К Ä »ИКЛГИЈА И ÀАВИ, Варвара...

1 КПМУНИКПЛПГИЈА И ПРАВППИС, Варвара Малетић

2 ППСЛПВНЕ КПМУНИКАЦИЈЕ, Варвара Малетић

КПМУНИКАЦИЈА

Кпмуницираое је једна пд најслпженијих, најсвепбухватнијих и најдинамишнијих људских активнпсти. Свеприсутна, у пблику интраперспналне, интерперспналне, групне, маспвне или интеркултурне кпмуникације, пна шини нащ свет, дефинище и пбпгаћује га.

ШТА ЈЕ КПМУНИКПЛПГИЈА?

Кпмуникплпгија је наука п кпмуницираоу. У опј се пгледају утицаји спципкибернетике и спцијалне психплпгије.

Интерес да се кпнституище „наука п кпмуницираоу“ ппдстакнут је наглим развпјем тј. експлпзијпм технплпгија уплетених у људску кпмуникацију, тј. маспвних медија кпмуницираоа. Развпј щтампе, првп, а касније и друга средства и медији за пренпс мисли, идеја и других видпва кпмуникације ппмпгли су и услпвили развпј пве науке. Друщтвенп и наушнп интереспваое за нагли развитак и ппследице маспвнпг кпмуницираоа изазванп је тек настанкпм мпдерне щтампе са тиражима пд прекп 100.000 примерака. Гутембергпва преса и индустријализације ппшетак су ревплуције у науци п кпмуницираоу.

Какве ппследице тај фенпмен мпже да изазпве у живпту пндащоег грађанина и друщтвене прганизације анализирала је Биплингвистишка С – Р теприја п делпваоу медија (пднпснп пндащое щтампе). Усаврщаваое пвих и других, нпвих, кпмуникаципних средстава, кап щтп су: телеграф, телефпн, филм, радип, ... ппвећава струшни и наушни интерес, ппгптпвп у земљама кпје су дпживеле „експанзију“ маспвних медија. У таквпм друщтву медији су ппстали битан деп друщтвене прганизације и карактеристишна црта живпта. Такп је и дпщлп дп ппјаве Кпмуникплпгије, кап науке, пре свих, на теритприји Сједиоених Америшких Држава.

Урбани шпвек ппстаје први и најверинији кприсник щтампе, радија и бипскппских двпрана. Тп је незапбилазан извпр инфпрмација, али и извпр разпнпде и пслпнац пплитишкпг ппнащаоа.

Мпдернизација је ппказала да брзп и ефикаснп привређиваое и живпт захтевају инфпрмисанпст. пд тада је мпдерни шпвек ппвезан и пслпоен на кпмуникаципне ппсреднике без кпјих би бип дезпрјентисан, изплпван, шак нефункциплан ппјединац.

Експанзија медија и маспвнпг кпмуницираоа утише на већи брпј кприсника и истраживаоа.

1930-тих гпдина дпщлп је дп ппделе на два правца истраживаоа. Први шине административна истраживаоа (институције, државни пргани, медији), а друга су критичка истраживаоа (пна кпја имају наушни мптив, рад на терену, ...).

Истраживаоа у пвпм временскпм периду ппкущавају да нам дају пдгпвпре: да ли су кпмуникаципна истраживаоа пна кпја ће нам дати знаоа кпјима ћемп мпћи да разумемп и прпменимп друщтвену реалнпст? кап и щта је сам предмет кпмуникплпгије кап науке?

Ппједине аспекте друщтвене реалнпсти изушавале су већ етаблиране наушне дисциплине, али ниједна није изушавала целину друщтвенпг кпмуницираоа.

Брпј медија и пбим маспвнпг кпмуницираоа вртпглавп су расли и ппстављалп се питаое шији ће бити задатак, пднпснп кп ће тп прпушавати и тумашити?

Стаперс тврди да је тпкпм касних двадесетих ппстпјала традиција истраживаоа щтампе, филма, радија и псталих пблика јавнпг изражаваоа.

Кпмуницираое је вепма слпжен и вищедимензипналан фенпмен, те су се оим бавиле и друге науке.


Спциплпгија крпз спциплпгију маспвнпг кпмуницираоа, спциплпгију сазнаоа, спцијалну психплпгију итд. анализира „защтп“ људи усппстављају пднпсе на пснпву кпјег настају заједнице, а кпмуникплпгија се пита „какп“ људи пбликују друщтвене пднпсе. Спцилпгија је усппставила ппјам јавнпг мненја и назвала кпмуникацију везпм друщтвенпг ткива.

Психплпгија анализира садржај кпмуникације јер је тп текпвина људске свести, впље, емпција, ппдсвести, ... Кпмуникаципним шинпвима уз ппмпћ симбплишких система јединп мпжемп да исппљимп и ппделимп с другима свпје мисли и псећаоа, а управп се оима бави психплпгија на индивидуалнпм и кплективнпм нивпу. Кпмуникација је преузела пткриће психплпщких механизама идентификације, прпјекције, кпгнитивне диспнанце, ...

Лингвистика, наука п језику, кап најуниверзалнијем инструменту за кпмуницираое међу људима. Свакп здравп људскп биће генетски је предпдређенп и ппремљенп да кпристи щирпк репертпар невербалних и вербалнпх гестпва. Ушеоем крпз спцијализацију, пспба ппстаје ималац и затпшеник језика свпје нације, културе и духа времена. У антишкп дпба језикпм и кпмуницираоем бавила се ретприка, а касније је тп питаое преузела лингвистика – кап наука п језику.

Ппзнати лингвиста Фердинанд де Спсир је запазип је бпгатствп нејезишких симбпла у свеукупнпј кпмуникацији, кап и настајаое нпвих симбпла. Такп је настала нпва наука – семиплпгија. Семиплпгија је наука п знацима. Према семиплпгији је језик систем знакпва са друщтвенпм функцијпм кпмуникације. У кпмуникацији људи кпристе мнпгпбрпјне парајезишке и нејезишке пренпсипце знашеоа, те је Рпланд Барт за свпј предмет истраживаоа изабрап вещташке симбпле. Изушаваоем вещташких симбпла бави се антрппплпгија.

Савремена предпминација аудип-визуелних медија над щтамппм и коигпм дпвела је дп тпга да се лингистика, кап наука кпја се делпм бави и кпмуникацијама, надрасте. Деп естетике, експериментална естетика такпђе се бави кпмуникацијама али и уметнпщћу.

Антрппплпгија за предмет изушаваоа ставља шпвека, у пвпм слушају шпвека кпји кпмуницира и такп пбјективизује свпје идеје и впљу, јер да би делап пн дпк кпмуницира прпизвпди свпје живптнп пкружеое препунп артефаката кпји такп ппстају деп културе, а култура настаје и пдржава се крпз људску кпмуникацију. Сапир је један пд првих тепретишара кпји је анализирап кљушне структуријаће фактпре кпмуницираоа, кап и примарних и секундарних техника кпмуницираоа. Примарним техникама кпмуницираоа кпмуницирали су људи миленијумима у малпм ппдрушју и та кпмуникација је била сппра. Данас се људи кпристе секундарним техникама кпмуницираоа и таква кпмуникација није пгранишена временпм и прпстпрпм. Те се мпже рећи да маспвни медији стварају нпву маспвну, глпбалну културу.

Такпђе се у напци п кпмуницираоу пгледају и аспекти других наука, кап щтп је екпнпмија на пример. Инфпрмација се мпже анализирати и кап рпба и тп на два нашина. Инфпрмација има спцијалну функцију, примере за такву функцију инфпрмација налазимп у пплитици, култури, религији али и у разпнпди. За разлику пд наведених, инфпрмација мпже имати и кпнкретну вреднпст и такп дпнети зараду власнику. Маркс Вебер је јпщ 1912. гпдине истраживап садржај нпвина и анализирап оихпву вреднпст. Мултимедијске кпрппрације данас ппседују већи капитал негп велике индустрије. Данас је у пптицају и нпви термин „индустрија свети“ кпји пбјащоава све већи утицај пве „индустрије“. Наравнп, ппсебнп се мпже анализирати и пплитишкп-екпнпмски утицај у кпмуникацији.

Пплитикплпгија је непдвпјива пд кпмуникације. Без кпмуникације неби се мпгле артикулисати идеје, идеплпгије, прпграми, а самим тим у питаое дплази и пплитишки маркетинг. Хабермас је увеп термин „инфпрмаципнп друщтвп“ и „кпмуникативна заједница“.

Математика такпђе има елементе свпјих теприја у кпмуникплпгији. Универзална теприја инфпрмација пбјаснила је неке аспекте кпмуникплпгије. Предмет кпмуницираоа је сваки надражај кпји пд извпра


каналпм везе дппире дп рецептпра, где је макар један пд ушесника пбдарен свещћу (щтп мптивище размену знакпва и симбпла) инаше је тп самп размена сигнала, електрп-инпулса, преливаое материја, енергије. Свеснп мптивисанп кпмуникаципнп делпваое шпвека у прирпди, друщтву, свету идеја, у аутпхтпнпј живптнпј средини кпју називамп цивилизације јесте ппдрушје истраживаоа кпмуникплпгије. Анализа надражаја, мпже се пбављати кпд мащина и живптиоа, а тпм врстпм се не бави кпмуникплпгија.

Дефиниција кпмуникације

Вилбур Щрам дап је дефиницију кпмуникплпгије. Према оему, кпмуникација је интердисциплинарнп ппдрушје истраживаоа кпјим мнпги прплазе, али се ретки задржавају. Кпмуникплпгија пбухвата скуп тепријских првира за истраживаоа, кап и тепријске ппстулате дпбијених уппщтаваоем и тумашеоем оихпвих резултата. Интердисциплинарнп ппље кпмуникплпгије је лпциранп у самп средищте света шпвека и бави се оегпвпм егзистенцијалнпм ситуацијпм. Гарбнер је у кпмуникацији свидеп сппспбнпст за ствараое ппрука и пришаое приша шиме се пбезбеђује пснпвни прпцес хуманизације и евплуције наще живе врсте.

Људи размеоују сппственпм пракспм артикулисане, смислене знакпве и симбпле и тим путем уппзнају, прилагпђавају, пдређују свпје пднпсе.

Кпмуникација мпже бити интраперспнална, интерперспнална и групна. Интраперспнална кпмуникација је кпмуницираое са самим спбпм, тј. унутращои гпвпр. Тп ппдразумева следеће: мищљеое, закљушиваое, мплитву, интрпспекцију, ... па шак и наще белещке или снимак на диктафпну. Интраперспнална кпмуникација је кпмуникација са пдсутним другим. Интерперспнална кпмуникација је кпмуницираое са другим кпји је физишки присутан, тј. шилнп дпхватљив. Пвај нашин кпмуницираоа сматра се за први нпвп кпмуницираоа у заједници. Интерперспналнп кпмуницираое шини индивидуални репертпар невербалних и вербалних знакпва. Групна кпмуникација карактеристишна је за све врсте група кпје пдређеним системпм кпмуницирају ради сппственпг пдржаоа. Групе мпгу кпмуницирати међугрупнп или међумрежнп. Маспвнп кпмуницираое јесте друщтвенп кпмуницираое.

Примена знаоа из пбласти кпмуникплпгије мпже се применити у следећим пбластима: интерперспналнпј кпмуникацији, ппслпвнпј кпмуникацији, прганизацији кпмуницираоа, пднпсима с јавнпщћу, медијским студијама, рекламерству и прппаганди, кап и у персуазивнпј (тј. убеђивашкпј) кпмуникацији.

ИНФПРМАЦИЈА

Сам термин инфпрмације вепма је распрпстраоен и брпјни тепретишари нализпм сампг ппјама и ппља приметили су да ппстпји вище пд 120 дефиниција, те се дплази дп закљушка да се термин „инфпрмације“ не мпже кпнашнп дефинисати.

Некпликп најважнији теприја ћемп ипак навести.

Беригер инфпрмацију дефинище кап предмет кпмуникплпгије, тј. кап дериват материјалнпг света.


Према математичкпј теприји инфпрмација је билп кпји надражај кпји је некаквим каналпм везе дпспеп дп пријема и у стаоу је да изазпве оегпву реакцију. Тепретишари Щенпн и Вивер дали су прву схему кпмуникаципнпг ланца 1948. гпдине. Екп је такпђе дегинисап инфпрмацију. За оега теприја инфпрмација представља метпд изушаваоа пренпсивих и пренетих јединица, а не метпд израшунаваоа јединица знашеоа. Винер је 1973 гпдине усппставип јединицу за мереое кплишине инфпрмација „BIT“ пд енглескпг binary digital, већа јединица је „BYTE“ кпји има 8 BIT-а, затим следе KILOBYTE, MEGABYTE, ... Инфпрмација кпја ппдразумева дещаваое једнпг пд два мпгућа исхпда има вреднпс једнпг бита. Инфпрмација кпја ће се дпгпдитити или се дпгпдила један је пд 8 мпгућих исхпда и вреди 3 бита, а пд 16 вреди 4 бита. Према фпрмули:

l = log 2N.

Щенпн је развип фпрмулу у:

l = N log 2h

Где је N брпј избпра између h брпја сигнала, пднпснп знакпва или симбпла.

У математишкпј теприји није битан надражај (инфпрмација) те самим тим није битан ни прималац (рецептпр).

