Ускршњарадост - sremske novine · 2012-06-07 ·...
TRANSCRIPT
Година L • Сремска Митровица • Среда 31. март 2010. • Број 2562 • Цена 40 динара
1960 2010
BESPLATNA KUĆNA DOSTAVA
022069 / 636-999
Sremska Mitrovica, Kuzminska 9
Изложбомсликанаграђенихипохваљенихученикаосновнихшкола који су учествовали на конкурсуЦентра за културу
„Сирмиумарт″расписаномповодомускршњихпразника,најмлађиМитровчаникренулисуусусретпредстојећимсветковинама.Прегрштзанимљивихрадоваиосмесинадечијемлицу,најбољисууводуовај,најрадоснијихришћанскипразник. M.M.
Ускршњарадост
СРЕЋАН УСКРС !
Среда, 31. март 2010.2
Рад ни на слов овог тек ста могао би би ти У Ру ми да нас,
за бо ље су тра. За Ру мља не, нарав но. Мо же ли то бо ље су тра би ти је дан но ви пут, или део ули це. Мо же, то су до ка за ли Ру мља ни ових да на, спо чет ка про ле ћа.
Сва ки парк, но ви др во ред, цвет ни или зе ле ни по јас, сва ки ме тар ас фал та, но ва га сна стани ца, или део во до вод не мреже, мо жда су то не ве ли ки, али сва ка ко зна чај ни ин фр структур ни ко ра ци, мо же се ре ћи и ка мен чи ћи за мо за ик чи ја је по ру ка бо љи жи вот.
Углав ном, увек је до бро када се не што за по че то при ве де кра ју. Уко ли ко се у овом инфра струк тур ном огле да лу виде обри си свет ске еко ном ске кри зе, па и рум ске, уз мно штва из бе глич ких по ро ди ца, а та ко мо ра јер је то ре ал ност, он да сва ко но во ''пре се ца ње врп це'' има ви ши зна чај од оног уобича је ног, у обич ним, ма ње турбу лент ним вре ме ни ма.
У Ру ми је, да кле, 24. мар та, зва нич но отво ре на но ва са обра ћај ни ца у на се љу ''Бе рак'', у ре кон стру и са ној Ули ци ''Алек са Шан тић''. Ка да је реч о ин фраструк ту ри, ту је све но ви асфалт, во да, стру ја, гас. У овом де лу Ру ме кров над гла вом прона шло је до ста из бе глич ких поро ди ца. Са да има ју све оно што је дан град мо же да пру жи. С ле ве стра не ули це су ку ће, све но ве, тај низ цр ве них кро во ва и тек омал те ри са них фа са да иде све до кра ја, до рум ске ин дустриј ске зо не. С дру ге стра не је не ко ли ко ку ћа, оста ло су плодне ора ни це. Уско ро ће и ту, кажу упу ће ни, ни ћи ку ће, но ви домо ви за мно ге по ро ди це.
Част да улеп ша ову рум ску све ча ност, да на сим бо ли чан на чин отво ри ову но ву са обра ћај ни цу, имао је др БојанПајтић, пред сед ник Из вр шног ве ћа АП Вој во ди не. Би ли су ту и ди рек тор Фон да за ка пи тал на ула га ња Момчило Миловић,на чел ник Срем ског окру га СаваАлишић,пред став ни ци поли тич ког и при вред ног жи во та
рум ске оп шти не, ди рек то ри јав них пред у зе ћа и уста но ва, чла но ви по ли тич ких стра на ка,гра ђа ни. Ка ко већ иде, уз леп до га ђај, и ле пе ре чи:
На те ри то ри ји Оп шти не Рума, у по след њих го ди ну да на, за по сли ли смо 422 ли ца, у проте кле три го ди не у ову сре ди ну је ин ве сти ра но 1,4 ми ли јар да ди на ра. Ви ше од сто ми ли о на ди на ра ин ве сти ра но је у на сеље '''Бе рак'' где се да нас нала зи мо. Ова ин ве сти ци ја ће за ре зул тат има ти по бољ ша ње ква ли те та жи во та гра ђа на, тим пре што је ов де нај ви ше из беглич ких по ро ди ца. Ујед но, кроз ове ра до ве, укљу че њем гра ђевин ске опе ра ти ве, упо слен је
ве ли ки број љу ди из рум ске оп шти не, та ко да је ко рист више стру каис та као је др Бо јан Пај тић.
Де таљ ни је обра зла жу ћи реа ли за ци ју овог по сла, пр ви чо век рум ске оп шти не ГоранВуковићје из нео сле де ће подат ке:
Укуп на ула га ња у ре конструк ци ју Ули це ''Алек са Шантић'', за јед но са ра до ви ма у по преч ним ули ца ма, из но се око 150 ми ли о на ди на ра. Локал на са мо у пра ва је обез беди ла 25 ми ли о на, Елек тро војво ди на осам ми ли о на ди на ра, а све оста ло Фонд за ка питал на ула га ња АП Вој во ди не. Ова вр ста са рад ње је и је ди ни на чин да се ова кви и слич ни објек ти из гра де. Ка пи тал ни објек ти мо ра ју се фи нан си рати из Фон да, сит ни ји из бу џета оп шти на. Бу џе ти мо ра ји све ви ше би ти у слу жби ин ве стира ња, не мо гу се ви ше ко ристи ти за ку по ви ну со ци јал ног ми ра.
Не ке де та ље из пла но ва веза них за бли ску бу дућ ност Руме из нео је пред сед ник Скупшти не оп шти не, и по кра јин ски по сла ник, НенадБоровић:На овом про сто ру ће уско ро
ни ћи ве ли ко об да ни ште. Гради ће се из сред ста ва Фон да за ка пи тал на ула га ња, већ је распи сан тен дер. Већ у ју ну очеку је мо по че так ра до ва на градњи објек та. Ти ме ће мо ре ши ти још је дан ве ли ки про блем, јер нам сва ке го ди не око сто ти ну ма ли ша на оста не не у пи са но у пред школ ску уста но ву. У пр ву фа зу ра до ва на за ба ви шту биће утро ше но 40 ми ли о на, средства су већ обез бе ђе на, а укупна вред ност ове ин ве сти ци је је 130 ми ли о на ди на ра.
То је Ру ма да нас. А су тра?Део од го во ра, си гур ни су Ру
мља ни, пру жи ће уско ро ''Рум ска пе тља'', но ва ин ду стриј ска зо на, но ва шан са за но во вре ме.
КатицаКузмановић
Фо то: МиланМилеуснић
НО ВА СА О БРА ЋАЈ НИ ЦА У РУ МИ
Бољиживотзажитељенасеља''Берак''БојанПајтићнасимболичанначинотворионовусаобраћајницууреконструисанојрумскојУлици''АлексаШантић''Инвестицијавреднаоко150милионадинараУскороуовомкрајуРумеипочетакрадованазградиновогзабавишта
Са све ча но сти у на се љу ''Бе рак''
Др Бо јан Пај тић у Ру ми
Го ран Ву ко вић и Не над Бо ро вић
Сусрет са грађанима
Улица "Алексе Шантића"
Среда, 31. март 2010. 3
ЖИВОТ НАШ
Пише: Ми ли ја на Бар јак та ре вић
"До бар дан"Оно што не мо же мо би ра ти у жи во ту то су ро ђа ци,
ко ле ге и ком ши лук. Уз ма ло тру да и сре ће ро ђаке мо же те ви ђа ти са мо он да ка да их се уже ли те, уз ја ку са мо кон тро лу мо же те не ка ко и са ко ле га ма или ше фом, али он да иде те ку ћи. Осим ако не жи ви те на ир ском па шња ку и ни сте тај кун, пр ви ком ши ја вам је вр ло бли зу. За до бре ком шиј ске од но се та ко ђе ва же обо стра ни из о ста нак мр жње, те ро ри зма и за гу ље ности. Ако жи ви те у згра ди, за рад ка квог та квог од но са са су се ди ма тре ба да вам не сме та ју деч ји ро ђен дани, гла сни раз го во ри, ужи вље но гле да ње са пу ни це, ра зних так ми че ња у рас пе ва ва њу и утак ми ца. Као и смех, сва ђа, уси са ва ње, ка че ње сли ка, сви ра ње музич ког ин стру мен та. Или да за мо ли те да на ро ђен дану ис кљу чи во игра ју пан то ми му, да му зи ку слу ша ју пре ко слу ша ли ца а на утак ми цу иду на ста ди он. Да се сме ју и пла чу у ја стук, а ин стру мент да не ра шти ма вају ако ни су Мо цартта ле нат. Ко ме је још ста ло до пуког му зич ког обра зо ва ња. Ал ко ли ча ри, нар ко ма ни и стра сни љу бав ни ци су за сва ку осу ду и тре ба да жи ве у изо ла ци ји. А ако вам не ко тре сне мр ве са те ра се са спра та из над, за у век пре ки ну ти ме ђу људ ске од но се.
Жи вот у ку ћи би ра ју на ив ни оп ти ми сти, ми сле ћи ка ко ће има ти пот пу ну сло бо ду, чист ва здух, кућ ног љу бим ца, и соп стве ног Сне шка Бе ли ћа. Али пот пу на сло бо да не по сто ји осим на пу стом остр ву, за пот пу но чист ва здух има да се ку пи хи пер ба рич на ко мо ра, а на кућ не љу бим це тре ба од мах за бо ра ви ти.
Мно го су до сад ни. Хо ће и да је ду и да пи ју и да то не где из ба це, и ли ња ју се и ни ма ло не ми ри шу, и има ју бу ве и кр пе ље, а зна ју и да се раз бо ле. И та кви ни ка кви на ва љу ју да се ма зе, а мо же се де си ти да се и у ва ма про бу де не ка осе ћа ња пре ма дла ка вом, кад оно – комши ја не мо же да га сми сли. Во ли са мо оне жи во ти ње ко је мо гу да се ба це на ро штиљ. И ни ка ко не раз у ме лу да ке што при ча ју с ке ро ви ма. То ли ко не раз у ме да му до ђе сва шта на па мет. И ето као се ства ра ју не при јатељ ски од но си. Да кле дво ри шни љу би мац, осим пу жа, не до ла зи у об зир. Али да се пу но не на мно же.
Ако по же ли те ма ло при род ног хла да, др во је одлич но ре ше ње али та ко да гра не не иду пре ви ше надо ле, на го ре или у стра ну, да не би сме та ле, а не би смео ни да ду ва ве тар, јер ће сво ли шће по пра ви лу оти ћи код ком ше. Или да др во тре се те сва ки дан и ку пи те ли шће пре вен тив но. Увек по сто је они ко ји не во ле сви ње, ко ко шке, бру си ли це, ва ри ли це, те сте ре, ме ша ли це, па ље ви не или звук по ква ре ног ауто мо била. И увек има оних ко ји во ле да по зајм љу ју ше ћер, блен дер, фла стер, бу ши ли цу или но вац. Па има оних ко ји по зајм ље но вра те од мах или ни кад, а ако оде те јед ном по то сво је на љу те се.
И шта ура ди ти? Ку пи ти ку ћу ве ли чи не Му зе ја Срема не мо же се без уго во ра с ђа во лом, као што се не мо же ни стал но пу то ва ти, то јест бе жа ти од ку ће. Не мо же се ни зи да ти бе дем од 16 ме та ра јер он да не ћемо има ти сун ца. Ма да ни ве тра. Зи ми и не ка ко, а ле ти, кад се ис пу не све кућ не и ба штен ске оба ве зе, а од истих се од умо ра не оне све сти, пра вац кру же ње по гра ду. Пе шке. 5.000 ко ра ка ка жу иде ла но је за ср це, пси ху и кон цен тра ци ју. Ни шта не ко шта, ако се не по не се нов ча ник. А мо жда и да се по не се да се на ђе за так си –на зад, јер ипак ода кле вам то ли ка кон ди ција? Или да има те сре ће па да срет не те ком ши ју да вас по ве зе, али ма ло је ве ро ват но да сте у та ко до брим од но си ма. Пре ће вас по ве сти онај са кра ја ули це, који вас ни ма ло не нер ви ра, ни ти ви ње га.
Ре цепт за срећ не од но се не по сто ји. Кућ ни ред је одав но пре стао да ва жи, као и ко ле ги јал ност, дру гарство, пра шта ње и то пли род бин ски од но си. Оста ли су још са мо амор ти зе ри: ли це мер је, лаж и ко ри сто љубље, да не до ђе до пот пу ног оту ђе ња.
CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad
32+659.3(497.113)
SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Jo van ka Zur ko vi}. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm
Ne deq no.ISSN 0561-7294
CO BISS.SR-ID 35321351
Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Јо ван ка Зур ко вић, ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Ка ти ца Ку зма но вић, Зо ри ца Га ра ша нинСте фа но вић, Ду шан По зна но вић, Са ња Ми хај ло вић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), Гордана Мајсторовић, Живан НеговановићТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610144 (цен тра ла и телефакс), 610496 (маркетинг) e-mail: [email protected],Те ку ћи ра чун: 3351425473 Металс банкаШтам па "Борба а.д.", Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.100,00 ди на ра, за го ди ну да на 2.200,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.
Нај ве ћи срем ски град, чи ни се, по ста је по жељ но ме сто за ула
га ње. Од про шле је се ни ка да је про дат не ка да шњи ју го сло вен ски ги гант Фа бри ка це лу ло зе и папи ра Ма троз не ка ко је на сту пи ло ин ве сти ци о но за тиш је. До ла ском про ле ћа као да су и ин ве сти тори по че ли да се бу де из „зим ског сна“. Гра до на чел ник Срем ске Митро ви це Бра ни слав Не ди мо вић по твр дио је за наш лист вест да су ко нач но на кон ви ше ме се ци засто ја сти гле па ре од про да је фабри ке. Ин ду стри кум д.о.о из Бе огра да иза ко јих сто ји швај цар ски ка пи тал упла тио је 285 ми ли о на ди на ра у ко рист Ма тро за по основу ку по про дај ног уго во ра.
Це ла при ча је ме се ци ма стаја ла због про ме не за ко на, уред бе и то је би ло вр зи но ко ло. По сле ове упла те вла сник мо ра да подне се зах тев за кон вер зи ју зе мљишта и пре нос пра ва, а на кон доби ја ња то га кре ћу са уре ђи ва њем про сто ра, ру ше њем и из град њом но ве фа бри ке. Оче ку јем да се цело ку пан по сао за вр ши до кра ја на ред не го ди не и да по сао у но вој фа бри ци на ђе око 200 250 радни ка на во ди Нед мо вић и до да је да ве ру је да ће се ис пу ни ти и све дру ге оба ве зе из ку по про дај ног уго во ра, као и да ће сви они ко ји су има ли пра во да се на ми ре из сте чај не ма се ре ши ти тај про блем, а и оне до дат не про бле ме у ве зи рад нич ких ста но ва и оста лог.
По кре та ње при че Ма тро за с мр тве тач ке као да је до при не ло и ре ша ва њу дру гих при вред них про бле ма у овом гра ду. Та ко је не дав но про да та и ов да шња фабри ка ше ће ра но во сад ској фир ми Агро гло бе и упла ћен је но вац и од ове про да је, а пре ма на во дима пр вог чо ве ка Ми тро ви це проте клих да на кре ну ло је „про лећ но бу ђе ње“ и по ја ча но ин те ре со ва ње
ин ве сто то ра за ула га ње у нај ве ћи срем ски град.
За раз ли ку од овог вре ме на лане са да сва ко днев но до ла зи по неко ли ко ин ве сти то ра да „оша цу ју“ усло ве ко је ну ди наш град. Ла не их све за јед но ни је би ло ово ли ко коли ко је до шло у про те кле две не деље. На рав но, ве ћи на ових при ча је још да ле ко од тврд њи да ће они сигур но до ћи у Ми тро ви цу и још увек су ти су сре ти у окви ри ма раз го вора, али оно што си гур но мо же мо рећи је да је јед на не мач ка ком па ни ја из обла сти гра ђе ви нар ства до не ла од лу ку да гра ди ов де сво је објек те. Са да тре ба да спро ве де мо по сту пак око про да је зе мљи шта и да кре не по сао. Ту оче ку је мо око две сто тинак но вих за по шља ва ња. Има инте ре се на та и за отва ра ње по го на за ауто мо бил ску ин ду стри ју, а из да ли смо и до зво лу за шо пинг мол Њу Сир ми јум, Бу га ти тре ба да поч не да гра ди по гон, а у на ја ви је и још
јед на аустриј ска ком па ни ја ко ја је ку пи ла зе мљи ште у Ми тро ви ци. Тако ђе, по сто је на зна ке да се на кон ду жег раз ми шља ња Икеа опре дили ла за по го не баш у на шем гра ду. За пра во реч је о фа бри ци фур ни ра „Све ден вуд“ ко ји по слу ју у окви ру Икеа гру пе. Ову од лу ку оче ку јем до кра ја апри ла, јер пре ма на шим са зна њи ма са мо је је дан ма ђар ски град кон ку рент Ми тро ви ци, па би са да би ла на по те зу др жа ва са својим под сти цај ним ме ра ма. Ма ђа ри има ју бо ље под сти цај не ме ре, а ми опет бо љу ло ка ци ју и ин фра структу ру, на во ди Не ди мо вић.
По ја ча но ин те ре со ва ње ин вести то ра по оце ни Не ди мо ви ћа, за пра во ни је из не на ђу ју ће, јер ка ко ка же до ста се ра ди ло претход них го ди на на ин фра струк тури, из град њи ин ду стриј ских зо на и њи хо вом опре ма њу, та ко да је до шло вре ме да се бе ру пло до ви му ко трп ног ра да.На ша ком па ратив на пред ност у од но су на оста ле срем ске оп шти не, а по го то ву оне по зна те по стра ним ула га њи ма је што смо, сем по сто је ће ин фраструк ту ре, па ра лел но ра ди ли и гра ди ли тра фо ста ни це ја че сна ге, јер за ве ли ки број фа бри ка основни пред у слов је стру ја и до вољ но енер ги је.
Ј.Зур ко вић
СТИ ГЛЕ ПА РЕ ОД ПРО ДА ЈЕ МА ТРО ЗА, А И СВЕ ВИ ШЕ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НИХ УЛА ГА ЧА ДО ЛА ЗИ У НАЈ ВЕ ЋИ СРЕМ СКИ ГРАД
Ин ве сти то ри мер ка ју Ми тро ви цу
СремскаМитровица:Пожељноместозаулагање
Не до ста ју ха ле
Наш основ ни про блем је што не ма мо до вољ но из гра ђених ха ла, јер су мно ги управо за ин те ре со ва ни за за куп. По сто је ће су или за пу ште не или нео д го ва ра ју ће због вели чи не, као што је ре ци мо хала МИВа, па ће мо мо ра ти пора ди ти на том пла ну, сма тра гра до на чел ник.
БраниславНедимовић
Среда, 31. март 2010.4
СинишаПејић из Мар ти наца, је сле по ли це. Од ма
лих но гу има те шко оште ће ње ви да, али овај мла дић ко јем су са да 24 го ди не, за вр шио за фи зи о те ра пе у та у Сред њој меди цин ској шко ли у Бе о гра ду. При ја вљен је у На ци о нал ној слу жби за по шља ва ња у Сремској Ми тро ви ци, пет го ди на тра жи по сао и ка же да су за ње га сва вра та за тво ре на.
На кон пр вог Сај ма за пошља ва ња ин ва ли да одр жа ног не дав но у Бе о гра ду ис па да да је јед на од нај тра же ни јих дипло ма она ко ју ја имам. Али, не мо гу да идем у дру ги град да ра дим за то што од пла те не бих мо гао да жи вим а и за то што од нас че тво ро у по ро ди ци нико не ра ди. За то ов де тра жим по сао иако сма трам да ће но ви за кон има ти ве ћи успех за за
по шља ва ње ин ва лид них осо ба у ве ли ким гра до ви ма сма тра Пе јић.
На и ме, то ком ма ја ове годи не сту па на сна гу За кон о про фе си о нал ној ре ха би лита ци ји и за по шља ва њу инва лид них осо ба пре ма чи јим од ред ба ма по сло да вац ко ји има ви ше од 20 за по сле них рад ни ка мо ра да за по сли и јед ног ин ва ли да. За ко ном се, сма тра ју над ле жни, ства ра један од при мар них пред у сло ва за по бољ ша ње ква ли те та живо та ових љу ди, њи хо ву економ ску са мо стал ност. За кон ће обез бе ди ти укљу чи ва ње ин ва ли да на тр жи ште ра да, за шти ту од дис кри ми на ци је у за по шља ва њу, а усме рен је ка утвр ђи ва њу про фе си о налних мо гућ но сти осо ба са инва ли ди те том.
Ми тро вач ко Удру же ње спелих и сла бо ви дих има око 200 чла но ва, а 20 је рад но спо собно, ка же се кре тар удру же ња Мирјана Теодоровић ко ја сма тра да су ин ва лид не осо бе пред ве ли ким те шко ћа ма, јер тре ба да на ђу за њих аде кватно за по сле ње.
Ме ђу на шим рад но способ ним чла но ви ма има оних ко ји су за вр ши ли спе ци јал не шко ле и сте кли зва ње те лефо ни сте и фи зи о те ра пе у та. Са мо је дан од њих се за послио као фи зи о те ра пе ут у ов да шњој бол ни ци. Што се ти че за ко на на дам се да ће он по мо ћи у за по шља ва њу ин ва ли да, али све за ви си од по сло да ва ца. Све у свему прак са ће по ка за ти ка ко ства ри сто је ка же Мир ја на Те о до ро вић.
Пре ма по да ци ма На ци о налне слу жбе за по шља ва ња Фили ја ла Срем ска Ми тро ви ца, ко је нам је са оп шти ла БиљанаЈаковљевић, кра јем фе бру а ра у Сре му је би ло еви ден ти ра но 905 ин ва лид них осо ба. Најве ћи број њих је у ка те го ри ји рат них вој них ин ва ли да 498, сле де ин ва ли ди ра да ко јих је 171, а на спи ску не за по сле не ка те го ри са не омла ди не је 143 ли ца. У на пред по ме ну ту бројку спа да ју мир но доп ски ин вали ди, ци вил ни ин ва ли ди ра та и дру ги.
Не за по сле них ин ва лид них осо ба има ра зних го ди на ста рости, а оних до 40 го ди на на овој еви ден ци ји је ско ро тре ћи на укуп ног бро ја ин ва ли да. Пре ма истом из во ру то ком про шле годи не за по сле ње је на шло 29 инва лид них ли ца у Сре му.
За по сло дав це но ви за кон до но си квот ни си стем по ко ме су они ко ји има ју ви ше од 20 за по сле них оба ве зни да за после ба рем јед ног ин ва ли да. Веће оба ве зе су пред они ма ко ји за по шља ва ју ве ћи број рад ника. У про тив ном сле де ка зне не од ред бе пла ћа ње пе на ла држа ви.
Мно ги по сло дав ци ће управо због пе на ла при ме њи ва ти овај за кон. Али, са ма ин валид ност ни је ква ли фи ка ци ја за рад већ пре о ста ла рад на способ ност ко ју за кон не по знаје. Ин ва ли ди су не ка да имали скра ће но рад но вре ме што је мно го зна чи ло, а са да то га не ма при ме ти ла је РужицаГаруновић, из Удру жња за цере брал ну и деч ју па ра ли зу за Срем ски округ. С.Ђ.
Уче ни ци ма Основ не шко ле „Бран ко Ра ди че вић“ у Ши ду
од не дав но је омо гу ће но да стома то ло шке пре гле де оба вља ју у сво јој шко ли, у окви ру но воо тво ре не зуб не ам бу лан те.
Ка ко је ис та као ди рек тор шко ле ДалиборФарбаш, идеја о то ме на ста ла је још пре две го ди не, а да се она ре а ли зу је и у прак си нај ви ше су по могли сто ма то ло зи шид ског Дома здра вља др ДушицаТрзин и др Томислав Шипић, као и ди рек тор ове здрав стве не уста но ве др СветозарМанојловић.
Шко ла је обез бе ди ла са мо про стор, а за хва љу ју ћи до број са рад њи са До мом здра вља, до би ли смо од њих бес плат но сто ли цу, као и све по треб не
апа ра те за рад ам бу лан те. Вео ма смо им за хвал ни на то ме што су нам омо гу ћи ли да на ши уче ни ци, као и сви за по сле ни, оба вља ју ов де по треб не прегле де и нео п ход не сто ма то лошке ин тер вен ци је. За са да амбу лан та ра ди са мо јед ном недељ но, сва ког утор ка, али већ од сле де ћег ме се ца сто ма то лози ће до ла зи ти и че шће – ка же Да ли бор Фар баш, ди рек тор ОШ „Бран ко Ра ди че вић“.
Тре нут но су у то ку пре вентив ни пре гле ди и фор ми ра ње кар то те ке за сва ки раз ред посеб но, а све у ци љу што ефи касни је пре вен ци је, одр жа ва ња здра вих зу ба и ле че ња сто мато ло шких про бле ма де це школског уз ра ста.
С.М.
По ли циј ска упра ва у Сремској Ми тро ви ци са оп шти ла
је да по сто ји осно ва на сум ња да је под мет нут по жар у ко ме је 19.мар та ове го ди не, око поно ћи, из го рео део стам бе ног објек та у вла сни штву С.Ј. из се ла Ја рак код Срем ске Ми трови це. По жа ром је при чи ње на ма те ри јал на ште та од око мили он ди на ра, а ни је би ло после ди ца по љу де јер у ку ћи нико не жи ви.
Ва тра је нај пре за хва ти ла кров ну кон струк ци ју ку ће, а ва тро га сце су оба ве сти ле комши је ко је су пр ве при ме ти ле по жар. У га ше њу по жа ра учество ва ло је 13 при пад ни ка Ватро га сноспа си лач ке је ди ни це из Срем ске Ми тро ви це са че тири ва тро га сна во зи ла. По жар је ло ка ли зо ван и уга шен на по ло
ви ни по тр ко вља ку ће та ко да је од пла ме не сти хи је спа ше но при зе мље и по ло ви на пот кровља, а спре че но је и ши ре ње по жа ра на су сед не стам бе не објек те.
Уви ђај на ли цу ме сту из врши ли су по ли циј ски слу жбе ници Оде ље ња за ван ред не ситу а ци је и По ли циј ске упра ве у Срем ској Ми тро ви ци. О до га ђају је оба ве штен за ме ник основног јав ног ту жи ло ца у Срем ској Ми тро ви ци ко ји се из ја снио да се ра ди о иза зи ва њу оп ште опа сно сти.
По ли ци ја је са оп шти ла да ин тен зив но ра ди на ра све тљава њу овог слу ча ја и пред у зи ма ме ре за про на ла же ње из вр шио ца овог кри вич ног де ла.
Ж.Н.
UNIC RE DIT БАН КА
Поклонваучерузстамбенекредите
Сви за ин те ре со ва ни гра ђани мо гу да у екс по зи ту ра ма
UniC re dit Бан ке под не су зах тев за суб вен ци о ни са ни и стан дардни стам бе ни кре дит, и кре дит за ку по ви ну ста на у објек ту чи ју изград њу фи нан си ра Бан ка. За оне ко ји под не су зах тев до 30. ју на 2010. и ко ји ма кре дит бу де одобрен, Бан ка обез бе ђу је по клон ва у чер у из но су до 25.000 ди нара за ку по ви ну ро бе за опре ма ње ста на.
Стан дард ни и стам бе ни кре дити за ку по ви ну ста но ва у објекти ма чи ју из град њу фи нан си ра Бан ка, ин дек си ра ни су у еври ма, а одо бра ва ју се на пе ри од од 5 до 25 го ди на, у ми ни мал ном изно су од 10.000 евра. Но ми нал на ка мат на сто па се фор ми ра као збир ше сто ме сеч ног EURI BORа и мар ги не ко ја се кре ће од 3,99% го ди шње, док се ефек тив на креће од 5,33% го ди шње.
Но ми нал на ка мат на сто па се код суб вен ци о ни са них стам бе них кре ди та од ре ђу је као збир вредно сти ше сто ме сеч ног EURI BORa и мар ги не од 3,70%, а ефек тивна се на це ло ку пан из нос кре дита кре ће од 2,77% го ди шње. Ови кре ди ти се одо бра ва ју уз учешће од ми ни мум 5%, на пе ри од од 10 до 30 го ди на, у из но су до 100.000 евра.
СТА РА ПА ЗО ВА
УхапшенизбогпаљењазаставеВојводине
НиколуЈ. (19) и МиодрагаР. (30) из Ста ре Па зо ве, по ли
ци ја је осум њи чи ла да су у но ћи из ме ђу 20. и 21. мар та за па ли ли за ста ву АП Вој во ди не на јар бо лу ис пред згра де Скуп шти не оп штине Ста ра Па зо ва.
Због осно ва сум ње да су из врши ли кри вич но де ло уни ште ње и оште ће ње ту ђе ства ри, про тив њих ће по ли ци ја под не ти кри вичну при ја ву Основ ном јав ном ту жила штву у Срем ској Ми тро ви ци, у ре дов ном по ступ ку. Ж.Н.
