Година XLIX • Сремска Митровица • Среда 11. март 2009. • Број 2507 • Цена 40 динара

Говедарство у кризи: Кајмак скидају монополисти

У Шиду смењен председник Општине

СПЦ тражи враћање имовине у Шиду: Проблем Шумановићева галерија и Илијанум

Митровачкој школи најсавременија радионица и теретана

Златна свадба у Новим Карловцима: У сложном домаћинству беда нема посла

у овом броју:

страна 2.

страна 3.

страна 4.

страна 4.

страна 5.

Мишел Платини, председник УЕФА, након што је у Фуд-балском савезу Србије, одржана презентација пројекта

о изградњи Националне куће српског фудбала у Старој Па-зови, потврдио је подршку Европске фудбалске асоцијације реализацији овог пројекта с два милиона евра. Одушевљен

локацијом и местом у коме ће се градити овај спортски ком-плекс, господин Платини је у разговору са председником општине Гораном Јовићем најавио своје присуство на полагању камена темељца за ову грађевину. Г.М.

ПОДРШКА

Два милиона евра за Српску кућу фудбала

Цвеће за суграђанке

Омладина Демократске странке у Сремској Митровици у протеклу недељу-8.марта, у најужем центру града,

поклањала је цвеће суграђанкама и понеком храбријем каваљеру. На овај начин млади из ДС су обележили Међународни дан жена, а акцију није покварила ни упорна, досадна киша која је падала целог дана.

М.М.

У СЛЕДЕЋЕМ БРОЈУ ПОКЛОН ЧИТАОЦИМА:

И КАФИЦАУЗ

Среда, 11. март 2009.2

ЖИВОТ НАШ

Пише:Јованка Зурковић

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Jo van ka Zur ko vi}. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Мисли локално, делуј глобалноСплитска „Слободна Далмација“ ових дана објавила

негодовање саборских заступника око идеје да им се смањи плаћа и тврде како од свих посланика у земљма окружења имају најмање принадлежности за мукотрпан рад. Као кључни аргумент наводе да чак и колеге у Србији имају већу надокнаду (за по-честу дангубу), па сматрају да би уместо умањених зарада, њихове плаће чак требало да се увећају. И док саборски заступници кукају, колеге из Србије нашли начин како да зараде додатну кинту. Смисили седнице одбора за све и свашта, па заседања по-сланичких клубова и за то узимају дневнице у износу од 2.300 динара. Ништа ово не би било чудно, јер им то и припада, да на поменута заседања не долазе и они посланици који нису чланови одбора, плус са намером чисте опструкције рада. По систему - Што горе-то боље! Тако је недавно 40 посланика СРС до-шло на седницу Одбора за пољопривреду мада нису чланови, ометали рад и отишли на благајну сваки по своје две хиљаде динара по глави.

Надокнаде узимају и они када заседају посланич-ке групе и лане на то име исплаћено више од седам милиона динара. Рачун каже овако: највише узели радикали преко четири милиона за посланички клуб од 78 чланова, али су зато из ЗЕС са истим бројем посланика наплатили десет пута мање, само 400.000 динара. Ни Коштуничини нису баш много утекли ра-дикалима и инкасирали више од 700.000 за 21 посла-ника. Да не помињемо оне из РИК, па силне милионе на путовања, мобилне, стабилне, возикања, државне секратрае, гомиле саветника сарадника, помоћника и заменика...

И тако док неки баш умеју да буду штеточине, мада искрено говорећи не крше закон, други реши-ли да сем штедње мало прерасподеле од оних који имају онима којима мањка. Тако су у Општини Инђија одлучили да дају стипендије свима онима који су ис-пунили услове конкурса. Како је, разумљиво, новца мање у буџету за ову намен, јер је планирано само педесет стипендија а на броју деведесет академа-ца, први човек Инђије Горан Јешић решио опет да буде друкчији него остали. Тако је донео одлуку да се функционерима и директорима јавних предузећа смање плате и на тај начин надомести недостајућих 12,5 милиона динара, како би и оних четрдесет сту-дената што су конкурисали, а испунили све услове добило шансу да им динар из општинске касе по-могне у школовању. Сваки од студената добијаће 150 евра месечно. Није много, али без ове помоћи многи не би могли да се школују. Пример за сваку похвалу. На овом пољу, сем редовних општинских стипендија, последњих година и Митровчани кроз наменски Фонд Атанасије Стојковић издвајају новац за школарце и студенте, оне посебно талентоване. И на тај начин бар мало помажу успешне. За разлику од оних горе поменутих неких посланика што по буџет штеточин-ски делују. Ови примери из локалних средина свака-ко могу да буду не само илустративни како друштве-на заједница и одговорна власт ради посао за који их је уосталом народ и бирао, већ би могли да постану и универзални рецепт за глобално деловање. Ваљда ће доћи време да се на изборима гласа само за такве. Ако се овај народ уопште може дозвати памети.

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Јо ван ка Зур ко вић, ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Ка ти ца Ку зма но вић, Зо ри ца Га ра ша нин-Сте фа но вић, Ду шан По зна но вић, Са ња Ми хај ло вић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), Гордана Мајсторовић ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 (маркетинг) e-mail: redakcija@sremskenovine.co.yu,Те ку ћи ра чун: 335-14254-73 Металс банкаШтам па "Борба а.д.", Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.100,00 ди на ра, за го ди ну да на 2.200,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Од јануара ове године Репу-блички завод за статистику

примењује нову методологију у обрачунавању просечних зарада. Јер, сада у просек улазе и примања запослених не само код правних него и физичких лица. То је ути-цало на смањење нивоа просечних зарада у односу на ранији период.

Просечна зарада у јануару

у Сремском округу износила је 25.520 динара и била је нижа у односу на републички просек. На челу ове листе су запослени у инђијској општини, где је про-сечна плата била 28.722 динара. Пећинчани су на другом месту по висини примања с просечном зара-дом од 28.495 динара.Занимљиво је да је та општина у децембру

била лидер по зарадама у читавој Србији, зхваљјући, пре свега, ис-платама након успешно окончане кампање у Фабрици шећера,“Доњи Срем.“ У Сремској Митровици про-сечна зарада била је 26.785, Шиду 24.202, Руми 23.764, Старој Пазови 23.613 и најнижа у Иригу 22.944 динара.

С.Л.

На конкурсу Министарства омла-дине и спорта “Локакција”,

пројекат Дома здравља у Инђији “Ја сам фан имам план нећу ал-кохол дрогу и дуван” освојио је

награду за најбољу омладинску акцију у Србији. У акцији превен-тивног деловања овај пројекат је окупио преко две хиљаде основаца, средњошколаца али и

старијих суграђана у заједничким настојањима да се предупреде болести зависности. Координа-тор овог пројекта је Ангелина Сокић. З.Г.С.

У организацији Удружења одгајивача говеда Срема и

Удружења за аграр Сремске при-вредне комере, у Сремској Ми-тровици, у среду, 4. марта од-ржан је скуп посвећен актуелним кретањима у говедарсству, а стање у тој области сточарства оцењено је као изузетно лоше.

Славко Радовановић из Си-бача, који се већ више од четири деценије бави производњом млека, а био је вишеструки шампион који је млекарама годишње испоручи-вао и више од 200 хиљада лита-ра, сматра да стање у тој области никада није било теже и ако се овако настави, доћи ће до гашења производње.

Када се произвођачима млеко

плаћало 34,5 динара по литру, не мали број њих је повећао број грла на 70, 80, па и више, а уложена су и значајна средства у набавку му-зилица и друге опреме. Међутим, сада прерађивачи млеко плаћају тек 20 динара по литру, а неке млекаре и мање. Сирово млеко чини трећину цене од оне у продавницама, док кајмак убиру монополисти. Покољ млечних крава је увелеко у току, а произвођачи се у очају хватају за главу, јер су грла и опрему углавном набавили путем кредита, који је ве-зан за курс евра.

Да све буде горе, како тврди председник Удружења одгајивача говеда Срема и угледни митровач-ки фармер, Ђорђе Недимовић, за селекцију грла и друге услу-

ге, најчешће се тражи авансно плаћање, док многи произвођачи још нису добили ни премије за про-шлу годину.

Произвођачи су, наравно, били свесни да на једном оваквом ску-пу, не могу да реше изузетно теш-ке проблеме, с којима се данас суочавају одгајивачи говеда, али су покушали да ублаже последице дубоке кризе у сарадњи с локалним самоуправама. Тачније, локалним самоуправама је упућен захтев да се из њиховог аграрног буџета, бар делимично финасирају трошкови селекције, који се по грлу крећу око 1.800 динара. Колико ће то имати еха, очајни одгајивачи, убеђени да су сви од њих дигли руке, моћи ће врло брзо да се увере. С.Л.

ГОВЕДАРСТВО ПРЕД ГАШЕЊЕМ

Кајмак скидају монополисти

У СРЕМСКОМ ОКРУГУ

Највеће зараде у Инђији

ПРИЗНАЊА

Награђен пројекат Дома здравља

На уручивању награде

Среда, 11. март 2009. 3

ИДУДАНИ

Пише:МилијанаБарјактаревић

ОдморМноге агенције већ су избациле своје аранж-

мане за летовање на мору, а то је оно место предвиђено за одмор и уживање. Нигде не пише да нијепрепоручљиво за парове са малом децом, дапа-че. Зна се да се на деци највише заради.

А та авантура отприлике изгледа овако: паковање од две недеље, јер је то селидба, дакле треба понети целу апотеку, сву постељину, сву гардеробу (и зим-ску због Златибора), сву обућу (шта ако захлади), пола кухиње са мини фрижидером, омиљене играчке. Попакујете то за 6-7 сати у милион торби и кеса, и пошто немате климу у колима крећете рано ујутру да вас не ухвати сунце, а оно вас стигне таман кад мислите да нема горег пакла од стерео-повраћања, слалома по серпентинама, грчења на седишту, све забављајући возача да не заспи. Крвавих очију, пот-пуно ишчашени, излазите на сред риве у нади да ћете одмах наћи собу ( чули сте да резервације уна-пред не обећавају увек ) и крећете у авантуру на плус бесконачно степени! Испоставља се да имате среће и за рекордно време наилазите на all inclusive апартман (што значи и вода и струја!)по супер цени. Једино што је 2 км од мора, али то је баш одлично, мислите, шетња поред четинара...и срећни – уселите се. Деца наравно хоће одмах на купање(ко вас пита дал' сте спавали претходних 48 сати) и ви крећете: 4 струњаче, неколико пешкира, пун фрижидер, ре-зервне купаће костиме, више врста гумених рекви-зита против дављења, кантице и кантичице, највећи могући сунцобран, капе, креме.....И тако као циркус приближавате се плажи и тражите место које није близу канализације, одбојке, јежева.....Нисте се ни сместили, а ваши анђели већ траже крофне. Ништа. Ви онако боси, (здравије је ) по камену 800 метара по крофну, кад они - неће те, хоће баш оне друге. И сладолед! Онда се послужите балканским речни-ком и -марш у воду! Али мањи анђео се боји и неће у воду али - не да ни вама! Па се онда развлачите на очиглед целе плаже...На крају дана кад већ не можете да гледате он се сети да би било лепо да га тата вуче у чамчићу (дували сте га на смену), улази и одушевљава се. На памет му не пада да изађе. Опет вуци, моли, спашавај од дављења и скутера, кори-сти речник..не вреди. Пошто сте обоје само људи од крви и меса, желите кући, користите стратегију на-глог повлачења с плаже при чему вас сви преостали уживаоци заласка сунца гледају у стилу– какви мон-струми! Јадна деца! Трудите се да не улазите у рас-праву. Идете све брже(не знате одакле вам снага) да се што пре окупате али заборављате да је купатило заједничко. Ипак дочекате свој ред, под благим мла-зом све оперете ( зар је могло толико да се испрља!) гледате где да се срушите а они –гладни. Надљудским напором извлачите из себе последњи атом романтике , предлажете вечеру (краћу варијанту типа пица на парче) поред мора и облачите се лепо. Одбауљате некако, мало се окрепите, али авај! Поред вас је луна парк! Испуњавате деци последњу жељу за то вече и крећете кући на спавање. После десет корака анђелак предлаже „тата носи ме“, па једно на кркаче друго у руке, па полако. Лепо је вече.

Кад их поређате у кревет, пре него што се онесве-стите, остаје вам само да погледате у тату, а он ће вам у очима све прочитати. Ни на памет вам неће па-сти да слушајући зрикавце размените неку нежност. Ионако се не чују од комараца.

Следећих пар дана не смете на сунце и поред најјаче заштитне креме, купате се у капи и мајици и питате се ко је уопште измислио неизменично пржење, квашење, сушење, мазање, себе и осталих.....и тако 10 дана. Осим ако вам се не посрећи да падне киша, па можете да видите и нешто друго осим таласа, или евентуално мало предахнете од игара без граница.

Повратку кући се радујете, без обзира на онај исти пут (сунце вам је сад бар с друге стране), планину прљавог веша, празне картице и новчанике. Само кад би вам остао још један дан од одмора да се по-штено ОДМОРИТЕ. И мислите- следеће године ћемо другачије...

Ако изузмемо аеросол, јод, заводљиву архитекту-ру, мирис боровине, лаванде и маслињака, пливање ка пучини у сутон, свађу зрикаваца уз вино, рибу и маестрал тамо где је и небо звезданије...Ни Сава није тако лоша.

Одборници Скупштине општине Шид разрешили су протеклог

четвртка Миленка Дабића (ДС) са функције председника Општине. За његову смену гласало је 24 од-борника коалиције ДС-Г 17 плус-ДСС-СПС која је на власти у овој сремској комуни. Од 39 одборника у општинској скупштини, 18 има ЗЕС, пет ДСС, СПС три и 13 СРС. Код гласања је било присутно 24 одбор-ника пошто су радикали напустили седницу с образложењем да нису учествовали у Дабићевом избору за председника и да неће учествовати ни у његовом разрешењу.

Захтев за смену председни-ка Општине поднело је 13 од-борника Демократске странке с образложењем да се први човек општине није довољно залагао у реализацији основних тача-ка коалиционог споразума ДС-Г17-ДСС- СПС који врше власт у најзападнијој српској општини,

те његовог неслагања с полити-ком ДС-а која се односи на стра-тешки развој ове средине. У до-бро обавештеним изворима може се чути да разлози за смену леже у незадовољству коалиције због спорог испуњавања предизбор-них обећања везаних за брзу гасификацију шидске општине, изградњу обилазнице око Шида и спорост у уређењу индустријских зона за потенцијалне инвестито-ре, односно спорост у реализацији стратешких развојних планова.

Шеф одборничке Групе ДС-а у општинској скупштини и народни по-сланик Жељко Брестовачки је рекао да Миленко Дабић није имао вре-мена, енергије и храбрости да брже крене у развојне помаке и да је оп-штински одбор ДС-а одлуку за смену донео без притисака са стране.

-Дабићевим начином рада не бисмо испунили предизборна обећања на основу којих смо до-били поверење грађана. Ми смо га предложили за председника, ми смо предложили и његову сме-ну, па је ово само показатељ наше

спремности за промене и сопстве-них кадрова, као и спремности да признамо погрешку. У овом тешком времену политичари не могу ради-ти само од седам до три. Дабић све то није желео да прихвати и под-несе оставку па смо предложили разрешење – рекао је Брестовач-ки и додао да смена првог човека општине из властитих редова само показује одлучност ДС-а да ради на ономе за чега су добили мандат на-рода, те је свих 13 одборника ове странке потписало захтев за смену Миленка Дабића. Брестовачки је у исправност ове одлуке убеђен још више, јер како је рекао „докле год нас критикује шеф одборничке гру-пе радикала и бившио председник ове општине Мита Аврамов, знам да смо на правом путу.“

У обраћању одборницима пре смењивања Миленко Дабић је ре-као да су разлози за његову смену смешни.

- Наводно сам мало радио, а верујте ми да није могло више. Нисам

хтео да користим средства буџета за „куповину“ људи за гласање. Једноставно, постоје цене које се не могу платити и границе које се не могу прећи – рекао је Дабић.

Миленко Дабић је посебно на-гласио да ће тражити да ревизорска кућа провери његов досадашњи рад током нешто више од осам месеци колико је био председник Општине Шид.

Разрешењем председника оп-штине престао је мандат и заме-нику председника као и Општин-ском већу који ће до избора нових функционера наставити да врше ове функције.

Упућени у збивања на шидској политичкој сцени тврде да смена првог човека општине неће уз-дрмати коалицију у овој среди-ни и да договорени приоритети у развоју општине остају и даље, којих ће се држати сви они који врше власт у општини. Ж.Неговановић Ј.Зурковић

НАСЕДНИЦИОПШТИНСКОГПАРЛАМЕНТАУШИДУ

СмењенпредседникопштинеМиленкоДабићШефодборничкегрупеДСЖељкоБрестовачки:Сменапрвогчовекаопштинесамопоказујенашуодлучностдарадимоонозачегасмодобилимандатнарода-МиленкоДабић:Тражићударевизорскакућапроверимојдосадашњирад

ЈавнапредузећаНа седници општинске Скуп-

штине све остале тачке дневног реда остале су некако у сенци разрешења председника оп-штине. Усвојени су извештаји о раду јавних прадузећа за про-шлу годину и планови за ову годину, који подразумевају и мере штедње. Образована је и комисија за спровођење из-бора за чланове Савета МЗ, именован је директор ЈП Радио Шид- Станислав Ступавски, досадашњи вршилац дужно-сти. Одборници си донели и закључак по питању захтева СПЦ за враћање непокретно-сти на које право има Галерија „Сава Шумановић“ у смис-лу да се разговара са цркве-ном општином и нађе најбоље решење. Усвојен је и извештај Комисије за евидентирање ста-нова солидарности.