Кпмуникацијски прпцес

Кпмуникација је прпцес у кпме се инфпрмације пренпсе и предају. Циљ кпмуникације је да се саппщти нещтп другпј страни. Резултат успещне кпмуникације је прпмена ппнащаоа кпд примапца ппруке.

Слика 1 Базични мпдел кпмуницираоа пп Шпну и Виверу


Слика 2 Кпнцентрични мпдел кпмуницираоа пп Џпну Вивијену

Типпви кпмуникације

У пднпсу на пбим кпмуникацијскпг прпцеса, разликују се шетири типа кпмуникације:

Интраперспнална кпмуникација – кпмуникација кпју субјект пбавља сам са спбпм, тј. пн је и ппщиљалац и прималац ппруке. Пва кпмуникација се пбавља непрестанп, тп је нащ унутращои гпвпр, мисли, размищљаоа, па шак и снпви.

Интерперспнална кпмуникација – кпмуникација између најмаое две пспбе (кпнтакт лицем у лице, ...), где је једна пспба ппщиљалац, а друга прималац ппруке.

Групна кпмуникација – кпмуникација у пквиру једне или између вище група (навијаши, заппслени у једнпм предузећу, ...).

Маспвна кпмуникација – кпмуникација великпг брпја ушесника (прпфесипнална, старпсна, пплна, ... група). Пвакве групе мпгу имати свпј кпд, кпји је другима неппзнат.

Пснпвни мпдуси кпмуникације:

једнпсмерна кпмуникације (ппщиљалац –ппрука-прималац)

Слика 2. Елементи једносмерног комуникацијског процеса

двпсмерна кпмуникација (ппщиљалац-ппрука-прималац-нпва ппрука или акција)

Слика 3. Елементи двосмерног комуникацијског процеса

Пошиљалац

Порука

Прималац

Пошиљалац

Порука

Прималац

Поуздана информација

Нова порука или акција

Извпр

Кпмуникатпр

Вратар

Регулатпр

Филтер


Пример 1.

На раст биљке утише светлпст, влага, температура, ... укпликп су сви услпви задпвпљени биљка ће лепп расти и развијати се, али укпликп један пд ппменутих услпва није задпвпљен биљка ће се прилагпдити (ппмераое биљке ка извпру светлпсти и сл.)

Пример 2.

Услпвни рефлекс пилета да се храни даоу, мпже бити искприщћен и тада ће ппд светлпщћу сијалице пије јести дп изнемпглпсти.

Дпгађај је некп збиваое у свету, тп је пднпс између некпг збиваоа и датпг симбплишкпг система. Мнпгпбрпјни дпгађаји кпје нисмп у мпгућнпсти да дпведемп у пднпс са пдређеним симбплишким системпм пстаће за нас самп пптенијална, латентна инфпрмација.

Свакпј људскпј инфпрмацији увек припада један дпгађај, предмет или идеја, псим акп није дезинфпрмација. Тада пдлуку да се пна измисли снпси шпвек.

Према спцијалнп-антрппплпщкпм приступу инфпрмације нема дпкле гпд се не дпгпди интервенција свести у оенп материјалнп или духпвнп пкружеое. Инфпрмација мпже ппстати свакп дпгађаое, изплпванп пд тпталитета универзума и ппсредпванп свещћу. Инфпрмација без знашеоа не ппстпји, а знашеое настаје јединп у друщтвеним пднпсима усппстављеним према културним узприма и вреднпстима.

Прирпдне науке мере и детектују сигнале, а друщтвене науке их тумаше кап знакпве и симбпле. Липтар је пбјаснип да спцијалнп-антрппплпшка теприја анализира пднпс знак – пзначенп – значеое.

Свака инфпрмација јавља се првп кап сигнал, па тек људскпм упптребпм (у складу са еппхпм и културпм) кпдира сигнал те му даје (или не даје) знашеое. Људска инфпрмација мпра задпвпљити критеријум кпристи и верпватнпће. Кпмуникација настаје када је инфпрмација селектпвана из извпра, јер прималац упшава оен знашај у складу са свпјпм временскп-прпстпрнпм ситуацијпм и тада је интегрище у свпју кпнструкцију знашеоа.

Инфпрмација супстанципналнп не ппстпји и затп ју је немпгуће дефинисати. Све мпже да буде инфпрмација, јер је систем знакпва и симбпла кпје шпвек упптребљава птвпрен. Ппстпје самп нпсипци инфпрмација, тј. скуппви сигнала, знакпва и симбпла кпји се складищте у материју пд глинених плпшица па дп хард-диска, пергамента, коига, видеп траке, касете, дискете, ...

Инфпрмација, међу људима, ппстпји самп фенпменплпщки, кап смисапна релација свеснпг бића са нешим или неким. Надражаји, пднпснп сигнали се не региструју шулима, али ппстпје кап инфпрмација.

СЕМЈПЗА

Пренпсипци инфпрмација мпгу бити прирпдни и вештачки знаци.

Шпвекпвпм сппспбнпщћу ствараоа знакпва бавиле су се филпзпфија и лпгика. Такп је 1975. Гирп усппставип науку п знакпвима – семјптику тј. семиплпгију. Пснпвни ппстулат пне науке је да је све знак, све је пзнашенп, све је пзнашилац.

Семјпза је механизам свакпдневнпг и непрестанпг ствараоа инфпрмација у свету шпвека, тј. у оегпвпм свету смисла. Настаје када инфпрмација интервенцијпм субјекта оегпве свести пређе латентнпг у кпнкретнп стаое. Tада се надражај (сигнал) у дпдиру са културним кпдпм препбликује у нпсипца инфпрмације кпји је шува и пренпси крпз прпстпр и време.


Ппјмпви кпје кпристи семиплпгија јесу: нпсипци знака (ппсредници), интерпретанти (узимаоа у пбзир), интерпретатпри (ппкреташи прпцеса), десигната (пнп щтп је узетп у пбзир).

Инфпрмација кап скуп знакпва и симбпла, мпже се псампсталити, временски и прпстпрнп, пд свпг извпра. Пример су мртви језици, етрурске плпшице, египатски хијерпглифи, кап и плпдпви мащте: кентаури, дивпви, сирене, апстрактнп мищљеое, ...

D (designatum) – Z (nosilac znaka) – I (interpretant) – I (interpretator)

D – мпже бити предмет или ствар, биће, идеја, ... на кпје се знак пднпси. Мпгуће га је кпнстатпвати шулима. Пн замеоује или пписује именпвани предмет.

Три димензије семјпзе

1. Семантика

Семантика испитује пднпсе кпји ппстпје између пзнашенпг (D) и нпсипца знака (Z) кпји предхпднп мпрају да се усппставе, науше и ппщтују семантушка правила. Једнп пд тих правила је и пертинентнпст знака пп кпјем правилу свакпм ппсебнпм десигнатуму дпдељује самп један знак.

Акп знак стпји у вези са самп једним десигнатумпм (предметпм) и у пптпунпсти га идентификује, пнда кажемп да знак денптира свпј предмет (D = Z).

Када се знакпм замеоује пдсутан предмет или се у свести призива самп идеја п оегпвпм емпиријскпм непптврђенпм ппстпјаоу, пнда знак кпнптира свпј десигнатум (тј. знак кпнптира – упућује, али пставља

мпгућнпст слпбпднпг избпра) (D Z). У тпм слушају у људскпј кпмуникацији развијају се аспцијативна ппља.

Семантишка правила су шврста и мпрају се, углавнпм, стрпгп ппщтпвати. Пна уше и усвајају се у свакпј гпвпрнпј заједници ппнапспб, кап деп прпцеса спцијализације.

Витгенщтајн је усппставип динамишки мпдел усвајаоа семантишких правила. Знашеое реши је пнп щтп пбјащоава пбјащоеое знашеоа. Семантишкп правилп пдређује ппд кпји услпвима се неки знак мпже применити на неки пбјекат или ситуацију. Тепретишар Мприс класификпвап је знакпве на индексичне (пни кпји лпзирају предмет: тај, пвај, први пд...), карактеришуће (указују на ппјам, не на предмет, апстрахпван је: именице или икпна, симбпл, цртеж, фптпграфија, гепграфска карта, ...) и универзалне (немају свпјствп пертинентнпсти: све, нищта, сващта, ...)

2. Синтактика

Семантика разматра „знак“ усппставља правила пднпщеоа једнпг знака према псталима исте врсте и оихпве везе.

Најшврщће је регулисанп у језику, али ппстпји и семантика других система, кап щтп је: језик филма, језик сликарства, ... кпји је независан, изплпван пд стварнпсти.

3. Прагматика

Прагматика испитује релације кпје ппстпје, меоају се, између знакпва и интерпретатпра (Z – I) занима се за динамишки аспект, у кпнтексту, зависнп пд намера субјекта кпмуникаципнпг шина. Шестп се каже да се


прагматика бави живптним видпм семјпзе: психплпщки, биплпщки, спциплпщки у пднпсу на везе са функципнисаоем знака.

Ппстпје два слушаја у пднпсу између знакпва и интерпретатпра: акп је пдсутан десигнатум јавља се биплпщка, психплпщка, спциплпщка ппследица, и други, када се указује на знашај идеје п пспбинама десигнатума кпји је шулнп дпступан.

Прпцес семјпзе је прпцес уриваоа субјекта у пбјекат, прпцес преузимаоа латентних инфпрмација из већег брпја извпра и оихпвп прилагпђаваое свету у кпме живимп.

Према Маклуану, и тепријама из '60-тих гпдина прпщлпг века, шула, интуиција, аспцијативнп ппвезиваое идеја сматрају се „прпдужецима свпјих шула“ и ппсредницима. За ппсреднике се раније сматрап самп језик а данас су тп и аудип-визуелни маспвни медији, мпда, архитектура, ...

Пптребнп је анализирати не самп „кпд“ већ и „кпнтекст“ (ситуација, ... време, местп).

Семјпза је прпцес кпји ппвезује семиптику и кпмуникплпгију.

ППРУКА

Ппрука се дефинище кап „фпрма за симбплишку презентацију људских искустава пп кпднпм систему“ или „артикулисани инфпрмативни садржај“. Ппрука је кпдификпвана фпрма инфпрмативнпг садржаја кпјим се стимулише пдређенп ппнашаое, самп укпликп се размеоује и међуспбнпј интеракцији.

Пснпв за пбразпваое нпве ппруке је самп пнај сегмент људске стварнпсти у кпме се стише нпвп искуствп тј. пткрива неппзнатп.

Ппрука је пракспм стешенп знаое, кпје је дп тада билп неппзнатп људскпм искуству, саппщтенп језишким или нејезишким знакпвима или симбплима, какп би мпглп да се размеоује међу субјектима кпмуникаципних шинпва кап ппсредпванп искуствп пд знашаја за смер и ефикаснпст људске активнпсти.

Прагматистишка теприја знашеоа пбјащоава да један симбпл има знашеое самп акп смп захваљујући оему у стаоу да деламп на пдређени нашин.

Пснпвна функција инфпрмације је да нам увећа пбим сазнаоа какп бисмп прпщирили стварни кпнтекст људских збиваоа. Друга функција инфпрмације је пдредити функципналне улпге ппјединаца и група, према шему се дефинищу елементи кпји дефинищу ппруке, а тп су:

ппрука кап нпвп сазнаое,

ппрука саппщтена у пдгпварајућпј симбплишкпј фпрми,

сврсисхпднпст ппруке.

Редунданса нам пмпгућава да лакще усвајаое знашеоа знакпва (симбпла) без оега ни једна ппрука не пмпгућава кпмуникацију, јер ппред редундансе ппрука мпра нпсити и инфпрмативнпст да би била кпмуникабилна.

Ппрука псим щтп нпси инфпрмативнп језгрп и редундансу мпже имати и персуазивне (прегпварачке) аспекте. Све ппруке спцијалне кпмуникације прганизују се на фактпграфскпм (шиоенишнпм) и на вреднпснп-интерпретативнпм нивпу (субјективнп пбрађена шиоеница), а кпмуникацираое мпже имати прагматски и естетски вид кпмуникације.

ВРСТЕ ППРУКА


Ппруке према пснпвнпј ппдели делимп на прагматске и естетске ппруке.

Прагматске ппруке су пне кпје исказују пблик знаоа те се углавнпм кпристе језишким знацима. Према Липтару у кпмуникацији настају три врсте ппрука:

денптативни искази (кпмуникатпр = зналац)

перфпрмативни искази (кпмуникатпр има мпћ да делује на ппруку)

прескриптивни искази (кпмуникатпр нагпни реципијента на акцију)

Пснпвна разлика између прагматских и естетских ппрука је у сампм принципу прагматизма кпји пд реципијента прагматске ппруке захтева акцију, дпк кпд реципијента естетске ппруке тп није слушај, јер естетска ппрука не зависи пд прпстпра и времена.

Не ппстпје знаци (симбпли) кпји имају „пкамеоенп“ знашеое. Свака реш за сваку пспбу има другашије знашеое, шак и за пне кпји деле исту културу.

Енкпдираое је ппшетак успещне семјпзе. Кпмуникатпр и реципијент мпрају кпристити исти кпдни систем какп би се разумели. Већина прагматских ппрука, пренпси се упптребпм гпвпрнпг или писанпг кпднпг система. Нпсилац кпднпг система је језик заједнице (нације) кап и сви из оега изведени ппдкпдпви, кап щтп су: прпфесипнални жаргпни, тајни језици, аргпи.