ПРЕД ПРИ МЕ НУ НО ВОГ ЗА КО НА О ЗА ПО ШЉА ВА ЊУ ИН ВА ЛИД НИХ ОСО БА
ПрекопеналадораднихкњижицаУСремуима905незапосленихинвалиднихособа.KоликоћесењихзапослитиприменомЗаконаопрофесионалнојрехабилитацијиизапошљавањуинвалиднихособаостаједасевиди
Ватрогасциспасилиполовинукуће
СУМ ЊА СЕ ДА ЈЕ ПОД МЕТ НУТ ПО ЖАР У ЈАР КУ
Милионскаштета
У ШИД СКОЈ ОСНОВ НОЈ ШКО ЛИ „БРАН КО РА ДИ ЧЕ ВИЋ“
Отво ре на зуб на ам бу лан таЗасадаамбулантарадисамоједномнедељно,свакогуторка,аливећодследећегмесецастоматолозићедолазитиичешће–кажеДалиборФарбаш,директоршколе
ЗградаОШ„БранкоРадичевић“
Среда, 31. март 2010. PETA STRANA SVETA 5
Пишекостигне,уређујекомора
Кад се месец скрије иза горе,лоло моја љуби ме до зоре.
Код мале ме уватила зора,шта ћу, куд ћу, устати се мора.
Луда главо, што ме не пробуди,свануло је, познаће ме људи.
Да ме мала одраније знала,не би самном посла ни имала.
Бећарскибисерисремскихтамбураша
Карт: ЖаркоГаћеша
Написао:АнђелкоЕрдељанин
НЕВЛАШЋЕ
Диктатор је изненада одлучио (ово је прича!) да се повуче и мирним путем препусти власт невладиним организа-цијама. Лидери тих многобројних неор-ганизација, одмах су основали некоа-лицију, расписали неизборе на којима су небирачи изабрали непарламент, а потом је формирана и невлада. Искусни неполитичари добили су, према заслу-гама, места неминистара и недржавних несекретара и за кратко време завели строго невлашће.
Све је изванредно функционисало све док се једног дана, небудношћу не-министарства за недемократију, није догодио озбиљан пропуст: дозвољена је нерегистрација не-владине органи-зације за повратак власти. У редовима невласти, дошло је до пометње. Неопо-зиција је оптужила невласт за нељудан однос према државотворном народу. Дошло је до побуне и народа и нена-рода.
Даље је познато. Све се одвијало по оп-робаном, историјски познатом обрасцу.
АМЕНИНЕПРИЈАТНО
• У својој вези са Европском унијом, Србија је успела да оствари једностра-ну веридбу.• Шта би нам донели нови избори? то није право питање, него: Има ли још шта да нам однесу?• Србија није добила никакву накнаду штете од бомбардовања. Чекају се по-нуде од агресора, да изабере најбољу.• Међународно право је накриво на-сађено.• Србија је постала земља коцкарских игара. Највећи изазов је у игри с де-мократијом.• Издајници су легализовани: Србија је стекла статус државе за издавање.• Коме све узму, тај кризу и не осети.• Неки су се извукли из блата, док дру-ги стрпљиво праве Слобу од блата.• Српска бронзана мафија заслужиће помиловање ако мазне Клинтона из Приштине.• Медијски мрак је премазан свим бојама.
НЕНАРОДНАПЕСМА
америка и Енглескабиће земља пролетерска,
на почеткку нове ере,кад побију пролетере.
Из бор: МилићЈовановић
За свад бу не ма не ког стро го про пи са ног вре ме на, да на у не де љи, до ба го ди-
не, са та. Ва жно је да се дво је до го во ре да јед но дру гом ка жу суд бо но сно "да", да то при ја ве ма ти ча ру и за ка жу вен ча ње. та-ко се до га ђа да се вен ча ња ор га ни зу ју у под не, пред ве че али и у ју тар њим са ти ма. та ко је и ЈарославаСтефани, ма ти чар-ка у Срем ској Ми тро ви ци, сво је вре ме но вен ча ла дво је мла дих - у осам са ти ују тро јед ног са свим обич ног рад ног да на. Чуд-но вре ме за вен ча ње, ре као је ве ро ват но не ко ко ни је знао по тре бе ових мла де на-ца и ко је на ви као да се ове све ча но сти до га ђа ју ви кен дом по под не. Ма ти чар ка је ис по што ва ла же љу мла де на ца и тек по сле ду го го ди на са зна ла за што је вен ча ње би-ло кад је би ло...
- Мла да и мла до же ња су се упо зна ли у аустри ји, хте ли ов де да вен ча ју и по сле вен ча ња од мах оду на пут, у град где су жи ве ли. По сле ви ше го ди на, ка да су већ има ли дво је де це, до шли су у по се ту у Ми-тро ви цу и ја ви ли су ми се - се ћа се Ја ро-сла ва.
Од 31 го ди не рад ног ста жа Ја ро сла ва Сте фа ни је ма ти чар ка рав но три де це ни-је. Са мо пр ву го ди ну сво је рад не ка ри је ре би ла је рад ник у упра ви при хо да, а по том је пре шла у оп шти ну на по сло ве ма ти ча ра и оста ла.
ра ни је је овај по сао ра ди ло ви ше ма ти-ча ра, јер је и вен ча ња би ло ви ше. По себ но ви кен дом. Се ћа се су бо та и са 15 вен ча ња. Пам ти мно ге због оног што их је пра ти-ло, због сит ни це, де та ља. До га ђа ло се да због смрт ног слу ча ја у бли жој фа ми ли ји,
у по след њем мо мен ту до ђе до от ка зи ва ња вен ча ња. До га ђа ло се и су прот но да, због истог раз ло га, не от ка зу ју свад бу, али ње-ни ор га ни за то ри ту жну вест не са оп шта ва-ју оста лим сва то ви ма.
Ја ро сла ва је вен ча ла стран це и стран-ки ње и на ше мла ди ће и де вој ке: де вој ку из Ви јет на ма са Ми тров ча ни ном, Уз бе ки-стан ку са ов да шњим мла ди ћем, Сло ва ке. та ко упо зна је свад бе не оби ча је и му зи ку дру гих на ро да
- За ни мљи вост це ре мо ни је вен ча ња уоп ште и са ме свад бе за ви си од мла де-на ца, од њи хо ве ма ште, а не од нов ца. Пам тим јед но вен ча ње на те ра си ре сто ра-на по ред Са ве. Сам чин вен ча ња је био уз зву ке ви о ли не ко ја је сви ра ла "Свад бе-ни марш", по том је усле дио ва тро мет, па ре за ње мла де нач ке тор те у об ли ку бро да. та ко су мла ден ци хте ли. Би ла сам и на вр-ло рас ко шним свад ба ма да ти па мет ста не, у ор га ни за ци ји ве ле град ских ке те рин га, али је ма што ви тост мла де на ца по ме ни ипак нај ва жни ја за осми шља ва ње це ре мо-ни је - сма тра Ја ро сла ва.
Не јед ном је вен ча ва ла у ов да шњем
Ка зне но по прав ном за во ду. та мо су осу-ђе на ли ца би ли и ку мо ви. Пам ти вен ча ње не ких мла дих Сло ве на ца. Мла до же ња је из др жа вао ка зну, мла да је до шла из Сло-ве ни је у бе лој вен ча ни ци, а сво ју ра дост што је ре кла суд бо но сно "да" чо ве ку ко јег во ли по ка за ла је та ко што је из љу би ла и ма ти чар ку. Јед ном је на вен ча њу при су-ство ва ла сва ђи. Отац ни је знао да му се ћер ка уда је и за ко га се уда је а ка да је то са знао баш на дан вен ча ња до шао је до не су гла си ца. Не рет ко ма ти чар ку мо ле да не чи та све ге не ра ли је, по себ но да тум и го ди ну ро ђе ња, да сва то ви не зна ју ко ли-ко мла да има го ди на. Вен ча ва ла је ста ри-је па ро ве, пен зи о не ре, ко ји отво ре но ка жу да скла па ју брак да би имао ко да бри не о њи ма, да не бу ду де ци на те рет.
Ја ро сла ва Сте фа ни во ли свој по сао и не би га ме ња ла. Ка же да је он не за ма ра, да је ин те ре сан тан, јер на свад ба ма че сто сре-ће љу де, по зна ни ке ко је дав но ни је ви де ла, по не кад и при ја те ље. Још за до вољ ни ја би би ла ка да би зна ла да је сва ки брак чи јем скла па њу је слу жбе но при су ство ва ла, да нас сре ћан брак. С.Ђаковић
ЉУ ДИ И ПрО ФЕ СИ ЈЕ : Ја рО СЛа Ва СтЕ Фа НИ ВЕН Ча Ла ХИ Ља ДЕ Па рО Ва
ПољубацизаматичаркуВенчавалајеупарку,натерасиресторанапоредСаве,наброду,усвечанимсалама,анајвишеуслужбенојсалиуградскојкући
ЈарославаСтефанинаједномодвенчања
Венчањанаразнимместима
Вен ча ва ла је мла ден це у град ском пар ку, по ред фон та не, на те ра си ре-сто ра на по ред Са ве, на бро ду, у све-ча ним са ла ма, а нај че шће оној, слу-жбе ној са ли за вен ча ња у град ској ку ћи. та ко је де це ни ја ма, ко ли ко ра-ди овај по сао. Да је Ја ро сла ва во ди ла не ку сво ју, лич ну, еви ден ци ју о бро ју вен ча них спи сак би био ду га чак ви ше хи ља да име на. али, од тог бро ја Ја-ро сла ву би, ре че нам, ви ше за ни ма ло да зна ко ли ко је од тих бра ко ва да нас срећ них и склад них.
Среда, 31. март 2010.6
На ја вље на ра ци о на ли за ци ја бро ја за по сле них у др жав
ним ор га ни ма, јав ним слу жба ма и аген ци ја ма об у хва ти ће и људе ко ји су у се зо ни ан га жо ва ни на по сло ви ма про тив град не зашти те на те ре ну. У срем ско митро вач кој оп шти ни, ме ђу тим, то не ће би ти слу чај бар ка да су стрел ци у пи та њу, са зна ли смо у Град ској упра ви за по љо привре ду, на кон не дав ног са стан ка на ову те му.
На ре дов ном са стан ку са пред став ни ци ма Хи дро ме те о роло шког за во да, од но сно Ра дарског цен тра на Фру шкој го ри, одр жа ном не дав но, чу ли смо о ра ци о на ли за ци ји за по сле них у по је ди ним њи хо вим слу жба ма, али да се то за Срем ску Ми трови цу не од но си. Чу ли смо и да ће би ти не до вољ но про тив градних ра ке та, да је на ба вље но 4.500, да је не ко ли ко хи ља да оста ло од ла не што ни је до вољно. Ре че но нам је и да ће на кнаде за стрел це би ти са мо 4.000 ди на ра ме сеч но у се зо ни што је да ле ко од до вољ ног за на ша дано ноћ на де жур ства. За то смо ми оку пље ни ре кли да ће мо од у стати ако нам оп шти на и ове го ди не не обез бе ди не ка до дат на средства ка же нам Драго Дарадан, стре лац из Ман ђе ло са.
Овај Ман ђе ло ша нин је са мо је дан од 30 стре ла ца ан га жо
ва них на по сло ви ма од бра не од гра да на срем ско ми тро вач ком под руч ју. Исти по сао ра де Радојка и Јова Машић из Шиша тов ца и то го ди на ма, а као и прет ход ник не за по сле ни су. За њих и њи хо во пе то ро де це једи ни но вац сти же упра во од сезон ског ан га жо ва ња на про тивград ној од бра ни.
Не дав но смо до би ли ре шење да за шест ме се ци нас дво је
има мо на кна ду од по 24.000 дина ра. Иако је су ма ма ла до бро нам до ђе, јер дру гог по сла не мамо, а ко ли ко се на ра ди мо за ви си од се зо не. ка жу нам Ма ши ћи.
У Ша шин ци ма овај по сао већ го ди на ма ра де чла но ви по ро дице Аџић Драгица и Марко, та ко ђе, без стал ног за по сле ња.
Ја сам овај по сао на сле дила од све кра, ко ји га је го ди на ма ра дио, а са да смо ан га жо ва ни ја
и су пруг. Ко ли ко де жу ра мо одре ђу ју вре мен ске при ли ке, увек смо има ли до вољ но ра ке та, доне су нам љу ди са Ра дар ског цен тра на Фру шкој го ри са који ма ко ор ди ни ра мо рад и од тога за ви си успех од бра не ве ли Дра ги ца Аџић.
Из срем ско ми тро вач ке Упра ве за по љо ри вре ду и за шти ту живот не сре ди не пре зен то ва ли су нам по дат ке да је на пунк то ви ма
про тив град не од бра не ан га жова но по два стрел ца, а пунк то ви су: Ле жи мир, Ман ђе лос, Бе шено во, Ши ша то вац, Чал ма, Ве лики Ра дин ци, Ку змин, Мар тин ци, Ла ћа рак, Срем ска Ра ча, Бо сут, За са ви ца 1, Срем ска Ми тро ви ца, Ја рак и Ша шин ци.
Ми тро вач ки стрел ци су за свој рад увек оце њи ва ни пе тица ма. Та кву оце ну су до би ли и за про шлу го ди ну од стра не Хидро ме те о ро ло шког за во да. Похва ље ни смо и као оп шти на због до бре са рад ње. Па ре за суб венци је њи хо ве на док на де су обезбе ђе не, ка жеГоран Чекеринац, ре сор ни на чел ник, по ручу ју ћи да од бра на од не по го да 55.000 хек та ра плод них њи ва не ма ал тер на ти ву.
Се зо на про тив гард не од бра не зва нич но по чи ње 15. апри ла.
С.Ђ.
То ком про те кле го ди не, као и по чет ком ове, уоче но је
зна чај но по ве ћа ње бро ја оних по ро ди ца у ко ји ма је еви денти ра на еко ном ска екс пло а таци је де це као об лик на си ља. Та ко је у про шлој го ди ни било де сет по ро ди ца у ко ји ма су ро ди те љи зло у по тре бља ва ли де цу за про сја че ње, што је у од но су на 2008. го ди ну, у којој је еви ден ти ра на са мо једна ова ква по ро ди ца, чак де сет пу та ви ше – по да ци су ко ји ма рас по ла же Цен тар за со ци јални рад „Са ва“ у Срем ској Митро ви ци.
Ка ко ка же ди рек тор ка Центра Снежана Станисављевић, то су по ро ди це ром ске наци о нал но сти, код ко јих су роди те љи за те че ни у про шњи са ма ло лет ном де цом или су де ца са ма про си ла по на ло гу ро дите ља.
Це тар за со ци јал ни рад ради на за шти ти те де це и по куша ва мо да им обез бе ди мо мате ри јал ну по др шку, с об зи ром да се ра ди о ром ској по пу ла
ци ји ко ја је еко ном ски нај ви ше угро же на. По ма же мо им кроз јед но крат не нов ча не по мо ћи, по сре ду је мо при оства ри ва њу пра ва на ма те ри јал но обез беђе ње, а та ко ђе тим ро ди те љима по ма же мо и да оства ре пра
во на деч ји или на ро ди тељ ски до да так. По ред по бољ ша ња ма те ри јал них и еко ном ских при ли ка у по ро ди ци, ра ди мо и на по ди за њу ро ди тељ ске од говор но сти, с об зи ром да је реч
о ро ди те љи ма са ни ским ка паци те ти ма ко ји ни су спрем ни на ве ли ке про ме не у ро ди тељ ском од но су – ка же ди рек тор ка Снежа на Ста ни са вље вић, на во дећи да је про ду бљи ва ње економ ске кри зе је дан од основних раз ло га што се у по след ње вре ме на ули ца ма мо же ви де ти ве ћи број де це и ма ло лет ни ка ко ји про се.
У за шти ти ма ло лет них ли ца струч ња ци Цен тра, у са рад њи са до мо ви ма здра вља, пра те и здрав стве но ста ње те де це и укљу чу ју их у обра зов ни систем, с об зи ром да се нај че шће де ша ва да та де ца не по ха ђа ју шко лу.
Уко ли ко сви ови по ку ша ју не уро де пло дом и уко ли ко се де ца и да ље на ла зе на ули ци, Цен тар њи хо вим ро ди те љи ма од у зи ма ро ди тељ ско пра во, а ту де цу из ме шта у хра ни тељске по ро ди це, у ко ји ма им се обез бе ђу ју усло ви за нор ма лан жи вот.
С.Михајловић
СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА
Намопедуса4,05промила!
По сле по ли циј ског за др жава ња, про тив Добривоја
Љ (49) из Срем ске Ми тро ви це би ће под нет зах тев за по крета ње пре кр шај ног по ступ ка јер је во зио мо пед у ста њу пот пуне ал ко хо ли са но сти у цен тру Срем ске Ми тро ви це.
Ка ко је са оп ште но из по лици је, До бри во је Љ. је по Тр гу Ћи ле Ми ле ки ћа у цен тру града пи јан во зио мо пед, а ал коте стом је утвр ђе но да је имао 4,05 про ми ла ал ко хо ла у ор гани з му. Ж.Н.
ЈА ЗАК
Крађауманастиру
У не де љу, 21. мар та, то ком пре по дне ва, за вре ме ли
тур ги је у ма на сти ру Ја зак, за са да не по зна то ли це оби ло је вра та ке ли је и од не ло из ве сну ко ли чи ну нов ца.
По ли ци ја је са оп шти ла да дру гих оште ће ња у ма на сти ру не ма и да ин тен зив но ра ди на утвр ђи ва њу свих окол но сти у ве зи овог кри вич ног де ла и на про на ла же њу из вр ши о ца. Ж.Н.
СВЕ ЧЕ ШЋА ЗЛО У ПО ТРЕ БА РОМ СКЕ ДЕ ЦЕ ЗА ПРО СЈА ЧЕ ЊЕ
ПросепоналогуродитељаРомскојдециињиховимродитељимакојипросенаградскимулицамапокушавамодаобезбедимоматеријалнуподршку,помажемоимкрозједнократненовчанепомоћиипосредујемоприостваривањуправанаматеријалнообезбеђење–кажеСнежанаСтанисављевић,директоркамитровачкогЦентразасоцијалнирад
СнежанаСтанисављевић,директоркамитровачкогЦентразасоцијалнирад
КазнеПре ма ва же ћем за ко ну,
за про сја че ње су пред виђе не ка зне од 10 хи ља да ди на ра до 30 да на за тво ра, а ако се про сја чи са де цом ка зне су од 30 хи ља да дина ра до 60 да на за тво ра. Ра де ћи на су зби ја њу прекр ша ја про сја че ња, Поли циј ска упра ва Срем ска Ми тро ви ца је про шле годи не от кри ла че ти ри случа ја у ко ји ма су ро ди те љи зло у по тре бља ва ли де цу за про сја че ње, а про тив тих не са ве сних ро ди те ља би ће под не те пре кр шај не при ја ве.
О ТО МЕ СЕ ГО ВО РИ: ХО ЋЕ ЛИ БИ ТИ "ПРО РЕ ЂЕ НА" ПРО ТИВ ГРАД НА ОД БРА НА
СтрелцинисутехнолошкивишакНасремскомитровачкомподручјунапословимапротивграднеодбранеангажованоје30стрелаца.Вишканема,алииманезадовољствазбогнискихнадокнада
ДрагицаиМаркоАџићгађајуградоноснеоблаке
Субвенције
Ми тро вач ки стрел ци и ове го ди не мо гу да ра чуна ју на суб вен ци је из градског бу џе та.
Ми смо јед на од мало број них оп шти на ко ја из два ја сред ства за субвен ци је стрел ци ма про тивград не од бра не баш због ни ских на кна да ко је до бија ју. У пи та њу је ове го дине су ма од 770.000 ди на ра ис та као је на чел ник Чеке ри нац.
Среда, 31. март 2010. 7
СКЛОПИЛИБРАК: Ка та нић Сло бо дан, елeктро ин ста ла тер и Ду кић Дра га на, вас пи тач, Шко рић Бо шко и Та на сић Јова на ДОБИЛИЋЕРКУ: Зец Јо ван и Ива на, Ми ло ше вић Дра ган и Ани ца, Ка ла та Алек сан дар и Мир ја на, Је лен ко вић Дар ко и Би ља на – Срем ска Ми трови ца, Фин гер хајт Бра ни слав и Ма ри ца – Ку змин, Ра бље новић Де јан и Дра га на – Сте јанов ци, Тру мић Зо ран и Алексан дра – ШидДОБИЛИСИНА: Ми ло ше вић Пре драг и Та тја на – Сремска Ми тро ви ца, Ву јић Го ран и Је ле на – Мар тин ци, Ву ковић Рат ко и Дан ка – Ди вош, Бе ло ву ко вић Јо ви ца и Алексан дра – Рав ње, Пу ач Не над и Зо ри ца – Пе ћин ци, Мр каљ Ми ро слав и Ми ре ла, Ни ко лић Бо ри слав и Ма ри ја – До бринци, Дра же та Здрав ко и Дра гана, Чу чин Бо го љуб и Љи ља на – Ру ма, Лу кић Алек сан дар и Кри сти на – Не ра дин.УМРЛИ: Срем че вић Сто ја рођ.1936., Фрид ман Сте ван рођ.1942., Хај да ри Сми ља рођ.1944., Пру ги нић Ми ло рад рођ.1928., Ђур ђе вић Слобо дан ка рођ.1929., Кон дић Љу би ца рођ.1943., Шкр бић Ми лој ка рођ.1941., Ор ло вић Сте ван рођ.1918., Ми ја и ло вић Ра до сав рођ.1940., Бог да новић Ми ло рад рођ.1923., Јо вичић Сре тен рођ.1933., Бан чевић Жи ван рођ.1939. До ско вић Ве лин ка рођ.1929. Шмит Славко рођ.1940. Не дељ ко вић Милан рођ.1924. Ла зић Бог дан ка рођ.1923. го ди не. Ма ти чар:Ж.Јанковић
Изматичарскогзвања
Галерија
7.априлау13сати, отвара ње са мо стал не из ло жбе сли ка ра Вла де Ња ра ди ја. Из ло жба тра је до 28. апри ла
МузејСрема
У то ку из ло жба нај бо љих уче нич ких ра до ва о Ус крсу ор га ни за тор "Сир ми јумарт" Позориште
Од30.мартадо5.aприлаУс кр шња из ло жба ру ко то во ри на Удру же ња гра ђа на "Ру ко тво ри не" у фо а јеу по зо ри шта 31.мартау18сати"Најлеп ша пе сма на све ту" концерт Сту ди ја за кре а тив ни раз вој де це "Пи ко ло"
Одсредедосреде
АКЦИЈЕ
Књигазачланскукарту
По но во је по кре ну та ак ци ја "Хај де да се ме ња мо" чи ја
је су шти на да онај ко Би блио те ци "Гли го ри је Во за ро вић" по кло ни две сво је про чи та не књи ге до би ја члан ску кар ту за деч је или оде ље ње за од ра сле. Члан ском кар том до би ја се могућ ност чи та ња свих на сло ва из би бли о теч ког књи жног фон да.
Ак ци ја "Хај де да се ме њамо" тра је од 29. мар та до 11. апри ла.
Гра до на чел ник БраниславНедимовић и пред став ник
ми си је "Хелпа" у Ср би ји ТимоШтегелман пот пи са ли су уго вор о са рад њи и ре а ли за цији про јек та „По др шка из бе глим и ин тер но ра се ље ним ли ци ма у Ср би ји”, ко ји се од но си на тери то ри ју Срем ске Ми тро ви це. Про је кат фи нан си ра ЕУ, пре ко де ле га ци је Европ ске ко ми си је, а вред ност му је 213 хи ља да евра, од ко јих је град из дво јио око 24 хи ља де евра.
Уго вор об у хва та стам бе ну по др шку у до де ли 35 па ке та гра ђе вин ског ма те ри ја ла и изград њу три мон та жне ку ће ради ре ша ва ња про бле ма ра сеље них ли ца. Пред став ник миси је ХЕЛП у Ср би ји и ре ги о нални пред став ник за Ју го и сточ ну Евр пу, Ти мо Ште гел ман, ре као је да се овај уго вор од но си, пре све га, на стам бе ну по др шку свим ра се ље ним ли ци ма и да је ово још јед на успе шна са радња са Срем ском Ми тро ви цом.
За до во љан сам до са дашњом са рад њом, ве ру јем да ће мо и овај пут има ти пу
но успе ха, јер то по твр ђу је прет ход но ис ку ство са Градском упра вом. По мо ћи ће мо свим ра се ље ним ли ци ма ко јима стам бе но пи та ње још увек ни је ре ше но на гла сио је Штегел ман.
На чел ни ца Град ске управе за оп шту упра ву ВасилијаБроцић до да ла је да је ово само је дан у ни зу про је ка та око ре ша ва ња про бле ма стам бе не по др шке.
С.З.
ПОТ ПИ САН УГО ВОР О СА РАД ЊИ СРЕМ СКЕ МИ ТРО ВИ ЦЕ И „ХЕЛ ПА“
Подршкарасељенимлицима
Наставакуспешнесарадње
По во дом 11 го ди на од по чет ка НА ТО бом бар до ва ња, у сре
ду 24. мар та, код спо мен че сме по ред Со кол ског до ма, вен це су по ло жи ли пред став ни ци ло калне са мо у пра ве, Град ског од бора СПСа и Вој ске Ср би је. Овом при ли ком ода та је по част па лим вој ни ци ма Миленку Б. Божићу , МилојуБ.Јаковљевићу , ЖељкуЈ.Варги, ЗорануБ.Веселићу и на шој су гра ђан ки ЉиљаниВ.Велики.
Истог да на одр жа на је седни ца Град ског шта ба ци вил не за шти те ко јој је ре че но да област ци вил не за шти те ва ља реор га ни зо ва ти ка ко би се мо гло још бо ље ре а го ва ти у не пред виђе ним си ту а ци ја ма. Уру че но је при зна ње Ми ни стар ства од бра не Ре пу бли ке Ср би је дрЖељкуКоритникуза струч но ан га жо ва ње и све срд ну по моћ шта бу ци вилне за шти те Срем ске Ми тро ви це. Л.В.
ОБЕ ЛЕ ЖЕ НА ГО ДИ ШЊИ ЦА НА ТО БОМ БАР ДО ВА ЊА
Сећањенажртве
Представнициградаполажувенац
На кон ви ше ме сеч них за јед нич ких на ступа на не ко ли ко сај мо ва Ту ри стич ка ор
га ни за ци ја Гра да Срем ска Ми тро ви ца и Тури стич ка ора ни за ци ја "Ла ста" из Бе о гра да озва ни чи ле су са рад њу. Спо ра зум о то ме пот пи са ли су њи хо ви ди рек то ри СашаБугаџија и ОљаЛазовић 29. мар та у Сремској Ми тро ви ци, а до ку мент ће оси гу ра ти не са мо бо ље пред ста вља ње ту ри стич ких потен ци ја ла Сир ми ју ма, Срем ске Ми тро ви це и око ли не у зе мљи и ино стран ству већ обез беди ти и ма сов ни ји до ла зак ту ри ста.
Ту ри стич ки рад ни ци "Ла сте" у сво је пону де су већ увр сти ли не ко ли ко по се та Митро ви ци и Сре му. За са да су то јед но дневни из ле ти, а ка да се стек ну и дру ги усло ви би ће и ви ше днев них по се та. Пот пи си ва њу овог спо ра зу ма при су ство ва ли су ми тро вачки гра до на чел ник БраниславНедимовић и ди рек тор За во да за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре ЉубишаШулаја.
ТУ РИ СТИЧ КА ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈА ГРА ДА ОЗВА НИ ЧИ ЛА СА РАД ЊУ СА ТУ РИ СТИЧ КОМ ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈОМ "ЛА СТЕ"
Наистомзадатку
Споразумјепотписан
У СУ СРЕТ УС КР СУ
Празничнадежурства
То ком че ти ри не рад на да на због ус кр шњих пра зни ка гра ђа ни се
ра ди здрав стве них по тре ба мо гу ја ви ти у 3. здрав стве ну ста ни цу на Са ви, ко ја ће ра ди ти од 7 до 14 сати, док ће Слу жба хит не по мо ћи бити уоби ча је но мо бил на. У Апо те карској уста но ви Срем ска Ми тро ви ца са зна је мо да ће уз стал но де жур ну апо те ку код Оп ште бол ни це, 1. и 2. апри ла нор мал но ра ди ти и апо те ке у цен тру гра ду.
Про дав ни це пре хра не и марке ти ор га ни зо ва ли свој рад то ком пра зно ва ња Ус кр са. Та ко ће, на при мер, Тр жни цен тар "Туш" у дани ма ко ји прет хо де Ус кр су има ти уоби ча је ни рад но вре ме, у не де љу 4. апри ла не ће ра ди ти, а 5. апри ла ће до 15 са ти би ти на услу зи по троша чи ма.
НА СМО ТРИ ДРАМ СКОГ СТВА РА ЛА ШТВА
Шестпредстава
На Оп штин ској смо три драм ског ства ра ла штва за де ци и од ра
сле у По зо ри шту, 25. и 26. мар та, уче ство ва ло је шест пред ста ва, а којe ће од њих пред ста вља ти град у ви шем ран гу так ми че ња од лу чи ће се лек то ри Ми ро слав Фа бри, глу мац и Зол тан Фрид ман ре ди тељ.
Уче сни ци смо тре би ли су : Ансамбл "Те а трон" Драм ског сту ди ја Цен тра за кул ту ру "Сир ми ју март" са пред ста вом
"Во ди ме где не зна ју за је ца је", Еко ном ска шко ла "9. мај" са предста вом "Љу бав ни че тво ро у гао", Позо ри ште "До бри ца Ми лу ти но вић" са пред ста вом " На ше ма ло по зо риште", Драм ска сек ци ја Ми тро вач ке Гим на зи је са пред ста вом " Го спо ђа ми ни стар ка", уче ни ци ОШ " Јо ван Јо ва но вић Змај" са пред ста вом "Капе тан Џон Пиплфокс", Деч ји цен тар "Чи сто ср це" и ОШ "Јо ван По о вић " са пред ста вом "Дар мар", са зна ли смо у Уста но ви за не го ва ње кул туре "Срем".
