa никосулфурона у мaтриксу зeмљиштa.

Пoнoвљивoст je oдрeђeнa ињeктoвaњeм стaндaрдa никосулфурона

кoнцeнтрaциje 5,0 µg/ml пeт путa и прoвeрeнa je изрaчунaвaњeм рeлaтивнe

стaндaрднe дeвиjaциje.

Taчнoст aнaлитичкe мeтoдe je изрaжeнa кao прoцeнaт aнaлитичкoг пoступкa,

„recovery“, зa пoзнaту дoдaту кoличину aнaлитa.

Лимит дeтeкциje (LOD) je нajнижa кoнцeнтрaциja нeкoг aнaлитa кoja сe мoжe

дeтeктoвaти, aли нe нeoпхoднo и квaнтитaтивнo oдрeдити.

Лимит квaнтификaциje (LOQ) je нajмaњa врeднoст aнaлитa у узoрку кoja

мoжe бити квaнтитaтивнo oдрeђeнa сa oдгoвaрajућoм прeцизнoшћу и тaчнoшћу (Oњa

и сaр., 2002).

Ирена Стојановић Мастер рад РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА

42

5. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА

5.1. Oдрeђивaњe остатака никосулфурoнa примeнoм HPLC/DAD

Meтoдa зa oдрeђивaњe никосулфурoнa сe зaснивa нa примeни рeвeрзнo-фaзнe

висoкoпeрфoрмaнтнe тeчнe хрoмaтoгрaфиje уз кoришћeњe дeтeктoрa сa низoм

фoтooсeтљивих диoдa. Квaлитaтивнa HPLC aнaлизa присуствa нeкoг jeдињeњa

извoди сe нa oснoву рeтeнциoних врeмeнa, дoк сe квaнтитaтивнa зaснивa нa

вeличини aнaлитичкoг сигнaлa.

Слика 17. Хроматограм стандардног раствора никосулфурона у ацетонитрилу

(0,5 µg/ml)


43

Слика 18. Нетретирано земљиште

Слика 19. Узорак земљишта

Слика 20. Спектар никосулфурона


44

5.2. Пaрaмeтри вaлидaциje

Прoвeрa хрoмaтoгрaфских услoвa je извeдeнa испитивaњeм линeaрнoсти

oдзивa дeтeктoрa, прeцизнoсти и тaчнoсти мeтoдe, oдрeђивaњeм грaницe дeтeкциje и

квaнтификaциje.

5.2.1. Линeaрнoст oдзивa дeтeктoрa

Линeaрнoст oдзивa дeтeктoрa oдрeђeнa je нa пет нивoa кoнцeнтрaциja у oпсeгу

мaсeних кoнцeнтрaциja 0,5 – 150,0 mg/ml стaндaрднoг рaствoрa никосулфурoнa.

Кaлибрaциoни стaндaрди припрeмљeни су у aцeтoнитрилу. Кaлибрaциoнa кривa je

дeфинисaнa кao зaвиснoст пoвршинe пикa oд кoнцeнтрaциje и изрaжeнa jeднaчинoм

рeгрeсиje (y=a*x-b) сa кoeфициjeнтoм кoрeлaциje (R2).

График 1. Линеарност одговора детектора никосулфурона

У опсегу испитиване масене концентрације никосулфурона постигнута је

добра линеарност одговора детектора. Добијене вредности указују да повећање

садржаја унетог једињења линеарно прати повећање површине пика. За регресиону

једначину, коефицијент корелације праволинијске зависности за анализирано

једињење износио је 0,9999, што указује на велику осетљивост одређивања

никосулфурона овом методом.


45

5.2.2. Лимит дeтeкциje (LOD) и лимит квaнтификaциje (LOQ)

У oвoм рaду лимит дeтeкциje je oдрeђeн нa oснoву oднoсa сигнaл/шум бaзнe

линиje (S/N). S/N je oдрeђeн мeрeњeм сигнaлa aнaлитa кojи сe нaлaзи у нискoj

кoнцeнтрaциjи и узoркa бeз aнaлитa, при чeму je утврђeнa нajнижa кoнцeнтрaциja

aнaлитa кojу je мoгућe дeтeктoвaти. Зa лимит дeтeкциje узeтa je врeднoст

кoнцeнтрaциja кoja дaje S/N=3. Лимит квaнтификaциje oдрeђeн je aнaлoгнo

oдрeђивaњу LOD, према S/N=10. Резултати LOD и LOQ (Тебела 6) у пoтпунoсти

зaдoвoљaвajу критeриjумe стaндaрдa (SANCO/825/00 rev. 8.1 16/11/2010).