Миленко Дабић

Жељко Брестовачки

Среда, 11. март 2008.4

У Н И Ј АПРИВАТНИХ ПРЕДУЗЕЋА И ПРЕДУЗЕТНИКА

ОПШТИНЕ СР.МИТРОВИЦАСветог Саве 19 22000 Сремска Митровица

У Прехрамбено, шумарској и хемиј-ској школи у Сремској Митровици

прошлог петка су свечано отворене најсавременија радионица за практич-ну обуку ученика дрвопрерађивачког смера и најмодернија теретана. Радио-ница је донација Европске Уније, про-грама за реформу средњег образовања и вредна је 30.000 евра. Поред тога, ЕУ је овој школи недавно поклонила и им-позантну компјутерску учионицу вред-ну 50.000 евра.

Радионицу је отворио заменик гра-доначелника Срђан Козлина, а дирек-тор школе Небојша Огњеновић је том приликом истакао да је ова образовна установа већ сада на првом месту у Србији по квалитету практичне наставе, али и по томе што професори одлазе на студијска путовања у школе развијених западних земаља. Због квалитета на-ставе, интересовање ученика за упис у ову школу је све веће па се очекује да школа, по први пут, ове године попуни своје капацитете у првом уписном року.

Модерна теретана је дар Покрајинског секретаријата за спорт и омладину и вредна је два милиона динара. Уче-ницима је свечано предала на употре-бу начелница Управе за образовање Зорица Гашпар која је истакла да су улагања локалне самоуправе у ову школу већ дала значајне ефекте у виду сјајних резултата који ученици школе постижу на бројним такмичењима.

Ж.Н.-М.М.

Враћање имовине нека-дашњим власницима

питање је које већ дуже време заокупља пажњу јавности,а код којег је важно да се исправљањем старих неправди не чине нове. Упра-ву на ту тему, Шиђане је не-давно помало изненадио зах-тев СПЦ о враћању њихових некадашњих обејаката а реч је о непокретностима на које право има Галерја слика Сава Шумановић. За-право, ради се о делу овог објекта у којем је смештен галеријски депо, котлар-ница којом се регулише микро клима у галерији, толико важна за очивање слика, потом овде је смештена и архео-лошка збирка као „Илијанум“- простор у којем се налази заоставштина сли-ка чивеног Илије Башичевића Босиља сликара наивца из Шида. Како је овде реч о установама културе од посебног значаја, јер Шид је шире познат упра-во по Сави Шумановићу и Босиљевом стваралаштву, директорица Галерије Весна Буројевић проблем је изнела пред одборнике локалног парламента. По њеним речима недавно су добили позив из Дирекције за реституцију да се виде могућности враћања ове имови-не цркви. Она наводи да је овде реч о галеријском комплексу у који су град и општина, као и покрајинске и републич-ке институције улагали деценијама и да

према њеном уверењу није могуће ове објекте вратити у физичком смислу а ни надо-местити враћање новцем, те стога тражи помоћ од званич-ника општине.

Одборници су закључили да би решавање овог про-блема било кроз разговор са црквеном општином. Како наводи шеф одборничке гру-пе радикала Мита Аврамов требало би направити ком-промис а једино решење је договарање са црквом. У том правцу он је обавио разго-вор са шидским намесником

и сада је на општинским званичницима да их актуелизују.

-Ми у Шиду годинама помажемо вер-ске заједнице, улажемо у изградању црквених објеката и са СПЦ имамо до-бар однос. Можда би решење било да се у галеријском комплексу нађе про-стор за канцеларију цркве или да се проблем реши на неки други начин, на-каквом заменом. У сваком случају треба се држати онога да договор кућу гради, рекао је Аврамом за скупштинском го-ворницом дискутујући на ову тему.

И општински званичници кажу да су помало изненађени оваквим захтевом СПЦ, мада су свесни чињенице да се Закон о реституцији мора примењивати и очекују да кроз дијалог дођу до по-зитивних решења.

Ј.З.

У ШИДУ СПЦ ТРАЖИ ВРАЋАЊЕ ЦРКВЕНЕ ИМОВИНЕ, ДЕЛА ОБЈЕКТА ШУМАНОВИЋЕВЕ ГАЛЕРИЈЕ И ИЛИЈАНУМА

Дијалог-кључ решења

Весна Буројевић

У ПРЕХРАМБЕНО - ШУМАРСКОЈ И ХЕМИЈСКОЈ ШКОЛИ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

Нова радионица и теретанаЕвропска Унија до сада уложила 80.000 евра за опремање компјутерске учионице и радионице практичне наставе, а Покрајина два милиона динара за теретану

Начелница Управе за спорт Зорица Гашпар отворила је нову теретану

Заменик градоначелника Срђан Козлина отвара нову радионицу

СУСРЕТ ПРИВРЕДНИХ ДЕЛЕГАЦИЈА ХГК – ЖУПАНИЈСКЕ КОМОРЕ РИЈЕКА И СРЕМСКЕ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ

Сремска привредна комора са задовољством Вас обавештава да ће у уторак 17. марта 2009. године, у Сремској Митровици, у хотелу Сирмиум, бити одржани

сусрети са привредном делегацијом ХГК – Жупанијском комором Ријеке. У ријечкој делегацији долази око 25 представника из области прехране, текстила, екологије, консалтинга, угоститељства и туризма и представника Ријечког сајма.

Сви заинтересовани за учешће у билатералним разговорима могу се пријавити до 13.03.2009.године на телефон 022 610 778.

ВЛАДА УСВОЈИЛА ЈОШ ПЕТ УРЕДБИ МИНИСТАРСТВА ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ

Влада Републике Србије је 05.03.2009. године, усвојила пет Уредби Министар-ства пољопривреде, шумарства и водопривреде. И то Уредбу о коришћењу

подстицајних средстава за: подизање производних и матичних засада јагоде за 2009. годину; подизање производних и матичних засада воћа, винове лозе и хмеља за 2009. годину; субвенције произвођачима пољопривредних и прехрамбених про-извода за 2009. годину; подршку развоју села кроз инвестирање у проширење и унапређење економских активности сеоског становништва за 2009. годину, као и уредбу о изменама и допунама уредбе о условима и начину коришћења средстава за регресирање репроматеријала за ратарску и повртарску производњу у 2009. години.

Како би пољопривредници добили подстицајна средства која су предвиђена овим уредбама морају да региструју или обнове регистрацију својих газдинстава, до 31.03.2009. године, као и до сада, у Управи за трезор, где ће добити потребну документацију.

Нови конкурс СИЕПЕ за подршку инвеститорима

Агенција за страна улагања и промоцију извоза Србије (СИЕПА) објавила је јавни позив за доделу бесповратних средстава за инвестиције које омогућавају

запошљавање нових радника. Бесповратна средства се додељују за инвестиције у производњу и услуге које

се могу извозити и за улагања у истраживање и развој, а пријаве се могу слати од 3. марта до 24. априла ове године.

Више информација на сајту: www.siepa.gov.rs

Предстваници АППС упознали су министра о програмскм актив-

ностима, мерама за ублажавања по-следица економске кризе и допри-носу успостављене мреже колектив-ног чланстава АППС економској и социјалној стабиности на локалном нивоу у Србији.

Посебну пажњу господин Ра-сим Љајић је показао за ставове и указивања АППС на лоше одлуке Социјално економског савета око Оп-штег колектвног уговора, увећања минималне цене рада за више од 11% већ од почетка 2009 години и погреш-

не процене тежине економске кризе.Министар је посебну пажњу показао

и за предочене пројекте запошљавања инвалидних и хендикепираних лица на пословима интернет презентације и KОЛ центра.

Министар Љајић је на крају нало-жио службама да се прекине са сваком бирократском опструкцијом и блока-дом рада Одбора за утврђивање ре-презентативности и предложио комро-мисно решење за деблокаду процеса утврђивања и преиспитивања репре-зентативности организација послода-ваца и синдиката.

САСТАНАК КОД МИНИСТРА РАСИМА ЉАЈИЋАМинистар рада и социјане политике Расим Љајић са помоћником министра Радом Катић Вукумирић одржао је састанак са представницима Асоцијације малих и средњих предузећа и преду-зетника Србије у понедељак 2. 3.2009.године.

Среда, 11. март 2009. PETA STRANA SVETA 5

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

ПРАВАЦ БОГАТИЋНа збору грађана, у једном мачван-

ском селу, на којој се одлучивало којој ће општини припасти село у новом комуналном систему, Веса закасни. Сазнавши за одлуку збора, није могао да сакрије незадовољство. Врпољио се на месту. Почео да гунђа. На крају је устао и почео да износи аргументе про-тив. Опомињали су га да ћути. Замерали му што није дошао на време, као оста-ли, него са, кад је већ готово. Али ниш-та није помогло. Он је терао по свом.

На крају, један сељак, да га мало заплаши, рече му: - Видећеш где ћеш ићи, кад добијеш позив.

Веса настави у свом стилу.: - Нисам ја луд, да не знам куд. Кад позове суд, одох у - Богатић.

НОЋНА МОРАЛажна прошлост,

будућност још гора,а садашњост

права ноћна мора.

ЕПИГРАМ

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

• Расписаћемо ми нове изборе, да још једном проверимо народ.• Власт поново притеже сељаке, рачуна да је прошло време сељачких буна.• Нигде политичара мањег од спомени-ка, плашим се несташице гранита.• Историја је у раскораку, не може да се брани од порочних историчара.• Нису нам потребне плаћене убице, проблеме ћемо решити - еутаназијом.• Нисам Марко Краљевић, али знам шта су буздовани.• Историја се понавља, деца личе на своје родитеље.• У земљама великих споменика, народ пати од комплекса мање вредности.

ПОБУЊЕНЕ МИ СЛИ

Из бор: ЗлаткоЗрилић

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша

Иде јесен и кисело вино,хајде, мала, да се помиримо.

Месец сјао кад сам коње крао,помрчина кад сам их продаво.

Волели се ја и моја дика, од недеље до понедељника.

У мог дике дромбуљаста уста,дромбуљаста, ал су умиљата.

Првог марта давне 1959. године у Новим Карловцима венчали су се

Душанка и Воја Ћалић. Ових дана су прославили златну свадбу. Кажу, гото-во све је припремила и организовала њихова снаја Биљана, супруга њихо-вог Алексе са којима живе у истом до-маћинству. У Криваји, у Новим Карлов-цима било је весело, имали су тога дана са ким да славе, њихових троје деце, сада одрасли људи, петоро унучади и бројни пријатељи.

Како је то изгледало када су запо-чињали заједнички живот пре педесет година?

- Шта да вам кажем, залудио ме Воја, каже у шали Душанка. Познавали смо се два месеца, 25. јануара сам побегла за њега а венчали смо се 1. марта."

- Био сам тада један од најсиромаш-нијих момака у селу јер мој отац није марио да унапреди домаћинство. Ду-шанки сам пред венчање обаћао да ћемо ако се будемо слагали постати газде. Није било лако, али сам обећање испунио. Богати смо зато што имамо децу и унучади али и пуну кућу свега, прича за "Сремске" Душан Ћалић који и данас као и пре педесет година ради

са великим еленом а његовим стопама кренуо је син Алекса којем Воја полако препушта да води домаћинство.

Воја Ћалић је постао газда у селу има богат сточни фонд, најсавременију механизацију, 220 јутара земље. Пут до свега тога је био тежак и трновит.

- После годину дана брака издвојили смо се од свекра и свекрве у посебно домаћинство. Имали смо четири јутра земље и најосновније покућство. Ра-дили смо у надницу, купили неколико оваца које су биле најисплативије до-маће животиње, продавали сир и мле-ко, вуну. Корак по корак ишли смо на-пред. Родила нам се Љубица, ради у банци и живи у Инђији, две године кас-није Јасна, која је васпитач у вртићу у Новом Сланкамену, па Алекса који је завршио занат и одлучио да остане на селу. Имали смо јак мотив да још више радимо, прича Душанка Ћалић која је са супругом децу ишколовала и свадбе опремила.

- Први комбајн сам купио на отпаду, истог дана нашао мајстора да га среди како би ујутро могао да ради. Било је то пре тридесет година.Из године у годину повећавали смо земљишни фонд и ула-

гали у механизацију. Шездесетих година прошлог века направили смо једну кућу, сву циглу смо Душанка и ја на трактору превезли, 1977. смо правили нову спрат-ну кућу у којој данас живимо у шесточла-ном домаћинству, каже један од најна-преднијих пољопривредних произвођа-ча у Сасама и најсавременијих овчара у Срему који данас има три комбајна, десет трактора, осам великих приколица и све прикључне машине.

Ако слога кућу гради ово је прави пример. У Ћалићевој кући, кажу, ника-да није било свађе, никада нико никога није вређао. Када се оженио син Алекса снаја Биљана се прихватила посла како у кући тако и у авлији, подигла им је два унука. Млађи Пеђа има 11 година, вози трактор, иако је одличан ђак жели да настави дединим и татиним стопама, да даље унапређује пољопривредно до-маћинство.

Ћалићеве, за сада, здравље добро служи иако су, како кажу, највећи део радног века провели радећи од сунца до сунца. Гости им пожелеше да још дуго, дуго поживе заједно и уживају у својих петоро унучади који су им, ипак, највеће богатство.

З.Г.Стефановић

ЗЛАТНА СВАДБА ДУШАНКЕ И ВОЈЕ ЋАЛИЋА ИЗ НОВИХ КАРЛОВАЦА

У сложном домаћинству беда нема послаИдеја да прославимо педесет година брака потекла је од наше снаје Биљане која је све припремила и организовала, каже Душанка Ћалић

Снаја Биљана, Душанка и Воја Ћалић на прослави златне свадбе

Први аутоЗа педесет година брака било је

лепих и тешких тренутака. Када сте осетили највећи страх?

- Међу првима смо у селу купили ауто. Алекса је напунио шеснаест година увелико је возио и трактор и ауто. Био је летњи Св.Никола, слава у Крчедину. Желео сам да му пру-жим оно што мени мој отац никада није. Дао сам му ауто да иде на сла-ву. Око десет сати увече кола стају на ћуприју, чује се галама, изађем, у мраку назирем да неког извлаче из аута. Ноге су ми се одсекла, прво сам помислио да се Алекси нешто догодило. Кад оно момци из села нашли нашег чобана који се напио па га довезли кући, каже Воја Ћа-лић из Нових Карловаца.

Душанка и Воја Ћалић

Среда, 11. март 2009.6

Припрема: Катица Кузмановић

Ирижани су се недавно врати-ли из четвородневне посе-

те Словенији, а као главни циљ посете истиче се упознавање са функционисањем њихових локалних самоуправа које имају стратешке циљеве слич-не иришким, а то су у првом плану развој туризма, ма-лих и средњих предузећа, пољопривреде (воћарства и виноградарства), а добро ће доћи и искуство Словеније у коришћењу предприступних фондова Европске уније.

Петочлану иришку делегацију сачињавали су Владимир Петровић, пред-седник Скупштине општине, Владислав Илкић, заменик председника општине, Сања Рикић и Слободан Радојчић, помоћници председника оп-

штине, и Душко Марић, пред-седник одбора за привреду и пољопривреду. Уприличене су посете амбасадору Србије у Словенији Предрагу Фили-пову, као и општинама Брда, Моравске Топлице и Камник, винарији Горишка брда, терма-ма Сновик и пољопривредном газдинству Развање Петра Маловрха.

-Теме за разговор биле су досадашња сарадња општина Србије и Словеније, области те сарадње и планови будуће сарадње Општине Ириг и Ре-публике Словеније. Известили смо амбасадора да смо успо-ставили сарадњу са помену-тим словеначким општинама, као и о могућностима будуће сарадње, с посебним акцентом на бањи Врдник која је додат-ни мотив за ову посету. У оп-штинама које смо посетили ста-новништво се углавном бави пољопривредом и то у виду

породичног пољопривредног газдинства. Следећа грана по заступљености је туризам, највећим делом то је сеоски ту-ризам. Занимљиво је поменути да су средства која су повучена из фондова ЕУ била усмерена у допунске делатности, у овом случају на проширење тури-стичке понуде-каже Владимир Петровић.

О сарадњи локалних са-моуправа говори нам Сања Рикић:

-Однос локалне самоуправе и привреде огледа се у виду партнерства, и то: формирањем регионалних агенција за развој, организовањем рад-них група чији је задатак да појединцима и предузећима пруже помоћ у припремању пројеката за конкурсе код различитих фондова, промо-тивним активностима у циљу промотивне презентације и пласмана сопствених произ-вода, стварањем брендова приватних предузећа.