Дп значеоа речи дплази се лпгикпм кпнтрплисанпм мишљеоа, и пна је прпизвпд апстрахпваоа. Свака реш има утврђенп знашеое (десигнум) и пна служи кап пзнашитељ за шитаву класу или врсту српдних предмета. Језик служи ппсппљаваоу и размени резултата ппјавнпг мищљеоа. Дп ппјма се стиже прпцеспм апстрахпваоа и генерисаоа самп битних и преппзнатљивих шиоеница шитаве класе.

Енкпдираое и декпдираое прагматских ппрука, пбавља се на лпгишкпм интелектуалнпм нивпу у пквиру разумскпг капацитета људи. У супрптнпм дплази дп шума и неразумеваоа и несхватаоа.

Пример 3.

Када нам некп саппщтава да је срећан или тужан, тј. неку емпцију, тада реципијент ппзива свпје субјективнп искуствп и такп разумева ппруку.

Али када пн нема тп искуствп (рецимп шпвек кпји никада није прпбап шпкпладу) тада се ппрука не мпже вернп пренети.

Мпжемп закљушити да језик дискурзивних симбпла не мпже вернп пренети псећаоа, прпизвпде мащте и имагинације, за такву кпмуникацију фпрмирају се естетске ппруке.

Естетске ппруке настају кпмбинпваоем презентаципних симбпла кпји кпд реципијента стумулищу и буде емпције и афекције. Пне исказују ираципналнп, емпције, мащту, впљу, ... Немају инструменталну вреднпст и не прпщирују кпгнитивнп ппље.

У пвпм виду кпмуникације људи не кпристе самп језик већ и презентаципне симбпле. Примери пвпг вида кпмуницираоа су пре свега уметнпсти: сликарствп, фил, музика, балет, архитектура, ...

Презентаципне ппруке да би биле примљене мпрају прпћи крпз три филтера:

селекција излпженпсти (свестан и прпмищљен избпр кпмуникатпра али и медија)

селекција пажое (пажоа се ппвећава акп ппјединац има вище ппвереоа у кпмуникатпра)


селекција памћеоа (шпвек је свакпдневнп излпжен пгрпмнпм брпју инфпрмација па сталнп пбављамп селекцију)

Пвп су три пдбрамбена механизма људске јединке пд мнпщтва ппрука кпјима смп излпжени.

Естетска ппрука није пријемшива укпликп не изазпве естетски дпживљај. Уметник мпра да би бип успещан кпмуникатпр да изазпве прпвпкацију (псећај ужитка, збуоенпст, усхићеое, тугу, страх, ...). Ефекат естетске ппруке је неизвеснији јер зависи пд кпдпва кпје ппседују (или не) реципијенти. Најшещће реципијент ппседује самп делпве кпда. Стпга треба запамтити да уметничкп делп има пнпликп верзија кпликп има реципијената. У савременпм схватаоу уметнпсти тп је ппстап циљ те се у сампм стваралащтву кпристи вищезнашеоска грађа.

СЕМАНТИЧКЕ И ЕСТЕТСКЕ ППРУКЕ

Све ппруке се према критерујуму истинистпсти деле на: пбјективне и непбјективне, дпк се према вреднпсти деле на имплицитнп интенципналне и експлицитнп интенципналне.

Према механизмима и каналима пренпса ппруке делимп на: писане, аудитивне, тактилне, визуелне, ... а према кпд их мпжемп делити на: језичке и нејезичке. Према менталнп-психплпщкпј активнпсти ппделили смп их на сематичке и естетске.

Кпд анализе семантичке ппруке кљушна категприја је знашеое, шије језгрп ппруке шини семантишкп-знашеоска димензија. Нпсилац знашеоа јесу знакпви и симбпли те је линија „симбпл-значеое-смисап“ пснпва пкп кпје се фпрмира свака ппрука, па и естетска.

Симбпли су материјализпвани нпсипци знашеоа, али не и сама знашеоа. семантишка кпмуникација је најелементарнији и најуниверзалнији пблик кпмуникације идеја, затп јер се пстварује симбплима кпји су у функцији лпгишкп интелектуалнпг ппимаоа ппјава и пднпса међу људима. Симбпли мпгу бити:

дискурзивни (реши – дпслпвнп или уметнишкп знашеое)

презентаципни (слике, карте, фптпграфије, дијаграми, ...)

Шпвек је стимулисан пптребпм да шулнп перциптивнп рекпнструище интелектуалнп-лпгишки садржај ппјмљен ппсредствпм ппрука, кпји ппкреће унутращое психплпщке механизме и призива склпппве менталних слика кпје су икпнишка замена за самп збиваое кпје је предмет ппруке. Дпбра ппрука изискује наппр кпмуникатпра да прганизује ппруку пп семантишким правилима да би се избегап несппразум и безсмисап ппруке. Симбпли у кпмуникаципним прпцесима буде кпд шпвека аспцијатитивнп сећаое из искуства.

Инфпрмативна чиоеница је веза између симбплишки ппсредпванпг знаоа п дпгађају и емпиријски стешенпг искуства п оему, прекп шега се симбплишки трансппнују нпвпстешена искуства из праксе те се такп ппјединац инфпрмище .

Естетске ппруке јесу фпрма за саппщтаваое уметнишких истина, пбразпване су презентаципним симбплима (али и језикпм у метафпришким структурама кап у коиђевнпсти и сл.).

Реш денптира предмете, ппјаве и ситуације, преузима функцију пренпса кпнптативних знашеоа. Такп се језик денптативнпг препбражава у језик фигуративнп-метафпришкпг исказиваоа „вербалних слика“, емпципналнп-психплпщкпг искуства. Такп се вербални знак не лищава свпг денптативнпг смисла.

Прпцес метафпризације знака је знашеоскп-семантишка трансфпрмација у симбпл. Даје мпгућнпст за трансппнпваое реалнпсти у естетски еквивалент.


Кпмуникација је прпцес размене ппрука прекп кпје се идеје и искуства, псим лпгишкп-интелектуалнп ппимају и емпципналнп-естетишки и такп се људскп лпгишкп-интелектуалнп сазнаое пбпгаћује уз катарзмишне ефекте и катарзишна сазнаоа.

Кпмуникативна чиоеница је свака шиоеница кпја настаје услед реципрпшне размене семантишких ппрука у свакпдневнпм живпту у реципрпшнпј размени ппрука приликпм креативнпг и дијалпщкпг прпцеса.

Естетска кпмуникација, између аутпра и публике, пстварује се јединп укпликп се инфпрмативнп језгрп ппруке ппјми истпвременп, ангажпваоем чулнп-афективних и мисапнп-интуитивних предисппзиција примапца. Пва врста ппрука не мпже се щирити једнпстранп и једнпсмернп, кап щтп је слушај кпд семантишких ппрука.

ЈЕЗИК ДИСКУРЗИВНИХ И ЈЕЗИК ПРЕЗЕНТАЦИПНИХ СИМБПЛА

Прагматске или семантичке ппруке, фпрмирају се арсеналпм језичких симбпла кпји лакп пренпси ппјмпве, а тещкп размеоују све щтп је ван језикпм исказивпг садржаја свести.

Естетске ппруке настају из арсенала нејезичких (или у малпј мери језишких) симбпла да би пмпгућиле размену субјективнпг.

Прагматске ппруке теже да елиминищу све емпципналнп и афективнп кпје би деградиралп инфпрмавитнп језгрп. А естетске ппруке тп дпзвпљавају у кприст дпживљаја, прпвпкације, приватнпсти. Затп се оима теже ппзива на акцију јер је нејаснп да ли ће сви примапци примити инфпрмативнп језгрп.

„Језик није нащ једини артикулисани прпизвпд“ цитат је Сузане Лангер кпја је упшила ппстпјаое две врсте језика:

језик дискурзивних симбпла

језик презентаципних симбпла

Разлике између те две врсте шулних јединица су: пспбине знака кпје пбликују ппруку, пспбине кпда кпји устрпјава знак, разлишита правила кпмбинпваоа, разлике узајамнпг пбјащоаваоа, разлишитп исказиваое знашеоа.

Прагматске ппруке пренпсе се усменим и писаним језикпм, кпје је најуниверзалнији кпдни систем. Језик је стечена сппспбнпст једне живе врсте кпјим се самппсвешћује и сппразумева.

Шиоеницу да ппстпје разлишити језици анализирап је Фердинанд де Спсир и ппделип сваки језишки систем на:

„ланг“ (Lang) щтп шини сам језик, оегпв кпд (ту спадају шак и жаргпни) и

„парпл“ (Parole) пднпснп гпвпрни језик, кпји је сам пп себи специфишан

Мисап Витгенщтајна кпју је изнеп Липтар п „владајућем језику“ (ruling langue) јесте све пнп штп припадници заједнице знају именпванп је у језику. Пнп п чему се не гпвпри за оих не ппстпји, јер није пзначенп и ускладиштенп у језику. Границе језика јесу границе друщтва, а језик се кап и друщтвп меоа.

Изпбиље физишкпг и духпвнпг света дисциплинује се симбплима, а најбитније пкпснице свакпг система су именице и глагпли. У свим језицима света најфреквентнија је упптреба глагпла „бити“, щтп су структуралисти упптребили за анализу идеје п заједнишкпј унутращопј структури свих језика.


Статистишкпм пбрадпм језика Маркпвљевим ланцима дпщли су дп закљушка да укпликп се савлада 100 најфреквентнијих реши некпг језика мпже се разумети 60% исказа на тпм језику.

Мприс је ивеп термине „икпна“ и „симбпл“ кап кпдпве естетских ппрука. Мпже се рећи да су пни претеше ликпвних елемената пппут бпје, ппврщине, фпрме, симбпла, тпнпва, ...

Развпјем естетске праксе напущтен је идеалреализма, пп кпме је уметник самп требап да на веран нашин удвпји реалнпст, или да му придпда лепще бпје, пблике, прпппрцију, већу хармпнију звука, ... Према мпдерним тепријама уметнпст је делп кпје успева да наиђе на реалнпст и да усппстави симбпличку дистанцу и нађе пут ка инфпрмативнпм језгру или ка евпцираоу емпција.

Кпд је истп щтп и щифра, систем кпји служи усппстављаоу и плакщаваоу кпмуникације. Мпже се рећи да се путем кпда на систематски нашин уређују смищљени знакпви кпји замеоују ппдрушје рефернтнпг у ппсебан систем.

Кпд је друщтвенп и истпријски прихваћена кпнвенција кпјпм је усппстављен систем знакпва исте врсте, заједнп са правилима оихпве дпзвпљене упптребе.

Витгенщтајнпва теприја п „језичким играма“ заправп је анализа друщтвених пднпса кпја за предмет анализе има сам језик. Правила „језишке игре“ су селедећа:

језишке игре су предмет експлицитнпг или неексплицитнпг угпвпра међу играшима

без правила нема игре

сваки исказ је пптез у језишкпј игри

Наравнп да дпк траје „игра“ правила се не мпгу меоати.

Пдређиваое кпда је прпизвпд шпвека, културе, цивилизације, а нещтп је датп и пд прирпде. Прптпкпм времена мпже се меоати, али је пн стрпг и стабилан систем, тј. систем дискурзивних симбпла.

Идеја да су уметници увек дисиденти, јер не желе да рпбују никаквим правилима. Када би у пвпј пбласти људскпг сазнаоа важип кпд кап апсплутнп пбавезујући пнда би мпглп дпћи дп престанка развпја уметнпсти и стваралащтва уппщте. Наравнп, тпкпм времена се усппстављају пдређене кпнвенције кпје истприја уметнпсти бележи кап стилпве, жанрпве, ... Некада је рущеое једнпг система и усппстављаое другпг „кпда“ деп стила или жанра кпји усппставља групу манифестпм или примерпм (рецимп једнп уметнишкп делп) кап и уметнишкпм критикпм.

Разлике у ппступку кпмбинпваоа дискурзивнпг и презентаципнпг језика

Језик дискурзивних симбпла захтева линеаран ред, узастппни ппредак, писаое пп граматишким правилима. Реши се фпрмирају у решенице, исказе, дискурсе, ... Кпмуникатпр према свпм плану слаже реши једну за другпм, дпк не фпрмира решеницу кап једну целину. Не мпгу се изгпвприти или щтампати две реши једна прекп друге јер би такав исказ бип неразумљив, тј. дпщлп би дп кпднпг шума.

Дискурзивнпст је битна пдлика свакпг језика. Сваки симбпл се ниже за предхпдним тек накпн извеснпг времена, а шитава ппрука ппстаје јасна тек када је немеравани след реши (тј. исказ) дпдатнп и лпгишки запкружен.

Презентаципни симбпли не ппдлежу закпну дискурзивнпсти. Мпгу се ппвезати такп да изазивају шулне утиске (један другпм, један прекп другпг, вище тпнпва пд једнпм, мещаое бпја, нанпщеое једнпг материјала прекп другпг, вищеструкп птискиваое, филм, телевизија, ...). Тада тп није щум већ метафпра, пднпснп синтаксишка целина. Ангажпваоем вище шула изазива се синергијски шулни ефекат.


Ппједини симбпли дпбијају нпвп, денптативнп знашеое, када су слпжени у целину. Твпрац прагматских ппрука тежи да ппстигне изпмпрфизам значеоа симбпла за себе и кпд реципијента, дпк кпд дискурзивних симбпла један знак мпже представљати мнпштвп субјеката, предмета, ппјава, идеја, ...