БИ БЛИ О ТЕ КА
Изложбађачкихрадова
"Лик и де ло па три јар ха Павла" на зив је из ло жбе ли ков них и ли те рар них ра до ва ми тро вач ких осно ва ца и сред њо шко ла ца, ко ју су осми сли ли и ре а ли зо ва ли Ко ло срп ских се ста ра "Све та Ана ста зи ја" са ве ро у чи те љи ма. На кон курс је сти гло 220 ли ков них и 25 ли те рарних ра до ва, нај бо љи су из ло же ни у чи та о ни ци би бли о те ке, а њи хо вим ауто ри ма су 27.мар та уру че не приго ди не на гра де. Из ло жбу је отво рио ар хи је реј ски на ме сник срем ско митро вач ки Са во Ра ки та.
Као и свих го ди на до сада, Ру мља ни су и овог 24.
мар та обе ле жи ли го ди шњи цу бом бар до ва ња Ју го сла ви је од стра не НА ТО али јан се. Ма да је од овог тра гич ног до га ђа ја прошло пу них 11 го ди на, ту га за на стра да ли ма је још жи ва, као и се ћа ње на по ру ше не згра де, мо сто ве, фа бри ке, бол ни це.
Де ле га ци ја са чи ње на од пред став ни ка бо ра ца, рат них ве те ра на, рум ске оп шти не, СПСа, вој них пен зи о не ра грађа на и омла ди не, по ло жи ла је
вен це на Спо мен обе леж ју жртва ма Дру гог свет ског ра та на Град ском гро бљу у Ру ми. Присут ни ма се нај пре обра тио румски хро ни чар Божидар Пауковић:То ком ове агре си је по ги ну
ло је 2.500 љу ди, мно ги су рање ни, мно ги оста ли без до мо ва, на чи ње на је ма те ри јал на ште та ко ја се ме ри са 100 ми ли јар ди до ла ра. Ваљ да ће не ка да неко од го ва ра ти за овај зло чин. Ка да је реч о Ру ми, тре ба се под се ти ти на три жр тве НА ТО агре си је, то су МиленаМалинићиз Ру ме, БранкоЧутурило, до бро во љац из Клен ка и Жељко Рагужан, по ли ца јац из Хрт ко ва ца.
У име рум ске оп шти не, и СПСа, го во рио је за ме ник пред сед ни ка оп шти не ДраганКардаш:На пад на Ју го сла ви ју од ви
јао се без са гла сно сти Ује диње них на ци ја, за тих 78 да на на шем на ро ду је на не та ве ли ка ма те ри јал на ште та, и ду шев ни
бол. Вре ме ко је до ла зи по каза ће да агре со ри ни су би ли у пра ву, али тре ба се окре ну ти
бу дућ но сти: агре со ри ма мо жемо опро сти ти, али не и за бо рави ти њи хо ва зло де ла.
Среда, 31. март 2010.8
Priprema: Katica Kuzmanovi}
RUMA
КУЛТУРНИЦЕНТАР
Филмскипрограм''Има ги на ри ум др Пар насу са'' од 29. мар та до 1. апри ла
''Пре ки ну ти за гр ља ји'' од 5. до 11. апри ла
''Пер си Џек сон кра дљи вац му ње'' од 12. до 18. апри ла
ФестивалиФе сти вал ху мо ра и са ти ре, ве ли ки хол КЦ (про јек ци је крат ко ме тра жних фил мо ва и из ло жба) 3. април у 21 час
Музичкипрограм''Чај у осам'' ми ни кон церт озбиљ не му зи ке 8. април у 20 ча со ва
''Еуро сонг'', за вр шни концерт 9. април у 20 ча со ва
МАТИЧАР
Склопилибрак: Алек сандар Сми ља нић и Дра га на Ре са но вић, Ми ро слав При вано вић и Да ни је ла Па вло вићДобилићерку:Дра га на Јо си по вић и Јан ко Пе тро вић, Да ни је ла и Дра ган Стој ковић, Да ни је ла и Пе ри ца Петро вић, Је ле на и Дра ган Билић, Ма ра и Дра ган Ба кић, Да ли бор ка и Ми ле Кер кезУмрли:Ве ри ца Ђур ко вић 1941, Ана Ми кул чић 1929, Љу бин ка По пов 1930, Ана Кри жан 1932, Сте ван Ка тић 1937, Пре драг Ђурић 1957, Озрен Ра ди шић 1936, Ма ри ја Ђор ђе вић 1925, Зо ри ца Ра лић 1933, Ђур ђи ца Ву ка ди но вић 1932, Иван ка Да ви дов Милић 1927.
У СУ СРЕТ ПРА ЗНИ КУ
ДечијеваскршњерадостиУс кр шњи пра зни ци су увек по
вод за ра дост, лич ну и по родич ну. Ви ше од свих, ипак, ускр шњим пра зни ци ма ра ду ју се де ца, а раз лог то ме је бо гат ство на род них оби ча ја ко ји се ма нифе сту ју то ком ових нај ра до снијих да на у хри шћан ском све ту. Да та ко бу де и ове го ди не по брину ли су се за по сле ни у Оде ље њу за дру штве не де лат но сти, на челу са на чел ни ком СветиславомДамјанчуком, ор га ни зу ју ћи тра ди ци о нал не '''Де чи је вас кршње ра до сти''.
Већ 27. мар та, у пре по днев ним са ти ма, у пор ти Хра ма св. Ду ха од ви ја ло се пра вље ње цвет них аран жма на по во дом пра зни ка у на ро ду по зна том као Цве ти. У су бо ту, 3. апри ла, на истом месту би ће так ми че ње у ша ра њу јаја и пра вље њу аран жма на од шаре них ја ја. Два да на ка сни је, 5. апри ла, на Град ском тр гу ће би ти по но во ве се ло у 11 ча со ва за поче ће ''Ту ци ја да'' и ''Игре без грани ца''. Истог да на, у исто вре ме, у ОШ ''Ду шан Јер ко вић'' ће се одви ај ти спорт ска так ми че ња у одбој ци и фуд ба лу, у по по днев ним са ти ма, у хо лу Кул тур ног цен тра је из ло жба де чи јих ру ко тво ри на, а у 16 ча со ва, у ма лој дво ра ни КЦ ''Вас кр шњи квиз зна ња''.
ОБЕ ЛЕ ЖЕ НА ГО ДИ ШЊИ ЦА НА ТО БОМ БАР ДО ВА ЊА
Можемоопростити,алинеизаборавити
ПолагањевенацанаГрадскомгробљу
Град ска би бли о те ка је 22. мар та ор га ни зо ва ла за ни
мљи ву три би ну за сво је сугра ђа не: гост је, по тре ћи пут у по след њих го ди ну да на, био ака де мик, проф. Владета Јеротић. Чи та о ни ца би бли о те ке би ла је ма ла да при ми све оне ко ји су же ле ли да чу ју Је ро тића, а са ма по се би би ла је за нимљи ва и те ма пре да ва ња љубав као ве чи та тај на.
Го сто ва ње Проф. Је ро ти ћа омо гу ћио је Ру мља нин ВладимирМеденица,фи ло зоф, власник из да вач ке ку ће ''Ло гос'' у Бе о гра ду. Го сте је по здра вио ди рек тор Град ске би бли о те ке ЖељкоСтојановић,уз на поме ну да ова кул тур на уста но ва по се ду је 41 на слов проф. Јеро ти ћа. У увод ним на по ме на ма Вла ди мир Ме де ни ца је љу бав де фи ни сао као че жњу за це лови то шћу, ци ти ра ју ћи Пла то на и
ње го ву ''Го збу'' у ко јој се ис тиче и то да љу бав енер ги ја ко ја не што ства ра, исто вре ме но и сла вље ње ле по те.
Љу бав је ве ли ка тај на, тајна по ло ва. Са мо Бог је ап солут на љу бав, али и прав да. Бог нас во ли, па ипак, оно љу би бли жњег свог као са мог се бе, по ста ло је крај ње сложе но, јер љу ди све ма ње воле се бе. Љу бав је и жр тва, не во ле љу ди ко ји се не жр тву ју. Љу бав се ни ак да не ме ри, чим поч не ме ре ње, то је по че так кра ја љу ба ви. Љу бав је радост да ва ња, као што је и живот да ва ње и при ма ње, основни раз лог за све ве ћу кри зу бра ка је људ ски его цен три зам, а то је ло ше за сва ко вре ме и сва ко дру штворе као је, из међу оста лог, проф. Је ро тић, одго ва ра ју ћи на мно го број на пита ња Ру мља на.
По во дом 13. Арт Тре ма фе ста ко ји се одр жа ва у Ру ми, У
За ви чај ном му зе ју је 25. мар та отво ре на за ни мљи ва из ло жба под на зи вом ''Ок са на''. Реч је о из ло жби фо то гра фи је ко ја је по све ће на при ма ба ле ри ни Окса ни Сто ро жук, по во дом 20 годи на ње ног умет нич ког ра да у Срп ском на род ном по зо ри шту у Но вом Са ду.
Отва ра ју ћи из ло жбу ди ректор За ви чај ног му зе ја Радован Кузмановић на гла сио је да су у ре а ли за ци ји овог уметнич ког про јек та уче ство ва ли По зо ри шни му зеј Вој во ди не, Удру же ње ба лет ских умет ни ка Вој во ди не, но во сад ско Срп ско на род но по зо ри ште и Град ско по зо ри ште у Ру ми.
О са мој из ло жби го во рио је пред сед ник рум ског Град ског по зо ри шта Бранко Јовичић,ис ти чу ћи да је аутор из ло жбе Зо ран Мак си мо вић, те а тро лог,
као и то да је Ок са на Сто рожк по ре клом из Укра ји не, а да је у СНП оства ри ла број не ин тер наци о нал не уло ге. На из ло жби су при ка за не фо то гра фи је са балет ских пред ста ва као што су ''Ла бу до во је зе ро'', ''Грк Зорба'', ''Жи зе ла'', ''Да ма с ка мели ја ма'', ''Ро мео и Ју ли ја''...
ВЕ ЧЕ У ГРАД СКОЈ БИ БЛИ О ТЕ ЦИ
ВладетаЈеротићољубави
Проф.ВладетаЈеротићуРуми
ИЗ ЛО ЖБА У МУ ЗЕ ЈУ
Оксанадведеценијебалета
Саотварањаизложбе
Среда, 31. март 2010. 9
IN\IJAwww.indjija.net
www.moja.indjija.netPriprema: Z.G. Stefanovi}
Вишезанатскихрадњи
У то ку про шле го ди не затво ре но је 286 а отво ре но 308 рад њи. Нај ви ше је отворе но за нат ских рад њи 210, за тво ре но 167. Отво ре не су 43 про дав ни це а за тво ре но 67 тр го вин ских рад њи. Број уго сти тељ ских рад њи и број пре во зни ка ни је се бит ни је ме њао, ко ли ко их је за творе но, то ли ко их је и отво рено.
Утврђивањевласништва
По на ло гу пред сед ни ка оп шти не Горана ЈешићаАген ци ја за ИТ, ГИС и кому ни ка ци је у са рад њи са Оде ље њем за утвр ђи вање и на пла ту јав них прихо да утвр ђу је вла сни штво пар це ла у ин ду стриј ским зо на ма у Ин ђи ји. Ка ко је ин фор ми сао Миле Бодрожић, ди рек тор по ме ну те аген ци је од 268 пар це ла у ју го и сточ ној рад ној зо ни 70 ни је опо ре зо ва но јер се не зна ју вла сни ци. На то ме се ра ди у са рад њи са ка тастром, чу ло се на по следњем са стан ку Си сте ма 48.
Домздрављаупилотпројекту
На кон по се те пред став ника Свет ске здрав стве не орга ни за ци је и По кра јин ског се кре та ри ја та за здрав ство До му здра вља да то је зеле но све тло да здрав стве ни рад ни ци Ин ђи је за јед но са ко ле га ма из Су бо ти це и Врба са уђу у пи лот про је ка та и са сво јим здрав стве ним службом по кри ва ју аутопут кори до ра 10, ре као је др ВасаПетровић, ди рек тор До ма здра вља у Ин ђи ји и до дао да то зна чи и до дат но опрема ње ове уста но ве. Про је кат фи нан си ра Свет ска здравстве на ор га ни за ци ја.
UKRAT KO
Пре че ти ри го ди не ка да је по че ло са ра дом Дру штво
за не го ва ње кул тур них и духов них вред но сти ''Ет но арт'' има ло је је два три де се так чла но ва. Да нас их има бли зу две ста, углав ном же на. Опроба ле су се у ве зу, штри ка њу, тка њу, из ра ди пред ме та од гли не, пе сми и фол кло ру. Општи на је ове го ди не фи нан сира ла њи хов про је кат ''Тар дици ја Сре ма'' ко ји су за јед но ре а ли зо ва ли са Дру штвом за бри гу о де ци и омла ди ни са по себ ним по тре ма ''Мој свет''. Ре зул та те за јед нич ког ра да у ви ду тка них и пред ме та од гли не пред ста ви ли су на прошло не дељ ној из ло жби у Кући Вој но ви ћа. Упри ли чен је и му зич ки про грам у ком су насту пи ли му шка пе вач ка гру па КУД ''Слав ко Га јин'' из Вој ке и чла ни ца пе вач ке гру пе ''Ет ноар та'' СаветаЂорђевић.
О раз вој ном пу ту овог ре латив но мла дог дру штва осни вач и ор га ни за тор Радмила Митровићка же:
Пр ви пут смо се пред стави ле јав но сти на ма ни фе ста цији ''Да ни ме да и ста рих за на та'' 2006. го ди не. Би ло је ту ткаља, ко ва ча, грн ча ра, кор па ра, мај сто ра за ду бо рез. Сва ку наред ну го ди ну обе ле жи ли смо по јед ном ра ди о ни цом, нај пре за вез, хе кла ње и штри ка ње, за тим за тка ње, па не го ва њем из вор не на род не пе сме и фолкло ра. Број чла но ва се из го дине у го ди ну по ве ћа вао, ста ри је чла ни це дру штва су пре но си ле сво ја зна ња и ве шти не мла ђим же на ма.
Чла ни це ''Ет но ар та'' су присут не на свим оп штин ским мани фе ста ци ја ма, уче ству ју и на ет но фе сти ва ли ма у Но вом Саду, Бе че ју и Бе о гра ду.
Већ се при пре ма мо да орга ни зу је мо че твр ти по ре ду Етно фе сти вал у Ин ђи ји ко ји се обич но одр жи у ју ну. Пла нира мо да ор га ни зу је мо по кретну шко лу грн ча ри је по се о ским ме сним за јед ни ца ма, по себ но ин те ре со ва ње за овај по сао посто ји у Бе шки. У пла ну има мо и сни ма ње до ку мен тар ног фил ма ''Свад ба у Сре му'', ка же Рад мила Ми тро вић.
Ве ли ки про блем је, ка жу, што Дру штво ''Ет но арт'' нема свој про стор па ра ди о ни це одр жа ва по ку ћа ма или им друга дру штва по вре ме но усту пе про сто ри је као што је то учинио ''Мој свет''. На да ју се да ће им оп шти на иза ћи у су срет и обез бе ди ти ка кав ку так где ће се оку пља ти.
У знак се ћа ња на жр тве НА ТО бом бар до ва ња, Са вез по то мака рат ни ка Ср би је, Од бор у Ин ђи ји је, про шле сре де на 11.
го ди шњи цу по чет ка агре си је, упри ли чио из ло жбу фо то гра фија и пи са них до ку ме на та у пе шач кој зо ни у цен тру Ин ђи је. На исти на чин је то ура дио и Оп штин ски од бор ДСС. Гра ђа ни су с па жњом по сма тра ли фо то гра фи је ко је све до че о рат ним ра зари њи ма Ср би је.
Оп шти на Ин ђи ја иде ко рак да ље у уво ђе њу ин фор ма
ци о них тех но ло ги ја у рад локал не вла сти. На кон чла но ва Оп штин ског ве ћа и од бор ни цима су про шле не де ље уру че ни лаптоп ра чу на ри што омо гућа ва да већ за на ред ну сед ницу Скуп шти не оп шти не ма те рија ли бу ду у елек трон ској форми. Шта то прак тич но зна чи?
Нај пре да ка жем да је Скуп шти на оп шти не Ин ђи ја пр ви ло кал ни пар ла мент у Срби ји ко ји ће од апри ла има ти елек трон ске сед ни це. То значи да ће мо има ти ефи ка сни ји рад, уште де ти зна чај на средства ко ја су се до са да тро шила на штам па ње и ди стри буци ју ма те ри ја ла. Ште де ће мо и вре ме. Ка ко се ко ји ма те ри јал бу де при пре мио та ко ће би ти до ста вљан од бор ни ци ма, ко ји ће прак тич но би ти од бор ни ци 24 ча са, од бор нич ке гру пе ће
мо ћи ме ђу соб но да ко му ни цира ју, бр же да под но се амандма не, ини ци ја ти ве, од бор нич ка пи та ња. Има ће мо гућ ност бр же и лак ше ко му ни ка ци је са грађа ни ма. Уло же но у ра чу на ре ис пла ти ће се већ на кон го ди ну да на, ка же пред сед ник оп штине Ин ђи ја АлександарКовачевић.
Нај ве ћи број од бор ни ка је про шао обу ку на ра чу на ру, општин ска Аген ци ја за ИТ, ГИС и ко му ни ка ци је ура ди ла је софтвер при ме рен по тре ба ма одбор ни ка и ра ду Скуп шти не општи не. Пр ва елек трон ска седни ца и пр ви тест софт вер ског ре ше ња би ће ис про бан по четком апри ла. За сва ки слу чај, за ту пр ву елек трон ску сед ни цу би ће штам па ни и ма те ри ја ли. Ина че, лап топ ра чу на ри су уруче ни од бор ни ци ма уз ре верс, по ис те ку ман да та вра ћа ју их скуп штин ској слу жби.
На не дав но одр жа ној Општин ској смо три фол кло ра
у До му кул ту ре у Но вом Сланка ме ну се лек тор ска ко ми си ја иза бра ла је шест фол клор них гру па ко је ће пред ста вљати оп шти ну Ин ђи ју на зон ској смо три фол кло ра. Нај у спе шнији на ступ имао је фол клор КУД ''Ђор ђе На то ше вић'' из Но вог Слан ка ме на. Њи хо ва оба уз раста од пр вог до че твр тог, и од пе тог до осмог раз ре да пла сира ли су се на зо ну. Ин ђи ју ће још пред ста вља ти КУД ''Со ко'' и фол клор ОШ ''Јо ван По по вић'' са ОКУД ''Ин ђи ја'', као и КУД
''Па ја За рић'' из Но вих Кар лова ца. На зо ни ће на сту пи ти и Сло вач ко КУД ''Ви но гра ди'' из Слан ка ме нач ких Ви но гра да као дру штво ко је не гу је тра дици ју фол кло ра.
На не дав но одр жа ној зонској смо три ре ци та то ра у Старој Па зо ви, дво је ре ци та то ра из на ше оп шти не се пла си ра ло на по кра јин ско так ми че ње ко је ће се кра јем апри ла одр жа ти у Сеч њу. То су МаркоКовачевићиз Бе шке ко ји се так ми чи у ка те го ри ји мла ђег уз ра ста и Теодора Марчета, гим на зијал ка из Ин ђи је.
ОКОМ КА МЕ РЕ
Бомбардовање
ИзложбадокуменатаоНАТОагресији
ШКОЛ СКА ТАК МИ ЧЕ ЊА
Шест пред став ни ка на зо ни
ИЗ ЛО ЖБА ЈЕ ПО ВОД: ДРУ ШТВО ''ЕТ НО АРТ''
НегујукултурнеидуховневредностиПредставилисе''ТрадицијомСрема''уКућиВојновића–ПрипремајусезаЕтнофестивалиснимањедокументарногфилма''СвадбауСрему''
РадмилаМитровићуКућиВојновића
УРУ ЧЕ НИ РА ЧУ НА РИ ОД БОР НИ ЦИ МА
Ефикаснијирадлокалногпарламента
МиленкоВинчић,првиодборниккојиједобиорачунар
У по се ти Ста рој Па зо ви 23. и 24. мар та би ла је де ле га
ци ја Ву ко вар скосри јем ске жупа ни је ко ја са овом срем ском оп шти ном има од но вем бра прошле го ди не пот пи сан про то кол о пре ко гра нич ној са рад њи(овај про то кол пот пи са ло је 7 сремских оп шти на). Ка ко је на ја вио пред сед ник Оп шти не Ста ра Пазо ва Горан Јовић на кон ферен ци ји за но ви нар те, реч је о уз врат ној, рад ној по се ти ове деле га ци је ко ја се ба ви ла кон крети за ци јом до го во ра о уче шћу у
за јед нич ким про јек ти ма пре когра нич не са рад ње пре ма предпри ступ ним фон до ви ма Европске уни је. Пред сед ник Јо вић је на гла сио да ова два ре ги о на по ве зу ју за јед нич ки ин те ре си и за јед нич ка бу дућ ност, те да "непри јат на про шлост" не би сме ла да бу де смет ња у ре а ли за ци ји за јед нич ких ин те ре са. Пр ви човек ста ро па зо вач ке оп шти не је под се тио да но вем бар ски про токол о са рад њи пред ста вља правни основ за до би ја ње сред ста ва из фон до ва Европ ске уни је и да Ста ра Па зо ва у Ву ко вар скосријем ској жу па ни ји ви ди по у зда ног парт не ра. Јован Ајдуковић, са вет ник жу па на Ву ко вар скосри јем ског за пре ко гра нич ну са рад њу ре као је да су њи хо ве на ме ре ис кре не и да они же ле да убр за ју про цес са рад ње са срем ским оп шти на ма. По себ но је то ва жно за из ра ду Ду нав ске стра те ги је ко ја ће об у хва ти ти уре ђе ње Ду на ва и за шти ту живот не сре ди не али са рад ња ће се, у по чет ку од но си ти и на сара њу њи хо ве и ста ро па зо вач ке
раз вој не аген ци је ко ја је у оснива њу. Звонимир Чордашић,ди рек тор Аген ци је за раз вој Вуко вар скосри јем ске жу па ни је је по здра вио ини ци ја ти ву ко ја је
до шла од ста ро па зо вач ке општи не за са рад њом, ис та кав ши да су они ра ни је кре ну ли у ове про це се и да су спрем ни да прене су ис ку ства. За ме ни ца ди рек
то ра по ме ну те Аген ци јеМиркаШтрк је до да ла да за сред ства по осно ву про је ка та из ИПА програ ма не мо ра ју да кон ку ри шу са мо оп шти не и жу па ни је не го да то мо гу чи ни ти и дру ге непро фи та бил не ор га ни за ци је из парт нер ских оп шти на у окви ру пре ко гра нич не са рад ње. Из ра ду за јед нич ких про је ка та тре ба поче ти што пре ка ко би и њи хо ва ре а ли за ци ја би ла што бр жа. На при мер, ако се за вр ше до краја го ди не, њи хо ва ре а ли за ци ја би мо гла да кре не до ју на 2011. го ди не. Сва ки је про је кат ново ис ку ство ре кла је Штр кова и до да ла да нам за на ња и ка па ци те та сви ма не до ста је те је из тих раз ло га бит но по знава ти ме то до ло ги ју управ љња про јект ним ци клу сом. Да кле, го сти су из ра зи ли спрем ност да по мог ну у из град њи ка паци те та за из ра ду за јед нич ких про је ка та, а пред сед ник Јо вић је до дао да се сем раз ра де конкре ти за ци је са рад ње кре ну ло и у при пре му не ко ли ко за једнич ких про је ка та.
Среда, 31. март 2010.10
PAZOVA^KA HRONIKA
Priprema:Gordana Majstorovi}
У Ста рој Па зо ви, 24. мар та обе ле же на је је да на е сто
го ди шњи ца од НА ТО бом бардо ва ња ка да је из ове оп шти не по ги ну ло се дам мла ди ћа. Да се жр тве не би ни ка да за бо ра виле, сва ке го ди не пред сед ник оп шти не при ма ро ди те ље и род би ну по ги ну лих а за тим се по ла жу вен ци и цве ће на споме ник на стра да лим у цен тру гра да. Про шло је 11 ду гих и те шких го ди на, пре све га, за по ро ди це по ги ну лих мал ди ћа. Тре ба ли би да се увек се ти мо те 1999. го ди не ка да смо против но нор ма ма ме ђу на род ног пра ва, не пра вед но би ли бомбар до ва ни ре као је пред седник оп шти не Горан Јовић и под се тио да мо ра мо да во ди мо од го вор ну по ли ти ку ка ко ни
је дан ро ди тељ на ова ко траги чан на чин не би остао без свог де те та. Вен це и цве ће на спо ме ник на стра да лим у НАТО бом бар до ва њу у стра о пазо вач кој оп шти ни по ло жи ли су пред сед ник оп шти не Го ран Јо вић, пред став ни ци Вој ске и бо рач ких ор га ни за ци ја и род би на по ги ну лих. Не ка је веч на сла ва и Хва ла Зден ку Бзов ски, Ду ша ну Иван че вићу, Кр сти Му ми но ви ћу, Влади ми ру Ко ва чу, Дра га ну Репи ја, Бра ни ми ру Кр ња ји ћу и Ра до ва ну Ме ди ћу ре као је Бранко Црнобрња, се кретар оп штин ске ор га ни за ци је Са ве за бо ра ца и до дао да ће ова не де ла "ве ли ких си ла" код срп ског на ро да оста ти у ко лек тив ном пам ће њу.
Нај но ви ја основ на шко ла у ста ро па зо вач кој оп шти ни
"Си ме он Ара ниц ки", за хва љу јући оп шти ни и Ди рек ци ји за изград њу оп шти не ушла је у УНИЦЕФов про је кат "Шко ла без наси ља". Она је јед на од пет школа у Сре му и пр ва у Оп шти ни Ста ра Па зо ва ко ја је укљу че на у по ме ну ти про је кат, на кон чије ће ре а ли за ци је до би ти серти фи кат "шко ле без на си ља". У про шлу сре ду у про сто ри ја ма шко ле са пред став ни ци ма УНИЦЕФа пот пи сан је ме мо ран дум о ре а ли за ци ји про гра ма ко ји је пред ви ђен про јек том (уго вор је ра ни је пот пи сан). Ме мо ра дум су пот пи са ли ди рек тор ка школе СлађанаБурсаћ и ДаркоНоваковић, пред став ник УНИЦЕФа. Же ља нам је да на ши уче ни ци пре по зна ју на си ље. Све сни смо да га не мо же мо пот пу но ис ко ре ни ти ре кла је Сла ђа на Бур сађ и за хва ли ла се до на то ри ма, пре све га општи ни и Ди рек ци ји за из град
њу ко ји су омо гу ћи ли да ње на шко ла уђе у овај про је кат. Тако се ста ро па зо вач ка нај но вија основ на шко ла при дру жи ла по ро ди ци од 198 "шко ла баз на си ља". СпоменкаДивљан, пред став ни ца УНИ ЦЕФа је нагла си ла да се у Ср би ји с про јектом "Шко ла баз на си ља" кре нуло 2005/6. го ди не ка да је пилот про јек том об у хва ће но са мо пет шко ла да би се тај број импо зант но по ве ћао и да се разми шља о про ши ре њу про гра ма и на сред ње шко ле. Пот пи сива њем ме мо ран ду ма ова школа је пре у зе ла све оба ве зе за спро во ђе ње про јек та ко је подра зме ва ју до бру са рад њу ка ко са школ ским ор га ни ма, та ко и са ин сти ту ци ја ма ло кал не само у пра ве. При сут ни ма се у име оп шти не обра ти ла МилкаСимић, ру ко во ди лац оп штин ског оде ље ња за дру штве не де латно сти и обе ћа ла ве ли ку по дршку ло кал них вла сти у ре а лиза ци ји овог про јек та.
ПУ ХО ВЧАНИ У СТА РОЈ ПА ЗО ВИ
Три де сет го ди на успешне са рад ње
При ја тељ ство словачког града Пу хо ва у Ста ре Па зо ве
тра је од 1979. го ди не. За почетак успешне са рад ње два прија тељ ска гра да најзаслужнији су Мирослав Шаркези из Ста ре Па зо ве и Емилија Чибенкова из Пу хо ва. Са рад ња је нај пре кре ну ла у обла сти фол кло ра између два гра да да би се по том прошилила и на позориште и дру ге ви до ве кул ту ре, као и спорт. У по следњих де се так го ди на ово прија тељ ство се проширило и на ком плет ну старопазовачку општину. У окви ру обележавања тридесетогодишње успешне са рад ње, кра јем прошле годи не де ле га ци ја из Ста ре Пазо ве по се ти ла је Пу хов. Овог ви кен да Пуховчани су би ли у по се ти Ста рој Па зо ви. У петак су има ли заједнички програм са домаћнима, на кон чега је гостујуће Позориште “Хо мо Фу ге” из ве ло пред ста ву “Анти го на у Њу јор ку”. О на стан ку и раз во ју тридесетогодишње са рад ње између два при јатељ ска гра да го во ри ли су АнаЛепшановић, пред сед ни ца СКУДа “Хе рој Јан ко Чмелик” и Ми ро слав Шаркези ко ји је и зачетник све га ово га. Пред седник општине ГоранЈовић поздра вио је и го сте и домаћине и за хва лио се сви ма ко ји су до при не ли раз во ју ова ко ле пог при ја тељ ства. Пуховчанима је пожелео да се осећају као код сво је куће јер се, ка ко је ре као и он та ко осећа у Пу хо ву.
