УПРАВЉАЊЕ ПРОЈЕКТИМА,skripta profesora

НЕДЕЉКО МАГДАЛИНОВИЋМАРИЈА МАГДАЛИНОВИЋ-КАЛИНОВИЋ

УПРАВЉАЊЕ ИНВЕСТИЦИОНИМ ПРОЈЕКТИМА

Зајечар, 2009.

Увод 1

1. УВОД

Инвестиције су један од основних предуслова за успешно посло-вање и развој предузећа. Инвестицијама се дефинише пословна, развојна и тржишна стратегија предузећа.

Инвестиционе могућности предузећа зависе од сопствене акумула-ције и понуде инвестиционог капитала на тржишту. Промена услова привређивања су главни генератор потреба за инвестирањем. У ширем и ближем окружењу, као и у самом предузећу мењају се природни, техни-чко-технолошки, тржишни, урбанистички, еколошки, друштвени, прав-ни, економски и организациони услови привређивања, који намећу потр-ебу сталног инвестирања ради даљег успешног пословања.

Термин инвестиције води порекло од латинске речи "investitio" која изворно значи улагање капитала у уносан посао или уносно предузеће.

Постоје различите дефиниције инвестиција. Суштински, све се сво-де на следеће: Инвестиција је одрицање од дела садашње потрошње за рад веће користи у будућности. Временски период између улагања у садашњости и очекиваних ефеката у будућности је по правилу дуг. Због тога је свака инвестиција изложена неизвесностима- ризицима. Ризици су већи што је овај временски период дужи.

Инвестицијама се сматрају улагања капитала у:

- објекте, опрему, инсталације, постројења и уређаје;- замене застарелих и дотрајалих капацитета;- обезбеђење трајних обртних средстава;- хартије од вредности (портфолио инвестиције);- нове конструкције и прототипове и уопште у побољшања постоје-

ћих и развој нових производа;- нова техничко технолошка решења и побољшање технолошког пр-

оцеса;- побољшање организације и увођење нових организационих реше-

ња;

2 Увод

- обуку и усавршавање кадрова;- набавку патената, лиценци и других права;- научна и развојна истраживања;- развој трговачке мреже, сервисе и рекламу;- основно стадо, и- дугогодишње засаде и шуме.

Инвестиција има свој обим, структуру (састав капитала), динами-ку (време реализације) и очекиване резултате. Свака инвестиција има препознатљиве елементе: ко инвестира, програм у који се инвестира (инвестициони пројекaт), обим и облик капитала који се инвестира, вре-ме у којем се инвестициони пројект реализује и очекиване резултате ин-вестиције (производ, услуга, добит, ....).

Инвестиције се могу посматрати и изучавати са макроекономског и микроекономског становишта. Овде ће доминирати микроекономски окв-ир изучавања, усмерен на управљање инвестиционим пројектима у пре-дузећима и њиховој улози у развоју предузећа.

1.1 ВРСТЕ ИНВЕСТИЦИЈА

Према областима делатности на макроекономском плану, разликују се привредне и непривредне инвестиције. Привредне инвестиције се улажу у производњу нових добара. У структури привредних инвестиција разликују се инвестиције у просту и проширену репродукцију. Инвести-цијама у просту репродукцију одржава се достигнути степен развоја и оне углавном обухватају инвестиције у замену дотрајалих основних сред-става. Инвестицијама у проширену репродукцију стварају се нови капацитети, чиме се повећава материјална основа производних снага. Непривредне инвестиције се усмеравају у развој јавних делатности ( школство, здравство, култура ....).

У развоју друштвене заједнице стално се повећава потрошња и про-изводња добара. Подмиривање повећане потрошње је једино могуће из повећане производње тих добара, а она изискујe инвестиције у репро-дукцију тих добара - средства за рад, предмете рада и радну снагу.

По природи објекта инвестирања, разликују се инвестиције у осно-вна средства и трајна обртна средства. Инвестиције у основна средства могу бити у облику средстава рада, у облику права и у новчаном облику. Инвестиције у трајна обртна средства углавном чине улагања у репро-

Увод 3

дукционе русурсе или трговачке робе, финансирање производње, проме-та производа и услуга.

По структури, разликују се материјалне и нематеријалне инвести-ције. Материјалне инвестиције чине улагања у природне ресурсе, сред-ства за рад, предмете рада и у ванпословна средства. Нематеријалне инвестиције чине улагања у развојна истраживања, оснивачке намене и материјална права.

Према функцији инвестиционих објеката у процесу репродукције, разликују се непосредне (директне) и посредне (индиректне) инвести-ције. Непосредне инвестиције су део инвестиција уложен у техничко-технолошку структуру инвестиционог објекта и непосредно служе про-цесу производње. Посредне инвестиције су улагања у уређење индуст-ријског дворишта инвестиционог објекта (колосеци, складишта, одлага-лишта, ватрогасни објекти ...), улагања у изградњу прикључака на јавне комуникације, енергетске и водоводне мреже и друге инфраструктурне објекте, улагања у осигурање сировина репроматеријала, енергената и резервних делова, улагања у побољшање услова транспорта производа до купца или у властите продајне капацитете, као и улагања у пратеће објек-те за образовање, културу и здравствену заштиту.

1.2 УЛОГА ИНВЕСТИЦИЈА У ДРУШТВЕНО - ЕКОНОМСКОМ РАЗВОЈУ

Резултат друштвене репродукције је обнављање друштвених односа и стварање друштвеног бруто производа. У стварању друштвеног бруто производа учествују сви чиниоци процеса репродукције: средства за рад, рад, предмети рада и информације.

Друштвени бруто производ представља укупну количину произве-дених добара и услуга у одређеном временском периоду (година дана), исказани у новчаном облику. Када се од друштвено бруто производа одузму утрошци предмета за рад исказани кроз категорију репродук-циони материјали и производне услуге добија се друштвени производ. Када се од друштвеног производа одузму утрошци средстава за рад исказани кроз категорију амортизације, добија се национални доходак. Из националног дохотка се намирује утрошак рада кроз категорију личне, опште и заједничке потрошње, а преостали део чини друштвену акумулацију. Према томе, друштвена акумулација представља онај део националног дохотка (новостворене вредности) који је уштеђен и може да се користи за друштвено-економски развој. Инвестиције су, дакле, део друштвене акумулације који се улаже у развој.

4 Увод

Допринос инвестиција привредном развоју земље мери се капитал-ним коефицијентом (KK) дат односом:

KK = IU/∆DPгде је: IU - укупне инвестиције у основна средства у току године ∆DP- прираст друштвеног производаКапитални коефицијент показује колико је јединица инвестиција у

основна средства потребно уложити да би се друштвени производ пове-ћао за јединицу.

Интензитет развоја земље дефинише се стопом инвестирања (SI) која представља однос између укупних инвестиција у основна средства (IU) и друштвеног производа (DP), изражен у процентима:

SI=(IU/DP) x 100, (%)

Привредни раст мери се стопом привредног раста (Spr) која се дефинише:

Spr = (∆DP/ DP) 100, (%)

1.3 УЛОГА ИНВЕСТИЦИЈА У РАЗВОЈУ ПРЕДУЗЕЋА

Остваривање развојних циљева предузећа је једино могуће преко инвестиција. У инвестиције, предузеће улаже сопствена или позајмљена средства. С тога је развој предузећа, у највећој мери, завистан од правил-ног избора и реализације инвестиција. Зато су развојна и инвестициона политика у предузећу тесно повезане и међусобно зависне.

Постоји више дефиниција развоја предузећа и пословних система. Међутим, све се оне у суштини своде на следеће: развој је процес тран-сформације предузећа из постојећег у ново стање више квалитативне и квантитативне ефикасности. То ново стање је заправо прилагођавање захтевима окружења (тржишта, пре свега) које се огледа кроз промене на подручју производа, производног програма, технике и технологије, орга-низације рада и кадрова, који доприносе новом побољшаном квалитету економских резултата пословања.

У пракси се често не прави довољно јасна разлика између раста и развоја предузећа и своде на исто и изражавају повећањем вредности остварене производње. У суштини, на овај начин се приказује раст, иска-зан квантитативним мерилом. Дакле, повећање капацитета доградњом нових, без квалитативних побољшања технологије, асортимана и квали-

Увод 5

тета производа, као и укупног унапређења процеса рада, не може се сматрати развојем, већ само растом. Развој је комплекснији процес од раста, и он обухвата, поред одговарајућег повећања вредности производ-ње и побољшање техничко-технолошког процеса, организације и метода рада, развој нових производа, побољшање квалитета производа, услова рада и сл. Дакле, раст је само један од саставних елемената развоја, који исказује квантитативно повећање обима пословања, док развој, поред тога, исказује и квалитативно побољшање и иновирање производње и пословања.уопште.

Иновације и квалитативна побољшања у пословању предузећа које захтева развој могуће су једино ако се прати развој науке и технологије и та достигнућа примењују у властитој пракси. Једино се на тај начин обе-збеђује квалитетан развој и будућа егзистенција на тржишту.

Током развоја, предузеће пролази кроз неколико фаза које се одли-кују различитом ефикасношћу [E=f(t)] у односу на остала предузећа у ис-тој грани (сл.1.1). Анализа развојне криве ефикасности је значајна за уочавање критичних тренутака у развоју предузећа, на које треба посе-бно обратити пажњу. Током времена ефикасност предузећа (изражена неким економским параметром) расте, те у времену t1 достиже мини-малну, у времену t2 средњу и у времену t3 максималну ефикасност у одговарајућој грани. У периоду од t3 до t4 предузеће осварује максималну ефикасност. У периоду од t2 до t5 предузеће остварује натпросечну ефи-касност. У тренутку t4 ефикасност је почела да пада. Иако је до t5 изнад просечне, ипак је то тренутак када се морају анализирати узроци пада и размишљати о будућем развоју.

У периодима опадања ефикасности предузеће већ мора имати дефи-нисан развојни пут на нивоу претходне студије оправданости и студије оправданости

Стратегија развоја предузећа је скуп правила одлучивања и водич процеса развоја предузећа. Саставне елементе стратегије развоја преду-зећа, пре свега, чине:

- критеријуми којима се оцењује садашње и будуће пословање пре-дузећа. Квалитативне назнаке ових критеријума опредељују задатке, а жељене квантитативне назнаке опредељују циљеве развоја.

6 Увод

Сл. 1.1 Ефикасност предузећа са временом

- производно тржишни или пословни елементи стратегије развоја, који се односе на: коју технологију и који производ ће предузеће разви-јати, коме ће продавати тај производ, како ће остварити предност у одно-су на конкуренцију и сл.

- административни елементи стратегије развоја који, пре свега, дефинишу правила и процесе унутар предузећа које је неопходно успо-ставити ради реализације пословне стратегије.

- оперативне елементе стратегије који чине скуп правила за управ-љање свакодневним пословањем предузећа.

Пословна стратегија развоја предузећа даје опште оквире и правце развоја. Она усмерава истраживања ради генерисања стратешких проје-ката, уз помоћ којих се потенцијално може остварити стратегија развоја.

1.4 РАЗВОЈНА И ИНВЕСТИЦИОНА ПОЛИТИКА

Рзвојна политика дефинише циљеве развоја и начине и мере за њих-ово остваривање. За разлику од развојне политике која је општа и начел-на, план развоја је конкретнији и прецизнији, поготову у делу који се односи на реализацију развоја. Дефинисана развојна политика за одре-ђени временски период се обично не мења, осим када то условљавају крупније промене настале у окружењу. Међутим, промене плана развоја су чешће, а узроковане су променама у окружењу које су значајне за реа-лизацију развоја.

Саставни део развојне политике је инвестициона политика. Инве-стициона политика је политика улагања капитала у реализацију развоја.

E

tt1 t2 t3 t4 t5 t6

Emax

Esr

Emin

Увод 7

Она дефинише приоритете и критеријуме за рангирање и селекцију инве-стиционих поројеката. Инвестиционом политиком се одређују конкретни инвестициони пројекти чијом се реализацијом остварују циљеви развоја. Дакле, инвестиције су основна претпоставка развоја и по дефиницији претпостављају позитиван будући исход, односно предпостављају оства-ривање развоја предузећа. У супротном, инвестиције немају смисла јер могу довести предузеће у губитак. Будући да се свака инвестиција одвија у условима неизвесности (мањег или већег ризика), на доносиоцу инве-стиционе одлуке је велика одговорност за доношење ваљане одлуке. Зато проблеми рационалног инвестирања и планирања и реализације инвести-ционих пројеката спадају у ред кључних проблема развоја сваког преду-зећа.

1.5 ПРОЦЕС ИНВЕСТИРАЊА

Од идеје до изградње привредног инвестиционог објекта пролази се кроз следеће фазе:

- претходни радови;- претходна студија оправданости;- студија оправданости;- доношење инвестиционе одлуке;- израда техничке документације за изградњу објекта;- изградња ивестиционог објекта;- израда пројекта изведеног објекта;- пуштање у рад и пробна производња.

Сликовито су ове фазе приказане на сл.1.2. Период инвестирања - улагања капитала започиње са претходним радовима, а завршава оконча-њем пробне производње новоизграђеног објекта. Припремним радовима, који обухватају сопствени истраживачко-развојни рад и истраживање туђих знања, се дефинишу развојне идеје и врши претходна селекција у складу са развојном политиком. Претходном студијом оправданости врши се даља селекција и сужава број идеја. Студијом оправданости вр-ши се коначан избор инвестиционе идеје - инвестиционог пројекта и до-носи инвестициона одлука.