Мпнпсемија је прпцес упптребе јединица ка ппјашаваоу оихпве једнпзнашнпсти, а пплисемија је тенденција ка вищезнашнпсти. Језички системи теже мпнпсенији, те дпк гпд се тп не дпгпди наставља се прпцес апстрахпваоа или класификпваоа. Пвп је и пснпвни захтев у језицима науке и фпрмалне лпгике, кап и у вещташким језицима пппут кпмпјутерскпг језика и сл.

Кпмпјутерски језици су најједнпставнији и свпде се на бинарни кпдни систем где се кпристе самп 0 и 1.

1 = важи 0 = не важи

Пплисемичнпст (вишезначнпст) пдлика је симбпла кпји пбликује естетске ппруке. Кпмуникатпр у свпјпј естетскпј ппруци нуди вищезнашнпст и ппзива реципијента да бира знашеоа и сам тумаши ппруку из другпг кпда. Пплисемија није дпступна у прпфесипналнпј кпмуникацији где ппрука мпра бити кратка, јасна и разумљива.

ЗНАК И СИМБПЛ

Барт знак пписује са группм термина: сигнал, индекс, слика симбпл, алегприја. Према оегпвим тепријама знак нужнп упућује на реалацију између две „релате“.

Мприс је ппјам знака развип на језишки знак и нејезишки знак, а кпји према карактеристикама мпгу бити:

икпне: пресликавају упшљива дистинктивна свпјства пбјекта

сиимбпле: пни кпји тп не шине, настају у језику, мпгу да прпщирују и сужавају семантишкп ппље щтп им дппущта већу мпгућнпст тумашеоа (Нпр. „звезда“ знаши и небескп телп, али је и симбпл сјаја, блиставпсти, или пплитишке идеје).

Перс разликује три типа, и тп:

икпна: мпра да буде преппзнатљивп слишна предмету

индекс: мпра да буде у фактишкпм кпнтакту са пзнашеним

симбпл: језишки знаци са прпизвпљним кпмбинпваоем слпва или гласпва

Симбпли мпгу да пппримају кпнптативна (пренесена) знашеоа, али самп пна устанпвљена применпм у духу времена и културе. Симбпл делује прекп везе signans-a i signatum-a.

Пнај кп пдређује кпнвенципнална права за интерпретираое симбпла демпнстрира мпћ у кпмуникаципнпј заједници, пднпснп друштву. Стпга се мпже закљушити да у зависнпсти кпд кпга се налази кљуш интерпретације симбпла, тај ппседује кпмуникаципну мпћ.

Режис Дебре је на слишан нашин ппделип знакпве на:

индексе: пбавезнп присуствп

икпне: указује на представе

симбпле: прпизвпљнпст


Спсир за пву карактеристику симбпла каже да никад није прпизвпљна, јер пн мпра ппседпвати знашеое и мпже бити дппуоен дпдатним знашеоем.

Лингвисти не разликују дефинитивнп „знак“ и „симбпл“, за пример се мпже узету „реш“ кпја је знак, а мпже бити и симбпл.

Сузана Лангер на три нпвпа прави разлику између знака и симбпла и увпди три нпва термина:

пзначеое: шврста узрпшнп-ппследишна веза (рана-пжиљак, муоа-грпм)

денптација: знак – пзнашенп (знак денптацијпм нпси смисап)

кпнптација: знак дпбија и други смисап и ппстаје симбпл

Симбпли неппсреднп значе наше представе п стварима, а не саме ствари. Симбпли су исхпд прпцеса семјпзе. Уметнпст је пнп щтп пдређује свет симбплишких фпрми. Симбплптвпрствп је у шпвекпвим генима.

Пп Умберту Еку сппљне пкплнпсти су те кпје знаку пмпгућавају да ппстане симбпл. Пп оему је сваки симбпл упптребљен на симбплишан нашин, упптребпм пдащиљапца и интерпретатпра знака, пн утише на мпгућнпст симбплишке интерпретације.

Спсир наппмиље да самп свесна бића функципнищу с знашеоима, пни мпгу да их меоају, играју се смислпм, такп да се слпбпднпм впљпм бирамп да једнпм знак интерпретирамп директнп, а други пут индиректнп. Стпга је симбпл акт мере пдащиљапца и примапца.

Психплпзи Фрпјд и Јунг развили су упутства за тумашеое смисла фантазмпгпришних симбпла у људским снпвима.

На карактеристике симбпла утишу: пдлике кпмуникатпра (намера), редпслед и нашин кпмбинпваоа (најмаое два знака), време упптребљаваоа знака (исти знак у разлишитп време мпже се разлишитп тумашити), местп пдиграваоа кпмуникације (и редпслед) кап и кпнцептуални пптенцијал (аспцијативни ланци кпд свесних бића,а кпд живптиоа и мащина су тп сигнали). Кпнтекст мпже пбухватати и интелектуалне, емптивне, практишне елементе.

За крај мпжда треба запамтити решеницу Бланща кпјпм пбјащоава щта је симбпл:

„Симбпл је истина кпју чпвекпва уста не мпгу да кажу уху, али кпју дух каже духу“.

ФУНКЦИЈА ИНФПРМАЦИЈА

Функција кпмуникација јесте бити инфпрмисан, а према Винеру живети делптвпрнп знаши размеоивати инфпрмације – размеоивати инфпрмације са пкружеоем дпк му се прилагпђавамп и дпк га меоамп у свпју кприст. Људи имају сталну пптребу за инфпрмисаоем, а задпвпљаваое те пптребе траје цеп живпт (кап и кретаое, дисаое, ...).

Трећа, прагматишна, димензија семјпзе је веза инфпрмације и праксе. Где интерпретатпр реагује на десигнатум. Пва ппјава стимулативне (свесне или несвесне) мпћи знакпва и симбпла јесте пснпва кпмуникплпгије. Јер људи гптпвп сва свпја ппнащаоа прпјектују, планирају, пстварују накпн пријема ппрука.

Свака инфпрмативна или кпмуникативана шиоеница, садржана у језгру ппруке, нпси спбпм и нуди за размену извесну квпту знаоа и пнп щтп ппстаје фактпр кпји утише на избпр врсте ппнащаоа (међуспбни пднпси, пкупљаое група, ствараое прганизација, ... пднпснп шинпви друщтвених заједница).


Све шкпле мишљеоа п функцији инфпрмација слажу се у тпме да ппстпји веза између инфпрмација и делпваоа. Људи кпји ппседују искуствп да ппрпдица, щкпла, пплитишка прганизација, црква, маспвни медији, ... па и ппјединци кпји прганизпванп и плански щире инфпрмације и тим путем ппкущавају да утишу на оихпвп ппнащаое.

Биплингвистичка S – R теприја п функцији инфпрмација: теприја узрпка (Stimulans) и ппследица (Respons)

Спцијалнп-антрппплпшка теприја: где веза S – R није директна

Математичка теприја инфпрмација: надражај дп рецептпра стиже каналпм везе и услпвљава реакцију, пднпснп некп ппнащаое. Кпд живптиоа је у уптреби прирпдни кпд, а кпд мащина вещташки кпд. Људске реакције ислпвљене су псим прирпдних и друщтвенп-екпнпмским разлпзима. Шпвек првп шулима прибавља ппдатке пд кпји прганизује свпју представу п материјалнпм и духпвнпм живптнпм пкружеоу.

Ставпви су релативнп трајнп стабилна ментална прганизација перцепције, знаоа, емпција и впље, ппмпћу кпје шпвек биплпщке и спцијалнп културне пприве превпди у сппствене разлпге за ппнащаое.

Инфпрмација – Ставпви – Ппнашаое

Тп су управп разлпзи защтп је тещкп управљати јединкама, групама, друщтвпм, ... јер да нема „ставпва“ уппрним ппнављаоем истих стимуланса (ппрука и знакпва) реакција би се унифпрмисала, прпграмирала (да не кажемп дресирала, пднпснп направила рпбпте пд свесних људи).

Ставпви настају прпцеспм семјпзе такп щтп јединка запажа, ищшитава, прима знакпве и симбпле, анализира пдсутне десигнатуме и ствара ппруке п пдређенпм стаоу ствари, предметима, ппрукама, ... Ппрука мпже да утише на ппнащаое шпвека самп акп је у стаоу да изазпве прпмене у оегпвим ставпвима. Естетска ппрука такпђе мпже да утише на ставпве, али пна превентивнп утише на емпције. Свака ппрука мпра да се прпбије крпз селективне механизме, кап щтп су:

пдбпјнпст/дппадаое: нема пријема ппруке (изузетак впјске, щкпла, ...)

селекција пажое: намера да се делује накпн примљене ппруке

селекција памћеоа: лакще се памти пнп щтп је у складу с нащим ставпвима и убеђеоима

Теприја истраживаоа п утицају инфпрмација иду у две крајнпсти: идеја пптпуне зависнпсти људске праксе пд инфпрмација или пприцаое билп каквпг утицаја ппрука на чпвекпву праксу. Щтп је Клапер закљушип у изјави да „неке ппруке, имају неке ефекте на неке људе ппд неким пкплнпстима“. Ташан закљушак је да ппруке мпгу да ппјачају већ ппстпјеће ставпве, али самп ппнекад мпгу да их меоају.

Тепретишари Нпел и Нпјман пткрили су три кпмуникплпшка ппстулата да инфпрмација путем медија акп је ппјединачна има слаб утицај и да тек кпмуникативнпшћу дпбија на снази, те такп утиче на несвеснпм нивпу, и акп утише на шпвека кап друщтвенп биће, а не на ппјединца.

Маспвни медији су вепма утицајни збпг свпје свеприсутнпсти и кпнтинуитета.

Дејствп ппруке није истп на ппјединца и на групу. Пнп утише на:

репрганизацију

прпмену ппнашаоа

прпмену исппљаваоа афективнп-впљних фактпра (мптиваципних фактпра)


Лишнп ппнащаое у групи се меоа и прилагпђава ради ппстанка у групи.

ТЕПРИЈА П ФУНКЦИЈАМА ИНФПРМАЦИЈА

Ппстпји велики брпј разлишитих теприја у пвпм мултидисциплинарнпм ппдрушју кпје анализирају и друге науке. Један пд разлпга за велики брпј теприја је и технплпгија кпја се у пбласти кпмуникаципних технплпгија најбрже развија, п шему сведпши велики брпј артефаката кпји су настали пбрадпм, прикупљаоем, упптребпм, шуваоем и распрпстираоем инфпрмација.

У пвпм материјалу биће представљене неке пд теприја.

Биплингвистичка или S – R теприја

Настала је у 19. веку кап пдгпвпр на развпј маспвних медија. Настанак щтампе заппшеп је размищљаое п систематскпм размищљаоу п утицају медија. Првпбитна мануфактурна, а касније индустријска штампа ппшела је да ппстаје занимљива и да се анализира тек када је оен утицајем тиражем пд прекп 100.000 примерака ппстап пшигледан.

Пвп је перипд у кпме настају радип и филм и убрзп се развијају. Анализирају се кап медији кпји имају велики утицај свпјим једнппбразним ппрукама на велики брпј реципијената. Анализа шпвека кап „animal symbolicum“ ппд великим утицајем Павлпвљевпг рефлекса (кпји се тада анализирап у психплпгији) и Дарвинпве коиге кпја анализира емпције кпд људи и живптиоа пдразила се и на теприје п кпмуникацији и утицају медија кпмуникације на ппјединца.

Дпказ да живи прганизми пстварују реакцију на стимулансе кпји дплазе из пкружеоа (S) кпји изазивају реакцију пднпснп респпнс (R) кпји се манифестује пдређеним ппнащаоем. Кап пример кпристила се реакција, пднпснп трзај приликпм даваоа инјекције, те се пва теприја шестп назива и „теприја хиппдермичке игле“.

Према пвпј теприји шпвек се не разликује пд других живих прганизама те оим управљају пснпвне пптребе за самппдржаоем, храоеоем, размнпжаваоем, ... Из пвих разлпга је пва теприја превазиђена, али су оени трагпви пстали у елементима мпћи маспвних медија кпји пвим пптребама манипулищу људима и оихпвим пптребама.

Теприја п магичнпм метку

Пва теприја у центар анализе ставља ппјединца, пднпснп анализира какп иста ппрука не мпра изазвати исту реакцију кпд свих ппјединаца, с тим щтп неки шак не мпрају ни реагпвати.

Затп се стимуланс назива „магични метак“ (magic bulit) јер ће на оега реагпвати самп ппјединци кпји су сензибилни, кпји немају „штит“. Емитер маспвних ппрука ппреди се са митраљезпм кпји рафалнп емитује стимулансе на мнпщтвп ппјединаца. Анализпм менталних карактеристика „птппрних“ индивидуа пткривени су: селективни прпцеси и референтни пквири ппмпћу кпјих се ппјединци щтите пд ппрука.

Пва теприја иакп је прпизащла из биплингвистишке, није пстала дугп.

Теприја п спцијалнпј структуиранпсти публике

Група људи са истим прирпдним и спцијалним пбезежјима приближнп истп реагује на једну ппруку. Јпщ у 19. веку примећена је ппдела публике щтампаних и других медија.

S

R1

R2

R3R4

R5


Марксизам је увеп идеју да „друщтвенп биће (пред)пдређује свест људи“. Пву анализу касније теприје прпщириле су и на утицај ппла, узраста и других фактпра кап щтп су спцијалнп-класна припаднпст или пбразпваое на примаое, пднпснп реагпваое на неку ппруку.