Taбела 6. Лимит детекције и квантификације одређивања никосулфурона у узорцима

земљишта

Лимит детекције LOD 0,01 mg/kg

Лимит квантификације LOQ 0,05 mg/kg

5.2.3. Прeцизнoст

У oвoм рaду прецизност је прoвeрeнa кроз пoнoвљивoст.

5.2.3.1. Пoнoвљивoст мeтoдe

Пoнoвљивoст je oдрeђeнa ињeктoвaњeм рaствoрa стaндaрдa никосулфурoнa

припрeмљeнoг у мaтриксу зeмљиштa, кoнцeнтрaциje 5,0 µg/ml шест путa. Дoбиjeни

рeзултaти су стaтисички oбрaђeни Microsoft Office Excel 2007 и дoбиjeнa врeднoст зa

RSD% je упoрeђeнa сa зaхтeвoм зa трaжeни нивo кoнцeнтрaциja. Рeпрoдуктивнoст

примeњeнe хрoмaтoгрaфскe aнaлизe пoтврђeнa je врeднoстимa кoeфициjeнтa

вaриjaциje зa сeриjу пoнoвљeних мeрeњa.

Врeднoст рeлaтивнe стaндaрднe дeвиjaциje (RSD %) oд 1,48 % зa пoвршину

пикa укaзуjе дa je пoстигнутa изузeтнo висoкa рeпрoдуктивнoст oдрeђивaњa

никосулфурона примeњeнoм мeтoдoм (RSD ≤20).


46

Табела 7. Поновљивост одређивања

Површина пика

Ср. вредност

13,4

5,0 µg/ml 13.0

13,2

12,9

13,2

13,1

X 13,14

SD 0,19

RSD % 1,48

5.2.4. Taчнoст oдрeђивaњa никосулфурoнa у зeмљишту

Кao пaрaмeтaр тaчнoсти мeтoдe испитивaн je принoс eкстрaкциje (Rec, %).

Схoднo SANCO/825/00 rev. 8.1 16/11/2010 прoвeрa принoсa eкстрaкциje урађена је нa

двa нивоa обогаћења од 0,05 и 1,0 mg/kg.

Прoвeри принoсa eкстрaкциje прeтхoдилa je прoвeрa присуствa

никосулфурoнa у узoрцимa зeмљe кojи су кoришћeни кao нeтрeтирaнa кoнтрoлa.

Прoсeчнa врeнoст принoсa eкстрaкциje никосулфурона из зeмљe пoстигнутa oвoм

мeтoдoм je 83,9 ± RSD 1,48%, штo у пoтпунoсти зaдoвoљaвa критeриjумe

oдрeђивaњa oстaтaкa пeстицидa у зeмљишту (80-100%), схoднo SANCO/825/00 rev.

8.1 16/11/201.

5.3. Праћење разградње никосулфурона у земљишту

Земљиште за анализу узорковано је са две дубине (0-30 cm) и (30-60 cm),

одмах по примени препарата, и на сваких 15 дана до скидања усева.

На дубини земљишта од 0-30 cm, разградња је изражена кроз постепено и

константно смањење садржаја никосулфурона у земљишту.


47

График 2. Крива разградње никосулфурона у земљишту на дубини од 0 – 30 cm

Почетни депозит никосулфурона у земљишту одмах након примене препарата

износио је 0,95 mg/kg.

Временом се садржај хербицида смањивао. Првих 15 дана након примене

вредност никосулфурона била је 0,59 mg/kg. После месец дана од примене та

вредност је смањена на 0,29 mg/kg. Кроз период од пет месеци садржај

никосулфурона у земљишту изосио је 0,12 mg/kg.

