p o n e d e l j a k , 1 2 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 . | M A J D A N P E K D A N A S

Ovaj dodatak izlazi u okviru projekta Danasa i sufinansiran je sredstvima Op{tine Majdanpek

Dejan Vagner, predsednik op{tine Majdanpek, na Dan op{tine o radu u prethodnih godinu dana

Stvaramo ambijent za odr`ivi razvoj

Nova Flotacija u Rudniku bakra Majdanpek,vredna vi{e od 10 miliona evra, nakon 1990.godine prva zna~ajnija investicija Jedan od najve}ih problema jesu putevi, a neophodna su i ulaganja za daljinskogrejanje i vodovod

okalna samouprava treba da stvara ambijentza odr`ivi razvoj svih sfera `ivota, od privrededo kulture i sporta, da bi se sve to odrazilo nastandard gra|ana. Me|utim, neke sfere su van

doma{aja lokalnih vlasti, neke planirane aktivnosti nerealizuju se o~ekivanom brzinom, a „dubina“ op{tinskekase i brzina njenog punjenja ~esto budu limitiraju}i faktor.

Sli~no, kao i u ostatku Srbije i u op{tini Majdanpekpoku{avaju da re{e probleme sa kojima se susre}u, a Danop{tine, 12. septembar, obi~no je vreme kada se sumiraono {to je ra|eno minulih godinu dana. Svojim zna~ajem,bar kada je privreda u pitanju, izdvojile su se nova Flotacijau Rudniku bakra, usvajanje unapred pripremljenogpredloga reorganizacije RTB Bor i uvo|enje ste~aja uIndustriji za preradu Majdanpek, smatra predsednikop{tine Dejan Vagner.

- Nova Flotacija u Rudniku bakra Majdanpek je nakon1990. godine prva zna~ajnija investicija te vrste, vrednavi{e od 10 miliona evra, napravljen je nov tehnolo{ki

moderan pogon, nabavljena nova oprema, {to bi trebaloda obezbedi pove}anje proizvodnje i racionalizacijutro{kova. Usvajanje UPPR-a za RTB Bor ~iji je deomajdanpe~ki rudnik, jeste korak u re{avanju sudbineborskog basena. Op{tina Majdanpek je podr{kom UPPR-udala veliki doprinos odrekav{i se svojih potra`ivanja uiznosu ve}em od 800 miliona dinara. Stalno se provla~iteza da dr`ava ni{ta ne radi po pitanju majdanpe~keop{tine, iako ona to radi kroz podr{ku RTB Bor, a time iRBM, preduze}u koje zapo{ljava 1.100 radnika. Ste~aj uIndustriji za preradu bitan je doga|aj za celokupni `ivotop{tine, jer je time 300 ljudi, uz otpremnine, ostalo bezposla. Nadamo se da }e se tokom ste~aja na}i kvalitetnore{enje odnosno da }e se javiti kupac zainteresovan danastavi proizvodnju. Uslovi za prodaju }e verovatno bitipovoljniji, jer kupac ne}e imati obaveze prema radnicima,a i prodajna cena }e biti ni`a, ka`e za Danas prvi ~ovekop{tine Majdanpek.

Strana 2

L

ako je prva asocijacija na op-{tinu Majdanpek rudnik ba-kra i industrija, ova op{tina uisto~noj Srbiji raspola`e turi-

sti~kim i kulturno istorijskim resursima ko-ji se mogu staviti u funkciju razvoja.

Malo ko u dana{njoj Evropi se mo`e po-hvaliti da na svojoj teritoriji ima arheolo{kelokalitete kao {to su Vlasac, ~iji su stanovni-ci jeli kultivisane itarice bar 400 godina prepojave zemljoradnje na Balkanu, Lepenskivir, mesto gde je praistorijski ~ovek ostva-rio svoje neponovljive domete u oblastiplasti~ne umetnosti i Rudna Glava, najsta-riji o~uvani rudnik u Evropi, koji dokumen-tuje izlazak ~oveka iz kamenog doba i pre-lazak u doba metala. Na to treba do-dati jo{ 54 kilometara bezmalo naja-traktivnijeg toka Dunava, Rajkovupe}inu, Valja prerast, povoljne klimat-ske uslove i Nacionalni park \erdap,hotelski i privatni sme{taj i ugostitelj-ske objekte kojima se kompletiralaturisti~ka razglednica. Temelji daklepostoje, sada treba graditi.

- Do kraja godine bi}e zavr{eno po-stavljanje turisti~ke signalizacije, ~ime}e prvi put turisti~ki sadr`aji na terito-riji op{tine biti adekvatno obele`eni.Osim turisti~ke signalizacije u Majdan-peku i Donjem Milanovcu, na magi-stralnim saobra}ajnicama bi}e posta-vljena signalizacija koja }e turisteusmeravati ka turisti~kim atrakcijama.Ova investicija je vredna 2,8 miliona di-nara i finansira je op{tina Majdanpek,ka`e Ivan Morarevi}, koordinator zamarketing u op{tinskoj Turisti~koj or-ganizaciji, od koga saznajemo da }euskoro po~eti i radovi na osvetljavanju dvanajdu`a tunela na \erdapskoj magistrali, za-rad ve}e bezbednosti velikog broja pre sve-ga inostranih turista koji koriste biciklisti~kurutu EuroVelo 6, resorno ministarstvo je po-dr`alo projekat osvetljavanja dva tunela, zanapajanje osvetljenja koristi}e se solarneplo~e, a sami biciklisti }e upravljati rasvetom.