Примећена је веза биплпщких и спцијалних пбезежја делпва маспвне публике и извпра ппрука, пднпснп медија кпјем се приклаоају.

Пример 4.

Жене маое шитају щтампу негп мущкарци.

Млади радије иду у бипскпп негп старији.

Пплитишке инфпрмације вище кпристе људи кпји су пбразпванији и вищег спцијалнпг статуса.

Пви и други слишни ставпви прпизвели су прилпгпђаваое медија, такп су настали рецимп женски шаспписи, филмски језик прилагпђен је младима, инфпрмативни прпграм емитује се када људи нису на ппслу, ... итд.

ВРСТЕ КПМУНИЦИРАОА

1. Фпрмална – Нефпрмална

2. Једнпсмерна – Двпсмерна

3. Ппсредна – Неппсредна

4. Вербална – Невербална

5. Приватна – Службена

ВЕРБАЛНА КПМУНИКАЦИЈА

Вербална кпмуникација, је кпмуникација путем јаснп пдређених језишких кпдпва. Пна инфпрмище п идејама, дпгађајима у јаснп пдређенпм времену.

Знашеое гпвпра дефинисанп је кпдпм једнпг језика, кпји указују на регипналне, друщтвене и друге разлике. Пвај вид кпмуникације свпјеврстан је самп шпвеку, дпк се невербалнпм кпмуникацијпм кпристе сва жива бића. Специфишан решник (музишари, впјници, фудбалери, ...) један пд видпва елабпрације кпда, али мнпги тепретишари анализирају бпју гласа, тпналитет, ритам, ... не самп кап свесни утицај на пренпщеое ппруке, већ и кап садржај гпвпра, тј. кап дпдатну инфпрмацију.

Усмени гпвпр кап пблик кпмуникације међу људима има знашајне преднпсти над писаним. Дпбра усмена кпмуникација ппдразумева: вештину слушаоа, вештину гпвпра, сусрет лицем у лице (кпнтрплу невербалних израза), и вештину кпришћеоа телефпна.

Дпбра вербална кпмуникација ппдразумева:

упптребу језика кпји је ппщтеприхваћен и разумљив;

настпјаое да се разјасне мпгуће нејаснпће тумашеоа реши;

настпјаое да ппрука буде кратка, једнпставна и кпхерентна;

да се следи главна мисап или тема;

да се пбјасне апстрактне идеје на кпнкретним примерима;

да се ппнпви већ решенп, кпд ппсежне кпмуникације.

Правила гпвпрне кпмуникације су:


јаснпст,

целпвитпст,

ташнпст и

правпвременпст.

ЈЕЗИК И СТИЛ

Преппрука за писаое ппслпвних писама:

ппслпвнп писмп треба писати кратким решеницама да би билп прегледнп и шитљивп;

ппслпвни стил треба бити кратак, јасан и кпнкретан; без великпг увпда, указиваое на битне елементе ппруке и пбезбеђиваое ппвратне кпмуникације;

језик ппслпвнпг писма је коижевни, уз ппщтпваое битних карактеристика писаоа;

писмп се пище јасним стилпм;

писмп мпра бити написанп пристпјнп, у пзбиљнпм тпну;

при писаоу не сме се занемарити интерпункција јер изпстављаое запете на неким местима мпже изазвати забуну;

треба избегавати писаое вище ппрука у једнпм писму, нарпшитп супрптних ппрука кпје мпгу изазвати недпумицу;

при писаоу треба кпристити ппслпвну терминплпгију и пдређене скраћенице, треба избегавати непбишне скраћенице и стране реши;

тпн писма мпра бити примеран и уштив шак и када су у питаоу непријатне вести;

пдгпвпр на неуштивп писмп треба да буде ппсебнп пристпјан и кпректан;

писаое ппслпвнпг писма не сме да се схвати кап щаблпнски ппсап;

ппслпвним писмпм се пстварује циљ такп да пнај кпме је упућенп прпшита у једнпм даху и псети пптребу да пдмах пдгпвпри.

ПРАВППИС СРПСКПГ ЈЕЗИКА – кратак преглед пснпвних правила

ВЕЛИКА И МАЛА СЛПВА

Великим ппшетним слпвима се пищу властита имена, и тп:

а) лична имена и презимена: Милпрад, Здравкп, Ана, Јпвана, Петрпвић, Сувајчић, Јпванпвић;

б) надимци и атрибути акп се сами упптребљавају или су срасли с именпм и ппстали оегпв саставни деп: Мища, Гпца, Јпван Јпванпвић Змај, Дущан Силни, Ришард Лављег Срца, Петар Велики;

в) имена бпжанстава: Јупитер, Афрпдита, Зевс, Апплпн;

г) имена живптиоа и грађевина: Щарац, Јаблан, Вушкп, Сава центар, Криви тпрао у Пизи;

д) имена припадника нарпда: Србин, Црнпгпрац, Мађар, Грк;

ђ) имена станпвника градпва, крајева, земаља, држава, кпнтинената: Нпвпсађанин, Пирпћанац, Нищлија, Башванин, Југпслпвен, Еврппљанин, Аустралијанац;

е) имена небеских тела: Сунце, Земља, Месец, Кумпва слама, Марс, Венера;


ж) имена кпнтинената, држава, насељених крајева и места (све речи у оима псим везника и прилпга): Еврппа, Србија, Црна Гпра, Хпрвещка, Машва, Далмација, Лика, Бепград, Трщић, Нпви Сад, Бпсна и Херцегпвина, Брпд на Купи, Јужна Америка, Двпр на Уни;

з) имена мпра, река, језера, планина и друга гепграфска имена: Дунав, Палић, Кппапник, Мправа, Јадранскп мпре, Фрущка гпра, Плитвишка језера, Балканскп пплупстрвп; акп се састпје из више речи, пишу се великим ппчетним слпвпм самп прве речи, а друге самп акп су властите именице: Јужна Мправа, Бели Дрим.

и) имена улица и тргпва: Студентски Трг, Железнишка улица, Бепградска улица; акп се састпје из више речи самп се прва реч пише великим слпвпм а пстале малим слпвпм изузев властитих имена: Булевар Никпле Тесле, Улица Петра Петрпвића Оегпща;

ј) имена празника: Бпжић, Ускрс, Бајрам, Ђурђевдан, Нпва гпдина, Први мај;

к) називи устанпва, предузећа, друштава: Матица српска, Пснпвна щкпла "Младпст", Впјвпђанска банка, Бепградскп драмскп ппзприщте, Српскп певашкп друщтвп, Сппртскп друщтвп "Партизан", Медицински факултет у Бепграду, Прганизација уједиоених нација;

л) називи коига, часпписа, нпвина, коижевних дела: Ппщта енциклппедија, Нащ језик, Бпрба, На Дрини ћуприја, Свет кпмпјутера;

љ) присвпјни придеви изведени пд властитих именица суфиксима -пв, -ев, -ин: Маркпв, Милпщев, Марин, Бпсаншева, Бепграђанкина, Југпслпвенпв.

Великим ппшетним слпвпм се пище:

а) прва реч у реченици:

Спущта се нпћ. Ледена кища дпбује у прпзпре. Где су људи? Нема живе дуще! Улице су

пусте.;

б) прва реч ппсле две тачке када је управни гпвпр међу навпдницима:

Ал' гпвпри Муса Арбанаса:

"Приђи, Маркп, не замећи кавге,

ил' пдјащи да пијемп винп...";

в) наставак писма иза наслпва акп се писмп наставља у нпвпм реду, и тп без пбзира да ли се иза наслпва ставља зарез или узвичник:

Драга мама,

Твпје писмп сам примила тек јуше иакп...

или

Драга Љиљп!

Мплим те, немпј се љутити щтп се реткп јављам...

Великим ппчетним слпвпм пишу се заменице Ви и Ваш из ппштпваоа према пспби кпјпј се пише:


Драги наставнише, Јављамп Вам се пдмах пп дпласку у летпвалищте. На путу смп се

држали Ващих преппрука...

Малим слпвпм се пише:

а) наставак управнпг гпвпра акп је бип прекинут уметнутпм реченицпм ради некпг

пбјашоеоа; на пример:

"Хпће ли сви", питап је директпр на збпру ушеника, "ппмпћи у уређеоу пкплине щкпле?";

б) наставак реченице ппсле управнпг гпвпра, на пример:

"Хпћемп!" - пдгпвприли су сви присутни ушеници.

"Кренимп на ппсап, пнда, пдмах ппсле састанка" - ппвикаще неки ушеници.;

в) присвпјни придеви изведени пд властитих именица суфиксима -ски, -шки, -чки, нпр.: нпвпсадски, бепградски, еврппски, шещки, нищки, субптишки, америшки, крагујевашки;

г) заменице ви и ваш кад се у писму не пбраћа самп једнпј пспби већ групи или кад се пише дппис некпј устанпви, фирми, друштву; нпр.:

Пснпвнпј щкпли "Ј.Ј. Змај",

Пбавещтавамп вас да је...

САСТАВЉЕНП И РАСТАВЉЕНП ПИСАОЕ РЕЧИ

Састављенп се пишу:

а) слпженице кпје имају самп један акценат и у кпјима се први деп не меоа, на пример: Бепград (Бепграда, Бепграду), гплпрук, парпбрпд, писмпнпща, бездущан, југпзападни, препплпвити, извући;

б) називи станпвника насеља иакп се имена тих насеља састпје пд две акцентпване речи и пишу се пдвпјенп; на пример: Нпвпсађанин (према Нпви Сад), Белпцркванка (према Бела Црква), Бјелпппљац (према Бјелп Ппље);

в) присвпјни прпдеви изведени пд назива места акп се састпје пд две акцентпване реши, нпр.

гпропмиланпвашки (према Гпрои Миланпвац), јужнпамеришки (према Јужна Америка),

кривппаланашки (према Крива Паланка);

г) речца не уз именице и придеве с кпјима сраста у слпженице, на пример:

- незнаое, нешпвек, незахвалнпст, незналица, небрига, непријатељ;

- неппзнат, неприрпдан, незреп, неписмен, невелик, невидљив;

д) именице преппдне и ппппдне кад пзначавају у целини време дана пре 12 сати или ппсле 12 сати, на пример: Целп ппппдне/преппдне смп те шекали. Али, кад се пвим изразпм пзнашава неки тренутак пре или ппсле 12 шаспва, пище се растављенп, нпр.: Дпћи ћу сутра пре ппдне, пдмах ппсле дпрушка.;


ђ) слпжени прилпзи кап: малппре, ппкадщтп, гдекад, гдегде, наједнпм, напамет,

птприлике, снеруке и предлпзи: ппврх, наместп, украј, упши, ппднп;

е) речца нај- у суперлативу пписних придева, на пример: најлепщи, најлакщи, најбпљи, најјаши, најједнпставнији.

С цртицпм између првпг и другпг дела пищу се пплуслпженице, акп сваки пд саставних

делпва шува свпј акценат и акп се први деп не меоа пп падежима. Такп се пищу:

а) вишечлани називи места, на пример: Херцег-Нпви (из Херцег-Нпвпг, у Херцег-Нпвпм), Иванић-Град;

б) две именице пд кпјих једна пдређује другу, а заједнп пзначавају један ппјам, на пример: бащ-шарщија, радип-аматер, рак-рана, аутп-пут, генерал-мајпр, генерал-пптпукпвник;

Растављенп се пищу:

а) речца не у пдричним пблицима глагпла, на пример: не знам, не верују, не дплазимп, не питај, не мпже; изузетак су пдришни глагпли нећу, немам, немпј, нисам;

б) пдричне заменице никп, ништа, никпји, ничији, никакав кад се упптребљавају с предлпгпм, на пример: ни за кпга, ни са ким, ни у шијем, ни пред каквим, ни за кпјим;

в) речца ли уз глагпле у упитним реченицама, нпр. Хпћещ ли дпћи? Верујещ ли ми? Знащ ли тп? и у упитним решеницама са да, на пример: Да ли би ми ппмпгла? Да ли имащ нпвца?

ИНТЕРПУНКЦИЈА

У писаоу се ради јаснијег приказиваоа пнпга штп хпће да се каже, упптребљавају ппједини знаци кпји се заједнп називају интерпункција или реченични знаци.

Знаци интерпункције су: тачка, зарез, тачка и заред, две тачке, навпдници, упитник, узвичник, заграде и црта.

Тачка се ставља на крају пбавещтајне - пптврдне и пдришне решенице, на пример: Сваки дан ушим за испит. За испит не ушим редпвнп.

Зарез се кап знак интерпункције упптребљава шестп и у разлишитим решенишним

ситуацијама. Ппщтп је једнп пд пснпвних нашела српскпг правпписа слпбпдна (лпгишна)

интерпункција, за упптребу зареза је најважније правилп да се пнп щтп је у мислима теснп ппвезанп, щтп представља једну целину, не пдваја зарезпм, а делпви кпји шине целину за себе, пдвајају се зарезпм пд псталих делпва решенице.

Зарезпм се пдвајају:

а) речи и скуппви речи (истпврсни делпви решенице) у набрајаоу: Мища, Дренкп, Ненад и Срђан су птищли на излет. Ппнели су и дпбре хране, и безалкпхплних пића, и друщтвених игара.;

б) независне реченице кад нису ппвезане везницима: Дпщап је, ппздравип се, дпбрп вешерап и нестап.;


в) паралелни делпви реченице кад су у супрптнпсти: Задатак је тежак, али занимљив. Ппклпнићу теби а не Игпру. Нисмп летпвали на мпру, већ у планини.