Приликом посете Општини Брда, уприличена је и посета винарији Горишка брда у којој су 627 коопераната. Општина Брда има четири побратимске општине, две у Италији, по једну у Аустрији и Хрватској.

Ирижани су посетили и бању Сновик која је на територији Општине Камник: инвестиција је финансирана из сопстве-них средстава, а потом се из фондова ЕУ рефундирало 40 одсто тих уложених сред-става. Ова бања је добитник три признања ЕУ из области коришћења алтернативних из-вора енергије,соларне и био-гаса, а све су то искуства која ће користити Ирижанима када и Србија потпише ССП.

Министарство за заштиту животне средине и про-

сторно планирање започело је 2. марта широку друштвену акцију под називом "Очисти-мо Србију". Међу најважнијим циљевима ове акције су смањење загађења, пре свега уклањањем дивљих депонија, решавање проблема опасног от-пада као и унапређење свести грађана у области екологије.

О ситуацији у Општини Ириг по питању екологије говори нам помоћник председника Оп-штине Ириг Сања Рикић:

-Општина Ириг, као и у највећем делу Србије, има око 35 процената територије

на којој се врши сакупљање комуналног отпада, јер капа-цитети ЈП "Комуналац" нису довољни. Чињеница је и да на територији Општине имамо 22 дивље депоније, и то у свим насељима. Пријавом на јавни позив Министарства за заштиту животне средине, наша општи-на се укључила у ову акцију. Велики део посла сносиће ЈП "Комуналац", али ће и општина пружити сву логистичку под-ршку за будуће јавне радове који се, пре свега, односе на уклањање дивљих депонија. Овде треба напоменути да су посебан проблем Ирига, као и свих насељених места уз На-

ционални парк "Фрушка гора", викенд насеља, њих је пет, и треба да буду обухваћена овом акцијом. Посебно бих истакла да је ово прилика да очистимо своју земљу, своју околину, да не загађујемо своје окружење, самим тим да радимо на за-штити животне средине. За ову акцију пресудан је ниво свести сваког грађанина, баш као што је и изјавио министар Дулић: "Ако је чисто, биће нас срамота да загађујемо. Тако стварамо боље сутра за своју децу и унуке, стварамо нови патриотизам који ће значити - не прљај и не загађуј оно што имаш."

Многи стручњаци за при-вреду, посебно они за

пољопривреду, када је о иришкој општини реч, управо у поновном процвату вино-градарства и воћарства виде шансу за дефинитивни излазак овог дела Срема из друштва неразвијених. Познато је, наи-ме, да су била чувена иришка вина, да су се служила и на Бечком двору, неки помињу и податак да се вино из овог дела Срема налазило и на трпезама несрећног Титаника, наравно без узрочно-последичне везе за епилог ове пловидбе. Има ли шансе за ренесансу Ирига, иришких винограда и црвеног и белог вина, разговарали смо ових дана управо у Иригу, а саговорник нам је био Митар Бурсаћ, шеф службе за при-вреду и локални економски развој.

Где су узроци нестанка иришких воћњака и вино-града?

Бурсаћ: -Ако се врати-мо у период до 90-их, види се да је Ириг био воћарско-виноградарски крај, значајан за целу бившу Југославију. Ти велики комплекси воћњака и винограда налазили су се око комбината, а они су углавном пропали. Удео индустријских пољопривредних произвођача у то време био је мали. Након 90-тих наступила је криза у свим областима, па и у овој: за 15-ак година све те површине свеле су се на минимум. При-мера ради, само Иришки ком-бинат је 80-их година имао 800 хектара воћњака и 400 под ви-ноградима. Сада ту нема ниш-та, све је искрчено, запарложе-но, или продато.

Имате ли утисак да у новије време дувају неки нови ветрови када је о ви-ноградима реч?

Бурсаћ: Постоји заинте-ресованост пољопривредних произвођача за улагања у воћарство и виноградар-ство. Нове економске при-лике пружају шансу да се од воћарства и виноградарства боље живи него од ратарства. Захваљујући подстицајним

мерама Министарства за пољопривреду Србије, лакше је подићи засаде воћњака и вино-града, и те површине из године у годину расту. Порастао је и образовни ниво произвођача, у смислу подизања савреме-них засада, засада високе продуктивности, савреме-ног начина узгоја. Рецимо, у Малој Ремети имамо планта-жу јабука на 20 хектара, то је најелитији воћњак у Србији. Поред јабуке, ничу нови заса-ди брескве, крушке, шљиве и вишње. Имамо и три воћарска удружења, у Иригу, Нерадину

и Ривици. Када је реч о вино-градима, шире се нови засади на јужним падинама Фрушке горе, баш на месту где су не-када били чувени иришки ви-ногради.

Какве су шансе да, ре-цимо, "шардоне" постане иришки бренд?

Бурсаћ: Најпознатији произ-вођачи грожђа у иришкој оп-штини су Винарија "Ковачевић" и Винарија "Мачков подрум". У последње три године поди-гнуто је најмање 60 хектара младих винограда. Имамо у најави неколико нових инве-ститора за нове засаде вино-града. То је фирма "Ликос" из Новог Сада, до сада су купили 30 хектара земље за садњу винограда, у току су разгово-ри о куповини плаца за нову винарију. Тенденције у вино-градарству су савремене сорте и савремени узгојни облици - густа садња, а то значи 5.000 калемова по хектару. Највише се шире беле сорте: "шардо-не", "совињон", "италијански ризлинг", "рајнски ризлинг", од црних популарне су сорте "каберне", "совињон", "мерло" и "портогизер". Из свега овог јасно је да је будућност Ирига у воћарству, виноградарству и вину.

АКЦИЈА "ОЧИСТИМО СРБИЈУ"

Неки нови патриотизам

РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: МИТАР БУРСАЋ

Виногради, добар дан!Вино са сремских падина служило се на Бечком двору, на Титанику, сада се, полако али сигурно, стичу се услови за ренесансу винограда

Митар Бурсаћ

Иришки подрум: Да ли ће повратити стару славу

ИРИЖАНИ ПОСЕТИЛИ СЛОВЕНИЈУ

Могућности привредне и туристичке сарадњеПозитивна искуства Словеније у коришћењу предприступних фондова Европске уније

Сања Рикић

Владимир Петровић

Среда, 11. март 2009. 7

Библиотека12.март, у 18 сати - "Капитал", Елеонора Лутхандер (Шведска) - песме - Књижевна заједница

ГалеријаУ току изложба дела ликовне и примењене уметности аутора Бранка Јолера Предрага Јолера, Миодрага Ђoкића и Вјекослава Ћетковића

Музеј СремаУ току изложба "Маске"

Позориште12. март, у 12, 14 и 15:30 сати " Ветрушкина ледина"- предста-ва за децу Народног позоришта “Тоша Јовановић” из Зрењанина 13. марта у 12, и 14 сати - " Ветрушкина ледина представа Народног позоришта "Тоша Јовановић" из Зрењанина 14. марта, у 12 сати, на малој сцени, "Цвеће мале Иде", пред-става за децу 15. марта, у 19 сати, мала сцена - документарни филм "Завршна реч" о суђењу убица-ма др Зорана Ђинђића и триби-на " Шест година после" - орга-низатор ГО ЛДП 16. марта, у 12 сати "Успава-на лепотица", премијера пред-ставе за децу 17.марта, у 20 сати, "Свет" - представа Крушевачког по-зоришта

Сирмијумарт 12. марта, у 19 сати, у Музеју Срема - трибина "Архeтипске представе и савремено друшт-во" уводничари др Жарко Требјешанин и протојереј ставрофор Милорад Голијан, модератор Весна Грабић

Од среде до среде

СКЛОПИЛИ БРАК: Милетић Дарко, маш. техничар и Вићентић Марина, тех.пејз. ар-хитектуреДОБИЛИ ЋЕРКУ: Шкундрић Миодраг и Слађана, Крстић Бојан и Катарина - Сремска Митровица, Томић Ненад и Ма-рина - Јарак, Станковић Бојан и Јелена - Гргуревци, Достанић Миленко и Милица- Салаш Ноћајски, Манојловић Горан и Мира -Сремска Рача, Мишура Дејан и Данијела - Мачванска Митровица, Миладиновић Мило-ван и Валентина - Шид, Зорић Љубиша и Екатерина - Инђија, Ранисављевић Бранимир и Ива-на -Вашица, Дражић Жељко и Јелена, Дешић Игор и Јелена - Рума ДОБИЛИ СИНА: Јелача Лазар и Милица - Сремска Митровица, Крнић Александар и Јелена - Лаћарак, Глигорић Дарко и Ни-колина - Јарак, Јовановић Зо-ран и Владица - Равње, Томић Александар и Наташа- Засавица 2, Петровић Александар и Влат-ка, Плавшић Саша и Биљана -Шид, Остојић Горан и Марија - Пећинци, Ђурђевић Димитрије и Дијана - Мали Радинци, Милић Синиша и Драгана -Бачинци УМРЛИ: Цингели Михајло рођ. 1916., Вученовић Дмитар рођ. 1935., Хрваћанин Ђорђе рођ. 1933., Јакотић Срето рођ. 1941., Милинковић Милисав рођ. 1941., Андријевић Цвета рођ. 1929., Дражић Петар рођ. 1935., Бизумић Павле рођ. 1934., Жунић Зорка рођ. 1944., Јовановић Драган рођ. 1946., Миражић Драган рођ. 1967., Раич Симо рођ. 1924., Попла-шен Лазар рођ. 1928., Танасић Слободан рођ. 1942., Кужет Славко рођ. 1927., Врзић Роза рођ. 1927., Мирић Славица рођ. 1937., Ињац Манда рођ. 1927., Богатић Петар рођ. 1936., Малешевић Мирјана рођ. 1937., Милутиновић Јулка рођ. 1923. године. Матичар: Ж. Јанковић

Из матичарског звања

Усвајањем закључка о пре-носу права коришћења

земљишта у државној својини са досадашњег корисника Казнено поправног завода на Град стварају се услови за нове уређене индустријске зоне. Ради се о још 15 хектара земљишта код ауто - пута где ће бити уређена индустријска зона "Север 2".

- Овим се наставља процес започет пре неколико годи-на у стварању индустријских зона у Сремској Митровици. Иако живимо у времену еко-номске кризе радимо тако да створимо довољно простора за долазак потенцијалних ин-веститора када криза прође. Ова одлука је један од аката који су за то неопходни - рекао

је градоначелник Бранислав Недимовић.

На седници Скупштине гра-да одржаној 4. марта усвојен је програм одржавања чистоће, извештаји о раду шест градских управа, скупштинске стручне службе, јавног правобрани-лаштва и програм пословања Апотеке Сремска Митровица за 2009. годину.

Одборници су већином гласова усвојили предло-жени текст Одлуке о мес-ним заједницама јер није прихваћен амандман одборни-ка Драгољуба Васића из СРС којим су биле предложене про-мене одређених ставова у три њена члана. Усвојене су и од-луке о грађевинском земљишту, критеријумима и мерилима за

утврђивање закупнина и на-кнада за уређење грађевинског земљишта, одређивању јавног грађевинског земљишта, град-ским административним такса-ма, измени одлуке о локалним комуналним таксама и одлука о јавним паркиралиштима. По речима ресорног начелника Душка Шарошковића адми-нистративне таксе нису нови-на, плаћале су се и до сада, али нису биле приход градског већ републичког буџета.

Одборници су такође донели одлуку о приступању изради Стратегије локалног одрживог развоја и усвојили финансијски план утрошка средстава из буџета за пројекат Специјалног резервата природе Засавица за 2009. годину.

СА СЕДНИЦЕ СКУПШТИНЕ ГРАДА

Стварају се услови за нове индустријске зонеГрад ће имати на располагању још 15 хектара земљишта на атрактивној локацији а намењено је за уређење индустријске зоне "Север 2"

СЛИКОМ И РЕЧИМА

Почела санација платана

Најављене санитарно-хигијенске мере у окви-

ру санације платана у Железничкој улици почеле су 9.марта. Тога дана уклоњено је једно од два најугроженија стабла која су са оштећењем од око 80 одсто. Упоредо са овим уклањају се суве и обо-леле гране према програму Дирекције за изградњу, а уз сагласност Завода за заштиту природе Србије. Ови радови се изводе уз надзор стручњака.

У сремскомитровачкој оп-штини је током прошле го-

дине било регистровано 6.150 пољопривредних газдинстава, а рок за подношење захтева за пререгистрацију истиче 31. марта. Да би ова и друге уредбе везане за пољопривреду стигле на праву адресу, да се о њима заинтересовани детаљније упознају и тако остваре своја права организована био је циљ посете представника локалне

самоуправе Дивошу. Ова посета је уследила на-

кон састанка са шефовима сеоских месних канцеларија у Градској кући и догово-ра о будућој сарадњи Управе за пољопривреду и заштиту животне средине и градских служби са сеоским месним заједницма. Зато су прошлог четвртка Дивош посетили и разговарали са тамошњим пољопривредницима заме-

ник градоначелника др Срђан Козлина, ресорни помоћник градоначелника Влада Вученовић и начелник Упра-ве за пољопривреду и заштиту животне средине Горан Чеке-ринац.

- Ове године у општинском буџету опредељено је четири милиона динара за директне субвенције пољопривредне производње, односно за удружења који имају кон-кретне планове. Циљ нам је и да допринесемо едукацији пољопривредника, да заједно са месним канцеларијама буде-мо спона између виших нивоа власти и наших села - рекао је др Срђан Козлина.

Начелник Горан Чекеринац додао је да је циљ оваквих посета и овог начина рада да уредбе стигну на праву адресу. До сада је стигло девет уредби, разни конкурси међу којима и они из Фонда за развој Војводине и Гаранцијског фон-да, подседтио је начелник Че-керинац. Фонд за развој нуди

кредите за воћаре, пчеларе, наводњавање, пластенике и слично, а Гаранцијски фонд за мелиорацију. Сем Уредба о субвенционирању којом се остварује 12.000 динара по хектару површине, занимљиве су и друге уредбе.

Влада Вученовић, ресорни помоћник градоначелника до-дао је да посета Дивошу по-казала да се договор поштује. Овакве активности ће сигурно помоћи људима који нису у стању да прате све уредбе и документе а месне канцеларије су у овоме незаобилазне. Душко Радичића, шеф месне канцеларије Дивош казао да је урађено око 80 одсто об-разаца за пререгистрацију пољопривредних газдинста-ва што потврђује сарадњу са мештанима. Окупљени пољопривредници из Диво-ша и Старе Бингуле показали интересовање за овакав на-чин рада тако да ће се исто наставити посетама другим селима.

ПРЕДСТАВНИЦИ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ У РАДНОЈ ПОСЕТИ ДИВОШУ

Унапређење пољопривреде заједнички задатак

Разговор са пољопривреднцима у Дивошу

АПОТЕКА СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Инвестирају сопственим средствима

Адаптација апотеке у Чал-ми, галенске лабораторије

и увођење стандарда ИСО 9001-2008 приоритетни су инвестиција Апотеке Срем-ска митровица у овој години. Драган Божић, директора ове установе истакао је да је адаптација апотеке у Чалми при крају и она је ове недеље почела да ради.

- Завршавамо увођењем стандарда ИСО 9001 - 2008, а за крај године планирамо да урадимо адапрацију галенске лабораторије и тиме бисмо за-окружили процес комплетних инвестиција у нашој установи. Улагања у пројекте адаптације од 2004. године до сада била су из наши сопствених средста-ва. Апотека у Чалми коштала је око 1,2 милиона динара, гален-ска лабораторија ће коштати 1, 6 милиона, а увођење стадарда уложићемо 880.000 динара - објаснио је Драган Божић, ди-ректор Апотеке.

Среда, 11. март 2009.8

ШИДПрипрема: С. Михајловић

Избор за Месне заједнице

У петак, 6. марта званич-но су почели да теку рокови за предузимање изборних радњи, за избор чланова Савета месних заједница. Рок за подношење канди-датура је 20. март, а избо-ри ће бити организовани у недељу, 5. априла.

Изложба Ликовног круга

Ликовни круг “Сава Шумановић“ је протеклог четвртка у Спомен кући ве-ликог сликара представио дела својих чланова. Из-ложбу која је продајног ка-рактера отворио је заменик председника Општине Срђан Малешевић.

Победнице „Колачијаде“

На „Колачијади“, која је недавно одржана у организацији Општинског Савеза инвалида рада, по-бедила је Милка Зарић из Јамене, друга је била Дра-гица Сакан из Беркасова, а трећа Љубица Бањанин из Шида.

Удружење пчелара

Удружење пчелара оп-штине Шид, формираће у Привиној Глави црквено – манастирски пчелињак са 30 кошница. Јавно – ко-мунално предузеће „Стан-дард“ поклониће шидским пчеларима пет кубних ме-тара даске, од којих ће бити направљене кошнице.