Jedna od turisti~kih atrakcija majdanpe~-ke op{tine je Rajkova pe}ina u ~ije ure|enjeje pre dve godine ulo`eno pola miliona evrakroz projekat „^udesna priroda - izgradnjakapaciteta u turizmu“. Finansirali su ga sa po50 odsto u~e{}a EU i Austrijska razvojnaagencija i op{tina Majdanpek. Sada kroz pe-}inu sa savremenim osvetljenjem vodi jed-nosmerna kru`na staza du ine 1.400 meta-ra, raspola`e se agregatom, sistemom tele-fonske centrale i audio vodi~ima.

- Rajkova pe}ina nakon ure|enja mo`eda parira Postojnskoj jami. Godi{nje imamoizme|u pet i {est hiljada posetilaca i oko 85odsto ~ine organizovane grupe. Pro{le go-dine je prvi put prihod od ulaznica prema-

{io milion dinara, a na osnovu dosada{njeposete, procenjujemo da }e u 2016. prihodod ulaznica iznositi 1,4 miliona dinara, {tozna~i da su radovi na ure|enju i marketin-{ke aktivnosti imali efekat, pri~a direktor Tu-risti~ke organizacije Radomir Zekovi}.

U Rajkovu pe}inu ulaga}e se i dalje, sadaje na redu ure|enju prostora ispred pe}ine.

Pored postoje}eg idejnog projekta, radi seglavni projekat kako bi do kraja godinekompletna dokumentacija bila spremna zakonkurisanje za sredstva. Ure|enje podra-zumeva novi vizitorski centar, suvenirnicu,dve letnje u~ionice multifunkcionalnog ka-raktera, prostor sa urbanim mobilijarom zaodmor i rekreaciju, prostor za prodaju proiz-

voda doma}e radinosti, mokri ~vor, parkingza automobile u autobuse, ure|enje prilazaza osobe sa posebnim potrebama.

- Radi}emo i na privla~enju investitoraza izgradnju novih, savremenih hotela,razvijanju turisti~kih proizvoda prema tra-`nji turista i prema mogu}nostima njiho-vog ostvarenja i nastavi}emo sa ulaganji-

ma u marketin{ke aktivnosti radi ve}e vi-dljivosti {to mo`e posti}i umre`avanjemsvih stejkholdera kako sa teritorije op{ti-ne, tako i iz susednih op{tina, obja{njavadalje planove Morarevi}.

Saradnja sa centrima za kulturu u Maj-danpeku i Donjem Milanovcu, kulturno-umetni~kim dru{tvima je uspostavljena,radi se na promociji ne samo sadr`aja TO-OM, ve} ~itave op{tine jer je to, kako ka`una{i sagovornici, u interesu svih.

- U okviru mogu}nosti, uklju~ujemo i lo-kalnu zajednicu u turisti~ku privredu, a pri-mer za to je prodaja suvenira doma}ih pro-izvo|a~a. Idemo sa minimalnom mar`omod koje ne zara|ujemo, ve} poma`emo lo-

kalnom stanovni{tvu i pokazalo seda raste zainteresovanost za proiz-vodnju suvenira, kao i njihova proda-ja, navodi Zekovi}.

- Privatan sme{taj je na{a pred-nost u odnosu na ostale op{tine uokru`enju. Prednost za goste su ni-ske cene i ljubaznost stanodavaca. Uovom trenutku imamo 30 stanoda-vaca sa 170 le`ajeva. Hendikep je taj{to, iako je u Majdanpeku dosta pra-znih stanova, ljudi tu izgleda nisu za-interesovani da se uklju~e u privatansme{taj, zaklju~uje direktor TOOM,nadaju}i se da }e se to promeniti.

A da se neke stvari menjaju nabolje, potvr|uju i organizatori mani-festacija koje su tako|e jedan odmotiva za dolazak turista. Nisu svemanifestacije iza{le iz lokalnih okvi-ra, ali se ve} izdvojilo nekoliko kojesu sposobne da svojim sadr`ajima ikvalitetom privuku posetioce. Naj-

mla|i festival je Danube Fun fest, me|una-rodni edukativno-sportsko-zabavni festi-val koji su vo|eni idejom da dovedu svet uDonji Milanovac. Osmislili su ga mladi agil-ni, vredni, obrazovani, spremni da svojeslobodne vreme utro{e za dobrobit mestau kojem `ive okupljeni u Inicijativi Mladih

„Ho}u! Mogu!“. Na prvom, pro{logodi-{njem bilo je 300 stranih i 6.000 doma}ihturista, sli~no je i ovog avgusta. Entuzija-zam je o~igledno „zarazan“ jer je Inicijativaoko sebe vrlo brzo okupila dosta osnova-ca, srednjo{kolaca, studenata i akadema-ca, kojima nije te{ko da se prihvate posla.Ovog su leta, pored ostalog, ure|ivaligradsku pla`u, a uz pomo} sponzora, ov-da{njih preduzetnika i mesne zajednice iz-ra|eni su i postavljeni novi suncobrani.