ДЕ ЛЕ ГА ЦИ ЈА ВУ КО ВАР СКОСРИ ЈЕМ СКЕ ЖУ ПА НИ ЈЕ У СТА РОЈ ПА ЗО ВИ
Имамозаједничкиинтерес
МиркаШтрк,ЗвонимирЧордашић,ГоранЈовићиЈованАјдуковић
ОБЕ ЛЕ ЖЕ НА ГО ДИ ШЊИ ЦА НА ТО БОМ БАР ДО ВА ЊА
Жртвесенесмејузаборавити
Полагањевенаца
ОШ "СИ МЕ ОН АРА НИЦ КИ" У ПРО ЈЕК ТУ "ШКО ЛА БЕЗ НА СИ ЉА"
ПотписанмеморандумсаУНИЦЕФом
Потписивањемеморандума:МилкаСимић,СлађанаБурсаћиДаркоНоваковић
Среда, 31. март 2010. 11
ШИДПрипрема: С. Михајловић
Се тва
У шид ској оп шти ни до сада је за се ја но 150 хек та ра ше ћер ном ре пом, а план је да под овом кул ту ром бу де за се ја но ви ше од 1.700 хекта ра.
Овог про ле ћа би ће за сеја но и 20.960 хек та ра меркан тил ног и 150 хек та ра семен ског ку ку ру за, за тим 180 хек та ра сун цо кре та, ви ше од 8.200 хек та ра со је, бли зу 270 хек та ра под по вр ћем и 42 хек та ра под крм ним биљем.
„Књи га со ли дар но сти“ у Со ту
Ме сна за јед ни ца Сот, у са рад њи са оп шти ном Шид, укљу чи ла се у ак ци ју „Књига со ли дар но сти“, ко ју већ го ди на ма ор га ни зу је Ра дио Бе о град. Пред став ни ци ове ме диј ске ку ће су про те клог пет ка Со ћа ни ма уру чи ли око 1.500 књи га, ме ђу ко ји ма се, по ред лек ти ре за уче ни ке од пр вог до осмог раз ре да, нала зе и књи ге на сло вач ком је зи ку.
Са на ци ја удар них ру па
Про те кле не де ље је поче ла са на ци ја удар них рупа ас фал том у ули ци Ни коле Те сле и Тр гу Ре пу бли ке. Ра до ве из во ди „Ка та го“ из Ру ме, а ин ве сти тор је Јав но пред у зе ће за стам бе не услуге и гра ђе вин ско зе мљи ште оп шти не Шид. По за вр шетку ра до ва у гра ду, са на ци ја ће се на ста ви ти и на пут ном прав цу Шид – Ва ши ца – Батров ци као и на свим ло калним пу те ви ма.
Деч је драм ско ства ра ла штво
По бед ник Оп штин ске смотре деч јег драм ског ства рала штва је пред ста ва „Ри ба у обла ци ма“, шко ле „Фи лип Ви шњић“ из Ја ме не. Уз ову, на Зон ској смо три у Ин ђи ји, шид ску оп шти ну ће пред ставља ти и пред ста ва „За чисти ји свет“, шко ле „Срем ски фронт“.
УКРАТ КО
Пред сед ни ца оп шти не Шид, На та ша Цвјет ко вић при
ми ла је про те кле не де ље председ ни ке ђач ких пар ла ме на та ка ко би са њи ма по раз го ва рала о функ ци о ни са њу та квих тела уну тар основ них и сред њих шко ла. Те ма рад ног са стан ка би ла је њи хо во укљу чи ва ње у рад оп штин ске Кан це ла ри је за мла де, по моћ и за јед нич ко ре ша ва ње про бле ма мла дих у оп шти ни, као и са рад ња и ре али за ци ја за јед нич ких про је ката ка ко би се уна пре дио њи хов по ло жај, те кул тур ни и друштве ни жи вот.
Што се ти че сред њих школа, уче нич ки пар ла мен ти функци о ни шу за и ста до бро. Ме ђутим, по сто ји ма ли про блем када су у пи та њу основ не шко ле. Ту они не ра де она ко ка ко би тре ба ло, али на дам се да ће се и то уско ро про ме ни ти јер су ста ри је ко ле ге, сред њо школ ци, обе ћа ли да ће им у то ме по моћи и упу ти ти их по у че ни сво јим ис ку ством. Оно што је та ко ђе ве о ма ва жно је сте да ове младе љу де тре ба мо ти ви са ти да ра де и де лу ју, а пре све га да ко ри сте на шу Кан це ла ри ју за
мла де. Сма трам да на тај начин мо гу ак тив но да уче ствују у кре и ра њу свог дру штве но по ли тич ког жи во та, и са мим тим омо гу ће се би бо ље услове за оста нак ов де – ис та кла је Цвјет ко вић.
Овом са стан ку су при суство ва ли и да ва ли сво је су
ге сти је пред сед ник Ђач ког пар ла мен та Основ не шко ле „Бран ко Ра ди че вић“, Драган Ва лен ти ро вић, за тим Сне жа на Ра дој чић, ис пред Основ не шко ле „Срем ски фронт“, пред сед ник Ученич ког пар ла мен та Гимна зи је „Са ва Шу ма но вић“,
Ми ро слав Ко шу тић, те Милош Мрк шић ис пред Технич ке шко ле „Ни ко ла Те сла“.
Том при ли ком је до го во ре но у ком прав цу ће се од ви ја ти буду ћа са рад ња из ме ђу ло кал не са мо у пра ве и ђач ких пар ла мена та, као и о не ким евен ту алним еду ка ци ја ма ко је би би ле спро ве де не под по кро ви тељством ло кал не са мо у о пра ве. Пред сед ни ца Оп шти не је на гласи ла ка ко по сто је сјај не ини ција ти ве од стра не ових мла дих љу ди, те да ће у на ред ном пери о ду по ку ша ти про на ћи ре шење ка ко би се оне и ре а ли зо вале у ви ду ра зних ак ци ја.
Сви су се сло жи ли да је саста нак био ве о ма ко ри стан, те да ће се по тру ди ти да сво јим де ло ва њем до при не су бо љем по ло жа ју мла дих.
Са ста нак је за и ста био одли чан. До ста смо то га са зна ли, а раз го ва ра ли смо и о то ме на ко ји на чин мо же мо по бољ шати наш рад. Ми слим да су овакви су сре ти из у зет но бит ни и да тре ба да их бу де што ви ше – за кљу чио је Дра ган Ва лен тиро вић.
В. П.
Јав но ко му нал но пред у зе ће „Во до вод“ Шид је Оп штин
ском ве ћу под не ло зах тев да пред ло жи це не во де у ме сним за јед ни ца ма Ада шев ци, Моро вић и Ви шњи ће во. Чла но ви Ве ћа су пре по ру чи ли Управном од бо ру „Во до во да“ да но ву це ну во де фо ри ми ра у окви ру свог це нов ни ка, те да пред лог до ста ве на са гла сност Оп штинском ве ћу.
На про шло не дељ ној сед ни ци чла но ви Ве ћа су, та ко ђе, до нели од лу ку и да се за екс тер ну ре ви зи ју за вр шног ра чу на буџе та оп шти не Шид за про те клу го ди ну ан га жу је ре ви зор ска ку ћа или ли це ко ји ис пу ња вају усло ве за оба вља ње по сло ва ре ви зи је фи нан сиј ских из вешта ја про пи са не за ко ном.
Та ко ђе, усво јен је и пред лог ре ше ња о име но ва њу Ја сми
не Аџић, про фе со ра раз редне на ста ве, на функ ци ју дирек то ра Кул тур но обра зов ног цен тра Шид, на пе ри од од чети ри го ди не. Раз ма тра ни су и усво је ни из ве шта ји ме сних за јед ни ца Ер де вик и Мо ло вин о спро ве де ном ре фе рен ду му о уво ђе њу са мо до при но са за пе ри од од пет го ди на.
С. М.
УЧЕ НИ ЦИ БЕ ЛЕ ЖЕ УСПЕ ХЕ НА ТАК МИ ЧЕ ЊИ МА
Од лич ни му зи ча ри, ма те ма ти ча ри и ре ци та то ри
Уче ни це тре ћег раз ре да Музич ке шко ле „Фи лип Ви
шњић“ из Ши да, Ма те ја Ко лар и Ана ма ри ја Бо жи нов ски, уче ство ва ле су про те клог викен да на так ми че њи ма у свира њу кла ви ра и по сти гле за паже не ре зул та те. Ма те ја је, на 3. Ме ђу на род ном фе сти ва лу у Аран ђе лов цу осво ји ла дру гу, а Ана ма ри ја на так ми че њу у Зрења ни ну, тре ћу на гра ду.
Ни шта ма ње за на ча јан резул тат оства ри ли су и гим на зијал ци, из обла сти ма те ма ти ке. Да вид Да бић је на др жав ном пр вен ству одр жа ном у Кра гујев цу осво јио дру го ме сто и тако се би обез бе дио про ла зност на сва ки фа кул тет при род них на у ка на ко јем се ма те ма ти ка по ла же на при јем ном ис пи ту. По ред ње га, на Окру жном такми че њу из фи зи ке, ко је је одржа но у Но вом Са ду, шид ску општи ну је пред ста вља ло се дам уче ни ка Гим на зи је. Нај бо љи ре зул тат ме ђу њи ма по сти гао је Ми лош Ми ћић ко ји се пласи рао на др жав но пр вен ство.
У про те клом пе ри о ду успешни су би ли и мла ди ре ци та тори. На зон ском так ми че њу ко је је одр жа но у Ста рој Па зо ви, у ви ши ранг так ми че ња из шидске оп шти не пла си ра ли су се Је ле на Ха ли ло вић, Ми ља на Чу бри ло и Ми ли ца Би бић. По кра јин ска смо тра ре ци та то ра би ће одр жа на 24. и 25. апри ла у Сеч њу. С. М.
У НЕ КИМ СЕ ЛИ МА ОП ШТИ НЕ
Уско ро но ве це не во деЈав но ко му нал но пред у зе ће „Во до вод“ је Оп штин ском ве ћу под не ло зах тев да пред ло жи це не во де у ме сним за јед ни ца ма Ада шев ци, Мо ро вић и Ви шњи ће во
ПО ДР ШКА ЛО КАЛ НЕ СА МО У ПРА ВЕ МЛА ДИ МА
Уна пре ђи ва ње ра да ђач ких пар ла ме на таМла де љу де тре ба мо ти ви са ти да ра де и де лу ју, а пре све га да ко ри сте на шу Кан це ла ри ју за мла де. Сма трам да на тај на чин мо гу ак тив но да уче ству ју у кре и ра њу свог дру штве но по ли тичког жи во та, и са мим тим омо гу ће се би бо ље усло ве за оста нак ов де – ре кла је пред сед ни ца Општи не На та ша Цвјет ко вић
ПредставнициЂачкогпарламентакодпредседницеОпштине
Адашевци-ускороноваценаводе
Скупштинско заседање уИригу, одржано 23. мар
та,иначе17.пореду,ималојерадни,алиисвечарскикарактер: централна тема седницеодносиласенаусвајањевеомазначајногдокументазабудућинапредаковеопштине Стратегијуруралногразвојазапериодод2009.до2014.године.МеђугостимакојисутевечерипратилиседницуСОуИригу,иучествовалиуњеномраду,биојеиДаниелПетровић,покрајински секретар за пољопривреду.У уводним напоменама на
тему Стратегије, председникСкупштинеопштинеИригВладислав Илкић је истакао дајеовајдокументрезултатрадалокалнихакционихгрупа,адоњегасевероватнонебистиглобезвеликеподршкеПокрајинског секретаријата за пољопривреду.Овоједругипоредустратешки документ битан заиришкуопштину,првијеСтратегијаодрживогразвоја,аиришкаопштинејемеђупрвимауСрбијикојаћесепосредствомовихпрограманаправиначинукључити у европске интеграције,рекаојеИлкић.МаријаРадојчић,кордина
тор тима за израдуСтратегијеруралног развоја, и покрајинскипосланик,нагласила једа
је ово изузетан дан за развојиришке општине, са аспектааплицирањауевропскимфондовима:Стратегијом су обухваћена
четири стратешка циља: унапређениљудски ресурси, развијена пољопривредна производњаипрерадаусклађенасастандардима,еколошкиздравасредина и рурални туризам.Ово је свакако документ којићенасводитиубољесутрареклајеМаријаРадојчић.На скупштинском заседању
јеговориоипредседникиришкеопштинеВладимирПетровић:
Током 2008. године смоусвојилиСтратегијуодрживогразвоја,садаусвајамоСтратегијуруралногразвоја,обаовадокументасузначајнајерњиховим усвајањем Ириг постајеунечемупрви,последужегниза година.Овде суприсутни представници две иришкевинарије, ''Мачков подрум'' и''Ковачевић'', у Иригу је највећирасадник,једнаоднајвећихплантажавоћа.Овихданакрећу нови засади воћњака,у воћњацима и виноградимаје перспектива ове општине,тимпрештонамјеупланудаунаредномпериодуреализујемовишеод400различитихпројеката, наравно да у свемутомерачунамонаподршкуПокрајинеиЕвропе.Владимир Петровић је до
даоиподатакдаћеунаредномпериодууиришкојопштинибитизасађено200хектаравоћњакаи700хиљадасадницавоћа.Уз честитке Ирижанима на
усвајању значајних планскихдокумената, Даниел Петровић, покрајински секретар запољопривреду, ставио је акценатнанекеважнетачкебудућегразвојаовеопштине:
Локалне акционе групеформирали смо у седам војвођанскихопштина,аИригјемеђуњима. Кроз те локалнеакционе програме подстичемо људе да у својим срединама покрену развојне активности. Ово је једна одпрвих локалних стратегија уСрбији, то значида суљудипрепознали циљеве, организованијећекренутикапредприступним европским про
грамима,чимећесеомогућитибољиживотуИригу.ОвдејеФрушка горакоја самапосеби садржи културне знаменитости, потенцијали су увоћарству и виноградарству.Морамо убудуће више радити на регионалном развоју,на јачању пољопривреде ируралних средина у нашојземљи.Усвајањемовогдокументадефинисалистеустваригдежелитедастигнете.
Среда,31.март2010.12
Беочинскахроника
Иришка хроника
Припрема:КатицаКузмановић
НАСЕДНИЦИСКУПШТИНЕОПШТИНЕ
УсвојенаСтратегијаруралногразвојаОзначајуовогдокументаговориоДаниелПетровић,покрајинскисекретарзапољопривреду
ДаниелПетровић,покрајинскисекретар
запољопривреду
Детаљсаседнице
УПодручној ватрогасној спасилачкојјединициуБеочинузапосленоје12ватрогасаца–возача, којима руководи командирстанице Радомир Лазић. Овајмали колектив увек је приправанзапожареиразнедругеврстеванреднихситуација.Њиховиљудипрошлисукурс,стручнииспитиприправничкистажодједнегодине,такодасуујединицустигликаовећискусниватрогасци.Током2009.годинеималисмо
99пожара,деветтехничкихинтервенција,тритехничкеинтервенцијеусаобраћајуидвелажнедојавекажеРадомирЛазићидодаједасуватрогасциморалидаизађунатеренукупно114пута:Упретходнојдеценијијенај
горе било 2000. године, послебомбардовања,кадаседогодило
157пожара. Критични су пролећеијесен,алетојесамопосебивисоко ризично. Имамо највишеинтервенција на отвореном простору–ливаде,пашњаци,шуме,нискорастињеисл.Чињеницадајезанајвећиброј
пожараодговоранљудскифакторје поражавајућа. Немарност излетника и викендаша, паљењелишћа,баченецигаретеинегашење роштиљске ватре може даима кобнепоследицене само заљуде,већизаНационалнипарк"Фрушкагора"уцелини.Дванаестхрабрихљудипокри
ва веома велику територију, користећисамотривозила:великонавално,возилозашумскепожареи"ладуниву".Међутим,постојепроблемиидругачијеприроде.Нашакутнипроблемјеобје
кат ватрогасне станице. Локацијом смо веома задовољни, алибисмо морали повећати станичне капацитете. Објекат је стар,подигнут 1903. године, зрео запотпуну адаптацију. Незгодно јешто имамо неадекватан гаражнипростор, јер неможемо да гаражирамо возило са ватрогаснимтопом каже Лазић. Наглашавада је то посебан проблем зими,јертадаватрогасцикористесамоједновозило,затоштосеиздругогмораиспуститиводакаконебисмрзла.Крунадесетогодишњеградаи
залагања је "Октобарска награда",којусубеочинскиватрогасцидобили2008.годинезапожртвованост и ефикасност приликомспровођењаакцијаспасавањаодзначаја за ширу друштвену заједницу. Командир Лазић нам јепоказао прегршт диплома и захвалница, признања од меснихзаједница, школа, војске, спортскихклубова... Тешко јебитиватрогасац,у
физичкомсмислу,алијеивеликозадовољство.Овојевисокохуманпозив, без обзиранамалуматеријалну сатисфакцију. Ко једномпроба да ради овај посао, најчешћеостаје тудопензије каженашсаговорники,крозсмех,додаје: "Ми идемо у супротномправцуодонихштобеже!" Л.Вулић
После спроведеног конкурса, надлежна комисија је
донелаодлукуостипендирањуталентованих академских грађана са територије беочинскеопштине.Уговорису,овихдана, потписани са укупно једанаестстудената,међукојимајеиДуњаПавловић,бруцошнаФилозофскомфакултету,иначеђак генерације у новосадскојГимназији "Исидора Секулић".Студенти,којећеопштинафи
нансијски помагати, још су:СлободанМаричићизРаковца, Слободан Бранковић изСусека, Соња Здравковић,Светлана Павић, Ивана Радумило, Верица Роквић иНикола Лазић из Беочина,Снежана Виченко, ЈеленаРадосављевићиЈованаЂукићизЧеревића. Д.П. Снимио: ОгњенАдемовски
БРИГАОУСПЕШНИМАКАДЕМЦИМА
Уговориостипендијама
Напријемукодпредседникаопштине
БЕОЧИНСКИВАТРОГАСЦИ,ЉУДИУПЛАМЕНУ
Дванаестхрабрих
КомандирРадомирЛазић
Увекспремнизановеизазове
Среда, 31. март 2010. 13
Две го ди не на кон по чет ка из град ње у Ин ђи ји је за
вр ше на ин ве сти ци ја вред на 35 ми ли о на евра. ''TQ City'' град у гра ду на пре ко 48.000 ква драта, са вре мен мо де ран про је кат ко ји на јед ном ме сту об је ди њује тр го вач ки цен тар, по слов ни, обра зов ни и са јам ски про стор и 120 лук су зно опре мље них стам бе них је ди ни ца. Про јектант, ин ве сти тор и из во ђач ра до ва је Ком па ни ја ''Tra de uniq ue''. Тр жни цен тар ко ји се на ла зи у са мом цен тру Ин ђи је све ча но су у пе так отво ри ли ми ни стар Слободан Милосављевић, пред сед ник оп шти не Ин ђи ја Горан Јешић, председ ник и пот пред сед ни ца компа ни је, су пру жни ци Мирко иОлгицаЛатиновић.
Ин ђи ја је да нас до би ла један од нај мо дер ни јих тр жних цен та ра у Ср би ји, ово је ве лика ин ве сти ци ја не са мо за Инђи ју већ и за чи та ву Ср би ју, у бли зу 50.000 ква дра та стамбе ног, уни вер зи тет ског и послов ног про сто ра уло же но је 35 ми ли о на евра. Ово је пример до брог парт нер ства из ме ђу јед не успе шне оп шти не, јед ног
ра сту ћег по слов ног и тр го винског цен тра и при ват ног ка пита ла са огром ним ис ку ством из чи та вог све та, до но си ре зул тат гра ђа ни ма у ви ду ви ше сто тина но вих рад них ме ста у овом по слов ном цен тру, ре као је мини стар тр го ви не Сло бо дан Мило са вље вић.
Опре де ли ли смо се да инве сти ра мо у град ко ји је на рас кр шћу свих пу те ва, град који има бу дућ ност. ''TQ City'' је
са вре мен, пер спек ти ван тр жни цен тар, не ме њен пре све га, мла ди ма на ра штра јим. Ово је је ди на ин ве сти ци ја ко ја је рађе на и ура ђе на у овим кри зним го ди на ма, ре као је Мир ко Лати но вић.
Ин ђи ја је са објек том за 21. век по ста ла не са мо добро ме сто за ин ве сти то ре већ и до бро ме сто за жи вот. То је оно што је ин те рес сва ке локал не са мо у пра ве. Јед на вели ка свет ска ком па ни ја по пут ''Tra de u nique'' је ин ве сти ра ла у Ин ђи ју, у по слов ностам бени шо пинг ком плекс у ко јем ће мо за јед но са Фа кул те том тех нич ких на у ка у Но вом Са ду отво ри ти фа кул тет у по словном де лу ове згра де. То ће бити јав но при ват но парт нер ство и од ок то бра ће мо има ти 200 сту де на та Фа кул те та тех ничких на у ка у Ин ђи ји, ис та као је пред сед ник оп шти не Ин ђи ја Го ран Је шић.
Све ча ном отва ра њу тр жног цен тра при су ство ва ло је ви шесто ти на гра ђа на, за ту при ли ку из ве ден је при го дан му зич ко за бав ни про грам.
З.Г.Стефановић
Књи жев ни су срет на којем су го сто ва ли проф.др
Тиодор Росић, књи жев ник и Биљана Ђуровић, глу ми ца, одр жан је про те кле не де ље у Ви со кој шко ли стру ков них студи ја за обра зо ва ње вас пи та ча у Срем ској Ми тро ви ци.
Пре ма ре чи ма ди рек тор ке ове шко ле, др СлађанеМиленковић, овај књи жев ни сусрет у функ ци ји је на став ног про гра ма шко ле, а за сту ден те је ве о ма ко ри сно да се упо знају са пи сци ма и да уче да не гују кул ту ру го во ра.
Проф. др Ти о дор Ро сић каже да је ово при ли ка да се у овој ви со ко ре фе рент ној шко ли еду ку ју сту ден ти на пра ви начин, кроз при ме ре пра вил ног го во ра и до дао да су сти хо ви из ње го вих књи га „Балада ограђанину”, „Долина јоргована”, „Господар седам брегова”
по год ни за ова кву вр сту вербал не прак се.
Основ ни циљ овог су сре та је сте да упо зна мо сту ден те са књи жев но шћу за де цу и не гова њем пра вил не дик ци је ко ја је ве о ма ко ри сна за њи хов даљи рад и пра вил но оба вља ње стру ке, ре као је про фе сор Ро
сић.Глу ми ца Би ља на Ђу ро вић
об ја сни ла је да као глу ми ца пре зен ту је сти хо ве овог књижев ни ка у ци љу еду ка ци је студе на та и као по моћ за да ље сту ди ра ње, јер су ово до бри те ме љи за пра ви лан го вор.
С.З.
КЊИ ЖЕВ НИ СУ СРЕТ У ВИ СО КОЈ ШКО ЛИ СТРУ КОВ НИХ СТУ ДИ ЈА ЗА ОБРА ЗО ВА ЊЕ ВАС ПИ ТА ЧА У СРЕМ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ
Неговањекултуреговора
Сакњижевногсусрета
СВЕ ЧА НО ОТВО РЕН ТР ЖНИ ЦЕН ТАР У ИН ЂИ ЈИ
Градуградуна48хиљадаквадрата
Свечанопресецањеврпце
Објекатза21.век
БЕСПЛАТНОНАСАЈАМУМОСТАР
Ме ђу на род ни са јам при вре де у Мо ста ру се одр жа ва од 13. до 17. апри ла 2010. го ди не.
На ша зе мља ове го ди не је „зе мља парт нер’’,а Са јам отва ра пред седник Ср би је го спо дин Бо рис Та дић уз при су ство пре ми је ра го спо ди на Мир ка Цвет ко ви ћа и ви ше ми ни ста ра.
Са јам се одр жа ва на про сто ру од 30.000 м2 са пре ко 700 из ла га ча из пре ко 40 за ма ља са пре ко 50.000 по се ти о ца и око 270 акре ди то ва них пред став ни ка ме ди ја. На Сај му ће би ти ор га ни зо ва ни по слов ни су сре ти и би ла те рал ни раз го во ри при вред ни ка БиХ, Хр ват ске и Ср би је.
Срем ска при вред на ко мо ра Вас по зи ва да бу де те члан срем ске при вредне де ле га ци је 13. и 14. апри ла. Тро шко ве пре во за сно си Срем ска при вредна ко мо ра.
Крај њи рок за при ја ву је 4.април 2010. го ди не, а за све до дат не ин форма ци је мо ли мо Вас да се обра ти те на те ле фон 022 610 778.
Срем ска при вред на ко мо ра за др жа ва пра во от ка зи ва ња пу то ва ња у слу ча ју да се до ро ка при ја ви ма ње од 7 чла ни ца СПК.
ПОМОЋАПВОЈВОДИНЕЗАРАЗВОЈУСЛУГА,ПОЉОПРИВРЕДЕИТУРИЗМА
Фонд за раз вој АП Вој во ди не рас пи сао је Кон курс за ду го роч но кре ди тира ње раз вој них про гра ма у обла сти при вре де на те ри то ри ји АП Вој во
ди не у 2010. го ди ни и то: 1. Уобластипроизводњеиуслугаза на бав ку основ них сред ста ва
– опре ме и ли цен цних пра ва. 2. У области пољопривреде за на бав ку ме ха ни за ци је и опре ме
за по љо при вред ну про из вод њу, ви ше го ди шњих за са да во ћа, ви но ве лозе и оста лих ви ше го ди шњих за са да, ква ли тет ног при плод ног ма те ри ја ла у обла сти сто чар ства и ма тич ног ја та. 3.Уоблаституризмаза из град њу, адап та ци ју и опре ма ње ту ри стич
ких обје ка та.Све до дат не ин фор ма ци је мо гу се до би ти у оп штин ским кан це ла ри ја ма
Фон да и у Фон ду за раз вој АП Вој во ди не у Но вом Са ду, Хај дук Вељ ко ва 11.
ДОБИТАКОДУЛАСКАСРБИЈЕУЕУ
Срем ска при вред на ко мо ра у са рад њи са При вред ном ко мо ром Ср би је и акул те том за фи нан си је, еко но ми ју и ад ми ни стра ци ју, ор га ни зу је Окру
гли сто „Ефек ти ин те гра ци је Ср би је у ЕУ у обла сти по љо при вре де и се оског раз во ја“ као на ста вак Про јек та ’’Ефек ти ин те гра ци је Ср би је у Европску уни ју’’.
Основ ни ре зул тат Про јек та је ма кро е ко ном ска сту ди ја ко ја ана ли тич ки раз ма тра ефек те про це са ин тер га ци је Ср би је у ЕУ са иде јом иден ти фи каци је по тен ци јал них ко ри сти, тро шко ва и не то ефе ка та про це са на ду ги рок. Окру гли сто ће би ти при ли ка да се при вред ни су бјек ти, др жав ни орга ни и струч ња ци из обла сти по љо при вре де, раз мо тре на ла зе сту ди је и про ди ску ту ју о мо гућ но сти ма при ме не ана ли зе.Округлистосеодржава31.марта2010.годинеу11часоваусали
СремскепривреднекомореСремскаМитровица.
ИЗВОЗВОЋАИПОВРЋАУРУСКУФЕДЕРАЦИЈУ
У скла ду са из ме на ма про пи са и за ко на, а у окви ру по ступ ка из да ва ња фи то са ни тар них сер ти фи ка та за из воз во ћа и по вр ћа у Ру ску Фе де ра
ци ју, као и обез бе ђи ва ња без бед но сти пре храм бе них про из во да биљ ног по ре кла по здра вље љу ди, пот пи сан је Ме мо ран дум из ме ђу Ми ни стар ства по љо при вре де, шу мар ства и во до при вре де Ре пу бли ке Ср би је и Фе де рал не слу жбе за ве те ри нар ску и фи то са ни тар ну кон тро лу (Ру ска Фе де ра ци ја) о без бед но сти про из во да биљ ног по ре кла ко ји се ис по ру чу ју из Ре пу бли ке Ср би је у Ру ску Фе де ра ци ју (у де лу ко ји се од но си на са др жај пе сти ци да, ни тра та и ни три та). О де та љи ма Ме мо ран ду ма мо же те се ин фор ми са ти на сај ту СПК www.rpksrem.co.rs
Д уж ина т ела је 17–19 цм. М ала, св етло см еђеси вк аста п ев ач ица
са и зр аж еном ћ убом. Ч есто се оглаш ава. В ећ ину вр ем ена пр ов оди на тлу. Ра спр остр ањ ена је у в ећем д елу Евр опе, осим с еве рног д ела и Бр итанских ост рва, док се на и ст оку ар еал пр ост ире до К аспи јског м ора и Средњег и ст ока. Ст ан ар ица је. Ст ан ишта су јој отв ор ена по дру чја са оску дном в ег ет ац ијом, ч есто на з ак ор овљ еним ст ан ишт има, у ок ол ини и нд устри јских п остр ој ења, к оп ова и п ут ева. Гн езда гр ади на з емљи. Хр ани се ра зл ич итим бе ски чм ењ ац има и с ем ењем б иљ ака. У Евр опи пр е овл ађ ује ст аб илан тренд п оп ул ац ије, м ада бро јност оп ада у з апа дним и це нтра лним д ел ов има. У С рб ији се п оп ул ац ија пр оц ењ ује на 38.000–52.000 гн езд ећих п ар ова, уз оп ад ај ући тренд.