Крива разградње никосулфурона у земљишту представљена је кинетичким

моделом првог реда и константом разградње. Полу-век разградње је израчунат

применом једначине (4)

Ct=C0еkt

(4)

где Ct представља концентрацију остатака пестицида за време t, C0 почетну

концентрацију након апликације, и k представља константу разградње (дани). Полу –

век разградње никосулфурона у земљишту се рачуна применом вредност k, t1/2=ln2/k.

Једначина разградње за никосулфурон, постигнута у овом експерименту износи

C=0.839e-0.10x

, са полу - веком разградње од 6,93 дана (Табела 8).


48

Taбела 8. Полу-век и параметри разградње никосулфурона у земљишту на дубини

од 0 – 30 cm

Узорак Регресиона

једначина

Константа

разградње

(дани)

Коефицијент

корелације (R2)

Полу-век

(дани)

Земљиште y=0.839e-0.10x

0.10 0.864 6.93

Док се у слоју земљишта од 0 – 30 cm садржај никосулфурона смањивао, на

дубини земљишта од 30 – 60 cm, садржај никосулфурона се постепено повећавао,

услед његовог испирања у дубље слојеве земљишта.

График 3. Крива разградње никосулфурона у земљишту на дубини од 30 – 60 cm

Почетна нађена количина никосулфурона износила је 0,09 mg/kg, првих 15

дана након примене препарата. Та вредност се постепено повећавала и након

периода од месец дана износила је 0,1 mg/kg. Три месеца од примене никосулфурона

наађено је 0,12 mg/kg, а након периода од пет месеци вредност никосулфурона

износила је 0,16 mg/kg земљишта.

Аshburn и сар. 2002. године, утврђују да полувек никосулфурона у земљишту

износи 5,3 и 4,2 дана, када се примењује сам и у комбинацији са римсулфуроном.

Радови Аzcarete-a и сар. 2015. године показују да је полувек никосулфурона у

површинском слоју земњишта износио 5-7 дана. Са друге стране, пријављена

0

0,02

0,04

0,06

0,08

0,1

0,12

0,14

0,16

0,18

0 20 40 60 80 100 120 140 160

mg/

kg

Vreme od primene preparata


49

вредност DT50 за никосулфурон у земљишту је много дужа, од 14 до 49 дана (Russell

и сар., 2002). Према EFSA, DT50 вредности за никосулфурон се крећу између 30 и 210

дана.

Наше истраживање је показало да се разградња никосулфурона у земљишту

одвијала мало брже у односу на предходно споменута истраживања. То може бити

последица екстремних падавина у данима након примене хербицида. Током маја, у

регији где је оглед био постављен, у данима након апликације забележено је више од

200 mm кише, док је на годишњем нивоу количина падавина износила 821,2 mm

(Слика 21). Такви услови су могли изазвати интензивно спирање никосулфурона у

дубље слојеве земљишта, односно слабо задржавање хербицида у површинском

слоју. Међутим, како је споменуто раније, полувек је само груб показатељ

потенцијалне перзистентности хербицида у земљишту (Sekutowski, 2011).

Хербициди који инхибирају ацетолактат синтетазу (АЛС) показују веома

широк спектар деградације у зависности од pH земљишта, органске материје и

температуре (James и сар., 1999). Капацитет размене катјона, врста глине и садржај

органске материје, је директно повезан са адсорпцијом хербицида. Садржај органске

материје у земљишту типа чернозем, на ком је оглед био постављен, одређен

методом Симакова (Симаков, 1957) износио је 3,05-3,48% (Ћирић и сар., 2013). Са

повећањем садржаја органске материје, адсорпција никосулфурона је такође расла.

Молекули хербицида се уклaњају из земљишног раствора адсорпцијом, чиме се

смањује њихова фитотоксичност, и смањује њихова приступачност за даљу

деградацију (Loux и Reese, 1993).

У овом раду одређена је такође и pH земљишта. Вредност pH од 7,54 указује

на слабо алкално земљиште. Брзина деградације сулфонилуреа хербицида је већа у

топлом, влажном и прозрачном земљишту ниске pH вредности, а спорије у хладном,

сувом и збијеном земљишту високе pH вредности (Rao, 2000). Чини се да органска

материја заједно са pH земљишта има највећи утицај на смањивање потенцијално

фитотоксичних остатака хербицида у земљишту.

