djovanovic.files.wordpress.com · web viewprestao sa radom februara 1997. god. a nešto kasnije i...

1

D O O R U D N I K B A K R A M A J D A N P E K Radni tim za poslove površinske eksploatacije

U P U T S T V OZA RAD NA JUŽNOM REVIRU DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U

ZONI REKE MALI PEK

Majdanpek, Januar 2003. god.

2

DOO RUDNIK BAKRA MAJDANPEKZ a j e d n i č k e s l u ž b eBroj III - 0204.02.2003. god.Majdanpek

N A R E D B A ZA RAD NA JUžNOM REVIRU DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI PEK (RADILIŠTE MALI PEK)

Kako za izvodjenje radova u zoni reke Mali Pek (radili- šte Mali Pek) na Južnom reviru ne postoji odgovarajuća tehnička dokumentacija, to do izrade iste i pribavljanja odgovarajućih od- obrenja naredjujem da se radovi na ovom zahvatu obavljaju prema "Uputstvu za rad na Južnom reviru DOO Rudnika bakra Majdanpek u zoni reke Mali Pek".

Naredba stupa na snagu odmah.

VD DIREKTOR DOO RBM

──────────────────────────────── Miladinović Vitomir, dipl.ing.rud.

3

RTB BOR - grupa

D00 Rudnik bakra Majdanpek

Broj III-02

04.02.2003. god.

Majdanpek

Na osnovu čl. 30. Zakona o rudarstvu (Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95.) i član 31. Zakona o izgradnji objekata Slu- žbeni glasnik SR Srbije br.10/84, RTB Bor - grupa DOO Rudnik bakra Majdanpek izdaje sledeću

P O T V R D U

1. Da je radna organizacija RTB Bor - grupa, DOO Rudnik bakra Majdanpek, Radni tim za poslove površinske eksploatacije izra- dila UPUTSTVO ZA RAD NA JUžNOM REVIRU DOO RUDNIKA BAKRA MAJDAN- PEK U ZONI REKE MALI PEK

2. Da je isto izradjeno u skladu sa Zakonom o rudarstvu iz 1995. god. (Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95) i Pravilnikom o sadržaju rudarskih projekata (Službeni glasnik SR Srbije br. 27 od 26. juna 1997. god. čl.43.)

3. Da je izvršena stručna i računska kontrola.

4. Ova potvrda je sastavni deo navedene tehničke dokumenta- cije i u druge svrhe se nemože upotrebiti.

04. 02. 2003. god. VD DIREKTOR DOO RUDNIK BAKRA MAJDANPEK

4

Majdanpek ___________________________________

Miladinović Vitomir, dipl.ing.rud.

RTB BOR - grupaD00 Rudnik bakra MajdanpekRadni tim za zaštitu na raduBroj III-1804.02.2003. god.Majdanpek

Na osnovu čl. 26. Zakona o rudarstvu (Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95.) i član 31. Zakona o izgradnji objekata Slu- žbeni glasnik SR Srbije br.10/84, Radni tim za zaštitu na radu pri DOO Rudnika bakra Majdanpek izdaje sledeću

P O T V R D U

1. Da je Radni tim za zaštitu na radu pri DOO Rudnik bakra Maj- danpek izvršio uvid u UPUTSTVO ZA RAD NA JUžNOM REVIRU DOO RU- DNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI PEK.

2. Da je UPUTSTVO ZA RAD NA JUžNOM REVIRU DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI PEK uradjeno u skladu sa Zakona o rudarstvu (Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95.) i da je u skladu sa važećim tehničkim propisima i propisima o zaštiti na radu.

3. Da se prema UPUTSTVU ZA RAD NA JUžNOM REVIRU DOO RUDNIKA BA- KRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI PEK, što se tiče zaštite na radu, mogu izvoditi radovi.

5

04. 02. 2003. god. RUKOVODIOC SLUžBE ZAŠTITE NA RADU RBM-aMajdanpek ___________________________________

Arizanović Petar, dipl.ing.rud.

SPISAK IZRADJIVAčA UPUTSTVA ZA RAD NA JUžNOM REVIRU DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI PEK

Nosioc zadatka: JOVANOVIć DRAGOLJUB, dipl.ing.rud. Rešenje br. III-02/6/2003.

__________________________________

Saradnici i konsultanti:

Oblast rudarstva: Stanojević Jovica, dipl.ing.rud.

_________________________________

Oblast geologije: Vicelarević Svetlana, dipl.ing.geol.

_________________________________

Oblast rud.merenja: Jovanović Nenad, dipl.ing.rud.

_________________________________

Oblast gradjevinarstva: Nikolić Djura, dipl.ing.gradj.

_________________________________

Oblast ekonomije: Trbojević Gradimir, dipl.ecc.

_________________________________

6

Tehnička obrada: Jovanović Dragoljub, dipl.ing.rud. Stanojević Jovica, dipl.ing.rud. Veljović Radmila, rud.teh. Gajić Ljiljana, rud.teh. Hajdinjak Miroslav, geol.teh.

Stručna i rač.kontrola: Filipović Siniša, dipl.ing.rud. Rešenje br. III-02/7/2003.

_________________________________

7

RTB BOR - grupaD00 Rudnik bakra MajdanpekBroj III-02/610.01.2003. god.Majdanpek

Na osnovu članova 30, 31, 77 i 78 Zakona o rudar-

stvu (Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95.) koji se odnosi na lica

koja izradjuju rudarske projekte donosim sledeće

R E Š E N J E

Da se za NOSIOCA ZADATKA za izradu UPUTSTVA ZA RAD

NA JUžNOM REVIRU DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI PEK

odredjuje JOVANOVIć DRAGOLJUB, dipl.ing.rud. ovlašćenje br. 152-

966/79.

DIREKTOR DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK

8

___________________________________


RTB BOR - grupaD00 Rudnik bakra MajdanpekBroj III-02/710.01.2003. god.Majdanpek

Na osnovu članova 30, 31, 77 i 78 Zakona o rudar-

stvu (Sl. glasnik SR Srbije br. 44/95.) koji se odnosi na lica

koja izradjuju rudarske projekte donosim sledeće

R E Š E N J E

Da se za stručnu i računsku kontrolu UPUTSTVA ZA

RAD NA JUžNOM REVIRU DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI

PEK odredjuje FILIPOVIć SINIŠA, dipl.ing.rud.

DIREKTOR DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK

___________________________________

9


PROJEKTNI ZADATAK ZA IZRADU UPUTSTVA ZA RAD NA JUžNOM REVIRU DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI PEK

Tokom 2000-te, 2001. i 2002. godine održano je više sastanaka, razgovora, diskusija i razmatranja kompetentnih ljudi iz RTB-a i RBM-a i uradjen dugoročni plan - FEASIBILITY studija sa ciljem da se iznadje mogućnost za produženje životnog veka Rudnika bakra Majdanpek. Tokom napred pomenutih razmatranja došlo se do zaključka da je za RBM najpovoljnije da se odmah krene sa radovima na zahvatu "Andezitski Prst". U ovu svrhu ugovorena je sa Institutom za bakar iz Bora izrada Dopunskog rudarskog projekta za rad na zahvatu Andezitski Prst. Kako je ruda U RBM-u na aktuelnim radilištima pri kraju a prema sagledavanjima do prve rude na zahvatu Andezitski Prst treba otkopati preko 7.000.000 t jalovine što iziskuje jedan period vremena bez rude i investiciona sredstva koja je u ovoj situaciji teško obezbediti, došlo se na ideju da se zahvt Andezitski prst podeli u dva dela. Prvi deo u zoni reke Mali pek, nazvan radilište Mali Pek sa relativno malom količinom jalovine i drugi konačni zahvat Andezitski Prst. Na konačnom zahvatu Andezitski Prst bi se radilo paralelno sa izvodjenjem radova na radilištu Mali Pek a investiciona sredstva za njegov rad bi se obezbedila od radilišta Mali Pek i Rudnika zlata čoka Marin.

Uzimajući u obzir napred izneto nalaženo je Radnom timu za površinsku eksploataciju pri RBM-u da izradi DOPUNSKI RU- DARSKI PROJEKAT ZA OTKOPAVANJE RUDE NA JUžNOM REVIRU DOO RBM-a U ZONI REKE MALI PEK. Da bi se održao kontinuitet rada na rudi do završetka pomenutog Dopunskog rudarskog projekta i pribavljanja odgovarajućih dozvola za rad nalaže se Radnom timu za povr- šinsku eksploataciju pri RBM-u da izradi UPUTSTVO ZA RAD NA JUž- NOM REVIRU DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI PEK. Uputstvo treba da sadrži:

10

1.0. UVOD1.01. Opšte1.02. Stanje radova i uslovi za otkopavanje2.0. GEOLOGIJA I HIDROGEOLOGIJA LEžIŠTA3.0. FIZIčKO MEHANIčKE KARAKTERISTIKE STENSKIH MASA NA DELU KOPA U ZONI REKE MALI PEK4.0. STABILNOST KOSINA5.0. ELEMENTE KONSTRUKCIJE POVRŠINSKOG KOPA6.0. REZERVE RUDE6.1. GEOLOŠKE REZERVE6.2. EKSPLOATACIONE REZERVE7.0. DINAMIKA OTKOPAVANJA8.0.0. TEHNOLOGIJA OTKOPAVANJA8.1.0. BUŠENJE8.3.0. MINIRANJE

8.4.0. UTOVAR8.5.0. TRANSPORT9.0. ODVODNJAVANJE10.0. POTREBNA RADNA SNAGA11.0. POTREBNA OPREMA I MEHANIZACIJA12.0. SNABDEVANJE ENERGIJOM, ENERGENTIMA I MAZIVOM13.0. NORMATIVNI MATERIJAL14.0 OPŠTE MERE ZAŠTITE15.0. POSEBNE MERE ZAŠTITE16.0. EKOLOGIJA17.0 TEHNO-EKONOMSKA OCENA OPRAVDANOSTI ZAHVATA

N a p o m e n e: 1. Rudu obračunati sa konturnim sadržajem bakra od 0,1%. 2. Uputstvo treba da bude u svemu uradjeno prema važećim

propisima iz oblasti rudarstva i prilagodjeno postojećoj tehnologiji otkopavanja u Rudniku bakra Majdanpek.

10. 01. 2003. god. DIREKTOR DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEKMajdanpek ___________________________________ Miladinović Vitomir, dipl.ing.rud.

11

SADRžAJ UPUTSTVA ZA RAD NA JUžNOM REVIRU DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI PEK

Strana

1.0. UVOD .............................................. 11.01. Opšte ............................................. 11.02. Stanje radova i uslovi za otkopavanje .............

2.0. GEOLOGIJA I HIDROGEOLOGIJA LEžIŠTA ................ 2.1. Geološka grasja ................................... 2.2. Ovodnjenost kosina ................................

3.0. FIZIčKO MEHANIčKE KARAKTERISTIKE STENSKIH MASA NA DELU KOPA U ZONI REKE MALI PEK ................. 3.1. Vrsta stena ....................................... 3.2. Raspucalost masiva ................................ 3.3. čvrstoća masiva ...................................

4.0. STABILNOST KOSINA ................................. 4.1. Metode provere stabilnosti ........................ 4.2. Provera stabilnosti bokova kopa ................... 4.2.1. Stabilnost istočnog boka kopa ..................... 4.2.2. Stabilnost zapadnog boka kopa ..................... 4.3. Zaključak provere stabilnosti kopa ................

5.0. T H N O L O G I J A O T K O P A V A N J A ...... 435.1. Elementi površinskog kopa ........................ 435.1.1. Generalna kosina kopa ............................ 445.1.2. Visina etaža ..................................... 475.2. Elementi etaža površinskog kopa .................. 475.2.1. Korak etaže ...................................... 475.2.2. Radni ugao kosine etaže .......................... 485.2.3. Širina radne kosine etaže ........................ 485.2.4. Širina etažne ravni pri radnoj kosini etaže ...... 485.2.5. Ugao stabilnog držanja etaže i ugao prirodnog držanja obrušenog materijala ..................... 485.2.6. Širina zone mogućeg obrušavanja .................. 495.2.7. Potrebna širina etažne ravni za deponovanje obrušenog materijala ............................. 49

12

5.2.8. Širina sigurnosne etažne ravni ................... 505.2.9. Elementi puta .................................... 50

6.0. REZERVE RUDE I METALA ............................ 526.1.1. Geološke rezerve rude ............................ 526.1.2. Količine metala u geološkim rezervama ............ 536.2. Eksploatacione rezerve ........................... 55

7.0. DINAMIKA OTKOPAVANJA ............................. 617.0.1. Gantogram radova ................................. 62

8.0. TEHNOLOGIJA OTKOPAVANJA .......................... 698.1. Pripremni radovi ................................. 698.1.01. Radovi na etaži 350 .............................. 698.1.02. Otvaranje etaže 335-I ............................ 708.1.03. Otvaranje etaže 320-I ............................ 708.1.04. Otvaranje etaže 335-II ........................... 728.1.05. Otvaranje etaže 305 .............................. 748.1.06. Otvaranje etaže 320-II ........................... 768.1.07. Otvaranje etaže 290-II ........................... 768.1.08. Otvaranje etaže 275-II ........................... 778.1.09. Otvaranje etaže 260-II ........................... 778.1.10. Otvaranje etaže 245-II ........................... 778.1.11. Izmeštanje korita reke Mali Pek .................. 778.1.12. Izmeštanje dalekovoda ............................ 78

8.2.0. BUŠENJE .......................................... 788.2.1. Kapacitet bušilice BE-45R ........................ 79

8.3.0. OPROBAVANJE ...................................... 81

8.4.0. MINIRANJE ........................................ 818.4.1. Parametri bušačko-minerskih radova ............... 828.4.1.01. Miniranje za visine serija manje od 15 m ........ 828.4.1.02. Miniranje za visine etaža od 15 m ............... 83

8.5.0. UTOVAR ........................................... 858.5.1. Izbor mehanizacije ............................... 858.5.2. Proračun utovarnih kapaciteta .................... 858.5.2.1. Proračun utovarnog kapaciteta bagera MARION 182 .. 86

8.6.0. TRANSPORT ........................................ 918.6.1. Transport jalovine ............................... 918.6.2. Transport rude ................................... 918.6.3. Proračun kamionskog transporta i uskladjivanje utovarno transportnih kapaciteta ................. 918.6.3.1. Proračun kamionskog transporta za utovar bagerom MARION 182 ............................... 918.6.4. Plan tonkilometara ............................... 958.6.5. Učinci i potreban broj vozila .................... 98

13

8.7.0. ODLAGANJE JALOVINE .............................. 102

9.0. ODVODNJAVANJE ................................... 1029.01. Hidrogeološke karakteristike područja ........... 1039.02. Maksimalne padavine ............................. 1039.03. Slivno područje ................................. 1039.04. Kanal pored kosog puta .......................... 104

10.0. POTREBNA RADNA SNAGA ............................ 106

11.0. POTREBNA OPREMA ................................. 108

12.0. SNABDEVANJE ENERGIJOM, ENERGENTIMA, MAZIVOM, NORMATIVNIM MATERIJALOM, REZERVNIM DELOVIMA I INDUSTRIJSKOM I PIJAćOM VODOM ................. 10812.1. Snabdevanje električnom energijom ............... 10812.2. Snabdevanje naftom i naftinim derivatima ........ 10912.3. Snabdevanje uljima i mastima .................... 10912.4. Snabdevanje normativnim i repro materjalom ...... 10912.5. Snabdevanje eksplozivom ......................... 10912.6. Snabdevanje rezervnim delovima .................. 11012.7. Snabdevanje industrijskom i pijaćom vodom ....... 110

13.0. PREVOZ RADNIKA .................................. 110

14.0. SREDSTVA VEZE, KOMUNICIRANJE I SIGNALIZACIJA .... 11114.1. Telefonske veze ................................. 11114.2. Sredstva radio veze ............................. 11114.3. Signalne veze ................................... 111

15.0 OBJEKTI DRUŠTVENOG STANDARDA .................... 112

16.0. NORMATIVNI MATERJAL ............................. 113

17.0. TROŠKOVI OTKOPAVANJA ............................ 117

18.0. OPŠTE MERE ZAŠTITE PRI OTKOPAVANJU LEžIŠTA "JUžNI REVIR" - MALI PEK ........................ 11818.1. Tehnička zaštita ................................ 11818.2. Lična zaštita ................................... 11918.3. Protiv-požarna zaštita .......................... 11918.4. Mere zaštite pri bušenju ........................ 11918.5. Mere zaštite pri miniranju ...................... 12418.6. Mere zaštite pri utovaru ........................ 12618.7. Mere zaštite pri transportu ..................... 12818.8. Mere zaštite na ROK-u ........................... 132

19.0. POSEBNE MERE ZAŠTITE ............................ 134

20.0. EKOLOGIJA ....................................... 135

14

21.00. TEHNO-EKONOMSKA OCENA OPRAVDANOSTI ZAHVATA ..... 136

S P I S A K P R I L O G A

Prilogbroj

1.01. Situacioni plan rudnika1.02. Situacioni plan zahvata na Južnom reviru

2.01. Geološka karta Južnog revira2.02. Geološki profil br. 222.03. Geološki profil br. 21

4.01. Poprečni profil 0 - istok4.02. Poprečni profil 2 - istok

15

4.06. Poprečni profil 0 - zapad4.07. Situacioni plan klizišta na zapadu4.08. Profil kroz 19.440 - zapad

5.01. Elementi etaža i kopa5.02. Elementi dvosmernog puta sa dve kolovozne trake5.03. Elementi dvosmernog puta sa jednom kolovoznom trakom5.04. Plan otkopavanja - Zahvat I5.05. Plan otkopavanja - Zahvat II5.06. Poprečni profil na Zahvat II na mestu A-A5.07. Poprečni profil na Zahvat II na mestu B-B

7.01. Etažni plan otkopavanja rude sa sadrž. metala na et. 3357.02. Etažni plan otkopavanja rude sa sadrž. metala na et. 3207.03. Etažni plan otkopavanja rude sa sadrž. metala na et. 3057.04. Etažni plan otkopavanja rude sa sadrž. metala na et. 2907.05. Etažni plan otkopavanja rude sa sadrž. metala na et. 2757.06. Etažni plan otkopavanja rude sa sadrž. metala na et. 2607.07. Etažni plan otkopavanja rude sa sadrž. metala na et. 245

8.01. Otvaranje etaže 335-I8.02. Radovi na etaži 350-I8.03. Otvaranje etaže 320-I8.04. Pripremni radovi na etaži 350-II8.05. Otvaranje etaže 335-II8.06. Otvaranje etaže 305-I8.07. Izrada puta po Zapadu8.08. Otvaranje etaže 290-II8.09. Otvaranje etaže 275-II8.10. Otvaranje etaže 260-II8.11. Otvaranje etaže 245-II8.12. Tehničke karakteristike bušilice BE-45R (BE-7)8.13. Tehničke karakteristike bušilice za sekundarno bušenje8.14. Tehničke karakteristike bagera MARION-182 (M-2 i M-3)8.15. Tehničke karakteristike vozila WABCO-630E8.16. Tehničke karakteristike buldozera D9N8.17. Tehničke karakteristike buldozera D10N8.18. Jalovište Šaška - Plan odlaganja8.19. Jalovište Šaška - Poprečni profil na mesto odlaganja8.20. Jalovište Bugarski potok - Plan odlaganja8.21. Jalovište B.potok - Poprečni profil na mesto odlaganja

16

8.22. Privremeno odlagalište na Istočnom zahvatu

9.01. Kanal za gravitaciono odvodnjavanje

1.0. UVOD

1.01. Opšte

Tokom 2000-te, 2001. i 2002. godine održano je vi- še sastanaka, razgovora, diskusija i razmatranja kompetentnih ljudi iz RTB-a i RBM-a i uradjen dugoročni plan - FEASIBILITY studija sa ciljem da se iznadje mogućnost za produženje životnog veka Rudnika bakra Majdanpek. Tokom napred pomenutih razmatranja došlo se do zaključka da je za RBM najpovoljnije da se odmah krene sa radovima na zahvatu "Andezitski Prst". U ovu svrhu ugovorena je sa Institutom za bakar iz Bora izrada Dopunskog rudarskog projekta za rad na zahvatu Andezitski Prst. Kako je ruda U RBM-u na aktuelnim radilištima pri kraju a prema sagledavanjima do prve rude na zahvatu Andezitski Prst treba otkopati preko 7.000.000 t jalovine što iziskuje jedan period vremena bez rude i investiciona sredstva koja je u ovoj situaciji teško obezbediti, došlo se na ideju da se zahvt Andezitski prst podeli u dva dela. Prvi

17

deo u zoni reke Mali pek, prilog br. 1.02, nazvan radilište Mali Pek sa relativno malom količinom jalovine i drugi konsčni zahvat Andezitski Prst. Na konačnom zahvatu Andezitski Prst bi se radilo paralelno sa izvodjenjem radova na radilištu Mali Pek a investiciona sredstva za njegov rad bi se obezbedila od radilišta Mali Pek, Rudnika zlata čoka Marin i kredita.

Kako Dopunski rudarski projekat otkopavanja rude na Južnom reviru RBM-a za zahvat A.prst tretira otkopavanje u jednom zahvatu a kako se u medjuvremenu došlo do zaključka da je daleko povoljnije da se otkopavanje ovog zahvata izvrši u dva zahvata naloženo je Radnom timu za površinsku eksploataciju pri DOO RBM da uradi DOPUNSKI RUDARSKI PROJEKAT ZA OTKOPAVANJE RUDE U ZO- NI REKE MALI PEK. Da bi se održao kontinuitet rada na rudi do za- vršetka pomenutog Dopunskog rudarskog projekta i pribavljanja od- govarajućih dozvola za rad nalaženo je Radnom timu za površinsku eksploataciju pri RBM-u da izradi UPUTSTVO ZA RAD NA JUžNOM REVI- RU DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI PEK.

1.02. Stanje radova i uslovi za otkopavanje

Krajem 1953. godine utvrdjene su rezerve rude bakra na Južnom reviru od oko 85 miliona tona sa prosečnim sadržajem od 0,84 % Cu. Na ovim rezervama rude bakra, uz predpostavku daljeg nastavljanja sa istraživanjem, 16. Aprila 1954. godine pod brojem

155 Savezno izvršno veće je donelo rešenje o osnivanju preduzeća "Rudnik bakra Majdanpek". U Julu 1957. godine odobrena su sredstva za izgradnju rudnika. Prvi radovi su započeli krajem 1957. godine pripremanjem terena za izgradnju Primarnog drobljenja. Po- četkom 1958. godine počeli su radovi na pripremanju prve etaže za Površinski kop "Južni revir" kada je iz Bora dobijen prvi (po- lovni) bager. Pred kraj 1958. Godine započeli su prvi radovi na jalovini na brdu "Švajs" na koti +620 m. Prva četiri kamiona mar- ke "EUKLID" stigla su u kasnu jesen 1958. godine. Za početak proizvodnje rude se može uzeti dan početka probnog rada Flotacije a to je bilo 01. jula 1961. godine. Prve tone koncentrata bakra iz Majdanpeka su isporučene 25. juna 1961. godine. Istog dana su izlivene i prve anode iz Majdanpečkog koncentrata. Smatra se da je od početka pripremnih radova pa do 01. januara 1962. godine Rudnik bakra Majdanpek imao probnu proizvodnju. Ovaj datum se uzima kao početak redovne proizvodnje. Do 28. februara 1977. godine u okviru RBM-a radio je samo Povrčinski kop "Južni revir" kada započinje sa radom još

18

jedan površinski kop "Severni revir". Do 1993. godine otkopavana je samo ruda bakra i proizvodjen koncentrat bakra kada je započelo otkopavanje rude cinka i olova i proizvodnja i ovog koncentrata.

Danas je Površinski kop "Južni revir" (kop u užem smislu - bez odlagališta) eliptičnog oblika približne dužine po većoj osi od 2.600 m i po manjoj od 1.600 m. Najviša tačka kopa je približno na nivou +603m. Najniža tačka do koje je trenutno stigao kop je 120,4m. Eksploatacija se vrši etažno sa visinom etaže od 15m. Do nivoa +350m površinski kop je visinskog tipa ispod nivoa +350m kop prelazi u dubinski tip.

Ovaj projekat se naslanja na stanje radova od sredine Januara 2003. godine i obuhvata dinamiku radova sa početkom od ovog vremena. Stanje radova i uslova za izvodenje radova sredinom Januara tekuće godine je sledeće:- Na delu Kopa koji obuhvata radilište Mali Pek (izmedju nivoa +365 m i nivoa +245m) poslednji put je radjeno u periodu od Sep- tembra 1984. do Juna 1993. god. u okviru prvog zahvata Andezit- ski prst. U tom periodu na ovom mestu je izmešten javni put, uradjen most - nadvožnjak za ukrštavanje javnog puta i rudničkog puta za S.revir, izmešteno korito reke Mali Pek, uradjen rudnički most preko reke M.Pek, uradjen kolektor gradske kanalizacije pored M.Peka, uradjen glavni rudnički transportni put po nivou et. 350, uradjena raskrsnica kod T.S.-1, uradjeni putevi od raskrsnice do dna kopa sa istočne i zapadne strane, izmešten rezervni dalekovod za grad Majdanpek, uradjena je rudnička autobuska stanica, uradjena je gradska autobuska stanica i izgradjena zgrada - Operativa. Nešto kasnije u nastavku radova na ovom zahvatu na severozapadnoj strani kopa uradjen je T.sistem-3 "HAC" koji je

prestao sa radom Februara 1997. god. a nešto kasnije i demonti- ran. U toku izvodjenja radova na ovom delu kopa lociran je sistem za ispumpavanje vode koji trenutno nije u funkciji. Put sa zapadne strane kopa koji je u tom periodu bio uradjen zbog delimi- čnog zarušavanja u dubljim delovima nije u funkciji i nije ga moguće osposobiti. Put od raskrsnice do dna kopa sa istočne strane kopa zbog mestimičnog zarušavanja nije u funkciji ali se uz manje popravke može osposobiti.

Tokom meseca Decembra 2002. god. i u prvoj polovini Januara 2003. god. izvršeni su pripremni radovi na ovoj lok- aciji (Izvršeno je proširenje platoa oko raskrsnice kod TS-1 na nivou et.-350 , uradjen pristupni kosi put za et. 335, spusten bager M-3 na nivo etaže 335 i doseljena bušilica BE-7 na nivo et. 350).

19

2.0. GEOLOGIJA I HIDROGEOLOGIJA LEžIŠTA

Geološka gradja, tektonika, geneza ležišta, mineralizacija i strukturno teksturne karakteristike se mogu naći skoro u svim glavnim, dopunskim i uprošćenim rudarskim projektima te će ovde ova problematika biti izneta u skraćenom obliku, onoliko koliko je to neophodno. Akcenat će biti bačen na hidrogeol- oške karakteristike i ovodnjenost kosina pošto je to za proračun stabilnosti kosina kopa vrlo bitno. Grafičke geološke dokumenta- cije takodje ima u postojećim projektima otkopavanja Južnog revira te će ovde biti data samo onoliko koliko je neophodno za prać- enje materije. Grafička dokumentacija je data u oblliku priloga br. 2.01. koji predstavlja geološku kartu Južnog revira i priloga br. 2.02 i 2.03 koji predstavljaju geološke profile Južnog revira na mestima profila 22, i 21.

2.1. Geološka gradja

Ovo područje predstavlja severni deo Južnog revira. Glavna mineralizacija bakra je štokverkno-inpregnacionog tipa i vezana je za hidrotermalnu etapu. Cirkulacija hidrotermalnih rastvora vezana je za tektonski izdrobljene zone koje su omogući- le deponovanje kvarca i drugih sulfidnih minerala. Deponovanje ekonomski značajnih koncentracija bakra izvršeno je u mezoepite- rmalnoj fazi pri temperaturi od 200C do 300C. Glavni rudni mineral je halkopirit a pirit i pirhotin su vrlo podredjeni. Halko- pirit se nalazi u izgradnji kontaktnih rudnih tela magnetita, pi-

ritnih rudnih tela a najčešće se nalazi u zoni porfirske mineral- izacije u vidu inpregnacija. Po obodu rudnog polja u kontaktnoj zoni izmedju andezita i gnajseva ili u žicama zajedno sa halkopiritom javlja se i molibdenit. Minerali srebra su najčešće udruže- ni sa halkopiritom. Zlato se najvećim delom nalazi kao samorodno u halkopiritu ili u arsenopiritu. Magnetit je podredjeno zastup- ljen. Sadržaji korisnih metala rastu sa porastom silifikacije. Po svojim fizičko mehaničkim karakteristikama ruda je tvrda do srednje tvrda.