O~uvanje tradicije kroz folklorne festivalezastupljeno je u vi{e naselja majdanpe~ke op-{tine, od „Jorgovan festa“ na Miro~u, prekoUskr{njih dana folklora u Crnajki, Ba~ije Jasi-kova do „Sa~uvajmo gajde i stare igre od za-

borava“ u Rudnoj Glavi. Svojim zna~ajem, iz-dvojio se Internacionalni festival folklora „Or-feo“ u Majdanpeku koji po ugledu na svetskipoznate festivale folklora, ho}e da sa~uva i ne-guje ono {to je najvrednije u bogatom fondunarodnih pesama i igara i da publici prika`enajvrednija dostignu}a me|unarodne fol-klorne scene. Tokom petodnevnog trajanjana sceni postavljenoj u centru rudarskog Maj-danpeka svoje ume}e prikazalo je vi{e od 600u~esnika iz 16 folklornih ansambala iz Evropei Latinske Amerike ~ije nastupe je gledalo bli-zu osam hiljada gledalaca. Najatraktivniji susvakako bili gosti iz dalekih zemalja, Kolumbi-je, Kostarike i ilea. Kolumbijce publika Orfeapoznaje od pro{le godine, a ansambl BandaRenacer iz Santijago de ilea i Rey Curre iz SanHozea Kostarika po prvi put su u Srbiji.

- Festivali ove vrste omogu}avaju dru-`enje, prijateljstva i {iroku razmenu sazna-nja. Oni prenose dragocene poruke o vred-

nosti svakog pojedinca, kako u rasnom, ta-ko u jezi~kom, etni~kom, konfesionalnom isvakom drugom smislu, ka`e direktor Or-fea, Ljubomir Brandu{anovi}, najavljuju}ida }e idu}e godine, kada Internacionalnifestival folklora slavi petogodi{njicu posto-janja, biti kvalitetnih iznena|enja.

Svakog prole}a, ve} 14 godina, Majdan-pek je i doma}in Me|unarodne izlo`be„@ene slikari“ , a na ovogodi{njoj su u~e-stvovale 184 umetnice iz osam zemalja -Meksika, Hrvatske, Ma|arske, Rusije, Tajlan-da, Australije, Republike Srpske, BiH i Srbi-je. Centar za kulturu Majdanpek, organiza-tor ove zna~ajne manifestacije ima za cilj daafirmi{e i predstavi rad ena umetnika iz ze-mlje i sveta, ali i da stimuli{e umetnost, kul-turu i turizam i u tome uspeva.

Ove godine jubilej, 15 godina, obele`a-va i „MajdanArt“, me|unarodna umetni~karadionica za dizajn i izradu unikatnog naki-ta koji tradicionalno okuplja umetnike i nji-hove radove iz zemlje i sveta u cilju razvojavizuelne umetnosti i kreativnih industrija.

- Ono {to nas razlikuje od drugih umet-ni~kih radionica jeste taj edukativni deogde anga`ujemo stru~ne saradnike, presvega sa Fakulteta primenjenih umetno-sti, ali i drugih umetni~kih fakulteta koji ra-de sa mladima i to je ono {to se prenosikroz generacije. Posledica toga je kolekci-ja „MajdanArta“ sa vi{e od 300 modela od~ega se deo nalazi u Muzeju primenjenihumetnosti, deo je ostao u Zlatari Majdan-pek i deo predstavlja stalnu kolekciju„MajdanArta“ koja je namenjena promo-ciju umetnosti, obja{njava predsednik„MajdanArta“ Zoran Mitrovi}.

Deo „MajdanArta“ je sedma po redume|unarodna izlo`ba „Umetnost u minija-turi“ otvorena pre dva dana u Majdanpeku,na kojoj je predstavljeno 150 predmeta udizajnu nakita 39 autora, a ukupno je izlo-`eno preko 600 radova. Ovu }e izlo`bu po-sle Majdanpeka, mo}i da vidi publika u Be-ogradu u Muzeju primenjenih umetnosti.Treba svakako spomenuti i Me|unarodnifestival zabavne muzike za decu i mlade„Tin“ i takmi~enje u pripremanju riblje ~or-be i ribljeg paprika{a „Pore~ki kotli}“ , Seo-sku sportsku olimpijadu, koji tako|e imajusvoje poklonike i vernu publiku.

IIIp o n e d e l j a k , 1 2 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 . | M A J D A N P E K D A N A SII

Vi{e od stotinu kruzera godi{nje sa 20.000 turista

Dejan Vagner, predsednik op{tine Majdanpek, na Dan op{tine o radu u prethodnih godinu dana

Kvalitet u komunalnim delatnostima bio prioritet

Nova Flotacija u Rudniku bakra Majdanpek, vredna vi{e od 10 miliona evra, nakon 1990. godineprva zna~ajnija investicija Jedan od najve}ih problema jesu putevi, a neophodna su i ulaganja udaljinsko grejanje i vodovodNastavak sa 1. strane

obzirom da je zaklju~no saavgustom izmiren kredit pre-ma Intesa banci koji je na go-di{njem nivou iznosio 25 mi-

liona dinara, kao i obaveza prema Fonduza razvoj, {to je zajedno iznosilo 30 milio-na, u narednom periodu ova sredstva mo-gu da se usmere za neke druge potrebe, akako dr`ava smanjuje sredstva koja usme-rava prema op{tinama, sad imamo pro-stora da to smanjenje toliko ne osetimo,ka`e za Danas Dejan Vagner, predsednikop{tine Majdanpek

Prema njegovim re~ima prioritet je uovoj godini bilo funkcionisanje komunal-nih delatnosti, a preduze}a su kvalitetnopru`ala usluge ove vrste.