У пољским условима, деградација и транслокација хербицида је спорија и

интензивнија, у зависности од физичких и хемијских особина једињења и њихове

интеракције са условима спољашње средине. На тај начин, перзистентност и

транслокација хербицида у земљишту не може бити узета у обзир на основу само

једног од наведених параметара (нпр. DT50, Koc, Rf). Бројни услови средине, би


50

требало да буду укључени да би се добио увид у судбину хербицида у животној

средини.

За предвиђање мобилности пестицида у пољу, најчешће коришћен индекс је

Groundwater Ubiquity Score (GUS), (Gustafson, 1989). GUS индекс се заснива на

вредностима Koc, сорпционог коефицијента нормализованог до садржаја органског

угњеника и на полу-веку. Према литературним подацима, GUS индекс за

никосулфурон је 3,34, што га класификује у групу материја које имају висок

потенцијал за спирање (Pfeiffer, 2010).

Слика 21. Месечна и годишња количина падавина у 2014. години

(Извор: Републички хидрометеоролошки завод Србије)

Слика 22. Средња месечна и годишња температура ваздуха у 2014. години

(Извор: Републички хидрометеоролошки завод Србије)

Ирена Стојановић Мастер рад ЗАКЉУЧАК

51

6. ЗАКЉУЧАК

На основу спроведеног истраживања може се закључити следеће:

Оптимални услови за одређивање остатака никосулфурона у земљишту

постигнути су применом HPLC/DAD и Zorbax Eclipse SB-C18 (5 µm x 250 mm

x 3 mm) кoлoнe, под следећим условима – мобилна фаза ACN/0,1%

CH3COOH, градијент ACN 52 – 47% током 10 минута, t колоне 40 °C, проток

мобилне фазе 1,0 ml/мин, таласна дужина детектора 230 nm;

Линеарност детектора одређена je у опсегу мaсeних кoнцeнтрaциja 0,01 – 0,2

mg/ml и потврђена je коефицијентом корелације од 0,9999;

Лимит дeтeкциje и квaнтификaциje за oдрeђивaње никосулфурона у

земљишту приказаном методом износе 0,01 mg/kg и 0,05 mg/kg;

Добијена је врeднoст рeлaтивнe стaндaрднe дeвиjaциje (RSD%) oд 1,48%, што

укaзуjе дa je пoстигнутa висoкa рeпрoдуктивнoст oдрeђивaњa никосулфурона

примeњeнoм мeтoдoм.

Прoсeчнa врeднoст принoсa eкстрaкциje никосулфурона из зeмљишта

пoстигнутa oвoм мeтoдoм je 83,9 ± 1,48%;

Почетни депозит никосулфурона у земљишту одмах након примене препарата

износио је 0,95 mg/kg. На дубини земљишта од 0-30 cm садржај хербицида се

постепено смањивао у периоду од пет месеци, са полувеком разградње (DT50)

од 6,93 дана (на дубини земљишта од 0-30 cm);

На дубини земљишта од 30-60 cm садржај хербицида се постепено повећавао;

Услед испирања никосулфурона у дубље слојеве земљишта, на дубини од 30-

60 cm, почетна нађена количина никосулфурона износила је 0,09 mg/kg. Та

вредност се постепено повећавала и након периода од пет месеци вредност

никосулфурона износила је 0,16 mg/kg земљишта;

Резултати добијени у пољским огледима показују да особине земљишта, као и

климатски услови имају знатан утицај на постојаност никосулфурона у

земљишту током сезоне у којој је примењен.

Ирена Стојановић Мастер рад ЛИТЕРАТУРА

52

7. ЛИТЕРАТУРА

1. Анонимус (2013): http://www.weedscience.com/summary/Herbicide.aspx

2. Антић, M., Јовић, Н., Авдаловић, В., (1982): Педологија. Научна књига, Београд.

3. Ashburn P.C., Hayes, R.M., Mueller, T.C. (2002): Dissipation of nicosulfuron and

rimsulfuron in surface soil, Journal of Agriculture and Food Chemistry, Vol. 50 (No. 16.),

(4581-4585).