2.2. OVODNJENOST KOSINA

20

Hidrogeološki uslovi i prisustvo vode u postojećim kosinama kopa su najmanje ispitivani i o postojećem stanju ovodnjenosti kosina ne postoje adekvatni podaci, pa ne postoje i podaci i za prognozu uslova ovodnjenosti u kojima će egzistirati budiće kosine kopa. Zbog toga je kod ove provere stabilnosti kosina uticaj vode na stabilnost kosine kpopa usvojen sa sledećim predpos- tavkama:- Prisustvo vode u kosinama kopa usvojeno je u obliku levka depresije; - Sa severo-zapadne i zapadne strane kopa predpostavljena je fil- tracija vode iz reke Mali pek odnosno u proračunu je usvojeno da levak depresije izbija na nivo reke Mali pek;- Sa jugoistočne strane kopa predpostavljeno je da je maksimalni nivo podzemne vode na nivou površine flotacijskog jalovišta.- Za ostale delove kopa gde se na osnovu terenskih uslova nije mogao sagledati maksimalno mogući nivo podzemnih voda, usvojeno je da je maksimalni nivo podzemne vode na 100 metara ispod povr- šne kosine;

3.0. FIZIčKO MEHANIčKE KARAKTERISTIKE STENSKIH MASA NA DELU KOPA U ZONI REKE MALI PEK

3.1. Vrste stena

Fizičko mehaničke osobine stenskih masa na površ- inskom kopu Južni revir RBM-a analizirane su u više studija i el- aborata. Svi raspoloživi podaci sistematizovani su u studiji R.I. Beograd "Istraživanje parametara radne sredine i tehnologije eksploatacije bitnih za konačan zahvat na površinskim kopovima leži-

šta u Boru i Majdanpeku - Rudnik bakra Majdanpek 1981. god."U ovoj studiji stenske mase površinskog kopa Južni revir podelj- ene su u pet grupa i to: A, B, C, D i E.

A: Granitski gnajs, dvoliskunski gnajs i kvarc-muskovitski škriljci.B: Zelena serija - zeleni škriljci. U nekim slučajevima

ove dve sredine bi moglo posmatrati zajedno.C: Andeziti.D: Krečnjaci, lijaski peščari i konglomerati.E: Filiti.

Osobine pojedinih vrsta stena ispitivane su na malim laboratorijskim uzorcima monolita i na uzorcima srednje veličine sa diskontinuitetima.

Deo kopa na kome će se vršiti eksploatacija sastavljen

21

je od stena iz grupa "A" i "C".

3.2. Raspucalost masiva

Stenski masiv koji čini radnu sredinu površinskog kopa Južni revir je raznim diskontinuitetima, različitog porekla, isp- rekidan i razdeljen u blokove različitih dimenzija. Intenzitet raspucalosti, to jest oslabljenosti masiva može se oceniti preko procentualnog učešća pojedinih veličina blokova u masivu.

Tabela br. 3.07. prikazuje procentualno učešće pojedinih veličina blokova u masivu. (Tabela je preuzeta iz Dopunskog rudarskog projekta za prvu fazu rada transporrtnog sistema III.)

Tabela br. 3.07.────────────────────────────────────────────────────── Sadržaj bloka (%)Veličina bloka ─────────────────────────────────

mm krečnjak andezit gnajs────────────────────────────────────────────────────── - - 200 87,2 40,1 49,3 200 - 200 2,3 5,0 2,5 300 - 400 2,1 13,3 9,4 400 - 500 2,4 12,7 7,0 500 - 1000 3,0 20,9 24,1više od 1000 2,0 8,0 7,7──────────────────────────────────────────────────────

3.3. čvrstoća masiva

Za potrebe projektovanja radnih etaža i završnih kosina PK Majdanpek, 1990. god. obavljena su ispitivanja parametara smicanja po diskontinuitetima od strane Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda. Rezultati ispitivanja su prikazani u studiji "Laboratorijsko istraživanje parametara smicanja na reprezentima stena PK Majdanpek". Uzimajući u obzir inženjerijsko geolo- ške prilike na kosinama kopa, vrstu stena kao i uslove produblji- vanja kopa, stručnjaci rudnika Majdanpek u saradnji sa osobljem instituta iz Tusona, izradili su program

22

geomehaničkih istraži- vanja. Poseban naglasak u tim istraživanjima dat je uslovima smicanja po pukotinama, odnosno odredjivanja ugla unutrašnjeg trenja. U tom cilju, izdvojeni su reprezenti karakterističnih vrsta stena, merodavnih u analizi stabilnosti radnih etaža i završnih kosina.

1. - Škriljac - 8 reprezenata2. - Krečnjak - 8 reprezenata3. - Andezit - 8 reprezenata4. - Gnajs - 8 reprezenata

Za analiziranje su izdvojene kao karakterisdtične i značajne četri litološke sredine:

1. gnajs2. andezit3. krečnjak4. škriljac

Na svakom od ovih uzoraka su obavljena neophodna ispitivanja da se utvrde parametri smicanja po diskontinuitetima. Korišćenjem specijalne konstrukcije za izvodjenje opita smicanja po pukotini, prikupljeni su podaci koji su tabelarno i grafički obradjeni. U toku opita, kao i kasnije pri interpretaciji podataka, insistiralo se na definisanju vršnih i posebno rezidualnih vrednosti paramertara smicanja.

U tabeli 5 pomenute studije dat je prikaz utvrdjenih vrednosti vršnih i rezidualnih vrednosti parametara smicanja za gnajs. U tabeli 6. vrednosti koje su prikazane odnose se na andezit. U tabeli 7 prikazane su vrednosti ugla unutsrašnjeg trenja i kohezije za krečnjak . U tabeli 8. prikazani su rezultati ispitivanja osam reprezenata škriljca.

Prosečne vrednosti ugla unutranjeg trenja i kohezije (vršne i rezidualne) za ispitsivane stene prikazane su u tabeli 3.09.

Tabela 3.09.────────────────────────────────────────────────────────────── Srednje vrednosti parametara smicanja ────────────────────────────────────────── Vrsta Zaprem. Vršne vrednosti Rezidualne vrednosti sena masa ──────────────────── ──────────────────── C C' ' kN/cm3 daN/cm2 daN/cm2 ─────────────────────────────────────────────────────────────

23

Gnajs 27,39 0,85 29,34 0,42 27,75 Andezit 26,90 1,49 26,30 1,05 22,94 Krečnjak 26,50 1,275 33,56 0,94 31,69 Škriljac 26,90 0,375 26,30 0,24 24,81 ─────────────────────────────────────────────────────────────

Uzimajući u obzir da je za svaku ispitivanu vrstu stena ispitano po osam reprezenata, kao i metodu i korektnost sprovedenih opita, može se zaključiti da je pouzdanost utvrdjenih vrednosti parametara smicanja vrlo visoka.

4.0. STABILNOST KOSINA

Ovo Uputstvo obuhvata otkopavanje na severnom delu Južnog revira, prilog br. 1.02, u zoni reke Mali Pek izmedju profila 23 i 3. Stabilnost istočne strane kopa na mestu izvodjenja radova, i pored mestimično sitnijeg obrušavanja materijala iz kosine, je zadovoljavajuća, pogotovu se to može reći za kop severnije od profila br. 0 gde je kosina dosta stabilna a generalni ugao daleko ispod projektovanog. Što se severnog boka kopa tiče, ako se uzme u obzir da kop ima oblik elipse sa dužom osom koja ima pravac približno sever jug, odnosno da je na severnoj strani kopa zakrivljenje elipse veće, to se smatra da će zbog većeg za- krivljenja i uklještenja ovog boka kopa stabilnost biti daleko veća nego sa istočne i zapadne sdtrane te se na ovom delu kopa neće vršiti provera stabilnosti. Sredina istočne strane kopa je nešto slabija te i ako se na ovom delu kopa radovi neće neposredno izvoditi, zbog mogućeg uticaja, za ovaj deo će se izvršiti provera stabilnosti (profili 0, 4, 6 i 8).

Na zapadnoj strani kopa situacija je dosta razli- čita i menja se sa vremenom. Krajem 1998. i početkom 1999. godine na severnom delu ove strane kopa, izmedju profila 0 i 3, pojavilo se klizište, prilog br. 4.04. Ovde se radi o delimičnom klizanju boka kopa po diskontinuitetu odnosno po sistemu paralelnih pukotina. Pored ovog klizišta i na jugozapadnom delu kopa na kontaktu limonit-krečnjak još od ranije postoji klizište, medjutim kako ovaj deo kopa nije bitan za aktuelni zahvat to u ovom Uputstvu

neće biti razmatran. Sredina zapadnog boka kopa je stabilna. Što se ove strane kopa tiče provera stabilnosti će biti izvršena u zoni klizišta na severu (profil br. 19.440, prilog br.4.05.) i na sredini kopa na profilima 4, 6 i 8.

24

Za proveru stabilnosti bokova Površinskog kopa Južni revir uglavnom su korišćene četiri studije:- "Studija stabilnosti završnih kosina za površinski kop koju je uradio MOUNTAN STATE MINERALENTERPRISES; INC, TUSON, ARIZONA, USA, 1990. god."- "Studija stabilnosti radnih i završnih kosina površinskog kopa Južni revir RBM-a za dubinu otkopavanja do kote +125m." koju je uradio RI Beograd i IB-Bor 1990. god."- Studija laboratorije za mehaniku stena na Rudarsko geološkom fakultetu u Beogradu pod nazivom "Laboratorijsko istraživanje parametara smicanja na reprezentima stena PK Majdanpek. - "Dopunski rudarski projekat otkopavanja na J.reviru do kote +80m."

Sve napred pobrojane studije u svojim zaključcima smatraju da se sa generalnim kosinama kopa, za ostvarene dubine i vrste stena, koji su primenjeni na Površinskom kopu RBM-a može očekivati zadovoljavajuća sigurnost.

Iz prve studije su korišćeni geološki profili gde su definisane granice poijedinih stenskih masa na sadašnjem stanju kopa.

4.1. Metode provere stabilnosti

Na osnovu položaja kosina kopa na profilima i pol- ožaja pukotinskih sistema u odgovarajućim strukturnim zonama, primenom Schmidt-ovih polarnih dijagrama, ispitivan je mogući uticaj prisutnih pukotinskih sistema na kosinu kopa. Na osnovu toga ocenjeno je kakv se oblik loma kosine može očekivati.

Za moguće slučajeve ravnog loma po jednom pukotin- skom sistemu vršen je proračun po metodi Hoeka. U slučajevima provere na ravan lom kada nema pukotinskog sistema, tražen je kritičan nagib ravni loma kroz stensku masu.

U slučajevima ravnog stepenastog loma po dva pukotinska sistema proračun je vršen za ravan lom za dva sistema. Pri tome je proračunom utvrdjen kritičan generalni nagib ravni loma (β), položaj i dubina zatezne pukotine i ostali potrebni parametri za proračun faktora stabilnosti pri klizanju po dva pukotinska sistema. Proračun faktora sigurnosti za stepenast lom vršen je po sledećem izrazu:

H - Z sin(γ2 - β)

25

(Wcosγ1 - U - Vsinγ1) * tg + C * ───── * ───────────── sinβ sin(γ2 - γ1)Fs = ─────────────────────────────────────────────────────── Wsin γ1 + Vcos γ1

U slučajkevima mogućeg loma po dva i više pukost- inska sistema koji daju drugačiji oblik loma od predhodno opisa- nih, za poračun je korišćena takozvana generalna metoda ravnote- žnog stanja.

U odredjenim slučajevima gde je rastojanje izmedju pukotina u pojedinim pukotinskim sistemima dovoljno malo da se može predpostaviti da je stenska masa dovoljno izdrobljena da om- ogući pojavu kružnog loma, proračun stabilnosti izvršen je po metodi Bishop-a.

4.2. Provera stabilnosti boka kopa na pojedinim mestima

4.2.1. Stabilnost istočnog boka kopa

Kako je napred rečeno stabilnost istočne strane kopa na mestu izvodjenja radova, i pored mestimično sitnijeg ob- rušavanja materijala iz kosine, je zadovoljavajuća. Pogotovu se to može reći za kop severnije od profila br. 0 gde je kosina dosta stabilna, generalni ugao daleko ispod projektovanog, dubine se ka severu smanjuju i elipsa boka kopa postepeno dobija veće zakrivljenje. Sredina istočnog boka kopa je nešto slabija te će se za ovaj deo izvršiti provera stabilnosti (profili 0, 4, 6 i 8).

════════════════════════════════════════════════════════════Na mestu Koef.sigurnosti (Fs)

════════════════════════════════════════════════════════════ Profil 0-istok 1,320 Profil 4-istok 1,262 Profil 6-istok 1,269 Profil 8-istok 1,280 ════════════════════════════════════════════════════════════

Kako se iz predhodne tabele vidi koficijenti sigurnosti se kreću u dozvoljenim granicama te se smatra da će istočni bok kopa imati zadovoljavajuću sigurnost.

26

4.2.2. Provera stabilnosti zapadnog boka kopa

Provera će biti izvršena za srednji deo kopa za profile br. 4, 6 i 8 gde je kop relativno stabilan i na severnom delu u zoni klizišta (izmedju profila 0 i 1 na mestu 19.440). Za profile 4, 6 i 8 provera će da bude izvršena na smicanje za step- enasti lom a u zoni klizišta na smicanje po diskontinuitetu.

════════════════════════════════════════════════════════════Na mestu Koef.sigurnosti (Fs)

════════════════════════════════════════════════════════════ 19.440 1,217 19.440 (Za parametre rezidualne vrednosti) 1,033 Profil 4-zapad 1,258 Profil 6-zapad 1,268 Profil 8-zapad 1,259════════════════════════════════════════════════════════════

Kako se iz predhodne tabele vidi koficijenti sigurnosti se kreću u dozvoljenim granicama te se smatra da će zapadni bok kopa imati zadovoljavajuću sigurnost.

Prema prof. Cimbareviču za usvojene parametre stena i data opterećenja dubina kopa do koje se može ići računa se po formuli:

2 K * sin αk * cos H = ────────────────────── αk - sin2 (─────────) 2gde je: K - Koeficijent kohezije koji predstavlja odnos izmedju kohezije i zapreminske težine. αk = 37 - Planirana generalna kosina kopa u zahvatu zone HAC-a ispod nivia +170m. = 27,75 - Ugao unutrašnjeg trenja masiva

42 2 * ──── * sin 37 * cos 27,75 27 H = ────────────────────────────────── = 1.177m 37 - 27,75 sin2 (──────────────)

27

2

Dubina kopa dobivena po ovoj formuli je veća od dubine koja se na ovom mestu predvidja prema dinamici ot-kopavanja što daje odredjenu sigurnost.

Proveru stabilnosti na zapadnom delu kopa (profili 1 i 2) izvršio je i prof. Dr. Milenko Savić u "Dopunskom rudarskom projektu otkopavanja ležišta Južni revir zona HAC-a u RBM-u za zahvat do K+140". On je izvršio geomehaničku klasifikaciju stena na ovom području prema najnovijem Hoeck-ovom kriterijumu za GSI. Na osnovu usvojene klasifikacije dobio je parametre čvr- stoće masiva na smicanje po Maksimoviću. Za oba profila je predpostavljena voda sa levkom depresije koji izbija na nivo reke Ma- li Pek. Za ovako predpostavljene uslove izvršen je proračun stabilnosti za kritični lom (za oba profila) i lom po nepravilnoj ravni smicanja (za profil 2). Proračun je vršen za postojeće i projektovano stanje kopa. Program kojim je vršen proračun je BGS- LOPE. Rezultati proračuna su dati u tabeli br. 4.2.03.

Tabela br. 4.2.03.──────────────────────────────────────────────────────────────Kružni lom Postojeće stanje Projektovano stanje────────────────────────────────────────────────────────────── Profil 1 2,74 2,36 Profil 2 2,199 1,923Bezijerova kriva (Prof.2) 2,077 1,852──────────────────────────────────────────────────────────────

Prof. Savić na kraju proračuna konstantuje da su faktori sigurnosti zadovoljavajući.

4.3. Zaključak provere stabilnosti kopa

Na osnovu napred datih proračina može se reći da bokovi kopa imaju zadovoljavajuću sigurnost te da uz pažljivo vodjenje bušačko minerskih radova, za period koji obuhvataju radovi iz ovog Uputstva, nebi trebalo očekivati bitna pomeranja bokova kopa i klizišta.

28

5.0. T H N O L O G I J A O T K O P A V A N J A

Otkopavanje rude na Površinskom kopu Južni revir u području zone Mali Pek, prilozi br. 5.04. i 5.05. će biti vršeno površinski postojećom tehnologijom i mehanizacijom.

Ovo Uputstvo je uskladjeno sa "Dopunskim rudarskim projektom površinske eksploatacije ležišta rude bakra Majdanpek do kote 125" i uputstvima za rad na Južnom reviru.

U okviru otkopavanja u užem smislu mogu se izdvoj- iti sledeće tehnološke operacije : priprema terena, bušenje, oprobavanje, miniranje, utovar, transport, odlaganje jalovine, prat- eći radovi, rudarsko održavanje kopa i odvodnjavanje.

Jalovina na ovom delu predstavlja vlažan materijal i nanos koji nemože da se preradi, obrušeni materijal sa viših etaža koji je često dosta oksidisao, materijal nastao pri čišće- nju transportnih puteva koji je deponovan na kosinama, materijal iz nasutog kosog puta na etaži 335, neposredna prateća jalovina i materijal dobijen pri izradi puta za Severni revir i izradi korita reke Mali Pek (izmeštanje reke i puta).

Na na proizvodnji rude će se, prema potrebi, raditi u sve tri smene. Primarno usitnjavanje će biti vršeno bušačko minerskim radovima. Bušenje će biti vršeno bušilicom BE-45R interne oznaka BE-7. Miniranje će se vršiti AN-FO i SL-URRY eksplo- zivima. Utovar će biti vršen bagerima kašikarom tipa MARION 182 interne oznake M-3 i M-2. Transport jalovine do deponije ili ja- lovišta će biti kamionski. Transport rude do Primarnog drobljenja je takodje kamionski. Za transport su usvojeni kamioni WABCO no- sivosti 190 kratkih tona. Odlaganje jalovine, izrada i održavanje puteva, rudarsko održavanje kopa i pomoćni radovi će biti vršeni postojećom pomoćnom mehanizacijom. Odvodnjavanje radilišta će biti vršeno prema postojećem projektu odvodnjavanja.

29

5.1. Elementi površinskog kopa

Polazni elementi za projektovanje kopa su generalna kosina kopa i visina etaža, prilog br. 5.01.

5.1.1. Generalna kosina kopa

Ispitivanje osobina stena Majdanpečkog ležišta u cilju odredjivanja generalne kosine kopa su vršena u više navrata

od strane nekoliko firmi. Elementi su kroz višegodišnji rad pro- veravani na terenu. Ostvareni elementi se redovno evidentiraju u Tehničkoj pripremi Površinskog kopa i pažljivo analiziraju.

Prema geotehničkim ispitivanjima koja je izvršio institut "Jaroslav černi" iz Beograda kosine kopa do dubine od 700 metara su: (tabela br. 5.1.01.)

Tabela br. 5.1.01. ──────────────────────────────────────────────────────────── Dubina kopa Pregled prosečnih vrednosti uglova H (m) kosina za radnu sredinu A B C D ──────────────────────────────────────────────────────────── 50 72 39' 61 12' 67 00' 74 30' 75 54 09' 51 00' 57 41' 66 02' 100 47 39' 45 00' 52 05' 60 38'

125 43 15' 41 30' 47 47' 56 26'150 40 15' 39 18' 44 17' 52 38'175 38 15' 37 24' 42 29' 50 02'200 36 33' 35 36' 40 29' 47 26'250 34 27' 32 24' 39 17' 44 26'300 32 45' 30 36' 34 53' 42 14'350 31 39' 29 12' 33 05' 40 26'400 30 39' 28 06' 31 41' 38 50'500 28 51' 26 30' 29 53' 36 14'550 28 09' 26 00' 28 30' 35 30'600 27 33' 25 40' 28 20' 35 00'650 26 39' 25 10' 28 10' 34 32'700 26 00' 25 00' 28 00' 34 00'

────────────────────────────────────────────────────────────

Ispitivanje parametara čvrstoće stenske mase je vršila i Američka firma "INDEPENDENT mining consultans, inc". Rezulta- ti ispitivanja su prikazani u studiji "SLOPE STABILITY ANALYSIS OPEN PIT JUžNI REVIR". U istoj studiji data je preporuka za pro- sečne elemente kopa i etaža prema pojedinim vrstama stena (Tabe-

30

la br. 5.1.02.).

Tabela br. 5.1.02.─────────────────────────────────────────────────────────── bez dreniranja sa dreniranjem ──────────────────── ─────────────────── proseč. horiz. prosečni horiz. ugao rastojanje ugao rastojanje Vrsta stene kosine od nožice kosine od nožice kopa do nožice kopa do nožice () (m) () (m)───────────────────────────────────────────────────────────Sz. andezit 40 17,9 45 15,0Jz. andezit 40 17,9 45 15,0J. andezit 45 15,0 45 15,0Ji. andezit 40 17,9 40 17,9I. gnajs 40 17,9 40 17,9Sz. gnajs 40 17,9 45 15,0S. gnajs 45 15,0 45 15,0Jz. gnajs 40 17,9 45 15,0

Ji. krečnjak 42 16,65 42 16,65Jz. krečnjak 45 15,0 45 15,0Z. krečnjak 45 15,0 45 15,0I. škriljac 34 22,25 36 20,65───────────────────────────────────────────────────────────

Za potrebe projektovanja radnih etaža i završnih kosina PK Majdanpek, 1990. god. obavljena su ispitivanja parametara smicanja po diskontinuitetima od strane Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda. Rezultati ispitivanja su prikazani u studiji "Laboratorijsko istraživanje parametara smicanja na reprezentima stena PK Majdanpek". Program geomehaničkih istraživanja su izradili stručnjaci RBM-a u saradnji sa stručnjacima instituta iz Tusona. Poseban naglasak u tom programu dat je smicanju po pukotinama, odnosno odredjivanja ugla unutrašnjeg trenja. U cilju ispitivanja izdvojeno je po osam reprezenata karakterističnih vrsta stena i to za škriljac, za krečnjak, za andezit i za gnajs. Reprezenti su tako odabrani da mogu biti merodavni u analizi stabilnosti radnih etaža i završnih kosina.

Za analiziranje su izdvojene kao karakterisdtične i značajne četri litološke sredine i to: gnajs, andezit, krečnjak i škriljac.

Na svakom od ovih uzoraka su utvrdjeni parametri smicanja po diskontinuitetima. Podaci su dobiveni korišćenjem specijalne konstrukcije za izvodjenje opita smicanja po pukotini

31

a prikazani su tabelarno i grafički. U toku opita i interpreta- cije podataka posebna pažnja se obraćala na definisanju vršnih i posebno rezidualnih vrednosti paramertara smicanja.

U tabelama 5, 6, 7, 8 i 9 pomenute studije dat je prikaz utvrdjenih vršnih i rezidualnih vrednosti parametara smicanja.

činjenica da je za svaku vrstu stene ispitano po osam reprezenata, da je metoda odgovarajuća i da je ispitivanje izvršeno korektno, daje pouzdanost utvrdjenih vrednosti parametara smicanja te se u projektovanju ovi parametri mogu koristiti kao vrlo pouzdani. Može se zaključiti i to da do sada ostvareni parametri kopa kao i usvojeni parametri za projektovanje u "Dop- unskom rudarskom projektu površinske eksploatacije ležišta rude bakra do kotse 125" imaju zadovoljavajuću sigurnost.

U Dopunskom rudarskom projektu površinske eksploatacije ležišta rude bakra Majdanpek do kote 125 usvojene su sled- eće generalne kosine kopa (tabela br. 5.1.03.).

Tabela br. 5.1.03.─────────────────────────────────────────────────────────────

v r s t a s t e n a generalna kosina kopa (α)─────────────────────────────────────────────────────────────

"A" (gnajs) 36,34"B" (škriljac, filit) 30,00"C" (andezit) 37,10"D" (krečnjaIk) 42,34

─────────────────────────────────────────────────────────────

U Rudarskoj pripremi Površinskog kopa RBM-a se redovno vodi evidencija o ostvarenim parametrima kopova u vreme izvodjenja radova na pojedinim zahvatima i prati ponašanje bokova nakon završenih zahvata o čemu postoji odgovarajuća dokumentacija. Ost- vareni elementi, nakon dužeg perioda vremena (posle stabilizacije bokova kopa), prema vrstama stena, a koji su se u praksi tokom dugogodišnjeg rada pokazali kao zadovoljavajući, su dati u tabeli br. 5.1.04.

Tabela br. 5.1.04.──────────────────────────────────────────────────────────── radna sredina

32

Parametar ──────────────────────── A B C D────────────────────────────────────────────────────────────Radni ugao etaže (stepen) 75 75 75 75Završni ugao etaže (stepen) 65 43 56 73Završni ugao kosine kopa (stepen) 36 30 37 42Min. radna širina etažne ravni (m) 58 58 58 58Zona mog. obrušavanja etaže (m) 3 12 6 1Min. završ. širina etaž. ravni (m) 9 22 15 3Širina transportnih puteva (m) 22 31 25 20────────────────────────────────────────────────────────────

Prateći ponašanje generalne kosine Površinskog kopa RBM-a na ovom delu kopa za jedan duži vremenski period, iskus- tveno, može se reći da za radnu sredinu, vremenski period od oko 3 godine (koliko će maksimalno vremena proći do narednog zahvata na ovom delu kopa) i planiranu dubinu zahvata od 110 m, može da podnese daleko veći nagib (generalnu kosinu kopa) nego što je to prikazano u tabeli br. 5.1.04.

Uzimajući u obzir sva napred izneta razmatranja i iskustva koja tretiraju stabilnost kosina, usvaja se u Uputstvu za izvodjenje radova na Južnom reviru u zoni reke Mali Pek da generalna kosina kopa, ne uzimajući u obzir transportne puteve, bude α= 38,3. Generalna kosina kopa sa transportnim putevima je ispod 37.

5.1.2. Visina etaža

Prema razradjenoj tehnologiji u dosadašnjem radu otkopavanje na Površinskom kopu Južnog revira se vrši u etažama visine od po 15 m. Prema tome i za izvodjenje radova na Južnom reviru u zoni reke Mali Pek biće usvojeno otkopavanje sa etažama od po h=15m.

5.2. Elementi etaža površinskog kopa

Polazni podaci za proračun elemenata etaža su usvojena generalna kosina kopa od α = 38,3 i visina etaže od 15m.

5.2.1. Korak etaže "lu"

33

Ova veličina predstavlja zbir širine radne kosine etaže, širine zone mogućeg obrušavanja i sigurnosne širine etažne ravni (Prilog br. 5.01.)

h 15lu = ──────── = ───────── = 19,0 m

tg α tg 38,3

gdeje:

h = 15 m - Usvojerna visina etaže α = 38,3 - Generalna kosina kopa

5.2.2. Radni ugao kosine etaže "αr"

Radni ugao kosine etaže zavisi od više faktora kao na primer: Fizičko mehaničkih karakteristika stenskih masa, visine etaža, nagiba minskih bušotina i primene utovrne mehannizaci- je. Smatra se iz iskustva da se za konkretne uslove može za radni ugao kosine etaža uzeti ugao bušenja odnosno αr = 75 (Prilog br. 5.01.).

5.2.3. Širina radne kosine etaže "lr"

Širina kosine etaže (Prilog br. 5.01.) je u funkciji od visine i nagiba radne kosine etaža i iznosi:

h 15lr = ─────── = ───────── = 4,0 m

tg αr tg 75

5.2.4. Širina etažne reavni pri radnoj kosini etaže

Ova veličina predstavlja radnu širinu etažne ravni odnosno širinu etažne ravni u vremenu dok još nije počelo ob- rušavanje iz zone mogućeg obrušavanja (Prilog br. 5.01.).

le = lu - lr = 19 - 4 = 15 m

34

5.2.5. Ugao stabilnog držanja etaže "αs" i ugao prirodnog držanja obrušenog materijala "αp"

Radni ugao kosine etaža je odredjen nagibom buše- nja, odnosno za mekše stene to je ugao koji etaža dobije pri za- vršetku utovara. Posle kraćeg ili dužeg stajanja (Prilog br. 5.01.) usled različitih faktora dolazi do raspadanja stena, osi- panja i klizanja iz bloka mogućeg obrušavanja. Materijal se deponuje na etažnoj ravni. Nakon izvesnog vremena koje može biti vrlo različito ovaj se proces stabilizuje. Radna kosina etaže zauzme ugao stabilnog držanja a obrušeni materijal ugao prirodnog drža- nja obrušenog materijala. Prema tome kako su se ponašale slične stene na Majdanpečkim površinskim kopovima smatra se da se ugao stabilnog držanja etaže kreće do 58 a ugao prirodnog držanja obrušenog materijala oko 39.