Кр ајем 19. в ека, пр ема До мбровском, б ила је в рло ре тка гн езд ар ица
М а ч в е , н ема конкре тних п од ат ака п р и к упљ ених на по дру чју З ас ав ице. У с авр ем ено д оба пре дст авља р едо вну и м ал обројну гн езд ар ицу по дру чја, ч ија се п опул ац ија пр оц ењ ује на 7–12 п ар ова. Гн езди се на В аље вцу, код Ра вња, код Р аде нк ов ића и на ул азу у М ачва нску М итр ов ицу уз З ас ав ицу. Угла вном је ст ан ар ица, т ако да је на м ест има гнежђ ења и у њ их овој ок ол ини пр ису тна т оком ц еле г од ине. У ван гн езд ећем п ер и оду п осм атр ана је на В аље вцу, код М ачва нске М итр ов ице, З ас ав ице II, код Б ан овог П оља (ка З ас ав ици) и у ок ол ини б аре Ј ов аче. На јв ећа бројност ј еди нки з аб ел еж ена је на В аљевцу к ада је п осм атр ано ј ато од 10 прим ер ака.
Ћубасташева (Galeridacristata)VII deo
Среда, 31. март 2010.14 КУЛТУРА
FOTO GALERIJA
Ђока Молдован: Портрет грађанке
Књи га до ку ме на та о ма совним зло чи ни ма уста ша и
оку па то ра, под на зи вом АкцијаВиктораТомићаи ПокретнипрекисудуСрему1942, предста вље на је у Му зе ју Сре ма, 25. мар та, пред ве ли ким бро јем ми тро вач ких гра ђа на и средњо шко ла ца. Бо га ту гра ђу о гено цид ном де ло ва њу тзв. Не зави сне др жа ве Хр ват ске (НДХ) на овом про сто ру је при ре дио др Дра го Ње го ван, са вет ник за исто ри ју у Му зе ју Вој во ди не, а за јед но су из да ли "Про ме теј" и Ма ло исто риј ско дру штво у Но вом Са ду.
Зло чи нач ка ми си ја јед ног од нај бли жих Па ве ли ће вих са радни ка и ко ља ча Вик то ра То ми ћа, о ко јој је у књи зи реч, тра ја ла је од 8. ав гу ста до 16. сеп тембра 1942. го ди не. За тих ме сец и по да на уби је но је око 6.000 не ду жних ци ви ла му шка ра ца, же на, ста ра ца и де це, а ви ше од 10.000 хап ше но и стра да ло на дру ге на чи не.
По сле по здрав не ре чи Нико ле Сто ка но ви ћа, ди рек тора Му зе ја Сре ма, о кон цеп цији књи ге је го во ри ла Оли ве ра
Дре згић, му зеј ски са вет ник и је дан од ре цен зе на та. За хваљу ју ћи овој пу бли ка ци ји, каже, из вор на гра ђа о звер стви ма у Сре му је по ста ла до ступ на не са мо на уч ним рад ни ци ма и истра жи ва чи ма, већ и свим другим за ин те ре со ва ним гра ђа нима. Дру ги ре цен зент, исто ричар ка др Је ле на По пов, ина че ми тро вач ка гим на зи јал ка, сво
је из ла га ње је на сло ви ла "Букет од 83 цр ве на ка ран фи ла".
С об зи ром да је у То ми ће вој зло чи нач кој "ак ци ји" стре љано 83 ђа ка и сту де на та са мо из Срем ске Ми тро ви це, др По пов је ис та кла да њи ма, бар јед ном го ди шње, ду гу је мо бу кет од толи ко цр ве них цве то ва.
Исти ну о стра шним до га ђаји ма тре ба отво ре но и стал но го во ри ти, ка ко се зло не би пона вља ло, ре као је исто ри чар Жар ко Ди мић, уве рен да се о мно гим та квим ства ри ма и даље не до лич но ћу ти. То ком Другог свет ског ра та, сма тра, на сце ни је био ге но цид од стра не уста ша уби ја ње, исе ља ва ње, по ка то ли ча ва ње срп ског живља. Књи га др Дра ге Ње го ва на по твр ђу је да се то ра ди ло орга ни зо ва но, си сте мат ски, јер су зло чин ци за со бом оста вљали ја сне тра го ве, по чев од гро
бо ва и спи ско ва стре ља них, до фо то гра фи ја, про гла са, ле та ка, ка зне них ли сто ва...
При ре ђи вач до ку ме на та о "V гру пи ма сов них зло чи на у Срему", др Дра го Ње го ван, образло жио је свој ве ли ки на пор же љом да обим на гра ђа о усташким не де ли ма бу де до ступ на сви ма. За хва лио се срем ским оп шти на ма ко је су по мо гле изда ва ње књи ге, уз опа ску да још увек има оних ко ји ни су спремни да о исти ни го во ре отво ре но и кри тич ки.
При сут ни на про мо ци ји могли су да по гле да ју и је ди ни са чу ван филм ски ма те ри јал о стре ља њи ма на ми тро вач ком гро бљу, све до чан ство ко је су за со бом оста ви ли сâми злочин ци.
Д. По зна но вић
Осма по ре ду ме ђу на род на песнич ка ма ни фе ста ци ја "Ноћ
бо е ма", у ор га ни за ци ји Књи жевног клу ба "Ми ро слав Ми ка Ан тић" у Ин ђи ји, а по во дом пе сни ко вог ро ђен да на, по при ми ла je ме ђуна род ни ка рак тер. Сво је ра до ве по сла ли су пе сни ци из свих краје ва Ср би је, као и из Ре пу бли ке Срп ске, Бо сне и Хер це го ви не, Хр ват ске, Цр не Го ре, Не мач ке, Швај цар ске и Аустри је. У ве ли кој са ли Кул тур ног цен тра, сре дином мар та, пред ста ви ла су се 73 ауто ра ина че за сту пље на са по три пе сме у за јед нич ком збор нику. Та ко је Ин ђи ја по ста ла је динствен цен тар пе сни ка бо е ма.
Обе леж је ове књи ге је да она има нај ве ћу и нај вред ни ју особи ну пра вог бо е ма – љу бав. За то су нео дво ји ве две вр сте лир ских пе са ма, љу бав не и пе сме о бо еми ма. Сти хо ви о бо е ми ма обич но су пре по зна тљи ви по на сло ви ма у ко ји ма се по ја вљу ју ре чи боем, ка фа на, ви но, ча ша и бе ћар. Пу но је при ме ра да су пе сни ци, уз ча шу ви на у ка фа ни, до би ја ли ин спи ра ци ју за на ста ја ње пе сама и дру гих де ла, ко ја су по ста ла ан то ло гиј ска. Бра ни слав Ну шић је за бе ле жио да су пе сни ци у ка фа на ма пи са ли пе сме на салве та ма, а за бан ку их про да ва ли уред ни ци ма ли сто ва. Сва ки човек, пе сник по себ но, по же ли да по не кад бу де бо ем, да се отрг не од гру бе сва ки да шњи це и накрат ко бу де са сво јим ми сли ма и осе ћа њи ма.
Уко ли ко би се као мо то ове књи ге узе ла ми сао: "У во ди се огле да ли це, а у ви ну ду ша", он да би се мо гло ре ћи да је душа бо е ма нај чи сти ја, нај све тија и нај бе за зле ни ја. Уз то божан ско пи ће они отва ра ју сво је ср це, а на њи хо вом ли цу, над ко јим су че сто обла ци ту ге и не из ве сно сти, ви ди се да трену ци на де и ра до сти увек могу да се про на ђу. Та ко, не само да се "не мо же мо на гле да ти људ ског ли ца", не го не мо же мо
се ни одво ји ти од оних ко ји су жи вот при хва ти ли као сло бо дан, соп стве ни из бор, ко јим не управља ју дру ги, ко ји ни чим ни је спутан, жи вот без око ва и без ма ски ис та као је ре цен зент збор ни ка, књи жев ник и про фе сор Не над Ра дош.
Ин ђиј ској пу бли ци су се предста ви ли пе сни ци са по јед ном песмом, али и ре цен зент Не над Радош. У про гра му су уче ство ва ли Вељ ко Гру јић, ко ји је го во рио Ми ки ну по е зи ју и ор ке стар "Прија те љи".
Ја ко нам је дра го што смо ов де уче ство ва ли. Ма ни фе ста ција је ле по и ква ли тет но ор га низо ва на. Сви смо до би ли књи ге у ко ји ма су на ше пе сме. Вр ло смо срећ ни што смо мо гли чу ти пе сме дру гих ко ле га и на да мо се да ћемо и да ље уче ство ва ти ка же Јадран ка Кла бу чар Грос, ко ја је пред во ди ла пе сни ке из Бе ча.
Пр ви пут сам на јед ној оваквој ма ни фе ста ци ји. Мо ји утисци су за и ста пре див ни. Див ни су љу ди, див но је дру же ње. Сигур но ћу по но во до ћи у Ин ђи ју и дру жи ти се са див ним љу ди ма ис ти че Зо ра Ко ва че вић Верме зо вић, из Ужи ца, ко ја има об
ја вље ну књи гу, а за сту пље на је у ви ше збор ни ка.
Ути сци су пре див ни, с обзи ром да сам емо тив но ве зан за Књи жев ни клуб ''Ми ро слав Ми ка Ан тић", јер сам и ла не уче ствовао на Ме ђу на род ној пе снич кој ма ни фе ста ци ји ко ја је на ја ча у це лој ре ги ји, та ко да се на дам да љој са рад њи ка же Јо сип Мате ја Би лић, из Оси је ка.
Пр ви пут сам на ма ни феста ци ји и ути сци су оча ра ва јући ис ти че Би ља на Ђу рић, из Чач ка, ко ја има три об ја вље не збир ке.
Пре срећ на сам. Кад год дођем ов де ужи вам у дру же њу, у но вом и ста ром по знан ству. Раду јем се сва ком су сре ту са поно сом ис ти че До брин ка Об ровски, из Но вог Са да.
По за вр шет ку ма ни фе са ци је пе сни ци су се пре се ли ли у клуб пен зи о не ра, где су на ста ви ли са дру же њем уз там бу ра ше, пе сму и ви но. И ово га пу та Књи жев ни клуб "Ми ро слав Ми ка Ан тић", на че лу са агил ним пред сед ни ком Зла то ми ром Бо ров ни цом, био је до бар ор га ни за тор и до ма ћин.
А. Ба нић
ЈОШ ЈЕД НА ПО ЕТ СКА МА НИ ФЕ СТА ЦИ ЈА "НОЋ БО Е МА"
Ин ђи ја цен тар пе сни ка бо е маУ об ја вље ном збор ни ку 8. су сре та за сту пље на 73 ауто ра из не ко ли ко зе ма ља Не мо гу се раз два ја ти пе сме о ви ну и љу ба ви
НезаборавнодружењепесникабоемауИнђији
ПРО МО ЦИ ЈА КЊИ ГЕ ДО КУ МЕ НА ТА У МУ ЗЕ ЈУ СРЕ МА
Зло чи ни уста ша 1942. у Сре муО гра ђи ко ју је при ре дио др Дра го Ње го ван го во ри ли др Је ле на По пов, Оли ве ра Дре згић, Жар ко Ди мић и аутор
УчеснициразговорауМузејуСрема
Среда, 31. март 2010. 15
Про шле сед ми це два де се так рад ни ка „Та ко во агра ра“,
пред у зе ћа за ко је је у При вредном су ду у Чач ку отво рен сте чајни по сту пак, сту пи ло је у штрајк гла ђу не же ле ћи да као со ци јални слу ча је ви бу ду из ба че ни из фа бри ке ко ју су де це ни ја ма поди за ли, већ да им се обез бе ди со ци јал ни про грам и од ла зак са от прем ни на ма од 200 евра по го ди ни ста жа. По сле не ко ли ко да на штрај ка, као очај нич ког по те за огор че них рад ни ка, поје ди ни су, због ви со ког крв ног при ти ска и по ви ше ног ше ће ра, по че ли да осе ћа ју здрав стве не про бле ме. Је дан од њих, ЗоранДимитријевић је за вр шио у бол ни ци, а по том је упу ћен на кућ но ле че ње. Сва ки дан штрајка на ру ша вао је здра вље штрајка ча, па су то ком но ћи из ме ђу су бо те и не де ље код ле ка ра за вр ши ли Милан Михаловић, МилошПетровић и ЈелисаветаБуљчик. Они су од би ли болнич ко ле че ње, вра ти ли се ме ђу ко ле ге ко је су по том про сто нате ра ле Ми хај ло ви ћа да оде ку ћи и при хва ти те ра пи ју ка ко би сачу вао здра вље.
Рад ни ци су огор че ни јер су им по је ди ни ми ни стри пре прива ти за ци је „Ми тро са“ на ја вљива ли бо ље да не по сле про да је, али се ис по ста ви ло да, пет годи на на кон при ва ти за ци је, уместо пу не упо сле но сти и до брих пла та, рад ни ци за вр ша ва ју као не за по сле ни на Тр жи шту ра да
јер су у сте ча ју и „СЛ Ми трос“ са не што ви ше од 80 рад ни ка и „Та ко во аграр“ са 147 рад ни ка, а ни ко и не по ми шља да из врши пра во сна жне суд ске пре су де ко ји ма су рад ни ци до би ли пра во да на пла те не ис пла ће не за ра де и дру га при ма ња. Са да већ бивши „Ми тро сов ци“ и да ље ве ру ју да ова кла ни ца има бу дућ ност и да је на мер но оте ра на у сте чај, тим пре што је њи хов вла сник, „Та ко во“, на ја ви ло да у Гор њем Ми ла нов цу отва ра по го не за пре ра ду ме са.
Као де цу учи ли су нас да пека ри и ме са ри ни ка да не ће би ти глад ни. Ето, до го ди ло се и то чудо да су ме са ри глад ни у рав ном Сре му – ка же ду го го ди шњи руко во ди лац про из вод них ли ни ја Иван Стојановић.Био сам на де се ти на ма са ста на ка где су нас по ли ти ча ри и вла сни ци убе ђи вали да за фа бри ку до ла зе бо љи да ни. Во лео бих да их са да сретнем и по гле дам у очи.
Зна се ко ме од го ва ра сте чај због оба ве за пре ма рад ни ци ма ко ји су до би ли суд ске спо ро ве због не из ми ре них пла та и ко же ли да из гу бе и рад ни ци и пензи о не ри ко ји има ју ак ци је. Кад већ ни ко ме не тре ба мо, не од уста је мо од зах те ва да нам се испла ти со ци јал ни про грам са 200 евра по го ди ни ста жа – на во ди пред сед ник Штрај кач ког одо ра РадивојеСвирчевић. И да ље твр ди мо да је кла ни ца спрем на да ко ли ко су тра на ста ви рад, са мо да за та ко не што има воље. О штрај ку смо оба ве сти ли све над ле жне у др жа ви и же ља нам је да нас по се те ми ни стар Динкић и по кра јин ски пре мијер Пајтић јер ми сли мо да са мо они мо гу да нам по мог ну.
У штрај ку су љу ди ко ји има ју ви ше де це ни ја ста жа и ко ји ма је ова фа бри ка бу квал но све. Ова си ту а ци ја озбиљ но ути че на њихо во здра вље.
Пу них 36 го ди на ста жа има Влада Тарабић. Ле жи на импро ви зо ва ном кре ве ту од др вених па ле та и гле да у но гу, попла ве лу до ко ле на.
Ни кад су по го ни ра ди ли, ни сам хтео на бо ло ва ње. Не ћу ни сад код ле ка ра, ма кар от пала но га. Не оста вљам ко ле ге – при ча до а јен „Ми тро са“.
Огор чен је и рад ник ИвицаСтанковић. Ка же да је од мах при сту пио гру пи штрај ка ча глађу. Има че тво ро де це, пе то је на пу ту и не зна шта ће да ље, од че га жи ве ти.
Ме ђу рад ни ци ма бив шег „Митро са“ је и до ста брач них па рова. Милош Петровић има 32 го ди не ста жа и штрај ку је гла ђу. До био је суд ски спор, има пра во да на пла ти за о ста ла при ма ња, али не ма од ко га. С дру ге стране за кљу ча них вра та је ње го ва су пру га Сања, та ко ђе рад ни ца овог пред у зе ћа. Под ста на ри су и ова фа бри ка је би ла све што има ју. За свог су пру га Остоју за бри ну та је и Милица Тодоровић ко ја има ско ро 35 го ди на ста жа, а муж 38 го ди на ста жа.
На го ди нудве до пен зи је, те ра ју нас на ули цу. Сра мо та да та ко уни ште јед ну фа бри ку – при ча нам Ми ли ца.
Иако са да у пр ви план ставља ју со ци јал не зах те ве, штрајка чи гла ђу се још увек на да ју да има шан се да „Ми трос“ оживи, ма кар што ће га не ко ку пи ти из сте ча ја.
Ж.Неговановић
ШТРАЈК ГЛА ЂУ РАД НИ КА „ТА КО ВО АГРА РА“ У ПО ГО НИ МА БИВ ШЕГ „МИ ТРО СА“
Очајничкипотезогорченихрадника
Драшковићнудипосао?!
То ком ви кен да на го вештен је ве ли ки обрт јер је из „Сви сла јон Та ко ва“ на гове ште но да ипак же ле произ вод њу у по го ни ма бив шег „Ми тро са“.
На го ве штај об но ве произ вод ње дао је вла сник „Сви сла јон Та ко во“ Родољуб Драшковић, ко ји је те ле фо ном по звао Ива на Сто ја но ви ћа, ви ше го дишњег ру ко во ди о ца у произ вод њи „Ми тро са“, а са да јед ног од штрај ка ча гла ђу.
Дра шко вић ми је ре као да ће по кре ну ти фа бри ку и да му тре ба ју по ште ни, вред ни и ча сни љу ди. Ре чено ми је и да ће кроз ко ји дан ди рек тор „Та ко во аграра“ Мирослав Јовановић раз го ва ра ти са сте чај ном управ ни цом ГорданомХаџић о по кре та њу про извод ње иако је пред у зе ће у сте ча ју – пре но си Сто ја новић. Не знам ода кле та кав за о крет у ње го вом раз мишља њу, али ми обе ћа њи ма ви ше не ве ру је мо и не од уста је мо од зах те ва. Ако фабри ка не ра ди, он да из ње не из ла зи мо без со ци јал ног про гра ма, а то је 200 евра по го ди ни ста жа.
Иженеуштрајку
До не де ље је је ди ној жена ме ђу штрај ка чи ма би ла ЈелисаветаБуљчик. У неде љу се штрај ка чи ма придру жи ло још пе то ро рад ника, а ме ђу њи ма и две же не. Је ли са ве ти је по зли ло још у че твр так, ин те р ве ни са ли су ле ка ри, али је од би ла да иде у бол ни цу. Здрав стве не про бле ме је има ла и то ком ви кен да.
Са мо хра на сам мај ка, под ста нар, имам кћер ку која сту ди ра и по сао у „Митро су“ ми је је ди ни при ход. Са да ми ка жу да мо рам на ули цу јер не мам по сао. Зар де те тре ба да на пу сти факул тет јер не мам од че га да је шко лу јем. Штрај ко ва ћу ов де све док нам не ис пу не зах те ве – ка же Је ли са ве та.
Штрајк гла ђу на др ве ним па ле та ма
Tри би на по све ће на тра фикин гу и по сле ди ца ма тр го
ви не љу ди ма, у ор га ни за ци ји Кан це ла ри је за мла де Гра да Срем ска Ми тро ви ца и Ме ђу народ не ор га ни за ци је за ми граци је ИОМ, одр жа на је про те кле не де ље у ми тро вач кој Град ској ку ћи.
Пред сед ник кан це ла ри је за мла де, Милорад Попадић, ка же да је ово ве о ма ва жна тема јер са со бом но си огром не по сле ди це, а љу ди ма је об јашње но на ко је на чи не мо гу бити уву че ни у овај об лик кри мина ла.
Соп стве на тра у ма тич на иску ства мла дим Ми тров ча ни ма при ча ла је јед на мла да де вој ка ко ја је не све сно упа ла у тра фикинг, свет про сти ту ци је и дро ге и је два се из ње га из ву кла.
Во ђе на огла сом за по сао ко но ба ри це, до шла сам у Бе оград и на пре ва ру сам уву чена у свет про сти ту ци је и дро ге. Осло бо ђе на сам у по ли циј ској ак ци ји „Са бља“ и као та да шња те шко обо ле ла нар ко ман ка, али за ме не ни је би ло ме ста ни у јед ној си гур ној ку ћи, об јашња ва жр тва тра фи кин га.
Кон сул тант у ИОМу, НевенаЧаловскаХерцог ка же да је трго ви на љу ди ма, а на ро чи то же нама рас ту ћи фе но мен због те шког по ло жа ја мла дих у дру штву.
Циљ нам је да ин фор мише мо мла де као пре вен тив ни ко рак, али и да по мог не мо реха би ли та ци ју жр та ва, јер тр пе пси хо ло шке тра у ме, гу бе по вере ње у се бе и дру ге, об ја шњава Не ве на Ча лов ска Хер цог.
С.З.
У срем ско ми тро вач ки "Водо вод" до пре мље на су два
но ва те рен ска во зи ла мар ке „да чи ја ло ган“, на ме ње на ра ду гру па за про на ла же ње ква рова. Реч је о ком пле ти ра њу де ла KfW про гра ма ко ји се од но си на сма ње ње гу би та ка у ди стри бутив ном си сте му. За на бав ку тих во зи ла из до на ци је Вла де Немач ке и град ске ка се из дво је но је бли зу 19.000 евра.
На бав ка нај са вре ме ни је опре ме за де тек ци ју ква ро ва и обу ка рад ни ка за те по сло ве
оба вље на је пре го ди ну да на. Са во зи ли ма од го ва ра ју ћих карак те ри сти ка за сме штај опреме и при ро ду по сла, рад ни цима "Во до во да" би ће омо гу ће но ефи ка сни је ло ци ра ње ква ро ва на свим ло ка ци ја ма во до вод не мре же.
Над ле жни у том јав ном преду зе ћу ис ти чу да ће ја сан увид у ста ње ди стри бу тив ног си стема, као и ква ли тет ни ји над зор и кон тро ла мре же до при не ти сма ње њу гу би та ка и очу ва њу вод них ре сур са. Љ.Ј.
Три би на „Сат за на шу плане ту” одр жа на је про те клог
пет ка у ми тро вач кој Град ској ку ћи. Циљ ове три би не ко ју су ор га ни зо ва ли Еко ло шки клуб Гра да, из ви ђач ки од ред „Пинки”, Град ска упра ва за по љопри вре ду и за шти ту жи вот не
сре ди не, Кан це ла ри ја за младе, као и Омла дин ски клуб Гра да, био је да ука же на проблем гло бал ног за гре ва ња, те да по ка же ка ко се са ми ни мумом од ри ца ња мо же по зи тив но ути ца ти на овај, све ак ту ел ни ји про блем. С.Л.
ТРИ БИ НА У СРЕМ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ
Сатзанашупланету
ДО НА ЦИ ЈА НЕ МАЧ КЕ ВЛА ДЕ И ГРА ДА СРЕМ СКЕ МИ ТРО ВИ ЦЕ
Новавозилаводоводу
Ефикаснијелоцирањекварова
ОДР ЖА НА ТРИ БИ НА О ТРА ФИ КИН ГУ У СРЕМ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ
Трговинаљудскимживотима
Среда, 31. март 2010.16
У Сре му одав но ви ше нема по ро ђа ја у ку ћа ма као
не кад. Ма ли Срем ци ка да реше да до ђу на свет обич но им од ре ди ште бу де срем ско ми тровач ко по ро ди ли ште у окви ру ов да шње Оп ште бол ни це, или пак по ро ди ли ште у Ру ми, та ко да су ово је ди на ме сто у ре гио ну где по чи ње но ви жи вот. Исти на, Ин ђи ја тра жи го ди нама да и они до би ју по ро ди лиште ка ко за рад ових ства ри не би мо ра ли да иду на ову страну, али за са да је оста ло све на ни воу ини ци ја ти ве. По реј тингу, опре мље но сти и ми шље њу стру ке ми тро вач ко по ро ди лиште убра ја се у сам врх оваквих оде ље ња у ре пу бли ци, а у не че му су и је ди ни. Упра во овде го ди шње на свет до ђе у просе ку око 1.400 бе ба. Би ло је и го ди на ка да је ова број ка би ла знат но ве ћа, ка да је би ло нормал но има ти бар дво је – тро је де це, али мо дер на вре ме на, кри за или враг би знао шта још учи ни ше да обич но по ро ди це има ју по јед но де те, те и ма њи број бе би ца до ла зи на свет.
Ми тро вач ко по ро ди ли ште је за пра во је ди но бол нич ко одеље ње у ко је па ци јен ти од ла зе са ра до шћу, је ди но ме сто где и плач по ста је упра во смех и радост. За раз ли ку од прет ход них те шких вре ме на, оних де ве десет и не ке, ка да ов де у јед ном пе ри о ду ни је би ло ни гре ја ња, ка да је де жур на се стри ца ка да по зво ни те отва ра ла вра та у пршња ку, а мла де ма ме и бе би це би ле мо дре од хлад но ће, да нас је у по ро ди ли шту обез бе ђен по при ли чан ком фор за па цијент ки ње. У та вре ме на Ми трови цом је чак кру жио виц ко ји гла си от при ли ке ова ко: До шао пин гвин са же ном у ми тро вач ко по ро ди ли ште а ка да су га пита ли за што је баш ода брао ово да се су пру га по ро ди, пин гвин је од го во рио због иде ал них усло ва. Ова по ша ли ца та да је у ку ло а ри ма при пи си ва на јед ном ов да шњем ги не ко ло гу. А да ли је он за и ста био тво рац овог
ду хо ви тог и сли ко во тог ста ња у то до ба ни је то ли ко ни бит но, већ су шти на ви ца ко ја је би ла су ро ва ре ал ност. И упра во захва љу ју ћи но вин ским на пи сима не ке европ ске ор га ни за ци је су по сла ле ма зут ми тро вач ком под ро ди ли шту, та ко да ма лиша ни ви ше ни су ри зи ко ва ли упа лу плу ћа чим се ро де. На сре ћу, та вре ме на су иза нас.
Да нас ов де не са мо да је то пло, већ све бли ста, а паци јент ки ње су сме ште не у ком фор ним мо дер ним, кли мати зо ва ним и све тлим со ба ма. На рас по ла га њу су им уре ђена ку па ти ла, тр пе за ри је и со бе за по се те, као и со ба за припре му труд ни ца. Тим ле ка ра и
тех ни ча ра бри не о по ро ди љама и бе би ца ма и по ку ша ва да бар ка да је о овим дру ги ма реч омо гу ћи пр ве да не у жи во ту да бу ду што ла год ни ји и да им први су срет са ово зе маљ ским живо том не бу де стра шан да по же да ни ка да ни су ни до ла зи ли на овај свет. На рас по ла га њу су и две са вре ме но опре мље не са ле за по ро ђа је и де жур ни тим ко ји чи не ги не ко лог, ане сте зи о лог и са рад ни ци.
С об зи ром на не га тив ну стопу при род ног при ра шта ја у вер ме ка да ста ти сти ка ка же да го ди шње не ста не град сред ње ве ли чи не, јер Ср би ја иде све ста ри ја а још увек знат но ви ше осо ба умре не го што се ро ди, у по ро ди ли шту ни је баш гу жва као не ка да, ка да се ов де ра ђало 1.8001.900 ма ли ша на у годи ни. При че о по сло вич но нељу ба зном осо бљу и хи ро ви тим док то ри ма из гле да ов де ни су има ли ни ка да до бру под ло гу. Ипак, бу де и не за до вољ них паци јент ки ња. На чел ник Слу жбе Др Драган Малобабић прича да је та квих за не мар љив број, али да се сва ка при ја ва де таљ но раз мо три. На рав но да је би ло па ци јент ки ња ко је су, ре ци мо кад су до шле же леле да се по ро де цар ским ре зом због стра ха од са мог по ро ђа ја. –За кон ска ре гу ла ти ва ов де није де фи ни са на до кра ја. Функци о ни ше план ски цар ски рез ко ји је по же ну и бе бу без бедан, јер се све пре тра ге оба ве бла го вре ме но. Наш по сао је да им ука же мо на све мо гу ће после ди це из бо ра, а не ка да имате и слу ча је ве да не мо же те да при ме ни ти же ље ни из бор због здрав стве ног ста ња па ци јентки ње. Не ке то раз у ме ју, не ке не. У по след њих пет го ди на осно ва ли смо дру штво ги не коло га ко је се ба ве по ро ђа ји ма и при сту пи ли смо и ова квом свет ском дру штву. Нај ве ћи
део цар ских ре зо ва ра ди мо у спи нал ној ане сте зи ји, слич ној епи ду рал но, са мо што кра ће тра је. Ане сте зи о ло зи су се усавр ши ли у ово ме и то од лич но функ ци о ни ше. Ипак, по ро ди лиште је ко лек тив ко је чи не са мо љу ди, ма да то ни је оправ да ње да бу ду не љу ба зни, при ча др Ма ло ба бић. Уоста лом, по ро ђајне му ке и све оста ле не при јатно сти ако их слу чај но бу де се си гур но бр зо за бо ра ве ка да на свет до ђе же ље но де те.
Пре ма на во ди ма др Дра га на Ма ло ба би ћа про сеч на ста рост пр во рот ке у Ср би ји из но си 27 го ди на и ова гра ни ца је у послед њих не ко ли ко де це ни ја по ме ре на за чи та вих де сет годи на.Ра ни је су се же не по рађа ле са 1617 го ди на. Да нас је и кон ди ци ја про блем. Ра ђа ње је би о ло шки чин ко ји је бо љи за млад ор га ни зам јер су у касни јим го ди на ма мо гу ће че шће ано ма ли је. Ме ђу тим, ко ри стећи са вре ме ну ме ди ци ну до шли смо да у по след ње че ти ри годи не ни смо има ли смрт бе бе на
по ро ђа ју. На рав но, не мо гу да твр дим да ов де не бу де та квих уоп ште та квих по ро ђа ја, али ра ди се о то ме да же на до ђе са мр твом бе бом, та ко да ова квих по ро ђа ја за го ди ну да на има од 47. Нај ста ри ја по ро ди ља прво рот ка има ла је 45, а нај млађа 13,5 го ди на.