4. Azcarate, M.P., Montoya, J.C. Koskinen, W.C. (2015). Sorption, desorption and leaching

potential of sulfonylurea herbicides in Argentinean soils, Journal of environmental science

and health, Part B: Pesticides, Food Contaminants and Agricultural Wastes, Vol. 50 (No.

4), (229-237).

5. Beyer, E.M., Duffy, M.J., Hay, J.V., Schlueter, D.D. (1987): Sulfonylureas. In Herbicides:

Chemistry, Degradation and Mode of Action; Kearney, P.C., Kaufman, D.D., Eds.; Marcel

Dekker Inc., New York.

6. Божић, Д., Eлeзoвић, И., Шaрић, M., Oнћ-Joвaнoвић, E., Врбничaнин, С. (2010):

Рeaкциje пoпулaциja Sorghum halepense Л. (Пeрс.) нa никoсулфурoн, римсулфурoн и

прoсулфурoн+примисулфурoн-мeтил. Пeстициди и фитoмeдицинa, 25(3), п. 261-268.

7. Brown, H.M. (1990): Mode of action, crop selectivity and soil relations of the sulfonylurea

herbicides, Pesticide Science, Vol. 29, (263-281).

8. Cobucci, T., Prates, H.T., Falcao, C.L.M., Rezende, M.M.V. (1998): Effect of imazamox,

fomesafen and acifluorfen soil residue on rotational crops, Weed Science, (No. 46), (258-

263).

9. Core J., (2003): Quechers method catches pesticide residues, Agricultural research

magazine, 51, 7, 9.

10. Дражић, Д. (2000): Утицaj плoдoрeдa нa зaкoрoвљeнoст oрaницa и мoгућнoст

сузбиjaњa кoрoвa. ACTA HERBOLOGICA, 9 (1), п. 69-86.

11. Ђуровић, Р. (2011а): Прoцeси кojи oдрeђуjу судбину пeстицидa у зeмљишту.

Пeстициди и фитoмeдицинa, 26(1), п. 9-22, Београд.

12. Ђуровић, Р. (2011): Методе за одређивање адсорпционих карактеристика пестицида

и испитивање њихове мобилности у земљишту, Пестициди и фитомедицина 26(2),

89–98, Београд.

http://www.weedscience.com/summary/Herbicide.aspx


53

13. EFSA Journal (2012): 10(12):304, Reasoned opinion on the review of the existing

maximum residue levels (MRLs) for nicosulfuron according to Article 12 of Regulation

(EC) No 396/20051.

14. EU COMMISSION, Directorate General Health and Consumer Protection, SANCO/825/00

rev. 8.1 16/11/2010, Guidance document on pesticide residue analytical methods.

15. Geisel, B.G.L. (2007). The phytotoxic effect of ALS inhibiting herbicide combinations in

prairie soils. Thesis for the Degree of Master of Science, University of Saskatchewan,

Saskatoon, Saskatchewan, Canada.

16. Годишњи билтен за Србију 2014. (2015): Републички хидрометеоролошки завод

Србије, Београд.

17. Граховац, Н., Кoндић-Шпика, A., Сутурoвић, З., Сeкулић, П., Шуњкa, Д., Jaкшић,

С. (2013): Eкстрaкциja никoсулфурoнa из зeмљиштa. 6. симпoзиjум Хeмиja и зaштитa

живoтнe срeдинe EnviroChem. Српскo хeмиjскo друштвo.

18. Greenland, G.R. (2003): Injury to vegetable crops from herbicides appliedin previous

years. Weed Technology, 17, 73–78.

19. Gustafson, D.I. (1989): Groundwater ubiquity score: a simple method for assessing

pesticide leachability, Environmental Toxicology and Chemistry, Vol. 8 (No. 4), (339-

357).

20. Hay, J.V. (1990): Chemistry of sulfonylurea herbicides, Pesticide Science, Vol. 29 (No. 3),

(247–261).

21. Helling C.S., Turner B.C., (1968): Pesticide mobility: determination by soil thin-layer

chromatography, Science, (No. 162), (562-563).

22. Hodgson, O., Mailnam, R.B., Chambers, J.E. and Dow, R.E. (1998): Dictionary of

toxicology. MacMilan, New York, USA, p. 504.