5.2.6. Širina zone mogućeg obrušavanja "lo"

Zona mogućeg obrušavanja je horizontalna površina izmedju linije vrha etaže pri radnom uglu i linije mogućeg obru- šavanja (linije vrha stabilisane kosine). Linija vrha stabilisane kosine je vrlo važan parametar za projektovanje jer ona odredjuje granicu kopa. Širina zone mogućeg obrušavanja (Prilog br. 5.01.)

je definisana radnim uglom, uglom stabilnog držanja i visinom etaža. Za usvojeni radni ugao αr = 75, ugao stabilnog držanja etaža αs = 58 i visinu etaža od h = 15m maksimalna širina zone mogućeg obrušavanja iznosi:

lo = h * (ctg αs - ctg αr) = 15 * (ctg 58 - ctg 75)lo = 5,35 m

5.2.7. Potrebna širina etažne ravni za deponovanje obrušenog materijala "lm"

Površina bloka mogućeg obrušavanja "S" (Prilog br. 5.01.) je definisana radnom kosinom, kosinom stabilnog držanja i visinom etaže i ona iznosi: h2 152

35

S = ──── * (ctg αs - ctg αr) = ──── * (ctg 58 - ctg 75) 2 2

S = 40,15 m2

Kako je napred rečeno, raspadnuta stena iz bloka mogućeg obrušavanja se deponuje na etažnoj ravni preko nožice et- aže. Potrebna širina etažne ravni za deponovanje ovog materijala iznosi: ───────────────────────────────────── / 2 * S * Kr

lm = / ──────────────────────────────────── / (sin αp)2

sin αp * cos αp + ─────────────── tg (αs - αp)

gde je:S = 40,15 m2 - Površina bloka mogućeg obrušavanjaKr = 1,45 - Koeficijent rastresitosti obrušenog materijala.

αp = 39 - Ugao prirodnog držanja obrušenog materijala.αs = 58 - Ugao stabilnog držanja kosine etaže.

───────────────────────────────────── / 2 * 40,15 * 1.45 lm = / ──────────────────────────────────── / (sin 39)2

sin 39 * cos 39 + ─────────────── tg (58 - 39)

lm = 8,5 m

5.2.8. Širina sigurnosne etažne ravni "ls"

Prema usvojenoj generalnoj kosini kopa, uglu stabilnog držanja etaže i visini etaže (Prilog br. 5.01.) širina et- ažne ravni iznosi:

ls = lu - lr - lo = 19 - 4 - 5,4 = 9,6 m

gde je:lu = 19,0 m - Korak etaže.lr = 4,0 m - Širina radne kosine etaže.lo = 5,4 m - Širina zone mogućeg obrušavanja.

36

Kako je prema predhodnoj tački potrebna širina et- ažne ravni za deponovanje obrušenog materijala lm = 8,5 m to sra- čunata širina etažne ravni od ls = 9,6 m zadovoljva.

5.2.9. Elementi puta

Glavni transportni putevi će biti dvosmerni sa dve kolovozne trake. Putevi po radnim etažama će takodje biti dvosmerni sa dve kolovozne trake. Konačni put +354/+320 po seve- roistočnoj strani, put +245/+305 i privremeni putevi za otvaranje pojedinih etaža će biti dvosmerani sa jednom kolovoznom trakom.

Maksimalni uspon, odnosno pad glavnih transportnih puteva je 10 % a privremenih (u okviru radilišta) do 13%.

Širina dvosmernog puta sa dve kolovozne trake (Prilog br. 5.02.) iznosi:

Šdve = lo + lb + 2D + ld + lk + nŠdve = 5,4 + 2,0 + 2 * 7,0 + 1,0 + 1,5 + 0,4 = 24,3 m

gde je:- lo = 5,4 m - Širina zone mogućeg obrušavanja- lb = 2,0 m - Širina zaštitne berme- D = 7,0 m - Maksimalna širina vozila- d = 1,0 m - Slobodna širina puta za mimoilaženje vozila- lk = 2,0 m - Širina kanala- n = 0,4 m - Ostojanje nožice etaže od ivice kanala

Širina puta sa jednom kolovoznom trakom (Prilog br. 5.03.) iznosi:

Šjed = lo + lb + db + D + dk + lk + n

Šjed = 5,4 + 1 + 1 + 7 + 1 + 1,5 + 0,4 = 17,3 mgde je:

- db = 1m - Rastojanje izmedju kolovozne trake i zaštitne berme.

- dk = 1m Rastojanje izmedju kolovozne trake i kanala.- lk = 1,5 m Širina kanala.

Napred proračunati i usvojeni glavni paramatri kopa i etaža u okviru poglavlja 5. ovog Uputstva dati su u tabeli br. 5.2.02. Na osnovu ovih parametara uradjen je Plan

37

otkopavanja (I i II Zahvat), prilozi br. 5.04. i 5.05.

Tabela br. 5.2.02.───────────────────────────────────────────────────────────

e l e m e n t vrednost───────────────────────────────────────────────────────────Generalna kosina kopa bez puteva "α"() 38,3Generalna kosina kopa sa putevima "α"() ispod 37Visina etaže "h"(m) 15Korak etaže lu (m) 19Radni ugao kosine etaže "αr"() 75Radna širina kosine etaže "lr"(m) 4Ugao stabil. drž. kos. etaže "αs"() 58Zona mog. obrušavanja kosine "lo"(m) 5,4Ugao prir.drž. obruš. mater. "αp"() 39Min. radna širina. etaž. ravni "le"(m) 15Potrebna širina etaž. ravni zazadrž. obrušenog materijala "lm"(m) 8,5Završ. širina etaž. ravni "ls"(m) 9,6Min. širina puteva sa dve kolovoz.trake "Š2"(m) 24,3Min. širina puteva sa jednom kolovoz.trakom "Š1"(m) 17,3────────────────────────────────────────────────────────────

6.0. REZERVE RUDE I METALA

6.1.1. Geološke rezerve rude

38

Ovo područje predstavlja severni deo Južnog revira. Glavna mineralizacija bakra je štokverkno-inpregnacionog tipa i vezana je za hidrotermalnu etapu. Cirkulacija hidrotermalnih rastvora vezana je za tektonski izdrobljene zone koje su omogući- le deponovanje kvarca i drugih sulfidnih minerala. Deponovanje ekonomski značajnih koncentracija bakra izvršeno je u mezoepite- rmalnoj fazi pri temperaturi od 200C do 300C. Glavni rudni mineral je halkopirit a pirit i pirhotin su vrlo podredjeni. Halko- pirit se nalazi u izgradnji kontaktnih rudnih tela magnetita, pi- ritnih rudnih tela a najčešće se nalazi u zoni porfirske mineral- izacije u vidu inpregnacija. Po obodu rudnog polja u kontaktnoj zoni izmedju andezita i gnajseva ili u žicama zajedno sa halkopiritom javlja se i molibdenit. Minerali srebra su najčešće udruže- ni sa halkopiritom. Zlato se najvećim delom nalazi kao samorodno u halkopiritu ili u arsenopiritu. Magnetit je podredjeno zastup- ljen. Sadržaji korisnih metala rastu sa porastom silifikacije. Po svojim fizičko mehaničkim karakteristikama ruda je tvrda do srednje tvrda.

Način istraživanja, kategorizacija i potvrda rudnih rezervi se može naći u Elaboratu o rudnim rezervama Rudnika bakra Majdanpek iz 1986. godine te se na ovu temu netreba posebno zadržavati. Okonturenje rudnog tela za konkretno radilište u granicama 0,1 % Cu je izvršeno na osnovu podataka iz eksploatacionih bušotina koji se obradjuju i čuvaju u Rudarskoj pripremi RBM-a i na osnovu rezultata dubinskog istražnog bušenja koje je izvo- djeno tokom 1984. godine od strane Instituta za bakar iz Bora a koji se takodje nalaze u Rudarskoj pripremi RBM-a.

Konstrukcija kopa, prilozi br. 5.04.01, i 5.04.02. i obračun geoloških rezervi za radilište Mali Pek su vršeni na situacionom planu na stanje 15.01.2003. godine. Granični sadržaj konture je 0,1% Cu. Količina rude po etažama data je u tabeli br. 6.01.

Geološke rezerve rude Tabela br. 6.01.──────────────────────────────────────────────────────────── R u d a (t) Etaža ──────────────────────────────────── Zahvat I Zahvat II Ukupno──────────────────────────────────────────────────────────── 335 125.000 175.000 300.000 320 385.000 298.000 683.000 305 84.000 670.000 754.000

290 - 734.000 734.000

39

275 - 552.000 552.000 260 - 438.000 438.000 245 - 146.000 146.000 ─────────────────────────────────────────────────────────── U k u p n o: 594.000 3.013.000 3.607.000

6.1.2. Količina metala u geološkim rezervama

Kao podloga za obračun metala korišćeni su etažni planovi sadržaja metala koji se čuvaju i redovno ažuriraju u Teh- ničkoj pripremi površinskog kopa RBM-a.

Količine metala u geološkim rezervama po etažama prikazane su u tabeli br. 6.02.

40

GEOLOŠKE REZERVE RUDE I METALA U ZAHVATU RADILIŠTA MALI PEK

Tabela br. 6.02.════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Geološke rezerve rude Bakar u geol.rezer. Zlato u geol.rezer. Srebro u geol.rezer. Magnetit u geol.rezer. Etaža (t) (%) (t) (gr/t) (kg) (gr/t) (kg) (%) (t) ════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

335-I 125.000 0,300 375,0 0,310 38,8 1,100 137,5 0,500 625

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

335-II 175.000 0,350 612,5 0,322 56,4 1,250 218,8 0,500 875

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

335-Uk. 300.000 0,329 987,5 0,317 95,2 1,188 356,3 0,500 1.500

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

320-I 385.000 0,400 1.540,0 0,310 119,4 1,250 481,3 0,500 1.925

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

320-II 298.000 0,422 1.257,6 0,320 95,4 1,330 396,3 0,500 1.490

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

320-Uk. 683.000 0,410 2.797,6 0,314 214,8 1,285 877,6 0,500 3.415

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

305-I 84.000 0,350 294,0 0,210 17,6 0,960 80,6 0,500 420

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

305-II 670.000 0,390 2.613,0 0,220 147,4 0,990 663,3 0,500 3.350

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

305-Uk. 754.000 0,386 2.907,0 0,219 165,0 0,987 743,9 0,500 3.770

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

290-II 734.000 0,395 2.899,3 0,157 115,2 0,822 603,3 0,500 3.670

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

275-II 552.000 0,367 2.025,8 0,156 86,0 0,813 448,8 0,500 2.760

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

260-II 438.000 0,375 1.642,5 0,189 82,8 0,953 417,4 0,500 2.190

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

245-II 146.000 0,388 566,5 0,185 27,0 0,950 138,7 0,500 730

════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

Ukupno: 3.607.000 0,383 13.826,2 0,218 786,0 0,994 3.586,0 0,500 18.035

6.2. Eksploatacione rezerve

Kako je napred rečeno otkopavanje se vrši u sredini rudnog tela gde nema većih proslojke jalovine i dajkova i nije oštra granica oko konture 0,1% Cu te se ne očekuju veliki eksploatacioni gubitci i osiromašenje.

Okonturenje rudnog tela u granicama 0,1 % bakra i obračun geoloških rezervi rude i metala izvršen je na osnovu etažnih planovi sadržaja metala (geoloških) koji se čuvaju i redovno ažuriraju u Tehničkoj pripremi površinskog kopa RBM-a. Eks- ploatacione rezerve po etažama, tabele od 6.03. do 6.08, su srač- unate na osnovu geoloških rezervi i predpostavljenih eksploatacionih gubitaka i pridošle jalovine (rude sa sadržajem ispod 0,1% Cu). Obračun eksploatacionih rezervi rude i metala prema usvojenoj dinamici otkopavanja prikazane su u

41

tabelama od 7.01. do 7.07. u poglavlju 7.00. ovog projekta (dinamika otkopavanja) i na prilozima od 7.01. do 7.07.

Eksploatacione rezerve rude i jalovine po etažama Tabela br. 6.03.═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ R u d a (t) Eksploata- ──────────────────────────────────────────────── ciona Geološke Eksploat. Razbla- Eksploatac. jalovina Etaža rezerve gubitak ženje rezerve (t) ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ 350-II - - - - 250.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-I 125.000 15.000 10.000 120.000 180.000 ────────────────────────────────────────────────────────────── 335-II 175.000 20.000 15.000 170.000 280.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 335-Uk. 300.000 35.000 25.000 290.000 460.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-I 385.000 20.000 15.000 380.000 150.000 ────────────────────────────────────────────────────────────── 320-II 298.000 18.000 10.000 290.000 120.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 320-Uk. 683.000 38.000 25.000 670.000 270.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-I 84.000 9.000 5.000 80.000 40.000 ────────────────────────────────────────────────────────────── 305-II 670.000 30.000 20.000 660.000 80.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 305-Uk. 754.000 39.000 25.000 740.000 120.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 290-II 734.000 34.000 20.000 720.000 90.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 275-II 552.000 22.000 10.000 540.000 20.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 260-II 438.000 12.000 4.000 430.000 20.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── 245-II 146.000 9.000 3.000 140.000 10.000 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno: 3.607.000 189.000 112.000 3.530.000 1.240.000

EKSPLOATACIONE REZERVE BAKRA U ZAHVATU RADILIŠTA MALI PEK

Tabela br. 6.03.════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Geološke rezerve Eksploatacioni gubitak Razblaženje rude Eksploatacione rezerve Etaža ─────────────────────────── ────────────────────────── ────────────────────────── ──────────────────────────── Ruda Sadržaj Cu Bakar Ruda Sadržaj Cu Bakar Ruda Sadržaj Cu Bakar Ruda Sadržaj Cu Bakar (t) (%) (t) (t) (%) (t) (t) (%) (t) (t) (%) (t)

════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

335-I 125.000 0,300 375,0 15.000 0,150 22,6 10.000 0,080 8,0 120.000 0,300 360,4

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

335-II 175.000 0,350 612,5 20.000 0,150 30,0 15.000 0,080 12,0 170.000 0,350 594,5

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

335-Uk. 300.000 0,329 987,5 35.000 0,150 52,6 25.000 0,080 20,0 290.000 0,329 954,9

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

42

320-I 385.000 0,400 1.540,0 20.000 0,150 30,0 15.000 0,080 12,0 380.000 0,400 1.522,0

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

320-II 298.000 0,422 1.257,6 18.000 0,150 27,0 10.000 0,080 8,0 290.000 0,427 1.238,6

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

260-II 438.000 0,375 1.642,5 12.000 0,150 18,0 4.000 0,080 3,2 430.000 0,379 1.627,7────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

245-II 146.000 0,388 566,5 9.000 0,150 13,5 3.000 0,080 2,4 320-Uk. 683.000 0,410 2.797,6

38.000 0,150 57,0 25.000 0,080 20,0 670.000 0,412 2.760,6

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

305-I 84.000 0,350 294,0 9.000 0,150 13,5 5.000 0,080 4,0 80.000 0,356 284,5

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

305-II 670.000 0,390 2.613,0 30.000 0,150 45,0 20.000 0,080 16,0 660.000 0,392 2.584,0

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

305-Uk. 754.000 0,386 2.907,0 39.000 0,150 58,5 25.000 0,080 20,0 740.000 0,387 2.868,5

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

290-II 734.000 0,395 2.899,3 34.000 0,150 51,0 20.000 0,080 16,0 720.000 0,398 2.864,3

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

275-II 552.000 0,367 2.025,8 22.000 0,150 33,0 10.000 0,080 8,0 540.000 0,371 2.000,8

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

140.000 0,397 555,4

════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

Ukupno: 3.607.000 0,383 13.826,2 189.000 0,150 283,6 112.000 0,080 89,6 3.530.000 0,386 13.632,2

EKSPLOATACIONE REZERVE ZLATA U ZAHVATU RADILIŠTA MALI PEK

Tabela br. 6.04.════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Geološke rezerve Eksploatacioni gubitak Razblaženje rude Eksploatacione rezerve Etaža ─────────────────────────── ────────────────────────── ────────────────────────── ──────────────────────────── Ruda Sadržaj Au Zlato Ruda Sadržaj Au Zlato Ruda Sadržaj Au Zlato Ruda Sadržaj Au Zlato (t) (gr/t) (kg) (t) (gr/t) (kg) (t) (gr/t) (kg) (t) (gr/t) (kg)

════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

335-I 125.000 0,310 38,8 15.000 0,200 3,0 10.000 0,180 1,8 120.000 0,313 37,6

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

335-II 175.000 0,322 56,4 20.000 0,200 4,0 15.000 0,180 2,7 170.000 0,324 55,1

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

335-Uk. 300.000 0,317 95,2 35.000 0,200 7,0 25.000 0,180 4,5 290.000 0,320 92,7

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

320-I 385.000 0,310 119,4 20.000 0,180 3,6 15.000 0,160 2,4 380.000 0,311 118,2

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

320-II 298.000 0,320 95,4 18.000 0,180 3,3 10.000 0,160 1,6 290.000 0,323 93,7

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

320-Uk. 683.000 0,314 214,8 38.000 0,180 6,9 25.000 0,160 4,0 670.000 0,316 211,9

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

305-I 84.000 0,210 17,6 9.000 0,150 1,4 5.000 0,130 0,7 80.000 0,211 16,9

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

305-II 670.000 0,220 147,4 30.000 0,150 4,5 20.000 0,130 2,6 660.000 0,221 145,5

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

305-Uk. 754.000 0,219 165,0 39.000 0,150 5,9 25.000 0,130 3,3 740.000 0,219 162,4

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

290-II 734.000 0,157 115,2 34.000 0,120 4,1 20.000 0,100 2,0 720.000 0,157 113,1

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

275-II 552.000 0,156 86,0 22.000 0,120 2,6 10.000 0,100 1,0 540.000 0,156 84,4

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

260-II 438.000 0,189 82,8 12.000 0,120 1,4 4.000 0,100 0,4 430.000 0,190 81,8

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

245-II 146.000 0,185 27,0 9.000 0,120 1,1 3.000 0,100 0,3 140.000 0,187 26,2

43

════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

Ukupno: 3.607.000 0,218 786,0 189.000 0,153 29,0 112.000 0,138 15,5 3.530.000 0,219 772,5

EKSPLOATACIONE REZERVE SREBRA U ZAHVATU RADILIŠTA MALI PEK

Tabela br. 6.05.════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Geološke rezerve Eksploatacioni gubitak Razblaženje rude Eksploatacione rezerve Etaža ─────────────────────────── ────────────────────────── ────────────────────────── ──────────────────────────── Ruda Sadržaj Ag Srebro Ruda Sadržaj Ag Srebro Ruda Sadržaj Ag Srebro Ruda Sadržaj Ag Srebro (t) (gr/t) (kg) (t) (gr/t) (kg) (t) (gr/t) (kg) (t) (gr/t) (kg)

════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

335-I 125.000 1,100 137,5 15.000 0,500 7,5 10.000 0,300 3,0 120.000 1,108 133,0

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

335-II 175.000 1,250 218,8 20.000 0,500 10,0 15.000 0,300 4,5 170.000 1,255 213,3

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

335-Uk. 300.000 1,188 356,3 35.000 0,500 17,5 25.000 0,300 7,5 290.000 1,194 346,3

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

320-I 385.000 1,250 481,3 20.000 0,500 10,0 15.000 0,300 4,5 380.000 1,252 475,8

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

320-II 298.000 1,330 396,3 18.000 0,500 9,0 10.000 0,300 3,0 290.000 1,346 390,3

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

320-Uk. 683.000 1,285 877,6 38.000 0,500 19,0 25.000 0,300 7,5 670.000 1,293 866,1

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

305-I 84.000 0,960 80,7 9.000 0,300 2,8 5.000 0,200 1,0 80.000 0,986 78,9

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

305-II 670.000 0,990 663,0 30.000 0,300 9,0 20.000 0,200 4,0 660.000 0,997 658,3

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

305-Uk. 754.000 0,987 743,7 39.000 0,300 11,8 25.000 0,200 5,0 740.000 0,996 736,9

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

290-II 734.000 0,822 603,3 34.000 0,300 10,2 20.000 0,200 4,0 720.000 0,829 597,1

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

275-II 552.000 0,813 448,8 22.000 0,300 6,6 10.000 0,200 2,0 540.000 0,823 444,2

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

260-II 438.000 0,953 417,4 12.000 0,300 3,6 4.000 0,200 0,8 430.000 0,964 414,6

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

245-II 146.000 0,950 138,7 9.000 0,300 2,7 3.000 0,200 0,6 140.000 0,976 136,6

════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

Ukupno: 3.607.000 0,994 3.585,8 189.000 0,377 71,4 112.000 0,245 27,4 3.530.000 1,003 3.541,8

EKSPLOATACIONE REZERVE MAGNETITA U ZAHVATU RADILIŠTA MALI PEK

Tabela br. 6.06.════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Geološke rezerve Eksploatacioni gubitak Razblaženje rude Eksploatacione rezerve Etaža ─────────────────────────── ────────────────────────── ─────────────────────────── ─────────────────────────── Ruda Sadržaj Mg Magnetit Ruda Sadržaj Mg Magnetit Ruda Sadržaj Mg Magnetit Ruda Sadržaj Mg Magnetit (t) (%) (t) (t) (%) (t) (t) (%) (t) (t) (%) (t)

════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

335-I 125.000 0,500 625 15.000 0,300 45 10.000 0,200 20 120.000 0,500 600

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

335-II 175.000 0,500 875 20.000 0,300 60 15.000 0,200 30 170.000 0,497 845

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

335-Uk. 300.000 0,500 1.500 35.000 0,300 105 25.000 0,200 50 290.000 0,498 1.445

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

44

320-I 385.000 0,500 1.925 20.000 0,300 60 15.000 0,200 30 380.000 0,499 1.895

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

320-II 298.000 0,500 1.490 18.000 0,300 54 10.000 0,200 20 290.000 0,502 1.456

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

320-Uk. 683.000 0,500 3.415 38.000 0,300 114 25.000 0,200 50 670.000 0,500 3.351

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

305-I 84.000 0,500 420 9.000 0,300 27 5.000 0,200 10 80.000 0,504 403

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

305-II 670.000 0,500 3.350 30.000 0,300 90 20.000 0,200 40 660.000 0,500 3.300

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

305-Uk. 754.000 0,500 3.770 39.000 0,300 117 25.000 0,200 50 740.000 0,500 3.703

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

290-II 734.000 0,500 3.670 34.000 0,300 102 20.000 0,200 40 720.000 0,501 3.608

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

275-II 552.000 0,500 2.760 22.000 0,300 66 10.000 0,200 20 540.000 0,503 2.714

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

245-II 146.000 0,500 730 9.000 0,300 27 3.000 0,200 6 140.000 0,506 709

════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

Ukupno: 3.607.000 0,500 18.035 189.000 0,300 567 112.000 0,200 224 3.530.000 0,501 17.692

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

260-II 438.000 0,500 2.190 12.000 0,300 36 4.000 0,200 8 430.000 0,503 2.162

EKSPLOATACIONE REZERVE RUDE I METALA U ZAHVATU RADILIŠTA MALI PEK

Tabela br. 6.07.═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Eksploatacione Bakar u eksploatac- Zlato u eksploatac- Srebro u eksploatac- Magnetit u eksploatac- rezerve rude ionim rezevama ionim rezervama ionim rezervama ionim rezervama Etaža (t) (%) (t) (gr/t) (kg) (gr/t) (kg) (%) (t)

═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

335-I 120.000 0,300 360,4 0,313 37,6 1,108 133,0 0,500 600

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

335-II 170.000 0,350 594,5 0,324 55,1 1,255 213,3 0,497 845

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

335-Uk. 290.000 0,329 955,0 0,320 92,7 1,194 346,3 0,498 1.445

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

320-I 380.000 0,400 1.522,0 0,311 118,2 1,252 475,8 0,499 1.895

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

320-II 290.000 0,427 1.238,6 0,323 93,7 1,346 390,3 0,502 1.456

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

320-Uk. 670.000 0,412 2.760,6 0,316 211,9 1,293 866,1 0,500 3.351

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

305-I 80.000 0,356 284,5 0,211 16,9 0,986 78,9 0,504 403

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

305-II 660.000 0,392 2.584,0 0,221 145,5 0,997 658,3 0,500 3.300

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

305-Uk. 740.000 0,387 2.868,5 0,219 162,4 0,996 737,1 0,500 3.703

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

290-II 720.000 0,398 2.864,3 0,157 113,1 0,829 597,1 0,501 3.608

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

275-II 540.000 0,371 2.000,8 0,156 84,4 0,823 444,2 0,503 2.714

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

260-II 430.000 0,379 1.627,7 0,190 81,8 0,964 414,6 0,503 2.162

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

245-II 140.000 0,397 555,4 0,187 26,2 0,976 136,6 0,506 709

═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

45

Ukupno: 3.530.000 0,386 13.632,3 0,219 772,5 1,003 3.542,0 0,501 17.692

7.0. DINAMIKA OTKOPAVANJA

Plan proizvodnje na radilištu Mali Pek po mesecima, tabele br. 7.01. do 7.07. i prilozi br. 7.01. do 7.07. (etaž- ni planovi otkopavanja rude sa sadržajima metala na pojedinim et- ažama), uradjen je posle detaljnog sagledavanja većeg broja vari- janti od strane stručnih ljudi Rudnika bakra Majdanpek. Plan je uradjen na osnovu moguće raspoloživosti opreme, prvenstveno vozila, mogućnosti flotacije i prilagodjen je, shodno postojećim uslovima, dugoročnom planu otkopavanja u Rudniku bakra Majdanpek i strategiji razvoja RTB Bor.

Da bi se održao kontinuitet u proizvodnji rude neophodno je da se otkopavanje na radilištu Mali Pek vrši u dva zahvata (Zahvat I i Zahvat II). Zahvat I počinje 01. januara 2003. godine i obuhvata otkopavanje dela etaža 335, 320 i 305. U ovom zahvatu ima 580.000 t rude što prema usvojenom planu za 2003. godinu, tabele br. 6.07. i 7.01, obezbedjuje proizvodnju rude do sredine Septembra. Zahvat II treba da započne 01. Maja iste godine radovima na jalovini na etaži 350 (izrada kosog puta za S.revir i stvaranje uslova za izmeštanje korita reke Mali pek). Sa etaže 350 u zahvatu II treba otkopati i odvesti 250.000 t jalovine. Smatra se da će ovaj posao moći da se obavi za 2,5 meseca (Maj, Jun i prva polovina Jula). Radovi na izmestanju korita reke Mali Pek, izrada propusta i izmeštanje dalekovoda bi se završili za naredna dva meseca (druga polovina Jula, Avgust i prva polovina Septembra) dokle će biti rude u Zahvatu I. Sredinom Septembra Zahvat II treba da preuzme rudu na etaži 335. Za vreme rada na otkopavanju rude na etaži 320-II treba uspostaviti izvozni put preko zapada od nivoa +305 m.

46

G A N T O G R A M R A D O V A Tabela br. 7.01.╔═════════════════════╦═══════════════════════════════════════════════════════════╦════════════════════════════════════════════════

═══════════╦════════════════════════════════════════════╗ ║ ║ 2 0 0 3. god. ║ 2 0 0 4. god.

║ 2 0 0 5. god. ║

║ ╟───────────────────────────────────────────────────────────╫───────────────────────────────────────────────────────────╫──────────

──────────────────────────────────║

║ O p e r a c i j a ║ M e s e c ║ M e s e c

║ M e s e c ║

║ ╟────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────╫────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────┬────╫────┬────┬

────┬────┬────┬────┬────┬────┬────║

║ ║Jan.│Feb.│Mart│Apr.│Maj │Jun │Jul │Avg.│Sep.│Okt.│Nov.│Dec.║Jan.│Feb.│Mar │Apr.│Maj │Jun │Jul

│Avg.│Sep.│Okt.│Nov.│Dec.║Jan.│Feb.│Mar.│Apr.│Maj │Jun │Jul │Avg.│Sep.║

╠═════════════════════╬════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╬════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪═══

═╪════╪════╬════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════╪════║

║ Prip.rad.na Et.350-

I║▀▀──┼────┼───▀▀────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────

┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢

║ Rad na Et.335-I

║▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀───┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼

────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢

║ Otvaranje Et.320-I

╟────┼────┼───▀▀▀───┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼

────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢

║ Rad na Et.320-I

╟────┼────┼───▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀─┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼

────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢

║ Servis i transp. M-

2╟────┼─────▀▀▀▀▀▀▀▀▀┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────

┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢

║ Radovi na Et.350

╟────┼────┼────┼────┤▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀──┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼

────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢

║ Izrada puta za SR

╟────┼────┼────┼────│▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀───┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼

────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢

║ Izmešt.reke M.pek

╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼─▀▀▀▀▀▀▀▀▀────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼

────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢

║ Izrada propusta

╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┤▀▀▀▀▀────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼

────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢

47

║ Izmešt.dalekovoda

╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┤▀▀▀▀▀────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼

────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢

║ Izrada puta po 350

╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────▀▀▀──┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼

────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢

║ Otvaranje Et.305-I

╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼───▀▀▀▀▀▀┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼

────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢

║ Otvaranje Et.335-II

╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼───▀▀▀───┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼

────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢

║ Rad na Et.335-II

╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼───▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀──┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼

────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢


╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀──┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼

────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢

║ Izrada zapad.puta

╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼──▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀──┼────╫▀▀──┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼

────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢


╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫──▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀─┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼

────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢


╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼───▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀───╫────┼────┼

────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╢


╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼─▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀

▀▀▀▀▀▀───┼────┼────┼────┼────┼────╢


╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼

────┼─▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀▀──┼────┼────╢


╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼

────┼────┼────┼────┼──▀▀▀▀▀▀▀┼────╢

║ Izvlaćenje bagera

╟────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────┼────╫────┼────┼

────┼────┼────┼────┼────┼────▀▀▀──╢

╚═════════════════════╩════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╩════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧═══

═╧════╧════╩════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╧════╝

Dinamika otkopavanja na radilištu Mali Pek za 2.003. godinu Tabela br. 7.02.