УКРАТ КО

Јавно предузеће за стамбе-не услуге и грађевинско

земљиште Општине Шид је носи-лац развоја општине у делатно-стима становања, грађевинског земљишта, путева и комунал-них делатности. Индиректни је буџетски корисник, а сопствена средства остварује изградњом пословног и стамбеног простора за тржиште.

Према речима Душана Ри-тана, заменика директора овог Јавног предузећа, у прошлој години један од основних изво-ра прихода био је наплата на-докнаде комуналног опремања грађевинског земљишта.

- У тој области пребацили смо планиране приходе, а буџет предузећа смо остварили у пот-пуности. За ову годину план је повећан, а буџет је предвиђен на 88 милиона динара. У окви-ру тих средства налази се пла-ниран и приход од евентуалне продаје зграде са 40 станова,

11 локала и седам гаража, чији је инвеститор наше предузеће. Ако се та инвестиција доврши и реализује на тржишту, та сред-ства ће бити уложена наменски, за даље инвестиције. У прошлој години највећа инвестиција, не само за ову фирму, него и за општину, била је завршетак изградње пута Кукујевци – Ер-девик, у износу од 88 милио-на динара, чији је финансијер био Покрајински Фонд за ка-питалне инвестиције. Пут је добио употребну дозволу, а сада нам преостаје да у скло-пу тог путног правца заврши-мо Пинкијеву улицу у Ердеви-ку. То ће бити једна од већих инвестиција за ову годину, у износу од 13 милиона динара – каже заменик директора Јавног предузећа за стамбене услуге и грађевинско земљиште Општи-не Шид Душан Ритан, додајући да су запослени у овом Јавном предузећу ангажовани и на

зимском одржавању путева, одржавању путне сигнализације и постојећих локалних путева, као и улица у насељу Шид.

Један од већих послова које је ово Јавно предузеће запо-

чело још протекле године јесте реконструкција јавне расвете.

- Овај посао смо до сада завршили у осам насељених места у општини. Тренутно радимо на осветљавању град-ских паркова, а чим то дозволе климатски услови наставићемо реконструкцију расвете и у осталим месним заједницама. Иначе, наше предузеће фи-нансира половину трошкова јавне расвете у свим месним заједницама на територији оп-штине – каже Ритан.

Прошле године на кон-курсу Фонда за капитал-не инвестиције одобрен је пројекат изградње вртића, а комплетна инвестиција у изно-су од 42 милиона динара биће остварена у овој години. Инве-ститор је Јавно предузеће за стамбене услуге и грађевинско земљиште Општине Шид, а финансијер је Фонд за капи-тална улагања.

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА СТАМБЕНЕ УСЛУГЕ И ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ ОПШТИНЕ ШИД

Година значајних инвестицијаПрошле године наша највећа инвестиција била је завршетак пута Кукујевци – Ердевик, а ове године у плану нам је да, у оквиру тог путног правца, довршимо Пинкијеву улицу у Ердевику – каже Душан Ритан, заменик директора овог предузећа

Душан Ритан, заменик директора

Захваљујући Месној упра-ви, ученици подручних

одељења Основне школе „Бранко Радичевић“ у Гибарцу од недавно имају боље усло-ве за одвијање наставе. Сред-ствима месног самодоприноса у износу од око 150 хиљада динара у школском објекту је постављен нови ламинат.

Према речима Зорана Познановића, председни-ка Месне управе, поред ових радова планирана је и заме-на дотрајалих клупа, као и уређење простора за одлагање гардеробе и обуће, а на пролеће следи и кречење школе.

- Имамо у плану и да у шко-лу уведемо етажно грејање. То је изводљива и нама доступ-на инвестиција, међутим, њену реализацију кочи велики дуг Месне управе према „Срем путу“

из Руме, у износу од 2,7 милиона динара, који је настао у проте-клом периоду. Уколико би нам у отплати тог дуга помогла локал-на самоуправа, ту инвестицију у школи би успели да реализујемо. Оно што нам следи у скоријем периоду јесте пресељење у нови објекат Месне управе. У тој згра-ди, поред канцеларија, налазиће се и пошта, амбуланта, као и просторије управе Фудбалског клуба „Синђелић“. Тренутно се уређују свлачионице и сани-тарни чвор са туш кабинама за спортисте, а од спољних радова при крају је бетонирање пар-кинг простора – каже председник Познановић, напомињући да су сви радови финансирани сред-ствима месног самодоприноса.

С обзиром да у селу од не-давно постоји нова црква, зграда бивше цркве биће пре-

творена у салу за венчавање. У склопу тог објекта налазиће

се и просторије Актива жена и Црвеног крста.

На Општинском такмичењу из биологије, које је од-

ржано недавно у шидској Основној школи „Сремски фронт“, у категорији седмих разреда најбољи су били: Оли-вера Валентировић, Јована Видић и Милош Ђумић, ученици школе „Бранко Радичевић“ из Шида. Међу уче-ницима осмих разреда највише бодова освојила је Миљана

Марковић из Основне школе „Вук Караџић“ из Адашеваца.

Окружно такмичење из ма-тематике за ученике средњих школа одржано је у Сремској Митровици. Изузетан успех остварио је ученик шидске Гимназије Давид Дабић који је освојио прво место у категорији ученика других разреда. Овим успехом он се пласирао на Републичко

такмичење које ће се одржати 28. марта у Лесковцу.

У Шиду је одржана и Оп-штинска смотра рецитатора, за ученике нижих разреда основне школе. Најуспешнији на овој смотри били су уче-ници: Зоран Репац, други разред Основне школе „Филип Вишњић“ из Вишњићева, Ми-лана Радовановић, трећи раз-ред школе „Бранко Радичевић“

из Шида, Милица Грубач, четврти разред школе „Бран-ко Радичевић“ из Кукујеваца, Тамара Орешчанин, чет-врти разред школе „Сремски фронт“ из Шида и Виолета Скакавац, први разред школе „Вук Караџић“ из Адашеваца. Ови ученици ће представљати шидску општину на Окружном такмичењу које ће бити одржа-но у Старој Пазови.

ПРОТЕКЛЕ НЕДЕЉЕ

Одржана такмичења ученика

ГИБАРАЦ

Ускоро пресељење у нову зградуПоред канцеларија, у том објекту налазиће се и пошта, амбуланта, као и просторије управе Фудбалског клуба „Синђелић“, а сви радови су финансирани средствима месног самодоприноса – каже председник Месне управе Зоран Познановић

Зоран Познановић, председник Месне управе Гибарац

Среда, 11. март 2009. 9

IN\IJAwww.indjija.net

www.moja.indjija.netPriprema: Z.G. Stefanovi}

Сепарација смећа

Комуналац је током про-шле године прикупио 109 тона пластичне амбала-жеи и 241 тону хартије што није завршило на градској депонији. Корист је двостру-ка, посматрано са еколош-ког аспекта ово је значајан допринос заштити животне средине, друго, зарада од продаје ове врсте отпада била је око 500.000 динара.

Контрола кућних инсталација

Екипе Ингаса крајем овог месеца крећу са тех-ничким прегледом кућних инсталација. До почетка на-редне грејне сезоне плани-рано је да се прегледа 7.800 инсталација.

Заштитити децу

У организацији Центра за социјални рад одржан је дру-ги модул семинара на тему За-штита деце од злостављања и занемаривања за чланове мреже локалне заједнице који на овај или онај начин брину о деци. Деца имају основно право на живот, оп-станак и развој а на одрас-лима је да препознају и пријаве насиље надлежним органима, процене ризик и планирају услуге и мере. Пре-давачи на семинару биле су Ивана Стевановић, проф. др Вероника Ишпановић и Гроздана Раденковић.

450 првака

Наредну школску годину на подручју инђијске оп-штине уписаће 450 првака што је за 41 дете више него лане када се у први раз-ред уписало 409 ђака. Сви малишани су били у обаве-зи да похађају забавиште. Родитељи могу да бирају у коју ће школу ићи њихов првак с обзиром да у граду постоје три основне школе.

UKRAT KO

Од почетка ове године кључ у браву ставило је 28 при-

ватника на подручју инђијске општине а на евиденцији Наци-оналне службе за запошљавање евидентирано је 320 нових лица која траже посао. Међу затво-реним радњама је осам трго-винских радњи чији власници истичу драстичан пад промета, ту су и занатске радионице, угоститељски објекти, услужни сервиси, агенције, аутопре-возници. Инђија је посебно била позната по металцима из чијих радионица су некада ишли производи за целу бившу Југославију.

- Самосталну занатску мета-лостругарску радњу у Инђији имао сам 25 година. Годинама сам улагао у машине, стругове, у просеку сам запошљавао шест радника. Последњих година по-сла је било све мање. Онда су увели тендере. У животу нисам толико писао као у последње време. Знао сам да пошаљем по 30 понуда, већина се никада није удостојила ни да ми одго-вори. Није ми ништа преостало него да одјавим радњу у којоj нема посла ни за мене а не за раднике. Машине које би могле

да обезбеде посао за 15 радника стоје, каже Драгић Божић, ме-талац из Инђије.

Општина Инђија се још јесенас припремала за оно што је очекује у овој години. Какве мере се предузимају?

- У буџету за ову годину планирали смо 10 милиона ди-нара првенствено за заштититу постојећих радних места што ће бити пласирано у привре-ду. Пад промета и затварање

радњи се свакако одража-ва на прилив новца у буџет што надомештамо драстичним смањењем трошкова у јавном сектору. Сва општинска јавна предузећа су донела програ-ме штедње и рационализације, нема дневница, нема употребе сопственог аутомобила, нема репрезентације, нема телефо-на, нема повећања личних дохо-дака, нема нових запошљавања. На другој страни повећали смо обим социјалних давања, оп-штина и даље великим делом субвенционира боравак деце у вртићу, обезбеђује бесплатну ужину за све основце, беспла-тан превоз за средњошколце, стипендије за студенте, новац за спортисте. Ту су и бенифиције које јавна предузућа пружају социјално најугроженијем ста-новништву. То је оно што чини-

мо да ублажимо удар рецесије уз напомену да овог пролећа неколико нових фабрика креће са производњом и да су, ових дана, актуелни разговори са “Грунфосом” који треба да обе-збеди око 500 нових радних места, каже заменик председ-ника општине Инђија, Синиша Филиповић.

Значајну улогу у пуњењу буџета има Одељење за утврђивање и наплату пореза које је током прошле године средило базу података, ажу-рирало послове и резултати су евидентни.

У Центру за социјални рад сазнајемо да је у последња два месеца знатно повећан број захтева за доделу социјалне помоћи и да, за сада, није било проблема са исплатом ове врсте социјалних давања.

Грађани који су у петак ујутро ишли пешице на посао улицом Цара Душана могли су да примете преврнуте канте за смеће на

потезу од Српскоцрквене до Војвођанске улице. То се дешава и код мале поште, у улици Краља Петра... Неки хајвани очигледно немају где да потроше енергију па се иживљавају на бетонским кантама да би могли сутрадан да се диве свом учинку. Ако већ воле смеће са доласком пролећа освануле су дивље депоније, нека се јаве Комуналцу наћи ће им посао.

ОКОМ КАМЕРЕ

Зашто тако наопако ?

Преврнуте канте честа појава

КРИЗА ЗАКОРАЧИЛА У ИНЂИЈСКУ ОПШТИНУ

Несташица посла затвара радњеУ протекла два месеца затворено 28 занатских, трговинских, угоститељских и аутопревозничких радњи - У буџету општине планирано десет милиона динара за очување радних места - Социјалним програмима општина помаже грађане

Инђија – све више празних локала

Синиша Филиповић

Месне заједнице инђијске општине су након избо-

ра одржаних 1. марта добиле нове чланове савета који ће заједно са општинским вла-стима бринути о потребама и развоју насеља. По новој од-луци Инђија као највећа мес-на заједница има 11 члано-ва, то су: Маја Пребисалић, Бранко Мијалковић, Дејан Бањац, Мира Косановић, Милан Вукобрат, Младен Јанковић, Љиљана Бркић, Драган Пилиповић, Влади-мир Димитријевић, Жика Мрвић и Мирослав Петковић. Новоизабрани чланови МЗ Бешка су Никола Војновић, Душко Лупуровић, Горан Димић Џими, Бојан Васић, Петар Грбић Бриле, Дали-бор Петровић Дача, Игор Павловић Пакс, Светозар Милекновић Света и Дали-бор Барунчић Даки.

Нови састав чланова МЗ Нови Сланкамен чине Дра-ган Кривошија, Драгомир Панић, Никола Милуровић, Радослав Леко, Сини-ша Слијепчевић, Бран-ко Пилиповић и Милован Мандић.Седам чланова има и МЗ Љуково а то су Зоран Мрђа, Младен Колунџија, Микица Петковић, Зо-ран Живковић, Недељко Дубајић, Рајко Кантар и Божо Мајкић. Чортанов-це ће у наредне четири го-дине представљати Борис-лав Грубишић, Миленко Бошњаковић, Владимир

Марковић, Никола Опачић, Живан Пашић, Милорад Угрен и Стеван Цвејић. Мес-ну власт у Новим Карловцима чине Никола Дивљак Пеца, Живан Мали, Владимир Јовановић, Бошко Пувача, Велимир Иконић, Милован Јовић Ћира и Лазар Дели-бос. У петочланом саставу Савета МЗ Стари Сланкамен су Ђорђе Абалић, Зоран Николић, Златко Павловић, Дмитар Прлић и Жив-ко Попадић. Јарковчани су највише гласова дали следећим кандидатима Небојши Пеура-чи, Драгану Стојаковићу, Милету Новаковићу, Милану Терзићу и Георгију Дошену.

У месним заједницама Крчедим и Марадик изабра-но је по шест чланова док ће седми чланови бити изабра-ни на поновљеним избори-ма 15. марта. Савет МЗ Крче-дин чине Јовица Скорупан, Љубомир Главашевић, Дра-жен Орељ, Душко Јованов, Данило Вујичић и Алек-сандра Гаврић. Једнак број гласова освојили су Југослав Ђорђевић и Драган Кон-чар који иду у други изборни круг. У Савету МЗ Марадик су Ђура Лендвај, Стеван Кугли, Бојан Татић, Ненад Андрић и Ирга Карољ. У други из-борни круг иду Јосип Бекер и Димитрије Мића Татић.

Ових дана уследиће консти-тутивне седнице на којима ће бити изабрани председници са-вета месних заједница.

НОВИ САВЕТИ МЕСНИХ ЗАЈЕДНИЦА

Ко су новоизабрани чланови ?

Среда, 11. март 2009.10

PAZOVA^KA HRONIKA

Priprema:Gordana Majstorovi}

Председник Европске фудба-леске асоцијације, Мишел

Платини, легенда француског и светског фудбала, трећег и четвртог марта са сарадницима (Pascal Torres, Emily Shaw, Kevin Lamour) посетио је Бео-град а главни мотив посете је био презентација пројекта о изградњи Српске куће фудбала у Стаарој Пазови. Господин Пла-тини најпре се у Влади Србије састао са замеником председ-ника Владе Ивицом Даћићем а затим је у Фудбалском савезу Србије, првог дана посете од-ржана презентација пројекта о изградњи Српске куће фудбала на територији старопазовач-ке општине.Презентацију овог пројекта у којој је учествовао Саобраћајни институт „Цип“, одржала је делегација Општине Стара Пазова, на челу са пред-седником Гораном Јовићем и Наталијом Караџић, стручним сарадником за међународне односе у кабинету председ-ника. Саобраћајни инситут је радио идејно решење и на овој презентацију приказао Три Д филм с анимацијом изгледа будућег центра. –Они су ура-дили идејно решење а до прве половине априла требао би да буде готов идејни пројекат. Након израде идејног пројекта може се приступити изради тендерске документације и расписивању међународног тендера и реално је да у јуну месецу може да буде положен камен темељац за изградњу овог фудбалског комплекса. Мишел Платини је потврдио да

за ову инвестицију УЕФА даје два милиона евра, ФИФА један и држава Србија, односно Влада преко Министарства омладине и спорта, улаже три милиона и сто педесет хиљада евра, а Оп-штина Стара Пазова као пар-тнер Фудбалског савеза Србије улаже грађевински уређено земљиште. Оно што је веома важно је то, да је за кратко време урађено много и од стра-не нашег ЈП „Урбанизам“ које ради урбанистички пројекат и од стране Саобраћајног ин-ститута „Цип“. Платини је задивљен како је за кратко време дошло до реализације уговора између Фудбалског са-веза и наше општине, а затим и брзином радова, везаних за из-раду пројектне документације.

Локациојм је одушевљен, од-носно, сматра да је на изузет-но повољном месту и жао му је што овом приликом није могао да дође у Стару Пазову – рекао је председник Јовић и додао да је господин Платини обећао да ће у јуну на полагање ка-мена темељца доћи. – Он има идеју да у то време буде од-ржана седница Извршног од-бора УЕФЕ у Србији и да сви чланови дођу у Стару Пазову и присуствују полагању камена темељца – износи Горан Јовић идеју господина Платинија. По

речима председника Јовића и министарка за омладину и спорт Снежана Самарџић Марковић је изразила жељу да у што скорије време посе-ти будућу метрополу српског фудбала. Иначе, остварен је велики број контаката са значајним људима из света фудбала и први човек старо-пазовачке општине верује, с обзиром да влада велико интересовање за овај сремски градић, да ће се неко заинте-ресовати да инвестира у Ста-ру Пазову.