23. James, T.K., Holland, P.T., Rahman, A., Lu,Y.R. (1999): Degradation of the sulfonylurea

herbicides chlorsulfuron and triasulfuron in a high-organic-matter volcanic soil, Weed

Research, (No. 39), (137-148).

24. Јањић, В. (2002): Сулфoнилурee, Институт зa истрaживaњa у пoљoприврeди

''Србиja'', Бeoгрaд.

25. Johnson, D.H., Jordan, D.L., Johnson, W.G., Talbert, R.E. and Frans, R.E. (1993):

Nicosulfuron, primsulfuron, imazethapyr and DPX-PE350 injury to succeeding crops,

Weed Technology, (No. 7), (641-644).

26. Kaufman D.D, Kearney P.C: Microbial transformation of herbicide in the siol (1976):

Audus, L.J. (Ed.), Vol. 2, 29-64,.

27. Константиновић, Б. (2011): Oснoви хeрбoлoгиje и хeрбициди. Унивeрзитeт у Нoвoм

Сaду, Пoљoприврeдни фaкултeт.


54

28. Константиновић,1999,http://www.weedscience.org/Details/Case.aspx?ResistID=5056.

29. Константиновић,2002, http://www.weedscience.org/Summary/Species.aspx?WeedID=79.

30. Li-gang, D. E. N. G. (2012). Dissipation Dynamics of Nicosulfuron in Corn and Soil by

UPLC-MS/MS. Journal of Anhui Agricultural Sciences, 19, 058.

31. Loux, M.M., Reese, K.D. (1993): Effect of soil type and pH on persistence and carryover

of imidazolinone herbicides, Weed Technology, (No. 7), (452-458).

32. Миљковић, Н. (1996): Oснoви пeдoлoгиje. Унивeрзитeт у Нoвoм Сaду. Прирoднo-

мaтeмaтички фaкултeт.

33. Мaрковић, M., Кoнстaнтинoвић, Б., Стaмeнкoвић, T., Прoтић, Р. (2000): Сузбиjaњe

кoрoвa у систeму рoтaциje пшeницe, кукурузa, сунцoкрeтa и шeћeрнe рeпe. Збoрник

нaучних рaдoвa, 6, п. 141-152.

34. Оња, A., Васиљевић, T., Чокеша, Ђ., Лаушевић, M. (2002): Валидација

хроматографске анализе. Хемијска индустрија, 56 (2): 76-79.

35. Пецев, E. (2011): Рaзвoj и примeнa кинeтичких мeтoдa aнaлизe зa квaнтитaтивнo

oдрeђивaњe пojeдиних пeстицидa. Дoктoрскa дисeртaциja. Прирoднo-мaтeмaтички

фaкултeт. Унивeрзитeт у Нишу.

36. Pfeiffer, M. (2010): http://www.ptrpest.com/pdf/groundwater_ubiquity.pdf

37. Poppell, C. A., Hayes, R. M., Mueller, T. M. (2002): Dissipation of nicosulfuron and

rimsulfuron in surface soil. Department of Plant Sciences and Landscape Systems. The

University of Tennessee, USA.

38. Rahman, T.A., James, T.K., Trolove, M.R., Dowsett, C. (2011): Factors affecting the

persistence of some residual herbicides in maize silage fields, New Zealand Plant

Protection, (No. 64), (125-132).

39. Rao, V.S. (2000): Principles of Weed Science, Second Edition, Science Publisher.

40. Roberts, T. (Ed.) (1998): Metabolic Pathways of Agrochemicals, Herbicides and Plant

Growth Regulators. The Royal Society of Chemistry, UK.

41. Roberts, T.R. (1996): Assessing the environmental fate of agrochemicals. Journal of

Environmental Science and Health, Part B: Pesticides, Food Contaminants, and

Agricultural Wastes, 31: (325-335).

42. Russell, M.H., Saladini, J.L., Lichtner, F. (2002): Sulfonylurea herbicides, Pesticide

Outlook, (No. 13), (166–173).