- Sve to funkcioni{e zahvaljuju}i sub-vencijama iz op{tinskog bud`eta, a u pita-nju je oko 100 miliona na godi{njem ni-vou. Za{to subvencije? Jednostavno, jo{uvek nismo spremni da formiramo i ide-mo na ekonomsku cenu tih usluga, a sub-vencionisanjem na neki na~in vodimo isocijalnu za{titu stanovni{tva koja nije vi-dljiva na prvi pogled, obja{njava Vagner.

Ina~e, ove godine je u op{tinskom bu-d`etu za socijalnu za{titu opredeljeno 44,5miliona dinara za finansijsku podr{ku poro-dicama sa decom, rad narodne kuhinje, na-knade za nabavku ogrevnog drveta, sub-vencije za cene grejanja i stanarine, dopun-sku za{titu boraca, delatnost Centra za soci-jalni rad - nov~ane pomo}i, pomo} u ku}ikroz projekat „Ku}a nade za tre}e oba“, do-datnu socijalnu podr{ku deci, kao i za na-knade za decu i porodicu po odluci o pro{i-renim pravima iz oblasti socijalne za{tite.

- Socijalna za{tita bila nam je, nakonkomunalnih delatnosti, ovogodi{nji priori-tet, ka`e predsednik op{tine Majdanpek.

Ono {to on navodi kao jedan od najve-}ih problema jesu putevi. Kako oni dr`av-ni, tako i lokalni i nekategorisani u seoskimsredinama. Po konkursu resornog mini-starstva, op{tini su odobrena sredstva zarevitalizaciju atarskih puteva, pa zajednosa op{tinskim sredstvima ukupan bud`etza ove namene je 10 miliona dinara.

- Neophodni su nam putevi do op{tine iunutar op{tine. Ako nam je pravac razvojaturizam, bez dobrih puteva te{ko da }e bititurista. Svesni smo da dr`ava nema za potre-be cele Srbije, svih op{tina, ali se nadamo da}e da prepozna turizam kao razvojnu mo-gu}nost ne samo na{e, ve} i op{tina DonjegPodunavlja. I investitorima su bitni dobri pu-tevi, kako bi ono {to proizvede mogao daodveze do kupca, ka`e na{ sagovornik.

Pored turizma, pravac razvoja op{tine supoljoprivreda i industrijske zone kao mestoza nove investitore. Poku{aj formiranja in-dustrijske zone na ulazu u Majdanpek predesetak godina uko~ili su nere{eni imovin-sko-pravni odnosi. O~ekuje se da }e uskoroto biti re{eno u korist op{tine, koja }e mo}ida ponudi industrijsku zonu potencijalnim

investitorima. Kada je poljoprivreda u pita-nju, osim realizacije Programa mera podr-{ke za sprovo|enje poljoprivredne politikei politike ruralnog razvoja, gde su sredstva{est miliona ve}a nego pro{logodi{nja, pla-nira se izrada strategije razvoja poljoprivre-de op{tine gde }e se i}i u tri pravca: sto~ar-stvo, vo}arstvo i povrtarstvo, a najverovat-nije da }e za te poslove biti anga`ovan Po-ljoprivredni fakultet u Beogradu.

- Prati}emo sve {to dr`ava bude nudi-la kao podr{ku za razvoj turizma i poljopri-

vrede, nadamo se da }e biti i programastranih donatora. Poku{a}emo da maksi-malno iskoristimo programe koji se nude,navodi Vagner.

Ozbiljno se razmi{lja o budu}nosti ka-da su u pitanju subvencije koje ne moguda potraju na du`e staze. Promenomenergenta za daljinsko grejanje, mazuta,za biomasu ili drvnu masu, mogle bi da seostvare u{tede na godi{njem nivou od200 do 300 hiljada evra, ali je za to neop-hodno promeniti kotao.

- Na osnovu prvih, grubih procena ko-je smo dobili od proizvo|a~a kotlovskihpostrojenja re~ je o investiciji izme|u 1,5 i2,5 miliona evra, a na{ ovogodi{nji bud`etje 570 miliona dinara. Ostaje da vidimo ka-ko da obezbedimo potrebna sredstva, dali da to bude klasi~no kreditno zadu`iva-nje ili da obezbedimo sufinansiranje. Po-stoji mogu}nost da Austrijska razvojnaagencija podr`i ovu investiciju, jer se njo-me posti`e energetska efikasnost. Imamoi kontakte sa UNDP koji je zainteresovanda nam pomogne. Sli~na je situacija i savodosnabdevanjem. U Majdanpeku ve}ulazimo u crvenu zonu, vodozahvat je za-muljen, treba da se kupi nova pumpa, tusu filtriranje i priprema vode, mo`da i no-vo postrojenje u Donjem Milanovcu. Ka-da se saberu sve te potrebe, to je 4-5 mili-ona evra, a to op{tina ne mo`e sama. Da-kle, kao i za daljinsko grejanje treba izna}imogu}nost da se sve to isfinansira, obja-{njava predsednik majdanpe~ke op{tinekoji se nada da }e smanjivanje prihoda ubud`etu mo}i da se nadomesti fondovi-ma za podr{ku konkretnih projekata naja-vljenim s vrha dr`ave.

SI

Vagner isti~e i da su i ovogodi{nji izbori zamesne zajednice stvorili uslove za efikasniju ilegitimniju saradnju izme|u mesnih zajedni-ca i lokalne samouprave. U prethodnom pe-riodu ve}ini Saveta u MZ bio je istekao man-dat {to je ko~ilo aktivnosti bitne za funkcioni-sanje MZ.