Ако се погледају само две последње године и у

старопазовачкој општини, ста-новништво постаје све старије. Све мање се беба рађа, упркос томе што ова средина води рачуна да обезбеди довољно вртића и јаслица за најмлађе. Прошле године на територији општине укупно је рођено 635 беба, док их се 2007. родило 615. Прошле године према, подацима из Дома здравља, у Старој Пазови на свет је до-шло 196 новорођенчади а у Новој 168, и то је за који про-ценат више ако се упореде подаци из 2007. године када је у Старој Пазови рођено 177 а у Новој 161 беба. Међутим,

ако се упореди број умрлих с бројем рођених само у ове две варошице у претходне две године видеће се да је проценат смртности далеко већи од процента рађања. По податцима Службе за по-гребне услуге ЈП „Чистоћа“, 2007. године у Старој Пазови умрло је 250, а прошле 253 лица, док је у истом периоду у Новој Пазови (2007.) умрло 197 и 208 лица (2008.).Шеф погребне Службе у „Чистоћи“ Божидар Младеновић, је запазио да у великом про-центу умиру и млађи људи. По податцима општинске матичне службе из годи-не у годину опада и број

склопљених бракова. Тако је, на пример у Старој Пазо-ви у 2007. години склопљен 151 а у протеклој 121 брак што показује тренд опадања. Иначе, прошле године је, по подацима начелника за оп-шту управу и опште посло-ве, Жељка Шолаје, у Новој Пазови склопљено 118 бра-кова, у Војки 23, Голубинци-ма 15, Белегишу 9, Сурдуку 3, Крњешевцима 7, Старим Бановцима 49 и Новим Ба-новцима 26. Све ово говори у прилог да се, у популацио-ну политику морају уводити мере стимуланса, ако не на нивоу државе, оно, на нивоу локалне заједнице.

Поводом 8. марта, међу-народног празника жена у

холу Позоришта у Старој Па-зови, у организацији Центра за културу и Савеза аматера, у четвртак, 5. марта отворена је изложба слика у разноврсним техникама, чланица УЛУ „Лео-нардо“ из Нових Бановаца под називом „Жене женама“. Из-ложбу која ће бити отворена

до 11. марта, отворила је но-винарка Анђелка Мали, која је том приликом рекла да је ово удружење основано пре шест година и да окупља око 30-так стваралаца од којих су две трећине жене. Удружење је имало преко 60 изложби у Галерији МЗ Нови Бановци и више од тридесет у другим ме-стима. Изложба је продајног карактера. – Ова продајна из-ложба 9 сликарки из УЛУ „Ле-онардо“ под насловом „Жене женама“ показује вам део душе девет бића која осећају, мисле, уочавају и то преносе на папир или платно. Својом визијом света на сликама различитих формата и у различитим тех-никама ( акварел, уље, акрил, темпера, графика), дарују вас Радинка Урошевић, Виолета Лекић, Ана Владић, Слађана Манојловић, Слободанка Плешинац, Мирјана Пражић, Ивана Трнинић, Ружица и Добринка Шашић и најновији члан Олгица Суботић – рек-ла је Анђелка Мали, истакав-ши за сваку уметницу по не-што својствено. Можда би се за мото ове изложбе могла узети њена реченица. – На свакој вам се слици једна искрена душа нуди.

СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ПАрЛАМЕНТА ЗАКАЗАНА ЗА 11. МАрТ

Обиман дневни ред

Десета редовна седница СО Стара Пазова заказана је

за среду, 11. март. На днев-ном реду општинског парла-мента наћи ће се 59 тачака. Између, осталог, одборници ће се изјашњавати о планови-ма и програмима рада јавних предузећа и установа за ову годину а измене претрпеће и састави њихових управних и надзорних одбора. Донеће се решења и извршити измене постојећих о образовању оп-штинских комисија. За грађане су можда најинтересантније оне које се односе на формирање комисије за вођење поступка и доношење решења о захтеву за враћање земљишта, као и комисије за спровођење јавног поступка надметања за давање у закуп пољопривредног земљишта у државној својини. Интере-сантно је и доношење решења о образовању општинског са-вета за запошљавање, као и доношење одлуке о оснивању Туристичке организације оп-штине и одлуке о оснивању ОШ „Симеон Араницки“, школе која се гради у насељу Мала Босна у Старој Пазови.И одлуке које се односе на оснивачка права неких јавних предузећа, Дома здравља, Јавног предузећа за грађевинско земљиште и изградњу Општине Стара Пазо-ва, као и одлуке о организовању ЈП „Урбанизам“ и других.

ПЛАТИНИ О СРПСКОЈ КУЋИ ФУДБАЛА

Одушевљен местом и тереномМишел Платини, председник УЕФА са сарадницима, посетио је трећег и четвртог марта Београд а главни повод је био презентација пројекта о изградњи Српске куће фудбла у Старој Пазови. У присуству званичника из државног и врха српског фудбала, виртуелну презентацију пројекта одржала је делегација Општине Стара Пазова на челу са председником општине Гораном Јовићем и Саобраћајним институтом "Цип". Господин Платини је обећао подршку УЕФЕ за реализацију пројекта у износу од два милиона евра.

Фудбал заволео Пазову

Крајњи рок за изградњу фудбалског комплакса у Старој Па-зови је две године али председник Јовић сматра да ће он бити и краћи. Међутим, док се не сагради Национална кућа фудба-ла, општинске власти у сарадњи са Фудбалским савезом Србије желе да покрену једну акцију, како рече председник Јовић, под називом „ Фудбал заволео Пазову, Пазова заволела фудбал“ а уствари ради се о малој кући фудбала на Тргу „др Зорана Ђинђића“ (мини терени с вештачком травом). Тиме би се пружи-ла шанса најмлађима и омладини да покажу да воле фудбал.

Горан Јовић и Мишел Платини

У ПОЗОРИШНОМ ХОЛУ ИЗЛОЖБА УЛУ „ЛЕОНАРДО“ НОВИ БАНОВЦИ

„Жене женама“

Добринка Шашић, једна од чланица

УЛУ "Леонардо"

СТАТИСТИЧКИ ПОДАЦИ ГОВОРЕ

Беба све мање

Драган Ђурић (председник ФК Партизан), Владе Дивац и Горан Јовић на презентацији

Сваког трећег у месецу, а тако је већ више од два и

по века, живот у Руми обеле-жен је вашаром: неко продаје, неко купује, највише је оних који прошетају до вашара, онако необавезно - неког ће, можда, срести тамо, нешто ће се, можда, и купити. Све је можда, а једно је сигурно: у Руми, сваког трећег у месецу, велика је гужва. Неко то воли, они други тога дана избегавају Главну улицу. Овог вашара, 3. марта, била је, наравно, гужва, било је робе сваке врсте, про-даваца из свих крајева Срема и Србије, најмање је, чини се, било муштерија. Да ли се то светска економска криза усе-лила и у румски вашар?

Судећи по реаговањима продаваца, малопређашња констатација није далеко од истине. Ана и Никола Максић стигли су на румски вашар из Београда, овде су први пут, продају ножеве.

-Продаја иде слабо. Људи кажу да им је све скупо, да немају пара, а наша роба је

уствари испод цене. Најбоља продаја је у Новом Саду, ваљда што је већи град - каже Ана Максић.

Жељко Угреновић продаје цвеће, чест је гост на румском вашару, дође у Руму чак из Владимираца.

-Продаја цвећа иде сезон-ски, највише се прода у марту, априлу и мају. Цвеће се увек сматрало луксузом, а нарочито у време ове кризе. Цена је иста већ неколико година, цвеће је сада уствари и јефтиније у односу на наша улагања. Очекујем да ће главни пазар да падне за 8. март, тога дана се не штеди-нада се Жељко.

За тезгом на којој су се на-

шле варјаче, фруле, двојнице, а поред њих сир и кајмак, до њих џемпери, чарапе, све са Златибора, продају Томислав и Јасмина Лазовић из села Шљивовица, на Златибору.

-Све ово је наша произ-водња, тиме се бавимо од детињства па до данас. Још увек скоро ништа нисмо про-дали. Некад је било боље. На-род или нема пара, или не сме да троши оно мало што има. Свима, кажу, роба треба, или варјача, или кајмак, али нико се не ваћа новчаника-жали се Томислав.

На тезги до њих су блузе, тренерке, дуксеви, пешкири, кухињскње крпе: висе на ве-шалицама, чекају купце. А куп-ци - углавном разгледају.

Среда, 11. март 2009. 11

Priprema: Katica Kuzmanovi}

RUMA

ИЗ МАТИЧАРСКОГ ЗВАЊА

Венчани: Слободан Јефтић и Милена Мадић, Љубомир Поповић и Славица Алексић

Добили ћерку: Сунчица Дојчиновић, Маја Миловановић и Игор Колић, Биљана и Дејан Стојшић

Добили сина: Гордана Мишковић-Ивошевић и Ненад Ивошевић

Умрли: Софија Црвенков - 1927, Олга Којић - 1938, Сеим Адемовић - 1923, Мара Смиљанић - 1921, Пајо Бошњак - 1935, Радојка Медић - 1934, Јован Боснић - 1955, Вида Полиманац - 1929, Петар Најић - 1921, Јасмина Гогић - 1953, Јован Кукић - 1923.

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

Филмски програм"Аустралија" - 11. март"Друг Црни у НОБ-у" - од 12. до 18. марта"Увек реци да" - од 19. до 22. марта

У оквиру редовних актив-ности, временски се то

уклопило и са осмомартов-ским празником, у Завичајном музеју је 6. марта отворена занимљива изложба под нази-вом "Пејзаж", реч је о збирци таписерија "Атељеа 61", са се-диштем на Петроварадину. По-клоници ове врсте уметности имали су прилику да уживају у мајсторији аутора таписерија, посебно у пејзажу као мотиву који полако налази своје место у овој техници.

Изложбу је отворио дирек-тор Завичајног музеја Радован Кузмановић, о раду "Атељеа 61" говорила је аутор изложбе Горанка Вукадиновић.

Они који посете изложбу, а за то ће имати прилику све до краја марта, моћи ће да се увере у то како, у форми таписерије, могу да изгледају "Летња ноћ", "Че-тири годишња доба", "Њиве", "Ветар", "Прохладно јутро на Петроварадинској тврђави"...

Исте вечери, и у исто вре-ме, у Градској библиотеци је

организована промоција књиге "Братска љубав" чији је аутор Слободан Шијан из Добри-наца, ученик другог разреда Економске школе у Пећинцима. У улози издавача је Градска библиотека, о књизи су гово-рили директор ове установе Жељко Стојановић и Стеван Ковачевић, уредник библио-теке "Домаћи писци". Књига говори о путевима дроге до младих, али и о начину изла-ска из ове пошасти савременог доба.

У СЛИЦИ И РЕЧИ: РУМСКИ ВАШАР

Роба на тезги - новчаник у џепу

Томислав Лазовић

Ана и Никола Максић

Жељко Угреновић

Градска кућа

ВЕСТИ ИЗ МУЗЕЈА И БИБЛИОТЕКЕ

Таписерије и пејзажиПромоција књиге "Братска љубав" Слободана Шестића

Среда, 11. март 2009.12

Beo~inska hronika

Душко Радовић је, желећи да укаже на вечну повезаност

и реципрочност нераскидивих појава узимања и давања, знао написати: "Што више имамо - све смо више дужни", или: "Доброта је велико здравље". Са сличним идејама, и по природи професије, у ову хуману авантуру звану помоћ човеку у невољи, упустили су се запослени у румском Цен-тру за социјални рад. Наравно, увек када је подлога пажња, стисак руке, осмех и топла реч, повратна реакција је оно вели-ко хвала, и емотивна везаност коју, на крају, бришу само неке друге, нама недовољно познате димензије.

До 1. јула прошле године био је то пројекат јавних радова: финансирало га је Министар-ство економије и регионалног развоја, 25 медицинских се-стара својим радом покривало је искључиво Руму. Од тада до данас, програм финансира само Општина Рума, три медицинске сестре и једна неговатељица свакодневно су у домовима тридесетак корисника.

-Очекујемо да ће током мар-та или априла поново кренути јавни радови, конкурисаћемо за средства код поменутог Министарства, циљ нам је да покријемо и села румске оп-штине, јер ту је проблем још

израженији, доста је самих старих и болесних особа, а за то нам треба бар још 20 ме-дицинских сестара. Према на-шим подацима, око 300 старих у Општини Рума има потребу за овом врстом помоћи, реч је о програмима кућне неге и помоћи у кући. Ова врста услуга је бесплатна, право на помоћ утврђује наш Центар-каже директор Центра за социјалну помоћ у Руми Свето-зар Петровић.

Ова прича је настала кроз прожимање садржаја давања и узимања, оних који помажу, и оних других који без те помоћи - не могу даље кроз живот.

Јелена Покрајац, меди-цинска сестра, са пуно топлине и одговорности прича о својим пацијентима:

-То су стари људи, неки и социјално угрожени, углав-ном без деце, и - болесни. Свакодневно их обилазимо, набављамо им намирнице, лекове, контролишемо да ли пију те лекове, понекад је то и пратња до Дома здравља. Ту сам да оперем судове, да уси-сам под, да скувам чај, кафу, спремим нешто од брзе хране. Сваки мој долазак дочекују с осмехом и захвалношћу, многи кажу - да им ја не уђем у кућу, нико не би ушао. С некима те-лефонски одржавам везу и кад напусте Руму, то је у новије

време једна бака која је отиш-ла у Вишњићево.

Неговатељица Смиља Тополић акценат ставља на "ситнице које живот значе":

-Обилазим их сваког дана, разговарам са њима, саслушам их. Важне су те ситнице, сетим се њиховог рођендана, 8. мар-та, један цвет је довољан за пуно радости. Старима је важ-но да се некоме повере, да не изгубе тај контакт са светом, са људима. Сећам се, једна бака ме је звала телефоном и поручила - када умре да јој дођем на сахрану. И отишла сам. Једна бака ми је умрла на рукама. Одем им понекад и на гроб. Кад сам код њих, не гле-да се на сат.

Медицинске сестре Гор-дана Травица и Јадранка Атанацковић имају сличну причу.

И тако, бициклом од куће до куће, од стана до стана. Од ста-рог до болесног, од усамљеног до тужног човека. Сваки дан.

Једна од оних којима је помоћ потребна је и просвет-

ни радник у пензији Ангелина Марковић. Живи сама у стану, на другом спрату, везана је за инвалидска колица. О њој бри-не Јелена Покрајац.

-Шта да кажем, дивна душа је поред мене, дете моје, кад ми дође, није важно да ли је об-лачно, или сија сунце. Ја сада нисам сама. Јелена о мени бри-не, донесе ми лекове, заказује прегледе, води ме код лекара. Добра је и Смиља, дође ми сва-ки други дан. Важно је - сваког дана је неко ту. Пријатељи? Дођу кад могу, не замерам ни-коме, свако има свој живот, и обавезе. А срећа, то су ситне ствари које ме радују-прича Ангелина.

Поносно крије сузе за тре-нутке кад је сама. Њена нова деца, када духом потону, знају да кажу - идемо код Ангелине, по позитивну енергију. И оду.

Та размена енергије, у виду осмеха и туге, радости и самоће, ето, често, уроди не-ком новом срећом.

К. Кузмановић

ЦЕНТАР ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД У РУМИ: КАКО УБЛАЖИТИ БОЛЕСТ И САМОЋУ

Доброта је велико здрављеКроз програме кућне неге и помоћи у кући, свакодневно се, бициклом, стиже до оних којима је та помоћ као хлеб насушни, јер - човек, ипак, није ствар

Тим за кућну негу

Ангелина Марковић са својом Јеленом

Приликом посете беочинској општини, 4. марта, председ-

ник Извршног већа АП Војводине др Бојан Пајтић присуство-вао је и потписивању уговора између Телекома и мештана Луга о увођењу нових телефонских прикључака. Како је том при-ликом истакнуто, захваљујући средствима од око 30 милиона динара из покрајинског Фонда за капитална улагања и шест милиона из Телекома, омогућена је телефонизација у три места - Свилошу, Грабову и Лугу. Меш-тани ових села на телефон су чекали три деценије.

Пре свечаности у Лугу, који ће добити 280 фик-сних прикључака, уговори о коришћењу најсавременије диги-талне телефонске централе пот-писани су, 25. фебруара, у Сви-лошу и Грабову. Најмање село у беочинској општини, Грабово, добија 64, а суседни Свилош 200 телефонских прикључака. Потписивању уговора прису-ствовали су покрајински посла-ник Сава Свирчевић, помоћник председника Општине Никола Вукшић и представник Теле-кома у Новом Саду Слободан Белић, и том приликом се чуло да ће телефонски саобраћај бити на најсавременијем ни-воу. Број прикључака се може и повећавати, а телефонске

централе су повезане оптичким каблом.