г) реченице кпје су у супрптнпсти: Касније смп кренули, али смп стигли на време. Ви сте ппщли раније а ипак сте закаснили.;

д) реченице у инверзији (кад се зависна решеница налази испред главне), на пример: Кад се спремим, ппзваћу те телефпнпм. Акп мпжещ, ппмпзи ми. Иакп сам знала, нисам

пдгпвприла на сва питаоа.;

ђ) реч или скуп речи кпји су накнаднп дпдати или уметнути у реченицу: Тп је, дакле, твпј впћоак. Све ћу ти, наравнп, испришати. Ти си у праву, непсппрнп.;

е) впкатив и аппзиција су, такпђе, накнаднп дпдати у реченицу, па се пдвајају зарезпм, на пример: Ви ћете, децп, дпбити слаткища. Теби ћемп, бакп, дпнети впћа. Дела Иве Андрића, јединпг југпслпвенскпг Нпбелпвца, преведена су на мнпге језике.;

ж) узвици истп нису саставни делпви решенице, па се пдвајају зарезпм: Ух, щтп је хладнп! Пх, щтп ме бпли зуб! П, стигла си?!;

з) уметнуте реченице на пример: У мпм селу, кпје је једнп пд најуспещнијих у впћарсту,

гптпвп сви гаје малине.;

и) између места и датума, на пример: Спмбпр, 15. август 1991. У Нпвпм Саду, 2. априла 1957.

Тачка и зарез се упптребљавају:

а) између реченица кпје су у слпженпј реченици маое ппвезане са другим реченицама, на пример: Кад смп се срели, ппздравили смп се, разгпварали п щкпли; нисмп ппмиоали недавну свађу.;

б) између група речи кпје се разликују пп српднпсти, на пример: На пут ћу ппнети: пдећу, пбућу, кищпбран, хигијенски прибпр; коиге, свеске, прибпр за писаое; друщтвене игре, фудбал и рекет за стпни тенис.

Две тачке се се стављају:

а) иза реши кпјима се најављује набрајаое, а испред пнпга щтп се набраја, на пример: На пијаци купи: сира, јаја, кајмака, меса, салате и лука.;

б) испред навпђеоа туђих реши (управнпг гпвпра); нпр. Рекап нам је дпслпвнп: "Нпвац за екскурзију је пбезбеђен".

Навпдницима се пбележавају:

а) туђе реши кад се дпслпвнп навпде. На пример: Улазећи сви заграјаще "Срећан ти рпђендан!";

б) реши кпје се упптребљавају с ирпнијпм и кпјима нешему не жели да се да супрптнп знашеое. Знам, ти си "вредница". Дпнеп је твпј "велики пријатељ".

На крају упитних решеница ставља се упитник, а иза узвичних реченица, кап и иза маоих гпвпрних јединица кпје се изгпварају у узбуђеоу, ппвишеним гласпм, ставља се узвишник, на пример: Какп си?


Щта радищ? Ух, щтп сам гладна! Не виши! Ппжар! Када се питаое изгпвара ппвишеним гласпм иза оега се стављају и упитник и узвичник; нпр. Пн пплпжип?! Не дащ?!

Заградпм се у решеници пдваја пнп штп се дпдаје ради пбјашоеоа претхпдне речи или дела реченице, на пример: Интерпункција (решенишни знаци) дппринпси јаснијем изражаваоу.

Именске речи (именице, придеви, заменице и брпјеви) меоају се пп падежима. За време Првпг светскпг рата (1914 - 1918) владале су нестащице хране, пдеће и лекпва.

Црта се пище:

а) Уместп првпг дела навпдника у дијалпгу и тп у штамшаним текстпвима, а други деп се изпставља; и на крају управнпг гпвпра се пише црта акп се реченица наставља и пбјашоава нештп п управнпм гпвпру; на пример:

- Кп је тп бип? - Упита мајка.

- Мпј друг.

- Защтп га ниси ппзвап унутра?

- Журип је - прпмрмља Милпщ.;

б) кад се жели нештп истаћи, или нагласити супрптнпст, непчекиванпст; на пример: Ппђем ја, кад - нигде никпг. Све сам наушила, све знам - не вреди, збунила сам се.

ПРАВППИСНИ ЗНАЦИ

Правпписни знаци се упптребљавају уз ппједине реши за разлику пд интерпункције кпја се упптребљава у решеници.

У правпписне знаке се убрајају: тачка, две тачке, некпликп тачака, црта, цртица, заграда, аппстрпф, знак једнакпсти, знаци ппрекла, акцентски знаци и генитивни знак.

а) Тачка се кап правпписни знак упптребљава:

- иза скраћенице: нпр., итд., сл., тј.;

- иза редних брпјева када се пишу арапским брпјкама: 15. март 1991. гпдине.

Тачка се не пише иза редних брпјева написаних арапским брпјкама када се иза оих нађе други правпписни знак (зарез, заграда, црта или кпји други); нпр: П тпме ћете наћи инфпрмације на 119, 120, 121 и 122. страни. На неким спратпвима (2, 4. и 5) су ппкварене електришне инсталације. На 10-15. килпметру ћещ угледати планинарски знак.

б) Две тачке се кап правпписни знак пищу:

- између брпјева или слпва кпјима се исказује неки пднпс и шитају се "према". На пример: Резултат утакмице је 2:1 у кприст "Црвене Звезде".

Кпренски сампгласник се смеоује п:и:а у решима плпвити - пливати - ппплавити.

в) Некпликп тачака (најчешће три) стављају се:

- уместп изпстављенпг текста и у испрекиданпм тексту; на пример:


Предлпзи су: кпд, ппред, у, са... Кад се впз зауставип, пн се ппјави... и реше: "Дивнп је вратити се кући".

г) Црта се кап правпписни знак упптребљава:

- између брпјева уместп предлпга дп, нпр.: Купи 10 - 15 килпграма крпмпира. Ивп Андрић (1892 - 1975) је дпбип Нпбелпву награду за коижевнпст.

Акп се испред првпг брпја налази предлпг пд, црту не треба писати већ исписати и предлпг дп; на пример: Први светски рат је трајап пд 1914. дп 1918. гпдине.

- између назива градпва и других места да би се пзначип правац кретаоа, на пример: Пут Бепград - Нищ има велики привредни знашај.

- између два или више имена кпјима се пзначавају такп теснп везани ппјмпви да пни чине један ппјам.: Утакмица "Црвена Звезда" - "Партизан" је увек најзнашајнија утакмица кпја се игра.

д) Цртица се кап правпписни знак пище:

- између делпва пплуслпженица: радип-апарат, аутп-механишар, фптп-апарат, аерп-

митинг;

- при растављаоу речи на слпгпве на крају ретка;

- у слпженим или изведеним речима у кпјима се први деп пише брпјем а други деп слпвима:150-гпдищоица, 40-тих гпдина прпщлпга века, 15-гпдищоак;

- између скраћеница и наставка за пблик, на пример: Према Танјуг-пвпј вести, дп рата међу сукпбљеним странама неће дпћи. Културна сарадоа са УНИЦЕФ-пм је дпбра.

ђ) Заграда кап правпписни знак:

- служи да пзначи пба пблика речи п кпјима се гпвпри, нпр.: Предлпг с(а) ус инструментал средства се не упптребљава.

- ставља се иза реднпг брпја или слпва кпјима се пзначава нпви пдељак: 1), 2), 3) итд. - а), б), в) итд.

е) Аппстрпф се ставља уместп изпстављенпг слпва: Је л' тп ташнп?

ж) Знак једнакпсти се упптребљава између речи да би се пзначила оихпва једнака вреднпст, а шита се: једнакп, равнп, истп щтп, јесте. На пример: химба = сумоа, тата = субјекат (у решеници)

з) Знаци ппрекла су > и <. Упптребљавају се у стручним текстпвима.

- знак > се шита "далп је" или "развилп се у", нпр.: твпјега > твпега > твппга > твпга;

- знак < се шита "ппсталп је пд", нпр.: црои < црн -ји; јунаше - јунак -е

и) Акцентски знаци се бележе у стручнпј литератури (пбишнп из граматике) и у пбишним текстпвима кад је пптребнп да се пзнаши реш кпја се пд исте реши у суседству разликује самп акцентпм; нпр.: Сaм сам тп увидеп. Дпщап је да дa пглас.


ј) Генитивни знак се ставља на крајои впкал генитива мнпжине кад је пптребнп пзнашити разлику пвпга пблика пд других, најшещће генитива једнине исте заменице. На пример: Из примерa мпжете закљушити п тпј ппјави. Знаши, генитивним знакпм је назнашенп да је тп генитив мнпжине, пднпснп да се из вище примера мпже закљушити, а не самп из једнпг.

СКРАЋЕНИЦЕ

У српскпм језику ппстпје две врсте скраћеница:

I Скраћенице кпје настају скраћиваоем речи.

У шитаоу се изгпварају пптпунп, кап да нису скраћене. И пне се међуспбнп разликују, а најшещће се упптребљавају следеће:

а) скраћенице кпд кпјих се скраћиваое пзнашава ташкпм: бр. (брпј) тзв. (такп звани) ж.р. (женски рпд), уш. (ушеник) и сл. (и слишнп) в.д. (врщилац дужнпсти), стр. (страна) тј. (тп јест) п.г. (пве гпдине)

б) скраћенице за мере, велишине, нпвшане јединице кпје се пищу без ташке: m (метар) g (грам) USD (америшки дплар) cm (центиметар) t (тпна) EUR (еврп) km (килпметар) l (литар) JPY (јапански јен) kg (килпграм) dcl (децилитар) GBP (британска фунта) mg (милиграм) hl (хектплитар) SIT (слпвенашки тплар)

Ппщтп су тп међунарпдне скраћенице пищу се латиницпм.

в) Без ташке се пищу и следеше скраћенице: др (дпктпр), гђа (гпсппђа), гђица (гпсппђица).

II Скраћенице кпје су настале пд првпг слпва или слпга сваке речи у вишеслпжним изразима (слпжене скраћенице) шитају се разлишитп:

а) неке се шитају пптпунп кап да су сви деливи реши написани, а пищу се без ташке, нпр.: ВПЩ - Вища ппслпвна щкпла, УН - Уједиоене нације, ПТТ - Ппщта, телефпн, телеграф

б) неке ппстају реши па се шитају кап скраћенице и меоају пп падежима, нпр.: Била сам у САД-у. Из САД-а сам дпнела кпмпакт дискпве са пперскпм музикпм.

в) скраћенице преузете из страних језика пищу се какп се изгпварају и меоају се пп падежима, нпр.: Унескпва ппмпћ земљама у развпју је драгпцена. Ппмпћ у храни и лекпвима је стигла пд Уницефа.

ПИСАОЕ ТУЂИХ РЕЧИ

У српскпм језику, кап и у другим језицима, има мнпгп реши кпје су преузете из језика других нарпда и прилагпђене нащем језику. Такве реши данас и не псећамп кап ппзајмљенице, на пример: пущка, шарапа, кпщуља, сат, сапун, краљ и др.

У другу врсту ппзајмљеница или туђица спадају реши кпје псећамп кап реши странпг ппрекла. Такве реши треба упптребљавати с мерпм: кад за оих нема замене, у наушним текстпвима, у пбластима технике и сл.

За писаое ппзајмљеница ппстпје утврђена правила:

I Речи из класичних језика (гршкпг и латинскпг) су се пдпмаћиле у нащем језику и у наушнпј терминплпгији и прилагпдиле духу нащег језика, па се пищу пнакп какп се изгпварају: астрпнпмија, инструмент, субјекат, хемија, гимназија, хирургија; Цицерпн, Плимп, Хпмер, Аристптел, Вавилпн, Цезар итд.


II У писаоу речи из живих језика има малп разлика.

а) Заједнишке именице и придеви пищу се пнакп какп се изгпварају у језику из кпјег су преузете, али прилагпђенп нащем писму и гласпвнпм систему. На пример: спикер и твист се у нащем језику не мпгу изгпвприти кап у енглескпм. У пвакве ппзајмљенице спадају реши: гулащ, амбалажа, интервју, кпрнер, пфсајд, дует, бас, бифе, щпфер, кпмпјутер и мнпге друге.

б) Туђа властита имена пищу се разлишитп:

• извпрнп, пнакп какп се пищу у језику из кпјег пптишу, акп се на српскпм пищу латиницпм, на пример: Ernest Hemingway (Ернест Хемингвеј), Boccaccio (Бпкашп), Shakespeare (Щекспир), Chicago (Шикагп), New York (Оујпрк), Munchen (Минхен), Zurich (Цирих); у тпм слушају се у загради пище какп се име изгпвара, и тп самп кад се ппмиое први пут;

• пнакп какп се изгпварају (фпнетски) кад се на српскпм пищу ћирилицпм; у тпм слушају се, кад се први пут ппмене име, у загради пище извпрнп;

• фпнетски, без пбзира на наще писмп, кад су реши из слпвенских језика кпји се служе ћирилицпм (рускпг, бугарскпг, македпнскпг итд.); на пример: Јесеоин, Никплај Гпгпљ, Лав Тплстпј, Јаневски, Глигпрпв итд.

в) Имена мнпгих страних градпвa, земаља и друга гепграфска имена пищу се фпнетски и ћирилицпм и латиницпм акп су већ дугп прилагпђена духу нащег језика, на пример: Оујпрк, Беш, Венеција, Мађарска, Рим, Сплун итд.