════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Zahvat I Zahvat II U k u p n o

────────────────────────────────────── ──────────────────────────────────── ────────────────────────────────── Mesec Jalovina (t) Ruda (t) Ukupno (t) Jalovina (t) Ruda (t) Ukupno (t) Jalovina (t) Ruda (t) Ukupno (t)

48

════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

Januar 70.000 - 70.000 - - - 70.000 - 70.000

Februar 30.000 30.000 60.000 - - - 30.000 30.000 60.000

Mart 110.000 70.000 180.000 - - - 110.000 70.000 180.000

April 50.000 70.000 120.000 - - - 50.000 70.000 120.000

Maj 10.000 80.000 90.000 100.000 - 100.000 110.000 80.000 190.000

Jun 10.000 80.000 90.000 100.000 - 100.000 110.000 80.000 190.000

Jul 10.000 90.000 100.000 50.000 - 50.000 60.000 90.000 150.000

Avgust 40.000 100.000 140.000 60.000 - 60.000 100.000 100.000 200.000

Septembar - 60.000 60.000 100.000 40.000 140.000 100.000 100.000 200.000

Oktobar - - - 50.000 100.000 150.000 50.000 100.000 150.000

Novembar - - - 40.000 110.000 150.000 40.000 110.000 150.000

Decembar - - - 30.000 110.000 140.000 30.000 110.000 140.000

════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

UKUPNO: 330.000 580.000 910.000 530.000 360.000 890.000 860.000 940.000 1.800.000

Dinamika otkopavanja na radilištu Mali Pek za 2.004. god. Tab.br. 7.03.══════════════════════════════════════════════════════════════ Mesec Jalovina (t) Ruda (t) Ukupno (t)══════════════════════════════════════════════════════════════ Januar 130.000 130.000 260.000 Februar 50.000 120.000 170.000 Mart 5.000 140.000 145.000 April 5.000 130.000 135.000 Maj 50.000 140.000 190.000 Jun 40.000 130.000 170.000 Jul 10.000 140.000 150.000 Avgust 5.000 140.000 145.000 Septembar 5.000 130.000 135.000 Oktobar 5.000 140.000 145.000 Novembar 25.000 130.000 155.000 Decembar 10.000 130.000 140.000══════════════════════════════════════════════════════════════ UKUPNO: 340.000 1.600.000 1.940.000

49

Dinamika otkopavanja na radilištu Mali Pek za 2.005. god. Tab.br. 7.04.══════════════════════════════════════════════════════════════ Mesec Jalovina (t) Ruda (t) Ukupno (t)══════════════════════════════════════════════════════════════ Januar 5.000 130.000 135.000 Februar 5.000 120.000 125.000 Mart - 140.000 140.000 April 10.000 130.000 140.000 Maj 5.000 140.000 145.000 Jun 5.000 130.000 135.000 Jul 5.000 140.000 145.000 Avgust 5.000 60.000 65.000══════════════════════════════════════════════════════════════ UKUPNO: 40.000 990.000 1.030.000

PLAN RUDE I METALA SA RADILIŠTA MALI PEK ZA 2003. GODINU PO MESECIMA

Tabela br. 7.05.═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Eksploatacione Bakar u eksploatac- Zlato u eksploatac- Srebro u eksploatac- Magnetit u eksploatac- Mesec Etaža- rezerve rude ionim rezevama ionim rezervama ionim rezervama ionim rezervama Zahvat (t) (%) (t) (gr/t) (kg) (gr/t) (kg) (%) (t)

═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

Januar 335-I - - - - - - - - -

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Februar 335-I 30.000 0,295 88,5 0,313 9,4 1,100 33,0 0,498 149,4

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Mart 335-I 70.000 0,303 212,1 0,314 22,0 1,111 77,8 0,502 351,4

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

April 335-I 20.000 0,299 59,8 0,310 6,2 1,110 22,2 0,496 99,2

April 320-I 50.000 0,384 192,0 0,309 15,5 1,246 62,3 0,493 246,5

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Maj 320-I 80.000 0,397 317,6 0,310 24,8 1,249 99,7 0,498 398,4

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Jun 320-I 80.000 0,405 324,0 0,314 25,1 1,258 100,6 0,503 402,4

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Jul 320-I 90.000 0,409 368,1 0,313 28,2 1,258 113,2 0,501 450,9

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Avgust 320-I 80.000 0,400 320,3 0,307 24,6 1,250 100,0 0,496 396,8

Avgust 305-I 20.000 0,341 68,2 0,210 4,2 0,979 19,6 0,500 100,0

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Septem. 305-I 60.000 0,361 216,3 0,212 12,7 0,988 59,3 0,505 303,0

Septem. 335-II 40.000 0,342 136,8 0,322 12,9 1,247 49,9 0,493 197,2

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

50

Oktobar 335-II 100.000 0,354 354,0 0,324 32,4 1,257 125,7 0,499 499,0

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Novembar 335-II 30.000 0,346 103,7 0,326 9,8 1,257 37,7 0,496 148,8

Novembar 320-II 80.000 0,420 336,0 0,320 25,6 1,339 107,1 0,500 400,0

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Decembar 320-II 110.000 0,429 471,9 0,325 35,8 1,348 148,3 0,504 554,4

═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

Ukupno: 940.000 0,380 3.569,3 0,308 289,2 1,230 1.156,4 0,500 4.697,4


Tabela br. 7.06═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Eksploatacione Bakar u eksploatac- Zlato u eksploatac- Srebro u eksploatac- Magnetit u eksploatac- Mesec Etaža- rezerve rude ionim rezevama ionim rezervama ionim rezervama ionim rezervama Zahvat (t) (%) (t) (gr/t) (kg) (gr/t) (kg) (%) (t)

═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

Januar 320-II 100.000 0,431 430,7 0,323 32,3 1,349 134,9 0,502 501,6

Januar 305-II 30.000 0,377 113,1 0,216 6,5 0,984 29,5 0,489 146,7

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Februar 305-II 120.000 0,389 466,8 0,219 26,3 0,999 119,9 0,497 596,4

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Mart 305-II 140.000 0,394 551,6 0,223 31,2 1,000 140,0 0,500 700,0

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

April 305-II 130.000 0,395 513,5 0,221 28,7 0,992 128,9 0,503 653,9

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Maj 305-II 140.000 0,387 541,8 0,220 30,8 0,997 139,6 0,501 701,4

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Jun 305-II 100.000 0,397 397,2 0,220 22,0 1,001 100,1 0,502 501,6

Jun 290-II 30.000 0,380 114,0 0,150 4,5 0,813 24,4 0,495 148,5

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Jul 290-II 140.000 0,387 541,8 0,152 21,3 0,824 115,4 0,498 697,2

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Avgust 290-II 140.000 0,399 558,6 0,165 23,1 0,830 116,2 0,502 702,8

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Septem. 290-II 130.000 0,401 521,3 0,158 20,5 0,832 108,2 0,503 653,9

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Oktobar 290-II 140.000 0,392 548,8 0,160 22,4 0,826 115,6 0,501 701,4

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Novembar 290-II 130.000 0,387 541,2 0,152 19,8 0,839 109,1 0,504 654,6

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Decembar 290-II 10.000 0,386 38,6 0,149 1,5 0,819 8,2 0,496 49,6

Decembar 275-II 120.000 0,375 450,0 0,156 18,7 0,819 98,3 0,500 600,0

═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

Ukupno: 1.600.000 0,396 6.329,0 0,193 309,6 0,930 1.488,3 0,501 8.009,6


Tabela br. 7.07═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Eksploatacione Bakar u eksploatac- Zlato u eksploatac- Srebro u eksploatac- Magnetit u eksploatac- Mesec Etaža- rezerve rude ionim rezevama ionim rezervama ionim rezervama ionim rezervama Zahvat (t) (%) (t) (gr/t) (kg) (gr/t) (kg) (%) (t)

═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

51

Januar 275-II 130.000 0,374 486,2 0,158 20,5 0,824 107,1 0,501 651,3

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Februar 275-II 120.000 0,365 438,0 0,155 18,6 0,826 99,1 0,505 606,0

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Mart 275-II 140.000 0,370 518,0 0,156 21,8 0,824 115,4 0,505 706,7

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

April 275-II 30.000 0,362 108,6 0,160 4,8 0,810 24,3 0,500 150,0

April 260-II 100.000 0,360 360,0 0,188 18,8 0,958 95,8 0,502 502,0

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Maj 260-II 140.000 0,388 543,2 0,193 27,0 0,964 135,0 0,501 701,4

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Jun 260-II 130.000 0,388 504,9 0,189 24,6 0,966 125,6 0,504 655,2

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Jul 260-II 60.000 0,366 219,6 0,190 11,4 0,970 58,2 0,506 303,4

Jul 245-II 80.000 0,393 314,4 0,187 15,0 0,973 77,8 0,507 405,6

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Avgust 245-II 60.000 0,402 241,0 0,187 11,2 0,980 58,8 0,506 303,4

═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

Ukupno: 990.000 0,377 3.733,9 0,176 173,7 0,906 897,1 0,504 4.985,0

PLAN RUDE I METALA SA RADILIŠTA MALI PEK PO GODINAMA

Tabela br. 7.08.═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Eksploatacione Bakar u eksploatac- Zlato u eksploatac- Srebro u eksploatac- Magnetit u eksploatac- Godina rezerve rude ionim rezevama ionim rezervama ionim rezervama ionim rezervama (t) (%) (t) (gr/t) (kg) (gr/t) (kg) (%) (t)

═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

2003 940.000 0,380 3.569,3 0,308 289,2 1,230 1.156,4 0,500 4.697,4

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

2004 1.600.000 0,396 6.329,0 0,193 309,6 0,930 1.488,3 0,501 8.009,6

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

2005 990.000 0,377 3.733,9 0,176 173,7 0,906 897,1 0,504 4.985,0

═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

Ukupno: 3.530.000 0,386 13.632,2 0,219 772,5 1,003 3.541,8 0,501 17.692,0

PLAN SUVOG KONCENTRATA I METALA U SUVOM KONCENTRATU PO GODINAMA

Tabela br. 7.09.═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Bakar u suvom Zlato u suvom Srebro u suvom Magnetit u suvom Suvi koncentratu koncentratu koncentratu koncentratuGodina Ruda koncentrat ─────────────────────── ───────────────────── ────────────────────── ───────────────────── (t) (%) (t) iskori- (gr/t) (kg) iskori- (gr/t) (kg) iskori- (%) (t) iskori- šćenje šćenje šćenje šćenje

═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

52

2003 940.000 16.670 18,00 3.000 84,05 8,400 140 48,41 35,39 590 51,02 60,18 680 19,99

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

2004 1.600.000 29.550 18,00 5.320 84,06 3,720 110 35,53 17,60 520 34,94 60,10 1.160 20,00

───────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

2005 990.000 17.390 18,00 3.130 83,83 3,450 60 34,54 17,83 310 34,56 60,00 720 19,94

═══════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

Ukupno: 3.530.000 63.610 18,00 11.450 83,99 4,870 310 40,13 22,32 1.420 40,09 60,09 2.560 19,98

8.0. TEHNOLOGIJA OTKOPAVANJA

8.1.0. PRIPREMNI RADOVI

Pripremni radovi se sastoje u rasčišćavanju i pripremanju terena za izvodjenje glavnih radova i pripremi i otvaranju pojedinih etaža. Dinamika ovih radova je prikazana na gantog- ramu u okviru dinamike otkopavanja u poglavlju 7.0. (tabela br. 7.01.).

8.1.01. Radovi na Etaži 350

Pripremni radovi za radilište Mali pek započeli su krajem 2002. i početkom januara 2003. godine na etaži 350 na glavnoj raskrsnici i u njenoj neposrednoj okolini. Radovi su se sastojali iz rasčišćavanja i pripreme terena na samoj raskrsnici i njenoj okolini, pomeranja transportnog puta prema reci Mali Pek, obnove kosog puta od raskrsnice do nivoa etaže 335, privre- menog izmeštanja dela kosog puta prema Primarnom drobljenju i spuštanja bagera na nivo etaže 335. Ostalo je još da se u mesecu Martu, kada za to budu stvoreni uslovi, glavni transportni put po et. 350-I izmesti za još oko 4 m prema reci Mali Pek i put prema Rudnom drobljenju postavi na konačnu lokaciju (prilog br.8.02.).

Zahvat II će započti 01. Maja radovima na jalovini na severnom delu radilišta na etaži 350 izradom kosog puta za Se- verni revir niskopno od mosta za javni put sa nivoa +365 pa prema istoku do nivoa +354 (do krivine za prelaz preko reke) sa padom od oko 8 %, prilog br. 8.04. Izrada kosog puta će biti vršena kao zasek u severnom boku kopa po uhodanom postupku bagerom interne oznake M-2 i buldozerom. Po izradi pomenutog puta radovi će biti nastavljeni po nivou etaže 350 izmedju

53

korita reke i kosog puta utovarom viška materijala. Sa etaže 350 u zahvatu II treba otkopati i odvesti oko 250.000 t jalovine. Smatra se da će ovaj posao moći da se obavi za 2,5 meseca (Maj, Jun i prva polovina Jula). Radovi na izmestanju korita reke Mali Pek, izrada propusta i iz- meštanje dalekovoda bi se završili za naredna dva meseca (druga polovina Jula, Avgust i prva polovina Septembra a radove bi izvo- dilo specijalizovano preduzeća sa svojom mehanizacijom).

8.1.02. Otvaranje etaže 335-I

Pripremni radovi za rad na ovoj ertaži izvršeni su krajem 2002. i početkom januara 2003. godine. Pročišćen je stari kosi put od raskrsnice do nivoa +335, uradjen kosi put na istoku (kod Operative) od nivoa +354 do +335, Bager, M-3 je postavljen na nivo etaže 335 i već započeo sa utovarom, bušilica BE-7 postavljena na nivo +350. Radovi se odvijaju prema planu za 2003. god. Utovar je započeo sa nivoa +335 od istoka prema zapadu, prilog br. 8.01, od tačaka A (x=19.737; y=74.666) i B (x=19.761; y=74.663) utovarom jalovine (starog kosog puta koji predstavlja nasipanu jalovinu).

8.1.03. Otvaranje etaže 320-I

Otvaranje ove etaže, prilog br. 8.03. će biti iz- vršeno pristupnim putem počev od krivine na nivou +335 m sa tačke A (x=19.754; y=74.812) i B (x=19.762; y=74.826). Put će ići niskopno sa padom od 12 % ka jugu do tačaka C (x=19.713; y=74.854) i D (x=19.705; y=74.837) na nivou +328 m, gde će biti uradjena krivina prilog br. 8.03. Od platoa pomenute krivine, tačke D (x=19.705; y=74.837) i E (x=19.695; y=74.816) put ide ka severu sa padom od približno 7,5 % do nivoa +320 m, tačke F (x=19.719; y=74.727) i G (x=19.743; y=74.722).

Pristupni put od nivoa +335 m pa do krivine na nivou +328 m kao i sama krivina (okretnica) će biti radjeni kao zasek u istočnom boku kopa buldozerom prema uhodanom postupku preguravanjem materijala. Uz predpostavku da će za radove biti upotrebljavan buldozer tipa D9N, uzimajući u obzir specifičnost radova, učinci su sledeći:

Pošto će buldozer raditi uglavnom u rastresitom, miniranom ili nasutom materijalu učinci će biti računati bez uče- šća riperovanja.

54

- časovni kapacitet:

3.600 * V * Kv * Kn

Qh = ────────────────────── Tc

Gde je:V - Zapremina gurajuće prizmeKv - koeficijent vremenskog iskorišćenjaKn - koeficijent nagiba terenaTc - Vreme trajanja ciklusa

L * H2 4,0 * 1,502

V = ─────────── = ───────────── 5 m3

2 * tg 2 * tg 42gde je:

L = 4.0 m - širina gurajuće prizmeH = 1,50 m - Visina gurajuće prizme = 42 - Ugao nagiba materijala pri guranju

- Vreme trajanja ciklusa

lp lv

Tc = ──── + ──── + 2 * tp (sec) Vp Vv

Gde je:Vp = 3,5 (km/h) Brzina pri guranju materijalaVv = 5 (km/h) Brzina pri povratkulp = max. 40 m - dužina puta guranja materijalalv = max. 40 m - Dužina puta povratkatp = 10 s - Vreme uključivanja brzine, usmeravanja mašine i pripreme noža

- Vreme jednog ciklusa

40 40 Tc = ─────── + ──────── + 2 * 10 = 90 sec

0,97 1,39

3.600 * 5,0 * 0,85 * 1 Qh = ──────────────────────── = 170 m3/mh rada

90

- Smenski kapacitet:

55

Qsm = Qh * Ts * Ki = 170 * 8 * 0,65 = 884 m3/smenugde je:

Qh - časovni kapacitetTs - Vreme trajanja smeneKi - Koeficijent vremenskog iskorišćenja smene

- Potrebno vreme za izradu useka:

Qm 7.000 Hp = ─────── = ───────── = 7,92 smena Qsm 884gde je:

Qm = 7.000 m3 - Količina materijala za izradu usekaQsm = 884 m3/sm. - Smenski kapacitet

Zasek otvaranja (pristupni put) od krivine na +328 m pa do nivoa +320 m će biti uradjen bagerom (utovaranjem materijala). Bager če raditi niskopno sa približnim padom od oko 7,5 % ka severu. Fino doterivanje puta će biti izvršeno buldozerom.

8.1.04. Otvaranje etaže 335-II

U pripremne radove za rad na etaži 335-II, prilog br. 8.05, ulazi izmeštanje dela horizontalnog puta za S.kovej po nivou etaže 350, izrada kosog puta +353/+335 (useka) na severois- toku radilišta i priprema platoa na istoku etaže 335.

Izmeštanje dela puta za S.kovej po nivou etaže 350započinje sa platoa izmedju Operative i Vatrogasnog doma, u blizini korita reke, sa tačaka E(x=19.863; y=74.717) i B (x=19.843; y=74.694). Put se uključuje na postojeći put za S.kovej na nivou +355 m kod tačaka G(x=19.823; y=74.829) i F (x=19.802; y=74.815). Radovi će biti izvedeni buldozerom, a kako se radi o ravnom terenu sa malom količinom materijala, procenjuje se da će ovaj posao biti uradjen za jedan radni dan (3 smene).

Izrada kosog puta, prilog br. 8.05, će biti izvo- djena kombinovanim radom bagera M-2 i buldozera. Bager će utova- riti jedan deo materijala sa postojećeg kosog puta 354/335 sa nivoa +345 m i tako napraviti proširenje (usek). Buldozer će započ- eti zasecanje sa platoa izmedju Operative i Vatrogasnog doma sa nivoa +353 m od tačaka A (x=19.829;

56

y=74.690) i B (x=19.843; y=74.694) i materijal gurati u usek koji je uradio M-2. U ovom useku bager će utovarati pregurani materijal. Put će se uključiti na postojeći put na nivou +335 m kod tačaka C (x=19.762; y=74.826) i D (x=19.758; y=74.804). Za izradu puta buldozer treba pregurati oko 4.000 m3 jalovine. Radovi će se izvoditi u rastresitom, miniranom ili nasutom materijalu te će rad buldozera biti računat bez učešća riperovanja. Radove će izvoditi buldozer tipa D9N.


3.600 * V * Kv * Kn

Qh = ──────────────────────── Tc


L * H2 4,0 * 1,502

V = ─────────── = ────────────── 5 m3

2 * tg 2 * tg 42

gde je:L = 4.0 m - širina gurajuće prizmeH = 1,50 m - Visina gurajuće prizme = 42 - Ugao nagiba materijala pri guranju


lp lv

Tc = ──── + ──── + 2 * tp (sec) Vp Vv

Gde je:Vp = 3,5 (km/h) Brzina pri guranju materijalaVv = 5 (km/h) Brzina pri povratkulp = max. 40 m - dužina puta guranja materijalalv = max. 40 m - Dužina puta povratkatp = 10 s - Vreme uključivanja brzine, usmeravanja mašine

i pripreme noža


40 40

57

Tc = ──────── + ──────── + 2 * 10 = 90 sec 0,97 1,39

3.600 * 5,0 * 0,85 * 1 Qh = ───────────────────────── = 170 m3/mh rada

90


Qsm = Qh * Ts * Ki = 170 * 8 * 0,65 = 884 m3/smenugde je:

Qh - časovni kapacitetTs - Vreme trajanja smeneKi - Koeficijent vremenskog iskorišćenja smene

- Potrebno vreme za izradu useka: Qm 4.000 Hp = ─────── = ───────── = 4,6 smena Qsm 884 gde je:

Qm = 4.000 m3 - Količina materijala za izradu usekaQsm = 884 m3/sm. - Smenski kapacitet

Priprema platoa na istoku etaže 335 će biti izvr- šena u sklopu predhodnih radova buldozerom. Radovi obuhvataju či- šćenje početka postojećeg puta po nivou etaže 335. Širina platoa treba da bude tolika da može bager da započne rad i da u njegovoj okolini vozila normalno manevrišu.

8.1.05. Otvaranje etaže 305

Otvaranje etaže 305, prilog br. 8.06, će biti iz- vršeno bagerom M-3 prema uhodanom postupku zasekom otvaranja po padu od oko 9,5 % prema zapadu. Radovi će započeti sa nivoa etaže 320 od tačaka A (x=19.673; y=74.525) i B (x=19.670; y=74.543). Krajnje tačke zaseka C (x=19.521; y=74.484) i D (x=19.521; y=74.505) su na nivou 305 m.

Da bi se moglo otpočeti sa utovarom etaže 305 neophodno je uraditi izvozni put preko zapada, prilog br. 8.07. Po- stojeći put od nivoa +395 do krivine na nivou 320 m je u dosta dobrom stanju. Na njemu ima dosta materijala od nanosa i obruše- nja sa viših etaža. Smatra se da osposobljavanje ove deonice puta neće biti komplikovano. Po obilasku terena procena

58

je da bi se ova deonica mogla osposobiti za tri radna dana (9 snena).

Od nivoa +320, od tačaka M (x=19.207; y=74.340) i N (x=19.220; y=74.320) pa do tačaka C i D na nivou +305 m situacija je vrlo složena i treba uložiti veliki rad na izradi ove deonice puta. Prvo treba odminirati materijal na etaži 350 na zapadu, nešto južnije od trafo stanice "HAC". Ovim materijalom bi se radom buldozera izvršilo premoštenje dela puta koji je uni- šten klizanjem berme. Po premoštenju ovog dela radovi na izradi pristupnog puta, prema prilogu br. 8.07, bi bili nastavljeni ka severu prema useku otvaranja etaže 305 do tačaka F (x=19.365; y=74.441) i G (x=19.378; y=74.425) na nivou +305 m sa padom od 8 %. Od tačaka F i G pristupni put će do tačaka C i D (početak etaže 305) ići po horizontali. Koordinate tačaka C i D su C (x=19.521; y=74.484) i D (x=19.521; y=74.505).

Za uspostavljanje cele deonice puta preko Zapada, čija je dužina oko 350 m, treba pregurati oko 85.000 m3. Prosečna dužina guranja materijala će se kretati oko 35 m. Za izvodjenje ovih radova će biti upotrebljen buldozer D10N karakteristika prema prilogu br. 8.17.Buldozer će raditi u rastresitom, miniranom ili nasutom materijalu te će rad buldozera biti računat bez učešća riperovanja.


3.600 * V * Kv * Kn

Qh = ─────────────────────── Tc


L * H2 4,5 * 1,72

V = ────────── = ────────────── 7,2 m3

2 * tg 2 * tg 42

gde je:L = 4.5 m - širina gurajuće prizmeH = 1,70 m - Visina gurajuće prizme = 42 - Ugao nagiba materijala pri guranju

59


lp lv

Tc = ──── + ──── + 2 * tp (sec) Vp Vv

Gde je:Vp = 3,5 (km/h) Brzina pri guranju materijalaVv = 5 (km/h) Brzina pri povratkulp = max. 35 m - dužina puta guranja materijalalv = max. 35 m - Dužina puta povratkatp = 10 s - Vreme uključivanja brzine, usmeravanja mašine

i pripreme noža


35 35 Tc = ──────── + ──────── + 2 * 10 = 81,3 sec

0,97 1,39

3.600 * 7,2 * 0,85 * 1 Qh = ───────────────────────── = 271 m3/mh rada

81,3


Qsm = Qh * Ts * Ki = 271 * 8 * 0,60 = 1.301 m3/smenu

gde je:Qh - časovni kapacitetTs - Vreme trajanja smeneKi - Koeficijent vremenskog iskorišćenja smene

- Potrebno vreme za izradu useka:

Qm 85.000 Hp = ─────── = ─────────── = 65,3 smena (22 rad.dana) Qsm 1.301

gde je:Qm = 85.000 m3 - Količina materijala za izradu putaQsm = 1.301 m3/sm. - Smenski kapacitet

Kako se iz gantograma radova u tački 7.00,

60

tabela 7.01, ovog projekta vidi, predvidjeno vreme za izradu ovog puta je od sredine Septembra do sredine Novembra 2003. god. i u prvoj polovini Januara 2004. god (doterivanje puta pred početak radova). Planirani period vremena za izvodjenje radova je daleko veći od potrebnog, medjutim, usvojeni buldozer će se u ovom periodu koristiti i za druge neophodne radove.


Radovi na ovoj etaži treba da započnu u Novembru 2003. godine sa istočne strane radilišta bagerom M-3. Etaža je otvorena radovima iz predhodnog zahvata (320-I) te posebnih radova na otvaranju ove etaže neće biti, jedino će se izvršiti pop- ravka pristupnog puta i poravnavanje terena na mestu za početak utovara.


Otvaranje ove etaže, prilog br. 8.08, će biti iz- vršeno pristupnim kosim putem (zasekom u boku kopa) sa zapadne strane radilišta sa padom od juga ka severu sa približno 8 %. Po- četak zaseka će biti na zapadnom putu na nivou +305 od tačaka A (x=19.366; y=74.441) i B (x=19.379; y=74.425) a kraj na nivou etaže 290 kod tačaka C (x=19.540; y=74.505) i D (x=19.536; y=74.528). Radovi će biti obavljeni po uhodanom postupku niskopnim radom bagera M-3 i doterivanjem puta buldozerom.


Otvaranje ove etaže, prilog br. 8.09, će biti iz- vršeno usekom sa nivoa etaže 290 od juga ka severu sa približnim padom od 8 %. Početak useka je na nivou etaže 290 kod tačaka A (x=19.537; y=74.528) i B (x=19.540; y=74.505) a kraj na nivou et- aže 275 kod tačaka C (x=19.701; y=74.592) i D (x=19.677; y=74.608). Usek će biti uradjen po uhodanom postupku niskopnim radom bagera M-3 i doterivanjem useka buldozerom.


Otvaranje ove etaže, prilog br. 8.10, će biti

61

iz- vršeno usekom sa nivoa etaže 275 od zapada ka istoku sa približ- nim padom od 8 %. Početak useka je na nivou etaže 275 kod tačaka A (x=19.684; y=74.603) i B (x=19.701; y=74.592) a kraj na nivou etaže 260 kod tačaka C (x=19.662; y=74.740) i D (x=19.651; y=74.715). Usek će biti uradjen po uhodanom postupku niskopnim radom bagera M-3 i doterivanjem useka buldozerom.


Otvaranje ove etaže, prilog br. 8.11, će biti izvršeno sa istočnog dela etaže 260 od tačaka A (x=19.629; y=74.709) i B (x=19.658; y=74.716). Zbog male površine ove etaže, odnosno male dužine, cela etaža će biti utovarana po padu od istoka ka zapadu sa približno 7.5 %.

8.1.11. Izmeštanje korita reke Mali Pek

Pripremne radove za izmeštanje korita reke Mali Pek će biti izvedeni od strane RBM-a prema postupku opisanom u tački 8.1.01. ovog projekta a samo izmeštanje korita, prilozi br. 5.05. i 8.04. će biti izvršeno prema gradjevinskom elaboratu koji će biti uradjen od strane gradjevinske službe RBM-a. Za izvodjenje radova će biti angažovano specijalizovano preduzeće.

8.1.12. Izmeštanje dalekovoda

Ovim projektom je predvidjeno izmeštanje dva stuba (stub-1 i stub-2) rezervnog dalekovoda za grad Majdanpek. Stub-1 se nalazi na Vidikovcu, kod mosta na javnom putu, a stub-2 kod Operative kopa. Pripremne radove za izmeštanje dalekovoda će uraditi RBM a elektro elaborat i izmeštanje stubova Elektro distri- bucija.

62

8.2.0. BUŠENJE

Zbog specifičnosti radilišta (blizina grada, reke Mali Pek, glavnog rudničkog puta po nivou 350, blizine javnog puta, mosta, dalekovoda i TS-1), miniranje na ovom delu će biti specifično i treba da se izvodi sa posebnom opreznošću. Specifič- nost miniranja zahteva primarno bušenje bušilicom manjeg prečnika (BE-45R sa prečnikom bušotine od 226 mm).