Јасно је да инвестирање представља сложен динамички процес кој-им треба смишљено управљати да би се остварио планирани циљ развоја. Управљање процесом инвестирања обавља се уз помоћ различитих упра-вљачких метода: мрежно планирање, методе математичког моделирања и оптимизације и др. Избор између више инвестиционих алтернатива је

8 Увод

посебно важан сегмент управљања инвестицијама, за шта се користе раз-личити квантитативни критеријуми и методе.

Сл.1.2 Фазе у реализацији инвестиционог пројектa

истраживачко-

развојни радистраживање туђих знања

дефинисање и селекција идеја

претходна студија оправданости

претходна одлука НЕ - крај

истраживање и анализе

ДА

НЕ - крај

ДА

уговарање технологије и опреме

затварање финансијске конструкције

израда техничке документације за изградњу објекта

изградња грађевинских објеката и монтажа опреме и инсталација

обука кадрова

пуштање у рад и пробна производња

студија оправданости

доношење инвестиционе одлуке

Инвестициони пројекти 9

2. ИНВЕСТИЦИОНИ ПРОЈЕКТИ

Инвестициони пројекти су елаборати у којима се врши разрада кон-цепције изградње и дефинишу инвестициона улагања и резултати тих улагања у одређене инвестиционе објекте. Садржаји ових елабората су мање - више исти у свим фазама инвестирања, али је степен разраде и детаљизације различит. Најнижи је у претходној студији оправданости, а највиши у главном пројекту.

У инвестиционом пројекту се дефинишу техничко-технолошка, гра-ђевинско-архитектонска, еколошка, економска и правна решења изгра-дње и коришћења инвестиционог објекта. Садржај пројектних решења зависи од врсте, величине и намене инвестиционог објекта и захтева сре-дине у којој се изводи и користи.

Различити су садржаји инвестиционих пројеката за изградњу нових инвестиционих објеката и пројеката реконструкције, доградње, адапта-ције, проширења и модернизације постојећих инвестиционих објеката. Бројне су специфичности пројектне документације у инвестиционим про-јектима индустријских, рударских, пољопривредних, водопривредних, шумарских, саобраћајних, трговинских, угоститељских, занатских и дру-гих привредних инвестиционих пројеката.

2.1. ПРЕТХОДНИ РАДОВИ Добре инвестиционе идеје су резултат организованог развојног рада

у предузећу. Оне могу доћи од радника, стручних служби, производних, финансијских, комерцијалних, развојних и других служби у предузећу, добављача, купаца, пројектних и консултантских организација. Иденти-фикација и селекција инвестиционих идеја је прва фаза успешног инве-стирања у предузећу.

За изградњу производних инвестиционих објеката и објеката прим-арне комуналне и саобраћајне инфраструктуре у насељеним местима, обављају се претходни радови на основу чијих се резултата дефинишу могући инвестициони пројекти - идеје, врши њихово рангирање и избор

10 Инвестициони пројекти

и израђује техничка и друга документација за реализацију изабраног инв-естиционог пројекта.

У зависности од врсте, обима и сложености претходних радова,

инвеститор утврђује програм претходних радова, који садржи нарочито:

- врсту и обим претходних радова;- образложење критеријума по којима је извршен избор претходних

радова;- приказ евентуалне функционалне, технолошке и временске међу-

зависности појединих радова;- прибављање података којима се анализирају и разрађују технички,

економски, технолошки, енергетски, урбанистички, геолошки, геотехни-чки, сеизмички, геодетски, метеоролошки, хидролошки, водопривредни и саобраћајни услови, услови заштите од пожара, заштите животне средине и други услови од утицаја на изградњу и коришћење одређеног објекта;

- пројектне задатке за сваки од предвиђених претходних радова са проценом њихове вредности и могућих рокова извршења;

- посебне напомене за поједине врсте претходних радова за које се претпоставља да ће бити извршени у више фаза, и

- друге податке од значаја за успешно извршење претходних радова.

На основу оправданости резултата претходних радова израђује се претходна студија оправданости која садржи и генерални пројекат и сту-дија оправданости, која садржи и идејни пројекат.

2.2. ПРЕТХОДНА СТУДИЈА ОПРАВДАНОСТИ И СТУДИЈА ОПРАВДАНОСТИ

Успешно инвестирање у предузећу захтева систематско и квалитет-но обављање многих претходних припремних радњи, од трагања за инве-стиционим идејама, преко селекције и избора до извођења инвестицио-них пројеката.

На основу резултата претходних инвестиционих активности, анали-за и експертиза раде се потребне синтетичке прединвестиционе студије оправданости инвестирања у одређене инвестиционе објекте. У савреме-ним условима инвестирања у оквиру прединвестиционих студија, анали-за и експертиза посебан значај се даје студијама оправданости (The Feasi-bility Study), које се кратко зову студије оправданости.


Израда студија оправданости поверава се компетентним стручним тимовима. Базира се на савременим методама оптимизације инвестирања и примени рачунарске технике. Резултати истраживања у студијама опра-вданости треба да на уверљив и документован начин покажу да ли је инвестициони пројекат прихватљив за инвестирање или не.

За квалитетне студије изводљивости, поред добрих техничко-техно-лошких, локацијских, урбанистичких, правних, инвестиционих, тржиш-них и других подлога, веома је важно да обрађивачи, ревиденти и инвес-титори студија изводљивости имају ажурне информације о искуствима других предузећа у пројектовању, грађењу и коришћењу истих или слич-них инвестиционих објеката.

Студије оправданости су поуздана основа инвеститору за доношење ваљаних инвестиционих одлука, али исто тако и банкама и другим пове-риоцима инвестиционог капитала за одлучивање о усмеравању капитала у дате пројекте, произвођачима инвестиционе опреме и материјала и извођачима инвестиционих радова да сагледају свој интерес укључивања у реализацију дотичног инвестиционог пројекта, добављачима сировина и репродукционих материјала и купцима производа инвестиционог објек-та да сагледају своје послове и пословне ефекте које доноси реализација датог пројекта, а државним органима да одлучују о давању дозвола и саг-ласности за локацију, грађење и коришћење инвестиционог објекта.

Претходном студијом оправданости утврђује се нарочито просто-рна, еколошка, друштвена, финансијска, тржишна и економска оправда-ност инвестиције за варијантна решења дефинисана генералним пројек-том, на основу којих се може донети плански документ, као и одлука о оправданости улагања у претходне радове за идејни пројекат и израду студије оправданости и идејног пројекта.

Студијом оправданости одређује се нарочито просторна, еколошка, друштвена, финансијска, тржишна и економска оправданост инвестиције за изабрано решење, разрађено идејним пројектом, на основу којег се доноси одлука о оправданости улагања и покретању поступка за израду главног пројекта.

Сходно Закону о планирању и изградњи, претходна студија оправ-даности и студија оправданости израђују се за:


а) нуклеарне објекте и друге објекте који служе за производњу енергије, нуклеарног горива, радиоизотопа, озрачивања, ускладиштење радиоактивних отпадних материја за научно истраживачке сврхе; објекте базне и прерађивачке хемијске индустрије, црне и обојене металургије, објекте за прераду коже и крзна, објекте за прераду каучука, објекте за производњу целулозе и папира и објекте за прераду неметалних мине-рала; објекте у границама националног парка, културних добара од наци-оналног и међународног значаја и објекте у њиховој заштићеној околини и других заштићених добара од националног и међународног значаја, у складу са законом; постројења и уређаја за уклањање отпада спаљи-вањем и хемијским поступцима; објекте за производњу, складиштење и уништавање опасних материја и складиштење и уништавање штетних материја и отпада који има својство опасних материја; аеродроме за јавни ваздушни саобраћај; и механизована теретна и јавна путничка приста-ништа.

б) објекте за производњу и прераду нафте и гаса, међународне и магистралне гасоводе и нафтоводе за транспорт, гасоводе називног радног натпритиска преко 16 бар ако прелазе преко територије најмање две општине, складишта нафте, гаса и нафтних деривата капацитета преко 500 тона и магистралних и регионалних топловода, далековода; међурегионалне и регионалне објекте водоснабдевања и канализације, градске системе за водоснабдевање и каналисање отпадних вода, као и постројења за пречишћавање вода; магистралне и регионалне путеве, путне објекте и саобраћајне прикључке на магистралне и регионалне путеве; јавне железничке инфраструктуре и прикључке; регулационе радове на пловним путевима и пловне канале и бродске преводнице које нису у саставу хидроенергетског система.

в) хидроелектране снаге 10 и више MVА, термоелектране снаге 10 и више MVА и далеководе и трафостанице напона 110 и више kV; и телекомуникационе објекте у системима веза који су међународног и магистралног значаја и телекомуникационе објекте који се граде на тери-торији две или више општина, закључно са главним капацитетима;

г) високе бране и акумулације испуњене водом, јаловином или пепелом за које је прописано техничко осматрање; и регулационе радове за заштиту од великих вода градских подручја и руралних површина ве-ћих од 300 ha.


Инвеститор обезбеђује пројектне задатке за израду претходне сту-дије оправданости и студије оправданости. Задаци за израду садрже нар-очито: циљ израде студије, правни основ за израду студије, докумен-тациону основу за израду студије, методолошки оквир израде, захтеване анализе, начин презентације студије, поступак провере резултата, рокове и друге услове израде.

Претходна студија оправданости и студија оправданости израђена по прописима других земаља, односно по методологији иностраних фин-ансијских организација (кредитора, банака и сл.) или која је одобрена од иностраних финансијских институција може се доставити ревизионој комисији на стручну контролу и у оригиналном облику.

За објекте за које се планира изградња, односно коришћење у етапа-ма, претходна студија оправданости мора да садржи елементе за све ета-пе које су планиране, а студија оправданости може се израђивати и за поједине етапе.

Претходна студија оправданости за објекте из тачке в) израђује се на нивоу целе мреже, а студија оправданости се израђује за целу мрежу или за поједине подфункционалне делове мреже, или за групе објеката на одређеној територији које представљају технолошку и организациону целину.

2.3. ПРЕТХОДНА СТУДИЈА ОПРАВДАНОСТИ

Основу за израду претходне студије оправданости чине нарочито: Стратегија просторног развоја Републике Србије, шеме просторног раз-воја и др., претходни радови и варијантна решења из генералног пројек-та, који је саставни део ове студије.

Претходна студија оправданости садржи нарочито:

1. увод- циљеви инвестирања (друштвени, економски, и др);- основни подаци о инвеститору; - задатак за израду студије;- плански период и информациона основа;

2. Анализу постојећег стања- просторна локација (објекта, коридора, мреже);- функција (објекта, коридора, мреже) и степен искоришћења;


- значај (објекта, коридора, мреже) у систему.

3.Тржишни аспект - анализа и пројекција- за објекте из тачке а):- основне карактеристике производа или услуга;- анализа тражње;- анализа понуде;- процена могуће продаје.- за објекте из тачке г):- гравитационо подручје;- основне карактеристике производа или услуга;- основни индикатори друштвено-економског развоја;- анализа тражње;- анализа понуде;- прогнозирани обим протока роба и услуга, и - процена могуће продаје.

4. Приказ технолошко-техничких решења у генералном пројекту- приказ израде генералног пројекта;- приказ основних елемената генералног пројекта;- приказ техничко-технолошких решења из генералног пројекта

(архитектонско, грађевинско, саобраћајно, технолошко, машинско, елек-тро и др.);

- графички приказ варијантних решења;- планирани век објекта;- структура и динамика потребних улагања.

5. Анализу набавног тржишта- спецификација и опис потребних инпута;- анализа и процена могућности набавке потребних инпута (домаћи,

страни) - за материјал и опрему; за сировине за изградњу и производњу;- прогноза набавних цена.

6. Просторни аспект- за објекте из тачке а):- анализа локације;- оцена и избор локације.- за објекте из тачке б) и в):- усаглашеност усвојене варијанте са просторним и урбанистичким

плановима;- просторне последице заузимања површина и раздвајања целина;


- утицаји на просторни развој подручја;- претходна оцена просторне подобности.- за објекте из тачке г):- усаглашеност усвојене варијанте са просторним и урбанистичким

плановима;- просторне последице заузимања површина и раздвајања целина;- утицаји на просторни развој подручја;- претходна оцена просторне подобности;- расељавање;- запосленост;- безбедност.

7. Претходну анализу утицаја на животну средину- за објекте из тачке а):- анализа могућих утицаја на животну средину;- предлог мера заштите животне средине.- за објекте из тачке а), б) и в):- однос према природним и културно-историјским добрима;- утицаји на климу;- утицаји на површинске и подземне воде;- бука и аерозагађења;- утицаји на флору и фауну;- утицаји на тло;- претходне оцене еколошке подобности.

8. Финансијску анализу и оцену- прорачун потребних улагања;- извори финансирања и обавезе према изворима;- обрачун прихода и трошкова;- биланс успеха;- претходна финансијска оцена рентабилности пројекта.

9. Друштвено-економску анализу и оцену- економски трошкови и користи по варијантама у периоду

експлоатације;- примењени метод економског вредновања;- директни и индиректни (екстерни) друштвено-економски ефекти;- предлог оптималне варијанте;- етапе и фазе реализације објекта и оптимална година отварања;- претходна друштвено-економска оцена рентабилности пројекта.


10. Анализу осетљивости и ризика инвестирања- осетљивост на промене полазних параметара;- извори и размере ризика.