Izbori za MZ

Op{tina je na poziv Kancelarije za upravljanjejavnim ulaganjima konkurisala za sanacijuobjekta srednjo{kolskog centra u Majdanpe-ku u vrednosti od 117,7 miliona dinara, a podrugom programu za rekonstrukciju grejanjau osnovnoj {koli u Rudnoj Glavi u vrednosti od30 miliona i rekonstrukciju fiskulturne sale O[„12. septembar“ (osam miliona dinara). Ra-dovi bi, kako se o~ekuje, trebalo da krenu dokraja godine.

Sanacija {kola i fiskulturnih sala

Turisti~ki i kulturno-istorijski resursi koji se mogu staviti u funkciju razvoja

Dunav, arheologija i prirodne retkosti

Donji Milanovac od 1992. godine imagrani~ni prelaz i opremljeno me|una-rodno putni~ko pristani{te, jedno odretkih u donjem toku Dunava od Beo-grada do Prahova. U njemu se posled-njih par godina zaustavlja stotinak ino-stranih kruzera ~iji putnici obilaze zna-menitosti Donjeg Milanovca i okoline,predstavljaju}i zna~ajan udeo u turi-sti~koj poseti ove dunavske varo{ice.

- Prvi inostrani kruzeri su u Donji Mi-lanovac pristali 2008. godine i tada je bi-lo 19 pristajanja i oko 3.400 putnika i ~la-nova posade, da bi se godinu, dve kasni-

je ustalila brojka od sedamdesetak pristajanja godi{nje. Vi{e od stotinu kruzerapristalo je 2014. godine i taj trend nastavio se pro{le i ove godine, podse}a zame-nik predsednika op{tine Majdanpek, Sre}ko Nikoli} (na fotografiji), ina~e kape-tan unutra{nje plovidbe.

Prema podacima Agencije za upravljanje lukama, od 10. aprila do 31. de-cembra 2015. zabele`eno je ukupno 905 pristajanja putni~kih plovila u Beogra-du, Novom Sadu, Donjem Milanovcu, Velikom Gradi{tu, Sremskoj Mitrovici i Bez-danu. Srbiju je tokom prethodne godine posetilo oko 60.000 putnika, a ove go-dine se o~ekuje isti broj pristajanja brodova sa blagim porastom broja putnika.

- Nauti~ko - turisti~ka sezona po~ela je 10. aprila uplovljavanjem prvog br-oda „River Princess“ i prema najavi u ovoj godini prista}e 110 inostranih kruze-

ra sa 20.000 turista. Kao i ranijih godina, najve}i broj pristajanja bio je u letnjimmesecima - junu, julu i avgustu i vi{e od polovine najavljenih pristajanja, preko60, bilo je tokom ta tri letnja meseca. Bilo je dana kada je u donjomilanova~kopristani{te u jednom danu uplovilo po dva, ~ak i tri kruzera sa gostima iz ino-stranstva, ka`e Nikoli}.

Ustalilo se da oko 30 odsto kruzera koji pristanu u Donjem Milanovcu ima-ju organizovane obilaske, pri ~emu dve tre}ine njih obilazi arheolo{ki lokalitetLepenski Vir koji je u blizini, a oko 10 odsto turista sa kruzera organizovano uzlicencirane vodi~e obilazi znamenitosti Donjeg Milanovca - ovda{nju crkvu Sve-tog Nikole, Zavi~ajnu galeriju, turisti~ki info centar, Centar za posetioce NP \er-dap, izlo`benu prodaju suvenira doma}e radinosti, ili jednostavno u`ivaju u{etnji gradom i doma}im specijalitetima u lokalnim restoranima.

Udovoljava se i njihovim posebnim `eljama, kao {to je, na primer, pro{legodine organizovan koncert Bra}e Teofilovi} i hora Crkve Svete Trojice iz Ne-gotina u donjomilanova~koj Crkvi Svetog Nikole, navode u op{tinskoj turisti~-koj organizaciji. Do kraja sezone ostalo je ne{to manje od dva meseca, a o~e-kivanja su da }e i ovogodi{nja sezona pristajanja biti uspe{na, kao i prethod-ne. Pro{le godine je primera radi, u Donji Milanovac uplovilo 115 inostranihturisti~kih brodova sa vi{e od 18.500 putnika i ~lanova posade. Me|u putni-cima su bili najbrojniji Amerikanci, koji u~estvuju sa 40 odsto, slede Nemci sa30 i Kana|ani sa 20 procenata, udeo francuskih turista je 10 odsto, a ima i tu-rista iz Italije, Kine, Australije i drugih zemalja. Svi oni do{li su posredstvomvi{e turisti~kih kompanija me|u kojima su Vantage Travel (USA), Global RiverCruises (USA), Uniworld (USA), Tauch (GB), Phoenix Reisen (GER), Scylla To-urs (GER), Quality Tours (USA), L Cruise Europe (FRA) i druge.

Rajkova pe}ina nakonure|enja mo`e da parira Postojnskoj jami

Turisti koji do|u u op{tinu Majdanpek moguna kvalitetan na~in da provedu vreme, obila-scima prirodnih i kulturnih spomenika, a svo-je mesto u ponudi polako, ali sigurno zauzi-ma i Zavi~ajna galerija u Donjem Milanovcuotvorena pro{log leta. Do sada je imala okodve hiljade posetilaca, uglavnom stranih tu-rista sa kruzera koji pristaju u Donjem Mila-novcu. „U planu je da se u Zavi~ajnoj galerijioformi posebna postavka posve}ena KapetanMi{i Anastasijevi}u, na{em znamenitom su-gra|aninu koji je svojim dobro~instvima za-du`io i Donji Milanovac i Srbiju, a da mu se ni-ko do sada nije na pravi na~in odu`io, ka`eIvan Morarevi}. Osim brojnih atrakcija privla~-nih za turiste, op{tina Majdanpek ima jo{ jed-nu prednost“, ka`u u TOOM-u.