Za izvodjenje radova na ovom radilištu će biti upotrebljena bušilica BE-45R interne oznake BE-7. Glavne karakteristike usvojene bušilica su:

──────────────────────────────────────────────────────────── Karakteristika BE-45R──────────────────────────────────────────────────────────── Prečnik bušotine (mm) 229 Dužina bušaće šipke (m) 9,98 Broj šipki u magacinu (kom.) 1 Maksimalna dubina bušenja (m) 19 Mogućnost bušenja pod uglom od () 0-90 Bušenje pod uglom od () 75────────────────────────────────────────────────────────────

Ostale karakteristike bušilice su date u prilogu br. 8.12. Na osnovu dosadašnjeg rada za period od 10

godina (1973.-1982.) ostvarene brzine bušenja u najzastupljenijim stena- ma su sledeće:

Tabela br. 8.1.01.─────────────────────────────────────────────────────────────Vrsta stene BE-45R (m/ef.h)─────────────────────────────────────────────────────────────Andezit 14Krečnjak 11Ruda 12,5─────────────────────────────────────────────────────────────

Ostvarena geometrija bušenja je zavisna od vrste stenske mase i za pojedine vrste stena data je u tabeli:

63

Tabela br. 8.1.02.──────────────────────────────────────────────────────────── BE-45RVrsta stene ──────────── a (m) W (m)──────────────────────────────────────────────────────────── Andezit 7 6 Krečnjak 6 5 Gnajs 8 7 Ruda 7 6────────────────────────────────────────────────────────────

Gde je:a - Rastojanje izmedju bušotina (m)W - Linija najmanjeg otpora (m)

8.2.1. Kapacitet bušilice BE-45R

Smenski kapacitet:

QS = v * 8 * Kr * Kef * q

Gde je:v - Brzina bušenja u rudi.Kr - Koeficijent raspoloživosti bušiliceKef - Iskorišćenje radnog vremena.q - Učinak (t/m).

QS = 12,5 * 8 * 0,6 * 0,65 * 130 = 5.070 t/sm.

Tabela br. 8.2.03.═════════════════════════════════════════════════════════════ K a p a c i t e t b u š i l i c e Bušenje ───────────────────────────────────────── tona/dan tona/mesec tona/god ═════════════════════════════════════════════════════════════ 1 smena na dan 5.000 142.000 1.622.000 2 smene na dan 10.000 284.000 3.240.000 3 smene na dan 15.000 425.000 4.867.000═════════════════════════════════════════════════════════════

64

Napomene:

1. U napred prikazanoj tabeli kapaciteti su zaokruženi na hiljade tona. 2. Pri računanju mesečnog kapaciteta uzeto je da će se raditi 28 dana mesečno. 3. Pri računanju godišnjeg kapaciteta uzeto je da će se raditi 320 dana u toku godine.

Prema usvojenoj dinamici, tabele broj 7.01, 7.02, 7.03. i 7.04, otkopavanje na ovom radilištu će se vršiti sa prim- arnim bušenjem od maksimalno 200.000 t/mes, ekstremno u januaru 2004. godine 260.000 t, što je daleko ispod mesečnog i godišnjeg kapaciteta za jednu bušilicu tipa BE-45R. Kako će se na ovom rad- ilištu na bušenju raditi biće odredjivano dnevnim naredbama u zavisnosti od trenutne potrebe.

Plan efektivnog vremena bušilice Tabela br. 8.2.04.══════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Proizvodnja (t) Učinak Bušotine (m') Brzina buš. Godina ─────────────────── ───── ─────────────── ───────── Efekt.vreme Ruda Jalovina (t/m') Ruda Jalovina (m/efh) (h) ══════════════════════════════════════════════════════════════════════════2003 940.000 610.000 100 9.400 6.100 12,5 14 1.1882004 1.600.000 340.000 100 16.000 3.400 12,5 14 1.5232005 990.000 40.000 100 9.900 400 12,5 14 820══════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukup. 3.530.000 990.000 100 35.300 9.900 12,5 14 3.531

Napomena: Za usvojenu geometriju bušenja na ovom radilištu od 7x6 metara učinak bušotine se kreće oko 100 t/m'bušotine.

Parametre bušenja za jednu seriju (broj bušotina raspored, probušenje, usmerenjeće i td.) će odredjivati, u zavisnosti od trenutne situacije rukovodioci radne grupe bušenja i miniranja.

Za bušenje etažnih pragova, blokova većih gabarita, izradu kosog puta za Severni revir i pri izmeštanju korita reke Mali Pek će biti upotrebljena bušilica za sekundarno buše- nje "CRAWLAIR" prilog br 8.13.

Radna snaga za bušenje postoji a raspored će prema trenutnoj situaciji i potrebama u dogovoru sa rukovodstvom RJ bu- šenje vršiti smensko rukovodstvo.

65

8.3.0. OPROBAVANJE

Ova operacija predstavlja uzimanje reprezentativnog dela nabušenog materijala iz bušotina primarnog bušenja. Materijal obraditi u laboratoriji. Dobivene rezultat evidentir-ati a na osnovu njih usmeravati radove.

8.4.0. MINIRANJE

Miniranje na površinskim kopovima Severnog i Juž- nog revira RBM-a vrši se prema "Dopunskom rudarskom projektu primene AN-FO i SLURY eksploziva na površinskom kopu RBM-a" i "Dopu- nskom rudarskom projektu o primeni emulzionih eksploziva pumpanog tipa detolit-PE i detolit-PEM na površinskim kopovima RBM-a".

Radilište koje obradjuje ovo Uputstvo se nalazi na severozapadnom delu Površinskog kopa Južni revir. U okviru ovog radilišta izvodiće se radovi od nivoa +380m pa zaključno sa nivoom +245m (Etaže 365, 350, 335, 320, 305, 290, 275, 260 i 245).

Pomenuto radilište je u neposrednoj blizini pa čak i jednim delom ispod zapadnog klizišta, pored ovoga, u neposrednoj blizini radilišta se nalazi industrijski objekat (TS-1), glavni rudnički put po nivou +354m, reka Mali Pek, javni put sa mostom i urbano naselje (grad Majdanpek). Miniranjem iz eksplozivnih materija se u vrlo kratkom vremenskom periodu oslobadja velika količina energije. Jedan deo oslobodjene energije se iskoristi za usitnjavanje stenske mase a drugi u vidu rada beskorisno gubi u okolnom masivu na izazivanju seizmičkih pomeranja.

Kako miniranje od svih tehnoloških operacija ima najveći udeo na održanje stabilnosti bokova kopa i okolnih obje-

kata, u cilju smanjenja štetnih seizmičkih efekata a istovremeno većeg iskorišćenja energije eksploziva za usitnjavanje stenske mase, potrebno je vrlo pažljivo odredjivati optimalne parametre bušačko minerskih radova.

Uticaj seizmičkog dejstva na okolne objekte do sada je ispitivano u više navrata. Najpouzdanije ispitivanje

66

je ob- avljeno 1980. i 1982. godine od strane Geofizičkog zavoda i Ruda- rskog instituta iz Beograda. Koristeći njihova merenja i istraži- vanja kao i stečeno iskustvo usvojiće se parametri za obavljanje bušačko minerskih radova na pomenutom radiližtu.

Kako se radi o već razradjenom rudniku kod koga je južna strana radilišta otvorena ranijim radovima, može se reći da mineri imaju dovoljno iskustva sa miniranjem u konkretnoj steni te u ovom projektu neće biti posebno proračunavana specifična potrošnja eksploziva već će biti data samo osnovna načela miniranja, onoliko koliko je neophodno da se mineri podsete na speci- fičnost radilišta.

8.4.1. Parametri bušačko minerskih radova

Prilikom miniranja na radilištu Mali pek treba razlikovati dva slučaja, miniranje kada je visina serije manja od 15 m (pri izradi useka i zaseka otvaranja etaža) i miniranje serije čija je visina 15 m.

8.4.1.01. Miniranje za visine serija manje od 15 m (pri izradi useka i zaseka otvaranja etaža)

Miniranje useka i zaseka otvaranja pojedinih etaža vršiti u više serija. Minske bušotine treba da budu paralelne osi useka odnosno zaseka sa usmerenjem bušotina u prvom redu serije u pravcu napredovanja useka otvaranja dok usmerenje ostalih bušo- tina kod svih serija će biti približno ka prvom redu bušotina. Bušotine bušiti pod uglom od 75 sa rasporedom i dubinama koje će za konkretne uslove odrediti stručno lice.

Pošto se očekuje da će bušotine biti ovodnjene punjenje minskih bušotina će se vršiti mehanizovano Majdanitom-10 i Detolitom PE i to količinama koje će za konkretne uslove odrediti stručno lice a koje nesmeju preći 400 kg po bušotini odnosno intervalu. Iniciranje eksploziva vršiti busterima od 360 gr. Za bušotine dubine do 13 m iniciranje vršiti sa jednim busterom sa dna bušotine. Za dubine bušotina preko 13 m iniciranje vršiti sa dva bustera i to oba sa dna.

8.4.1.02. Miniranje za visine etaža od 15m

67

Ovo poglavlje obuhvata otvorene etaže gde je visina etaža 15 m. Zbog blizine grada, dubine kopa i blizine klizi- šta miniranje vršiti smanjenom količinom eksploziva od najviše 5.000 kg eksploziva po seriji odnosno 400 kg eksploziva po intervalu. Miniranje vršiti sa najviše dva reda bušotina po seriji. Serije sa dva reda bušotina u prvom redu treba da imaju 6 a u drugom 5 bušotina. Kada se minira jednoredna serija ona može da ima najviše 12 bušotina. Raspored i dubinu bušotina u seriji, prema konkretnim uslovima, treba da odredi stručno lice.

Pošto se očekuje da će bušotine biti ovodnjene punjenje minskih bušotina vršiti mehanizovano Majdanitom-10 i Deto- litom PE i to količinama koje su date u tabeli br. 8.4.01. sa ma- ksimalnim količinama po bušotini od 400 kg. Iniciranje eksploziva će se vršiti busterima od 360 gr. Za bušotine dubine do 13 m iniciranje će se vršiti sa jednim busterom sa dna bušotine. Za dubine bušotina preko 13 m iniciranje će se vršiti sa dva bustera i to oba sa dna. Da nebi došlo do nepredvidjenih prekida ili pre- moštenja unutar bušotina ili izmedju bušotina u seriji a samim tim došlo do neželjenih posledica treba za iniciranje i aktivi- ranje minskih serija koristiti sredstva priznatih svetskih pro- izvodjača koja su sigurna i proverena.

Parametri bušačko minerskih radova za otvorenu etažu Tabela br. 8.4.01────────────────────────────────────────────────────────────────────────── Prečnik bušotine 229 mm ───────────────────────── Za seriju I red II red ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────Visina etaže, H (m) 15 15 15 Ugao bušenja, α () 75 75 75 Rastoj.prvog reda od ivice, b (m) 6 - - Rastoj.izmedju bušotina, a (m) 7 7 - Rastoj.izmedju redova, c (m) - 6 - Probušenje, lp (m) 1 1 1 Dubina bušotine, lb (m) 16 16 16 Dužina stuba eksp.punjenja, Lp (m) 9 9 9 Min.dužina začepa, lč (m) 7 7 7 Maks.kol.eksp.po bušotini, Qb (kg) 400 400 400 Broj.bušotina u redu 6 5 11 Usmerenje bušotine Upravno na bermuMax.količ.eksp.u seriji (kg) 5.000 Max.kol.ekspl.po interv (kg) 400 400 400 Interval usporenja (ms) 50 50 50 Vrsta stenskog materijala andezit andezit andezitVreme traj.eksplozije (ms) 250 250 500 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────────

68

Skreće se pažnja Radnoj grupi "Miniranje" da prilikom izvodjenja radova (miniranja) na radilištu "Mali Pek", zbog blizine objekta od posebne važnosti (radilište je u neposrednoj blizini pa čak i jednim delom ispod zapadnog klizišta, u neposrednoj blizini radilišta se nalazi industrijski objekat (TS-1), glavni rudnički put po nivou +354m, reka Mali Pek, javni put sa mostom i urbano naselje (grad Majdanpek), obrate posebnu pažnju.

Predostrožnost bi se sastojala u izboru optimalnog broja, rasporeda, usmerenja i začepljenja bušotina i odredjivanja maksimalne količine eksploziva po intervalu i seriji.

Maksimalna količina eksploziva "q" po intervalu usporenja u zavisnosti od rastojanja od ugroženog objekta "d", prema Studiji ispitivanja i definisanja seizmičkih dejstava miniranja na površinskom otkopu RBM-a koju je 1983. godine uradio Institut za bakar iz Bora, nesme da predje: q = (d-41,84)/k (kg)gde je:

k=0,14 .... koeficijent za int.usporenja od 50 mil.sek. k=0,21 .... koeficijent za int.usporenja od 40 mil.sek. k=0,35 .... koeficijent za int.usporenja od 20 mil.sek.

Maksimalna količina eksploziva po seriji "Q" u zavisnosti od rastojanja ugroženog objekta "d" nesme da predje:

Q = (d-41,86)/0,014 (kg)gde je:

k=0,014 .... koeficijent za int.usporenja od 50 mil.sek. k=0,021 .... koeficijent za int.usporenja od 40 mil.sek. k=0,035 .... koeficijent za int.usporenja od 20 mil.sek.

Formule se ne mogu primeniti za intervale usporenja manja od 20 milisekundi i rastojanja od ugroženog objekta manja od 75 m.

Miniranje vangabaritnih blokova vršiti isključivo sta- vljanjem eksploziva u bušotinu (nikako nalepljivanjem). O količi- ni eksploziva po bloku i usmerenju bušotine vangabaritnog bloka strogo voditi računa.

69

8.5.0. UTOVAR

8.5.1. Izbor mehanizacije

Za utovar rude i jalovine na površinskim kopovima RBM-a trenutno je u uopotrebi sledeća utovarna mehanizacija: bageri kašikari MARION 182, MARION 191, MARION 191II i BE 395. Na delu površinskog kopa nazvanom radilište Mali Pek od sredine 2002. godine nalazi se jedan bager M-182 interne oznake M-3. Ovaj bager je početkom 2003. godine započeo pripremne radove za pome- nuti zahvat a biće upotrebljen i za otkopavanje. U odeljku o us- kladjivanju utovarno - transportnih kapaciteta se vidi da bager MARION 182 ne odgovara za utovar vozila sa kojima raspolaže RBM, medjutim zbog specifičnosti radilišta (mala mesečna proizvodnja, uski radni front, otvaranje novih etaža zasecima i usecima otvaranja po padu i naročito to što posle završetka radova na ovom radilištu bager treba da se izvuče putem preko Zapada koji je delom jednokolovozni i nije za velika opterećenja). Pema usvojenoj dinamici radova na ovom radilištu (da nebi došlo do prekida na rudi) neophodan je još jedan bager u periodu Maj - Avgust 2003. godine radi izrade kosog puta za S. revir, obezedjenja uslova za izmeštanje korita reke Mali Pek i početak radova na Za- hvatu II. Za ovu potrebu, zbog specifičnosti radova, će biti upotrebljen bager MARIOM 182 interne oznake M-2 koji se trenutno nalazi na Severnom reviru u blizini TS-4 na platou +500m.

8.5.2. Proračun utovarnih kapaciteta

Rad bagera će se odvijati u dva režima. U prvom režimu bageri će raditi na otvaranju etaže (useci ili zaseci otvaranja) i izradi puteva. U ovom slučaju kapacitet bagera, zbog uslova rada, će biti daleko ispod eksploatacionog i promenljiv u funkciji od visine serije i ostalih uslova. U početku rada na putu ili useku otvaranja, dok je visina odminiranog materijala mala, kapacitet bagera će biti dosta mali. Sa povećavanjem visine odminiranog materijala kapacitet bagera će rasti. Veliki uticaj na kapacitet bagera imaju i uslovi za manevrisanje vozila (gubitak vremena oko parkiranja vozila).

70

Za rad u prvom režimu rada proračun eksploatacionih kapaciteta bagera i uskladjivanje utovarno transportnih kapaciteta, zbog rada u specifičnim uslovima, neće biti vršen. Reg- ulisanje kapaciteta bagera i uskladjivanje utovarno - transport-

nih kapaciteta će biti prepušteno smenskom rukovodstvu da prema konkretnim uslovima to čini.

U drugom režimu bageri će raditi na razradjenom radilištu pri punoj visini etaže. U ovom režimu bageri će ostva- rivati svoj puni eksploatacioni kapacitet.

8.5.2.1. Proračun utovarnog kapaciteta bagera MARION 182

Tehničke karakteristike bagera M-182 su date u prilogu br. 8.14.

- Teoretski kapacitet

Odražava samo konstruktivne karakteristike bagera i ra- čuna se prema obrascu:

3.600Qth = ──────── qb (m3/h)

Tct

gde je :n = 2,4 - Konstruktivno - računski broj ciklusa u minutiTct - Teoretsko vreme trajanja ciklusa bagera qb = 7,6 m3 - Geometrjska zapremina kašike bagera

3600Qt = ───────── 7,6 = 1.094 (m3/h)

25

-Tehnički kapacitet

Pored konstruktivnih karakteristika bagera tehnički kapacitet odražava još i uticaj fizičko mehaničkih karakteristika stena, oblik i dimenzije otkopa i računa se prema obrascu: 3.600 * qb * Kz

71

Qh = ───────────────── (m3/h) Tc

odnosno:gde je:

qb = 7,6 m3 - Geometrijska zapremina kašike bageraKz = 0,80 - Koeficijent punjenja bagerske kašike Tc = 45 s - Vreme trajanja ciklusa za date uslove rada. U

ovom slučaju uslovi rada su vrlo teški. Bager će dobar

deo vremena provesti radeći na usecima i zasecima otvaranja gde je širina radnog čela vrlo mala što izizkuje veliki radijus okretanja, visina odminiranog materijala je mala, radiće se po padu, zbog smanjenog probušenja bušotina često će se javljati i etažni pragovi. često će pad useka morati naknadno da se dovodi u planirane granice. Iz svega napred iznetog rezultovalo je ovako visoko usvojeno vreme za ciklus rada bagera.

3.600 * 7,6 * 0.80Qh = ────────────────────── = 486,4 (m3/h)

45

odnosno:Qh = 486,4 * γ/Kr = 486,4 * 2,7/1.45 = 905,7 (t/ef.h)

gde je: γ = 2,7 (t/m3) - Zapreminska težina stenskog materijala

Kr = 1,45 - Koeficijent rastresenja materijala u kašici.

- Eksploatacioni kapacitet

Eksploatacioni kapacitet pored faktora od uticaja na tehnički kapacitet odražava još i uticaj održavanja i organiza- cije rada.


Qsm = Qh * tsm * Kr * Ks

gde je:Qh - Tehnički kapacitettsm - Vreme trajanja smeneKr = 0,60 - Koeficijent raspoloživosti bagera. Zbog

istroše- nosti bagera održavanje je dosta otežano te je

72

ovaj koeficijent dosta nizak.Ks - Koeficijent iskorišćenja smenskog vremena

tsm - tpz - tpr 8 - 0,5 -1Ks = ──────────────── = ──────────── = 0,81

tsm 8

gde je:tpz = 30 min. - Vreme pripremno završnih operacijatpr = 60 min. - Vreme planiranih prekida (odmor, podmazi-

vanje)

Qsm = 905,7 * 8 * 0,6 * 0,81 = 3.521,4 (t/sm)

- Dnevni kapacitet Qd = Qsm * s (t/dan)

gde je:s - Broj smena u toku dana

Qd = 3.521,4 * 3 = 10.564,2 (t/dan)

- Mesečni kapacitet

Qm = Qd * dm

gde je:Dd = 10.564,2 (t/dan) - Dnevni kapacitet

dm = 27 (dana) - Broj radnih dana u toku meseca

Qm = 10.564,2 * 27 = 285.233 (t)

Iz napred datog proračuna se vidi da je mesečni eksploatacioni kapacitet bagera Qm = 285.233 t daleko veći od maksimalno usvojene proizvodnje sa datog radilišta po jednom bageru koja iznosi do 180.000 t.

Potrebno efektivno vreme bagera Tabela br. 8.5.01═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Proizvodnja po bageru Prosečni učinak Efekt.vreme (h) Godina ─────────────────────────── ─────────────── ───────────────── M-2 M-3 (t/ef.h) M-2 M-3 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════

73

2003 650.000 1.150.000 542 1.199 2.1222004 155.000 1.785.000 542 286 3.2932005 - 1.030.000 542 - 1.901═════════════════════════════════════════════════════════════════════════Ukupno: 805.000 3.965.000 542 1.485 7.316

Napomena: Prosečan učinak bagera t/ef.h je dobiven iz smenskog učinka za 6,5 h rada po smeni.

Plan otkopavanja po bagerima za 2003. god. Tabela br. 8.5.01═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ M e s e č n i p l a n Mesec ─────────────────────────── Etaža Bager Proizvodnja Ruda (t) Jalovina (t) po baeru (t)═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Januar - 70.000 335-I M-3 70.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Februar 30.000 30.000 335-I M-3 60.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Mart 70.000 80.000 335-I M-3 150.000 Mart - 30.000 320-I M-3 30.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── April 20.000 - 335-I M-3 20.000 April 50.000 50.000 320-I M-3 100.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Maj 80.000 10.000 320-I M-3 90.000 Maj - 100.000 350-II M-2 100.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jun 80.000 10.000 320-I M-3 90.000 Jun - 100.000 350-II M-2 100.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jul 90.000 10.000 320-I M-3 100.000 Jul - 50.000 350-II M-2 50.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Avgust 80.000 40.000 320-I M-3 120.000 Avgust 20.000 5.000 305-I M-3 25.000 Avgust - 55.000 335-II M-2 55.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Septem. 60.000 35.000 305-I M-3 95.000 Septem. 40.000 65.000 335-II M-2 105.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Oktobar 100.000 50.000 335-II M-2 150.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Novembar 30.000 35.000 335-II M-2 65.000 Novembar 80.000 5.000 320-II M-3 85.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Decembar - 25.000 335-II M-2 25.000 Decembar 110.000 5.000 320-II M-3 115.000

74

═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno: 940.000 860.000 1.800.000

Plan otkopavanja po bagerima za 2004. god. Tabela br. 8.5.02.═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ M e s e č n i p l a n Mesec ─────────────────────────── Etaža Bager Proizvodnja Ruda (t) Jalovina (t) po baeru (t)═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Januar 100.000 5.000 320-II M-3 105.000 Januar - 50.000 335-II M-2 50.000 Januar - 65.000 320-II M-2 65.000 Januar 30.000 10.000 305-II M-3 40.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Februar - 40.000 320-II M-2 40.000 Februar 120.000 10.000 305-II M-3 130.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Mart 140.000 5.000 305-II M-3 145.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── April 130.000 5.000 305-II M-3 135.000

───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Maj 140.000 40.000 305-II M-3 180.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jun 100.000 10.000 305-II M-3 110.000 Jun 30.000 30.000 290-II M-3 60.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jul 140.000 10.000 290-II M-3 150.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Avgust 140.000 10.000 290-II M-3 150.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Septem. 130.000 10.000 290-II M-3 140.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Oktobar 140.000 5.000 290-II M-3 145.00 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Novembar 130.000 20.000 290-II M-3 150.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Decembar 10.000 5.000 290-II M-3 15.000 Decembar 120.000 10.000 275-II M-3 130.000 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno: 1.600.000 340.000 1.940.000

Plan otkopavanja po bagerima za 2005. god. Tabela br. 8.5.03.═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ M e s e č n i p l a n Mesec ─────────────────────────── Etaža Bager Proizvodnja Ruda (t) Jalovina (t) po baeru (t)═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Januar 130.000 5.000 275-II M-3 135.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Februar 120.000 5.000 275-II M-3 125.000 ─────────────────────────────────────────────────────────────────────────

75

Mart 140.000 - 275-II M-3 140.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── April 30.000 - 275-II M-3 30.000 April 100.000 10.000 260-II M-3 110.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Maj 140.000 5.000 260-II M-3 145.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jun 130.000 5.000 260-II M-3 135.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jul 60.000 - 260-II M-3 60.000 Jul 80.000 5.000 245-II M-3 85.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Avgust 60.000 5.000 245-II M-3 65.000 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno: 990.000 40.000 1.030.000

8.6.0. TRANSPORT

U okviru transporta treba razlikovati dva sluča- ja: transport jalovine i transport rude.

8.6.1. Transport jalovine

Na radilištu Mali Pek ima 1.240.000 t jalovine. Planira se da deo jalovine sa ovog radilištaće u iznosu od 550.000 t bude vožen na Istočno odlagalište, deo jalovine u iznosu od 300.000 t na odlagalište Bugarski potok (od etaže 305 i ni- že kada se izvoz bude vršio preko zapada), deo jalovine u iznosu od 200.000 t će biti upotrebljen za doradu puta preko Kalote, deo jalovine u iznosu od 150.000 t će biti upotrebljen za izradu i održavanje izvoznog puta preko zapada i deo kvalitetnije jalovine u iznosu od 40.000 t će biti upotrebljen za održavanje postojećih puteva. Izbor mesta voženja se, u zavisnosti od trenutne situacije i potrebe, prepusta ovlašćenim licima da kroz knjigu naredbe ili usmeno to odrede.

76

8.6.2. Transport rude

Ruda sa ovog radilišta će biti transportovana do Primarnog drobljenja. Voženje rude zaključno sa etažom 320 (do uspostavljanja puta preko zapada) će biti vožen preko istoka a po uspostavljanju transportnog puta preko zapada, ruda (etaža 305 i niže) će biti vožena ovim putom. Transport će se obavljati kamionski. Za transport će biti korišćeni postojeći kamioni.

8.6.3. Proračun kamionskog transporta i uskladjivanje utovarno transportnih kapaciteta

Kapacitet transporta će biti proračunavan samo za drugi slučaj utovara (kada se radi na razradjenom radilištu i pri punoj visini etaže). Uskladjivanje utovarno - transportnih kapaciteta pri otvaranju etaže i radu na jalovina za popravku puteva, će biti prepušteno smenskom rukovodstvu da prema konkretnim uslovima to čini. Transport iskopina na ovom radilištu će se vršiti dizel-električnim vozilima " DRESSER" 630 E. Karakteristike usvoje- nih vozila su date na prilogu br. 8.15.

8.6.3.1. Proračun kamionskog transporta za utovar bagerom MARION 182

- Broj kašika bagera za utovar jednog kamiona računa se po obrascu:

Vk

nk = ─────────────── qb * Kz * Krv

gde je : Vk = 80 m3 - Zapremina korpe kamiona

qb = 7,6 m3 - Geometrijska zapremina kašike bagera

Kz = 0,80 - Koeficijent zapunjenosti kašike bageraKrv = 1,06 - Koeficijent povećanja rastresitosti materijala u korpi vozila.

80nk = ──────────────────── = 12,4 (kašike)

7,6 * 0,80 * 1,06

Za dalji proračun se usvaja 13 kašika bagera po vozilu.

Po literaturnim podacima kao najracionalniji odnos se

77

predlaže 4 - 7 zahvata bagera za punjenje jednog kamiona. Iz ovoga sledi da bager tipa M -182 ne zadovoljava taj uslov, medjutim, bager M-3, tipa M-182, se nalazi na ovom radilištu i već je zapo- čeo pripremne radove a zbog specifičnosti radilišta (mala mesečna proizvodnja, uski radni front, otvaranje novih etaža zasecima i usecima otvaranja po padu i naročito to što posle završetka radova na ovom radilištu bager treba da se izvuče putem preko Zapada koji je delom jednokolovozni i nije za velika opterećenja), naj- više odgovara. Pema usvojenoj dinamici radova na ovom radilištu (da nebi došlo do prekida na rudi) neophodan je još jedan bager u periodu Maj - Avgust 2003. godine radi izrade kosog puta za S. revir, obezedjenja uslova za izmeštanje korita reke Mali Pek i početak radova na Zahvatu II. Za ovu potrebu, zbog specifičnosti radova, takodje je neophodno da bude upotrebljen bager tipa MARIOM 182.

- Težina iskopina u kamionu

qb * Kz

Qk = nk * ──────────── * γ (t) Krb

gde je: nk = 12,4 - Broj kašika za utovar jednog vozilaqb = 7,6 m3 - Geometrijska zapremina kašike bageraKz = 0,80 - Koeficijent zapunjenosti kašike bageraKrb = 1,45 - Koeficijent rastresitosti materijala u

kašiki bageraγ = 2,7 t/m3 - Zapreminska težina materijala u masivu

7,6 * 0,80Qv = 12,4 * ─────────────── * 2,7 = 140,4 (t)

1,45

- Trajanje ciklusa utovara

Vreme utovara kamiona računa se prema obrascu:

tu = (tc * nk + tpr)/60 = (45 * 13 + 20) / 60 = 10,1 min.gde je:

tc - Vreme ciklusa 1 kašike bagera za date uslove rada nk - Potreban broj kašika bagera za utovar jednog vozila

78

tpr - Potrebno vreme za parkiranje kamiona za utovar

- Vreme trajanja transportnog ciklusa

T = tu + tm + ti + tv (min.)tu - vreme utovara 10,8 min.tm - Vreme manevrisanja 1,5 min.ti - Vreme istovara 1,5 min.tv - Vreme vožnje u oba pravca (vreme vožnje jednog ciklusa vozila).