11. Претходну анализу извора финансирања и финансијских обавеза- сопствена средства инвеститора;- домаћи извори;- инострани и међународни извори;- гаранције и обавезе;- претходна оцена извора финансирања.

12. Претходну анализу организационих и кадровских могућности- организација;- кадровски потенцијал;- претходна оцена организационе и кадровске подобности.

13. Закључак о претходној студији оправданости- закључна разматрања;- резиме студије.

2.4. СТУДИЈА ОПРАВДАНОСТИ

Основу за израду студије оправданости чине нарочито: претходни радови и претходна студија оправданости са генералним пројектом. Сту-дија оправданости садржи и идејни пројекат. Студија оправданости садр-жи нарочито:

1. Податке о наручиоцу и ауторима студије

2. Увод- циљ израде студије;- задатак за израду студије;- основна документација коришћена за израду студије;- метолошки приступ (образложење примењеног лиценцног

софтверског алата);- кратак приказ резултата претходне студије оправданости.

3. Циљеве и сврху инвестирања- друштвени циљеви;- економски циљеви;- остали циљеви;- сврха инвестирања.


4. Опис објекта- локација објекта;- значај у систему или мрежи;- функција објекта;- расположива техничка документација;- расположива планска документација;- графички приказ објекта (ситуација, профили, основне диспозиције

и пресеци као изводи из идејног пројекта);- планирани век трајања објекта;- време изградње објекта;- етапе изградње објекта.

5. Анализу развојних могућности инвеститора- назив и седиште инвеститора;- предмет пословања;- приказ развоја и оцена садашње организације инвеститора;- приказ технолошког и економског развоја и оцена садашњег

стања;- анализа структуре запослених;- биланси пословања и оцена финансијске подобности (развојни

програм, технологија, организација, кадрови).

6. Методолошке основе израде студије- закони и правилници;- координација са техничком документацијом;- координација са планском документацијом;- информациони систем и извори података;- поступак дефинисања показатеља;- поступак и метод вредновања.

7. Техничко-технолошко решење у идејном пројекту- процес израде идејног пројекта;- основе за израду идејног пројекта;- метод и критеријуми функционалног вредновања;- графички приказ објекта (ситуација, профили, пресеци,

технолошке шеме и др.);- анализа могућности извођења пројекта;- етапе и фазе изградње објекта;- динамички план изградње објекта;


- динамика улагања финансијских средстава, укупно и по структури/намени;

- организација и систем за управљање пројектом;- ревизије и одлуке током израде идејног пројекта.

8. Тржишне аспекте- међународно тржиште;- домаће тржиште;- оцена тржишне ефикасности.

9. Просторне аспекте- усаглашеност усвојене варијанте са просторним и урбанистичким

плановима;- последице експропријације и расељавања;- последице раздвајања целина;- утицаји на просторни и урбанистички развој непосредног подручја

објекта;- оцена просторне подобности.

10. Еколошке аспекте- утицаји на животну средину (микроклима, вода, ваздух, бука, тло);- ефекти техничких мера заштите животне средине;- визуелна загађења;- безбедност;- оцена еколошке подобности.

11. Економске трошкове- трошкови изградње објеката;- трошкови набавке и уградње опреме;- трошкови експлоатације, одржавања и управљања;- пратећи и додатни трошкови;- анализа цена и провера тачности;- динамика трошкова;- трошкови у домаћој и страној валути.

12. Добити - користи- приходи; - директне добити - користи;- индиректне добити - користи;- анализа цена за прорачун добити и провера тачности;- динамика прихода, директних и индиректних добити;


- приходи и добити у домаћој и страној валути.

13. Финансијску ефикасност са оценом рентабилности - обрачун и динамика прихода;- обрачун и динамика расхода;- финансијски ток пројекта;- рентабилност пројекта;- ликвидност пројекта;- оцена финансијске ефикасности.

14. Друштвено-економску ефикасност- обрачун и динамика директних економских ефеката (трошкова и

користи);- обрачун и динамика допунских економских ефеката;- економски ток пројекта;- размере и динамика друштвених ефеката;- друштвени ток пројекта;- друштвено-економска оцена рентабилности и ефикасности.

15. Анализу осетљивости и ризика инвестирања- осетљивост на промене финансијских параметара;- осетљивост на промене економских параметара;- осетљивост на промене полазних елемената за дефинисање цена

(структурна осетљивост);- процена ризика;- закључци анализе осетљивости и ризика;

16. Анализу извора финансирања, финансијских обавеза и динамике- обим и динамика сопствених средстава инвеститора;- обим и динамика домаћих извора са динамиком притицања

средстава;- обим и динамика иностраних и међународних извора;- гаранције по изворима финансирања;- обавезе по изворима финансирања;- оцена извора финансирања.

17. Анализу организационих и кадровских могућности- спољне везе и контакти;- организација;- кадровски потенцијали;- оцена организационе и кадровске подобности.


18. Закључак о оправданости инвестиције- збирна оцена оправданости инвестиције;- образложење оцене;- степен поузданости оцене;- резиме студије оправданости.

Израду претходне студије оправданости и студије оправданости мо-же обављати предузеће, односно друго правно лице које је уписано у одговарајући регистар за обављање делатности пројектовања и инжење-ринга и које испуњава услове у погледу стручног кадра и друге законом утврђене услове за предузећа која израђују техничку документацију за ту врсту објеката.

Ако се у изради претходне студије и студије оправданости користе софтверски алати за прорачун и вредновање, коначни резултати морају да садрже резиме и рекапитулацију разматраних решења као и опис иза-бране технологије за израду студије.

2.5. СТРУЧНА КОНТРОЛА

Генерални пројекат и идејни пројекат, претходна студија оправда-ности и студија оправданости подлежу ревизији (стручној контроли) ревизионе комисије која се образује у складу са Законом. Стручном кон-тролом проверава се концепција инвестиционог објекта нарочито са становишта:

- погодности локације у односу на врсту и намену објекта;- услова грађења објекта у погледу примене мера заштите животне

средине, сеизмолошких, геотехничких, саобраћајних и других услова;- обезбеђења енергетских услова у односу на врсту планираних

енергената;- техничко-технолошких карактеристика објекта;- техничко-технолошких и организационих решења за грађење обје-

кта;- савремености техничких решења и усклађености са развојним про-

грамима у тој области, као и других прописаних услова изградње објекта. О извршеној стручној контроли ревизиона комисија доставља изве-

штај инвеститору са предлогом мера које је инвеститор дужан да приме-њује при изради главног пројекта.


2.6. ИЗРАДА ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ЗА ИЗГРАДЊУ ОБЈЕКТА

Израда техничке документације за изградњу објеката регулише се законом и подзаконским актима. Техничка или пројектна документација за изградњу објеката израђује се као:

- генерални пројекат- идејни пројекат- главни пројекат- извођачки пројекат, и- пројекат изведеног објекта

Генерални и идејни пројекат израђују се за потребе утврђивања кон-цепције објекта и израде претходне студије оправданости и студије опра-вданости.

Главни пројекат израђује се за потребе изградње објекта и прибав-

љања грађевинске дозволе.

Извођачки пројекат израђује се за потребе извођења радова на изгр-адњи објекта, ако главни пројекат не садржи детаље потребне за извође-ње радова.

Пројекат изведеног објекта израђује се за потребе коришћења и одр-

жавања објекта.

Израда техничке документације инвестиционих пројеката започиње дефинисањем пројектног задатка, квалитетним избором обрађивача, обе-збеђењем оптималног рока и квалитета обраде и постављањем квалитет-ног надзора над израдом техничке документације пројекта.

У пројектном задатку дефинише се:- врста пројекта и студија које треба урадити- садржај материје коју треба обрадити- подлоге за обраду техничке документације- захтеви инвеститора о квалитету обраде техничке документације

инвестиционог пројекта (да се пројектна решења раде по техничким и економским стандардима и законским прописима, да су функционална, сигурна, савремена и рационална, да су прилагођена урбанистичким и еколошким стандардима средине и да објекти поседују одређену архи-тектонску и естетску вредност)

- рок израде пројектне документације


- надзор над израдом пројектне документације

Дефинисање пројектног задатка врше искусна стручна лица- струч-ни тим инвеститора или специјализоване пројектне организације коју инвеститор одабере и овласти. Посебно је важно да се у пројектном зада-тку остави потпун простор обрађивачу техничке документације за креа-тивна, сигурна, савремена и рационална пројектна решења.

Техничку документацију за изградњу објеката може да израђује предузеће, односно друго правно лице, односно радња, који су уписани у одговарајући регистар за израду техничке документације.

Техничку документацију за изградњу објеката за које одобрење за изградњу издаје Министарство, односно аутономна покрајина, може да израђује предузеће, односно друго правно лице које је уписано у одгова-рајући регистар за израду техничке документације за ту врсту објеката и које има запослена лица са лиценцом за одговорног пројектанта која има-ју одговарајуће стручне резултате у изради техничке документације за ту врсту и намену објеката. Стручне резултате има лице које је израдило или учествовало у изради, односно у вршењу техничке контроле технич-ке документације по којој су изграђени објекти те врсте и намене. Испу-њеност ових услова утврђује министар надлежан за послове грађевинар-ства, на предлог стручне комисије коју образује.

Техничку документацију потписује одговорни пројектант. Одговор-ни пројектант може бити лице са високом стручном спремом одговара-јуће струке, односно смера и лиценцом за пројектовање.

Лиценцу за одговорног пројектанта може да стекне лице са високом стручном спремом одговарајуће струке, односно смера, положеним стр-учним испитом и најмање три године радног искуства са стручним резултатима на изради техничке документације и са препоруком најмање два одговорна пројектанта или инжењерске коморе. Стручним резулта-тима за пројектанта сматрају се резултати остварени на руковођењу и изради или сарадњи на изради најмање два пројекта.

У изради техничке документације не може учествовати лице које је

запослено у предузећу које је овлашћено да утврди неки од услова на основу кога се израђује техничка документација, као и лице које врши надзор над применом Закона који регулише израду техничке документа-ције.


Избор обрађивача пројектне документације зависи од врсте и вели-чине инвестиционог објекта, понуде пројектних услуга и других специ-фичних околности. Код врло комплексних пројеката може се ангажовати више пројектних организација. Тада се појављују проблеми координације и синхронизације пројектних решења.

На разради пројектних решења ради више људи, често и више пројектних организација. То упућује на потребу синхронизације и коор-динације рада на изради пројектне документације. Синхронизацију и координирану обраду пројектних решења омогућава план тока израде пројектне документације. У изради тог плана успешно се користи мреж-но планирање, гантограм и друге технике уз примену рачунара. Најчешће се користе гантограми који дају прегледну графичку слику садржаја и тока израде пројектне документације (сл.2.1)

ОПИСМЕСЕЦИ

I II III IV V VI

Технолошки пројекат

Машински пројекат

Грађевински пројекат

Електропројекат

Пројекти осталих инсталација

Пројекат заштите животне средине

Економски део пројекта

- планирани ток израде - остварени ток израде

Сл. 2.1 Гантограм израде инвестиционе пројектне документације

Добро сачињен план тока израде пројектне документације, приказан гантограмом, је вишеструко користан и инвеститору и обрађивачу. Он омогућава ефикасан надзор над израдом документације и предузимање мера на отклањању застоја и поремећаја у току израде документације. Инвеститору омогућава сталну контролу, а обрађивачу да синхронизова-но ради на свим пројектним решењима и да при томе оптимално користи расположиве пројектне капацитете. Једноставно, добар план штеди вре-ме, смањује трошкове и чува пословно достојанство.


Уз све претходне радње (добар пројектни задатак, избор доброг обрађивача, добар план тока израде пројектне документације) за обез-беђење добре и на време урађене пројектне документације неопходан је и ефикасан надзор инвеститора. Значај стручног надзора расте са степе-ном сложености инвестиционог пројекта.

Зависно од врсте и обима пројекта, одређује се надзорни орган - стручно лице, стручни тим или специјализована пројектна организација. Надзор прати усклађеност тока и квалитета израде техничке документа-ције са пројектним задатком, уговором и терминским планом.

2.6.1. ГЕНЕРАЛНИ ПРОЈЕКАТ

Генерални пројекти су специфични инвестициони елаборати којима се утврђује општа или генерална концепција изградње и коришћења одређених објеката или скупа повезаних и међузависних објеката. Раде се за велике техничко-технолошки и урбанистички сложене и капитално интензивне инвестиционе објекте, за објекте који се граде у сложеним урбаним условима, за инфраструктурне и вишенаменске објекте са висо-ким интерним и екстерним економским ефектима.

Врло су значајне функције генералних пројеката у: координацији градње и коришћења пруга и путева, експлоатацији лежишта минералних сировина, градњи и коришћењу хидро и термоелектрана, координацији градње и коришћења мрежних пословних система- нафтоводи, гасоводи, водоводи, хидромелиорациони системи, топлификациони системи, елек-троенергетске и телекомуниокационе мреже, повезани инвестициони објекти великих комбината пољопривредне проиводње и прехрамбене индустрије, објеката узгоја шума и прераде дрвета и сл.