Postavka i za kapetan Mi{u

- Danube Fun Fest je osnovan sa idejom darazmrda i probudi Donji Milanovac, ali i isto~-nu Srbiju. @eleli smo da dovedemo {to vi{eljudi i poka`emo {ta sve imamo od prirode ikulturno-istorijskih znamenitosti. Manifesta-cija ovakvog karaktera bi mogla biti najbr`ipokreta~ turizma u ovom kraju. Jedan odglavnih ciljeva bio je anga`ovanje mladih, vo-lonterizam, aktivizam, te je ~itava organizaci-ja i pala na mlade, obja{njava za Danas pred-sednik IM „Ho}u! Mogu“ Petar Jovanovi}, ina-~e idejni tvorac Danube Fun Festa.

Danube Fun Fest

Kroz Donji Milanovac pro|u gotovo svi inostrani turisti

Okolina Majdanpeka idealna za ljubitelje prirode: Beli izvorac

IV p o n e d e l j a k , 1 2 . s e p t e m b a r 2 0 1 6 . | M A J D A N P E K D A N A S

ajdanpek je grad bakra izlata. Oduvek. Jer rudarstvoovde traje, sa kra}im ili du-`im prekidima sedam mile-

nijuma. Lokaliteti Rudna Glava i Praurija,koje arheometalurzi datuju u vreme ra-nog eneolita (V milenijum stare ere) sve-do~e da je Majdanpek drevno rudi{te.Praurija se nalazi u samom krugu dana-{njeg rudnika, dok je Rudna Glava, kojaje bila razvijeni centar najranijeg rudar-stva bakra na centralnom Balkanu, od-nosno u jugoisto~noj Evropi, dvadesetakkilometara jugoisto~no od Majdanpeka.

Praistorijske rudare zamenili su Grcikrajem II milenijuma stare ere eksploati-{u}i zlatonosne reke dana{nje severne Sr-bije, me|u kojima je bio i Pek. Za ispiranje

zlata stari Grci koristili su ov~je runo na ko-me su posle polaganja u korito reke osta-jali grumen~i}i zlata. Prema Herodotu, Gr-ci su ovu ispira~ku tehniku preuzeli odKolhi|ana, a ona se me|u stanovnicimadoline Peka zadr`ala do skora{njih dana.

Ime po kome je Majdanpek dana po-znat pominje se prvi put 1560. godine ujednom turskom dokumentu u oblikuMedani Pek, a u osnovi ovog ojkonimaje re~ med - starosrpski naziv za bakar{to ukazuje da je pre Turaka rudnik bio usrpskim rukama. Rudarsko naselje sepod imenom Medani Pieck pojavljivalona evropskim kartama, i u drugim za-padnim izvorima, sve do prve polovineXVIII veka, nakon ~ega ga potiskuje tur-ski oblik sa osnovom na arapskoj re~i

madän („rudnik, ruda“), u Srbiji odoma-}en u obliku majdan sa istim zna~enjem.Drugi deo imena grada jeste hidronimPek, koji podsti~e, prema istra`ivanjimaMuzeja u Majdanpeku, jo{ iz dorimskih

vremena. Ime ove reke mo`e se osnova-no povezati sa gr~kom re~ju pékos, kojaje nekada ozna~avala ov~je runo. Kakojezi~ki znalci zaklju~i{e, dana{nje imeMajdanpeka je po poreklu istorijska me-{avina starogr~kih, staroslovenskih iarapsko-turskih izraza, sa zna~enjem„rudnik bakra na zlatonosnoj reci“ ...

Od kamenih batova - masivnih ~eki-}a izra|enih od re~nih oblutaka, prona-|enih u praistorijskom rudniku u Rud-noj Glavi i ov~ijeg runa za ispiranje zla-ta, do savremene rudarske mehanizaci-

je i te{kih vozila koja danas krstare povr-{inskim kopom majdanpe~kog Rudnikabakra protekli su milenijumi, a grad injegovi stanovnici delili su sudbinu rud-nika. I dobru i lo{u. Kako to nedavno re-~e predsednik op{tine Majdanpek, De-jan Vagner, Rudnik bakra Majdanpek jestub ove op{tine i ovog grada i Majdan-peku nema `ivota bez rudnika.

A novija istorija Rudnika po~ela je 25.juna 1961. godine kada je iz obnovljenogrudnika, put Bora kamionima krenuo pr-vi koncentrat bakra. Vredni hroni~ari pri-bele`ili su da je za 55 godina rada sa maj-danpe~kih kopova dato vi{e od 390 mili-ona tona rude bakra, 575 hiljada tona po-limetali~ne rude, proizvedeno vi{e oddva miliona tona bakra u koncentratu, uz

odgovaraju}e koli~ine zlata i srebra iuklonjeno 972 miliona tona jalovine, .