N a p o m e n a: Pošto su radni uslovi na razradjenom radilištu približno isti za sve predvidjene radove, transportni ciklus, odnosno kapacitet vozila će se menjati samo u funkciji od transportne dužine "s".

- Vreme jednog ciklusa vožnje vozilom je:

s s s s 32 * s * 60tv = ──── + ──── = ────+ ──── = ─────────── (min.)

vp vpr 14 18 252 gde je:

s - Transportna dužina za aktuelno radilištevp = 14 (km/h) - Brzina vožnje punog vozilavpr = 18 (km/h) - Brzina vožnje praznog vozila

Do prosečnih brzina praznih i punih vozila se došlo računski na osnovu merenih ciklusa.

T = 10,1 + 1,5 + 1,5 + tv = 13,1 + tv (min.)

- Propračun broja kamiona

Maksimalni broj kamiona za opsluživanje bagera može se sračunati iz odnosa: Qhb

Nmax = ────────── Qhk * Kn

gde je: Qhb = 905,7 (t/ef.h) - Maksimalni časovni kapacitet bageraQhk - Eksploatacioni časovni kapacitet kamiona za odredjenu relaciju (dat je u sledećoj tabeli)Kn = 0,92 - Koeficijent neravnomernosti rada vozila

Potreban broj kamiona za usvojeni časovni kapacitet bagera (pot-

79

rebnu proizvodnju) može se sračunati iz relacije: Qu

N = ───────── Qhk * Kn

gde je:

Qu = (t/ef.h) - Usvojeni časovni kapacitet bageraQhk - Eksploatacioni časovni kapacitet kamiona za odredjenu relaciju (dat je u sledećoj tabeli)Kn = 0,92 - Koeficijent neravnomernosti rada vozila

Parametri transporta za radilište Mali Pek su, zbog preglednosti, prikazani tabelarno. Za proračun transporta, tabele br. 8.6.01. do 8.6.07, korišćen je kao osnovni parametar (učinak vozila) tonkilometar po efektivnom satu (tkm/efh) do koga se došlo na osnovu programa koji je uradio autor ovog projekta za potrebe rudarske pripreme. Program se već duže vreme koristi pri izradi planova iz oblasti transporta a pokazao se kao vrlo efikasan. Parametre koje daje su vrlo bliski onima što se ostva- ruju na terenu. Ovaj program uzima u obzir sledeće uslove rada (ulazne elemente):

- Geometrijska zapremina kašike bagera- Koeficijent punjenja bagerske kašike- Vreme trajanja ciklusa bagera za date uslove rada- Zapreminska težina stenskog materijala- Koef. rastresenja materijala u kašici bagera- Gubitak efek. vremena rada bagera oko parkiranja i polaska vozila- Nosivost vozila (t)- Koeficijent neravnomernosti rada vozila- Potrebno vreme za parkiranje kamiona za utovar- Zapremina korpe kamiona- Koef. povećanja rastres. materijala u korpi vozila- Vreme manevrisanja i čekanja pri istovaru- Vreme istovara- Transportna dužina za aktuelno radilište- Prosečna brzina vožnje punog vozila- Prosečna brzina vožnje praznog vozila

Plan tonkilometara po mesecima za 2003. god. Tabela br. 8.6.01.═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Etaža i Proizvodnja sa pripadajućom relacijom Mesec zahvat ───────────────────────────────────── Tonkilometri

80

(lokacija) Ruda Relacija Jalovina Relacija (tkm) (t) (km) (t) (km) ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Januar 335-I - - 70.000 1,8 126.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Februar 335-I 30.000 2,1 30.000 1,9 120.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Mart 335-I 70.000 2,2 80.000 2,0 314.000 Mart 320-I - - 30.000 1,6 48.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── April 335-I 20.000 2,2 - - 44.000 April 320-I 50.000 2,1 50.000 1,7 190.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Maj 320-I 80.000 2,2 10.000 1,8 194.000 Maj 350-II - - 100.000 3,8 380.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jun 320-I 80.000 2,2 10.000 1,9 195.000 Jun 350-II - - 100.000 3,8 380.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jul 320-I 90.000 2,3 10.000 2,0 227.000 Jul 350-II - - 50.000 3,8 190.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Avgust 320-I 80.000 2,4 40.000 2,1 276.000 Avgust 305-I 20.000 2,3 5.000 4,4 68.000 Avgust 335-II - - 55.000 4,4 242.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Septem. 305-I 60.000 2,4 35.000 4,4 298.000 Septem. 335-II 40.000 2,0 65.000 1,9 204.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Oktobar 335-II 100.000 2,1 50.000 4,1 415.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Novembar 335-II 30.000 2,2 35.000 4,2 213.000 Novembar 320-II 80.000 2,1 5.000 2,2 179.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Decembar 335-II - - 25.000 4,2 105.000 Decembar 320-II 110.000 2,2 5.000 2,2 253.000 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno: 940.000 2,2 860.000 3,0 4.661.000

Plan tonkilometara po mesecima za 2004. god. Tabela br. 8.6.02.═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Etaža i Proizvodnja sa pripadajućom relacijom

81

Mesec zahvat ───────────────────────────────────── Tonkilometri (lokacija) Ruda Relacija Jalovina Relacija (tkm) (t) (km) (t) (km) ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Januar 320-II 100.000 2,2 5.000 2,0 230.000 Januar 335-II - - 50.000 4,2 210.000 Januar 320-II - - 65.000 4,0 260.000 Januar 305-II 30.000 2,1 10.000 1,0 73.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Februar 320-II - - 40.000 4,2 168.000 Februar 305-II 120.000 2,2 10.000 1,0 274.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Mart 305-II 140.000 2,3 5.000 1,0 327.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── April 305-II 130.000 2,3 5.000 1,0 304.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Maj 305-II 140.000 2,4 40.000 4,1 500.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jun 305-II 100.000 2,5 10.000 2,0 270.000 Jun 290-II 30.000 2,1 30.000 4,1 186.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jul 290-II 140.000 2,2 10.000 4,1 349.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Avgust 290-II 140.000 2,3 10.000 4,2 364.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Septem. 290-II 130.000 2,4 10.000 4,2 354.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Oktobar 290-II 140.000 2,5 5.000 4,2 371.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Novembar 290-II 130.000 2,5 20.000 4,3 411.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Decembar 290-II 10.000 2,5 5.000 4,3 47.000 Decembar 275-II 120.000 2,3 10.000 4,2 318.000 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno: 1.600.000 2,3 340.000 3,8 5.016.000

Plan tonkilometara po mesecima za 2005. god. Tabela br. 8.6.03.

82

═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Etaža i Proizvodnja sa pripadajućom relacijom Mesec zahvat ───────────────────────────────────── Tonkilometri (lokacija) Ruda Relacija Jalovina Relacija (tkm) (t) (km) (t) (km) ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Januar 275-II 130.000 2,4 5.000 4,2 333.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Februar 275-II 120.000 2,4 5.000 4,3 310.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Mart 275-II 140.000 2,5 - - 350.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── April 275-II 30.000 2,5 - - 75.000 April 260-II 100.000 2,5 10.000 4,1 291.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Maj 260-II 140.000 2,5 5.000 4,2 371.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jun 260-II 130.000 2,6 5.000 4,3 360.000 ──────────────────────────────────────────────────────────────────────── Jul 260-II 60.000 2,7 - - 162.000 Jul 245-II 80.000 2,6 5.000 4,3 230.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Avgust 245-II 60.000 2,7 5.000 4,4 184.000 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno: 990.000 2,5 40.000 4,3 2.666.000

83

Učinci i potreban broj vozila za planiranu proizvodnju po mesecima za 2003. god.

Tabela br. 8.6.04.════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ J a l o v i n a R u d a UkupnaMesec ───────────────────────────────────────────────────── ─────────────────────────────────────────────────────── floa Proizvodnja Rel. Tonkilometri Učinci Ef.vreme Vozila Proizvodnja Rel. Tonkilometri Učinci Ef.vreme Vozila vozila (t) (km) (tkm) (tkm/efh) (h) (kom.) (t) (km) tkm) (tkm/efh) (h) (kom.) (kom.)

════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

Jan. 70.000 1,8 126.000 534 236 0,8 - - - - - - -

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Feb. 30.000 1,9 57.000 548 104 0,4 30.000 2,1 63.000 584 108 0,4 0,8

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Mart 110.000 1,9 208.000 548 379 1,3 70.000 2,2 154.000 596 258 0,9 2,2

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Apr. 50.000 1,7 85.000 520 164 0,6 70.000 2,1 149.000 584 255 0,9 1,5

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Maj 110.000 3,6 398.000 702 567 2,0 80.000 2,2 176.000 596 295 1,0 3,0

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Jun 110.000 3,6 399.000 702 568 2,0 80.000 2,2 176.000 596 295 1,0 3,0

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Jul 60.000 3,5 210.000 695 302 1,1 90.000 2,3 207.000 607 341 1,2 2,3

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Avg. 100.000 3,5 348.000 695 501 1,7 100.000 2,4 238.000 618 385 1,3 3,0

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Sept. 100.000 2,8 278.000 644 432 1,5 100.000 2,2 224.000 596 376 1,3 2,8

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Okt. 50.000 4,1 205.000 729 281 1,0 100.000 2,1 210.000 584 360 1,2 2,2

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Nov. 40.000 4,0 158.000 724 218 0,8 110.000 2,1 234.000 584 401 1,4 2,2

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Dec. 30.000 3,9 116.000 719 161 0,6 110.000 2,2 242.000 596 406 1,4 2,0

════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

Ukupno: 860.000 3,0 2.588.000 661 3.913 1,2 940.000 2,2 2.073.000 596 3.480 1,1 2,3

Napomena: 1. Proračun je izvršen sa vremenskim iskorišćenjima vozila: Rasp/Mog=60%, Efek/Rasp=65%;

2. U tabeli, u koloni vozila, je data flota vozila;


Tabela br. 8.6.05.════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ J a l o v i n a R u d a UkupnaMesec ───────────────────────────────────────────────────── ─────────────────────────────────────────────────────── floa Proizvodnja Rel. Tonkilometri Učinci Ef.vreme Vozila Proizvodnja Rel. Tonkilometri Učinci Ef.vreme Vozila vozila (t) (km) (tkm) (tkm/efh) (h) (kom.) (t) (km) (tkm) (tkm/efh) (h) (kom.) (kom.)

════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

Jan. 130.000 3,8 490.000 713 687 2,4 130.000 2,2 283.000 596 475 1,6 4,0

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Feb. 50.000 3,6 178.000 702 254 0,9 120.000 2,2 264.000 596 443 1,6 2,5

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Mart 5.000 1,0 5.000 387 13 0,1 140.000 2,3 322.000 607 531 1,8 1,9

84

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Apr. 5.000 1,0 5.000 387 13 0,1 130.000 2,3 299.000 607 493 1,8 1,9

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Maj 40.000 4,1 164.000 729 225 0,8 140.000 2,4 336.000 618 544 1,9 2,7

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Jun 40.000 3,6 143.000 702 204 0,7 130.000 2,4 313.000 618 507 1,8 2,5

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Jul 10.000 4,1 41.000 729 56 0,2 140.000 2,2 308.000 596 517 1,8 2,0

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Avg. 10.000 4,2 42.000 734 57 0,2 140.000 2,3 322.000 607 531 1,8 2,0

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Sept. 10.000 4,2 42.000 734 57 0,2 130.000 2,4 312.000 618 505 1,8 2,0

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Okt. 5.000 4,2 21.000 734 29 0,1 140.000 2,5 350.000 628 557 1,9 2,0

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Nov. 20.000 4,3 86.000 739 116 0,4 130.000 2,5 325.000 628 518 1,8 2,2

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Dec. 15.000 4,3 64.000 739 87 0,3 130.000 2,3 301.000 607 496 1,7 2,0

════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

Ukupno: 340.000 3,8 1.281.000 713 1.798 0,5 1.600.000 2,3 3.735.000 611 6.117 1,8 2,3




Tabela br. 8.6.06.════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ J a l o v i n a R u d a UkupnaMesec ───────────────────────────────────────────────────── ─────────────────────────────────────────────────────── floa Proizvodnja Rel. Tonkilometri Učinci Ef.vreme Vozila Proizvodnja Rel. Tonkilometri Učinci Ef.vreme Vozila vozila (t) (km) (tkm) (tkm/efh) (h) (kom.) (t) (km) (tkm) (tkm/efh) (h) (kom.) (kom.)

════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

Jan. 5.000 4,2 21.000 734 29 0,1 130.000 2,4 312.000 618 505 1,7 1,8

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Feb. 5.000 4,3 22.000 739 30 0,1 120.000 2,4 288.000 618 466 1,8 1,9

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Mart - - - - - - 140.000 2,5 350.000 628 557 1,9 1,9

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Apr. 10.000 4,1 41.000 729 56 0,2 130.000 2,5 325.000 628 518 1,8 2,0

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Maj 5.000 4,2 21.000 734 29 0,1 140.000 2,5 350.000 628 557 1,9 2,0

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Jun 5.000 4,3 22.000 739 30 0,1 130.000 2,6 338.000 638 530 1,9 2,0

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Jul 5.000 4,3 22.000 739 30 0,1 140.000 2,6 370.000 638 580 2,0 2,1

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

Avg. 5.000 4,4 22.000 744 30 0,1 60.000 2,7 162.000 647 250 0,9 1,0

════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

Ukupno: 40.000 4,3 171.000 731 234 0,1 990.000 2,5 2.495.000 630 3.963 1,8 1,9



85

Učinci i potreban broj vozila za planiranu proizvodnju po godinama eksploatacije

Tabala br. 8.6.07.════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════ J a l o v i n a R u d a UkupnaGodina ──────────────────────────────────────────────────── ─────────────────────────────────────────────────────── floa Proizvodnja Rel. Tonkilometri Učinci Ef.vreme Vozila Proizvodnja Rel. Tonkilometri Učinci Ef.vreme Vozila vozila (t) (km) (tkm) (tkm/efh) (h) (kom.) (t) (km) (tkm) (tkm/efh) (h) (kom.) (kom.)

════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

2003. 860.000 3,0 2.588.000 661 3.913 1,2 940.000 2,2 2.073.000 596 3.480 1,1 2,3

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

2004. 340.000 3,8 1.281.000 713 1.798 0,5 1.600.000 2,3 3.735.000 611 6.117 1,8 2,3

────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────────

2005. 40.000 4,3 171.000 731 234 0,1 990.000 2,5 2.495.000 630 3.963 1,8 1,9

════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════════

Ukup: 1.240.000 3,3 4.040.000 680 5.945 0,7 3.530.000 2,4 8.303.000 612 13.560 1,5 2,2

8.7. ODLAGANJE JALOVINE

Na radilištu Mali Pek ima 1.240.000 t jalovine. Planira se da deo jalovine sa ovog radilištaće u iznosu od 90.000 t bude odložen na Istočnom odlagalištu, deo jalovine u iznosu od 460.000 t na privremenom odlagalištu na Istočnom zahvatu, deo jalovine u iznosu od 300.000 t na odlagalištu Bugarski potok (od etaže 305 i niže kada se izvoz bude vršio

86

preko zapada), deo jalovine u iznosu od 200.000 t će biti upotrebljen za doradu puta preko Kalote, deo jalovine u iznosu od 150.000 t će biti upotrebljen za izradu i održavanje izvoznog puta preko zapada i deo kvalitetnije jalovine u iznosu od 40.000 t će biti upotrebljen za održavanje postojećih puteva. Izbor mesta odlaganja se prepusta ovlašćenim licima da kroz knjigu naredbe ili usmeno u zavisnosti od trenutne situacije i potrebe oni to odrede. Jalovina sa privremene deponije na Istočnom zahvatu će biti vožena u vreme rada na Skraćenom Istočnom zahvatu preko TS-1 (po njegovom ospo- sobljavanju) na odlagalište Mali Ujevac.

Mesto odlaganja na Istočnom odlagalištu (Šaška) je prikazano na prilogu br. 8.18. a profil kroz jalovište na mestu odlaganja na prilogu br. 8.19. Mesto odlaganja na odlagalištu Bugarski potok je prikazano na prilogu br. 8.20. a profil kroz jalovište na mestu odlaganja na prilogu br. 8.21. Privremena de- onija na Istočnom zahvatu je prikazana na prilogu br. 8.22.

Odlaganje jalovine na jalovištima će se vršiti prema do sada uhodanom postupku, materijal će biti kipan na ivici jalovišta a ivica će biti održavana buldozerima. U slučajevima kada je materijal lošijeg kvaliteta ili pak loši vremenski uslovi kipanje treba vršiti dalje od ivice a materijal preguravati buldozerom do ivice. Za odlaganje jalovjne će biti korišćeni buldo- zeri tipa D9N i D10N karakteristika prikazanih na prilozima br. 8.16. i 8.17.

Za odlaganje jalovine na ova dva jalovišta postoji projektna dokumentacija i potrebne dozvole i saglasnosti. Pri od- laganju jalovine u svemu se pridržavati projekata odlaganja jalovine, izdatih uputstvima za rad na jalovištima kao i usmenih na- redbi smenskog rukovodstva i drugih ovlašćenih lica.

9.00. ODVODNJAVANJE

Odvodnjavanje zahvata (radilišta) Mali Pek će biti uklopljeno u već postojeći sistem odvodnjavanja Južnog revira koji se izvodi prema Dopunskom rudarskom projektu odvodnjavanja Ju- žnog revira do kote +125m.

87

9.1. Hidrogeološke karakteristike područja

Hidrogeolške karakteristike područja koje obuhvata ovo uputstvo su detaljno obradjene u Dopunskom rudarskom projektu odvodnjavanja Južnog revira do kote +125 i Studiji hidrogeologije iz 1981. godine te ovde neće biti posebno obradjivane.

Kako se iz hidrogeoloških podataka, istražnih radova i stečenog iskustva u dosadašnjoj eksploataciji može zaključ- iti, pri izvodjenju radova na radilištu Mali Pek do nivoa +245m odnosno za period koji obuhvata ovaj projekat veću opasnost od podzemnih voda netreba očekivati jer je na ovom delu bok kopa ot- voren. Uglavnom treba posvetiti pažnju površinskim vodama od atmosferskih padavina i voda iz reke Mali Pek koje bi mogle u manjoj količini da se infiltriraju kroz pukotine i rastrešeni materijal.

9.02. Maksimalne padavine

Što se maksimalnih padavina tiče, za praćeni period od dvadeset godina, maksimalne godišnje padavine su bile 848,0 mm, maksimalne dnevne padavine 80,9 mm, maksimalne u jednom satu 12,0 mm i maksimalne u petominutnom intervalu 1,2 mm.

9.03. Slivno područje

Radilište Mali pek zahvata relativno malu površinu i nalazi se ispod nivoa gravitacionog vodjenja voda u Mali Pek. Zaštita zapadne strane Radilišta od površinskih voda već postoji u vidu kanala pored puta koji prihvata vodu sa zapadnog slivnog područja i gravitaciono vodi u reku Mali Pek. Severoistočni deo ovog radilišta, koji će zahvatom pretrpeti velike promene, po nivou et.350 u kanalu pored glavnog transportnog puta će prihvatati vodu sa zahvata Istok. Zahvat Istok se odvodnjava gravitaciono

tako što se voda sa slivne površine prihvata u kanal pored puta i gravitaciono vodi u reku Mali Pek. Kritični presek ovog kanala je na nivou etaže 350 u blizini reke Mali Pek te će njegove karakteristike da budu sračunate za ovaj deo.

Smatra se da slivno područje koje pripada

88

Istočnom zahvatu do nivoa koji ovaj Projekat obuhvata u nijednom momentu neće preći površinu od 150.000 m2. Voda od atmosferskih padavina sa pomenutog slivnog područja će biti prihvatana u kanal pored kosog puta čija će izrada pratiti napredovanje otkopavanja. Pos- tojećim kanalom će voda gravitaciono biti vodjena u reku Mali Pek. Najkritičniji deo kanala za usvojeni zahvat je na nivou +353m

9.4. Kanal pored kosog puta

Kanal za odvodnjavanje pored kosog puta će biti trapezastog oblika, prilog br. 9.01. Ovaj oblik je uslovljen načinom izrade i održavanja kanala i njegovim zapunjavanjem, na- ime, kanal se izradjuje zakošenim nožem buldozera, održava (čis- ti) zakošenim nožem grejdera ili buldozera. Pri izradi i čišćenju kanal ima trouglasti oblik, medjutim pri stajanju ili sprovodje- nju vode dolazi do odlaganja materijala na dno čime kanal dobija približno trapezni oblik sa kakvim oblikom treba ući u proračun. Kako je napred rečeno pri izradi kanal je trouglastog preseka širine 1,5 m i dubine 0,5m što odgovara poprečnom preseku od Fi = 0,4 m2. Pri zapunjenju kanala od 22 cm presek kanala se smanjuje za 0,066 m2 i dobija približno trapezni oblik odnosno svetla površina kanala se smanjuje na 0,309 m2.

Priliv vode "Qv"je:

Qv= m * qmax * P = (0,8 * 0,2 * 150.000) / 1.000Qv = 24,0 m3/min odnosno Qv = 0,4 m3/sec

gde je:m = 0,8 - Koeficijent oticanja

qmax = 0,2 mm/min - Maksimalne padavine u minuti dobivene iz maksimalnih satnih padavina.P = 150.000 m2 - Maksimalna slivna površina

Količina vode u kanalu je:

Qvk = kn * km * Qv = 1,1 * 1,1 * 0,4 = 0,484 m3/s

odnosno:Qvk = 60 * 0,484 = 29,4 m3/min

89

gde je:kn = 1,1 - Koeficijent neravnomernosti kretanja vode

u kanalu usled promene brzine vode koja nastaje zbog promenljivosti pada kanala i turbulencije.

km = 1,1 - Koeficijent uvećanja vode u kanalu zbog sit-

nog stenskog materijala koga sa sobom nosi ili kotrlja voda.

Količina vode koju može da sprovede kanal je:

Qk = F * W = 0,309 * 1,78 = 0,550 m3/s

gde je:F = 0,309 m2 - Površina poprečnog preseka kanala posle

zapunjenja.W - Brzina vode u kanalu po Šeziju.

___________ __________________________

W = c * R * i = 17,05 * 0,182 * 0,06W = 1,78 m/s

gde je: c - Koeficijent po Bazinui = 6,0 % - Pad kanala.

______ ____________

87 * R 87 * 0,182c = ---------- = ----------------- = 17,05

ρ + R 1,75 + 0,182

gde je:R - Hidroulički radius

ρ = 1,75 - Koeficijent hrapavosti kanala za stensko tlo.

F 0,309R = --- = ------- = 0,182 m' O 1,70

gde je:

90

F = 0,309 m2 - Poprečni presek kanala.O = 1,70 m - Obim kvašenja kanala

Kako se iz napred datog proračuna vidi, propusna moć kanala Qk = 0,550 m3/s je veća od maksimalno očekivanog prili- va vode koji iznosi Qvk = 0,484 m3/s.

Za ekstremne prilive voda, u toku provala oblaka, za prihvatanje i odvod voda će biti korišćena kolovozna traka glavnog transportnog puta.

10.0. POTREBNA RADNA SNAGA

Za ovo radilište će biti korišćena postojeća radna snaga zapošljena na Površinskom kopu. Neposredni rukovodioc smene će prema trenutnoj potrebi ovog radilišta od raspoložive radne snage odrediti izvršioce. U ovom projektu će biti data samo ori- jentaciona potreba, tabele br. 10.01, 10.02, i 10.03, po smenama odnosno za dan po godinama eksploatacije. Posebne, specijalizovane i zajedničke poslove kao što su rukovodjenje radilištem, ruda- rska priprema, administracija, bušenje vangabaritnih blokova i etažnih pragova, oprobavanje, miniranje, priprema terena, održa- vanje radilišta, održavanje puteva, održavanje mehanizacije, odvodnjavanje, snabdevanje elektro energijom, energentima i mazivom će obavljati posebne ili specijalizovane grupe radnika koje već postoje u RBM-u.

Na Površinskom kopu RBM-a se prema ustaljenom načinu radi u tri smene sa četiri brigade (četvorobtigadni sistem) sa promenom smene nakon dva dana). Dva dana se radi u I smeni, dva dana u drugoj i dva dana u trećoj nakon čega dolazi dva dana odmora.

91

Plan radne snage za 2003. god. Tabela br. 10.01.═════════════════════════════════════════════════════════════════════ Potreban broj radnika prema kvalifikacionoj strukturiTehnološka ───────────────────────────────────────────────────────operaccija I sm. II sm. III sm. Odmara Odsutnost Dnevno═════════════════════════════════════════════════════════════════════ Bušenje 1 VKV 1 VKV - 1 VKV 1 VKV 4 VKV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 5 KV ───────────────────────────────────────────────────────────────────── Utovar 2 VKV 1 VKV 1 VKV 1 VKV 1 VKV 6 VKV 2 KV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 6 KV ───────────────────────────────────────────────────────────────────── Transport 3 VKV 3 VKV 3 VKV 3 VKV 2 VKV 14 VKV ───────────────────────────────────────────────────────────────────── Rud.održ.kopa 1 VKV - - - - 1 VKV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 5 KV ═════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno po 7 VKV 5 VKV 4 VKV 5 VKV 4 VKV 25 VKV kvalifikac. 4 KV 3 KV 3 KV 3 KV 3 KV 16 KV═════════════════════════════════════════════════════════════════════ U k u p n o: 11 8 7 8 7 41

Plan radne snage za 2004. god. Tabela br. 10.02.═════════════════════════════════════════════════════════════════════ Potreban broj radnika prema kvalifikacionoj strukturiTehnološka ───────────────────────────────────────────────────────operaccija I sm. II sm. III sm. Odmara Odsutnost Dnevno───────────────────────────────────────────────────────────────────── Bušenje 1 VKV 1 VKV - 1 VKV 1 VKV 4 VKV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 5 KV ───────────────────────────────────────────────────────────────────── Utovar 1 VKV 1 VKV 1 VKV 1 VKV 1 VKV 5 VKV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 5 KV ───────────────────────────────────────────────────────────────────── Transport 3 VKV 3 VKV 3 VKV 3 VKV 2 VKV 14 VKV ───────────────────────────────────────────────────────────────────── Rud.održav. 1 VKV - - - - 1 VKV kopa 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 5 KV ═════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno po 6 VKV 5 VKV 4 VKV 5 VKV 4 VKV 24 VKV kvalifikac. 3 KV 3 KV 3 KV 3 KV 3 KV 15 KV═════════════════════════════════════════════════════════════════════ U k u p n o: 9 8 7 8 7 39

92

Plan radne snage za 2005. god. Tabela br. 10.03.═════════════════════════════════════════════════════════════════════ Potreban broj radnika prema kvalifikacionoj strukturiTehnološka ───────────────────────────────────────────────────────operaccija I sm. II sm. III sm. Odmara Odsutnost Dnevno───────────────────────────────────────────────────────────────────── Bušenje 1 VKV - - 1 VKV - 2 VKV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 5 KV ───────────────────────────────────────────────────────────────────── Utovar 1 VKV 1 VKV - 1 VKV 1 VKV 4 VKV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 5 KV ───────────────────────────────────────────────────────────────────── Transport 3 VKV 2 VKV 2 VKV 2 VKV 1 VKV 10 VKV ───────────────────────────────────────────────────────────────────── Rud.održav. 1 VKV - - - - 1 VKV kopa 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 1 KV 5 KV ═════════════════════════════════════════════════════════════════════ Ukupno po 6 VKV 3 VKV 2 VKV 4 VKV 2 VKV 17 VKV kvalifikac. 3 KV 3 KV 3 KV 3 KV 3 KV 15 KV═════════════════════════════════════════════════════════════════════ U k u p n o: 9 6 5 7 5 32

11.0.POTREBNA OPREMA

Za obavljanje pojedinih tehnoloških operacija biće korišćena postojeća oprema.

Tabela br. 11.01═════════════════════════════════════════════════════════════ Vrsta opreme Tip opreme Komada Int.oznaka════════════════════════════════════════════════════════════ B u š i l i c e BE-45R 1 BE-7 ───────────────────────────────────────────────────────────── B a g e r i M-182 2 M-2 i M-3 ───────────────────────────────────────────────────────────── V o z i l a WABCO-630E 2-3 ───────────────────────────────────────────────────────────── Buldozer*** 1 P o m o ć. m e h a n. T.traktor*** 1 Grejder*** 1 ─────────────────────────────────────────────────────────────

*** Postojeća mehanizacija koja će biti korišćena povremeno prema potrebi

93

12.0. SNABDEVANJE ENERGIJOM, ENERGETICIMA, MAZIVOM, NORMATIVNIM MATERIJALOM, REZERVNIM DELOVIMA I INDUSTRIJSKOM I PIJAćOM VODOM

Radovi će se odvijati u okviru već razradjenog rudnika te će snabdevanje elektro energijom, energentima, mazivom i normativnim materijalom biti vršeno po već uhodanom postupku a poslove će obavljati specijalizovane grupe radnika iz pojedinih oblasti.