Уз податак да је вредност чи-тавог пројекта у три села око 36 милиона, истакнуто је да прикључење телефона свако домаћинство кошта 5.900 дина-

ра, што је најповољнија цена у Србији. У догледно време нови користици услуга Телекома биће прикључени на интернет, путем АДСЛ-а, као и на мрежу каблов-ске телевизије.

Д. П.

Средином прошлог месеца, за време посете суседној

Хрватској, представници Оп-штине Беочин потписали су Спо-разум о сарадњи и пријатељству са тамошњом Општином Ердут. Докуменат на који су потписе ставили начелник Општине Ер-дут Југослав Весић и помоћник председника беочинске општи-не Никола Вукшић, садржи одредбе о сарадњи у областима привреде, унапређивања регија, очувања природе и природне

баштине, здравства, просвете, културе, спорта, туризма и на другим пољима. Овако озвани-чена међуопштинска сарадња, како је речено, представља први корак ка приближавању пројектима и фондовима Европ-ске уније. Реч је о оживљавању сарадње између суседних среди-на у Хрватској и Србији, њиховом бољем упознавању, бризи о наци-оналним мањинама, размени ис-кустава и заједничком деловању у појединим областима.

МЕЂУДРЖАВНА САРАДЊА

Споразум са Ердутом

Потписивање споразума две општине

ПОСЕТА ПРЕДСЕДНИКА ПИВ-а БОЈАНА ПАЈТИЋА

Телефони у Свилошу, Грабову и ЛугуУложено око 36 милиона динара за увођење најмодерније телефонске мреже са укупно 544 фиксна прикључка

Нови погон "Феникса"Председник Извршног већа АП Војводине др Бојан Пајтић

отворио је у Беочину, 4. марта, реновирану халу фабрике за производњу клизних лежајева "Феникс". Инвестициона вред-ност новог погона је 79,5 милиона динара, а Покрајинска влада је за тај подухват издвојила 25 милиона. У новом по-гону биће директно запослено 25 радника, а још њих 200 кроз разне облике кооперације. Приоритет Извршног већа, рекао је Пајтић, су програми који подстичу запошљавање, односно очување постојећих и отварање нових радних места. Свечаности је присуствовао и покрајински секретар за науку и технолошки развој др Драгослав Петровић.

Др Бојан Пајтић са сарадницима у Беочину

Среда, 11. март 2009. 15КУЛТУРА

Имала сам само пет година када су ме родитељи по-

вели на ђачку свечаност по-водом годишњице Митровачке гимназије и наредили ми да пажљиво посматрам и слу-шам. Не сећам са сада тако јасно целине, али памтим мла-ду девојку са свијеним кики-цама, јаке тамно-смеђе косе, блиставог осмеха с рупица-ма у зарумењеним образима, која је свирала клавир, чита-ла награђени литерарни рад и певала у хору. Упадљиво лепа и паметна, лаког, елегантног хода кретала се на позорници с пуно љупкости и оне урођене финоће коју никаква вежба не може да успостави. Та лепа, млада, надарена особа је још тада пробудила у мени жељу да постанем таква, као она. Знала сам једино да не могу бити тако лепа. Никада не могу имати тај дивни, пун блеска осмех с рупицама. Али, то није било најважније, иако ме је очаравало. Била сам потпуно обузета тим осмехом који никада раније нисам видела ни у једне особе - био је чудесно жив, искрен, зрачио је љубављу и радозналошћу у исто време, као да је млада особа истовремено гледала пут споља и пут изнутра. Као да је гледајући у свет, у људе око себе, истовремено завиривала и у своје дубине и пратила неки свој пут.

Прошла је деценија, можда нешто више. Надала сам се да бих је понекад могла срести, сазнати нешто о њој не питајући, бринула сам за њу - шта се догађало? Расла сам с њеном упамћеном сликом пред очима, надајући се да ћу је једног дана видети. Свирала сам, писала, певала у хору и носила неки свој осмех који је инспирисао моју непосредну околину на нимало пријатне надимке. Нисам се љутила - мада сам понекад била тужна.

Онда је једног дана висока, танка, у црнини ушла у наш разред, представила нам се и рекла да ће нам предавати српски језик и бити нам разредни старешина. Имали смо прилике да је свакодневно посматрамо, слушамо њене мудре, зналачке, дубоке анализе, пратимо њено фино, нежно руменило лица које је путовало блеском осмеха и њен поглед који је понекад лутао изнад наших глава у правцу света који је описивала, ликова којима је подарила део свога духа, снаге, моћи и немоћи...

Пењали смо се са њом до највећих висина вере и истине и силазили у дубине деветог круга, у тражењу смисла живљења кроз Андрићев Ex Ponto, Шолоховљев Тихи Дон, Десничина Прољећа Ивана Галеба и све што би додирнула својим блиставим умом и високим сензибилитетом. Речи су текле као изворска вода, бистро и убедљиво, смењивала су се годишња доба и промицала крај прозора Гимназије, у виду снежних грана и белине багремовог бехара, а наша Мира је носила читаву једну генерецију бриљантних младих људи у нешто што их је изазивало, помало плашило, а ипак призивало себи, а то је живот.

Били смо везани: пробудила је и неговала у нама љубав према себи, према другима, учила нас да чувамо достојанство, негујемо стрпљивост и размишљамо. Била је млада, али као да је све искуство света било у њој: тако је умела да процени ситуацију и донесе праву одлуку. Тешко се налази спој таквог тананог сензибилитета и такве постојаности која улива велико поштовање и подстиче човека на бригу, респект и одговорност. На та три основна елемента љубави којом је зрачила и која се тицала ње саме - изгледало је као да је давно превазишла потребу да буде вољена и да јој је довољно да она воли. А волела је сваког од нас на свој начин. У тој љубави је показивала велику ширину, јер није тежила да мења већ прихвата, пронађе срж бића. И за то је имала необичан инстинкт. Знала је да мењати биће знаћи сламати дух, али је исто тако знала и да укори на такав начин да и не помене име. Твоја сопствена савест би

ти рекла да си то ти. Тако нико други не би чуо ништа осим тебе самог. Имао си да радиш на томе да исправиш грешку.

Остала нам је пријатељ и блесак осмеха за цео живот. Мој је учинила посебним, јер је унела у њега појам безусловне љубави о којој никад није говорила, али сам схватила. Никаква дистанца нас није могла раставити. Биле смо метафизички хибрид повезан интуицијом и телепатијом. Знала је кад звоним са велике даљине. И ја бих обично знала шта ћу чути.

Били смо њени - њен свет који је задојила тим дивним, широким осмехом љубави и лепоте из кога смо црпели снагу за борбу. Пажљив слушалац, идеалан саветник и сабрат у патњи за коју је имала дубоко разумевање, израсла је у језгро наших окупљања у познијим деценијма наших живота. "Наша Мира" је била и остала велика инспирација у нашим животима, наша велика мисао у животу, одговор на многа питања...

Једна вест је изазвала готово неподношљив бол у грудима... Вест пријатеља, који је тражио најтананије речи да нешто саопшти... Али, ја у то не верујем. Не да не верујем пријатељу, већ не верујем да је то могуће. Нема краја с нашом Миром. Ми се морамо срести. Ја и даље настављам са њом да причам. Видим је пред собом, знам шта ће рећи, како уздахнути, како ми се насмешити. Не, ја данас нећу сузе због великог блага које сам имала у животу и које нисам изгубила, јер у виду сећања живи у мени, додирује ме топлом руком, гледа паметним очима и охрабрује блеском осмеха... И у том блеску видим цео свој прошли и будући живот и живот своје генерације, који се не завршава, већ претвара у сеобу у неко друго енергетско стање у коме ћемо се опет срести и бити заједно у некој димензији, у неком времену, можда сасвим ирелевантном, за ово. Нема краја нашем дивном учитељу и пријатељу који је уградио у нас сопствени спомен у виду љубави, која је, што би рекао Неруда, "као река што тече од усана и од предела до предела".

Њени Љупка, Оливера, Бода, Мирјана и сви остали...

� Др�Мирјана�Павловић, Флорида, САД

СЕЋАЊЕ�НА�ПРОФЕСОРКУ�МИРУ�

Блесак�осмеха

Једна од легенди 170 година старе Ми-тровачке гимназије, Мирјана Малешевић (рођ. Шијак), професорка српског језика и књижевности, изненада је преминула у својој родној Сремској Митровици, у 72. години. Детињство и прву младост је провела под цр-ном марамом, пошто су јој усташе мучки убиле оца и два ујака. Касније је несрећним случајем изгубила рођеног брата, студента. Била је изузетан ђак, међу најбољима у гимназијској генерацији матураната, 1955. године. Сјајно је свирала клавир, за своје писане саставе

добијала значајна признања, волела да казује текстове наших великих писаца, а посебно била наклоњена Бори Станковићу. Дипломи-рала је у Новом Саду и веома брзо постала један од најцењенијих професора Митровач-ке гимназије. У пензију је отишла као рад-ник Историјског архива. Како је то приликом последњег испраћаја, 5. марта, рекао Предраг Удицки, отпутовала је у успомену, уз искрено поштовање и љубав својих најближих, мно-гих генерација ученика, пријатеља и грађана Сремске Митровице. Д.�П.��

Мирјана�Малешевић�(1937�-�2009)

Поставка историјског и но-сталгичног карактера,

отворена у Галерији "Лазар Возаревић", 6. марта, окупи-ла је радове четворице срем-скомитровачких сликара, који су седамдесетих година про-теклог века ударили темеље тадашњег и будућег ликовног живота у граду. Реч је о већ тада угледним ликовним ства-раоцима и педагозима - Бран-ку�Јолеру, Миодрагу�Ђокићу, Вјекославу� Ћетковићу и Предрагу� Јолеру, чије је деловање свакако доприне-ло отварању Возаревићеве галерије (1973) и неговању даљег модерног ликовног из-раза у Сремској Митровици.

Најпознатији међу њима, Бранко Јолер (1909 - 1998), популарни чика Брана, основ-не тајне сликарског заната от-крио је бројним генерацијама митровачких основаца и гимназијалаца. Истовремено, запамћен је и као најупорнији ликовни хроничар свога града, његове архитектуре и окол-них предела. Сликар Миодраг Ђокић (1925 - 2004) је највише волео природу, а ту своју

љубав, кроз педагошки рад, приближавао је и најмлађим суграђанима.

Историчар уметности, сликар и универзитетски професор, др Вјекослав Ћетковић (1935) иза себе има велики број са-мосталних изложби, ликовних колонија и признања. У Срему је провео петнаестак година, а највредније стваралачке и стручне резултате остварио у Новом Саду и Београду. Чика Бранин син, рано преминули Предраг Пеђа Јолер (1948 - 2005), после педагошког рада у Митровици посветио се дизајну и режији на РТВ Нови Сад. Као сликар, илустратор и графички дизајнер стекао је репутацију и изван граница наше земље.

Након поздравне речи ди-ректора Галерије Радула Глиговића, изложбу су отво-рили новинар и писац Недељко�Терзић и једини живи од "чет-ворице јахача митровачке ли-ковне Апокалипсе" Вјекослав Ћетковић. Било је то сетно, али и поносно подсећање на једно лепо, значајно доба и људе који су га својим делом обележили.� Д.�Познановић

ЈЕДАН�ПОГЛЕД�НА�МИТРОВАЧКЕ�СЛИКАРЕ

Темељи�седамдесетихУ�Галерији�"Лазар�Возаревић"�изложени�радови�Бранка�Јолера,�Миодрага�Ђокића,�Вјекослава�Ћетковића�и�Предрага�Јолера

Тренутак отварања изложбе у митровачкој галерији

Изложба под називом "Ма-ске", отворена 4. марта у

Музеју Срема у Сремској Ми-тровици, садржи двадесетак радова овдашњих ликовних и примењених уметника. Ор-ганизатор поставке Оливера�Дрезгић, музејски саветник, представила је остварења ин-спирисана хришћанским оби-чајем прерушавања, који се негује пред васкршњи пост.

Заступљени аутори, професио-нални ствараоци, али и аматери, по други пут су изложили радо-ве на исту тему, а истовремено у Музеју Срема делује и дечија радионица за израду маски. Ис-пред стручног жирија, Тања�Мијалчић је посебно похвали-ла маске Јасмине�Римац, Ла-зара�Константиновића, Петра�Јечменића, Весне�Спасојевић и Мире�Оршанић. Д.�П.

У�МУЗЕЈУ�СРЕМА

Изложба�маски

Детаљ са изложбе маски

Среда, 11. март 2009.16

Societe generale банка једна је од најповољнијих банака

у Србији за стамбене кредите са фиксном и промењивом ка-матном стопом. Фиксна камат-на стопа за клијенте ове банке креће се у распону од 7,5 до 7,9 до посто и рата је непромењива током целог периода отплате кредита.

Како каже Новак Самарџић, управник Societe generale бан-ке, Експозитуре у Сремској Ми-тровици, промењива каматна стопа зависи од еурибора, а с обзиром да је он сада у паду, такви кредити су постали вео-ма повољни.

- Супружницима који примају, рецимо, две минималне зараде,

што је, нажалост, чест случај код нас, омогућавамо да узму кредит у износу од 30 хиљада евра. За тај новац они могу купити стан за који је месечна рата кредита око 170 евра, што је отприли-ке износ кирије коју би некоме плаћали за изнајмљивање так-вог стана. Политика наше банке усмерена је управо ка томе, да свима који то желе омогућимо да из простора за који неко-ме плаћају пређу у властити стамбени простор, који ће сами отплаћивати. Захваљујући повољним стамбеним креди-тима које нуди наша банка, сада је права прилика да и они који имају мања примања дођу до сопственог стана. Мој

савет је да уколико се на то од-луче не требају дуго да чекају, јер цена квадрата у Митровици није пала, а с обзиром да нема нове стамбене изградње, то се највероватније неће скоро ни до-годити – каже Новак Самарџић, управник Societe generale бан-ке, Експозитуре у Сремској Митровици, напомињући да се стамбени кредити одобравају на период од 25 година, те да је каматна стопа тренутно испод шест посто.

Поред стамбених, Societe generale банка у понуди има и класичне потрошачке креди-те, а од недавно се одобравају и субвенционисани потрошач-ки и ауто кредити. Ту спадају кредити намењени за куповину домаћих возила: „фијата пунто“, „југа“ или „заставе“, као и за ку-повину намештаја, кућних апа-рата, тепиха и подних облога.

- Ти кредити су без учешћа и са валутном клаузулом у еврима, профактура мора да показује да је роба произведе-на у Србији, а рефинансирање није дозвољено. Клијент у року од 30 дана мора да донесе фи-скални рачун и копију ориги-нала гарантног листа на увид. Једини изузетак од овога су те-писи и подне облоге, у које се сврставају и керамичке плочи-це, за које није потребно донети гаранцију, него само фискални рачун. Превремена отплата је дозвољена по тарифи банке.

Уколико клијент не донесе фи-скални рачун и гарантни лист у року од 30 дана, субвенција ће бити поништена. За првих 30 дана каматна стопа кредита клијента ће бити увећана за пет посто за износ субвенције. За остатак периода отплате, усло-ви и каматне стопе ће бити као за тренутно важећи стандар-дни комерцијални кредит бан-ке. Тако да свако ко искористи ту повољност мора да донесе у банку доказ да је то стварно и купљено – објашњава управ-ник Самарџић.

Према његовим речима, најтраженији банкарски произ-вод тренутно је кредит за „пун-та“. Добијање овог кредита састоји се из неколико корака: купац најпре треба да дође у банку, где се провери његова кредитна способност, затим треба да оде код продавца да резервише ауто, па - уколико мења старо возило у центар за рециклажу где добије потврду на хиљаду евра. Са том пот-врдом купац онда одлази код овлаштеног продавца који му

умањује фактуру за тај износ, а затим фактуру доноси у бан-ку. По одобрењу кредита, но-вац се исплаћује директно на рачун продавца.

- Кредит се одобрава на се-дам година, рата износи око 97 евра, а каматна стопа је 4, 5 посто, што је изузетно повољно и представља велику помоћ државе грађанима. Свако ко има услове може да конкурише за тај кредит, а уколико влас-ник аутомобила није у позицији да подигне кредит, то за њега може да учини његов супруж-ник. Једино се не могу удру-жити средства, нити за кредит могу конкурисати деца - каже Новак Самарџић, управник Societe generale банке, Експо-зитуре у Сремској Митровици.

Експозитура Societe ge-nerale банке налази се у Сремској Митровици, у Ули-ци Краља Петра I, број 5-7, а телефон за све информације је: 022/639-120.