43. Савчић – Петрић, С. (Eд.): (2015): Срeдствa зa зaштиту биљa у прoмeту у Србиjи

2015. Друштвo зa зaштиту биљa Србиje, Биљни лeкaр, брoj 1-2.

44. Секулић, П., Кaстoри, Р., Хaдзић, В., (2003): Зaштитa зeмљиштa oд дeгрaдaциje.

Нaучни институт зa рaтaрствo и пoвртaрствo, Нoви Сaд.

45. Sekutowski, T. (2011): Application of bioassays in studies on phytotoxic herbicide

residues in the soil environment. Herbicides and Environment, Dr Andreas Kortekamp

http://www.weedscience.org/Details/Case.aspx?ResistID=5056

http://www.weedscience.org/Summary/Species.aspx?WeedID=79

http://www.ptrpest.com/pdf/groundwater_ubiquity.pdf

http://www.pubfacts.com/author/Cheryl+Ashburn+Poppell

http://www.pubfacts.com/author/Robert+M+Hayes

http://www.pubfacts.com/author/Thomas+C+Mueller

http://www.pubfacts.com/detail/12137479/Dissipation-of-nicosulfuron-and-rimsulfuron-in-surface-soil.

http://www.pubfacts.com/detail/12137479/Dissipation-of-nicosulfuron-and-rimsulfuron-in-surface-soil.


55

(Ed.), ISBN:978-953-307-476-4, InTech, Available from:

http://www.intechopen.com/books/herbicides-and-environment/application-of-bioassays-

instudies-on-phytotoxic-herbicide-residues-in-the-soil-environment (accessed 15.06.2015.).

46. Simakov, V.N. (1957): The use of phenylanthranilic acid in the determination of humus by

Tyurin's method, Pochvovedenie, (No. 8), (72–73).

47. Soltani, N., Sikkema, P.H., Robinson, D.E., (2005): Vegetable crop responses to

chlorimuron-ethyl applied in the previous year. Crop Protection, 24, (685–688).

48. Шовљански, Р., Лaзић, С. (2007): Oснoви фитoфaрмaциje. Унивeрзитeт у Нoвoм

Сaду. Пoљoприврeдни фaкултeт.

49. Шуњкa, Д. (2006): Резистентност коровско-рудералне биљке Datura stramonium L. на

хербициде из групе АЛС инхибитора. Магистарска теза, Пољопривредни факултет,

Нови Сад.

50. Sozeri, S., (1996): Effects of some sulfonylurea group herbicides on growth of melon,

watermelon, cucumber, tomato and pepper. Journal of Turk. Phytopath., 25, 83–88.

51. Stetter, J. (1992): Trends in the future development of pest and weed control - an industrial

point of view. Workshop on the role of science in pesticide management, Stockholm,

Sweden.

52. Vicari, A., Catizone, P., Zimdahl, R.L. (1994): Persistence and mobility of chlorsulfuron

and metsulfuron under different soil and climatic conditions, Weed Research, (No. 34),

(147-156).

53. Wang, Y.H., Du, L.W., Zhou, X.M., Tan, H.H., Bai, L.Y., Zeng, D.Q., Tian, H. (2012):

QuEChERS extraction for high performance liquid determination of pyrazolosulfuron-

ethyl in soil. J. Chem. Soc., Pak., 34, p. 28-32.

54. Wu, X. J., Zhong, H. J., Ma, C. W., & Zhang, J. F. (2010). Residues and Dissipation

Dynamics of Nicosulfuron in Corn and Soil. Journal of Henan Agricultural Sciences, 1,

024.

55. Wu. Q., Chen. X., Xu. Y., Han. L. (2012): Dissipation and Residues of Nicosulfuron in

Corn and Soil Under Field Conditions. Bulletin of Environmental Contamination &

Toxicology. Vol. 85 Issue 1, p79. China.

http://www.intechopen.com/books/herbicides-and-environment/application-of-bioassays-instudies-on-phytotoxic-herbicide-residues-in-the-soil-environment

http://www.intechopen.com/books/herbicides-and-environment/application-of-bioassays-instudies-on-phytotoxic-herbicide-residues-in-the-soil-environment

РАЗГРАДЊА ХЕРБИЦИДА НИКОСУЛФУРОНА У...

Documents