12.1. Snabdevanje elektro energijom

Javno preduzeće za distribuciju elektro energije prema već postojećem ugovoru ima obavezu za isporukom električne energije. Za ovu potrebu već postoje trafo stanice i dalekovodi koji su vlasništvo Javnog preduzeća za distribuciju električne energije. Elektro razvod od Trafo stanica do potrošača u krugu predu- zeća obezbedjuje rudnik. Dovod elektro energije do radilišta Mai Pek i razvod do bagera i bušilice postoji. Elektro razvod (viso- konaponski kablovi i njihovi spojevi) su dosta stari i u lošem

stanju, ali se smatra da će moći uz normalno održavanje da pos- luže za planirani period od 2,5 godine.

12.2. Snabdevanje naftom i naftinim derivatima

Snabdevanje naftom i naftinim derivatima se vrši po uhodanom postupku preko nabavne službe RTB-a.

Objekti za lagerovanje nafte i točenje postoje. Njihov kapacitet je dovoljan za naredni period te posebna sredstva za ovu potrebu netreba predvidjati.

12.3. Snabdevanje uljima i mastima

94

Snabdevanje uljima i mastima se takodje vrši po uhodanom postupku preko nabavne službe RTB-a. Magacini za čuvanje ovih materijala postoje.

12.4. Snabdevanje normativnim i repro materijalom

Kada se radi o većim količinama normativnog i repro materijala, zbog odgovarajuće pogodnosti, nabavka se uglavnom vrši preko Komercijalne službe RTB-a. Snabdevanje sitnim i specifičnim normativnim materijalom se vrši od raznih dobavljača u zavisnosti od uslova koje nude a za ovo postoji Komercijalna služba pri RBM-u.

12.5. Snabdevanje eksplozivom

Rudnik bakra Majdanpek je veliki potrošač eksploziva. Koristi eksplozive iz grupe SLURRY i ANFO. Zbog specifičnosti ovih eksploziva u krugu RBM-a je uradjen pogon za izradu eksploziva. Izradu i distribuciju eksploziva vrši specijalizovano predu- zeće za ovu svrhu "MILOJE ZAKIć" iz Kruševac. U dosadašnjem periodu nije bilo problema u snabdevanju sa eksplozivom. Što se sredstava za paljenje tiče ona se uglavnom dobavljaju preko Komerci- jalne službe RTB-a ili direktno od proizvodjača.

12.6. Snabdevanje rezervnim delovima

Snabdevanje rezervnim delovima se uglavnom vrši preko Komercijalne službe RTB-a. Kada se radi o specifičnim rezervnim delovima, o manjim količinama, o jeftinijim delovima, Komercija- lna služba RBM-a vrši nabavku direktno od proizvodjača ili od trgovinskih kuća. Za čuvanje rezervnih delova postoje odgovara- jući magacini.

12.7 Snabdevanje industrijskom i pijaćom vodom

Snabdevanje pijaćom vodom:

Pogoni rudnika se pijaćom vodom snabdevaju iz gradskog

95

vodovoda. Grad Majdanpek a time i RBM nemaju za sada potrebnu ko- ličinu pijaće vode. Smabdevanja RBM-a pijaćom vodom će biti reše- no u sklopu rešenja pijaće vode za grad Majdanpek.

Snabcevanje industrijskom vodom:

Smatra se da kapaciteti za industrijsku vodu zadovoljavaju za postojeći period te ne treba ulagati u nove objekte već samo u održavanje postojećih.

13.0. PREVOZ RADNIKA

Prevoz radnika se može posmatrati dvojako : Prevoz radnika od mesta stanovanja do kruga preduzeća i nazad i prevoz radnika u krugu preduzeća. Prevoz radnika od mesta stanovanja do kruga preduzeća i nazad vrši Autotransportno preduzeće "Litas" iz Požarevca. Za ovu potrebu ima četiri linije (Crnajka - Majdan- pek, Milanovac - Majdanpek, Vlaole - Majdanpek i Kučevo - Majdan- pek). Prevoz radnika u krugu predueća se vrši rudničkim autobusima ili terenskim putničkim vozilima. Za stalne pravce kao što su Flotacija i PUS, Filtraža i Primarno drobljenje i Novi servis postoje stalne autobuske linije. U zavisnosti od broja radnika za odredjeno radilište i pristupačnosti istog prevoz se vrši prema potrebi autobusima ili terenskim putničkim vozilima.

14.0. SREDSTVA VEZE, KOMUNICIRANJE I SIGNALIZACIJA

14.1. Telefonske veze

Rudnik bakra Majdanpek je preko više telefonskih linija uključen u javni telefonski saobraćaj. Pored ovoga poseduje sopstvenu telefonsku centralu "ISKRA 200 M-48" sa 300 broje- va. Preko ove centrale je povezan sa skoro svim glavnim punktovima po radnim jedinicama i glavnim preduzećima i ustanovama u gradu. Ova centrala omogućava deset dvosmernih

96

linija sa javnim poštanskim telefonskim saobraćajem. Dosta je stara i lošem je stanju ali još uvek je u funkciji i moći će verovatno, uz solid- no, održavanje da posluži narednih petnajestak godina. Mreža ove centrale (spoljni kablovi) su takodje u lošem stanju te bi veliki deo trebalo zameniti.

14.02. Sredstva radio veze

Pored telefonskih veza RBM poseduje i radio veze u obliku stacionarnih i prenosnih-mobilnih radio stanica. Stacionarne stanice su rasporedjene po objektima i mašinama (Dispečer, Koord- inacija, Flotacija, Flotacijska jalovišta, ulazne rampe, Novi servis, Drobljenje, Pustinjac, obezbedjenje, bageri i na pojedinim vozilima. Stanice su zastarele, amortizovale se, trenutno u vrlo lošem stanju, ali uz normalno održavanje one će moći da posluži za naredni period od 2,5 godine za koliko se vreme planira da bude završen ovaj zahvat. Za obavljanje posebnih poslova i u vreme kvarova na stacionarnim stanicama koriste se prenosne-mobilne radio stanice.

14.03. Signalne veze

Za oglašavanje miniranja grupa za miniranje raspolaže odgovarajućim sirenama i zastavicama.

Za oglašavanje početka pojedinih operacija na utovaru i transportu se koriste za to predvidjene sirene i ugovoreni sig- nalni znaci.

Vatrogasna služba, koja je trenutno pri Službi unut- rašnjih poslova a koja je locirana u krugu rudnika, ima odgovara- juće sirene i sredstva veze za oglašavanje opasnosti i komuniciranje.

15.0. OBJEKTI DRUŠTVENOG STANDARDA

Objekti društvene ishrane postoje na više lokacija i dovoljnog su kapaciteta. Trenutno se ne koriste jer su se radnici na zborovima izjasnili da će se o ishrani starati

97

individualno.U pogonima RBM-a ne postoje kupatila, jer je sistem

rada, primopredaje i prevoza radnika do radilišta dosta specifi- čan. Primopredaja se vrši po punktovima (uglavnom na terenu) na lice mesta. Radnici po izvršenoj primopredaji ulaze u sredstva prevoza i tako dolaze do Rudničke autobuske stanice ili Operative gde postoje česme za pranje obuće. Veliki deo radne snage je iz okoline i skopčan je sa prevozom.

Što se garderobe tiče, zbog specifičnosti preduzeća, u RBM-u ne postoji klasična garderoba. Postoje garderobni ormari po pogonima i kancelarijama gde god je to moguće.

16.0. NORMATIVNI MATERIJAL

Plan normativnog materijala za 2003. god. Tabela br. 13.01.═════════════════════════════════════════════════════════════════════════Teh. Vrsta normativ. Jedin. Plan normativnog Količina normativ.jed. materijala mere materijala na 1.000t materijala ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Krunice 9" kom. 0,0020 3,1 ─────────────────────────────────────────────────────────────────BUŠENJE Buš.šipke 45 R kom. 0,0002 0,31 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,0 1.550 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Eksploziv kg 150,3 232.965 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Amonex kg 0,30 465 ───────────────────────────────────────────────────────────────── ANFO kg 75 116.250 ─────────────────────────────────────────────────────────────────MINIR- Detolit kg 75 116.250 ANJE ───────────────────────────────────────────────────────────────── Polinel m 6,0 9.300 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Pent.pojačivač kom. 0,40 620 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Usporivači kom. 0,30 465 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Deton. štapin m 5,0 7.750 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija JR kWh 280 504.000 UTOVAR ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,2 2.160 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Pneumat.45,65x45 kom. 0,0000 0 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Pneumat.29,5x25 kom. 0,00019 0 ─────────────────────────────────────────────────────────────────ROK Pneumat.18,00x25 kom. 0,0006 1 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,4 2.520 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Nafta lit. 40,0 72.000 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija kWh 3.500 3.290.000

98

─────────────────────────────────────────────────────────────────R.DROB. Mazivo kg 4,8 4.512 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Obloge kg 4,0 3.290 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija kWh 40,0 72.000 ─────────────────────────────────────────────────────────────────OSTALI Nafta lit. 6,50 11.700 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 0,00 0 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Normativ na 1.000 tkm ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Pneumat. 36.00x51 kom. 0,00274 12,7 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 4,50 20.975 TRANS- ─────────────────────────────────────────────────────────────────PORT Antifriz lit. 0,4 1.864 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Nafta lit. 172 801.692 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Eksploziv kg 150,3 232.965 ─────────────────────────────────────────────────────────────────UKUPNA El. energija kWh 2.147,78 3.866.000 POTROŠ. ─────────────────────────────────────────────────────────────────ENERG. Nafta lit. 491,88 885.392 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 17,62 31.717 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════

PARAMETRI ZA RAčUNANJE NORMATIVA: RUDA ........................................ 940.000 t JALOVINA .................................... 860.000 t ISKOPINE .................................. 1.800.000 t BUŠILICA BE 45R ........................... 1.550.000 t KOPANJE ..................................... 250.000 t TONKILOMETRI .............................. 4.661.000 tkm RUDNO DROBLJENJE ............................ 940.000 t

Plan normativnog materijala za 2004. god. Tabela br. 13.02.═════════════════════════════════════════════════════════════════════════Teh. Vrsta normativ. Jedin. Plan normativnog Količina normativ.jed. materijala mere materijala na 1.000t materijala ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Krunice 9" kom. 0,0020 3,88 ─────────────────────────────────────────────────────────────────BUŠENJE Buš.šipke 45 R kom. 0,0002 0,39 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,0 1.940 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Eksploziv kg 150,3 291.582 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Amonex kg 0,30 582 ───────────────────────────────────────────────────────────────── ANFO kg 75 145.500 ─────────────────────────────────────────────────────────────────

99

MINIR- Detolit kg 75 145.500 ANJE ───────────────────────────────────────────────────────────────── Polinel m 6,0 11.640 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Pent.pojačivač kom. 0,40 776 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Usporivači kom. 0,30 582 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Deton. štapin m 5,0 9.700 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija JR kWh 280 543.200 UTOVAR ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,2 2.328 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Pneumat.45,65x45 kom. 0,0000 0 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Pneumat.29,5x25 kom. 0,00019 0 ─────────────────────────────────────────────────────────────────ROK Pneumat.18,00x25 kom. 0,0006 1 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,4 2.716 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Nafta lit. 40,0 77.600 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija kWh 3.500 5.600.000 ─────────────────────────────────────────────────────────────────R.DROB. Mazivo kg 4,8 7.680 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Obloge kg 4,0 5.600 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija kWh 40,0 77.600 ─────────────────────────────────────────────────────────────────OSTALI Nafta lit. 6,50 12.610 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 0,00 0 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Normativ na 1.000 tkm ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Pneumat. 36.00x51 kom. 0,00274 13,7 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 4,5 22.572 TRANS- ─────────────────────────────────────────────────────────────────PORT Antifriz lit. 0,4 2.006 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Nafta lit. 172 862.752 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Eksploziv kg 150,3 291.582 ─────────────────────────────────────────────────────────────────UKUPNA El. energija kWh 3.206,6 6.220.800 POTROŠ. ─────────────────────────────────────────────────────────────────ENERG. Nafta lit. 491,22 952.962 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 19,19 37.236 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════

PARAMETRI ZA RAčUNANJE NORMATIVA: RUDA ........................................ 1.600.000 t JALOVINA ...................................... 340.000 t ISKOPINE .................................... 1.940.000 t BUŠILICA BE 45R ............................. 1.940.000 t

100

KOPANJE .............................................0 t TONKILOMETRI ................................ 5.016.000 tkm RUDNO DROBLJENJE ............................ 1.600.000 t

Plan normativnog materijala za 2005. god. Tabela br. 13.03.═════════════════════════════════════════════════════════════════════════Teh. Vrsta normativ. Jedin. Plan normativnog Količina normativ.jed. materijala mere materijala na 1.000t materijala ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Krunice 9" kom. 0,0020 2,06 ─────────────────────────────────────────────────────────────────BUŠENJE Buš.šipke 45 R kom. 0,0002 0,21 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,0 1.030 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Eksploziv kg 150,3 154.809 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Amonex kg 0,30 309 ───────────────────────────────────────────────────────────────── ANFO kg 75 77.250 ─────────────────────────────────────────────────────────────────MINIR- Detolit kg 75 77.250 ANJE ───────────────────────────────────────────────────────────────── Polinel m 6,0 6.180 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Pent.pojačivač kom. 0,40 412 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Usporivači kom. 0,30 309 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Deton. štapin m 5,0 5.150 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija JR kWh 280 288.400 UTOVAR ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,2 1.236 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Pneumat.45,65x45 kom. 0,0000 0 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Pneumat.29,5x25 kom. 0,00019 0 ─────────────────────────────────────────────────────────────────ROK Pneumat.18,00x25 kom. 0,0006 1 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,4 1.442 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Nafta lit. 40,0 41.200 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija kWh 3.500 3.465.000 ─────────────────────────────────────────────────────────────────R.DROB. Mazivo kg 4,8 4.752 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Obloge kg 4,0 3.465 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija kWh 40,0 41.200 ─────────────────────────────────────────────────────────────────OSTALI Nafta lit. 6,50 6.695 ─────────────────────────────────────────────────────────────────

101

Mazivo kg 0,00 0 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Normativ na 1.000 tkm ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Pneumat. 36.00x51 kom. 0,00274 7,3 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 4,5 11.997 TRANS- ─────────────────────────────────────────────────────────────────PORT Antifriz lit. 0,4 1.066 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Nafta lit. 172 458.552 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Eksploziv kg 150,3 154.809 ─────────────────────────────────────────────────────────────────UKUPNA El. energija kWh 3.684,08 3.794.600 POTROŠ. ─────────────────────────────────────────────────────────────────ENERG. Nafta lit. 491,7 506.447 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 19,86 20.457 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════

PARAMETRI ZA RAčUNANJE NORMATIVA: RUDA ........................................ 990.000 t JALOVINA ..................................... 40.000 t ISKOPINE .................................. 1.030.000 t BUŠILICA BE 45R ........................... 1.030.000 t KOPANJE ........................................... 0 t TONKILOMETRI .............................. 2.666.000 tkm RUDNO DROBLJENJE ............................ 990.000 t

Plan normativnog materijala za 2003.-2005. god. Tabela br. 13.04.═════════════════════════════════════════════════════════════════════════Teh. Vrsta normativ. Jedin. Plan normativnog Količina normativ.jed. materijala mere materijala na 1.000t materijala ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Krunice 9" kom. 0,0020 9,04 ─────────────────────────────────────────────────────────────────BUŠENJE Buš.šipke 45 R kom. 0,0002 0,904 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,0 4.520 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Eksploziv kg 150,3 679.356 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Amonex kg 0,30 1.356 ───────────────────────────────────────────────────────────────── ANFO kg 75 339.000 ─────────────────────────────────────────────────────────────────MINIR- Detolit kg 75 339.000 ANJE ───────────────────────────────────────────────────────────────── Polinel m 6,0 27.120 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Pent.pojačivač kom. 0,40 1.808 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Usporivači kom. 0,30 1.356

102

───────────────────────────────────────────────────────────────── Deton. štapin m 5,0 22.600 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija JR kWh 280 1.335.600 UTOVAR ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,2 5.724 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── Pneumat.45,65x45 kom. 0,0000 0 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Pneumat.29,5x25 kom. 0,00019 1 ─────────────────────────────────────────────────────────────────ROK Pneumat.18,00x25 kom. 0,0006 3 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 1,4 6.678 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Nafta lit. 40,0 190.800 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija kWh 3.500 12.355.000 ─────────────────────────────────────────────────────────────────R.DROB. Mazivo kg 4,8 16.944 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Obloge kg 4,0 12.355 ───────────────────────────────────────────────────────────────────────── El.energija kWh 40,0 190.800 ─────────────────────────────────────────────────────────────────OSTALI Nafta lit. 6,50 31.005 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 0,00 0 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Normativ na 1.000 tkm ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Pneumat. 36.00x51 kom. 0,00274 33,8 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 4,5 55.544 TRANS- ─────────────────────────────────────────────────────────────────PORT Antifriz lit. 0,4 4.937 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Nafta lit. 172 2.122.996 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════ Eksploziv kg 150,3 679.356 ─────────────────────────────────────────────────────────────────UKUPNA El. energija kWh 2.910,15 13.881.400 POTROŠ. ─────────────────────────────────────────────────────────────────ENERG. Nafta lit. 491,6 2.344.801 ───────────────────────────────────────────────────────────────── Mazivo kg 18,74 89.410 ═════════════════════════════════════════════════════════════════════════

PARAMETRI ZA RAčUNANJE NORMATIVA: RUDA .......................................3.530.000 t JALOVINA ...................................1.240.000 t ISKOPINE .................................. 4.770.000 t BUŠILICE BE 45R ........................... 4.520.000 t KOPANJE .................................... 250.000 t TONKILOMETRI ..............................12.343.000 tkm RUDNO DROBLJENJE ...........................3.530.000 t

103

17.0. TROŠKOVI OTKOPAVANJA

════════════════════════════════════════════════════════════ troškovi otkopavanja ($) Operacija ili materijal ────────────────────────── po t iskopine ukupno ════════════════════════════════════════════════════════════Izmeštanje korita reke Mali Pek ...... 0,0107 51.282Izrada prelaza preko reke M.Pek ...... 0,0043 20.513Izmeštanje dalekovoda ................ 0,0090 42.735Izrada puta preko Zapada ............. 0,0059 28.280Normativni materijal (ukupni) ........ 0,5862x 2.796.157x

Eksploziv i sredstva za miniranje .... 0,0728 347.223Elektro energija ..................... 0,0873 416.442Nafta i njeni derivati ............... 0,3097 1.477.225Ulje i maziva ........................ 0,0594 283.430Ostali normativni materijal .......... 0,0570 271.890Radna snaga .......................... 0,1507 719.016Održavanje opreme .................... 0,0600 286.200Amortizacija ......................... 0,2400 1.144.800Kamate ............................... 0,0900 429.300Osiguranje ........................... 0,0050 23.850════════════════════════════════════════════════════════════U k u p n o: ......................... 1,1619 5.542.186

104

18.0. OPŠTE MERE ZAŠTITE PRI RADU NA OTKOPAVANJU LEžIŠTA "JUžNI REVIR" - RADILIŠTE MALI PEK

18.1. Tehnička zaštita

U cilju eliminisanja štetnih uticaja radne sredine i opasnostima od povreda pri kretanju i rukovanju mehanizacijom i potpune sigurnosti svake faze rada u tehnološkom procesu otkopavanja rude i jalovine na Površinskom kopu "Južni revir - radili- šte Mali Pek" moraju se primenjivati važeći zakoni, pravilnici, standardi i uputstva za rad a posebno:

- Zakon o rudarstvu- Zakon o zaštiti na radu- Zakon o žaštiti od požara- Zakon o žaštiti životne sredine- Pravilnik o tehničkim normativima za površinsku

eksploataciju ležišta mineralnih sirovina- Pravilnik o tehničkim normativima pri rukovanju

eksplozivnim sredstvima i miniranju u rudarstvu- Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima.

Takodje treba:* Da tehnički rukovodioc, pre rasporedjivanja radnika na

odredjeno radno mesto, organizuje obuku za rad radnika na konkret- nom radnom mestu (sa odgovarajućom mašinom), obuku iz oblasti za- štite na radu i iz oblasti protivpožarne zaštite. O svemu ovome mora postojati odgovarajuća dokumentacija.

* Da ovlašćeno tehničko lice, uz predhodnu saglasnost službe zaštite na radu i direktora preduzeća, uz potpis radnika, izda uputstva za rad na pojedinim radnim mestima.

* Da tehnički rukovodilac uz saglasnost službe žaštite na radu u koliko dodje do posebnih okolnosti izda pismena uputstva o načinu rada.

* Da mehanizacijom rukuju za to stručno osposobljena lica,* Da svaka mašina u proizvodnji ima knjigu primopredaje od-

nosno dnevnik rada u koji se upisuje stanje mašine pre početka rada, zapažanja u toku rada i stanje mašine na kraju smene.

* Da se pregled i opravka mehanizacije vrši pri potpunom zaustavljanju iste.

* Mehanizacija se mora održavati čisto; nesme biti po podu prosutog ulja i masti, prolazi moraju biti slobodni i osvetljeni, a stepeništa i platforme moraju biti u ispravnom stanju,

105

* Nezaposlenim licima dozvoljen je pristup na Kopu samo uz odobrenje, te u tom smislu treba na svim prilaznim mestima na

granici zone opasnosti postaviti table upozorenja o zabrani pristupa Kopu,

* Pomeranje VN-kable vršiti kukama ili odgovarajućim elek- trorukavicama.

18.2. Lična zaštita

U cilju otklanjanja štetnog uticaja radne sredine, sprečavanja profesionalnih oboljenja i povreda radnika na radu, kao posledica zaprašenosti, klimatskih prilika,buke, vibracije i dr. u cilju zaštite tela odnosno organa za disanje, sluha, oči- ju, ruke itd, a u skladu sa zakonskim obavezama, radnicima se daju lična zaštitna sredstva u zavisnosti od uslova rada, stepena opasnosti i štetnosti na radnom mestu.

Vrsta, rok trajanja i način korišćenja ličnih sredstava od strane radnika regulišu se internim Pravilnikom o lič- nim zaštitnim sredstvima.

18.3. Protiv-požarna zaštita

Zaštitu od požara regulisati internim Pravilnikom preduzeća za protiv-požarnu zaštitu uz učešće zaposlenih i obezbedjenje potrebnih sredstava i uredjaja za sprečavanje i gašenje početnih požara. Za svu mehanizaciju u neposrednoj proizvodnji, koja radi na dizel gorivo i benzin kao i za elektro mašine pre- dvideti dovoljan broj protiv-požarnih aparata.

Svi radnici, a posebno rukovaoci mehanizacije moraju biti obučeni iz zašite od požara a naročito o pravilnom aktiviranju i upotrebi protiv-požarnih aparata koji su postavljeni po mašinama.

Svakodnevno kontrolisanje brojnog stanja i ispravnosti protiv-požarnih aparata vrše sami rukovaoci mehanizacije, a svaki kvar ili nedostatak prijavljuju odgovornim licima zaštite od požara ili neposrednim rukovodiocima.

18.4. Mere zaštite pri bušenju

106

18.4.01. Opšte odredbe

1. Poslove bušenja i ostale poslove vezane za bušenje može

obavljati samo lice koje odredi direktor RBM-a a koje poseduje odgovarajuću kvalifikaciju.

2. Pre rasporedjivanja na mesto bušača svaki rukovaoc mora da bude obučen za samostalan rad sa bušilicom, da bude obučen iz oblasti zaštite na radu i iz oblasti protivpožarne zaštite. O svemu ovome mora postojati odgovarajuća dokumentacija.

3. Posadu bušilice čine dva radnika (majstor - VKV radnik i pomoćnik - KV radnik) i jedino oni imaju pravo u svojoj smeni da rukuju bušilicom.

4. Radne zadatake rukovaoci dobijaju direktno ili posredno od svog neposrednog rukovodica ili drugog ovlašćenog lica i dužni su da se striktno pridržavaju tog zadatka i upustva za rad.

5. Rukovaoc na radnom mestu mora biti zdrav, odmoran, psi- hofizički sposoban i da nije u pripitom stanju.

6. Zabranjeno je raditi bez ličnih zaštitnih sredstava.7. Pre početka rada sa mašinom rukovaoci su dužni da preg-

ledaju knjigu primopredaje iz koje će saznati sve nedostatke odnosno stanje ispravnosti mašine.

8. Pre početka bušenja mora se detaljno pregledati radilište i konstrukcija mašine.

9. O neispravnosti mašine za rad rukovaoc je dužan da odmah obavesti neposrednog rukovodioca i grupu za održavanje kao i dis- pečera Pov.kopa i isto evidentira u knjigu primopredaje.

10. Zabranjeno je raditi sa neispravnom mašinom.

18.4.02. Dužnost posade bušilice

1. Pre nego što počne primopredaja smene posada mora od neposrednog rukovodioca dobiti zadatak koji treba da obavlja u toku smene.

2. Primaju zadatke od neposrednog rukovodioca i ostalih predpostavljenih, a kojih se moraju pridržavati u potpunosti.

3. Vrše pregled radilišta i bušilice prilikom primopredaje.4. Obaveštavaju predpostavljene rukovodioce o stanju

radili- šta i bušilice u smislu uslova za rad i ispravnosti mašine.

5. Kontrolišu rad mašine u toku eksplotacije.

107

6. Pravilno koriste mašinu i pridržavaju se svih postojećih propisa i upustava.

7. Prilikom transporta (pomeranja i seljenja mašine) prate uslove na putu i prilagodjavaju im se. Nastale promene na putevima, radilištu (sneg, poledica, magla, prašina, odron itd.) prijavljuju neposrednom rukovodiocu.

8. Pridržavaju se propisa o bezbednosti saobraćaja na javnim

putevima iz Zakona o osnovama bezbednosti na putevima, kao i pra- vila koja su utvrdjena ovim uputstvom.

9. Uredno vode knjigu primopredaje bušilice u koju mora da unesu svoja zapažanja u vezi ispravnosti bušilice i stanje na ra- dilištu u toku smene, vode evidenciju o podmazivanju i dolivanju ulja, vode i ostalih tečnosti. kao i vreme i količinu dolivanja.

10.. Dužni su da prisustvuju servisiranju i opravci buši- lice.

11. Staraju se da mašina uvek ima dovod struje, mazivo i vodu u potrebnim količinama i vode računa o racionalnoj potrošnji istih.

12. Vode režim bušenja tako da bude optimalna potrošnja normativnog materijala.

13. Odgovorani su za neposredno sprovodjenje mera zaštita u okviru svog delokruga rada.

14. Posada bušilice je dužna da redovno održava čistoću kabine i da se zaštiti od nedozvoljene buke, gasova, prašine, hlad- noće i prisutnih u kabini.

15. U slučaju izbijanja požara na bušilici rukovaoci su duž- ni da zaustave rad, osiguraju bušilicu, isključe električnu struju i odmah pristupe gašenju požara sa aparatima sa kojima mašina raspolaže. O nastalom slučaju najkraćim putem obavestiti vatrogasnu službu i predpostavljene.

16. Obavljaju i druge poslove u hitnim i izuzetnim slučaje- vima po naredjenju predpostavljenog rukovodioca ili drugog ovlaš- ćenog lica.

17. Vrše i ostale poslove iz delokruga svog rada, a po opisu poslova i radnih zadataka.

Pre startovanja posada bušilice je dužna da izvrši vi- zuelni pregled mašine i to:

- Da pregleda knjigu primopredaje tj. da vidi primedbe rukovaoca mašine iz predhodne smene.- Da pregleda stanje kabine i hale i u knjizi primopredaje upiše zapažanje.- Eventualna fizička oštećenja na bušilici.- Stanje donjeg frema.- Stanje sistema za putovanje.

108

- Stanje tornja i spoljne mašine.- Obratiti pažnju na eventualna curenja ulja i tečnosti.- Stanje elektromotora.- Stanje kaiševa.- Stanje kompresora.- Ventilatora.- Uredjaje za dizanje pribora.- Uredjaje za odvijanje šipke.

- Sistema za hladjenje.- Kontrola nivoa hidrouličnog ulja.- Da izvrši kontrolu podmazivanja.- Da proveri količinu vode u rezervoaru.- Po izršenom startovanju pregleda da li su svi instrume- nti u funkciji tj. da ne pokazuju neku neispravnost ili upozorenje.

18.4.03. Posebne napomene za bušače primarnog bušenja:

1. Ne startovati bušilicu u slučaju curenja vode, ulja i ostalih tečnosti i fluida.

2. Ne transportovati bušilicu po mekom terenu gde može doći do propadanja i zaglavljivanja.

3. Ne transportovati bušilicu po isuviše strmom i nagnutom terenu.

4. Prilikom transportovanja bušilice po nasipu ili blizu ivice terena voditi računa da ne dodje do odronjavanja i klizanja terena.