Техничком документацијом у генералном пројекту се дефинише:- техничка концепција скупа повезаних објеката- локација инвестиционих објеката- пословна концепција скупа повезаних објеката, - концепција уклапања инвестиционих објеката у њихову репродук-

циону целину.- начин обезбеђења инфраструктуре, и- процена утцаја на животну средину и заштиту природних и непо-

кретних културних добара


Генерални пројекти спадају у ред најкомплекснијих инвестиционих пројеката, са високим степеном осетљивости на грешке. Зато се израда генералних пројеката поверава реномираним пројектним организацијама, које располажу искусним стручњацима са провереним референцама у пројектовању.

Значај генералних пројеката и ризици који их прате захтевају поуз-дану техничку контролу (ревизију) пројектних решења од тима реноми-раних стручних лица и пројектаната.

2.6.2. ИДЕЈНИ ПРОЈЕКАТ

Идејним пројектом се обрађује могућност и оправданост реализа-

ције одабране инвестиционе идеје. У идејним пројектима се врши конци-пирање основних инвестиционих решења за остварење одређене инве-стиционе идеје. Основе за израду идејног пројекта су:

- пројектни задатак, и- подлоге за израду идејног пројекта (техничко-технолошке, архи-

тектонске, локационе, тржишне, еколошке и др.)

У конципирању идејних пројектних решења за остварење одабране инвестиционе идеје, углавном се јавља већи број могућих алтернатива. Што је већи број алтернативних решења, то је већа могућност оптимиза-ције избора најбољег пројектног решења. Кључни критеријуми ранги-рања алтернативних пројектних решења су: техничка, технолошка, урба-на, економска и еколошка подобност.

Основни елементи садржаја идејног пројекта привредног инвести-ционог објекта су:

- идентификација производа инвестиционог објекта са описом кван-титативних, квалитативних и вредносних карактеристика и избором асор-тимана и количине производа;

- идејно решење производног програма, његова приносна вредност и конкурентност на тржишту;

- услови прибављања фактора репродукције производа инвести-ционог објекта;

- идејно решење избора капацитета инвестиционог објекта (мини-мални, максимални и оптимални капацитет);

- техничко-технолошка концепција инвестиционог објекта- идејно решење потреба радне снаге;


- идејно решење избора микролокације инвестиционог објекта, у односу на снабдевање репродукционим материјалима, енергентима и водом, одлагање отпада, уклапање у комуналну инфраструктуру, комуни-кационе и информационе системе и оцену подобности локације за плас-ман производа или услуга инвестиционог објекта;

- спецификација потребне техничке опреме - врста, количина набав-на цена, транспорт, монтажа;

- спецификација сировина и репродукционих материјала - количине, квалитет, транспорт, складиштење, припрема, цене, нормативи утрошака и трошкова сировина и материјала;

- спецификација потребних инвестиција по техничкој структури и динамици аангажовања;

- предрачун резултата и ефеката инвестирања;- време изградње инвестиционог објекта;- програм допунских истраживања и прибављања подлога за разра-

ду главног пројекта инвестиционог објекта, и- синтеза закључака о оправданости реализације инвестиционог

пројекта.

Садржај идејног пројекта је, превасходно, усмерен на разраду кон-цепције остварења инвестиционе идеје и обезбеђивање подлога за доно-шење поуздане инвестиционе одлуке.

Обавезна је техничка контрола (ревизија) идејног пројекта, којом се проверава квалитет стручне обраде пројектних решења.

2.6.3. ГЛАВНИ ПРОЈЕКАТ

Главни пројекат израђује се за потребе изградње објекта у складу са одобрењем за изградњу. Главни пројекти су комплексни инвестициони елаборати којима се врши детаљна разрада прихваћене инвестиционе идеје. У њима се тежиште пажње усмерава на техничка и организациона питања везана за сигурно и рационално остварење инвестиционе идеје.

На основу идејног пројекта и студије оправданости, а поступајући по налогу ревизионе комисије, инвеститор обезбеђује израду пројектног задатка за главни пројекат. Пројектни задатак за израду главног пројекта садржи нарочито захтеве инвеститора који се односе на:

- коришћење претходно усвојене техничке документације;- техничке и технолошке карактеристике објекта;- услове грађења објекта;


- садржај и техничку опремљеност пројекта.

Главни пројекат садржи нарочито:

- податке геотехничких и других потребних истражних радова;- разраду техничко-технолошких карактеристика објекта са

опремом и инсталацијама;- прорачун грађевинских конструкција, стабилности и сигурности

објекта;- податке потребних геодетских радова;- решење темељења објекта;- техничко решење инфраструктуре са начином прикључења и

уређења слободних површина;- услове заштите суседних објеката;- предмер и предрачун.

Садржај главног пројекта обично се групише у посебне целине, које се у зависности од врсте и величине пројекта дају у једном или више елабората:

- опис инвестиционог објекта;- техничко-технолошка и архитектонска решења;- правни део, и - економски део

У главном пројекту материја се обрађује и приказује у комбинацији текста, нумеричких прорачуна и анализа и графичких приказа. Тексту-ални део даје детаљан опис решења и услова у којима се пројекат изводи. Нумерички прорачуни и анализе садрже преглед прорачуна стабилности и сигурности инвестиционог објекта, предмере и предрачуне радова, спе-цификације опреме, билансе материјала и енергената, преглед трошкова градње по врстама радова и деловима објекта који чине заокружене про-јектне целине инвестиционог објекта и друге нумеричке податке. Гра-фички део пројекта садржи преглед релевантних карата, цртежа, графич-ких анализа и скица пројектних решења.

Сви посебни делови у оквиру главног пројекта морају бити међу-собно усклађени - квантитативно, квалитативно, просторно, вредносно и по редоследу остварења и потписани од одговорних лица за пројектна решења.


ОПИС ИНВЕСТИЦИОНОГ ОБЈЕКТА

Опис инвестиционог објекта предстаља синтезу основних пројект-них решења. У њему се резимирају основне карактеристике и подаци о пословном програму, капацитету, локацији, тржишту, технологији, техн-ичкој опремљености, грађевинско-архитектонским и другим техничким решењима. Садржи преглед биланса репродукционих материјала и усл-ова њиховог прибављања, концепцију организације рада и структуре потребне радне снаге и преглед података о подобности друштвених, економских и правних услова изградње и коришћења инвестиционог објекта. Резимирају се основни подаци о обиму, структури и динамици потребних инвестиција, изворима инвестиционог капитала, предрачуну обавеза по изворима инвестиционог капитала и предрачуну резултата инвестирања у дати инвестициони објекат. На крају дају се закључци о изводљивости пројекта и његовој подобности за инвестрање капитала.

ПРОЈЕКАТ ПРИПРЕМНИХ РАДОВА

Пројект припремних радова садржи пројектна решења уређења земљишта на локацији објекта, изградње објеката за смештај, исхрану и здравствену заштиту радника на изградњи објекта, изградње радиони-чког, монтажног и складишног простора, изградње објеката за снабде-вање водом и енергентима и других припремних радова које је потребно обавити пре почетка изградње инвестиционог објекта.

ПРОЈЕКАТ ТЕХНОЛОШКОГ ПРОЦЕСА

Пројекти технолошког процеса су базична пројектна решења инве-стиционог објекта. Садржај пројекта технолошког процеса обухвата:

- технолошки опис одабране технологије инвестиционог објекта - опис репродукционог циклуса по фазама, опис и графички приказ прос-торне диспозиције опреме у којој се одвија технолошки процес и заштита од поремећаја и негативних утицаја на околину;

- Капацитет производње, опис и асортиман производа и паковање производа;

- спецификацију норматива потребних сировина, енергената, техно-лошке, санитарне и питке воде и других репродукционих материјала по јединици производа, са ценама и набавним вредностима;

- пројектна решења за одлагање или коришћење нуспроизвода или отпада;


- пројектна решења интерног транспорта;- попис опасности и мера заштите: експлозивност, запаљивост, ток-

сичност и друге опасности по раднике и околину;- опис бонитета технолошког процеса - савременост, продуктивност

и економичност;- синтезу захтева технолошког процеса за пројектовање техничке

опремљености, грађевинског простора и инсталација;- синтезу технолошких подлога за предрачун потребних инвести-

ција и предрачун резултата остваривања пословног програма, и- графичке приказе технолошког процеса. У прилозима елабората технолошког пројекта дају се потврде о ате-

стима технологије, предуговори о куповини технологије, сагласности о коришћењу одабране технологије на дотичној локацији и други допун-ски прилози.

ПРОЈЕКАТ ТЕХНИЧКОГ ОПРЕМАЊА ОБЈЕКТА

Овим пројектом се дефинишу потребне машине, уређаји, апарати, инсталације, алати и друга потребна средства за рад инвестиционог обј-екта. Ова пројектна решења треба да базирају на оптималном коришћењу достигнућа техничког прогреса и понуде техничке опреме на тржишту.

Дефинисање потребне техничке опреме и оптимизација њеног при-бављања спада у најсуптилније радње у поступку израде пројекта техни-чког опремања инвестиционог објекта. Избор потребне техничке опреме врши се у условима разноврсне понуде опреме на тржишту. На тржишту се нуди опрема различитог квалитета, капацитета, века трајања и разли-чите подобности за уградњу и одржавање током рада. Нуди се нова неп-роверена опрема, застарела, стандардна и нестандардна опрема, домаћа, увозна, опрема реномираних и анонимних произвођача, готова опрема или опрема која се производи по поруџбини. Различите су набавне цене, различити рокови испоруке и услови транспорта. Различите су гаранције произвођача за квалитет, различити комерцијални преференцијали и усл-ови добијања робних и финансијских кредита. Дакле, широке су могућ-ности избора и оптимизације структуре опреме. Због тога је ово најсл-оженији део главног пројекта. Захтева високостручан и одговоран рад пројектанта, који се пре свега односи на следеће:

- извршити потпун увид у могуће алтернативе избора техничке опр-еме;


- урадити компаративну анализу бонитета алтернатива техничког опремања, и

- извршити избор најповољније алтернативе техничког опремања

Нарочити значај имају пројектна решења просторне диспозиције техничке опреме по фазама технолошког процеса и организационим цел-инама инвестиционог објекта. Пројектна решења треба да омогуће скла-дан, функционалан и рационалан размештај фиксне опреме, који омогу-ћава лако коришћење и одржавање, несметани пролаз радника и покретне транспортне опреме за допрему различитих репродукционих материјала, полупроизвода и готових производа.

У пројектима техничког опремања сложених инвестиционих објека-та, разрађују се пројектна решења транспорта опреме од произвођача до места уградње, складиштења и заштите опреме од временских непогода, корозије, крађе, пожара и сл. Дефинише се време задржавања опреме на складишту и трошкови складиштења. Бира се најповољнији вид транс-порта опреме, програмира време транспорта и мере заштите опреме у транспорту.

У пројектима монтаже техничке опреме утврђују се обим и време трајања монтажних радова, потребни материјали за монтажу, неопходни платои за монтажу подсклопова и склопова опреме и дефинишу неоп-ходна упутства извођачима монтажних радова.

Прилози уз пројекат техничког опремања инвестиционог објекта, обично садрже: време трајања опреме, динамика обнављања виталних делова опреме, потребни резервни делови и репроматеријал са упут-ствима за одржавање опреме, техничке атесте опреме, одређене статичке и друге прорачуне опреме, графичке приказе и цртеже опреме.

ГРАЂЕВИНСКО-АРХИТЕКТОНСКИ ПРОЈЕКАТ

Грађевинско-архитектонска пројектна решења имају значајан утицај на функционалност и рентабилност инвестиционог објекта. То се нарочи-то испољава код градње: зграда, брана, мостова , тунела, путева, пруга, водовода, нафтовода, канала бунара, рударских окана и сл., у којима објекти имају доминантне функције у остваривању пословног програма инвестиционог објекта.

Грађевинско-архитектонска пројектна решења треба да обезбеде оптималну функционалност, конструкциону сигурност и стабилност,


ваљан естетски изглед и рационалност градње и коришћења, оптималну прилагођеност технолошком процесу и техничкој опреми, урбанистич-ким условима, захтевима заштите објекта од земљотреса, поплава, ветро-ва, мразева, пожара и других непогода. Пројектна решења треба да одго-варају захтевима економичне градње и да одговарају општим грађевин-ским стандардима и уклапање објекта у саобраћајну, енергетску водопри-вредну и другу комуналну инфраструктуру.

У основној концепцији пројекта дефинише се потребно грађевинско земљиште, структура грађевинског простора по намени, потребне инста-лације и саобраћајнице са основним габаритним подацима, уређење зем-љишта, просторна диспозиција грађевинских објеката, инсталација и сао-браћајница, потребне пројектне подлоге и пројектни услови и захтеви.

Грађевински пројекти производних инвестиционих објеката углав-ном садрже:

- технички опис структуре грађевинског простора, инсталација и саобраћајница;

- технички опис грађевинских радова;- прорачуне статике, хидраулике, пнеуматике и енергетике;- графичку документацију пројектних решења;- предрачун потребних инвестиција у грађевинске објекте;- програм изградње грађевинских објеката, и- потребне прилоге пројекта

Посебне пројектне целине обично чине:

- пројект уређења земљишта;- пројект изградње и опремања погонских објеката и инсталација;- пројект изградње и опремања управне зграде, и- пројекти инфраструктуре инвестиционог објекта

У дефинисању потребног земљишног простора и његовог уређења, мора се водити рачуна и о резервацији простора за будуће фазе развоја инвестиционог објекта.

