ХАИКУ ПОЕЗИЈА

Теодора Поповић, 1/2015

Београд, 2016.

ШТА ЈЕ ХАИКУ?

Хаику је традиционална јапанска песничка форма, настала на почетку Едо периода

(1603–1867).

Састоји се од седамнаест слогова распоређених на три дела:

1. стих има 5 слогова 2. стих има 7 слогова 3. стих има 5 слогова

Структура

Хаику је поезија „овде и сада“ Тема хаику песме најчешће је природа и човек у њој

Настоји се користити што мање речи и што једноставнији језик

Нема наслов

Својства

Хаику није афоризам, није пословица Не трпи риму Лепота хаику поезије је у њеној

истинитости, непосредности и посебности

Повезана је са зен будизмом

Својства

НАЈПОЗАТИЈИ ЈАПАНСКИ ПЕСНИЦИ

Мацуо Башо (1644—1694) Јоса Бусон (1716—1783) Кобајаши Иса (1763—1827) Масаока Шики (1867—1902)

На голој грани Гавран седи усамљен. Јесење вече. Мацуо Башо

Јапански хаику: пример

До но си спо кој

у све жи ни ве че ри.

Је се ња ки ша.

(Теодора Поповић)

Хаику: пример

Савремени хаику: пример

Поноћни танго

Месец и звезде плешу

Над пустом Земљом

***

Падају звезде

Из небеских очију

Светлеће сузе

(Наташа Станић)

ЛИТЕРАТУРА

Вујичић, П. (1990). Хаику – Антологија

јапанске поезије од 14. - 19. века. Београд:

Гораграф.