Би ло је ов де ро ђе них беби ца са све га 800 гра ма, ко је су да нас од ра сли, здра ви људи.До на ци јом смо до би ли вози ла опре мље на за тран спорт до ве ћих уста но ва. Има ли смо слу чај успе шног тран спорта упра во бе ба са 800 гра ма. У ин ку ба тор иду бе би це превре ме но ро ђе не, уко ли ко су ви тал не, до бро при ма ју хра ну не гу ју се ов де. Функ ци о ни ше ов де и бе би френ дли про грам што под ра зу ме ва да је беба стал но уз мај ку. За по слени су про шли обу ке и он да је разлта те. Ма ма је ве ро ват но бо ље, а за бе би це се не зна, јер не мо гу да ис ка жу за довољ ство или љут њу.
Ј.Зурковић
У ПО СЕ ТИ СРЕМ СКО МИ ТРО ВАЧ КОМ ПО РО ДИ ЛИ ШТУ, МЕ СТУ ГДЕ ПО ЧИ ЊЕ ЖИ ВОТ
Овдејеиплачрадост
Детаљизпородилишта
Банкакрви
Но ви на је да смо пот писа ли угвор за чу ва ње кр ви. За пет па ци је нат узе та је крв из пуп ча ни ка и ја вље но нам је да има до во љан број ма тич них ће ли ја. Бан ка крви ће по че ти кра јем го ди не са ра дом у Бе о гра ду и то ће се та мо чу ва ти на те рет соци јал ног. За са да се све то пла ћа 1.500 евра.
Успе шни смо и у при преми ван те ле сне оплод ње, као и у ла па ро споп ским опе ра ци ја ма. Уско ро по чиње са ра дом ла бо ра то ри ја за ге нет ске те сто ве, што је ва жно за труд ни це.
Шестдеценијарада
Слу жба за ги не ко ло ги ју, аку шер ство и нео на то логи ју ра ди у окви ру Оп ште бол ни це. Пр ви ги не ко ло зи ра ди ли су у окви ру хи руршког оде ље ња бол ни це, да би се да ле ке 1951. годи не слу жба одво ји ла од хи рур ги је по по врат ку др Ра ди во ја Гр чи ћа са спе ција ли за ци је, ко ји по ста је и пр ви на чел ник.Он да је неких два де се так го ди на он био на чел ник, па 24 го дине при ма ри јус Петар Перуничић, па при ма ри ју си др Петар Радовановић, др Душко Маџић све до 2007. го ди не, и од та да ја, при ча др Ма ло ба бић.
Да нас ову слу жбу чи не три оде ље ња: ги не ко ло гије, аку шер ства са од се ком па то ло ги је труд но ће и одеље ње нео на то ло ги је.
Комфориструка
Ре но ви ра њем згра де 2006. го ди не слу жба функци о ни ше са укуп но 60 боле снич ких по сте ља рас поре ђе них у 17 кли ма ти зова них, ком фор них со ба, по два екс клу зив но опре мљена апарт ма на на ги не ко логи ји и по ро ди ли шту, две опе ра ци о не са ле и по линтен зив ном не гом за опе риса не па ци јен те. За по сле но је 12 ле ка ра спе ци ја ли ста ги не ко ло ги је и аку шерства од ко јих је је дан маги стар ме ди цин ских на у ка, пет при ма ри ју са, као и три суб спе ци ла ли сте нео нато ло ги је, јед ног би о ло га и спе ци ја ли сту ме ди цин ске ге не ти ке. У Слу жби ра ди и 70 ме ди цин ских тех ни чара, а о чи сто ћи и хи ги је ни бри не 13 по моћ них рад ника. Са мо По ро дил ште бро ји шест ле ка ра, а шеф про роди ла та је др СлавкоАрбанас.Ове де по сто ји и од сек па то ло ги је труд но ће ко ји вр ше над зор над ри зич ним труд но ћа ма. – Са мо По роди ли ште бро ји 30 кре ве та.Па ци јент ки ње се крат ко за др жа ва ју у по ро ди ли шту, а све са вре ме не ме то де за над зор но во ро ђен ча ди се ов де спро во де, од ва ђе ња кр ви из пе та, ул тра зву ка ку ко ва и мо зга, вак ци на...са зна је мо од др Ма ло баби ћа.
Епидурал
Про тив сам зах те ва за на пла ћи ва њем по ро ђа ја у епи ду рал ној ане сте зији, јер за што не омо гу ћити па ци јент ки њи да је не бо ли. Има мо ви ше ле ка ра на спе ци ја ли за ци ји и проце њу јем да ће за две го дине ов де би ти епи ду рал ни сер вис. Има мо скок за по ла по сто го ди шње оних ко је се по ро де на овај на чин и за ла не то из но си 2,5 посто укуп них по ро ђа ја. То је по ме ни ци ви ли за циј ска те ко ви на, ка же наш са говор ник.
ДрДраганМалобабић
Среда, 31. март 2010. 17
Ни хи ља де ки ло ме та ра удаље но сти Ср би је и Ви јет на
ма, ни пр во бит но про ти вље ње ње них ро ди те ља, ни су спречи ли Đang Thi Nhung, што у пре во ду зна чи „Ру жа“, из дале ког Ви јет на ма да пре ле ти пола пла не те, до ђе у Ми тро ви цу и уда се за свог иза бра ни ка, Де ја на Срет ко ви ћа, ма шинског ин же ње ра, ко га је жи вотни пут во дио ши ром пла не те, од Ср би је и Хо лан ди је, до Кине и Ви јет на ма где је чуд ном игром суд би не и про на шао љубав свог жи во та.
Де јан је у бро до гра ди ли шту у Ма чван ској Ми тро ви ци ра дио на опре ма њу бро до ва за компа ни ју „Wes sels“.
Увек ми је на уму да је мо јој суд би ни ку мо вао Ра до ван Здравко вић ко ји ме при ме тио и за послио у стра ној ком па ни ји. Практич но, да ни је би ло ње га, Ру жу не бих ни упо знао – ка же Де јан.
Ро ди ла се љу бав
Во ђен по слов ним за да ци ма Де јан се та ко сре ди ном 2008. го ди не об рео у Ви јет на му где је био ан га жо ван на из град њи јед ног кон теј нер ског бро да од 9.200 то на но си во сти.
Ви јет нам има око 80 ми лио на ста нов ни ка, а град Хај фонг
са два ми ли о на ста нов ни ка је тре ћи по ве ли чи ни. Сва ки град има на де се ти не бро до гра дили шта, на ули ца ма гра до ва је нео пи си ва гу жва хи ља да прола зни ка, а ме не је суд би на води ла пре ма Ру жи – при се ћа се Де јан. Нај пре сам упо знао једну Ру жи ну ро ђа ку ко ја је прода ва ла раз глед ни це на ули ци. Схва тио сам да има не ко га у фа ми ли ји ко сту ди ра ен гле ски је зик и ко бо ље ко му ни ци ра са стран ци ма. Не ду го по сле тог су сре та по но во срет нем исту про да ва чи цу, али ово га пу та
ни је би ла са ма. Об ра до вао сам се јер сам мо гао са не ким од та мо шњих ста нов ни ка да ко муни ци рам на ен гле ском. Од првог су сре та про во ди ли смо све ви ше вре ме на за јед но, од ла зили у Ха ној, при ча ли о исто ри ји, ја њој о Евро пи и Ср би ји. Ро дила се љу бав.
Кру ни са на је у Срем ској Митро ви ци 24. ја ну а ра ове го ди не бра ком пред ка ме ра ма на ци онал не те ле ви зи је у еми си ји „48 са ти свад ба“. Ру жа и Де јан поста ли су по зна ти ши ром зе мље. Пар ме се ци по сле то га, они се у ми ру по ро дич ног до ма припре ма ју за пр ви Ру жин Ус крс у Ср би ји. Сва ки дан све бо ље го во ри срп ски, али за то мно го бр же осва ја тај не на ше ку хи ње па ће за Ус крс, уз тра ди ци о нална фар ба на ја ја, би ти све што пра ва до ма ћи ца при пре ми.
Пре две го ди не Де јан је имао 36, а Ру жа 21 го ди ну. Би ла је на за вр шној го ди ни сту ди ја енгле ског је зи ка. У по ро ди ци има се стру, оца и мај ку ко ји ра де при вој сци. Са мо јед ном во дила је Де ја на код њих. Пред стављен је као при ја тељ, али је мај ка на слу ћи ва ла да се не што ду бо ко, искре но и ле по де ша ва из ме ђу крх ке кћер ке и ста меног мла ди ћа из не ке Ср би је за ко ју ни су ни чу ли.
Али, иди лич ној љу ба ви се на зи рао крај већ по сле не коли ко ме се ци. Де јан је имао поврат ну кар ту за 21. ок то бар.
Би ро крат ске и дру ге пре пре ке
Мо рао сам се вра ти ти, али смо се до го во ри ли да Ру жа до ђе у Ср би ју у фе бру а ру 2009. ка да бу де па у за на ње ном фа кул тету. Он да су на и шле не во ље са „па пи ри ма“ јер Ср би ја не ма амба са ду у Ви јет на му и све се реша ва ло пре ко ам ба са де у Ин доне зи ји – се ћа се Де јан. Ви зу је до би ла са мо 10 да на пред пут.
Пе ри пе ти ја ма ни ту ни је био крај. Дан пред по ла зак Ру жина се стра при ча оцу о то ме да је Де јан кри ми на лац и да ће је про да ти у ро бље. Бри жни отац Ру жи од у зи ма но вац и ско ро све ства ри, али у јед ној жен ској троби ци, пу ком сре ћом, оста ју карта и па сош. По ста вио се про блем ка ко без па ра у да ле ку Ср би ју.
Се тим се ко ле ги ни це Горда не По чуч, ко ја је и са да у Ви јет на му. Она Ру жи од не се неко ли ко сто ти на евра да има за пут – при ча Де јан о љу бав ним пе ри пе ти ја ма.
Ру жа се ис кра да из ку ће, ноћу од ла зи до Ха но ја, а ода тле за Мо скву. Лет из Ха но ја ка сни, па не сти же на лет за Бе о град. Сре ћом, од лич но го во ри ен глески је зик па се сна ла зи на аеродро му и су тра дан, 4. фе бру а ра про шле го ди не, сле ће на тло Ср би је.
Би ло ми је нео бич но из авио на гле да ти све те уре ђе не повр ши не на зе мљи. Ни сам зна ла шта ме че ка, али ни сам од у ста ла – ка же Ру жа.
Са Де ја ном је про ве ла две
не за бо рав не сед ми це, љу бав је цве та ла и дво је мла дих су се од лу чи ли на брак. Али, Ру жа се мо ра ла вра ти ти ку ћи, да по ло жи пре о ста ле ис пи те. То је и ус пе ла и са 22 го ди не, у ро ку, за вр шила фа кул тет.
Ро ди те љи су би ли пре срећ ни ка да су сво ју Ру жу ви де ли жи ву, здра ву и на сме ја ну по по вратку из да ле ког све та о ко ме са мо слу ша ју.
Али, на ја вље ни брак је до нео но ве му ке са до ку мен ти ма ко је су нај пре пре во ди ли на ен глески, а по том на срп ски. Све је по но во ишло пре ко Ин до не зије. На све то, мо ра ло се во ди ти ра чу на и о Ру жи ном ста ту су у Ср би ји до вен ча ња. Као ту ри ста мо гла је два пу та по три ме се ца да про ду жа ва бо ра вак, Де јан је да вао из ја ве по ли ци ји о раз лози ма ње ног до ла ска, елек тронске по ру ке ле те ле су пре ко плане те, а све се ре ша ва ло у на шој ам ба са ди у Ин до не зи ји! На крају, Ру жа у Ср би ју по но во сти же кра јем ок то бра про шле го ди не.
До ку мен та за брак су ис тица ла 3. фе бру а ра и при ја ви ли смо се за ка стинг у по пу лар ној еми си ји. Баш због тер ми на дозво ла, про ду цен ти су нам изашли у су срет и вен ча ли смо се у ја ну а ру. Нај зад – при ча Де јан с осме хом на ли цу.
У Ви јет на му је оби чај да жене уда јом не ме ња ју пре зи ме, већ за др жа ва ју сво је, а да деца ауто мат ски до би ја ју пре зи ме оца. Да не би још ви ше ком плико ва ли си ту а ци ју с Ру жи ним доку мен ти ма, она је на вен ча њу за др жа ла сво је пре зи ме. Ка же да јој је жао што ње на фа ми ли ја ни је би ла на свад би, али тре ба раз у ме ти да су да ле ко не ко ли ко хи ља да ки ло ме та ра и да пут није ни ма ло јеф тин за ви јет нам ске пла те од око 200 до ла ра.
Го то во хо ли вуд ска при ча о љу ба ви ко ја је спо ји ла кон ти ненте, као да је још ви ше оја ча ла не жну, ви спре ну Ви јет нам ку. На на ше пи та ње да је љу бав вре дела то ли ких му ка, Ру жа уз смех, у ша ли, ка же „Још ћу про ве ри ти“.
При ви ка ва ње
Но во пе че на ста нов ни ца Митро ви це од мах је по бра ла све сим па ти је Де ја но ве по ро ди це
и ком ши лу ка. Сви је зо ву у госте, на дру же ња, а она се пола ко при ви ка ва на кли му, људе, хра ну, оби ча је...
– У Ви јет на му је је дан дуг ки шни пе ри од и је дан кра ћи, не што као про ле ће. Ов де сам пр ви пут ви де ла снег. Зи ма, јако хлад но ов де – ка же Ру жа.
На ши оби ча ји и мен та ли тет су за Ру жу по себ но за ни мљи ви јер се раз ли ку ју од ви јет намских.
Љу ди див ни, го сто љу би ви, али је дру га чи је не го код нас. Ов де са мо ну де ка фом и се де не ко ли ко са ти. Код нас се у посе ти оста не 20, 30 ми ну та најду же – при ме ћу је Ру жа.
Ни је јој ла ко ни да се привик не на тра ди ци о нал ну српску ку хи њу. Већ пра ви сар му, па ла чин ке, пи те, ги ба ни цу...
Ка да је пр во пут про ба ла наш па суљ, узи ма ла је зр но по зр но па је ла са мле ком и ше ћером. Та ко је сла ди ла чак и сир и су ше но ме со – ка же Де јан, а Ру жа до да је да је про ба ла и да јој се сви ђа ју и ки се ли ку пус, на ше ја бу ке и ви шње.
Са ко ли ко же ље учи при према ње на ших спе ци ја ли те та, толи ко јој, још увек, те шко па да на бав ка на мир ни ца па не од лази са ма на пи ја цу. Срп ски још ни је до бро са вла да ла, ћи ри лица је по не кад збу ни, не зна да се цен ка, а тр гов ци зна ју и да пре ва ре. Али, за то не ма пробле ма с ку по ви ном у су пер марке ти ма.
Пи ше ко ли ко ко шта и из рачу наш. Не мо же пре ва ри те бе – ка же нам Ру жа.
У раз го во ру се до ти че мо и пла но ва за бу дућ ност. Де јан раз го ва ра о но вом по слу, а Ру жа че ка да са зна ко ли ко ће јој на ша др жа ва при зна ти поло же них ис пи та на фа кул те ту у род ној зе мљи. Же ља јој је да пре да је ен гле ски и на да се не ком по слу где је до ми нантно зна ње је зи ка и по зна ва ње Ази је. По ма ло се и на да да ће јед но га да на ње ног му жа посао по но во од ве сти у да ле ки Ви јет нам што би би ла до бра при ли ка да та да, по ро ди ци свог му жа пред ста ви и по њихо вим оби ча ји ма.
Ж.Не го ва но вић
ПР ВИ УС КРС У СР БИ ЈИ ВИ ЈЕТ НАМ КЕ ĐANG THI NHUNG
Љу бав спо ји ла кон ти нен теВен ча њем пред тв ка ме ра ма Ми тров ча нин Де јан Срет ко вић и Đang Thi Nhung из да ле ког Ви јет на ма по ста ли ме диј ске зве зде. Са да се у ми ру свог до ма при пре ма ју за Ус крс
ДејаниРужаунашојредакцији
Спе ци ја ли те ти
Де јан ка же да је Ви јет нам препо зна тљив по егзо ти чној хра ни и пи ћи ма. По зна та је ра ки ја од пирин ча упа ко ва на у фла ше са кобра ма, шкор пија ма и ко ре њем би ља ка за ко ју ка жу да је ле кови та па и да има свој ства афроди зи ја ка.
Ни сам пробао ни мно го тога из ку хи ње. Пор ци ја псе ћег ме са с ра жња на ули ци је око 1,2 евра. Има и ре сто ра на ко ји ну де са мо ме со кро ко ди ла. Пра ве се и је ла од мач ке, па цо ва, зми ја, кор ња ча, гу ште ра, је же ва...– на бра ја Де јан. Не ки од ко ле га су то и про ба ли, али ја сам се за др жао на го ве ди ни и по вр ћу.
Порцијапсећегмеса1,2евра
Навенчању,сакумовимаиДејановимоцемИлијом
УлицауХајфонгу
1976. година
Десетог јануара објављеноје да ће „Сремске новине“
од следећег броја излазитисредом. Ова одлука, са којомсе сагласио Издавачки савет,образложена је намером дасе отклони проблем кашњењау достављању новина читаоцима. Почев са овим бројем,па готово током целе године,надлежне политичке структуре сремских општина су расправљалеидоносилезваничнуподршку средњорочном развојном програму овог листа.У овом броју, оваква вест јестиглаизБеочина,аобјављенајеподнасловом:Подршкапрограму развоја Сремскихновина - ...Констатовано једасеидосадашњемразвојуовеустановеможедатипо-зитивнаоцена,баркадајеупитањубеочинскаопштина,укојојСремскеновинести-жуупросеку,готовоусвакодругодомаћинство.
Један текст који би могаобитисмештенукатегоријушаљивихапсурдаобјављенје10.јануараподнасловомМостсегради,априлазнипутеви...?укоме,упркоспоодмаклојфазиизградњевеликогмоста,јошувекнемасазнањакакоикадаћепочетиизградњаприлазнихпутева....Дужинатихпутеваукупноизноси4,55киломе-тара, а за њихову изград-њујепотребноутрошити30милионадинара.Собзиромда се мост гради највећимделом средствима сремско-митровачкеопштине,штојеи те како значајно оптере-ћење,сигурноједаће,уко-ликоиизградњаприлазнихпутева падне само на њентерет, мост бити изграђен,а прилазни путеви подостадугочекати...
Ра чу ни ца око то ва
Неша Међедовић из МартинацаиВељкоМицићизВитојевацаузелису„плајвазе“уруке и израчунали, а „Сремске“објавиле да Једни тове сви-ње–други„тове“марже.Уовомслучајуовидругисупревозницидоовихселаинакупци, који на свињама могу дазарадевишеодтовљача....Ре-зултати овакве „рачунице“једноставно запрепашћују:ако произвођач испоручи300 до 400 товљеника го-дишње,самопоосновуоведве „марже“узмему се70до100хиљададинара!Свепостајемучнијекадасезна
дасудругитајновац„зара-дили“самозатоштосупре-везли храну и „примили“товљенике...
Једна необична призма посматрања успешности друштвене ангажованости „Сремскихновина“објављена је14.јануара. Већ установљена велика пажња усмерена премаиздавачкој политици којом се„Сремске“ баве, допринела јебројним признањима која сутокомпретходнихпетнаестгодинапристизаланаадресуовекуће. Пребројавајући сва тапризнања,уредништвојесачинилосписакодукупноосамнаестпризнањаизахвалница.
Двадесет првог јануара објављени су текстови о усвајању средњорочног плана развоја „Сремских“ у иришкој ирумској општини. На седнициИО ОК ССРН румске општине...Речено је да су Сремскеновинеобјективномианга-жованом речју спроводилеполитикуСавеза комунистаи других друштвено-поли-тичкихорганизацијаупро-теклом периоду и да се справомочекуједаћесета-квапраксадоброгполитич-ко-публицистичког делова-ња и у наредним годинамаспроводитии даљеразвија-ти...НаседнициуИригуизмеђуосталогјезакључено...Собзи-ром да на подручју иришкеопштинеимасвега700прет-платника,одлучено једа сенаједнојоднареднихседни-цаОпштинскеконференцијепокренепитањеопроблеми-маинформисањасаконкрет-нимпредлозимаоповећањубројапретплатника...
Једанпловниобјекткојисепојавионамитровачкојсавскојобалипобудиојепажњуфоторепортера који под насловомМагацинзаживурибуобјашњава:...Коритобаркепото-пљенојеједандодваметраинањемусубројниотворикроз које протиче вода. Наповршини се одржава по-моћуодређеневрстеплова-
ка, такозваних „тикви“. Поњимајеовајобјектидобиоиме„Тиквара“...
Из град ња мо ста и Па ла те прав де
Једанаестогфебруарајеобјављенодаизградњавеликогмитровачкогмостатечепоплану,а18.фебруарадасеунаредномсредњорочномпериодупланираизградњановезградеОкружногсудаиопштинскихорганаправосуђа за шта ће Покрајина имитровачка општина обезбедити56,3милионадинара.
Двадесет петог фебруарапредстављен је јавности новипроизвод беочинске фабрикецемента,зидарскималтер„беомал“.Овај малтер показао јеодличнасвојства. ...Једнато-на„беомала“650динара...
НаконготовоједногодишњегобновљеногизлажењаМитро-вачкехронике „Сремске“25.фебруара најављују анкету укојој ће читаоци саопштаватисвојамишљењаоовојрубрици.
Десетог марта о прихватањусредњорочногпланаразвојаобјављенајевестизШида,алијеизмеђу осталог истакнуто: ...Упогледуинформисањаделе-гата и делегација констато-ваноједаонозасаданеза-довољаваидатребатражитиноварешењаиформе...
Десетог марта представљенје читаоцима „Сремских“ петнаестогодишњак Иван Салајкао нова нада митровачкекошарке,а14.априлајеобјављенавестдајеовајлистповодом 30годишњице слободеифизичкекултуреуПокрајинидобиоплакетуСОФКВојводине.
Из анкете како се информишу Румљани објављене 21.априла између осталог сазнајемо:...Иначе,уопштинисе
путем претплате или у ки-осцима, прода преко 3.500примеракаСремскихновинанедељно,укојимаизлазепе-риодично и листови раднихорганизација,везанизаовајтерен–„Сирмијум“,„Жито“,„Митротранс“и„Етерна“...
„Срем ске“ у сва кој ку ћи
Три написа објављена 29.септембра била су посвећенапрограму ове Новинскоиздавачкеустанове.ЈеданјесаседницеИздавачкогсаветаодржанеуВрднику,другисаседницеИзвршних већа скупштина општинаПећинци,ИригиБеочин,атрећисаседницеОпштинскогкомитета Савеза комунистаопштине Сремска Митровица.Свеседницеималесунадневном реду петогодишњи планразвоја „Сремских“. Подршкасредњорочном плану развојаобјављенајеисаседницеИзвршног већа СО Сремска Митровица6.октобра.СаседницеИВ СО и Извршног одбора ОКССРНуШидуобјављенајевестоподршципрограмуразвојаизакључак: ...Подржавајућипрограм развоја Сремсихновинадо1980.годинечла-новиовадваорганапосебнупажњусупосветилизалага-њудасеобезбедидасвакодомаћинствоуСремупримаСремскеновине.Поредтогадостапажњебилојепосве-ћенопитањимаинтеграцијесвих информативних уста-новауСремуистварањује-динствененовинскеирадиоустанове...
Поводом прихватања средњорочног програма развоја„Сремских новина“, БориславСтојшић главни и одговорниуредник, текстом под насловомСремскеновинеусвакојкући обратио се читаоцима10.новембра.Изобиљадрагоцених података ево неколико
фрагмената: ...ЗапоследњихпетгодинатиражСремскихновина је безмало удво-стручен, од 15.000 у 1970.тираж је повећан на скоро28.000 примерака у овој....Повећанјебројновинарау редакцији, од 12 у 1970.и1971.годинина20уовојгодини....Наиме,усарадњиса највећим радним колек-тивимаСремскеновинеиз-дајуоко20листовараднихорганизација. ...Овоме тре-бадодатиидваделегатскалиста (у општинама Срем-скаМитровицаиШид)...
Изтекстаобјављеног10.новембра под насловом Заштокасне Сремске новине измеђуосталогсазнајемо: ...Ималисмо прилике да видим гдегомилепакетаСремскихно-вина леже у просторијамастаропазовачке поште и понеколикодана....Разговара-лисмоисаМилорадомДам-њанцем, директором ООУРПТТ. По његовим речима уњиховој ООУР постоји ми-шљењедапоштари–разно-сачинемајуникаквурачуни-цударазносеиновинекојеизлазеувеликомтиражу...
ОорганизовањуинформисањауСремуурубрициПогле-диимишљењачитаоцимасе17.новембраобратиоБориславБогдановић директор „Сремскихновина“.Одбројнихпроблема,еворазмишљањаопојавиопштинскихлистова: ...Безкритичке анализе одбацујусе досадашња искуства истварају општински листо-ви,истогкарактераинаме-не,којинедоносеништано-во у садржају и квалитету,јерсеефикасностнедељногинформисања не може по-бољшатидвонедељнимилимесечним,адостасуиску-пља од информисања крозСремскеновине... (Наставићесе)
Среда,31.март2010. 19
Пише: МиленкоБобић
Четирипунедеценијешездесетих,седамде-сетих,осамдесетихидеведесетихгодина20.векаСремскеновинесубилејединиинформа-тивилистуСрему.Изнепрекинутогпедесето-годишњегконтинуите-та,током2010.године,наовојстранипосвеће-нојвеликомјубилеју,сажетимизборомтемаукориченихгодишња-капротеклихдеценија,подсећамочитаоценанајзанимљивиједога-ђајевеомадинамичнеисвеобухватне,најновијеполувековнеисторијеСрема
ПОЛАВЕКАСРЕМСКИХНОВИНА(17)За све ове године
Ти раж до гу рао до 28.000 при ме ра ка
501960 - 2010
Да ли ће ми тро вач ки мост би ти за вр шен пре при ла зних пу те ва
Среда, 31. март 2010.22
У за јед нич кој ак ци ји, припад ни ци Слу жбе за бор бу
про тив ор га ни зо ва ног кри ми нала и По ли циј ске упра ве Сремска Ми тро ви ца ли ши ли су слобо де ви ше ли ца због по сто ја ња осно ва сум ње да су из вр ши ли кри вич но де ло нео вла шће на про из вод ња и ста вља ње у промет опој них дро га. Ухап ше ни су: ДанеТ. (35), СлободанТ. (33), БранимирЈ. (26), ње гови ро ди те љи МирјанаЈ. (51), БранкоЈ. (58), као и НедељкоТ. (57) и ГорданаТ. (53).
Ка ко је са оп шти ла по ли ција, при ли ком пре тре са пут ничког во зи ла, ко јим је упра вљао Да не Т. на де лу аутопу та Бе оград–Шид, код Срем ске Ми трови це, као и пре тре са ста но ва и дру гих про сто ри ја Не дељ ка Т. и Бран ка Ј.на под руч ју Сремске Ми тро ви це, про на ђе но је и при вре ме но од у зе то 50 ки логра ма биљ не ма те ри је за ко ју се осно ва но сум ња да је опој на дро га ''сканк''.
По ли ци ја сум ња да су Да не и Сло бо дан Т. као и Бра ни мир Ј. ор га ни зо ва ли су про из водњу и па ко ва ње опој не дро ге ''сканк'' у ме сту Ве ли ки Радин ци у не по сред ној бли зи ни
Срем ске Ми тро ви це. Они су, са оста лим осум њи че ним ли ци ма, на са ла шу Бран ка и Мир ја не, ро ди те ља Бра ни ми ра Ј., припре ма ли про из ве де ну дро гу за да љу про да ју.
Сам про цес про из вод ње завр шен је у ок то бру 2009. го дине. На кон фа зе су ше ња дро га је би ла упа ко ва на у по себ но припре мље не фо ли је. Дро гу припре мље ну за про да ју од но си ли
су у ку ћу Не дељ ка и Гор да не Т. ме ри ли у па ке те од 200 гра ма до пет ки ло гра ма и ди стри буи ра ли ка крај њим куп ци ма на под руч ју Срем ске Ми тро ви це, Бе о гра да и дру гих гра до ва Репу бли ке Ср би је – ка же се у поли циј ском са оп ште њу.
Ухап ше ни ма је од ре ђе на мера за др жа ва ња у тра ја њу до 48 са ти, на кон че га су, уз кри вичну при ја ву, пре да ти ис тра жном
су ди ји Ви шег су да у Срем ској Ми тро ви ци.
Ж.Н.
По чет ком про шле сед ми це, на пу ту ИригВрд ник, два
ки ло ме тра ис пред Врд ни ка, про на ђе но је шест ме тал них бу ра ди са опа сном ма те ри јом. Ка ко је са о шти ло Ми ни стар ство жи вот не сре ди не и про стор ног пла ни ра ња, ни је до шло до исти ца ња хе ми ка ли ја из бу ра ди те жи не 250 ки ло гра ма, ни ти је ре ги стро ва но за га ђе ње жи вотне сре ди не. Пра во вре ме но је ре а го ва ла и по ли ци ја ко ја је обез бе ђи ва ла опа сне ма те ри је све док ни су при вре ме но смеште не у скла ди ште пред у зе ћа „Ја коб Бе кер“ у Ру ми.