Пројекти погонских објеката садрже разраду пројектних решења основних производних објеката, радионичких простора, гаражних прос-тора, гардеробе, купатила, тоалета и других помоћних простора. Важну компоненту пројекта погонских објеката чине пројекти инсталација:


електроинсталације, инсталације грејања и климатизације, инстлације за заштиту од грома и пожара, водоводне и канализационе инсталације, сигналне инсталације, ПТТ и друге инсталације.

На бази одабраних техничких пројектних решења сачињава се пред-рачун потребних инвестиција за реализацију грађевинског пројекта. Стр-уктуру инвестиционих улагања у грађевинске објекте чине:

- улагања у уређење грађевинског земљишта;- улагања у изградњу и опремање главних грађевинских објеката;- улагања у грађевинске занатске радове;- улагања у грађевинске инсталатерске радове, и- улагања у остале грађевинске радове.

Уз преглед структуре потребних инвестиција, дефинише се и дина-мика њиховог ангажовања током изградње грађевинских објеката.

Програм грађења грађевинских објеката садржи:

- опис техничких услова грађења;- опис посебних- специфичних услова које треба имати у виду; - мрежни дијаграм основних активности са дефинисаним

критичним путем;- мрежни дијаграм ангажовања основних грађевинских материјала;- мрежни дијаграм ангажовања радне снаге, и - мрежни дијаграм трошкова градње.

ПРАВНИ ДЕО ГЛАВНОГ ПРОЈЕКТА

Правни део главног пројекта, у основи чине:

- анализа правних услова изградње и коришћења инвестиционог објекта на одабраној локацији;

- преглед одобрења, дозвола и сагласности за градњу и коришћење инвестиционог објекта, које по законима о инвестирању треба прибавити и утврђивање поступака и процедура за њихово прибављање;

- обликовање захтева за прибављање одобрења, дозвола и саглас-ности са пописом пројектне и друге документације која се уз њих прила-же;

- преглед материјалних права - патенти, лиценце, концесије, закупи, откупи непокретности, право на модел и заштитни знак и друга мате-


ријална права неопходна за изградњу и коришћење инвестиционог обје-.кта;

- преглед имовинско-правних односа које треба разрешити за несме-тану градњу и коришћење инвестиционог објекта и разрада поступака решавања имовинско-правних односа;

- преглед и садржај уговора који се закључују у процесу изградње и коришћења инвестиционог објекта: уговори о кредитима, о откупима и одштетама, о прибављању материјалних права, о грађењу објеката, о наб-авкама инвестиционих и експлоатационих ресурса и других инвестици-оних уговора;

- преглед и садржај правних аката - одлука, правилника и норма-тивних аката потребних за регистрацију и организацију изградње и кори-шћења инвестиционог објекта, и

- друга правна питања која треба решити, у зависности од врсте и намене инвестиционог објекта.

Добром обрадом правног дела главног пројекта, обезбеђује се прав-но несметано грађење и коришћење инвестиционог објекта.

ЕКОНОМСКИ ДЕО ГЛАВНОГ ПРОЈЕКТА

Од економског дела главног пројекта зависи бонитет избора инве-стиционог објекта. Садржај економског дела главног пројекта, у основи чине:

- предрачун потребних инвестиција;- извори финансирања изградње инвестиционог објекта;- термински план ангажовања и коришћења инвестиционог капита-

ла;- биланс физичког обимапроизводње и промета производа инвести-

ционог објекта;- калкулација цене коштања и цене производа;- биланс пословног успеха, и - показатељи квалитета пословне економије инвестиционог објекта.

Важну компоненту економског дела главног пројекта чине анализе осетљивости инвестиционог објекта на промене услова инвестирања и пројект мера заштите од инвестиционих ризика, као и анализе осетљи-вости производног програма инвестиционог објекта на промене услова привређивања и пласмана производа. Важност економског дела главног пројекта инвестиционог објекта упућује инвеститоре и пројектанте да посебну пажњу посвете квалитету његове обраде и стручне ревизије.


ТЕХНИЧКА КОНТРОЛА ГЛАВНОГ ПРОЈЕКТА

Садржина главног пројекта мора бити у складу са Законом и пропи-сима донетим на основу Закона.

Инвеститор је дужан да у складу са Законом обезбеди техничку кон-тролу главног пројекта. Ако је ревизиона комисија у поступку стручне контроле идејног пројекта и студије оправданости наложила инвеститору да поступи по предлогу мера из достављеног извештаја приликом израде главног пројекта, инвеститор је дужан да главни пројекат достави на оцену ревизионој комисији, која проверава да ли је у главном пројекту поступљено према њеним налозима.

Квалитетном техничком контролом главног пројекта проверава се да ли је главни пројекат урађен у складу са пројектним задатком, закон-ским прописима, техничким, правним, економским и другим стандар-дима пројектовања дате врсте инвестиционих објеката.

Техничку контролу главног пројекта може да врши предузеће, одно-сно друго правно лице које испуњава услове за израду техничке докумен-тације прописане Законом и које одреди инвеститор.Техничку контролу главног пројекта не може да врши одговорни пројектант који је израдио тај пројекат, односно који је запослен у предузећу које је израдило про-јекат или предузећу које је инвеститор. Техничка контрола главног про-јекта обухвата нарочито проверу:

- усклађености са одобрењем за изградњу објекта;- усклађености пројекта са резултатима претходних истраживања

(претходни радови);- оцену одговарајућих подлога за темељење објеката;- проверу исправности и тачности техничко-технолошких решења

објекта и решења грађења објеката;- стабилности и безбедности; - рационалности пројектованих материјала;- утицаја на животну средину и суседне објекте;- усклађености са законом и другим прописима, техничким норма-

тивима, стандардима и нормама квалитета, као и међусобне усклађености свих делова техничке документације.

У случају да се у периоду од извршене техничке контроле главног

пројекта до почетка грађења објекта промене технички прописи, стан-


дарди и норме квалитета, главни пројекат се усаглашава са тим проме-нама и подлеже поновној техничкој контроли. О извршеној техничкој контроли главног пројекта сачињава се извештај у писаном облику, који чини саставни део главног пројекта.

Техничка документација израђена по прописима других земаља подлеже техничкој контроли којом се проверава усклађеност те докумен-тације са Законом и другим прописима, стандардима, техничким норма-тивима и нормама квалитета.

2.6.4. ПРОЈЕКАТ ИЗВЕДЕНОГ ОБЈЕКТА

И код најбоље урађених главних пројеката и њиховог доследног извођења, појављују се потребе за већим или мањим одступањима у току изградње објекта (непредвиђени и накнадни радови, промене у структури ангажовања опреме и материјала, промене цена и прекорачења инве-стиција). То захтева да се након изградње објекта те промене унесу у главни пројекат и уради пројекат изведеног објекта (пројекат изведеног стања).

Пројекат изведеног објекта израђује се за потребе прибављања упо-требне дозволе, коришћења и одржавања објекта. Пројекат изведеног обј-екта је главни пројекат са изменама насталим у току градње објекта, а које су у сагласности са издатим одобрењем за изградњу.

У случају да у току грађења објекта није одступљено од главног пројекта, инвеститор и извођач радова потврђују и оверавају на главном пројекту да је изведено стање једнако пројектованом стању.

Инвестиционе одлуке 37

3. ИНВЕСТИЦИОНЕ ОДЛУКЕ Доношењу инвестиционих одлука претходи квалитетна израда и

ревизија техничке документације. Инвестиционе одлуке су средство управљања инвестицијама у пре-

дузећу. Њима се врши коначан избор инвестиционих пројеката (обје-ката) из низа могућих алтернатива и наменска алокација капитала у пре-дузећу. У датим условима развоја предузећа, инвестициона одлука треба да обезбеди усмеравање инвестиција у онај инвестициони пројекат или скуп инвестиционих пројеката који уз најмања инвестициона улагања обезбеђују најповољније економске и друге ефекте инвестиција у развој предузећа. Њихово доношење мора се заснивати на садржајно потпуним, технички и економски оптималним и временски и просторно одређеним пројектним решењима. Оне морају бити израз воље свих субјеката чији се капитал инвестира у дати инвестициони пројекат и субјеката на чије пословне резултате и интересе имају директан или индиректан утицај.

Инвестиционом одлуком се утврђује: субјект који инвестира, проје-кат (објект) у који се инвестира, обим, структура и динамика инвести-ција, извори и услови коришћења инвестиционих средстава, локација инвестиционог објекта, време почетка и завршетка изградње инвести-ционог објекта и показатељи резултата инвестирања у одабрани инвести-циони објект.

Инвестиције из властитих извора су најсигурније и не прате их кап-итални издаци (камате). Међутим, властити извори најчешће нису дово-љни да прате жељени темпо развоја предузећа. То упућује на анга-жовање капитала из екстерних извора: комерцијални и финансијски кре-дити, заједничка улагања, деоничарски капитал и остали извори финан-сирања инвестиција. Питање оптимизације инвестиција по изворима и условима ангажовања инвестиционог капитала је изузетно важно. Зато такве одлуке треба да се ослањају на суптилна компаративна истражи-вања предности различитих извора капитала.

3.1. ФИНАНСИРАЊЕ ИНВЕСТИЦИЈА

38 Инвестиционе одлуке

Финансирање инвестиција подразумева скуп одлука и радњи на прибављању, усмеравању, коришћењу и контроли инвестиционог капита-ла из властитих извора (интерно финансирање - самофинансирање инве-стиција) или из окружења (екстерно финансирање - тржишни инвести-циони капитал). Примарне изворе самофинансирања инвестиција у предузећу чине амортизација основних средстава и остварена акумула-ција нето добити. Екстерно финансирање инвестиција чини тржишни инвестициони капитал који се у развој предузећа усмерава од стране државе, банака и других финансијских организација, купаца и добављача и других заинтересованих субјеката инвестирања у развој предузећа. Према врсти инвестиционог капитала, екстерни извори финансирања инвестиција могу бити:

- кредитирање инвестиција (финансијски-новчани и комерцијални-робни кредити);

- заједничко финансирање инвестиција (поред инвеститора појављ-ује се још један или више партнера - саулагача, који по основу уложених средстава стичу одређена права: право управљања, право учествовања у добити, право на повраћај улога у случају раскида уговора и сл.);

- деоничко финансирање инвестиција (емисија обвезница или део-ница; обвезнице имају карактер зајма док деонице-акције доносе статус власника предузећа, сразмерно величини уложеног капитала);

- лизинг - инвеститор узима машине и опрему на коришћење кроз закуп и отплаћује кроз одређени временски период. То је најчешће скуп извор финансирања инвестиција;

- концесионо финансирање - користи се за градњу великих инвести-ционих објеката од ширег друштвеног интереса: путеви, пруге, мостови, луке енергетски објекти, геолошка истраживања и сл. Према нашем закону концесија представља право коришћења природног богатства или добра у општој употреби, које домаћем или страном лицу уступа на кори-шћење надлежни државни орган, под посебно прописаним условима, уз одговарајућу накнаду. Концесионар добија право коришћења природног добра или објекта за одређени временски период, након чега га предаје на располагање власнику - држави.

- остали извори финансирања инвестиција (капитал државе, добав-љача, купаца и других заинтересованих субјеката).

Директно учешће државе у финансирање привредних инвестиција врши се преко јавних инвестиционих зајмова, развојних фондова и буџ-етских средстава намењених инвестирању. Сви видови капитала који се усмеравају у привредни развој од стране државе су врло селективни са


чврсто одређеном наменом. Углавном се усмеравају за финансирање инфраструктурних објеката и других инвестиционих пројеката од посеб-ног државног интереса.

ОПТИМАЛНА СТРУКТУРА ФИНАНСИРАЊА ИНВЕСТИЦИОНИХ ПРОЈЕКАТА

Оптимална структура финансирања инвестиционог пројекта је она комбинација извора инвестиционог капитала којом се обезбеђује реали-зација инвестиционог пројекта уз најмање специфичне трошкове и највећи степен рентабилности финансирања пројекта.

Сваки извор капитала има своју цену изражену преко каматне стопе или на други начин, зависно од врсте извора капитала. Властити капитал, такође, има своју цену. Ту цену предодређују ефекти који се могу оства-рити ангажовањем властитог капитала у друге алтернативне инвестици-оне пројекте, улагањем на штедњу или куповину хартија од вредности и сл. То значи да цену ангажовања властитог капитала предодређује стопа нормалне акумулације инвестиционог капитала која се остварује на трж-ишту капитала.

Економску границу ангажовања финансијских кредита за финан-сирање инвестиционих пројеката чини стопа приноса или стопа рента-билности инвестиционог пројекта (r). Финансијски кредит се оправдано користи за финансирање инвестиционог пројекта све дотле док је кама-тна стопа (i) мања од стопе рентабилности пројекта (r). Економску гра-ницу ангажовања деоничког капитала у финансирању инвестиционог пројекта предодређују односи дивидендне стопе (d) и стопе рентабил-ности пројекта (r). Све док је d<r, економски је оправдано користити деонички капитал у финансирању инвестиционог пројекта. Упоредни преглед ефеката коришћења појединих извора финансирања инвестици-оних пројеката дат је у таб.3.1.

Просечна цена ангажовања капитала (K) из различитих извора мо-же се израчунати по формули:

K = (k1c1 + k2c2 + ........ + kncn)/( k1 + k2 + ........ + kn)

где је: k - ангажовани капитал по врстама извора, (дин) c - цена ангажовања капитала по врстама извора (дин/дин)


Таб.3.1 - Резултати коришћења појединих извора капитала у финансирању инвестиционих пројеката

Капитал Трошкови Повраћај вредности

Подела користи

Властити опортунитентни трошкови

главница + опортунитентни

трошкови

добит =профит

Кредитни камате, гаранције, посредничке провизије, ...