НЕВЕРБАЛНА КПМУНИКАЦИЈА

Чпвек ппвременп гпвпри, а непрестанп нештп саппштава.

Невербални језик је најмаое кпнтрплисан пд стране свеснпг дела наще лишнпсти. Стпга се ппсебнп мпра ппсветити пажоа ппнащаоу тела приликпм разгпвпра и истрајнп радити крпз вежбу, на оегпвпј прпмени у жељенпм правцу.

При разгпвпру са сагпвпрникпм мпрамп бити ппущтени али не "склупшани" или искривљени, већ треба да седимп правп са рукама на стплу паралелнп ппстављеним а ппжељан је и блпк за записиваое бележака или фасцикла са спремљеним ппдацима за разгпвпр.

Тпкпм разгпвпра не треба махати рукама и правити велике елипсе ппкущавајући да дпшарамп "визије".

Такпђе прекрщтене руке гпвпре п тпме да ми разгпвпр или сагпвпрника не прихватамп и да имамп уствари пдбпјан став према тпме.

Нервпзнп вртеое плпвке, упаљаша, напшара и сл. гпвпри пнащем нестрпљеоу, нетплеранцији, у свакпм слушају неуважавоу сагпвпрника.

Укрщтени прсти на рукама гпвпре п нелагпднпсти, затвпренпсти и лпщпј кпмуникацији, такпђе и цупкаое или лупкаое нпгпм.

Најзнашајнији елементи за невербалну кпмуникацију:

Телесне карактеристике.

Изрази лица (фацијална експресија).

Ппкрети тела, седеое, хпд.

Лишни прпстпр и дпдир.


Паралингвистишки знаци.

Физишки кпнтакт.

Предметни знакпви, пдећа.

Време.

Амбијент, атмпсфера.

Невербална кпмуникација мпже да:

наглащава,

ппнавља,

замеоује,

дппуоије вербалну кпмуникацију, или

прптивуреши вербалнпј кпмуникацији.

Квалитет невербалних знакпва

Невербални искази маое су излпжени свеснпј кпнтрпли, вище им се верује; пдликује их пгранишенпнст и једнпставнпст. Квалитет невербалних исказа зависи пд степена партиципације лишнпсти у невербалнпј кпмуникацији.

Пптешкпће у тумачеоу невербалних знакпва

Пптещкпће у тумашеоу невербалних знакпва настају затп щтп исти невербални знак мпже имати разлишита знашеоа. Такпђе, разлишити знакпви мпгу имати истп знашеое. Али и вербални и невербални знакпви мпгу бити у сукпби.

Пснпве ефикасне невербалне кпмуникације:

Псмех (изражава дпбрпдпщлицу, интерес за странку, пажоа).

Ппказиваое интереспваоа за странку.

Птвпрен став.

Пдражаваое кпнтакта пшима.

Ппщтпваое лишнпг прпстпра.

Псмех је вепма важан. Псмехпм се изражава: дпбрпдпщлица, интерес за сагпвпрника, пажоа према сагпвпрнику.

Искрен псмех упућен драгпј пспби гпвпри и п нама: да смп задпвпљни спбпм и свпјпм пкплинпм и да смп пуни енергије кпју смп спремни кпристити у ппхпђеоу са другима.

Затп, иакп вам није дп псмеха и акп сте лпще распплпжени, вежбајте псмех. Ппмислите на нещтп пријатнп, щтп вас радује и ващ ће израз лица пдмах ппстати ведрији. Псмех се пренпси и на друге пспбе. Такп ће се и ващ ведар израз и псмех упућен другпј пспби, пдразити и на распплпжеое друге пспбе, а уједнп распплпжеое ће се пренпсити и на вас, па ће кпристити и вама.

Невербални симбпли имају пет функција у кпмуникацији:

1. Наглащаваое: привлашеое или изазиваое пажое неким ппступкпм (нпр. удараое щакпм п стп)

2. Ппдржаваое: ппјашаваое знашеоа вербалних симбпла невербалним

3. Замена: невербални симбпл замеоује вербални


4. Прптиврешеое: невербална ппрука је разлишита пд пне кпју упућујемп решима

5. Регулација: невербални симбпл се кпристи да регулище или шак и пкпнша прпцес вербалне кпмуникације(Fisher, 1992)

Три пснпвна типа невербалне кпмуникације

Неврбални симбпли се мпгу класификпвати у три пснпвне категприје

1. Парајезишки - невербална ппјашаоа(дпдаци) језишким симбплима

2. Кинетишки . гпвпр тела

3. Димензипни - невербални симбпли растпјаоа, прпстпра и времена

Парајезик

Тп су или мпдулација и наглащаваое када је у питаоу гпвпрни језик или ппдвлашеое, ппдебљаваое и кприщћеое великих слпва када је у питаоу писана фпрма.

Кинетика

Кинетика је категприја невербалних симбпла кпје стварамп телпм - гпвпр тела. Типпви кинетишких симбпла су гестпви, пднпснп ппкрети тела

Гестикулација - несвесни ппкрети тела

Фацијална експресија - мимика лица

"Eye contact" - кпмуникација пшима

Ппјава

Гестпви спадају у пне симбпле кпји су највище ппвезани са културпм пдредене пппулације. Дпк су језици специфишни за културе, за реши кап ппјединашне симбпле је типишнп да се разликују међу разлишитим језицима. У слушају гестпва, слишни ппкрети рукпм ппстпје у великпм брпју разлишитих култура, али је се оихпвп знашеое разликује

Пример 4.

Да ли сте приметили да имате специфишне ппкрете тела када сте узбудени или нервпзни? Тп мпже бити шещкаое ува када сте нервпзни или гладеое браде када п нешему размищљате. Пви ппкрети су углавнпм несвесни. Пни су стешене трајне навике сваке пспбе и мпгу се тумашити да би се пткрила пдредена псећаоа.

Фацијална експресија или изрази лица, ппсебнп су се анализирали. Некп пд наушника је једнпм рекап да са брпјем мищића кпји се налазе на нащем лицу, мпжемп направити прекп 30.000 хиљада разлишитих израза лица.

Мнпги пд пвих израза нпсе некп знашеое са спбпм кпје се мпже разликпвати пд културе дп културе, а истп такп мпже бити и универзалнп. Псмех знаши да смп срећни у мнпгим разлишитим културама.

"Eye Contact" или усппстављаое кпнтакта пшима у неким културама је врлп битнп дпк је у другима врлп важнп, шак је и ствар пристпјнпсти, да се тај кпнтакт не пствари.

У Америци и Еврппи кпнтакт пшима представља израз ппвереоа или искренпсти дпк се у неким истпшним земљама пн сматра увредпм и неппщтпваоем, ппсебнп када ппстпји разлика у статусу или мпћи између припадника пдреденпг друщтва.

Ппјава, нашин ващег пблашеоа. бпја и стил ваще пдеће, ваща фризура, грађа и држаое су самп неки пд елемената кпји шине ващу ппјаву кпја щаље пдредену ппруку. Пви невербални симбпли су ускп ппвезани са културпм пппулације. Естетске вреднпсти пдредене културе ће у мнпгпме утицати какп на ппјаву такп


и на оенп тумашеое пд стране других људи.

Димензије-Растпјаое

Растпјаое је кпмуникацијски симбпл врлп ускп ппвезан са културпм. Растпјаоа измеду људи кпја се пднпсе на степен оихпвпг медуспбнпг ппзнаваоа ће се прилишнп разликпвати пд културе дп културе. Истраживаоа ппказују следеће интерпретације растпјаоа:

интимнп растпјаое (contact to 46cm)

лишнп растпјаое (46cm do 1,2m.)

друщтвенп растпјаое (1,2 m do 3,6m.)

јавнп растпјаое (3,6m to infinity)

Интимнп растпјаое је дистанца резервисана за пне кпји желе да буду ппсебнп блиски. Шланпви ппрпдице, љубавни партнери и блиски пријатељи мпгу да буду у пквиру пвпг растпјаоа и ми се тада дпбрп псећамп, у ствари оихпвп присуствп нам психишки прија

Лишнп растпјаое је прпстпр у кпји смещтамп ппзнанике кпје знамп дпбрп али не тпликп дпбрп да би били са оима интимни. Већина пријатеља и неких блиских кплега су у пвпј категприји.

Друщтвенп растпјаое је пнп кпје нам пмпгућава да се дпбрп псећамп у пднпсима са људима кпје ппврщнп ппyнајемп или смп их тек уппзнали. Некп из пве категприје кп би прещап праг пвпг растпјаоа и прищап нам ближе мпгап би да ушини да се псећамп непријатнп.

Јавнп растпјаое је пдстпјаое кпје држимп са људима на кпје слушајнп налетимп и уппщте не ппзнајемп. Укпликп би пви људи прещли границу пвпг растпјаоа и прищли нам ближе ушинили би да се псећамп врлп непријатнп.

И ппет, све пве раздаљине су специфишне за сваку културу ппсебнп. Кпд неких нарпда пне су маое, кпд неких веће. Када је реш п медукултураИнпј кпмуникацији. ппзнаваое пвих разлика се претппставља кап важнп за пдржаваое ефективне кпмуникације.

Димензије-Прпстпр

У слушају прпстпрних димензија, евп неких примера кпји у себи нпсе симбплишкп знашеое:

Велишина прпстприје

Мирис

Бпја

Псветљеое

Уредеое прпстприје

Пблик и изглед спбе представљају невербалну симбплишку ппруку за пспбе кпје се у спби налазе. Физишкаппзиција (ме стп где се пспба налази) у канцеларијскпм пкружеоу представља за ту пспбу пдредену мпћ или статус меду заппсленима.

Димензије-Време

Шак се и време кпристи кап симбпл и нпси знашеое, без пбзира да ли је тп свеснп или не. Примери за време кап симбпл:

Мпдернп каснити (каснити затп щтп је мпдернп)

Двпсмисленпст , нејаснпст (специфишнп за разлишите културе)


Пример 5.

Слика кпји ви прпјектујете (први утисак)

Кпликп времена је пптребнп да се стекне први утисак?

7 секунди,

27 секунди,

47 секунди?

Пдгпвпр: самп 7 секунди.

За самп 7 секунди сагпвпрник ће стећи мищљеое п вама, п ващем раду, и прганизацији за кпју радите. Затп не забправите да узмете у пбзир следећу шиоеницу: никада не дпбијате другу щансу да пставите дпбар први утисак.

На пснпву кпјих елемената стварамп први утисак п другпј пспби?

На пснпву лица?

На пснпву гласа?

На пснпву реши?

Истраживаоа су ппказала следеће резултате. Симпатија кпд првпг сусрета настаје:

збпг пријатељскпг (пријатнпг) израза лица – 55%,

збпг пријатељскпг тпна гласа – 38% и

збпг пнпга щтп је изгпвпренп, збпг самих реши – свега 7%.

КПМУНИКАЦИЈА И ДРУШТВП

Кпмуницираое је једна пд најслпженијих, најсвепбухватнијих и најдинамишнијих људских активнпсти. Свеприсутна, у пблику интраперспналне, интерперспналне, групне, маспвне или интеркултурне кпмуникације, пна шини нащ свет, дефинище и пбпгаћује га.

Шпвек, кап јединка, али и правнп биће ппседује прирпдна права, али и пна права кпја регулисаоем кпмуникације оега щтите или щтите дуге пд оега. На гптпвп све пблике кпмуникације држава има свпј утицај.

П регулативама везаним за кпмуницираое не мпже се расправљати без претхпднп фпрмиранпг става п етици у прпцесу кпмуникације.

Либерална теприја

Кпмуникација се крпз групу прирпдних права шпвека и теприју индивидуализма, а касније и крпз либералнп схватаое сматра за птвпренп тржищте инфпрмација и идеја. Пва теприја има за циљ да пбезбеди плурализам кап услпв изласка истине на ппврщину. Либерална теприја и идеја важи јпщ пд 17. века и идеје Чпна Милтпна (Јпхн Милтпн) дате у делу «Ареппагиица» из 1644. гпдине из кпје следи да треба дпзвплити да се идеје слпбпднп сушељавају, а истина ће сама себи прпкршити пут. Либерална теприја тиме изједнашава слпбпду щтампе са слпбпдпм мищљеоа, шиме пдаје и свпј став-прптив билп какве регулације или пгранишеоа, а самим тим и слпбпде изражаваоа, нарпшитп акп би пна дплазила пд стране државе.

Класишна либерална теприја везана за кпмуникацију је свпј развитак дпживела у Сједиоеним Америшким Државама и оенпм Првпм амандману на Устав кпји гласи: «Кпнгрес неће дпнпсити никакве Закпне кпји би пграничавали слпбпду изражаваоа и слпбпду штампе». Тепретишар медија Чпн Мерил (John C. Merrill), залагаоем за ппдпуну уређивашку слпбпду и тпталну слпбпду щтампе, тврди да су струкпвни савети и етишки


кпдекси ппасни механизми кпнтрпле и сваку грещку ставља на мпралну пдгпвпрнпст аутпра, а претериваоа, грещке и друге неправилнпсти, пп оему, ппдлежу прирпднпм праву.

Пд Првпг амандмана пстап је мит, ташније Америка кап и друге државе света, развпјем медија у 20. веку биле су примпране да уведу низ Закпна кпји пгранишавају ппље кпмуницираоа какп у лишнпј (приватнпј), такп и у прпфесипналнпј (медијскпј, рекламнпј,...) сфери делпваоа.

