ЖИВОЈИН МИШИЋИ

РАДОМИР ПУТНИК

Живојин Мишић Живојин Мишић родио се

19. јула 1855. у Стругарику код Мионице. Умро је 20. јануара 1921. године , у 66. години живота , у Београду. Највиши чин му је био војвода.Био је српски и југословенски војвода. Учествовао је у свим српским ратовима од 1876. до 1918.

Мишићеви родитељи имали су тринаесторо деце. Живојин је био тринаесто дете. Са шест година био је пастир, чувао овце и силно се намучио. Једном је рекао: ,,Ко није чувао козе, тај не може ни да замисли шта су то јади и невоље.

Детињство (1855-1865)

Основну школу започео је у Рибници 1865. године. Због велике удаљености села од школе, Живојин је био у интернату.-Касније је пребачен у Крагујевац. Тамо је завршио први и други разред гимназије у Првој крагујевачкој гимназији,а четврти и пети разред у Првој београдској гимназији. Шести разред завршио је у Крагујевцу и 1874. године примљен је у Артиљеријску школу без пријемног испита као 21. у рангу. Послат је на фронт 1876. године и током ратова му је школовање прекинуто.

Школовање ( 1865-1876)

Крагујевачка гимназија коју је Живојин похађао.

Прва београдска гимназија

Први српско-турски рат 1876.-1877.Други српско-турски рат 1877.-1878.Српско-бугарски рат 1885.Први балкански рат 1912.-1913.Други балкански рат 1913.Први светски рат 1914.-1918.

Ратовање

Живојин Мишић је право оличење српског војника и официра 19. и 20. века.

Радомир Путник Радомир Путник родио се 24. јануара 1847.

године.Умро је у Ници 17. маја 1917. године. Био је српски војвода. Током својебогате војничке каријере био је два пута Начелник главногГенералштаба, пет пута војни Министар и начелник штаба врховне команде војске Краљевине Србије у Балканским ратовима и у Првом Светском Рату.

Родио се у Крагујевцу и имао је два брата и две сестре. Био је син учитеља Димитрија и Марије. Иако је Радомиров отац био познат као најбољи учитељ у основној школи, његова мајка је остављала много већи утицај на њега. Много је поштовао своју мајку и издржавао ју је до краја живота.

У свом родном месту завршио је основну школу и нижу гимназију. Кренуо је у школу са 6 година. Био је добар ђак, поштен и учтив, али је волео да се у друштву наметне као први, да се његова реч слуша.

1861. године уписао се на Војну академију у Београду.

Младост и школовање(1847-1876)

Први српско-турски рат 1876.- 1877.

Други српско-турски рат 1877.- 1878.

Српско-бугарски рат 1885. Први Балкански рат 1912.-

1913. Други балкански рат 1913. Први светски рат 1914.- 1916.

Ратовање

8. децембра је смењен са дужности начелника штаба Врховне команде.

На његово место постављен је генерал Петар Бојовић.

Пред смрт његово незадовољство исказао је речима:

Много сам патио и много сам мучен. Али све праштам и све заборављам. Само ме боли то што сам са положаја начелника штаба Врховне команде уклоњен онако, како ја ни свог рђавог нисам терао натраг у команду. Да, ни рђавог добар официр не тера од себе овако и на овај начин. А мене, тек мене су уклонили као најгорег, јер је требало неко да плати цех. И то ме боли, и болеће ме до гроба!

Радили: Марко Русић Урош Рашковић

VIII4

Наставник: Драгана Мишић