отплате, камате, остали издаци

добит = профит - камата

Деоничарски трошкови емисије отплата главнице, дивиденда, остали

издаци

добит=профит-дивиденда

Заједнички опортунитентни трошкови

главница, опортунитентни

трошкови

добит=заједнички профит

Државни камате, гаранције, остали ризици

отплате, камате, остали ризици

добит = профит - камата

Пример: за реализацију инвестиционог пројекта неопходне су инве-стиције од 100X дин. На располагању су следећи извори са ценама капитала:

власнички капитал, k1 = 20 Х са c1 =0,05државни капитал, k2 = 30 Х са c2 =0,08робни кредит, k3 = 10 Х са c3 =0,09деонички капитал, k4 = 50 Х са c4 =0,10финансијски кредит, k5 = 20 Х са c5 =0,12Одредити структуру капитала која ће дати најнижу просечну

цену ангажованог инвестиционог капитала.

Да би просечна цена ангажованог капитала била најнижа, потр-ебно је у пуној мери ангажовати најјефтинији капитал. У овом примеру је то:

K = k1 + k2 + k3 + 0,8 k4 = 20X + 30X + 10X +40X = 100X

Просечна цена овакве структуре инвестиционог капитала је најни-жа могућа и износи:

K= (20Xc1 + 30Xc2 + 10Xc3 +40Xc4)/ (20X + 30X + 10X +40X)K= (20 x 0,05 + 30 x 0,08 + 10 x 0,09 + 40 x 0,10)X/(20+30+10+40)XK= 0,083 дин/дин


ОПТИМИЗАЦИЈА ДИНАМИКЕ ФИНАНСИРАЊА ИНВЕСТИЦИОНОГ ПРОЈЕКТА

Да би се инвестициони пројекат завршио у планирано време неоп-ходно је да прилив капитала прати пројектовани прилив капитала. Недо-статак капитала у неким периодима може да успори или да чак привре-мено обустави реализацију, што има за последицу прекорачење плани-раног рока завршетка пројекта. Тада се повећавају трошкови инвести-рања и губе бројни директни и индиректни ефекти инвестиционог обје-кта: приходи од продаје производа, амортизација, добит, слабљење пози-ција на тржишту и др.

Насупрот томе, превремено мобилисање инвестиционог капитала омогућава несметану реализацију пројекта, али непотребно повећава трошкове коришћења инвестиционог капитала: превремено ангажжовање капитала искључује га из токова репродукције чиме се губи добит или камата која се може остварити давањем на штедњу; на ангажовани туђи капитал треба платити камате и друге уговорене накнаде.

Усклађена динамика прилива са пројектованим приливом капитала даје најповољније ефекте финансирања инвестиционог објекта. У инве-стиционој пракси није лако остварити идеалну усклађеност стварног и пројектованог прилива капитала (сл.4). Зато се у реалним условима пот-пуна усклађеност стварног и пројектованог прилива капитала поставља као циљ коме се тежи.

У динамици ангажовања инвестиционог капитала важан је и врем-енски редослед ангажовања из појединих извора. Оптималан редослед и време ангажовања капитала из појединих извора утврђује се по крите-ријуму минимизације трошкова финансирања инвестиционог објекта. Тако се први у редоследу користе извори капитала са најмањим трошко-вима и ризицима. Последњи у редоследу користи се најскупљи инвести-циони капитал.

У поступку оптимизације ангажовања капитала у току реализације пројекта мора се водити рачуна и о динамици приспећа обавеза по изво-рима капитала у експлоатационом периоду. Усклађеност рокова повра-ћаја инвестиционог капитала са динамиком остварења пословних резул-тата у експлоатационом периоду објекта има велики значај у процесу оптимизације финансирања објекта. Краћи рокови повраћаја главнице и камате од века трајања објекта, доводе до несразмерне динамике трош-


кова финансирања инвестиционог објекта и остварења прихода у њего-вом експлоатационом периоду.

Сл.3.1 Пројектовани и стварни прилив капитала у периоду реализације пројекта

ОЦЕНА ОПРАВДАНОСТИ И ИЗБОР ИНВЕСТИЦИОНИХ ПРОЈЕКАТА

Поуздана оцена оправданости инвестиционих пројеката обезбеђује сигуран избор најповољнијих пројеката и заштиту од неизвесности и ризика у доношењу инвестиционих одлука. За њу су заинтересовани инв-еститори и суинвеститори, повериоци инвестиционог капитала, доба-вљачи инвестиционих и експлоатационих ресурса, извођачи инвестици-оних радова, купци производа или услуга инвестиционог објекта, држава, регионалне и локалне друштвене заједнице и други субјекти заинтере-совани за дати инвестициони пројекат.

У приступу оцени инвестиционих пројеката треба дефинисати кри-теријуме за оцену оправданости, који се могу и желе утврдити. Код при-вредних инвестиционих објеката, то су најчешће:

- технолошка оправданост (савременост технологије);- техничка оправданост (савременост и продуктивност техничке

опреме);- архитектонска оправданост (сигурност, функционалност и естет-

ски изглед);

стварни прилив капитала

пројектовани прилив капитала

време

капитал


- урбанистичка оправданост (могућност и ефекти уклапања у окру-жење);

- еколошка оправданост (утицај на микроклиму и животну средину; складиштење отпадних материја);

- тржишна оправданост (сигурност и исплативост прибављања сировина и репродукционих материјала и сигурност пласмана производа инвестиционог објекта);

- друштвена оправданост (заинтересованост локалне средине и повољности које она пружа за изградњу таквих објеката на њеној терито-рији);

- правна оправданост (постоје ли или не правне препреке и услови под којима се могу обезбедити све потребне дозволе и сагласности за изградњу и рад инвестиционог објекта);

- временска оправданост (резултати у инвестирању и коришћењу инвестиционих објеката, остварени у краћем периоду, више вреде од рез-ултата остварених у каснијем периоду);

- развојна оправданост (способност да се трајно одржавају на тржи-шту и успешно развијају), и

- економска оправданост (профитабилност).

ЕКОНОМСКА ОПРАВДАНОСТ (ПРОФИТАБИЛНОСТ) ИНВЕСТИЦИОНОГ ПРОЈЕКТА

Економски су оправдани (профитабилни) они пројекти чијом се реа-лизацијом успешно остварују финансијски циљеви инвестирања. Сваки инвестициони пројекат је засебан пример економије инвестирања. Осно-ву садржаја оцене економске оправданости инвестиционог пројекта чине анализе:

- улагања капитала у дати пројект- резултата који се постижу током века рада, и - економских ефеката који проистичу из односа уложеног капитала

и резултата коришћења пројекта.

Резултате инвестиционог пројекта чине интерни (директни) и екс-терни (индиректни) учинци. Интерне учинке инвестиционог пројекта чине:

- физички обим производње или услуга;- вредност производње;- приходи, и- добит или губитак.

Високе екстерне учинке имају инфраструктурни пројекти. Екстерне учинке чине резултати утицаја инвестиционог пројекта на окружење:


- пословне партнере;- коришћење природних потенцијала и запошљавање радно способ-

ног становништва;- увећање пореза и других јавних прихода државе и општина, и- други корисни учинци пројекта у његовом окружењу.

Оцена профитабилности инвестиционих пројеката 45

4. ОЦЕНА ПРОФИТАБИЛНОСТИ ИНВЕСТИЦИОНИХ ПРОЈЕКАТА

У вредновању и рангирању инвестиционих пројеката, најзначајну функцију имају методе оцене њихове профитабилности. Вредновањем инвестиционих пројеката, применом одговарајућих метода оцене њихове профитабилности обезбеђују се ваљане информације за рангирање и изб-ор најбољих пројеката и доношење поузданих инвестиционих одлука.

У начелу, критеријуми за оцену и рангирање инвестиционих проје-ката сврставају се у две групе:

- интерни економски, и- екстерни економски и друштвени.

Интерни економски критеријуми почивају на директним економ-ским ефектима инвестиционог пројекта, а резултат су планиране будуће производње или услуга. Они се лако утврђују и са становишта предузећа - инвеститора су најзначајнији.

Екстерни економски и друштвени критеријуми почивају на екстер-ним економским ефектима инвестиционог пројекта, исказаних преко еко-номских ефеката пословања других предузећа и државе у целини и преко друштвених неекономских показатеља, исказаних преко социјалних, стр-атешких, еколошких и других ефеката које није могуће егзактно мерити.

Будући да, готово, сваки инвестициони пројекат, поред својих инт-ерних економских ефеката, има и екстерне економске и друштвене ефек-те, оцена пројеката се састоји из финансијске (комерцијалне) и друшт-вене (националне) оцене. Финансијска оцена почива на економским ефе-ктима које пројекат доноси инвеститору, а друштвена на ефектима које пројекат доноси земљи у целини.

Јасно је да, када су у питању пројекти приватног сектора, доминантну улогу у вредновању и рангирању пројеката има финансијска оцена, која је за инвеститора најважнија. Када држава процени да такви

46 Изградња инвестиционих објеката

пројекти имају и шири друштвени значај она може утицати на њихову оцену и рангирање путем давања пореских олакшица, пружањем јефти-нијих кредита из државних инвестиционих фондова и сл. Велики инфра-структурни пројекти и уопште велики пројекти са значајним екстерним економским и друштвеним ефектима подлежу обавезној друштвеној оце-ни, те се због тога оцена оправданости таквих пројеката врши посебном методологијом cost-benefit (трошкови-корист) анализе.

Квантитативне методе оцене профитабилности пројеката, које почи-вају на интерним економским ефектима, не узимају или недовољно узи-мају у обзир екстерне економске и друштвене ефекте инвестиционих пројеката. Зато резултате квантитативних метода оцене профитабилности треба прихватити само као скуп веома важних критеријума у низу других критеријума о којима се мора водити рачуна у поступку оцене и избора инвестиционих пројеката.

За оцену профитабилности инвестиција користе се инвестициони критеријуми. Инвестициони критеријум представља меру достизања пос-тављених циљева. Процес оцене профитабилности пројеката одвија се кроз три фазе:

- пројекција новчаног тока;- израчунавање вредности инвестиционог критеријума, и - анализа добијене вредности инвестиционог критеријума.

Инвестициони критеријуми одређују методу оцене профитабилно-сти инвестиционих пројеката. Постоје статичке и динамичке методе.

До пре четрдесетак година постојале су само статичке методе:

- рачуноводствена стопа приноса, и- период повраћаја инвестиција.

а онда се појављују динамичке методе оцене профитабилности пројеката које се заснивају на концепту временске вредности новца:

- нето садашња вредност;- дисконтовани период повраћаја инвестиције- интерна стопа приноса;- индекс профитабилности, и- рентабилност инвестиције


4.1. СТАТИЧКЕ МЕТОДЕ

Статичке методе оцене профитабилности инвестиционих пројеката не узимају у обзир фактор време, већ се пројекат оцењује само у једној тзв. репрезентативној години (репрезентативна година у веку пројекта је година у којој је достигнут максимални капацитет производње, а обавезе према изворима финансирања још увек трају). Не узимају у обзир промене ефективности коришћења инвестиционих објеката током експлоатације, под дејством техничко-технолошког застаревања постро-јења и бројних других промена услова коришћења инвестиционих обје-ката. Не обезбеђује се правилна валоризација разновремености доспећа прихода и трошкова и промене временске вредности новца. Зато су ста-тичке методе непоуздане, поготову за оцену комплексних инвестиционо-интензивних пројеката са дугим роком реализације и коришћења. Недо-стаци статичких метода посебно долазе до изражаја код компарације инвестиционих пројеката са различитим временом трајања и различитим интензитетом инвестиционих и експлоатационих трошкова.

Од статичких метода оцене профитабилности инвестиционих проје-ката, у пракси се најчешће користе:

- рачуноводствена стопа приноса, и- период повраћаја инвестиција.

4.1.1. РАЧУНОВОДСТВЕНА СТОПА ПРИНОСА

Рачуноводствена стопа приноса (RSP) представља количник прос-ечног годишњег профита (P), или профита из неке репрезентативне године и иницијалне вредности инвестиција (I), изражен у процентима:

RSP = 100 P/I, (%)

Нека се желе вредновати и рангирати пројекти A, B и C чији су фи-нансијски показатељи дати у таб. 2.

Посматрајући само рачуноводствену стопу приноса, пројекат A би смо одмах одбацили, будући да је стопа приноса мања (8,35 %) у односу на пројекте B и C код којих је стопа приноса 10 %.

На први поглед, поређење пројеката B и C чини се узалудним јер имају исто време трајања, исти укупан профит, исти износ иницијалне


инвестиције и исте стопе приноса на иницијалне инвестиције. Међутим, пажљивија анализа показује предност пројекта B јер брже доноси принос који се може реинвестирати у друге пројекте или искористити за отплату раније узетих кредита. Ово указује на неосетљивост овог критеријума на распоред прилива профита током експлоатационог периода пројекта.

Таб. 2 - Израчунавање рачуноводствене стопе приносаПрофит по годинама Пројекат A Пројекат B Пројекат CИницијална инвестиција -200 -250 -250

1 +50 +100 +752 +50 +90 +853 +50 +85 +904 +50 +75 +1005 +50 / /6 +50 / /

Укупан профит +100 +100 +100Просечан профит 16,7 25 25Рачуноводствена стопа приноса , RSP (%)

8,35 10,00 10,00

Посматрајући само рачуноводствену стопу приноса, пројекат A би смо одмах одбацили, будући да је стопа приноса мања (8,35 %) у односу на пројекте B и C код којих је стопа приноса 10 %.