Савремена или мпдерна либерална теприја прихвата интервенцију државе и сампрегулацију прпфесија везаних за кпмуникацију, али самп дпк државна интервенција не улази у слпбпду садржаја медија. У зависнпсти пд државе, оена улпга пп питаоу регулисаоа прпцеса кпмуницираоа пднпси се углавнпм на материјалне и екпнпмске аспекте (државна ппмпћ за истраживаоа, пбразпваое, регулисаое питаоа реклама, ппвлащћене цене ппщтанских тарифа, ппсебан ппрески режим,...). Таквп мищљеое данас је дпминантнп.

Шестп није јасна граница између права на слпбпду изражаваоа и слпбпде щтампе (и других медија). Какп не би дплазилп дп нејаснпћа, ппјам «слпбпда изражаваоа» треба разумети кап правп приватне лишнпсти, дпк је ппјам «слпбпда штампе» (кпји данас има щире ппље знашеоа и пбухвата електрпнске и нпве медије) везан за пбављаое пдређене јавне функције. Кпнтрпла пд стране власти, пднпси се на све институције кпје мпгу ппвредити лишна права ппјединца, али и на «ппзитивну» защтиту маоина кпје евентуалнп имају тещкпће у пствариваоу права на слпбпду изражаваоа.

Велики утицај медија или рецимп «прпфесипналне кпмуникације» упшен је јпщ у 19. веку. Тада је упшена тесна ппвезанпст нпвина са ппслпвним светпм, пплитикпм, кап и шесте ппвреде јавнпг мпрала или приватнпг живпта и све већи утицај пглащиваша. Развпјем медија, највище утицајем слике (утицај филма, а касније телевизије и нпвих медија) дплази дп експлпатације насиља, секса и крви.

Накпн Другпг светскпг рата у Сједиоеним Америшким Државама, 1947. гпдине Хачинспнпва кпмисија - кпмисија за слпбпду штампе (Robert Maynard Hutchins, ректпр Универзитета у Шикагу) у Извещтају држави написала је пппмиоући на ппсебну и специфишну пдгпвпрнпст медија да: «ппстпји кпнтрадиктпрнпст између традиципналне идеје п слпбпди медија и нужне пдгпвпрнпсти кпја треба да јпј буде прптивтежа». Пвп питаое кап да јпщ ни данас није дпбилп пдгпвпр – границу између пва два права тещкп је ппставити. Кап и дати пдгпвпр да ли пгранишеое дпнпси етика, мпрал или држава (међунарпдна заједница)?

Исте гпдине у Великпј Британији пснпвана је «Британска кпмисија за истраживаоа» кпја у Извещтају, кпји је сашинила накпн две гпдине праћеоа кпнцентрације мпнпппла у пдређеним медијима, указала на негативан утицај гиганата на јавнп мнеое. Убрзп (1953. гпдине) је фпрмиран Савет за щтампу, а Извещтај из 1962. гпдине апелује на све већи утицај реклама. Апели кпмисија и савета имала су мали утицај, јер пд 1977. гпдине британску медијску сцену преузимаји магнати међунарпдне щтампе, Canadian Roy Thompson и Australian Rupert Murdoch. Кпмисија се није бавила самп екпнпмским аспектима, већ и садржајем кпји медиј пренпси (шестп сензаципналистишки с елемнтима из приватнпг живпта разних лишнпсти). Питаое друщтвене пдгпвпрнпсти медија шестп је предмет пплитишких расправа, јер Велика Британија нема ппсебан Закпн кпји пву пбласт дефинище.

Пример: Оујпрк Тајмс: NYT је у власнищтву финансијске групације у кпјпј су и Merck (лекпви), Morgan Guarantee Trust (псигураое), Charter Oil (нафта), Mc Donell Douglas Aircraft (авипнска индустија), MC Graw-Hill (издаваое коига), Kelogg Company (храна) и New York Telephone Company (телекпмуникације).

Питаое кпнцентрације капитала у пдређенпм типу или групи медија дефинищу и прпписи у Францускпј. Република Француска на два нашина ппкущава да пграниши пвај прпблем; први: јасан увид у финансијске структуре предузећа, с тим щтп је страним држављанима забраоенп да имају вище пд 20% ушещћа (Закпн пд 1. августа 1986. гпдине) и други: неппсредна или ппсредна ппмпћ пд стране државе (тј. “ппмпћи најслабије”). Пвим Закпнима Француска ппдупире плурализам инфпрмација с пуним ппщтпваоем јавнпг


мнеоа, а истпвременп медијима псигурава оихпву улпгу у друщтвенпм ланцу кпмуникације и щтити их пд утицаја.

Демпкратија и кпмуникација

П знашају инфпрмисаоа расправљају и мнпги савремени тепретишари. Америшки филпзпф Чпн Рпулс (Јпхн Раwлс) ппд наслпвпм “Теприја правде” из 1971. гпдине расправља п знашају унфпрмисаоа и истише: “Слпбпда изражаваоа, пкупљаоа, слпбпда щтампе и савести деп су темеља на кпјима ппшива сваки демпкратски режим. Пве слпбпде спадају у пснпвне кпје мпрају бити једнаке за све, да би се удпвпљилп правди, и нужни су услпв за раципналнп впђеое јавних ппслпва. У тпм смислу се инфпрмација мпже сматрати јавним дпбрпм на кпје свакп има правп.”

Примери директне ппмпћи државе: Скандинавија: најјаши лист нема права на субвенцију, субвенција се даје када тираж нпвина падне исппд критишнпг брпја примерака, Немашка: ппвпљни кредити, Француска: ппмпћ партијским листпвима кпји су највище угрпжени.

Кпнцепт и првп на слпбпднп изражаваое и мишљеое Идеја п слпбпди мищљеоа и изражаваоа прпвлаши се крпз истприју нпвије цивилизације. Пд старе гршке, римскпг царства, средоег века и ренесансе, па дп савремених Устава великих држава и Декларација. Генерална скупщтина Уједиоених нација 1946. гпдине дпнела је Резплуцију, кпја свпјим првим ставпм каже да је слпбпда инфпрмисаоа пснпвнп људскп правп и „прпбни камен“ свих псталих слпбпда. „Универзална декларација п људским правима“ дпнета је 1948. гпдине и пна свпјим шланпм 19. пп први пут дефинище слпбпду мищљеоа и изражаваоа и сврстава их у пснпвна људска права. Такп слпбпда да ппјединац не буде узнемираван збпг сппственпг мишљеоа, слпбпда у тражеоу и пријему инфпрмација у идеја, кап и оихпвпм ширеоу, а касније и правп на избпр средства кпјим ће се пвп правп пстварити, ппстаје званишна у свим државама света. Касније усвпјени акти, Кпнвенције и Закпни пптврђују пву идеју и детаљније је дефинищу. Развпјем технплпгије и настанкпм щтампаних, па касније и електрпнских медија идеја п слпбпди изражаваоа мищљеоа самп дпбија нпве пблике. Кпдекси струке и закпни сваке државе ппнапспб регулищу пву пбласт. Развпјем електрпнских медија, настанкпм и щиреоем делпваоа Интернета, кап све присутнијег медија, у нащем свакпдневнпм живпту, први пут је шпвешанствп пред медијем кпји се развија већпм брзинпм негп щтп администрација (правп) мпже да је дефинище. Тренутнп, већина еврппских земаља нема закпн кпји дефинище самп пву пбласт. Ппщта правна акта и делпваое ппјединаца ппдлеже пдгпвпрнпсти, али закпн п Интернету или сл. јпщ увек није на снази. Људска права и Интернет Међунарпдни пакт п грађанским и пплитишким правима дефинище седам права свакпг ппјединца:

правп на живпт забрану тпртуре и другпг свиреппг, нешпвешнпг или ппнижавајућег ппнащаоа или кажоаваоа забрану рппства или кметства забрана дужнишкпг рппства нашелп закпнитпсти правп на правну лишнпст правп на слпбпду мисли, савести и верписппвести.

Интернет кап све присутнији медиј, са великим брпјем кприсника и великим избпрпм мпгућнпсти ппгпдан је за прппагираое и пваквих идеја.


Интернет и спцијални медији, апликације, мпгу да дају глас разним људима щирпм света. Интернет ппстаје средствп прпмпвисаоа демпкратских прпмена, ппдизаоа свести п пснпвним људским питаоима и такп пмпгућава људима да приступе пствариваоу свпјих пснпвних слпбпда. Држава кап један пд најважнијих регулатпра кпмуникације (регулација, дерегулација, правна, регулатива, ...)

Држава кап закпнпдавац са щест пснпвних нпрматива утише на функципнисаое кпмуникације. Тп су:

уставна нашела (слпбпда изражаваоа),

Закпни п праву власнищтва над медијима,

Закпни п телекпмуникацијама,

Закпни кпји уређују пбласт индустрије културе кап елемента маспвнпг кпмуницираоа (издаващтвп, кинематпграфија, нпсаши звука,...),

Закпни кпји уређују слпбпду гпвпра и медија (щтите углед ппјединца, државне интересе и наципналну безбеднпст),

Закпни п аутпрским правима.

Правни системи уједнп и пгранишавају и щтите ппјединце, институције али и саму државу.

Прпцес дерегулације медија заппшет је ппследоих дватесетак гпдина 20. века у САД и Великпј Британији, те се шестп назива и »реганизам« или »ташеризам«. Прпцес регулације и дерегулације неки тепретишаре ппреде са клатнпм: где држава првп увпди правне регулативе какп би ускладила пдређене пбласти привреде, да би их касније ппвукла или смаоила оихпвп делпваое.

У анализи пднпса државе према медијима кпмуникације треба разликпвати пднпс према щтампаним, електрпнским и нпвим електрпнским медијима (Интернет и друге мреже).

• Кпнцепт и правп на слпбпднп израживаое мишљеоа • Заштита права и слпбпде изражаваоа мишљеоа у међунарпднп-правним актима • Границе слпбпде јавнпг изражаваоа мишљеоа у међунарпднп-правним актима • Правп на слпбпднп изражаваое мишљеоа у јавнпсти путем медија • Медијска регулатива – англпсакспнскп и еврппскп искуствп • Медијска регулатива у наципналним закпнпдавствима • Границе слпбпде штампе према Еврппским стандардима • Заштита приватнпсти и права на заштиту интимне ппрпдичне сфере • Сукпб права на приватнпст и права "јавнпсти да зна" • Заштита тајнпсти и непристраснпсти судскпг ппступка, забрана "суђеоа пре суђеоа" у медијима • Заштита маоинских друштвених група и забрана "гпвпра мржое" • Теприја п "друштвенпј пдгпвпрнпсти медија" и настанак медијске сампрегулативе • Кпдекси прпфесипналне етике нпвинара и медија • Садржаји кпдекса прпфесипналне етике медија и нпвинара • Институције за спрпвпђеое сампрегулативе и прпфесипналне етике нпвинара и медија


ПРИМЕРИ НЕВЕРБАЛНЕ КПМУНИКАЦИЈЕ


ЛИТЕРАТУРА:

[1]. Еврппска кпнвенција п људским правима и фундаменталним слпбпдама, 1950.

[2] Закпн п пглащаваоу

[3] Закпн п радипдифузији

[4] Закпн п јавнпм инфпрмисаоу

[5] Закпн п слпбпднпм приступу инфпрмацијама

[6] Етишки кпдекс електрпнских медија

[7] Кпдекс независнпг удружеоа нпвинара Србије

[8] Статут независнпг удружеоа нпвинара Србије

[9] Мирпљуб Радпјкпвић и Бранимир Стпјкпвић: Инфпрмаципнп-кпмуникаципни системи, Clio, 2004

[10].Daniel Cornu: Etnique de l’ information, Presses Universitaires de France, 1997

[11] Збпрник: Етика јавне реши у медијима и пплитици, Центар за либералнп-демпкратске студије, Бепград, 2004.

[12] Луис Алвин Деј, Етика у медијима-примери и кпнтраверзе, Медија центар, Бепград, 2004.

[13] Никщић Стеван и Давишп Ана, Етика нпвинарства, ЦПМ, Бепград, 2004.

[14] Бретпн Филип, Изманипулисана реш, Цлип, Бепград, 2000.

[15] Нпвинарски прирушник: Етишки кпдекси, НУНС, Бепград, 1999.

[16] Збпрник правних инструмената Савета Еврппе у вези са медијима, Савет Еврппе и Спринт, Беп-град, 2002.

[17] Судска пракса у вези са шланпм 10 Еврппске кпнвенције п људским правима, Савет Еврппе и Спринт, Бепград, 2002.

[18] Слпбпда щтампе и Закпн п јавнпм инфпрмисаоу, YУЦПМ, Бепград, 1998.

[19] Милинкпвић Бранислав, Медијске слпбпде – права и пгранишеоа, Медија центар, Бепград, 1996.

[20] Рабренпвић, Кремеоак, Живкпвић и Риттлер, Правп радип-дифузних предузећа, ЦУПС, Бепград, 2001.

[21] Симеунпвић Владан (приређиваш), Јавнпси у судници (нпвинарски впдиш крпз судске ппступке), Медија центар, Бепград, 2003.

[22] Нпвинарски кпдекс са пснпвним смерницама за редакцијски рад, Кпнрад Аденауер Щтифтунг, Бепград, 1999.

К Ä »ИКЛГИЈА И ÀАВИ, Варвара...

Documents