Текст: Сања Михајловић Фото: Милан Милеуснић

SOCIETE GENERALE БАНКA, ЕКСПОЗИТУРA У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

Кредити за остварење свих Ваших жељаПоред изузетно повољних стамбених кредита, са фиксном и промењивом каматном стопом, наша банка у понуди има и класичне потрошачке кредите, а од недавно се одобравају и субвенционисани потрошачки и ауто кредити - каже Новак Самарџић, управник Societe generale банке, Експозитуре у Сремској Митровици

kamatna stopa 6% fiksnomin/max iznos 250 - 12.000 EURrok do 60 meseciadministrativani trošak 0,5%

kamatna stopa 4,5% fiksnomin/max iznos 3.000 EUR - do kreditne sposobnosti klijentarok do 84 mesecaadministrativani trošak 0,5 %

Stambeni kredit banke Promenljiva kamatavrednost nekretnine 30.000 EURučešće 3.000 EUR kredit 27.000 EURneophodna zarada (može biti udružena) 347,54 EURmesečna rata 173,77 EUREKS 3,95 - 4,45 % + 6M EURIBOR od 6,21 %

Subvencionisani potrošački krediti

Subvencionisani auto krediti (Punto, Zastava)

Новак Самарџић, управник Societe generale банке, Експозитуре у Сремској Митровици

Најповољнији кредити у Societe generale банци

Брига о клијентима на првом месту

Среда, 11. март 2009. 17

Почетак нове грађевинске сезоне у Сремској Митрови-

ци означен је наставком радова на реализацији пројекта ком-плетног уређења дела Улице краља Петра Првог. Овим пово-дом директора ЈП Дирекција за изградњу града Бојан Гаврић подсетио је да се значајни ин-вестициони пројекат финанси-ра средставима Покрајинског фонда за капитална улагања AП Војводине који је обезбедио 105 милиона динара.

- Завршетак свих радова предвиђен је за крај маја, али се ми надамо да ће планира-ни послови бити завршити и раније. Тренутно се скида слој асфалта са старог тротоара како би се припремила подлога, јер по пројекту ту је предвиђено да нови тротоари буду од беха-тон плоча. Ако временске при-лике буду повољне актулени и будући послови биће обављени пре него што је планирано. Иначе, завршени су сви во-дови подземних инсталација, а остало је и да се прикључе кућни олуци на атмосфер-ску канализацију - објаснио је Бојан Гаврић, директор ЈП Дирекција за изградњу града.

Реализација овог великог пројекта почела је пре четири месеца, крајем октобра прошле године, када је градилиште у Улици краља Петра Првог зва-нично отворено. Пројекат се реализује по фазама, радови у оквиру прве фазе су успешно окончани, а почетак сређивања тротоара истовремено је и по-

четак друге фазе целокупних послова. Пројекат доноси дуго чекано решење канализацио-них проблема становницима и пословним људима у овом делу главне градске улице. Али, градња канализације била је истовремено и прилика за реконструкцију свих подзем-них инсталација, сређивање саобраћајнице, паркинга и при-лаза ка објектима, а обухватиће и јавну расвету.

Извођачи радова су срем-скомитровачке фирме АД "Пу-теви" за реконструкцију тро-тоара и коловоза, АД "Хидро-грађевинар" за изградњу канализације, ЈКП "Водовод" за реконструкцију одвод-не мреже и прикључења на

канализацију, док ће румски "Фелт" бити ангажован на сређивању јавне расвете. Сем

тога у овом делу улице плани-рана је садња више од 40 мла-дих стабала липе што ће до-принети озелењавању улице.

Реализацијом овог пројекта даће се значајан допринос даљем уређењу центра Срем-ске Митровице и квалитетнијем животу његових грађана.

ХРОНОЛОГИЈА

Како је све почело ...

Велики инвестициони пројекат уређења дела Улице Краља Петра Првог у Сремској Митровици по-чео је да се реализује 29. октобра 2008. године када је тај део улице за-творен за саобраћај. Кон-кретни радови почели су дан касније, 30.октобра, а градилиште је званично отворио 31. октобра ди-ректор Фонда за капитал-на улагања АП Војводине Момчило Миловић.

Скидање слоја асфалта са коловоза од зграде СДК-а до скретања за општински паркинг АД "Путеви" поче-ли су 30. октобра, а упоре-до са тим 31. октобра еки-пе АД "Хидрограђевинара" почеле су радове ради постављања главног колек-тора. Ови радови завршени су 8. новембра. Међутим, већ 3. новембра ЈКП "Водо-вод" је почео своје радове - ручни ископ ровова до објеката самих корисника канализације.

Радови у оквиру прве фазе трајали су до среди-не децембра, а друга фаза пројекта настављена је по-четком прошле недеље.

Лепши изглед центра градаФонд за капитална улагања Војводине финансира комплетну реализацију пројекта са 105 милиона динара - Радови решавају низ виталних питања и доприносе даљем уређењу центра града

ПОЧЕЛА ДРУГА ФАЗА РЕКОНСТРУКЦИЈА УЛИЦЕ КРАЉА ПЕТРА ПРВОГ У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

Актуелни радови - сређивањe тротоара

Бојан Гаврић

Табла са упозорењем грађанима

Момчило Миловић у пратњи градских званичника на отварању прве фазе радова

Инвестиција вредна 105 милиона динара

Текст: С.Ђаковић Фото: М. Милеуснић

Среда, 11. март 2009. 19

Око 11,30 изиђох из бунгалова и упутих се према рецепцији. Интересовало ме је да ли су Грингоси већ паркирали мој ауто у паркинг ?

Улазећи у бар, мала барменка ми даде знак да јој приђем. Она ми пру-жи сиви коверат и рече :

- Ово је оставила за вас она дама која је била са вама синоћ.- А то су кључеви од мојих кола која сам јој синоћ позајмио. Мораћемо то да

прославимо, јер кад вам једна жена врати кола без икаквог оштећења, то мора да се залије.

-Ви сте један мачо као већина мушкараца, али то вам не узимам за зло јер сте ме частили пићем.

Отворих коверат и нађох све што треба за један аутомобил. На дну коверта нађох једну малу картицу где је ситним рукописом писало : «Срећно и пуно успе-ха» К. Рекох малој барменки да бих телефонирао. Она ми одмах гурну телефон. Окретох Драгицин број. Слушалица се подиже као да је неко баш то чекао.

- Добар дан !- О, здраво Михајло ! Како си. Још си у Љубљани ?- Да, још увек чекам да ми се поправе кола.Ти гаражисти су тако спори…- Желео бих да те видим вечерас. Говорио сам тако јако да ме је могао чути и

неко ко добро не чује.- Хоћеш ли да дођеш код мене ?- Да, али не пре 21,00. час.- О кеј, дођи, чекам те !Сад је цео свет био упознат где ћу бити вечерас и у колико сати, што ће значити

да ћу те ноћи спавати са једном женом. Али сви ће бити разочарани јер ћу у то време већ бити у Трсту са Орловом. Аутомобил је био прва лига, споља и изнут-ра. Палио се на четвртину окретаја кључа. На мерачу километраже имао је 6.000 км. Рад мотора је био тако тих да се имао утисак као да не ради. Резервоар од 65 литара је био пун. Све иде као подмазано, само ме још брине да ли ће Орлов бити довољно способан за такво путовање ? Напустих паркинг возећи према аутопуту Љубљана-Марибор. Кад сам стигао до бензинске пумпе, једна „лада“ се одлепи од тротоара и поче да вози иза мене. Возио сам дозвољеном брзином око 60 на сат да бих проверио да ли ме „лада“ прати смањих брзину на 40 км. Није хтела да ме претекне а имала је могућност. Два човека су била у колима. Продужих вожњу малом брзином због скретања на аутопут. Чим сам се дохватио аутопута дадох гас и подигох брзину на 100 км. „Лада“ учини исто. Е моји другари сад ћемо мало да видимо шта може ово возило ? У петој брзини BMW поскочи и за пет секунди мерач показа 180. У следећа три минута „лада“ се видела у ретровизору као једна буба, а после пет минута није се више видела. Возио сам тако још пет минута а затим успорх, јер једна табла ме упозори да је излаз према Љубљани на још два километра. Скретох десно на том излазу и нађох се на обичном путу који је во-дио према Љубљани. Возио сам тако кроз неку шуму док нисам наишао на један пут од набијене земље. Ту скретох у десно и нађох се на једном пропланку. Ту се зауставих и запалих цигарету. Остадох тако непокретно неколико минута. Изузев певушења птица ништа се друго није могло чути на том пропланку. Негде у даљи-ни се чула бука возила која су пролазила аутопутем. Изиђох из возила и почех да га разгледам са мало више пажње. Метално сива боја и хром. То је у ствари био аутомобил потпуно нов ! Шта је то 6.000 км. за њега ? Таман се разрадио. Затим почех да разгледам унутрашњост. Пун конфор. Чак је имао и мало спремиште за пиће пред задњим седиштем, то је била нека врста малог фрижидера у коме се налазила флаша Кентаки-Бурбона ! Ништа ми се не учини сумњиво изузев, можда радио-касетофона који је био повезан са четири звучника. Оно што сам тражио није било у унутрашњости возила. Тражио сам једну малу пластичну кутијицу, не већу од кутије за шибице. У већини случајева та се кутијица поставља у околини резервоара или негде на шасији. Може по некад да буде и у пак-трегеру. Пронађох ручну дизалицу у пак трегеру и подигох кола. Затим се подвукох под кола и – била је ту ! Држала се на магнетној подлози. Али тај начин да се сакрије тако нешто био је по мало наиван. То је била само варка. Извукох се испод кола и отворих поново пак-трегер. Почех да демонтирам све што је могло да се демонтира. Подигох тепих и угледах поклопац за трап у коме се држи резервна гума. Подигох поклопац и из-вадих резервну гуму. Ништа. Баш кад сам хтео да дигнем руке од тог посла угледах је иза малог резервоара за воду која служи за прање задњег прозора, угледах је, била је ту. Нисам хтео да је дирам, као ни ону прву. Вратих све на своје место и отворих поклопац мотора. Мотор јр блистао од чистоће и боје. Почех детаљно да прегледам тај простор. Ништа нисам нашао. Реших се да купим на бензинској пум-пи ташну са ситним алатом за аутомобиле. Приметио сам да то имају на бензинској пумпи. Кад сам се поново нашао на путу према Љубљани сат ми је показивао 16 часова. Осетих глад јер у току дана нисам ништа јео. Одличих се да нађем једну продавницу где ћу моћи да купим све што ми треба. Улазећи у Љубљану приметих неку врсту самопослуге. Купих једно велико печено пиле, једно кило парадајза, флашу црног вина и четири велике кремпите. Чак сам нашао и комплет ситног алата за кола у лепој пластичној футроли.

Ушао сам у бунгалов око 16,30 и брзо спаковао све моје и Орловљеве ствари. Затим истргох један лист папира из брошуре и написах неколико речи управи кам-пинга : «Извињавам се што сам морао да напустим кампинг без најаве. Остављам 200 долара за употребу објекта» Ово ће наћи чистачице тек у јутру, а ја ћу тад бити далеко. Паркирао сам аутомобил у дворишту болнице између два жбуна тако да га нико није могао запазити. Степеницама за послугу попех се на трећи спрат.

- Здраво стари друже !- Па где си ти, почео сам већ да се бринем ?

- Шта сам могао да радим од јутрос, према твоме мишљењу ? Ти мислиш да ја јурим сојке по Љубљани ?

- Немој да се љутиш мој мали Мики, заборављаш да сам ја болесник, а болесни-ци имају право да буду џангрижљиви.

- Боље ћути и немој да ме нервираш, јер ако се наљутим пребићу ти и другу ногу!

- Осећам мирис печеног пилета ! Ниси ми ваљда донео такву једну пос-ластицу ?

- Ти мислиш само на твоје дупе, ово што сам донео је обојицу.Ставих све што сам купио на сточић поред кревета и пустих радио до даске.

Док је распакивао нашу вечеру, испричах му измишљену причу о данашњем дану. Једину истину коју сам рекао био је претрес кола. Испричао сам му да сам та кола капарисао још синоћ, јер сам се плашио да их власник не прода, пошто су била тако добра.

- Сад је ситуација јасна. Јеси ли све демонтирао ? Ништа још нисам демонти-рао, све је на свом месту. Хтео сам да прво чујем твоје мишљење о томе. А нисам ни имао одговарајући алат. Малопре сам га купио. Демонтираћемо то непосредно пред полазак на неком згодном месту. Дај сад да нешто поједем, ништа нисам оку-сио цео дан, нисам имао времена.

- Чим си ми рекао да си нашао један аутомобило знао сам да ће то да се деси. Добро, није ни то тако лоше, можда је чак и добро, видећемо то касније. А сад ми угаси тај јебени радио попуцале су ми бубне опне ! у осталом нема више ништа да се каже. Овде више нема микрофона, то ти гарантујем.

Орлов притисне дугме за хитне случајеве. Једна болничарка улете у собу као да је пси гоне.

- Добро вече господине Кортез, шта се десило ?Ова болничарка је имала тако велике сисе какве још никад нисам видео, као

фудбалске лопте ! Говорила је шпањолски са јаким словенским нагласком. Гле-дала је у мене као да види неког фантома. И Орлов је то примети па брже-боље рече :

- Ово је један од мојих добрих пријатеља који је дошао да вечера са мном, али немамо никакав прибор за јело.

За неколико минута нам је донела све што нам је требало и ми навалисмо на пиле које је добро ишло уз парадајз. Орлов није престајао да хвали нашу веперу. Ја сам ћутао и јео. После неколико минута од пилета су остале само дебље кости, а оне ситније је сажвакао Орлов. Кад је вечера била готова натерах га да мало хода са штакама.

- Ако не будеш научио добро да ходаш оставићу те овој сисатој болничарки нека те она научи.

- А приметио си то ! - Како да не приметим кад такве још нисам видео. Добро, хајде сад да видим

како се крећеш?Дадох му штаке и он их тако весто намести да је сасвим лако ходао. Стварно је

имао искуство са штакама. Ко зна колико је пута у животу тако ходао.- Браво, одлично ходаш !- Па пошто си тако задовољан мојим ходањем, хајде да те пребијем неку партију

до поласка.Играли смо шах све до седам сати. После тога смо покупили све што је било

наше и неопажено се спустили теретним лифтом у приземље.

***

Упркос влажном путу, стигосмо у Сежану у 20,30 часова. Паркирах кола између два огромна шлепера, један турски а други немачке регистрације.

- Ето, стигосмо на границу ! Осећаш ли се још увек добро ?- Па није лоше, само осећам неко боцкање у пети. Проблем је што нисмо понели

оне моје таблете против болова, остале су у фиоци.- Ти си стварно један кретен. Понашаш се као размажено дете ! Не могу ја да

мислим на све. Стрпи се мало, само да поскидам ова говна што су нам прикачили и за двадесет минута ћемо бити у Трсту.

- Поскидај те две кутије и радио али немој ништа да бацаш док их ја не прегле-дам. Иначе кола су прави змај, добро си изабрао.

Скидох прво радио, а онда одлепих обе кутије и све дадох Орлову да их пре-гледа. Прилично дуго их је разгледао и окретао а онда рече, изговарајући речи полако :

- Има једна чудна ствар : једна кутија је немачке производње, а друга чехосло-вачке. Рекло би се као да ово није постављено од стране једне особе. Ево шта ћеш да урадиш : залепи их под турски шлепер.

Урадих како је рекао : залепих обадве иза огромне резервне гуме испод ка-миона. Радио нисам хтео да бацам, али Орлов га узе и заврљачи према једном жбуну. Поседасмо поново у кола и кренусмо према граничној рампи. Прешли смо границу без икаквих проблема. Орловљев дипломатски пасош није дозвољавао никакву дискусију у вези царине. Од границе прелма Трсту има једна низбрдица од најмање десет процената. Могли смо сићи до Трста без мотора. За неколико минута се нађосмо у центру града. Трст је један град који има повлашћени статус у погледу пореских и царинских перипетија, третирао се по међународном праву као слободна зона. Пошто је то била једна од већих јадранских лука, ту се могло наићи на морнаре свих националности и боја као и сваковрсне трафиканте, швер-цере и пустолове. Прилично сам познавао тај град јер сам раније долазио ту у више наврата у пратњи неких дипломата. Паркирах кола испред једног бара који се звао « Мирамаре » зато што сам ту често долазио. Теоретски сам добро познавао Италију и говорио италијански прилично добро. И поред тога нисам се баш добро осећао у овој земљи. Од сада ћу бити сам и мораћу се ослонити само на себе.

(Наставиће се) Забрањено копирање и прештампавање

Zlat no ru noFEQTON SREM SKIH NO VI NA (23)

Ova pri ~a ni je plod ma {te. Do ga |a ji ko ji su tu is pri ~a ni su se stvar no do go di li. Ob zi rom da svet po ste pe no na pu {ta sta re mo ral ne za ko ne, a ni je pro na {ao no ve, {to

je pro u zro ko va lo pad qudske vred no sti i do ve lo do si tu a ci je da qudski `i vot po sta je sve jef ti ni ji, pri nu |en sam da iz me nim ime na i me sta do ga |a ja u ovoj pri ~i.