Ван ред ним ин спек циј ским над зо ром Ре пу блич ка ин спекци ја за за шти ту жи вот не сре дине утвр ди ла је да се на бу ра дима ко ја из гле да ју но ва, очу вана и са ори ги нал ним че по ви ма, на ла зи ети ке та про из во ђа ча "Huntsman Hol land Ro zen burg Works" Mer se zweg 10, обе леже на озна ком "H" i са да ту мом про из вод ње од 19. но вем бра 2009. го ди не. На зив хе ми кали је са ети ке те је di fe nil me tan 4,4di i so ci ja nat (Dip henylmetha ne4,4di i socyana te).
Ми ни стар ство за за шти ту жи вот не сре ди не са оп шти ло је да је у то ку ис тра га о про нала же њу не по зна тог по чи ни о ца, про тив ко га ће би ти пред у зе те за кон ске ме ре, на ве де но је у са оп ште њу.
На вест о про на ла же њу опасног от па да нај о штри је је ре аго ва но у ири шкој оп шти ни. На кон фе рен ци ји за но ви на ре Општин ског од бо ра ЛСВ, одр жаној у Врд ни ку, ре че но је да се
про на ђе ни отров ди фе нил ција нат ко ри сти и за про из вод њу бој них отро ва па је ве ли ка срећа да ни је до шло до из ли ва ња и да ни ко ни је до шао у кон такт са са др жа јем бу ра ди.
Зах те ва мо од над ле жних ор га на да про на ђу и нај стро же ка зне од го вор не за оста вља ње шест бу ра ди отро ва на Фру шкој го ри у бли зи ни Врд ни ка. На тај на чин угро же ни су жи во ти свих ста нов ни ка и ста нов ни ца Ба ње Врд ник, али је на пра вље на и вели ка прет ња при ро ди На ци о наног пар ка Фру шка го ра – ре као је
на кон фе рен ци ји за но ви на ре у Врд ни ку пред сед ник Скуп шти не оп шти не Ириг Владислав Илкић. Он је исто вре ме но по здравио бр зу ре ка ци ју Ре пу блич ке ин спек ци је за за шти ту жи вот не сре ди не и без бед но укла ња ње бу ра ди, али је на по ме нуо да и дру ги ор га ни мо ра ју ура ди ти свој по сао ка ко се ова ко не што ви ше не би по на вља ло.
Ова кве ства ри се не сме ју до га ђа ти по го то во јер је реч о на ци о нал ном пар ку у ко јем на сва ком ко ра ку има љу ди и деце. У слу ча ју да се ова ко не
што по но ви са зва ћу хит ну седни цу Скуп шти не оп шти не Ириг да би смо про на шли на чи не то да спре чи мо и за шти ти мо сво ју око ли ну – на ја вио је Ил кић.
По сла ни ца Ли ге со ци јалде мо кра та Вој во ди не у Скупшти ни Вој во ди не Марија Радојчић из ја ви ла је да ће на на ред ној сед ни ци по кра јин ског пар ла мен та под не ти по сла ничко пи та ње о то ме ка ко се одла же от пад на Фру шкој го ри те шта се мо же учи ни ти да се та ко не што ви ше ни ка да не до го ди. Ж.Н.
СА СТА НАК ЧЛА НО ВА СИН ДИ КА ТА ОБРА ЗО ВА ЊА СР БИ ЈЕ У МИ ТРО ВАЧ КОЈ ГИМ НА ЗИ ЈИ
Отпремнинеилиштрајк?!
У ВУ КО ВА РУ
Признањезакњижевностваралаштво
Срп ско кул тур но дру штво „Просвје та” из За гре ба, про те кле
не де ље у Ву ко ва ру, до де ли ла је НедељкуТерзићу, књи жев ни ку из Срем ске Ми тро ви це, при знање за све у куп но књи жев но ствара ла штво и рад са та лен то ва ном де цом.
Ово при зна ње по твр да је дуго го ди шње са рад ње са овим Друштвом, а по е зи ја на ста вља свој пут ка љу би те љи ма нај леп ших сти хо ва.
Са ра ђу је мо већ 20 го ди на, по себ но на афир ма ци ји ства рала штва нај мла ђих у Ву ко вар ској жу па ни ји, а про шле го ди не је „Про свје та” об ја ви ла и књи гу пе са ма за де цу „Хва тај ма глу, па ту тањ”, чи ме сам још ви ше прибли жио књи жев ност де ци и свима ко ји во ле по е зи ју, об ја снио је књи жев ник Тер зић. С.З.
На про шло не дељ ном са стан ку чла но ва Син ди ка та обра зо
ва ња Ср би је и Ве ћа син ди ка та у Срем ској Ми тро ви ци, одр жа ном у Ми тро вач кој гим на зи ји, го во рило се о за кључ ци ма ко је је Ре публич ки син ди кат усво јио на седни ци Ре пу блич ког од бо ра.
Пред сед ник Син ди ка та образо ва ња Ср би је, Бранислав Павловић, об ја снио је да је по вод са стан ка у Срем ској Ми тро ви ци да се чла но ви Син ди ка та упо знају са ак тив ном про бле ма ти ком у си сте му обра зо ва ња.
По зва ли смо Ми ни стар ство про све те и Ми ни стар ство фи нанси ја да од мах ис пла те от прем ни не за по сле ни ма ко ји су се при ја ви ли и до би ли одо бре ње за до бро вољни од ла зак из си сте ма обра зо вања, јер то пи та ње још увек ни је ре ше но, а но вац за от прем ни не мо ра би ти ис пла ћен, об ја снио је Па вло вић.
Он је до дао да си ту а ци ја у образо ва њу ни ка да ни је би ла на за видном ни воу, јер по сто је ве ли ки пропу сти у обра зов ном си сте му.
Про пу сти у про све ти од но се се и на пла те ко је су за мр зну те и ни су по ве ћа не ско ро две го дине, уки ну те су ју би лар не и божић не на гра де, и сви за по сле ни чла но ви Син ди ка та обра зо ва ња Ср би је сту пи ће у штрајк и школска 2010/2011. го ди на не ће поче ти, ако се до сре ди не ове го ди не не до го во ри по ве ћа ње пла та за по сле них у обра зо ва њу за нај ма ње де сет од сто, на гласио је Па вло вић. С.З.
� Бра�ни�слав�Па�вло�вићЗБОГ ДРО ГЕ УХАП ШЕ НО СЕ ДАМ ОСО БА НА ПОД РУЧ ЈУ СРЕМ СКО МИ ТРО ВАЧ КЕ ОП ШТИ НЕ
Заплењено50килограма"сканка"Јачамарихуана
Пре ма об ја шње њи ма струч ња ка, „сканк“ је опој на дро га ко ја са др жи кон центро ва ну ма ри ху а ну, од но сно њен цват с ви со ким про центом пси хо ак тив не суп станце. У за ви сно сти од ква лите та, це на ки ло гра ма обич не ма ри ху а не на тр жи шту је неко ли ко сто ти на евра, ви шестру ко ску пља је хи брид на ва ри јан та, а „сканк“ нај скупљи и ки ло грам се про да је за ви ше хи ља да евра. Једно став но ре че но, „сканк“ је чи ста и ја ча ма ри ху а на ко ју уз га ја ју у по себ ним усло вима, че сто и у ста кле ни ци ма са си сте ми ма за за гре ва ње и вен ти ла ци ју јер зах те ва опти мал не усло ве.
Пре ма пи са њи ма ме ди ја, на ши нар ко ди ле ри су ову дро гу до са да нај че шће наба вља ли с под руч ја Ко со ва и Цр не Го ре.
За�пле�ње�на�дро�га
У БЛИ ЗИ НИ ВРД НИ КА ПРО НА ЂЕ НО ШЕСТ БУ РА ДИ ОПА СНЕ МА ТЕ РИ ЈЕ
Сировиназабојнеотрове?ПредседникСОИригВладиславИлкић:„Акосеоваконештопонови,сазваћухитнуседницуСкупштинеопштинеИригдабисмопронашлиначинетодаспречимоизаштитимосвојуоколину“
Бу�рад�са�опа�сним�от�па�дом�про�на�ђе�на�крај�Врд�ни�ка
Среда, 31. март 2010.34 SREMSKE ZA MLADE
Ду шу гра да не чи не тр го ви и ули це. Чак ни гра ђе ви не,
ма ко ли ко мо ну мен тал не би ле. Чи не је љу ди са иде ја ма, способ ни и на сме ја ни упр кос свеоп штој ду хов ној и ма те ри јал ној де пре си ји. Та ква је ТатјанаДудић, ап сол вент про стор ног пла ни ра ња. По ред сво јих редов них оба ве за, она је на лази ла на чин да наш град учини ин те ре сант ни јим ме стом за жи вот.
У мар ту, про шле го ди не, Митро ви ци је пр ви пут пред ставље на сал са, а ин струк то ра је до ве ла Та тја на. Већ го ди ну дана шко ла сал се успе шно ра ди, а ор га ни за ци о ни, ме на џер ски део по сла Та тја на пре у зи ма на се бе. Шко ла има 40 ак тив них пле са ча а кроз њу је про шло ви ше од сто ти ну љу ди.
Ми тро ви ца не ма пле сну шко лу, по сто ји ја ка фол клор на тра ди ци ја, али мо дер них и лати но а ме рич ких пле со ва не ма. Кон так ти ра ла сам Пле сни савез Ср би је, а они су ме упу тили на НемањуСонера. Он је одр жао пр ви про мо тив ни час. По што је био за у зет на сту пи ма и се ми на ри ма по ино стран ству, ми тро вач ку шко лу сал се пре
у зео је ин струк тор ЈованМилосављевић ко ји у Бе о гра ду др жи шко лу сал се ''La ti na blanca'', а по ма же му про фе си о нални играч ДејанДутина, ка же Та тја на.
Ми тро вач ки игра чи ће имати при ли ку да по ка жу сво ју ве шти ну 9. апри ла на Фе стива лу џе за и блу за у Срем ској Ми тро ви ци, ка да бу де го сто вао Јован Маљоковић и ње гов „Сал са бенд“. Не ко од њих се мо же на ћи и на ме ђу на род ним так ми че њи ма у сал са пле су која ће би ти одр жа на у Бу гар ској, Сло ве ни ји и Хр ват ској то ком на сту па ју ћег ле та. Сви за ин тере со ва ни ће та да мо ћи да ви де
ка ко то из гле да а но ва по чет на гру па шко ле сал се по чи ње са ра дом од апри ла.
Но ва Та тја ни на пре о ку паци ја је осни ва ње ми тро вач ког Бад минг тон клу ба. Пр ви пут бад минг тон је увр штен у олим
пиј ске спор то ве 1994. го дине, а уз ма ло до бре во ље и Та тја нин ан га жман, клуб у Ми тро ви ци би тре бао да почне са ра дом у апри лу. Дола зи ће струч ни тре не ри из Бе о гра да би ће ор га ни зо ва ни тре ни зи за де цу и за од расле. Би ће и ин ди ви ду ал них и груп них тре нин га. Ако клуб за жи ви, се лек ци јом та лен това них игра ча ће мо ћи да ис
ту пи на др жав на и ре ги о нална так ми че ња.
Плес, спорт и на рав но уметност. По сред ством Та тја не, Митров ча ни су има ли при ли ке да се упо зна ју са жи вот ном фило зо фи јом пе сни ка, ре ди те ља, глум ца, осни ва ча ''По ро ди це би стрих по то ка'', умет ни ка БожидараМандића.
Л.Вулић
Унукодеди
Нај че шће, он иде сам. У ста ром џем пе ру или закр пље ном са коу, у ма сном и зно ја вом ше ши ру са малим обо дом. Ако се и де си да има прат њу, она је најче шће ско ро окру гла, у де бе лом џем пе ру, „што фа ној” сук њи и де бе лим цр ним ча ра па ма. И ни ка да ни су у ис тој рав ни. Она га пра ти и пом но ослу шку је ње го во мр мља ње.
Са мо су ју тро и ве че, (од се дам до осам) ње го во вре ме. Ју тар ње че ка ње у ре ду ис пред По ште или вечер њи од мор уз „Сла га ли цу” и „Днев ник”, основ ни су вид за ни ма ци је овог чо ве ка.
На ули ци, он не во ли гу жву. Она га де при ми ра, гото во из лу ђу је. У го ми ли љу ди, сва ко ме је до пу ште но да се о ње га „оче ше”, или да му за ка чи ки шо бран којег је са до ста по но са пру жио пре ко це лог тро то а ра.
Овај чо век је „на род ни хе рој”. Запра во ни је, али му то ни ка ко не сме та да се по на ша та ко. Кад год вас ви ди са де вој ком или дру штвом у гра ду, на не кој клу пи или у шет њи, мо же те очеки ва ти сми слен са вет, па ме тан пре кор или про сто ко ју реч уте хе, „об зи ром на вре ме у ко јем жи ви мо”.
У кон так ту са „се би слич ни ма” често је вр ло ре зер ви сан. Ру ку на ср це, ни је баш мно го па мет но отва ра ти се „на сле по”, јер у крај њем, „што би онај пре ко пу та мо рао да зна због че га ја не ма рим за свет”. Искре но се на дам да не ћу би ти та кав кад оста рим.
Дедаоунуку
Он ни ка да не иде сам. У нај но ви јем мо де лу фар ме ри ца, у бе ли ма па ти ка ма и уској про лећ ној јак ни, он се увек кре ће у чо по ру. Ако се де си да не ма прат њу, то нај че шће тра је крат ко до пр вог ћо шка, на ко јем га увек че ка не ко ве о ма сли чан.
Са мо је ве че ње го во вре ме. Мо гућ но сти ко је са со бом но си дан, за ње га су са мо опте ре ће ње. Он не во ли шко лу и не по шту је рад. „Бле ја ње” увек и сву да, основ ни су
вид за ни ма ци је ове вр сте.На ули ци, он жи ви у гу жви. Го ми ла гла со ва и стал
на мо гућ ност да се „огре бе” за пи во или не ку ци га рету пред у слов су „екс тра про во да”.
Он је „на род ни хе рој”. За пра во ни је, али му то ни ка ко не сме та да се по на ша та ко. Кад год вас ви ди у гра ду, у шет њи или на не кој клу пи, мо жете оче ки ва ти под смех, по дру гљив по глед или не ку не згод ну опа ску ве за ну за вре ме „у ко јем се не кад жи ве ло”.
Ње го ва „опу ште ност” је за пра во са свим при вид на. У од но су са „се би слич ни ма” че сто је вр ло ре зер ви сан и са мо је ма ла гру па „ор та ка” по све ће на ње го вим најве ћим тај на ма. У мо је вре ме, мом ци ни су би ли та кви.
С.Лапчевић
АН КЕ ТА: Коликомладипоштујустареиобрнуто
Свејемањеразумевања
МИ ТРОВ ЧАН КА ТА ТЈА НА ДУ ДИЋ, ОБО ГА ТИ ЛА КУЛ ТУР НИ ЖИ ВОТ ГРА ДА
Плес,спортиуметностсуњенаљубавТатјаниномзаслугоммладимМитровчанимаомогућеновежабњесалсе,освајањепланинскихврховаитренирањебадмингтона
ОсвојиланајвишиврхБалкана
Та тја на је осни вач и пред сед ник пла ни нар ског клу ба ''Сир ми јум'''. Пла нина ри од 1997. го ди не за је дан бе о град ски клуб. Оби шла је ве ћи ну пла ни на у Ср би ји, а у ино стран ству нај ви ше се по но си осва јањем Му са ла у Бу гар ској, нај ви шег вр ха Бал ка на. Сво ју страст по ку ша ла је да пре не се у род ни град и осни ва пла ни нар ски клуб 2003. го ди не. Због ло ше ма те ри јал не си ту а ци је, нису има ли пу но ак тив но сти, а ове го ди не пр ва ве ћа акци ја би ће од ла зак на Фрушко гор ски ма ра тон.
Са јед ног од ча со ва сал се
Та тја на Ду дић из Срем ске Ми тро ви це
АнтонијаЖивковић,студент:
За и ста се тру дим, ма да мо рам да при знам да че сто не раз у мем на ви ке ста ри јих, па ра дим што ми ка жу по ауто ма ти зму. Ве ро ват но је то ге нера циј ски јаз ко ји ни ка да не ћу ус пе ти да пре ва зи ђем.
СтрахињаПавловић,аутолимар:
Пун је град на мр го ђе них пен зи оне ра ко ји ми сле да ни ко сем њих нема про бле ма у жи во ту. Па не ва ља кад их имаш, али не ва ља ни ка да на ђеш на чин да им до ско чиш.
АнђаЂукић,пензионерка:
Раз у ме ва ња је све ма ње. Мла ди да нас жи ве све бр же, а ми при лич но за о ста је мо. Од но си ко ји по сто је све ви ше по ста ју из раз тра ди ци је, а ника ко раз у ме ва ња.
МаксимДрагановић,пензионер:
До ко ли ца ко ја за хва љу ју ћи беспа ри ци не мо же да се осми сли узрок је бе са. Из тог бе са је про ис те кло не ра зу ме ва ње, или бо ље не ма ње вре ме на да се схва те по тре бе оног дру гог. Оту да се мла ди под сме ва ју ста ри ји ма, а ста ри ји се те ше да ће се и њи ма сме ја ти не ка но ва де ца.
ГЕ НЕ РА ЦИЈ СКИ ЈАЗ – ДВЕ ПРИ ЧЕ ИЗ РАЗ ЛИ ЧИ ТОГ УГЛА
Улични"народнихероји"
Среда, 31. март 2010. 41
ОПШТИНСКАОДБОЈКАШКАЛИГАЗАОСНОВНЕШКОЛЕ
ШКОЛСКИСПОРТ
Град ско пр вен ство у фуд ба лу за пи онир ке, пи о ни ре, омла дин ке и омла дин
це, одр жа но у ПСЦ „Пин ки“ и са ли Прехрам бе нопу мар ске и хе миј ске шко ле, у ор га ни за ци ји Град ске упра ве за спорт, оку пи ло је еки пе из 16 основ них и пет сред њих шко ла, са око 350 фуд ба ле ра и фуд ба лер ки, али и ве ли ки број на ви ја ча.
При мет но је да жен ски фуд бал привла чи све ве ће ин те ре со вањ и има ле пу бу дућ ност. Пу бли ка је зна ла да на гра ди фуд ба лер ке, ка ко шко ле „Бран ко Ра диче вић“ из Ку зми на, та ко и Ме ди цин ске шко ле „Дра ги ња Ник шић“. Оне по тален ту не за о ста ју за фуд ба ле ри ма – каже за ме ник на чел ни ка Упра ве за спорт Бог дан Бож ћин.
Све пр во пла си ра не еки пе су сте кле пра во уче шћа на пр вен ству окру га ко је ће се одр жа ти у дру гој по ло ви ни априла у Ру ми.
Пласман-пионирке: 1. ОШ „Бранко Ра ди че вић“ (Ку змин), 2. ОШ „Свети Са ва“ (Срем ска Ми тро ви ца), 3. ОШ '“Јо ван По по вић“ (Срем ска Ми тро вица); пионири: 1.ОШ „Јо ван По по вић“; 2. ОШ „Бо шко Пал ко вље вић Пин ки“; 3. ОШ „Јо ван Јо ва но вић – Змај“; омла-динци: 1. Пре храм бе ношу мар ска и хе миј ска шко ла, 2. Ми тро вач ка Гим нази ја,3. „Дра ги ња Ник шић“; омладин-ке: 1. СШ “Дра ги ња Ник шић“; 2. СШ „Де ве ти мај“, 3. Пре храм бе ношу марска и хе миј ска шко ла.
Аплаузиифудбалеркама
Најбољипионири:Фудбалери„Поповићеве“и„Пинкијеве“школе
У Со кол ском до му у Срем ској Ми тро вици, на Град ском пр вен ству у гим на
сти ци, екип но и по је ди нач но, уче ство вало је 55 так ми ча ра из че ти ри основ не и три сред ње шко ле.
Пласман – пионирке од првог дочетвртогразреда,екипно: 1. ОШ „Јован По по вић“ (113.30 бо до ва), 2. ОШ „Бо шко Пал ко вље вићПин ки“ (110.70), 3. ОШ „Три ва Ви та со вић Ле бар ник“ (97.40); појединачно: 1. Те о до ра Ван чик, ОШ „До бро сав Ра до са вље вић На род“ (39.00), 2. Ти ја на Ко ре ли ја , ОШ „Сло бо дан БајићПа ја“ (38.30), 3. Зо ра на Сла дек, ОШ „Јо ван По по вић“ (37.60); пионирке –екипно: 1. ОШ „Три ва Ви та со вић Ле барник“ (107.80), 2. ОШ „Јо ван Јо ва но вић Змај“ (103.10); по је ди нач но: 1. Јо ва на Јо ван че вић, ОШ „Три ва Ви та со вић Ле барник“ (37.40), 2. Сне жа на Бо ги ће вић, ОШ „Три ва Ви та со вић Ле бар ник“ (36.80), 3. Ли ди ја Са вић ОШ „Јо ван Јо ва но вић Змај“
(36.50); пионири, одпрвог дочетвр-тог разреда: 1. Алек сан дар Бо јић ОШ „Три ва Ви та со вић Ле бар ник“ (38.80); одпетог до осмог разреда: 1. Не над Ракић ОШ ''Три ва Ви та со вић Ле бар ник“ (38.50); пионирке,седмииосмираз-ред, екипно: 1. ОШ „Јо ван Јо ва но вић Змај“ (112.80), 2. ОШ „Бо шко Пал ко вљевић Пин ки“ (104.40); појединачно: 1. Маја Пи са ре вић, „Три ва Ви та со вић Ле бар ник“ (39.30), 2. Иво на Ту ма рић, ОШ „Јо ван Јо вано вић Змај“ (38.10), 3. На та ша Ува лић, ОШ „Јо ван Јо ва но вићЗмај“ (37.80); омладин-ке,одпрвогдочетвртогразредасред-њешколе,екипно: 1. Сред ња еко ном ска шко ла „Де ве ти мај“ (113.50), 2. Ми тро вачка Гим на зи ја (110.80), 3. Сред ња ме ди цинска шко ла „Дра ги ња Ник шић“ (109.40); појединачно: 1. Мо ни ка Ма рић, Ми тровач ка гим на зи ја (38.80), 2. Ни на Ми линко вић, СШ „Де ве ти мај“ (38.40), 3. На та ша Ку змић, СШ „Дра ги ња Ник шић“ (37.90).
Првенствоугимнастици
Детаљстакмичења
Немаопуштања
Про те клог ви кен да у окви ру 14. ко ла Пр ве вој во ђан ске ли ге де
вој ке из Пр вог тем па из гу би ле су ва жну бит ку у Но вом Са ду од еки пе НС во леј тим ре зул та том 0:3.
За еки пу је са да ва жно да још по сто је ре ла не шан се за ба раж с тим што до кра ја се зо не се би мо гу до зво ли ти мак си мал но још је дан кикс. Рас по ред је ви ше не го те жак. Ва ља зби ти ре до ве, сти сну ти зу бе и игра ти хра бро до кра ја.
Уз раст сед мог и осмог раз ре да
1. Пин ки 6 5 1 10:6 11
2. Мар тин ци 8 3 5 8:10 11
3. Змај 1 5 5 0 10:4 11
4. Змај 2 5 3 2 8:4 11
5. Ку змин 10 2 8 9:17 10
6. Ла ћа рак 8 3 5 8:12 9
На ста вље на је пи о нир ска ли га Оп шти не Срем ска Ми тро ви ца у
ко јој су де вој ке из сед мог и осмог раз ре да из „Зма је ве“ шко ле би ле успе шне и оства ри ле мак си ма лан учи нак од че ти ри по бе де. Али раду је чи ње ни ца да је раз ли ка у квали те ту из ме ђу се о ских и град ских еки па све ма ња, јер су у не де љу у Мар ти нач кој „ба лон са ли“ еки пе из Ку зми на и Мар ти на ца „от ки ну ле“ по сет фа во ри ту из „Зма је ве шко ле“ то до вољ но го во ри о ква ли тет ном ра ду Слав ка Дра га но ви ћа и Са ше Во и савље ви ћа у Мар тин ци ма и Ку зми ну и пер спек ти ви мла ђих се лек ци ја одбој ка шког клу ба Пр ви тем по.
По стиг ну ти су ре зул та ти: Змај 1 – Мар тин ци 2:1 (15:13,12.15,10:6), Змај 2 – Мар тин ци 2:0 (15:7,15:5),Змај 1 – Ку змин 2:1 (13:15,15:3,10:6),Змај 2 – Ку змин 2:0 (15:3,15:4).
Про те клог ви кен да од и гра на је и јед на ре ви јал на утак ми ца из међу „Зма је ве“ и ОШ „Све ти Са ва“ у ко јој је од и гра но не ве ро ват них 38 се то ва. Ре зул тат је био при ја тељ ски (19:19) и на рав но да је био у другом пла ну али овај по ду хват де це и њи хо вих тре не ра за слу жу је ре спект и „ба ца ру ка ви цу“ оста ли ма да поста ве но ви ре корд на ову од бој кашку те му.
Фавориту„откинут“сет
Пи о ни ир ке ОК Пр ви тем по су биле успе шне у Но вој Па зо ви у
окви ру пи о нир ског Пр вен ства Војво ди не. По бе да од 3:2 не да је реал ну сли ку де ша ва ња на те ре ну јер је раз ли ка у ква ли те ту би ла очиглед на.
Об ја шње ње за ова кав ре зул тат по ку шао је да пру жи тре нер пи онир ки Сло бо дан Гру ји чић:
Пр ви сет 25:11 и дру ги 25:12 и вођ ство 15:9 у тре ћем се ту, отво рили су мо гућ ност да при ли ку пру жимо свим игра чи ца ма ко је смо по ве ли и то је до ве ло до бла гог по ре ме ћа ја у функ ци о ни са њу игре пр ве по ставе – ка же Гру ји чић. –Про тив ни це су се раз и гра ле, али на ша по бе да у тајбе ку ни јед ног тре нут ка ни је до ла зи ла у пи та ње!
ПИОНИРСКАЛИГА
ПРВАВОЈВОЂАНСКАЛИГА
Убедљивијеодскора
АТЛЕТИКА
КАРАТЕ
РАДНИчКОСПОРТСКЕИГРЕ
Ин ђиј ске „Ле је“ би ле су до ма ћин 30. по ре ду Отво ре ног кро са Сре ма и 43.
Отво ре ног кро са Ср би је за же ле зни ча ре ко ји су оку пи ли ви ше од 800 атле ти ча ра свих уз ра ста из це ле Ср би је. У тр ци сени о ра на 6.000 ме та ра по бе дио је Мирко Пе тро вић из АК Мла дост из Ужи ца. Ово је ње го ва сед ма по ре ду по бе да на Отво ре ном кро су Сре ма и та ко је, по броју по бе да, по стао но ви ре кор дер кро са. У кон ку рен ци ји се ни ор ки на 3.000 ме та ра нај бр жа је би ла Ана Су бо тић из Ива њи це, док је у тр ци ре кре а ти ва ца на 3.000 мета ра, ко ја но си име пре ми ну лог но ви на ра Ра де Глу ши це, по бе дио До бри ца Ми ха љевић из Ру ме.
Пласманпокатегоријама–3.000м,сениорке: 1. Ана Су бо тић Ана (Ивањи ца), 2. Аме ла Тер зић (Но ви Па зар), 3. Је ле на Ан ђел ко вић (Но ви Бе о град); 6.000м, сениори: 1. Мир ко Пе тро вић (Ужи це), 2. Ве ли мир Бо јо вић (Ко сов Поље), 3. Сре тен Нин ко вић (Уб); 1.000м,јуниори: 1. Не над Ра да но вић (Но ви Пазар), 2. Ми лан Пу ђа (Ин ђи ја), 3. Ду шан Ма ке вић (Ша бац); 3.000м,јуниорке: 1. Ми ле на Сто и чев (Но ви Бе о град), 2. Оља Ни ко лић (Сме де ре во), 3. Ви о ле та Марко вић (Ша бац); 600м,пионири3.и4.разред: 1. Не бој ша То мо вић (Ча чак), 2.
Дра ган Ја пра нин (Ша бац), 3. Ми хај ло Ба њац (Ин ђи ја); 600м, пионирке 3. и4.разред: 1. Еми на Мар ма рац (Ужи це), 2. Ка та ри на Се ку лић (Ча чак), 3. Кри стина Бо жић (Ша бац); 1.000м, пионирке5.и6.разред: 1. Ел ве ди на Зор нић (Но ви Па зар), 2. Де ја на Ми хај ло вић (Сме де рево), 3. На да Це ро вац (Ша бац); 1.000м,пионири5.и6.разред: 1. Џе мал Маше вић (Но ви Па зар), 2. Кри сти ан Ри стић (Сме де ре во), 3. Дар јан Ђур ко вић (Но ви Па зар); 1.000м, пионири 7. и 8. раз-ред: 1. Ке мал Зор нић (Но ви Па зар), 2. Урош Ку тле шић (Ужи це), 3. Ми лан Павло вић (Но ви Сад); 1.000м, пионирке7.и8.разред: 1. Ана Се ку лић (Ужи це), 2. Ма ри на Јо ва но вић (Па ра ћин), 3. Са ња Ни ко лић (Сме де ре во); 1.000м,средњо-школке: 1. Бо ја на Ка ли ча нин (Ча чак), 2. Јо ва на Ра ји чић (Па ра ћин), 3. Мир ја на Па јић (Ша бац); 1.000м,средњошкол-ци: 1. Ми лан Ду ка (Сур чин), 2. Не ма ња Об ла ко вић (Вла ди мир ци), 3. Иван Га јић (Ужи це).