- Novo rukovodstvo RTB Bor, sa novim~elnim ljudima i u RBM, prihvatilo se veli-kog i odgovornog posla da revitalizujeovaj potencijalno veoma perspektivan si-stem. Osnova revitalizacije i profitabilnograda RBM zasniva se na projektovanim re-zervama rude u rekonstruisanom Ju`nomreviru od 191.480.583 tone sa srednjim sa-dr`ajem od 0,365 odsto bakra. Pored bez-malo 700 hiljada tona bakra, ta ruda sadr-`i skoro 40 tona zlata i 285 tona srebra.

Perspektiva RBM zasnovana je na punojrevitalizaciji postoje}ih kapaciteta, opti-malizaciji novih ma{ina i ure|aja, ve}oj si-gurnosti flotacijskog jalovi{ta i boljoj za{ti-ti ivotne sredine pre~i{}avanjem ispu{te-nih mineralizovanih voda iz povr{inskihkopova, izjavio je nedavno listu „Kolektiv“direktor Rudnika bakra Majdanpek, Brani-slav Tomi}, dodaju}i da se tako realizuju inajva`niji ciljevi: stabilizacija proizvodnjeu bitno izmenjenim geolo{kim i rudar-skim uslovima, njeno unapre|enje novimtehni~kim i tehnolo{kim re{enjima, sma-njenje tro{kova u svim fazama proizvod-nje i re{avanje ekolo{kih problema, kao ida je te`i{te poslovne politike RTB Bor iRBM-a u odr`avanju kontinuiteta proiz-vodnje putem realizacije.

Za podr{ku poljoprivredi u op{tini Majdanpek predvi|eno 19,5 miliona dinara

UZ VI[E PARA ZA AGRAR DO SMANJENJA NEZAPOSLENOSTI

Konkurs za realizaciju programa mera investicije u fizi~ka sredstvapoljoprivrednih gazdinstava otvoren do 31. oktobra

op{tini Majdanpek poten-cijali u oblasti poljoprivre-de nisu zanemarljivi, te suProgramom mera podr{ke

za sprovo|enje poljoprivredne politike ipolitike ruralnog razvoja op{tine Maj-danpek za 2016. utvr|ene mere podr-{ke koje je samouprava preduzela u ci-lju razvoja poljoprivrede i ruralnog raz-voja i za te namene u op{tinskom bu-d`etu predvi|eno je 19, 5 miliona dina-ra, {est miliona vi{e nego pro{le godine.

Ra~una se da }e ovi vidovi podr{keimati uticaja na smanjenje nezaposle-nosti, pove}anje prihoda i pobolj{anjeop{teg kvaliteta `ivota i da }e vreme-nom sve vi{e poljoprivrednika prepo-znati potencijale u razvoju specifi~nihproizvoda, kao {to su proizvodi sa geo-grafskim poreklom, u visokoproduktiv-noj proizvodnji (vo}arstvo i vinogradar-stvo, proizvodnja povr}a itd.), kao i uproizvodima sa dodatom vredno{}u(proizvodnja sireva, prera|evina od vo-}a i povr}a).

Sredstva agrarnog bud`eta u ovojgodini bi}e kori{}ena za regres za repro-duktivni materijal - ve{ta~ko osemenja-vanje, investicije u fizi~ka sredstva poljo-privrednih gazdinstava, unapre|enjerada postoje}ih i uspostavljanje novihorganizacija poljoprivrednih proizvo|a-

~a i prera|iva~a, investicije za unapre|e-nje i razvoj ruralne infrastrukture i uslu-ge koji su kao mere bili prisutni i pro{legodine, kao i za novu meru: unapre|e-nje ekonomskih aktivnosti na selu krozpodr{ku za pokretanje poslovanja i raz-voj malih poljoprivrednih gazdinstava,saznaje Danas od pomo}nice predsed-nika op{tine Majdanpek Mirjane Caki}Mladenovi}.

- Ove godine uve}ani su iznosi regresaza reproduktivni materijal - ve{ta~ko ose-menjavanje sa pro{logodi{njih 1.600 na2.000 dinara po grlu, a procedura odno-sno uslovi ostali su nepromenjeni. Shod-no pro{logodi{njem iskustvu, o~ekujemoda }e biti podnet ve}i broj zahteva. Do po-~etka septembra podneta su 45 zahtevaza 114 grla stoke, a iznos ispla}enog regre-sa je ne{to ve}i od 166 hiljada dinara, ka-`e Mirjana Caki} Mladenovi}, podse}aju-}i da je pro{le godine bilo predato 213zahteva za 487 grla stoke i da je ispla}eniregres bio skoro 600 hiljada dinara.

Konkurs za realizaciju programa me-ra investicije u fizi~ka sredstva poljopri-vrednih gazdinstava otvoren je do 31.oktobra ili utro{ka planiranih sredstava.Pored nabavke grla stoke, poljoprivred-nici podsticaje mogu ostvariti i za na-bavku nove i polovne opreme za mu`u,skladi{tenje mleka, nove i polovne me-

hanizacije za pripremu sto~ne hrane, se-tvu, sadnju, za{titu bilja, navodnjavanje,`etvu i obradu zemlji{ta. Za ovaj vid po-mo}i do avgusta zahteve je podnelo 14poljoprivrednika. Ina~e ukupna investi-cija po ovim zahtevima je 1.323.553 di-nara, a ispla}ene su subvencije u iznosuod 542.927 dinara. Ovo ve} sada prema-{uje rezultate iz pro{le godine. Tada suza ove namene odobreni podsticaji za10 podnetih zahteva u ukupnom izno-su od 438,5 hiljada dinara, navodi po-mo}nica predsednika op{tine.