Even tu al na sli~ nost sa bi lo kim ili bi lo ~im bi la bi sa mo igra slu ~a ja. Feqton potpisujemo pseudonimom MOST

EKS Klu ZIV NA IS pO VEST ^O VE KA KO jI jE u^E STVO VAO u NAj VE ]Oj [pI juN SKOj

AFE RI 20. VE KA

Среда, 11. март 2009. 23

ФУДБАЛ РУКОМЕТ

СКИЈАЊЕ

СТРЕЉАШТВО

ОДБОЈКА

IN MEMORIAM

Умро је Миле Вукелић, заљубљеник у фудбалску иг-ру, оснивач и дугогодишњи секретар УСАОЈ-а, сада Љукова, члана За-падне групе Војвођанске лиге. Рођен 29.10.1935. го-дине у Бјелају код Босанског Петровца, веома рано доселио је у Љуково и ту остао до своје смрти. Дужност секре-тара покрајинског лигаша обављено је и јесенас све док га болест није приковала за постељу. Омиљен међу мештанима и генерацијама играча годинама је слободно време проводио на сеоском игралишту и радовао се побе-дама вољеног клуба. Стрепео је од неуспеха, а радовао се успесима – особито плас-ману Љукова у покрајинску конкуренцију.

Милe Вукелића је сахрањен на сеоском гробљу у Љукову.

Миле Вукелић

ПРВА ЛИГА СРБИЈЕРезултати 18. кола: Динамо - Севојно 1:1, Срем - Младост 1:0, Нови Сад - Млади радник 0:1, Спартак Златибор вода - Вождовац 1:0, ЧСК Пивара - Колубара 1:0, Инђија - Младост (А) 2:0, Металац - Смедерево 0:2, Нови Пазар - Бежанија 3:1, БСК - Хајдук 4:0.

1. БСК 18 11 5 2 26:9 382. СМЕДЕРЕВО 18 11 5 2 28:13 383. МЛ. РАДНИК 18 11 3 4 20:13 364. ЧСК ПИВАРА 18 9 4 5 19:13 315. СРЕМ 18 7 7 4 18:13 286. МЛАДОСТ (А) 18 6 9 3 17:11 277. ИНЂИЈА 18 7 5 6 24:23 268. СПАРТАК 18 7 5 6 19:19 269. МЕТАЛАЦ 18 7 5 6 16:18 2610. КОЛУБАРА 18 6 6 6 20:20 2411. СЕВОЈНО 18 5 7 6 28:26 2212. НОВИ ПАЗАР 18 6 4 8 20:18 2213. БЕЖАНИЈА 18 5 5 8 21:24 2014. ВОЖДОВАЦ 18 4 6 8 21:25 1815. НОВИ САД 18 4 5 9 14:22 1716. ДИНАМО 18 3 7 8 16:23 1617. МЛАДОСТ (Л) 18 4 4 10 9:21 1618. ХАЈДУК 18 2 2 14 14:39 8

ИНЂИЈА - МЛАДОСТ (А) 2:0 (2:0)

ИНЂИЈА: Стадион крај железничке станице, гледалаца 1.000. Судија: Маслаковић (Ниш). Стрелци: Дубајић у 13. и Косановић у 45. минуту (аутогол). Жути картони: Станисављевић, Јанковић, Голић (Инђија), Пањковић, Перовић (Младост).ИНЂИЈА: Полексић 7, Новаковић 7, Костић 7, Туцаковић 8, Голић 7, Јакшић 7, Јанковић 8, Дубајић 7 (Перовић), Кекић 7 (Наглић), Коџо 7 (Јанков), Станисављевић 7.МЛАДОСТ: Мартић 7, Перовић 6, Косановић 7, Вејиновић 7, Тешуић 6, Томашевић 7, Пауновић 6 (Топчагић), Бошковић 7, Пањковић 7 (Вуксановић), Краљ 7 (Зелић), Киш 7.

СРЕМ - МЛАДОСТ (Л) 1:0 (1:0)

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Стадион Срема, гледалаца 300. Судија: Матовић (Земун). Стрелац: Савићевић у 32. минуту (из пенала). Жути картони: М.Николић (Срем), Милић, Недељковић (Младост).СРЕМ: Рајић 7, Татомировић 7 (Вукмир 7), Јанковић 7, орић 7, Ђукановић 8, Драгичевић 7, Савићевић 7 (Совиљ), Срећковић 7, Рељић 7, Каизо 8 (Филиповић), М.Николић 7.МЛАДОСТ: Крзнарић 7, Мијатовић 7, Јњеремић 6, Стаменковић 6, Милуновић 7, Јовановић 6 (Обрадовић 6), Трајковић 6 (Рустемовић 6), Ђурђевић 6, Милић 6, Недељковић 7, Алексић 6.

ДРУГА ЛИГА - СЕВЕР (М)Резултати 18. кола - Пролетер Агрожив - Нова Пазова 24:38, Граднулица - Јабука 33:34, Јединство (БПС) - Младост ТСК 39:19, Спартак - Раднички (Ш) 41:26, Раднички (НС) - Херцеговина 37:32, Рума - Хајдук (Ч) 33:36, Тител ЈД - Апатин 23:20, Милиционар - Сомбор 25:28.

1. Апатин 18 16 0 2 519:431 322. Н.Пазова 18 15 1 2 612:462 313. Раднички (НС) 17 12 0 5 534:474 244. Тител ЈД 18 11 1 6 569:503 235. Јединство 18 10 2 6 505:474 226. Јабука 18 11 0 7 563:541 227. Хајдук (Ч) 18 11 0 7 501:487 228. Граднулица 18 9 2 7 552:523 209. Пролетер 18 9 2 7 479:527 2010. Херцеговина 18 7 3 8 476:529 1711. Спартак 18 7 0 11 561:560 1412. Рума 18 6 1 11 541:537 1313. Сомбор 18 5 2 11 502:548 1214. Милиционар 18 5 1 12 479:471 1115. Раднички (Ш) 17 1 1 15 432:566 316. ТСК Темерин 18 0 0 18 437:619 0

ДРУГА ЛИГА - СЕВЕР (Ж)Резултати 15. кола: Срем - Младост 38:33, Панчево - Спартак 26:25, Војводина - Врбас 24:26, Граднулица - Јабука 95 (данас), Јединство - Раванград 22:26, Апатин - Халас Јожеф 25:27.

1. Пролетер 14 14 0 0 539:245 282. Х. Јожеф 15 14 0 1 478:268 283. Јабука 14 10 1 3 385:320 214. Врбас 15 10 1 4 446:383 215. Срем 15 8 0 7 460:461 166. Апатин 15 8 0 7 361:476 167. Панчево 15 6 2 7 400:414 148. Раванград 15 7 0 8 356:402 149. Војводина 14 5 1 8 337:340 1110. Граднулица 14 5 1 8 350:396 1111. Спартак 15 4 0 11 337:421 812. Јединство 15 4 0 11 339:479 813. Младост 15 3 0 12 319:397 614. Нови Сад 13 2 0 11 287:386 4

СРЕМ - МЛАДОСТ 38:33

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Гледалаца 100. Судије: Марјановић-Милиновић (Зрењанин)ЖРК СРЕМ: Мартиновић 3, Самац, Савиновић 2, Вуцоња 2, Јеликић, Бошњак 2, Ђокић 7, Миловановић 3, Савић 8, Јовановић 11, Гело, Тојић, Шупурић,ВаргаТренер: Драган КрстићЖРК МЛАДОСТ: Трнинић, Пепић 1, Радновић 2, Павловић 3, Томић 11, Харасимов, Кандић 6, Арђала 4, Лаковић 1, Рашета,Вучетић, Војводић 3, Савин 2, Поповић

Младе рукометашице Срема наставиле су са победама у пролећном делу првенства Друге лиге. Младост из Српске Црње, у грчевитој борби за опстанак и осетно појачан играчицама из суперлигашких клубова Кикинде и Црвене Звезде (на двојну регистрацију), покушала је да бодове спаса потражи против најмлађе екипе у друголигашком каравану. Ипак,од првог до последњег минута Срем је контролисао резултат и подизао предност до максималних плус 12 у педесетом минуту. Како је одмицала утакмица тако се појачавао притисак немоћних гошћи и број тешких фаулова које су бледе судије из Зрењанина толерисали. Резултат тога је да је једна од најбољих у редовима Срема Јелена Савиновић морала да напусти игру у 20 минуту после снажног ударца у лице. У редовима Срема најбоље и најефикасније биле су Зорица Јовановић и Дејана Савић. Капитен и најискуснији играч, Зорица Јовановић је након меча изјавила да за више од две деценије у рукомету није толико пута тешко фаулирана као на овој утакмици. Тренер Срема Драган Крстић искористио је ову утакмицу да дебитују још две пионирке у сениорској конкуренцији. Поред већ стандардних Наташе Самац и Вишња Варге заиграли су и најбољи изданци школе рукомета у Ноћају - Адријана Тојић и Ивана Јеликић (са само 13 година). Већ две године у овом месту девојке првим рукометним корацима успешно подучава наставник Пера Шарић. Ипак позадина свих успеха рукометашица Срема је више него тужна. Тешка финансијска ситуација доживела је врхунац пред ову утакмицу. На рачуну клуба није било довољно средстава за исплату службених лица тако да је остатак новца пронађен и позајмљен пред саму утакмицу. Судије наравно не дозвољавају почетак утакмице док нису исплаћени. Због недостатка новца Срем је већ отказао учешће на отвореном првенству Србије за млађе кадеткиње где је био један од фаворита. Питање је да ли ће успети да се сакупи новац за следеће гостовање сениорске екипе у Качареву.

Окружно првенство у скијању за ученике основних и средњих

школа одржано је на Дивчибарама у четири категорије.

Пласман -пионири, пети и шести разред: 1. Милош Галечић ("Јован Јовановић Змај", Срем-ска Митровица, време 18,11 сек), 2. Небојша Радовановић ("Бошко Палковљевић Пинки'', Стара Пазо-ва, 19.93), 3. Александар Лабанац (Стара Пазова, 19.80), 4. Нико-ла Недељковић ("Јован Јовановић Змај", Сремска Митровица, 21,18), 5. Дејан Босанчић ('' Вељко Дугошевић'', Рума, 21.39), 6. Димитрије Писметровић (''Бош-ко Палковљевић Пинки'', Сремска Митровица, 21.49); седми и осми разред: 1. Саша Грујић ( ' ' М и -лан Хаџић'', Војка, 18.03), 2. Ненад Стојановић (''Душан Јерковић'', Шимановци, 19.04), 3. Ми-лан Лазаревић (''Јован Јовановић Змај'' , Сремска Митровица, 19.98), 4. Никола Деспотовић ''Душан Јерковић'', Шимановци, 20.78), 5. Милан Андрић (''Душан Јерковић'', Инђија , 20.91), 6. Мар-ко Радмановић (''Јован Јовановић Змај'', Сремска Митровица, 21.14), 7. Никола Вранић ( ''Бош-ко Палковљевић Пинки'', Стара Пазова, 21.38), 8. Елвин Јунузовић (''Душан Јерковић'', Инђија, 25.45), 9. Јован Врањеш ( ''Петар Кочић'' , Инђија, 25.81), 10. Божидар Трифуновић (''Петар Кочић'', Инђија, 30.81).

Пионирке, пети и шести раз-ред: 1. Ивана Марчар ("Јован Јовановић Змај", Сремска Ми-тровица, 17,90), 2. Слободанка Тешмановић (''Слободан Бајић

Паја'', Пећинци, 22.28), 3. Наташа Шојић (''Јован Јовановић Змај'', Сремска Митровица, 22.57), 3. Јулија Кендришић ("Јован Јовановић Змај" , Сремска Митровица, 22,64); седми и осми разред: 1. Катарина Секулић ("Јован Јовановић Змај'', Сремска Митро-вица, 17.39), 2. Катарина Јовић (''Вељко Дугошевић'', Рума , 18.84), 3. Јелена Адамовић, Рума, 18.89), 4. Тамара Милосављевић (''Јован Јовановић Змај'', Сремска Митровица, 19.55), 5. Тијана Лаба-нац ("Бошко Палковљевић Пинки'', Стара Пазова, 21.92), 6. Милица Момчиловић (''Бошко

Палковњевић Пинки'' , Ста-ра Пазова, 24.04).

Средње школе: 1. Марко Перић (СШ "Др. Ђорђе Натошевић", Инђија, 16,66), 2. Радован Шау-ла ( ТШ "Михајло Пупин", Инђија, 16.81), 3. Урош Трифуновић (СШ ''Ђорђе Натошевић'', Инђија, 18.04), 4. Милош Милутиновић (Економска школа "Девети мај", Сремска Митровица, 18.16), 5. Мар-ко Милутиновић (Полјопривредно, шумарска и хемијска школа, Срем-ска Митровица, 18.45), 6. Филип Маљковић (Медицинска школа "Драгиња Никшић'', Сремска Ми-тровица, 19.46). М.Д.

Окружно првенство ученика

На старту једне од трка

У стрељаштву су у току надметања у гађању ваз-

душним оружјем, а стрелци митровачког стрељачког клу-ба "Живко Релић - Зуц" ређају успехе. Судећи по свему и ова сезона потврдиће висок рејтинг митровачког стрељштва у земљи када су у питању млађе такмичарске катагорије.

Посебно вредан резултат забе-лежен је у Пироту, где је на. Првен-ству Србије у конкуренцији јуниорки екипа Сремица у саставу: Марија Мамлић, Данијела Перенчевић и Сања Андрић освојила треће место.

Поново је блистала Марија Мамлић, коју је Стрељачки са-вез Србије прогласио за најбољу млађу јуниорку у 2008. Она је у појединачном пласману заузела четврто место с 390 кругова и дала посебан допринос великом успеху своје екипе. Јер, Митровчанке су у Пироту биле испред ренимораних екипа као што су Партизан, Црвена Звезда, Звездара, Нови Сад 1790, и Чика Мата Крагујевац.

Занимљиво је да су се јуниорке из града на Сави на овом такмичењу надметале и у сениорској конкуренцији, а сјајан резултат за-бележила је управо Марија Мамлић. Јер, је у тој конкуренцији била пета с 394 круга и што је посбно вредно истаћи, пласирала се испред репре-зентативке Аланке Биндер.

Овоме је претходило учешће ми-тровачких стрелаца у другом колу Купа Србије, које је такође донело нове успехе. Јер, Свето Мамлић. Данијела Перенчевић и Сања Андрић успели су да се пласирају у финале Купа Србије, које ће се од-ржати 21. марта у Ћуприји.

У викенду иза нас у Врбасу је одржано Првенство Војводине за јуниоре, на коме су наступиле и Митровчанке у саставу: Данијела Перенчевић. Сања Андрић и Александра Прелић и освојиле врло добро друго место, одмах иза Новосађанки. У појединачној конкуренцији Сања је освојила чет-врто, а Данијела пето место.

Сјајан резултат у конкуренцији јуниора на овом такмичењу оства-

рио је Свето Мамлић, освајањем златне медаље, с резултатом 572 круга. С.Ловчанин

Мамлићева надмашила Биндерову

Марија Мамлић

ПРВА Б ЛИГА (Ж)

Резултати 19. кола, за пласман од 5. до 10. места - Нови Сад Пионир Петрол – Таково Звезда Хелиос 3:0, Београд: Волеј Стар – Зрењанин 023 3:0, Стара Пазова: Јединство – Шумадија Аква Вива 3:2.

5. Нови Сад 19 11 8 38:34 316. Волеј Стар 19 9 10 40:33 317. Јединство 19 11 8 34:37 278. Шумадија 19 5 14 25:45 179. Зрењанин 19 4 15 23:48 1410. Таково 19 2 17 14:55 6

ЈЕДИНСТВО - ШУМАДИЈА АКВА ВИВА 3:2 (25:21, 25:21, 16:25, 19:25, 18:16)

СТАРА ПАЗОВА: Градска хала, гледала-ца: 300. Судије: З. Бијелић, Ф. Врндић (Београд).

ПРВА Б ЛИГА (М)Резултати 19.кола, за пласман од-првог до четвртог места - Љиг: Спар-так – Јединство 1:3, Обреновац: ПРО-ТЕНТ – ГИК Банат 3:0.

1. Спартак (Љ) 19 15 4 52:19 452. ПРО-ТЕНТ 19 16 3 52:23 443. Јединство 19 13 6 43:31 364. ГИК Банат 19 11 8 39:33 36

СПАРТАК (Љ) - ЈЕДИНСТВО 1:3 (19:25, 25:15, 22:25, 22:25)ЉИГ: Градска хала, гледалаца: 500. Судије: Н. Давидовић, Д. Томашевић (Београд)СПАРТАК (Љ): Радисављевић, Ражнатовић, Радовић, Перић, Тошнић, Ивовић, Ракић, Јанковић (либеро), Симић, Радовановић, Петровић, Спасојевић.ЈЕДИНСТВО: Радишић, Јанковић, Илијин, Рогановић, Дакић, Каприш (либеро), Бар-нак, Манојловић, Узелац, Мицић, Пешељ, Радојевић.

Субота, 14.март

Одбојка16.00: ЖОК Срем 2 - Крајишник (Прва војвођанска лига)18.00: ЖОК Срем - Кикинда (Друга лига)20.00: ОК Срем 2006 - Раднички (К) (Прва војвођанска лига, мушкарци)

Недеља, 15. март

17.00: Дечји циркус "Корона"

ПСЦ "ПИНКИ"

Распоред догађаја