Трка „РадеГлушица“,рекреатив-ци3.000м: 1. До бри ца Ми ха ље вић (Рума); активнижелезничари,3.000м: 1. Алек сан дар Мар ја ну шић (Су бо ти ца), 2. Дра ган Лу чић ( Ин ђи ја), 3. Ми ло рад Нова ко вић (Но ви Сад).
СедмапобедаМиркаПетровића
Вишеод800учесника
СреброМаркуМандићу
Ка ра ти ста Же ле зни ча ра Мар ко Ман дић осво јио је сре бр ну ме
да љу у по лу те шкој ка те о ри ји на Пр вен ству Ср би је у се ни ор ској конку рен ци ји ко је је одр жа но у Ни шу. Мар ко је у пр вом ко лу са вла дао так ми ча ра из Бе о гра да, у дру гом од лич ног Ужи ча ни на, у тре ћем ме чу так ми ча ра из ’’Сту дент ског Гра да’’, у по лу фи на лу Свет ског екип ног вице шам пи о на Ди ми три ја Јер ко ви ћа из зре ња нин ског ’’Ди ја ман та’’ резул та том 3:1, да би у фи на лу из губио од Европ ског пр ва ка Би те ви ћа из пан че вач ког Ди на ма и осво јио сре бро. Европ ско дру го ме сто у јуни ор ској кон ку рен ци ји осво је но 2008. у Тр сту и од лич ни ре зул тати у кон ку рен ци ји мла ђих се ни о ра (18 до 21 год.) мо ти ви са ли су репре зен та тив ца ’’Же ље’’ да са вла да и нај ве ће асо ве у кон ку рен ци ји сени о ра и то у нај ја чој ка те го ри ји до 84кг. М.Д.
Стартоваликуглаши
У ор га ни за ци ји Град ске упра ве за спорт и Ку гла шког клу ба
Срем, по че ло је так ми че ње у кугла њу ко је је и пр ва спорт ска дисци пли на на про гра му рад нич ко спорт ских ига ра за 2010.го ди ну.
У кон ку рен ци ји де сет му шких еки па на сту пи ло је 80 так ми ча ра. Да нас по чи ње плејоф за вр шни ца у ко ју су се пла си ра ле осам нај у спешни јих еки па.
Так ми че ња у жен ској кон ку ренци ји по чи њу у по не де љак 12.априла и до са да су при ја вље не че ти ри еки пе.
Среда, 31. март 2010.42
ФУДБАЛ КОШАРКА
ПРВА ЛИГА СРБИЈЕРезултати 19. кол: Бежанија – Срем 2:0, Севојно Поинт – ЧСК Пивара 2:1, Телеоптик – Нови Пазар 2:0, Раднички (Н) – Младост (А) 1:0, Раднички (С) – Земун 1:0, Колубара – Нови Сад 0:1, Банат – Слога 2:1, Пролетер (НС) – Инђија 1:0, Динамо – Младост (Л) 2:1.
1. Колубара 19 11 5 3 23:14 382. Телеоптик 19 10 5 4 26:13 353. Инђија 19 10 4 5 27:15 344. Пролетер 19 9 4 6 26:16 315. Банат 19 8 7 4 17:11 316. Срем 19 9 3 7 22:19 307. Севојно 19 9 3 7 17:14 308. Динамо 19 7 5 7 15:17 269. Нови Сад 19 7 5 7 12:15 2610. Нови Пазар 19 7 4 8 15:18 2511. Бежанија 19 5 9 5 15:13 2412. Земун (-2) 19 6 5 8 18:20 2113. Слога 19 4 8 7 12:15 2014. Раднички (С) 19 5 5 9 14:23 2015. Младост (Л) 19 4 7 8 17:22 1916. Младост (А) 19 5 4 10 13:28 1917. Раднички (Н) 19 4 5 10 18:23 1718. ЧСК Пивара 19 3 8 8 14:22 17
У следећем колу састају се - Нови Пазар: Нови Пазар - Раднички (С), Земун: Земун – Пролетер, Инђија: Инђија – Бежанија, Сремска Митровица: Срем - Севојно Поинт, Челарево: ЧСК Пивара – Динамо, Лучани: Младост – Банат, Краљево: Слога – Колубара, Нови Сад: Нови Сад - Раднички (Н), Апатин: Младост – Телеоптик.
ПРОЛЕТЕР (НС) – ИНЂИЈА 1:0 (0:0)
НОВИ САД: Гледалаца 1.000, судија Ћерамилац (Београд). Стрелац: Секулић у 63. минуту. Жути картони: Шарац, Жигић, Секулић, Рашован (Пролетер), Јоксимовић, Ђуровић, Филиповић, Миловац (Инђија). Црвени картон: Јанковић (Инђија).ПРОЛЕТЕР: Дринић 8, Шарац 8, Асани 8, Драгић 8, Жигић 8, Глоговац 8, Секулић 8, Рашован 8, Дамњановић 8 (Хамзић), Зукић 8 (Јовановић 7), Попин –(Ако 7).ИНЂИЈА: Полексић 7, Новаковић 7 Јоксимовић 7, Јакшић 6, Ђуровић 6, Голић 7, Костић 6 (Исидоровић 6); Јанковић 7, Филиповић 7, Бубало 7, Миловац 7 (Коџо).
БЕЖАНИЈА – СРЕМ 2:0 (1:0)
БЕОГРАД: Гледалаца 300, судија Недељковић (Јагодина). Стрелац: Ђенић у 11. и 89. минуту. Жути картони: Божичић, Продановић, Ђенић (Бежанја), Станојевић, Николић, Каличанин (Срем). Црвени картон: Буњак (тренер Срема).БЕЖАНИЈА: Остојић 7, Марковић 7, Лековић 7, недељковић 8, Симић 7, Становчић 7, А.Станковић 6 (Пешић), Ћирић 7 (Ивановић), Ђенић 8, Продановић 7, Божичић 7 (И.Станковић).СРЕМ: Бајић 6, Татомировић 6, Мијановић 7, Станојевић 6, Николић 6, Јовановић 7, Каличанин 7, Јанковћ 6 (Милошевић 6), Вуковић 6 (Каизи 6), Живковић 7, Зец 6 (Вукашиновић 7).
Одлазак КоцићаПосле три године проведене у Сре-
му Александар Коцић је отишао из клу-ба. Провео је три године у Срему, најпр као тренер голмана, а од септембра про-шле године био је и шеф Стручног шта-ба. После пораза на старту првенству, доживљеног од Пролетера, на стадиону крај Саве, дошло је до раскида сарадње.
- У Срему сам провео три лепе годин и мислим да сам афирмисао више играча. Бранећи у Војводини, Звезди, Перуђи и репрезентцији, научио сам да су и пора-зи саставни део тренерског посла – каже Коцић. – Срему желим све најбоље. Има добар играчки потенцијал и шансу да се пласира у елиту.
Нови шеф Стручног штаба Срема је Борис Буњак.
СРПСКА ЛИГА ВОЈВОДИНАРезултати 18. кола – Дебељача: Спартак - Раднички (НП) 0:3, Сента: Сента – Кикинда 3:1, Бачка Паланка: Бачка – Слога 1:0, Оџаци: Текстилац Итес - Бачинци Биг Бул 0:1, Шид: Раднички (Ш) - Металац Аско Видак 3:1, Бачки Јарак: Младост – Вршац 4:1, Ветерник: Ветерник Вискол – Долина 3:0, Пећинци: Доњи Срем – Палић 0:1.
1. Ветерник 18 14 2 2 33:14 442. Биг Бул 18 12 4 2 29:13 403. Палић 18 12 3 3 33:14 394. Сента 18 8 3 7 26:21 275. Бачка 18 8 3 7 24:20 276. Слога 18 7 5 6 23:22 267. Раднички (НП) 18 7 5 6 20:21 268. Долина 18 7 2 9 32:28 239. Д. Срем 18 7 2 9 22:21 2310. Младост 18 6 5 7 23:24 2311. Текстилац 18 7 1 10 17:22 2212. Кикинда 18 5 6 7 24:32 2113. Раднички (Ш) 18 4 6 8 17:29 1814. Металац 18 4 5 9 14:21 1715. Вршац 18 4 5 9 14:23 1716. Спартак 18 3 1 14 16:43 10
У следећем колу састају се - Пећинци: Доњи Срем – Спартак, Палић: Палић - Ветерник Вискол, Падина: Долина – Младост, Вршац: Вршац - Раднички (Ш), Футог: Металац Аслп Видак - Текстилац Итес, Бачинци: Бачинци Биг Бул – Бачка, Темерин: Слога – Сента, Кикинда: Кикинда - Раднички (НП).
ТЕКСТИЛАЦ – БИГ БУЛ 0:1 (0:0)
ОЏАЦИ: Гледалаца 150, судија Лабус (Нови Сад). Стрелац: Петковић у 63. минуту. Жути картони: Чордашић, Бурсаћ, Кршић (Текстилац), Петковић (Биг бул). Црвени картон: Чордашић (Текстилац).ТЕКСТИЛАЦ ИТЕС: Игњатовић 7, Кнежевић 6 (Бурсаћ 6), Кршић 6, Ђерић 6 (Арсић 7), Вучковић 7, Милошевић 7, Каурин 7, Кувељић 6, Стојановић 7, Чордашић 7, Данојевић 6 (Ивковић 6).БИГ БУЛ: Давидовић 7, Савиновић 7, Јосовић 7, Чобановић 7, Вукобрат 7, Бабић 6, Пршић 6 (Веселиновић 7), Дробњак 7, Гачић 7 (Живковић 7), Петковић 8 (Аперлић), Маричић 7.
СЛОВЕН – ЦЕМЕНТ 0:3 (0:3)
РУМА: Гледалаца 100, судија Тури (Бачка Паланка). Стрелци: поповић у 2, Печић у 4. и Ромић у 20. минуту.СЛОВЕН: Вујаковић 7, Боровић 6, Ђурђевић 6, Чучковић 6, Видаковић 6, Ракић 7 (Драгичевић), Лукић 6, Милојевић 6, Спасојевић 6, Хирстов 6, Јуришић 6 (Вујић).ЦЕМЕНТ: Ивановић 7, Глоговац 8, Трбовић 7, Плавшић 7, Поповић 8, Гостовић 7 (Нарић), Џарић 8, Печић 8 (Гашпаревић 7), Милановић 8, Косовић 8 (Лаћарак 7), Ромић 9.
РАДНИЧКИ (Ш) – МЕТАЛАЦ АВ 3:1 (1:1)
ШИД: Гледалаца 200, судија Моноштори (Кикинда). Стрелци: Ђорић у 35 и 90, Вукмир у 52. минуту за домаће, а Балабановић у 44. минуту за госте. Жути картони: Јовановић, Пешић (Раднички), Балабановић, Чанковић, Јаковљевић, Салковић (Металац).РАДНИЧКИ: Пешић 7, Косановић 7, Зебић 7, Миљковић 7, Вукмир 8, Јовановић 8, Нинић 8, Арсеновић 7 (Грујичић), Ђорић 8, Дукић 8, Момчиловић 8 (Госпојевић 7).МЕТАЛАЦ: Савковић 7, Јаковљевић 6, Јововић 6, Ратковић 7 (Јовић), Станојев 7, Бјелајац 7, Танасин 7, Мандић 6 (Чанковић), Кукољ 7, Ивковић 7 (Перовић), Балабановић 7.
ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА ЗАПАДРезултти 22. кола - Каравуково: Полет - Раднички (И) 0:3, Растина: Солунац – Хајдук 3:0, Нови Сад: Борац – Шајкаш 2:0, Рума: Словен – Цемент 0:3, Љуково: Љуково – Будућност 0:0, Белегиш: Омладинац – Први мај 2:1, Каћ: Југовић - Црвена звезда 1:0, Сомбор: ЖАК - Индекс 2:1, Турија: Младост - Раднички (СМ) 1:0.
1. Солунац 22 15 3 4 46:23 482. Цемент 22 13 6 3 39:11 453. Индекс 22 12 5 6 33:18 404. Борац 22 12 3 7 40:25 395. Ц. Звезда 22 12 2 8 41:28 386. Први мај 22 12 2 8 37:26 387. Омладинац 22 10 6 6 34:22 368. Младост 22 10 5 7 29:26 359. Раднички (СМ) 22 11 1 10 46:42 3410. Љуково 22 9 7 6 23:22 3411. ЖАК 22 9 5 8 29:30 3212. Раднички (И) 22 9 3 10 27:36 3013. Југовић 22 9 2 11 28:33 2914. Будућност 22 7 5 10 27:31 2615. Словен 22 5 6 11 26:40 2116. Шајкаш 22 5 1 16 23:42 1617. Хајдук 22 3 6 13 10:31 1518. Полет 22 0 3 19 24:76 3
ОМЛАДИНАЦ - ПРВИ МАЈ 2:1 (1:0)
БЕЛЕГИШ: Игралиште Подунавца, гледалаца 150. Судија: Милановић (Мачванска Митровица). Стрелци: 1:0 Пејчиновић у 30, 1:1 Борић у 53, 2:1 Џепина у 76 минуту. Жути картони: Миросављевић, Русмир (Омладинац), Зелинац, Милановић, Борић (Први мај Агрорума). Црвени картон: Миросављевић (Омладинац).ОМЛАДИНАЦ: Јагодић 6, Савић 6, Шљепица 6, Мрвић 7, Стојисављевић 7, Стефановић 7, Хакач 6,5, (Русмир 7), Џепина 7, Пејчиновић 7, (Ковачевић -), Миросављевић 7, Видаковић 6, (Грчић 7).ПРВИ МАЈ: Делић 6, Путица 6, Борић 7, Ћорић -, (Старчевић 6), Милошевић 6, Ђокић 6, Зелинац 6, Јовановић 6, Јеж 6, (Зорић -), Милановић 6, Чупељић 6. Д.Б.
ПОЛЕТ – РАДНИЧКИ (И) 0:3 (0:0)
КАРАВУКОВО: Гледалаца 100. Стрелци: Стојковић у 70, Радишић у 80 и Бјелотомић у 90. минуту. Жути картон: Нинковић (Раднички).ПОЛЕТ: М.Крстић 7 (Марковић 6), Тасић 6, Алексић 6, Тадијан 7, Марковић 7, Миленковић 6 (Поповић 6), Станковић 6, Влатковић 7, Ђорђевић 7, Цветковић 6, Стоиљковић 6 (Д.Крстић 6).РАДНИЧКИ:С Видановић 7, Торбица 7, Ђевљекај 7 (Керлета 7), Д.Нинковић 7 (Стојаковић 7), Гузина 8, Каћански 7, Бјелотомић 7, Стојчић 7, М.Нинковић 7, Бабић 7, Анђић 7 (Радишић 7).
СОЛУНАЦ – ХАЈДУК 3:0 (2:0)
РАСТИНА: Гледалаца 150, судија Јовановић (Нови Сад). Стрелци: Орсић у 9, Којић у 36. и Жигић у 80. минуту. Жути картони: Алимпић, Орсић (Солунац), Минић, Домазет, Мајкић, Стојић, Свилар (Хајдук).СОЛУНАЦ: Антунић -, Алимпић 7 (Исмаили 7), Коњовић 7 (Милановић 7), Мандић 7, Илић 7, Цимеша 8, Приморац 7 (Жигић 7), Маруновић 8, Богуновић 7, Орсић 7, Којић 7.ХАЈДУК: Алексић 7, Стојић 7, Перишић 6, Ћирковић 6 (Вагић 6), Келебуда 6, Минић 6, Мркајић 6, Бабић 6, Лешњаковић 7, Свилар 7, Домазет 6 (Мајкић 6).
СРЕМСКА ЛИГАРезултати 17. кола - Адашевци: Граничар - Борац (М) 2:0, Кузмин: Граничар – ПСК 3:3, Купиново: Младост – Подриње 2:0, Ердевик: Слога - Хајдук (В) 4:0, Кукујевци: Фрушкогорац - Дунав 0:1, Лаћарак: ЛСК - Хајдук (Б) 1:1, Голубинци: Јадран - Борац (С) 0:2, Стара Пазова: Јединство - Слога Милшпед 3:1.
1. Хајдук (Б) 17 11 6 0 42:10 392. Слога (Е) 17 11 6 0 30:11 393. Дунав 17 12 1 4 25:10 374. Борац (С) 17 9 5 3 31:13 325. Јединство 17 9 4 4 23:15 316. Подриње 17 7 3 7 37:31 247. Хајдук (В( 17 7 1 9 23:31 228. Фрушкогорац 17 6 3 8 23:20 219. Младост 17 6 3 8 21:22 2110. Јадран 17 6 3 8 20:27 2111. Граничар (А) 17 5 5 7 20:22 2012. Слога Мил. 17 6 2 9 22:37 2013. ЛСК 17 3 7 7 11:27 1614. ПСК 17 3 4 10 25:44 1315. Граничар (К) 17 2 5 10 22:39 1116. Борац (М) 17 2 2 13 17:34 8
ОПШТИНСКА ЛИГА ПЕЋИНЦИРезултати 14.кола - Сибач: Словен – Шумар 0:6, Деч: Сремац - ОФК Брестач 2:3, Доњи Товарник: Слобода – Напредак 1:1, Сремски Михаљевци: Срем – Витез 2:2, Ашања: Камени – Граничар 0:3, Прхово: Младост – Ловац 2:0.
1. Шумар 14 13 1 0 46:8 402. Напредак 14 10 2 2 54:10 323. Слобода 14 8 4 2 36:15 284. Младост 14 8 2 4 28:15 265. ОФК Брестач 14 6 4 4 31:23 226. Витез 14 6 2 6 32:32 207. Граничар 13 6 1 6 22:23 198. Срем 14 4 5 5 23:23 179. Сремац 14 5 1 8 24:33 1610. Ловац 13 2 2 9 17:61 811. Словен 14 1 1 12 24:58 412. Камени 14 1 1 12 17:56 4
ОПШТИНСКА ЛИГА СТАРА ПАЗОВА - ИНЂИЈАРезултати 17. кола - Инђија: Железничар – Борац 9:0, Марадик: Слога – Фрушкогорац 2:2, Нови Карловци: Полет – Подунавац 1:4, Војка: Сремац – ЧСК 7:0. Слободан је био Дунав.
1. Железничар 15 12 2 1 57:22 382. Сремац 16 9 4 3 32:19 313. Подунавац 15 9 3 3 41:17 304. Дунав 15 9 2 4 34:16 295. Фрушкогорац 15 7 1 7 29:24 226. Слога 15 4 3 7 19:24 167. Борац 15 3 1 11 27:48 108. Полет 15 3 1 11 15:32 109. ЧСК 15 3 0 12 12:64 9
ОПШТИНСКА ЛИГА ШИДРезултати - Моровић: Јединство – Синђелић 0:0, Сот: Братство – Омладинац 7:1, Јамена: Граничар - Напредак 0:1, Гибарац: Борац - ОФК Бикић 1:1, Шид: Једнота - ОФК Бингула 9:0. Слободно је било Јединство (Љ).
1. Напредак 12 9 0 3 29:16 272. Једнота 12 7 4 1 29:7 253. Братство 12 7 1 4 33:18 224. Јединство (Љ) 11 6 2 3 21:17 205. Јединство (М) 12 5 4 3 18:12 196. ОФК Бикић 12 5 3 4 24:17 187. Синђелић 12 5 3 4 15:16 188. Омладинац 12 5 0 7 27:28 159. Борац 12 2 4 6 9:29 1010. ОФК Бингула 11 1 2 8 10:37 511. Граничар 12 1 1 10 12:30 4
ОПШТИНСКА СРЕМСКА МИТРОВИЦА (ПРВИ РАЗРЕД)
Резултати - Равње: Зека Буљубаша
– БСК 6:1, Салаш Ноћајски: Будућност –
Фрушкогорац 2:0, Чалма: Слога – Срем
2:1, Јарак: Сремац – Слобода 3:0, Ноћај:
Змај – Хајдук 2:1. Слободан је био
Митрос.
1. З. Буљубаша 12 9 2 1 43:15 29
2. Слога 12 7 3 2 23:7 24
3. Змај 12 7 3 2 21:13 24
4. Будућност 12 6 5 1 28:8 23
5. Митрос 11 6 4 1 33:12 22
6. Фрушкогорац 12 5 2 5 27:26 17
7. Сремац 12 4 0 8 23:31 12
8. Слобода 12 2 4 6 16:24 10
9. БСК 12 2 3 7 19:36 9
10. Срем 12 2 2 8 17:33 8
11. Хајдук 11 1 0 10 11:56 3
ОПШТИНСКА ЛИГА РУМА-ИРИГ (ПРВИ РАЗРЕД)
Резултати - Буђановци: Младост –
Партизан 0:8, Грабовци: Граничар
– Полет 2:0, Платичево: Јединство –
Напредак 3:1, Доњи Патровци: Доњи
Патровци - Јединство (Р) 2:1, Мали
Радинци: Фрушкогорац – Крушедол
2:1, Рума: Фрушка Гора – Борац 2:1,
Добринци: Сремац - Хртковци 0:1,
Врдник: Рудар - Војводина 7:1.
1. Рудар 19 14 3 2 53:13 45
2. Партизан 19 14 0 5 68:17 42
3. Д. Петровци 19 13 3 3 42:12 42
4. Сремац (-1) 19 12 3 4 47:23 38
5. Фрушка гора 19 7 8 4 27:29 29
6. Хртковци 19 8 4 7 30:22 28
7. Граничар 19 8 3 8 26:24 27
8. Јединство (П) 19 8 2 9 28:34 26
9. Јединство (Р) 19 8 2 9 32:43 26
10. Крушедол 19 7 4 8 30:28 25
11. Фрушкогорац 18 7 3 8 31:33 24
12. Полет 19 6 4 9 22:30 22
13. Напредак 19 5 5 9 34:52 20
14. Војводина 19 4 4 11 17:47 16
15. Младост 18 2 2 14 16:58 8
16. Борац 19 1 4 14 16:54 7
ДАНАС У СТАРОЈ ПАЗОВИ
Скупштина ФСССкупштина ФС Србија одржаће
се данас у Старој Пазови. Деле-гати Скупштине ће расправљати о Извештају о раду за прошлу годину и финасијском извештају, а на днев-ном реду ће се наћи и Програм рада и финансијски план за 2010. годи-ну. Домаћин данашње Скупштине, која ће се одржати у Позоришној сали, биће Горан Јовић, однедавно члан ИО ФС Србије и председник Општине Стара Пазова:
- Одлука ИО ФС Србије да се Скупштина одржи у Старој Пазо-ви, само је логичан след свих оних догађања који су везани за нашу општину у последњих годину и по дана од када су почели разговори око изградње Куће фудбала. Ово ће бити највећи скуп икада одржан у Старој Пазови, јер се очекује око 200 делегата, гостију и новинара. Скупштини ће присуствовати и ви-соки функционери ФИФА и УЕФА који ће заједно са домаћинима пре почетка обићи градилиште где уве-лико теку радови на изградњи На-ционалне куће фудбала. Предузели смо све мере да овај значајан скуп протекне на највишем нивоу и да се Општина Стара Пазова још једном докаже као прави домаћин, погото-во што ће свака наредна Скупштина бити одржана у нашем граду,- каже Горан Јовић први човек Општине Стара Пазова.
На Скупштини ће такође бити донета и одлука о додели злат-них значки Миљану Миљанићу, Вујадину Бошкову и Стјепану Бо-беку.
Д.Б.
Товарничани најбољи
У финалу турнира месних заједница пећиначке општине
у малом фудбалу играли су Доњи Товарник – Ашања 2:1, а у утак-мици за 3. место Деч – Карловчић 9:3. За најбољег играча турнира проглашен је Синиша Сарић (Доњи Товарник), док је Иван Банковић (Ашања) најбољи голман.
Ж.Р
МАЛИ ФУДБАЛ
ЏУДО
ПРВА "Б" ЛИГА (М)Резултати 23. кола - Врбас Царнекс - Младост (Ч) 102:97, Раднички (О) - Железничар (И) 76:70, Суперфунд БП - Партизан 2 90:82, Црнокоса - Југ 91:89 Беовук 72 - Јагодина 82:90, Војводина - Визура Смедерево 82:85, ФМП 2 - Здравље 96:84.
1. СУПЕРФУНД 23 19 4 2116:1901 422. ЦРНОКОСА 23 17 6 1892:1782 403. РАДНИЧКИ (О) 23 16 7 1853:1765 394. ВИЗУРА 22 16 6 1919:1794 385. ЈАГОДИНА 23 15 8 1902:1837 386. МЛАДОСТ (Ч) 23 13 10 1893:1951 367. ЖЕЛЕЗНИЧАР (И) 23 12 11 1790:1708 358. ЈУГ 23 9 14 1713:1816 329. ФМП 22 10 12 1758:1815 3210. ВРБАС 23 9 14 1814:1935 3211. ВОЈВОДИНА 23 9 14 1951:1946 3212. ПАРТИЗАН 23 8 15 1819:1831 3113. ЗДРАВЉЕ 23 5 18 1842:1911 2814. БЕОВУК 23 2 21 1762:2032 25
ПРВА "Б" ЛИГА (Ж)Резултати 23. кола - Обреновац: ПРО ТЕНТ – Моравац 73:47, Ниш: Студент – Младост Колубара 55:45, Стара Пазова: Стара Пазова – Трепча 81:79, Краљево: Краљево – Југобанат 20:0 (пф), Беочин: Беочин – Тамиш 94:72, Ужице: Плеј оф – Шабац 71:54, Ковин: Ковин Млади тим – Бор 70:52.
1. Студент 23 20 3 1778:1249 432. Југобанат 23 21 2 1795:1355 433. Краљево 23 16 7 1602:1476 394. Шабац 23 14 9 1581:1474 375. Младост 23 12 11 1503:1349 356. Беочин 23 12 11 1602:1547 357. Ст. Пазова 23 12 11 1653:1639 358. Ковин МТ 23 12 11 1683:1637 349. Плеј оф 23 10 13 1404:1572 3310. Моравац 23 9 14 1465:1599 3211. Трепча 23 8 15 1490:1545 3212. ПРО ТЕНТ 23 10 13 1509:1633 3213. Тамиш 23 3 20 1382:1718 2514. Бор 23 1 22 1098:1752 23
ПРВА СРПСКА ЛИГА - СЕВЕР (М)Резултати 23. кола - Жтиште: „Свети Ђорђе“ – Срем 93:76, Кикинда: Кикинда – Дуга 66:84, Нови Сад: Нови Сад МТ – Младост Телетехника 65:80, Бачка Топола: Топола – Спартак 62:96, Нови Сад: Ветерник – Оџаци 81:60, Нови Сад: Спорт ки – Дунав 89:75, Нови Бечеј: Јединство – Нова Пазова 87:94.
1. Спартак 23 23 0 2041:1628 462. Младост 23 17 6 1942:1718 403. Дунав 23 15 8 1819:1653 384. Н. Пазова 23 15 8 1891:1750 385. Дуга 23 13 10 1882:1796 366. Нови Сад 23 12 11 1821:1836 357. Спорт ки 23 12 11 2001:1896 358. Ветерник 23 12 11 1738:1719 349. „Свети Ђорђе“ 23 11 12 1816:1871 3410. Топола 23 10 13 1723:1820 3311. Оџаци 23 10 13 1689:1761 3312. Јединство 23 7 16 1765:1881 3013. Срем 23 3 20 1703:1989 2614. Кикинда 23 1 22 14539:2044 24
ДРУГА СРПСКА - СЕВЕР (М)Резултати 23. кола - Апатин: Апатин – Хајдук (К) 61:78, Крајишник: Крајина Грмеч – Раднички 111:97, Панчево: Динамо – Пролетер Нафтагас МТ (данас), Црвенка: Црвенка – Стара Пазова 80:87, Србобран: Академик – Рума 96:71, Бешка: Хајдук – Бачка Паланка 67:89. Слободан је био Топ.
1. Ст. Пазова 22 19 3 2050:1705 412. Раднички 22 16 6 1931:1764 383. Академик 21 16 5 1825:1651 374. Крајина 21 16 5 1889:1658 375. Топ 21 15 6 1899:1660 366. Рума 21 11 10 1770:1804 327. Б. Паланка 21 9 12 1731:1739 308. Пролетер 21 8 13 1764:1698 299. Хајдук (К) 21 7 14 1581:1620 2810. Динамо 20 8 12 1382:1650 2811. Црвенка 21 5 16 1509:1800 2612. Апатин 21 4 17 1519:1805 2513. Хајдук (Б) 21 3 18 1630:1929 24 Д.Б.
Mе да ље Срем ци ма
На Пр вен ству др жа ве За мла ђе пи о ни ре у Бе о гра ду, у кон ку-
рен ци ји 200 так ми ча ра из 31 клу ба, Бо рис Сла дић из ла ћа рач ког ЛСК-а осво јио је пр во ме сто и по стао пр-вак Ср би је у ка те го ри ји до 46 кг. Члан истог клу ба Не ма ња Ђур ђе вић осво јио је пе то ме сто.
На сту пи ло је и че тво ро так ми-ча ра Џу до клу ба Сир ми јум: Мар ко Сми ља нић, Ми ле Ми ћић, Не ве на То дић и На та ша Лу жа јић. Нај ви ше је по ка за ла Не ве на То дић ко ја је осво ји ла брон за ну ме да љу.