Opredeljuju}i vi{e sredstava za podr-{ku poljoprivredi u op{tini Majdanpeksu osmislili i planirali i nove meru koja seodnosi na unapre|enje ekonomskih ak-tivnosti na selu kroz podr{ku za pokre-tanje poslovanja i razvoj malih gazdin-stava. Predvi|eno je da putem finansij-ske podr{ke za nabavku novih za{ti}e-nih ba{ta odnosno opremljenih plaste-nika, repromaterijala (rasad, sadni ma-terijal) za povrtarsku i proizvodnju aro-mati~nog, za~inskog i lekovitog biljaovu meru realizuje Fondacija za lokalniekonomski razvoj. Podnosioci odobre-nih zahteva mogu da ra~unaju na mak-simalni iznos do 500 hiljada dinara, od~ega }e polovinu otpla}ivati u pet polu-godi{njih rata, nakon jednogodi{njeggrejs perioda.

Imaju}i u vidu ~injenicu da trendoviposlednjih godina ukazuju da je osniva-nje, aktivan rad i razvoj organizacija pro-izvo|a~a i prera|iva~a neophodan da biproizvo|a~i bili konkurentni na tr`i{tu iove godine planirana su sredstva za or-ganizacije poljoprivrednih proizvo|a~a.Iznos podsticaja po korisniku je do 90odsto od ukupnog iznosa sredstava, amaksimalno 150 hiljada dinara.

Potrebna dokumentacija mo`e da sepreuzme sa internet prezentacije Op{ti-ne Majdanpek, a poljoprivrednici moguda ra~unaju I na pomo} zaposlenih ukancelarijama Fondacije za lokalni eko-nomski razvoj, u Majdanpeku i DonjemMilanovcu. Kako se ne bi ponovila pro-{la godina kada je tek deo opredeljenihsredstava bio iskori{}en, uslovi su sadaznatno povoljniji, a pogodnost je i to {toumesto samo mesec dana koliko su naraspolaganju imali lane, ove godine jekonkurs otvoren do kraja oktobra, odno-sno, do utro{ka predvi|enih sredstava.

Po konkursu Uprave za poljoprivred-no zemlji{te za sredstva za radove naure|enju (revitalizaciji) poljskih putevaodobreno je 4,6 miliona dinara tako daje ukupan fond za ovu meru, ra~unaju}ii op{tinska sredstva 10 miliona dinara.Ova }e sredstva biti kori{}ena za una-pre|enje i razvoj ruralne infrastruktureodnosno za sanaciju, revitalizaciju i re-habilitaciju lokalnih i nekategorisanihputeva I kako ka`u nadle`ni u lokalnojsamoupravi, u toku je postupak javnenabavke za izbor izvo|a~a radova, aprema o~ekivanjima u ovom mesecutreba da krenu i radovi.

Rudnik bakra je stub op{tine i u Majdanpeku nema `ivota bez njega

Sedam milenijuma u znaku bakra i zlata

Za 55 godina radaiskopano vi{e od390 miliona tonarude bakra i proizvedeno vi{eod dva miliona tona bakra u koncentratu

M

U

- Do kraja ove godine Op{tina odnosnoFLER, ostvaruje saradnju sa Agencijom zaekonomski razvoj i preduzetni{tvo P~inj-skog okruga (VEEDA) iz Vranja koja spro-vodi program „Razvoj privatnog sektora uSrbiji“ finansiran sredstvima [vajcarskekancelarije za razvoj i saradnju (SDC). Pro-gram pokriva sektor drvne industrije i hor-tikulturu, povr}e, vo}e, lekovito i za~inskobilje u okviru 14 regiona i 90 op{tina Srbi-je. Zapo~eta je realizacija Faze II Programakoja }e trajati ~etiri godine, do 31. 08.2018.. Program sufinansira aktivnosti u iz-nosu do 50 procenata od ukupne vredno-sti. Na ovaj na~in bi fond sredstava za rea-lizaciju u narednim godinama bio uve}an,poja{njava Caki} Mladenovi}.

Saradnjom do izda{nijeg fonda

Uredili i pisali: Branislav Bo`i} i Jelena Bujdi} Kre~kovi}. Fotografije: Turisti~ka organizacija Op{tine Majdanpek

Sto~arstvo i dalje prioritet

Sa zavr{etkom probne proizvodnje 1962. usledile su godine neprekidnog tehnolo{kog razvo-ja i podizanja tr`i{ne konkurentnosti. Od 1970. do 1992. godi{nja proizvodnja bila je iznad 50hiljada tona bakra u koncentratu, 1977. proizvedene su ~ak 74.953 tone, uz odgovaraju}e ko-li~ine plemenitih metala. Takvi rezultati omogu}ili su da se u Majdanpeku, izgrade fabrike, ho-teli, moderne {kole, komforni stanovi, bolnica, sportski objekti, a Majdanpe~ani su izme|u1974. i 1990. godine prednja~ili standardom i visokim platama. U poslednjoj deceniji 20. vekaopada visok nivo otkopa rude i sa 6,5 miliona tona u 1996. godini, na samo 544.200 tona 2001.godine, a uvo|enje ekonomskih sankcija zemlji uslovilo je pad proizvodnje. Napretka do 2008.nije bilo, a zbog te{ke situacije pominjalo se ~ak i zatvaranje.

Neprekidni razvoj RBM od 1962. do 1992. godine