На први поглед, поређење пројеката B и C чини се узалудним јер имају исто време трајања, исти укупан профит, исти износ иницијалне инвестиције и исте стопе приноса на иницијалне инвестиције. Међутим, пажљивија анализа показује предност пројекта B јер брже доноси принос који се може реинвестирати у друге пројекте или искористити за отплату раније узетих кредита. Ово указује на неосетљивост овог критеријума на распоред прилива профита током експлоатационог периода пројекта.

4.1.2. ПЕРИОД ПОВРАЋАЈА ИНВЕСТИЦИЈА

Ако је годишњи нету новчани ток (разлика прихода и трошкова) константан по годинама експлоатације пројекта, период повраћаја инвестиција (t) дат је количником инвестиције (I) и годишњег нето нов-чаног тока (Nnt):

t = I/ Nnt

Под годишњим нето новчаним током подразумева се номинални новчани ток пре опорезивања (добит), ако се другачије не нагласи. Поред


стварног периода повраћаја, који узима у обзир стварне приливе готовине током година, ређе се рачуна и просечан период повраћаја инвестиције.

За пројекат A (таб.3) период повраћаја инвестиције износи:

t = I/ Nnt = 200/50 = 4 год.

Ако годишњи новчани ток није константан по годинама експлоата-ције пројекта (пројекат B - таб 3) , онда се период повраћаја инвестиција (t) одређује графичким поступком ( сл. 5).

Таб. 3 - Израчунавање периода повраћаја инвестицијеNnt по годинама Пројекат A Пројекат B

Иницијална инвестиција -200 -2001 +50 +752 +50 +853 +50 +804 +50 +605 +50 /6 +50 /

Период повраћаја инвестиције, t (год.) t= 200/50 =4

са сл.42,5

∑ Nnt


Сл.5 Графичко одређивање периода повраћаја инвестиције

Приликом избора предност имају инвестициони пројекти са краћим роком враћања уложеног инвестиционог капитала. Брже враћене инве-стиције могу се поново улагати у нове инвестиционе пројекте или у дру-ге намене проширене репродукције. Инвестиције са краћим роком повра-ћаја инвестиционог капитала су, по правилу, мање изложене утицају ризика и неизвесности. Период повраћаја инвестиције, као критеријум за оцену пројеката, може послужити као грубо мерило инвестиционоог риз-ика и треба га користити у комбинацији са другим критеријумима који могу објективније изразити профитабилност пројекта.

Критеријум периода повраћаја инвестиције је од посебног значаја у случајевима:

- када је изражен недостатак инвестиционих средстава. Тада је вео-ма значајно да се уложена средства што пре врате и уложе у нове пројек-те, чиме се омогућава бржи развој предузећа, и

- када је техничко-технолошки развој веома брз, те постоји велики ризик техничко- технолошког застаревања инвестиције.

Активизациони период инвестиционог пројекта. Поред периода повраћаја инвестиције, при оцени и рангирању инвестиционих пројеката треба узети у обзир и активизациони период пројекта, односно период

0 1 2 3

50

100

150

200

250

4 год.t=2,5


инвестиционих улагања од почетка до завршетка инвестиције. Јасно је да се тежи да овај период буде што краћи, чиме се обезбеђује да пројекат што пре почне да враћа уложена средства и даје очекиване ефекте. Изме-ђу два пројекта са истим или приближно истим економским ефектима, предност у рангирању имаће пројекат са краћим активизационим перио-дом.

Будући да се вредност новца мења са временом, јасно је да стати-чки критеријуми за оцену профитабилности пројеката могу послужити само као прелиминарни и брзи критеријуми.

4.2. ДИНАМИЧКЕ МЕТОДЕ

Динамичким критеријумима, профитабилност пројеката се израчу-нава у тренутку улагања тако да се будући ефекти и улагања своде на садашњу вредност. Вредност новца опада са временом, те због тога није коректно сабирати новчане токове који се јављају у различитим перио-дима као што се чини код статичких критеријума за оцену профитабил-ности поројеката.

За свођење будућих прилива новчаних токова на садашњу вредност користи се поступак дисконтовања. Садашња вредност (SV) будуће вре-дности (BV) новца израчунава се по формули:

SV = BV/ (1 + d)n

За свођење садашње вредности новца на будућу вредност користи се процес капитализације, по формули која следи из претходне формуле и гласи:

BV = SV (1+ k)n

где је: d - дисконтна стопа, (дел. јед.) - стопа обезвређивања новца, када се врши свођење будуће на садашњу вредност.

k - kаматна стопа, (дел.јед.) када се израчунава будућа вред-ност новца.

n - број година

Количник:

1/(1+d)n

назива се дисконтни фактор, који показује брзину обезвређивања новца у времену.


Израз:

(1+ k)n

назива се фактор капитализације, који показује брзину раста садашње вредности новца у времену.

У финансијском вредновању инвестиционих пројеката на бази дис-контованих новчаних токова и капитализованих инвестиционих улагања, обично се користе следећи критеријуми:

- нето садашња вредност- дисконтовани период повраћаја инвестиције- интерна стопа приноса- индекс профитабилности, и- рентабилност инвестиције

4.2.1. НЕТО САДАШЊА ВРЕДНОСТ ИНВЕСТИЦИОНОГ ПРОЈЕКТА

Нето садашња вредност пројекта (NSV) исказује однос новчаних прилива (прихода) и новчаних одлива (расхода) у току активизационог (инвестиционог), експлоатационог и ликвидационог периода инвестици-оног објекта.

Нето садашња вредност пројекта (NSV) представља дисконтовану вредност очекиваног нето новчаног тока (Nnt) по периодима доспећа. Нето новчани ток представља разлику новчаних прилива (прихода) (P) и новчаних одлива (расхода) (T) у току активизационог (инвестиционог), експлоатационог и ликвидационог периода инвестиционог објекта:

Nnt = P - T

За утврђиање нето садашње вредности инестиционог пројекта, треба располагати одређеним поузданим подацима, и то:

- новчани приливи разврстани по временским периодима доспећа (годинама), у које спадају приходи и друга новчана примања инве-стиционог пројекта;

- новчани одливи разрстани по временским периодима доспећа (годинама), у које спадају: инвестициони трошкови и издаци, експлоа-тациони трошкови и издаци и ликвидациони трошкови и издаци;

- очекивани нето ночани ток по периодима доспећа;- време трајања активизационог, експлоатационог и ликвидационог

периода инвестиционог пројекта;


- подаци о обиму и условима ангажовања туђег капитала (ако се користи за финансирање пројекта) - износ капитала, камата, дивиденда, рок повраћаја главнице и други услови;

- стопа актуализације или дисконтна стопа, и - време-дан на који се своди нето садашња вредност инвестиционог

пројекта; то је обично дан почетка инвестирања или дан пуштања инве-стиционог пројекта у редован рад.

Нето садашња вредност пројекта (NSV) на дан пуштања инвестици-оног објекта у редован рад, када су нето новчани токови у експлоата-ционом периоду, по периодима доспећа константне величине, израчунава се по формули:

NSV = Nnt[(1+d)n-1]/d(1+d)n + L/(1+d)n+1 - I(1+k)a

Израз:

Nnt[(1+d)n-1]/d(1+d)n = SVP

представља садашњу вредност инвестиционог пројекта (SVP), док израз:

I(1+k)a = SVI

представља садашњу вредност инвестиција у пројекат (SVI).

Ако су нето новчани токови у експлоатационом периоду, по перио-дима доспећа, различити, онда је:

NSV = Nnt1/(1 + d)+ Nnt2/ (1 + d)2+ .... Nntn/(1 + d)n + L/(1+d)n+l - I(1+k)a

под предпоставком да су целокупна инвестициона средства ангажована на почетку активизационог периода.

где је: Nnt- нето новчани ток L- ликвидациона вредност d - дисконтна стопа, (дел.јед.) k - каматна стопа, (дел.јед.) n - период експлоатације пројекта, (год.) a - период инвестирања (активизациони период), (год.) l - период ликвидацијеПримена овог критеријума своди се на следеће:


NSV > 0 - пројекат прихватљив. Обезбеђује се покриће укупно инв-естираног капитала и трошкова експлоатације инвестиционог објекта и остварује одређена добит.

NSV < 0 - пројекат неприхватљив. Не обезбеђује се повраћај уложе-них инвестиција и покриће експлоатационих трошкова - остварује се губитак.

NSV = 0 - пројекат има маргиналан значај. Обезбеђује само повра-ћај уложених инвестиција и покриће експлоатационих трошкова - не ост-варује се добит.

Потешкоћу у примени критеријума нето садашње вредности чини избор реалне дисконтне стопе, чији је утицај на нето садашњу вредност веома значајан. Обично се за прорачун усваја дисконтна стопа која у датом тренутку влада на тржишту капитала, или незнатно увећана. Јасно је да се тиме чини извесна апроксимација, која има свој утицај на реалну процену ефикасности инвестиција.

Као показатељ, критеријум нето садашње вредности је погоднији за оцену да ли је неки пројекат оправдан за реализацију или не, него за рангирање који је пројекат између више расположивих најбољи. Ово због тога што се из њега експлицитно не назире утицај дужине периода екс-плоатације инвестиције. Код овог критеријума значајна је само маса дис-контованих нето ефеката, без обзира у којем периоду је она остварена. Међутим, од два пројекта са истом нето садашњом вредношћу прихват-љивији (бољи) је онај који ту вредност даје за краћи период експлоа-тације, будући да се она може раније уложити у нову инвестицију и тиме повећати укупна маса дисконтованих нето ефеката. Из ових разлога, кри-теријум нето садашње вредности не може бити једини и искључиви кри-теријум за оцену и рангирање пројеката, већ га треба користити у комби-нацији са другим критеријумима.

За оцену и међусобно рангирање више пројеката много се кориснија слика добија ако се на истом дијаграму приказују кумулативне криве нето садашње вредности за различите пројекте (сл.6). Такав графички приказ даје јасну и прегледну слику о утицају периода експлоатације пројеката на нето садашњу вредност пројекта. Као што се са сл.6 види, пројекти A и B имају исту нето садашњу вредност. Међутим, пројекат A остварује ту вредност након периода експлоатације од 3 год., док про-јекат B то остварује на крају периода експлоатације од 6 година. Јасно је да у овом случају пројекат A има предност јер брже враћа уложени капи-


тал који се може уложити у нови пројекат. Ако се нето садашња вредност од 150 н.ј. на крају периода експлоатације пројекта A уложи поново у исти пројекат, онда ће на крају шесте године укупна нето садашња вред-ност износити 2 x 150 = 300 н.ј. док ће пројекат B донети за 6 год. само 150 н.ј.

Критеријум нето садашње вредности не узима у обзир ни висину инвестиционих улагања. Нека су на располагању два инвестициона про-јекта A и B. У пројекат A треба уложити 40 н.ј., а у пројекат B треба уло-жити 60 н.ј. За исти период експлоатације, пројекат A има нето садашњу вредност 100 н.ј., а пројекат B -120 н.ј. Јасно је да само по критеријуму нето садашње вредности пројекат B има предност. Међутим, шта ако инвеститор не може да обезбеди 60 н.ј. већ само 40 н.ј. за инвестиције. Јасно је да ће се тада определити за пројекат A. Или пак, можда додатних 20 н.ј. инвестиција уложи у пројекат C који за исти или краћи период донесе нето садашњу вредност од 50 н.ј. Тада ће укупна нето садашња вредност од пројеката A и C бити 100+50=150 што је веће него код про-јекта B (120 н.ј.). Свакако да је ова комбинација инвестирања боља.

Сл.6 Нето садашња вредност пројеката A и B у функцији периода експлоатације

4.2.2. ДИСКОНТОВАНИ ПЕРИОД ПОВРАЋАЈА ИНВЕСТИЦИЈЕ

2 4

50

100А

B

t, год.

∑NSV

150

6


Дисконтовани период повраћаја инвестиције представља временски период на чијем је крају садашшња вредност пројекта (SVP) једнака садашњој вредности инвестиција (SVI):

SVP = SVIодносно:

Nnt[(1+d)n-1]/d(1+d)n = I(1+k)a

Једноставно аналитичко решење пртходне једначине по (n) није мо-гуће и зато се приступа графичком решавању (сл. 7).

Ако су нето новчани токови у експлоатационом периоду, по перио-дима доспећа, различити, онда је:

Nnt1/(1 + d)+ Nnt2/ (1 + d)2+ .... Nntn/(1 + d)n = I(1+k)a

Пројекат се сматра оправданим ако је дисконтовани период повра-ћаја инвестиције t=k < tmax где је tmax - период експлоатације пројекта. У рангирању пројеката, предност имају пројекти са краћим периодом пов-раћаја инвестиција, под условом да је краћи од tmax.

Овај се критеријум лако одређује и због значаја врло се често кори-сти. Његов недостатак је тај што не одсликава ефекте инвестиције након повраћаја уложених инвестиција. Зато не може бити једини критеријум за рангирање пројеката.

SV

ВРЕМЕ, t

t=k

SVP

SVI


Сл. 7 Графичко одрeђивање дисконтованог периода повраћаја инвестиције

4.2.3. ИНТЕРНА СТОПА ПРИНОСА

Интерна стопа приноса (ISP) је она дисконтна стопа (d) = ISP при којој је нето садашња вредност пројекта једнака нули (NSV = 0):

NSV = Nnt[(1+d)n-1]/d(1+d)n + L/(1+d)n+1 - I(1+k)a =0

Аналитичко решење пртходне једначине по (d) није могуће и зато се приступа графичком решавању (сл. 8).

Ако цену капитала на тржишту означимо са (К), примена критери-јума интерне стопе приноса своди се на следеће:

ISP > К - пројекат је прихватљивISP < К - пројекат је неприхватљивISP = К - пројекат има маргинални значај.

Све што је ISP > К, пројекат је мање изложен ризику да повећање дисконтне стопе у периоду експлоатације пројекта доведе исти у губитак.

Интерна стопа приноса се у литератури назива и интерна стопа рен-табилности. Она, заправо, показује при којој је најнижој дисконтној сто-пи пројекат још увек оправдан (не остварује се ни добит ни губитак). У суштини, интерна стопа приноса даје квалитативну оцену пројекта, јер је за очекивати да ако је она већа, онда ће пројекат донети већу добит на уложена средства.


Сл. 8 Графичко одређивање интерне стопе приноса

За поуздану оцену пројеката преко критеријума интерне стопе при-носа, веома је важна цена капитала (К) на тржишту капитала. У пракси се често за цену капитала узима каматна стопа по којој су добијени кредити за релизацију инвестиције.

За избор између два пројекта са различитом интерном стопом при-носа предност има пројекат код кога је већа разлика ∆ = ISP - K. Ова разлика индиректно одражава и утицај периода експлоатације пројекта. Наиме, за исти пројекат разлика ∆ се смањује са порастом века експлоа-тације. Пројекат A на сл.9 има краћи период експлоатације од пројекта B јер има мању разлику ∆. Руководећи се критеријумом интерне стопе при-носа, јасно је да пројекат B (сл. 9) има предност јер има већу разлику ∆. Као што се са сл. 9 види, пројекти не морају да имају исту цену капитала (K), што је иначе у пракси чест случај. Пројекат A на сл. 9 има нижу цену капитала од пројекта B (KA < KB). То је логично јер пројекат A има дужи период експлоатације, а за кредите на дужи рок каматне стопе су ниже.

NSV

d

ISP


Сл.9 Интерне стопе приноса за два различита пројекта

4.2.4. ИНДЕКС ПРОФИТАБИЛНОСТИ

Индекс профитабилности (IP) представља однос између садашње вредности укупног прихода (SVPU) и садашње вредности укупних трошкова (SVTU) у експлоатационом периоду пројекта:

IP = SVPU/SVTU

Примена овог критеријума своди се на следеће:

IP > 1 - пројекат је прихватљивIP < 1 - пројекат је неприхватљивIP = 1 - пројекат има маргинални значај

У пракси се индекс профитабилности често назива benefit/cost критеријум. То је карактеристично за пројекте које финансирају међуна-родне финансијске институције.

4.2.5. РЕНТАБИЛНОСТ ИНВЕСТИЦИЈЕ

Рентабилност инвестиције (R) дата је изразом:

R = SVP/SVIгде је: SVP - садашња вредност од инвестиције SVI - садашња вредност инвестиције

AB

iKA KB

ISPBISPA

∆B

∆A

NSV


Дакле, рентабилбност инвестиције приказује принос садашње вредности од инвестиције по садашњој новчаној јединици уложене инвестиције. Овај критеријум није основни, али је од користи приликом избора између више пројеката који по другим критеријумима имају исти ранг. У том случају, предност има пројекат код кога је R већи.

4.2.6. РАНГИРАЊЕ И ИЗБОР ИЗМЕЂУ ВИШЕ ПРОЈЕКАТА

Предпоставимо да инвеститор има 200 н.ј. за четири различита ин-вестициона пројекта (A,B,C i D), приказани у таб.4. Сва четири инвести-циона критеријума показују да су сви пројекти прихватљиви, али инве-ститор нема финансијских средстава да реализује све пројекте. Поставља се питање у које пројекте уложити расположива инвестициона средства.

По критеријуму нето садашње вредности најбољи је пројекат A, а затим следе B,C и D. Критеријуми IP, ISP и R стављају на прво место пројекат C, а затим следе пројекти D, B и A. Дакле, инвестициони пројекат A има највећу нето садашњу вредност (NSV=10), али најмању нето садашњу вредност по инвестираној новчаној јединици - најмању рентабилност (R=0,05). Обзиром да су инвестиције лимитиране (200 н.ј.), при рангирању пројеката морају се посматрати ефекти по јединици инвестиција. По том критеријуму, инвеститор треба да уложи у пројекте C и D = 50 + 80 = 130 н.ј., а преосталих 70 н.ј. да уложи у пројекат B, што у пројекту B чини удео од 0,583. Тиме ће инвеститор потенцијално остварити највеће ефекте од уложених инвестиција од 200 н.ј., које мерене нето садашњом вредношћу износе: NSVC + NSVD + 0,583NSVB = 6+6+0,583x8 = 16,664 н.ј. Да је избор извршен само по критеријуму нето садашње вредности, био би изабран само пројекат A, чија је нето садашња вредност знатно мања (NSV=10).

Таб. 4 - Подаци за четири инвестициона пројекта

Пројекат Инвестиција NSV( d=12%) IP (d=12 %) ISP (%) RA 200 10 1,05 14,4 0,05 B 120 8 1,07 15,1 0,067C 50 6 1,12 17,6 0,12D 80 6 1,08 15,5 0,075


Приликом оцене и рангирања инвестиционих пројеката поставља се питање са којим реперним вредностима треба поредити вредности инве-стиционих критеријума израчунатих динамичким методама, да би се за неки пројекат закључило да је економски оправдан или не. Као реперна вредност препоручује се просек ових критеријума који се остварују у грани или сличним предузећима.

4.2.7. ЗНАЧАЈ ПРАГА РЕНТАБИЛНОСТИ (ПРОФИТАБИЛНОСТИ) У ВРЕДНОВАЊУ И ИЗБОРУ ПРОЈЕКАТА

Праг рентабилности (профитабилности), познат као "преломна та-чка" представља онај капацитет производње (и продаје) - Q при коме је укупан приход (UP) једнак укупним трошковима (UT). У тој тачци пројекат прелази из зоне губитка у зону профита - сл.10. За преломну тачку је бруто профит (P) једнак нули:

P = UP - UT = 0

Укупан приход (UP) представља производ остварене и продате производње (Q) и цене по јединици производа (C):

UP = QxC

Укупни трошкови представљају збир фиксних (TF) и варијабилних трошкова (TV = QxV, где је: V - варијабилни трошкови по јединици про-извода ):

UT = TF + TV = TF + QxV

Сагласно претходним једначинама, бруто профит је дат релацијом:

P = QxC - (TF + QxV)

За преломну тачку је бруто профит (P) једнак нули:

P = QPT xC - (TF + QPT xV) = 0

одакле следи да преломној тачци одговара капацитет производње (QPT) дат изразом:

QPT = TF/(C-V)


Оцена пројеката помоћу преломне тачке је веома једноставна. Све што је преломна тачка ближа координатном почетку и мања од најниже могуће продаје, то је пројекат профитабилнији и мање изложен ризику смањене тражње, и обрнуто.

Сл.10 Преломна тачка

QQPT

UP

UT

UP

UT

Изградња инвестиционих објеката 63

5. ИЗГРАДЊА ИНВЕСТИЦИОНИХ ОБЈЕКАТА

Изградња инвестиционих објеката врши се на основу одобрења за изградњу које, у виду решења, издаје надлежни државни орган за посло-ве грађевинарства у складу са Законом, а према техничкој документацији за изградњу.

Одобрење за изградњу инвестиционог објекта садржи:- основне податке о објекту чија се изградња одобрава- податке о документацији према којој се издаје одобрење за изград-

њу;- списак документације коју је потребно припремити пре почетка

грађења објекта; - рок важења одобрења за изградњу и друге податкеИдејни пројекат, као неопходан документ за издавање одобрења за

изградњу, мора да садржи:- ситуациони план;- цртеже који одређују објекат у простору (основе, карактеристичне

пресеке, изгледе);- намену објекта;- технички опис, и- планирану инвестициону вредност објекта.Пре почетка изградње изводе се припремни радови који претходе

грађењу објекта и односе се нарочито на:- грађење и постављање објеката и инсталација привременог карак-

тера за потребе извођења радова, и- обезбеђење простора за допрему и смештај грађевинског матери-

јала и друге радове којима се обезбеђује сигурност суседних објеката, санирање терена и обезбеђење несметаног одвијања саобраћаја и кориш-ћење околног простора.

За извођење припремних радова израђује се пројекат припремних радова, који подлеже техничкој контроли. Пројекат припремних радова може да израђује предузеће, односно друго правно лице, које по Закону може да израђује техничку документацију за изградњу објекта.

Пре почетка грађења инвестиционог објекта инвеститор обезбеђује:- обележавање грађевинске парцеле, и


- видно обележавање градилишта одговарајућом таблом са прика-зом података о објекту који се гради, одговорном пројектанту, издатом одобрењу за изградњу, извођачу радова, почетку грађења и року заврше-тка изградње објекта.

Грађење објекта, односно извођење радова може да врши предузеће (извођач радова), односно друго правно лице које је уписано у одгова-рајући регистар за грађење те врсте објеката, које има запослена лица са лиценцом за одговорног извођача радова и одговарајуће стручне резул-тате. Одговарајуће стручне резултате има предузеће које је изградило или учествовало у грађењу те врсте и намене објеката.

Одговорни извођач радова руководи грађењем објекта. Одговорни извођач радова може бити лице са високом стручном спремом одговара-јуће струке, односно смера и лиценцом за извођење радова.

Извођач радова дужан је да:- пре почетка грађења потпише главни пројекат;- решењем одреди одговорног извођача радова на градилишту, и- одговорном извођачу радова обезбеди уговор о грађењу и доку-

ментацију на основу које се објекат гради.Извођач радова писмено обавештава инвеститора, а по потреби и

орган који надзире градњу, о недостацима у техничкој документацији и о наступању непредвиђених околности које су од утицаја на извођење рад-ова и примену техничке документације (промена техничких прописа, стандарда и норми квалитета после извршене техничке контроле, појава археолошких налазишта, активирање клизишта, појава подземних вода и сл.). У тим случајевима, ако наступају промене у техничкој докумен-тацији на основу које је издато одобрење за градњу, инвеститор приба-вља одобрење за изградњу по измењеној документацији, односно врши измену главног пројекта, који као измењен подлеже поновној техничкој контроли.

Одговорни извођач радовадужан је да:- изводи радове према документацији на основу које је издато

одобрење за изградњу, односно главном пројекту, у складу са прописима, стандардима, техничким нормативима и нормама квалуитета који важе за поједине врсте радова, инсталација и опреме;

- организује градилиште на начин којим ће се обезбедити приступ локацији, обезбеђење несметаног саобраћаја и заштиту околине за сво време трајања изградње;

- обезбеђује сигурност објекта, лица која се налазе на градилишту и околине;

- води грађевински дневник и обезбеђује књигу инспекције;

Изградња инвестиционих објеката 65

- обезбеђује мерења и геодетско осматрање тла и објекта у току изградње, и

- обезбеђује објекте и околину у случају прекида радова.Инвеститор обезбеђује стручни надзор у току изградње објекта.

Стручни надзор обухвата:- контролу да ли се грађење врши према одобрењу за изградњу и

главном пројекту;- контролу и проверу квалитета извођења свих радова и примену

прописа, стандарда и техничких норматива;- проверу да ли постоје докази о квалитету материјала, опреме и

инсталација које се уграђују;- давање упутства извођачу радова;- сарадњу са пројектантом ради обезбеђења детаља технолошких и

организационих решења за извођење радова, и- решавање других питања која се појаве у току извођења радова. Стручни надзор може да врши лице које испуњава услове пропи-

сане законом за одговорног пројектанта или одговорног извођача радова. Технички преглед објекта врши се по завршетку изградње објекта и

он обухвата контролу усклађености изведених радова са одобрењем за изградњу и техничком документацијом на основу које је објекат изгра-ђен, као и са техничким прописима и стандардима који се односе на поједине врсте радова , односно материјала, опреме и инсталација.

Технички преглед врши комисија која се образује у складу са законом.

Ако се ради утврђивања подобности објекта за употребу морају вршити претходна испитивања и провера инсталација, уређаја, постро-јења, стабилности или безбедности објекта, уређаја и постројења за заш-титу животне средине или друга испитивања или ако је то предвиђено техничком документацијом, комисија за технички преглед, на предлог инвеститора може да предложи надлежном државном органу да одобри пуштање објекта у пробни рад, под условом да утврди да су за то испу-њени услови.

Актом о одобравању пуштања објекта у пробни рад утврђује се време трајања пробног рада које не може бити дуже од једне године, као и обавеза инвеститора да прати резултате пробног рада и да по истеку пробног рада надлежном државном органу достави податке о његовим резултатима.

Комисија за технички преглед у току пробног рада објекта прове-рава испуњеност услова за издавање употребне дозволе и по истеку рока пробног рада свој извештај доставља државном органу надлежним за издавање употребне дозволе.

УПРАВЉАЊЕ ПРОЈЕКТИМА,skripta profesora

Documents