5. Ne bušiti na opasnim mestima gde može doći do odrona ili zatrpavanja bušilice.

6. Za rad bušilice pri smanjenoj vidljivosti ona mora biti snabdevena i odgovarajućim svetlima.

7. Pri bušenju bušilica mora biti podignuta na hidrauličnim papučama.

9. Ne bušiti bez vode (na suvo).10. Ne bušiti na mestima i ne obavljati poslove gde postoji

opasnost za povredjivanje.11. Visokonaponsku kablu nikada ne hvatati golim rukama.12. Obavezno koristiti predvidjena zaštitna sredstva.13. Postupak u slučaju požara:

- zaustaviti rad- osigurati bušilicu- isključiti električnu struju- pristupiti gašenju požara

109

18.4.04. Posebne napomene za bušače sekundarnog bušenja:

1. Ne startovati bušilicu - kompresor u slučaju curenja vode, ulja i ostalih tečnosti i fluida iz bušilice ili kompresora.

2. Ne transportovati bušilicu po mekom terenu gde može doći do propadanja i zaglavljivanja.

3. Ne transportovati bušilicu po isuviše strmom i nagnutom terenu.

4. Prilikom transportovanja bušilice po nasipu ili blizu ivice terena voditi računa da ne dodje do odronjavanja i klizanja terena.

5. Prilikom bušenja bušilica i kompresor moraju biti na stabilnom i sigurnom terenu, na bezbednom odstojanju od ivice i bezbednom odstojanju od visećih samaca u bermi.

6. Ne bušiti na opasnom mestima gde može doći do odrona ili zatrpavanja bušilice.

7. Ne bušiti viseće samce8. Za rad bušilice pri smanjenoj vidljivosti ona mora biti

snabdevena i odgovarajućim svetlima.9. Ne bušiti bez vode (na suvo).10. Ne bušiti na mestima gde postoji opasnost za povre-

djivanje.11. Ne bušiti bez primene potrebnih zaštitnih sredstava.12. Postupak u slučaju požara:

- zaustaviti rad- osigurati bušilicu- isključiti bateriju (akumulator) u koliko gori kompresor.- pristupiti gašenju požara

18.4.05. Mere zaštite pri bušenju

Bušač je u obavezi da obavi sledeće:* Po dolasku do bušilice pregledava stanje etaže na kojoj

se nalazi bušilica, kao i stanje nižih i viših etaža.* Traži da se plato na bušilici poravna, u koliko za tim

postoji potreba.* Vizuelno vrši pregled donjeg stroja bušilice, posebno si-

stema za putovanje (lance, rolne i dr.) i sistema za otprašivanje.

* Po stupanju na bušilicu kontroliše nivo ulja u

110

reduktorima i hidrauličnom sistemu, ispravnost sistema za putovanje, ispravnost rashladnog sistema, ispravnost sistema za podmazivanje, stanje katarke sa bušaćim priborom i dr.

* Pri bušenju prvog reda minskih bušotina prema ivici etaže, bušilicu postavlja tako da njena duža osa bude približno normalna na ivicu etaže, a hidraulične stope da se nalaze najmanje na 5 m. od ivice etaže.

* Dovodi bušilicu u horizontalan položaj pri minimalnoj visini.

* Režim bušenja u različitim stenskim sredinama podešava da se uvek ide sa dozvoljenim odnosom rotacije i osovinskog pritis- ka, kako bi se dobio najbolji stepen prodornosti bušaćeg pribora.

* Pre početka a i po završetku bušenja minske bušotine pro-

verava ispravnost bušaće krune i rimera i iste čisti od naleplje- nog materijala.

* Po završetku bušenja minske bušotine, pri vadjenju bušaćih šipki iz bušotine, pustiti da se bušaće šipke okreću, vazduh ne isključivati, jer se time izbegava mogućnost zaglavljivanja istih u bušotini.

* Podignuti zavese za prašinu i spustiti bušilicu na guse- nice.

* Radi povećavanja stabilnosti prilikom kretanja na usponu, treba uvek ići zadnjim delom bušilice napred.

* Takodje, da bi se povećala stabilnost prilikom kretanja na nizbrdici, treba uvek ići delom bušilice napred.

* Sa visokonaponskom kablom rukovati pažljivo i po propisima, nesme da se vuče bušilicom i ista se nesme držati u vodi.

* Na više mesta na bušilici mora biti obeležen broj, a i postavljene table o zabrani zadržavanja u radnom krugu bušilice.

* Visokonaponsku kablu hvatati samo sredstvima predvidjenim za to (visokonaponskim rukavicama i visokonaponskom kukom.

* Bušač je obavezan da vodi evidentni karton bušilice.* Za vreme miniranja bušilicu treba skloniti na sigurno

mes- to i okrenuti je zadnjim delom prema minskoj seriji.

18.4.06. Protivpožarna zaštita na bušenju

Na svakoj bušilici na za to pogodna mesta treba rasporediti najmanje 3 vatrogasna aparata (2 aparata tipa S-9 i 1 tipa CO2).

Postupak u slučaju požara:- zaustaviti rad- osigurati bušilicu- isključiti električnu struju

111

- pristupiti gašenju požara- najbržim putem obavestiti predpostavljene

rukovodioce i vatrogasnu jedinicu.Postupak aktiviranja aparata i samo gašenje požara mora

biti savladani pri obuci iz protivpožarne zaštite:

18.5. Mere zaštite pri miniranju


Pre rasporedjivanja na radno mesto miniranja radnik mora da bude obučen iz ove oblasti, da o tome poseduje odgovarajuću potvrdu, da bude obučen iz oblasti zaštite na radu i iz oblasti protivpožarne zaštite. O svemu ovome mora postojati odgovarajuća dokumentacija.

Rukovanje eksplozivnim sredstvima i miniranje mogu vršiti samo stručno-osposobljena lica.

Palioci mina moraju imati položeni ispit za pali- oce mina i redovnu proveru znanja iz oblasti miniranja za šta moraju posedovati odgovarajuću dokumentaciju.

Vozači na miniranju moraju biti obučeni za taj posao i imati redovnu proveru znanja o čemu moraju posedovati od- govarajuću dokumentaciju.

Početak i završetak minerskih radova moraju se pravovremeno objaviti predvidjenim postupkom i signalnim sredstvima.

Table sa vremenskim rasporedom miniranja i signa- lima za obaveštavanje o miniranju treba postaviti na glavnim prilaznim putevima Površinskog kopa.

U minskom polju mogu se zadržati lica koja su an- gažovana na miniranju sva ostala lica moraju se udaljiti iz minskog polja. Takodje, treba vidno obeležiti minsko polje, pomeriti VN-kable iz minskog polja, prekontrolisati udaljenost mehanizacije od minske serije i preduzeti druge mere za sigurno miniranje.

Odgovorno lice za svaku minsku seriju pravi skicu i na licu mesta utvrdjuje:

* Broj, raspored i dubinu minskih bušotina,* Vrstu eksplozivnih sredstava, pribor i alat za miniranje,* Vrstu sredstava za iniciranje i paljenje mina,* Potrebnu količinu eksploziva za svaku minsku bušotinu,* Način začepljivanja minskih bušotina,* Način iniciranja i redosled paljenja i* Drugo ( ovodnjenost bušotina itd.) a sve u cilju sigurnog miniranja.

112

Pri radu sa pojačnicama detonacije (busterima) treba uraditi sledeće:

* Očistiti ulaz bušotine, a posebno ukloniti ili obrušiti u bušotinu labave i viseće komade stenske mase,* Iseći detonirajući štapin potrebne dužine,* Kalem sa detonirajućim štapinom udaljiti od minske bušo- tine,* Vezati pojačnike detonirajućim štapinom i iste pažljivo spuštati u minske bušotine, ali tako da kada su bušotine suve oni vise na 0,5m , a kada su mokre na 1 m od dna

same bušotine,* Kod samog punjenja bušotine, vozilo sa eksplozivnom smeš- om, zbog sigurnosti, treba biti što više udaljeno od

bušo- tine, crevo za punjenje nesme biti povijeno ili ukršteno i da se kod istakanja spusti što više u bušotinu kako bi se smanjila visina padanja eksplozivne smeše.

Pri pojavi bilo kakvih anomalija na minskoj seriji (eksplozivnoj smeši, vozilu i dr.) rad treba prekinuti dok se na- stala anomalija ne otkloni.

Za zaštitu radnika pri samom aktiviranju minske serije, od letećih komada stena vazdušnog udara, moraju biti si- gurni prirodni ili veštački zakloni.

Posle izvršenog aktiviranja minske serije, radnici koji su izvršili paljenje moraju ostati u zaklonima sve dok se nastali gasovi i prašina ne razrede i ne budu štetni po zdravlje radnika.

Ostalim radnicima na radilištu je dozvoljen pristup tek pošto lica koja su izvršila paljenje izvrše pregled radi- lišta i konstatuju bezbedan nastavak radova.

Ako neko minsko punjenje nije aktivirano ili se u to posumnja, onda se u zaklonu mora sačekati još najmanje 20 min.

Neeksplodirano minsko punjenje palilac mina vidno obeležava i preduzima mere za njegovo uništenje.

O neaktiviranom minskom punjenju mora se voditi evidencija u "Knjizi zatajenih mina" i to sa opisom položaja minske bušotine i načinom njenog onesposobljavanja ili uklanjanja.

Sve dok se neeksplodirana minska bušotina ne uniš- ti, ne smeju se u blizini izvoditi bilo kakvi radovi koji se ne odnose na uništavanje iste.

Neeksplodirane - zatajene mine smeju se uništavati prema uputstvu o upotrebi i uništavanju eksplozivnih sredstava.

O svakom masovnom miniranju mora se voditi dnevnik miniranja sa skicom minskog polja, geodetskim planovima i geološ- kim profilima, brojem minskih bušotina, njihovom ukupnom dužinom, vrstom i količinom eksploziva po bušotinama i

113

sva utrošena eksp- lozivna sredstva odnosno tačna evidencija upotrebjlenog eksploz- ivnog materijala.

18.5.02. Posebne napomene za miniranje na zahvatu Mali Pek

Kako je radilište Mali Pek u neposrednoj blizini pa čak i jednim delom ispod zapadnog klizišta a pored ovoga u neposrednoj blizini radilišta se nalazi industrijski objekat (TS-1), glavni rudnički put po nivou +354m, reka Mali Pek, javni put sa mostom i urbano naselje (grad Majdanpek), miniranje na ovom delu kopa treba da se vrši sa posebnom opreznošću, uz sve mere predostrožnosti i poštovanje ograničenja u pogledu količine eksploziva po bušotini, količine eksploziva po seriji, pravilan izbor usporenja izmedju bušotina i redova, način otvaranja serije (redosled paljenja) i.t.d.

Pošto u blizini radilišta postoji velika frekven- cija kretanja ljudi (kako zapošljenih u rudniku tako i gradjan- skih lica - slučajnih prolaznika) i kretanja vozila po javnom putu, prilikom miniranja na na ovom radilištu treba uzeti u obzir i ovu okolnost.

18.6. Mere zaštite pri utovaru


Pre rasporedjivanja na mesto bageriste svaki rukovaoc mora da bude obučen za samostalan rad sa bagerom, da bude obučen iz oblasti zaštite na radu i iz oblasti protivpožarne zaštite. O svemu ovome mora postojati odgovarajuća dokumentacija.

Bagerista je odgovoran za kvalitet radova pri utovaru odnosno za nivo etažne ravni, siguran rad bagera i njego-

vo redovno smensko održavanje. Bagerista je u obavezi da:

* Prati stanje radne etaže, kao i stanje nižih i viših etaža u pogledu sigurnosti bagera i ljudstva.

* Na početku smene, vizuelno pregleda stanje kašike, tregera katarke i užadi, provera ispravnost sistema za putovanje i okretanje, ispravnost kočnica, ispravnost sistema za podmazivanje i dr. i nakon uveravanja u ispravnost bagera, počinje sa radom.

* Na početku smene pogleda u knjizi primopredaje zapažanja bageriste iz predhodne smene.

* Svoja zapažanja o radu bagera tokom smene unosi u knjigu primopredaje.

114

* Zvučnim signalom objavljuje početak rada bagera, dopušta parkiranje kamiona za utovar kao i polazak punih kamiona.

* Istresanje materijala iz kašike u kamion vrši sa najmanje moguće visine, ali tako da otvoreno dno kašike ne udara u korpu vozila.

* Kašikom bagera, bilo ona puna ili prazna, ne prelaziti iznad kabine vozila.

* Ne potiskivati bočno kašikom blokove velikog gabarita.* Ne razbijati kašikom blokove .* Ne skidati nalepljeni materijal sa kašike preterano jakim

trzanjem tregera ili jakim udaranjem kašike o korpu vozila.* Bagerom raditi po poravnatoj etaži. Kretanje (putovanje)

vršiti po poravnatom terenu.* Kod putovanja, kašiku podići najmanje 1,5 m iznad zemlje.* Pri kretanju po usponu katarku držati napred, a pri

kretanju po padu katarku držati nazad.* Ne koristiti kašiku bagera za vučenje visokonaponske ka-

ble.* Pri transportu bagera ne vući visokonaponsku kablu i ne

nositi je na kašici.* Prilikom bilo kakvog prekida rada ili za vreme opravke,

čišćenja i podmazivanja spustiti kašiku na zemlju.* Bagerom ne izvoditi radove za koje nije predvidjen.* Ne vršiti utovar etaža čija je visina veća od maksimalne

dohvatne visine bagera i ne raditi bagerom u zonama sklonim klizanju i obrušivanju.

* Unutrašnjost bagera, kao i radna zona bagera moraju biti dovoljno osvetljeni.

* Za vreme miniranja bager se mora skloniti na sigurno mesto i okrenuti zadnjim delom prema minskoj seriji.

* Bager mora biti vidno obeležen internom oznakom.* Na bageru moraju biti vidno postavljene table sa upozo-

renjima o zabrani zadržavanja u radnom krugu i drugim opasnostima.

18.6.02. Posebne napomene za posade bagera

1. Ne startovati bager u slučaju curenja vode, ulja i ostalih tečnosti i fluida.

2. Ne transportovati bager po mekom terenu gde može doći do propadanja i zaglavljivanja.

3. Ne transportovati bager po isuviše strmom i nagnutom terenu.

4. Prilikom transportovanja bagera po nasipu ili blizu ivice terena voditi računa da ne dodje do odronjavanja i

115

klizanja terena.5. Prilikom utovara bager i kamioni moraju biti na

stabilnom i sigurnom terenu, na bezbednom odstojanju od ivice i bezbednom odstojanju od visećih blokova samaca u bermi.

6. Ne utovarati na opasnim mestima gde može doći do odrona ili zatrpavanja bagera.

7. Ne utovarati blokove velikog gabarita koji ne mogu da prodju kroz kašiku (ne utovarati blokove preko zuba).

8. Ne obarati bagerom blokove velikog gabarita iz berme ako od njih postoji opasnost po bager i posadu.

9. Za rad bagera noću i pri smanjenoj vidljivosti on mora biti snabdeven odgovarajućim svetlima.

10. Zbog povećanog opterećenja centralne osovine i kočnice izbegavati utovar po padu i usponu.

11. Pri utovaru bager treba da bude postavljen tako da uz ostale optimalne i potrebne uslove treba da ima i najmanji radijus okretanja.

12. Ne utovarati ne odminiranu stenu ako je njena čvrstoća takva da se nemože kopati bez povećanog napora bagera.

13. Ne utovarati na mestima i ne obavljati poslove gde postoji povećana opasnost za povredjivanje.

14. Ne nadnositi kašiku bagera iznad ljudi.15. Posada bagera je dužna da u posebnim okolnostima, ako

preti opasnost od poplave bagera, od zarušavanja berme, od pojave klizanja terena ili druge opasnosti, bez posebne naredbe predpostavljenih ukloni bager na bezbedno mesto i o tome najkraćim putem obavesti predpostavljene.

16. Posada bagera je takodje dužna da i u drugim posebnim okolnostima koje nisu direktno vezane za utovar o njima najkraćim putem obavesti predpostavljene.

17. Visokonaponsku kablu nikada ne hvatati golim rukama.18. Obavezno koristiti predvidjena zaštitna sredstva.

18.6.03. Protivpožarna zaštita na utovaru

Na svakom bageru na za to pogodna mesta treba rasporediti 4 vatrogasnih aparata (3 aparata tipa S-9 i 1 tipa CO2 ).

Postupak u slučaju požara:- zaustaviti rad- osigurati bager- isključiti električnu struju- pristupiti gašenju požara- najbržim putem obavestiti predpostavljene



116

18.7. Mere zaštite pri transportu


1. Poslove vozača teškog vozila i druge poslove vezane za tehnološku operaciju transport može obavljati lice koje odredi direktor RBM-a a koje poseduje odgovarajuću kvalifikaciju.

2. Teškim vozilom upravlja jedan VKV radnik.3. Pre rasporedjivanja na mesto vozača teškog vozila, vozač

mora da bude obučen za samostalan rad sa mašinom na koju se rasporedjuje, da bude obučen iz oblasti zaštite na radu i iz oblasti protivpožarne zaštite. O svemu ovome mora postojati odgo- varajuća dokumentacija.

4. Radne zadatke vozači dobijaju direktno ili posredno od svog neposrednog rukovodica (brigadira ili smenskog poslovodje) ili drugog ovlašćenog lica i dužni su da ih se pridržavaju.

5. Vozači na radnom mestu moraju biti zdravi, odmorni, psi- hofizički sposobni i da nisu u pijanom stanju.

6. Vozač je odgovoran za kvalitet rada, siguran rad i redovno održavanje mašine.

7. Vozač je u obavezi da prati stanje radne okoline (nivoa), kao i stanje nižih i viših etaža u pogledu sigurnosti mašine i ljudstva.

8. Zabranjeno je raditi bez ličnih zaštitnih sredstava.9. Pre početka rada vozači su dužni da pregledaju knjigu

primopredaje iz koje će saznati sve nedostatke odnosno stanje ispravnosti mašine.

10. Vozač, pre nego što odpočne sa radom mora se detaljno upoznati sa radilištem i stanjem vozila.

11. O neispravnosti vozila vozač je dužan da odmah obavesti neposrednog rukovodioca i grupu za održavanje kao i dispečera Po- vršinskog kopa i isto evidentira u knjigu primopredaje.

12. Zabranjeno je raditi sa neispravnim vozilom.13. Na početku smene, vizuelno pregleda stanje korpe, šasi-

je, sistema za upravljanje, ispravnost kočnica, ispravnost sistema za podmazivanje i dr. i nakon uveravanja u ispravnost, po- činje sa radom.

14. Na početku smene pogleda u knjizi primopredaje zapažanja vozača iz predhodne smene.

15. Svoja zapažanja o radu tokom smene unosi u knjigu primopredaje.

16. Vozač ugovorenim zvučnim signalom oglašava kretanje i ostale operacije .

17. Ne startovati mašinu u slučaju curenja goriva, vode, ulja i ostalih tečnosti i fluida.

18. Ne kretati se vozilom i ne obavljati poslove po mekom

117

terenu gde može doći do propadanja i zaglavljivanja.19. Ne kretati se vozilom i ne obavljati poslove po isuviše

strmom i nagnutom terenu.20. Prilikom kretanja po nasipu ili blizu ivice terena

voditi računa da ne dodje do odronjavanja i klizanja terena.21. Prilikom izvodjenja radova sve angažovane mašine i

ljudstvo moraju biti na stabilnom i sigurnom terenu, na bezbednom odstojanju od ivice i bezbednom odstojanju od visećih blokova.

22. Ne ići vozilom na opasnim mestima gde može doći do

odrona ili zatrpavanja.23. Ne gaziti blokove ili metalne delove koji mogu oštetiti

pneumatike.24. Ne približavati se suviše visećim blokovima u bermi.25. Za rad noću i pri smanjenoj vidljivosti vozila moraju

imati odgovarajuće osvetljenje.26. Ne gaziti preterano duboku vodu koja moče izazvati kva-

rove na vučnim motorima.27. Ne izvoditi radove na mestima i ne obavljati poslove

gde postoji povećana opasnost za povredjivanje.28. Pri izvodjenju složenih radova neophodno je prisustvo

signaloste i organizatora izvodjenja radova.29. Ne kretati se sa podignutom korpom.30. Vozači su dužni da u posebnim okolnostima, ako preti

opasnost od poplave, od zarušavanja berme, od pojave klizanja terena ili druge opasnosti, bez posebne naredbe predpostavljenih uklone mašinu na bezbedno mesto i o tome najkraćim putem obaveste pretpostavljene.

31. Vozači su takodje dužni da i o drugim posebnim okolnostima koje nisu direktno vezane za njihovo obavljanje posla naj- kraćim putem obaveste predpostavljene.

32. Ne prelaziti vozilom preko nezaštićene visokonaponske kable.

33. Obavezno koristiti predvidjena zaštitna sredstva.34. Rudnički putevi, bilo da su stalni ili privremeni, koji

služe za transport korisne mineralne sirovine i jalovine od mesta otkopavanja do istovarnih mesta, moraju imati čvrstu podlogu i da se stalno održavaju kako bi odgovarali svojoj nameni i zahte- vima bezbednosti saobraćaja.

35. Rudnički putevi na spoljnoj ivici moraju imati zaštitne pojaseve od čvrstog materijala visine min. 1 m, radi sprečavanja pada kamiona niz kosinu.

36. Kod jednosmernih puteva tehnički rukovodilac kopa dužan je da propiše uputstvo za rad i režim vožnje kamiona. Uputstvo predati vozačima uz potpis istih o preduzetom uputstvu.

37. Kolovozna traka rudničkih puteva treba da bude uvek ravna i čista. U sušnim periodima kada na putevima ima prašine, treba ih prskati vodom, dok u zimskom periodu puteve treba čis-

118

titi od snega i leda, a posipati ih solju ili peskom u cilju sprečavanja zaledjivanja.

38. Stalni rudnički putevi, u cilju odvodnjavanja, moraju imati nagib u poprečnom preseku i vodovodni kanal duž unutrašnje ivice po čitavoj dužini.

39. Noću i danju pri smanjenoj vidljivosti (magla, jaka ki- ša, vejavica itd.) vozila bez ispravnih svetla nesmeju se uklju- čivati u rad.

40. U slučaju mraka i smanjenje vidljivosti vozač je dužan da upali svetla.

41. Kamion se sme utovarati samo sa bočne ili zadnje strane. Zabranjeno je nadnošenje kašike bagera iznad kabine kamiona.

42.Kamion se nesme preopterećivati niti utovarati tako da se iz njega materijal prosipa po putu.

43. Vozač kamiona dužan je da se uveri, pre početka rada, u tehničku ispravnost vozila za rad.

Vozač je dužan da:

* Startovanje i polazak kamiona objavi zvučnim signalom. * Postavljanje kamiona za utovar i odlazak sa utovarnog

mesta vrši tek po dobijanju signala od bageriste.* Brzinu vozila prilagodi uslovima puta što mu omogućava uvek sigurnu kontrolu nad vozilom, pri čemu nesme preko- račiti propisanu brzinu za odgovarajuću deonicu puta.* Da brzinu vozila prilagodi krivini kako se nebi prosipao materijal iz korpe.* Signalne i zaštitne uredjaje, osvetljenje, sve vrste kočnica i ostalo na kamionu upotrebi onako kako je proizvodjač propisao i propisima regulisano.* Praznim vozilom propusti puno vozilo na bilo kom delu transportnog puta.

Vozaču je zabranjeno:

* Da napusti kabinu vozila sve dok traje utovar ili istovar, dok vozilo ne obezbedi i dok je motor u radu.

* Da krene sa bagera dok mu bagerista za to ne da signal.* Da vrši kipanje na drobljenju ako na semaforu nema zeleno svetlo ili mu ovlašéno lice za to ne da dozvolu.* Da bez preke potrebe kipa jalovinu ili rudu na mestima koja za to nisu predvidjena.* Da podje kamionom pre nego što se materijal potpuno ne iskipa iz korpe i korpa ne spusti u normalan položaj za

119

vožnju.* Da prelazi preko visokonaponskih kablova koji nisu specijalno zaštićeni ili da vuče kablove pod naponom.* Da vrši kretanje kamionom unazad do mesta utovara ili istovara na dužinama većim od 30 m izuzev u posebnim slu- čajevima i pri prisustvu signaliste.* Da parkira kamion na nagib, osim u posebnim okolnostima ako se kamion posebno obezbedi za slučaj nekontrolisanog pokretanja.* Da vrši preticanje vozila na putevima izuzev kada su u pitanju velike razlike u brzinama.* Da pri vožnji nizbrdo ubaci ručicu birača brzina u

neutralan položaj radi obezbedjivanja veće brzine kretanja kamiona.* Da koristi veliko vozilo za prevoz radnika na platformi.

18.7.02. Protivpožarna zaštita na transportu

Na svakom teškom vozilu mora se na za to pogodnim mestima postaviti najmanje 3 vatrogasna aparata (2 tipa S-9 i 1 tipa CO2-5.

Postupak u slučaju požara:- zaustaviti rad- osigurati vozilo- isključiti bateriju (akumulator) ako je to moguće.

- pristupiti gašenju požara- najbržim putem obavestiti predpostavljene



18.8. Mere zaštite za rad na rudarskom održavanju kopa


1. Poslove rukovaoca mašinama rudarskog održavanja kopa i druge poslove vezane za rudarsko održavanje kopa može obavljati lice koje odredi direktor RBM-a a koje poseduje odgovarajuću kvalifikaciju.

2. Mašinom ROK-a upravlja jedan radnik (VKV radnik ili KV zavisno od složenosti operacije).

3. Pre rasporedjivanja na mesto rukovaoca, rukovaoc mora da bude obučen za samostalan rad sa mašinom na koju se

120

rasporedjuje, da bude obučen iz oblasti zaštite na radu i iz oblasti protivpožarne zaštite. O svemu ovome mora postojati odgovarajuća dokumentacija.

4. Radne zadatke rukovaoci dobijaju direktno ili posredno od svog neposrednog rukovodica ili drugog ovlašćenog lica i dužni su da ih se pridržavaju.

5. Rukovaoci na radnom mestu moraju biti zdravi, odmorni, psihofizički sposobni i da nisu u pijanom stanju.

6. Rukovaoc je odgovoran za kvalitet rada, siguran rad i redovno održavanje mašine.

7. Rukovaoc je u obavezi da prati stanje radne okoline (nivoa), kao i stanje nižih i viših etaža u pogledu sigurnosti mašine i ljudstva.

8. Zabranjeno je raditi bez ličnih zaštitnih sredstava.9. Pre početka rada sa mašinom rukovaoci su dužni da

pregledaju knjigu primopredaje iz koje će saznati sve nedostatke odnosno stanje ispravnosti mašine.

10. Rukovaoc pre nego što odpočne sa radom mora se detaljno upoznati sa radilištem i stanjem mašine.

11. O neispravnosti mašine rukovaoc je dužan da odmah obavesti neposrednog rukovodioca i grupu za održavanje kao i dispe- čera Površinskog kopa i isto evidentira u knjigu primopredaje.

12. Zabranjeno je raditi sa neispravnom mašinom.13. Na početku smene, vizuelno pregleda stanje kašike, tre-

gera, sistema za putovanje i okretanje, ispravnost kočnica, ispravnost sistema za podmazivanje i dr. i nakon uveravanja u ispravnost, počinje sa radom.

14. Na početku smene pogleda u knjizi primopredaje zapažanja rukovaoa iz predhodne smene.

15. Svoja zapažanja o radu tokom smene unosi u knjigu primopredaje.

16. Rukovaoc ugovorenim zvučnim signalom oglašava početak rada i ostale operacije .

17. Ne startovati mašinu u slučaju curenja goriva, vode, ulja i ostalih tečnosti i fluida.

18. Ne kretati se mašinom i ne obavljati poslove po mekom terenu gde može doći do propadanja i zaglavljivanja.

19. Ne kretati se i ne obavljati poslove po isuviše strmom i nagnutom terenu.

20. Prilikom kretanja i rada po nasipu ili blizu ivice terena voditi računa da ne dodje do odronjavanja i klizanja terena.

21. Prilikom izvodjenja radova sve angažovane mašine i ljudstvo moraju biti na stabilnom i sigurnom terenu, na bezbednom odstojanju od ivice i bezbednom odstojanju od visećih blokova samaca u bermi.

22. Ne izvoditi radove na opasnim mestima gde može doći do odrona ili zatrpavanja.

121

23. Ne utovarati i pomerati blokove velikog gabarita koji mogu izazvati nestabilnost ili havariju mašine.

24. Ne obarati blokove velikog gabarita iz berme ako od njih postoji opasnost po rukovaoca, mašinu ili prisutne radnike.

25. Za rad noću i pri smanjenoj vidljivosti mašine moraju imti odgovarajuće osvetljenje.

26. Ne izvoditi radove u preterano čvrstoj steni ako se time preopterećuje mašina.

27. Ne izvoditi radove na mestima i ne obavljati poslove gde postoji povećana opasnost za povredjivanje.

28. Pri izvodjenju složenih radova neophodno je prisustvo signaloste i organizatora izvodjenja radova.

29. Ne nadnositi pokretne delove mašina (kašiku, nož, rao- nik, riper itd,) iznad ljudi uredjaja ili visokonaponske kable pod naponom.

30. Rukovaoci su dužni da u posebnim okolnostima, ako preti opasnost od poplave, od zarušavanja berme, od pojave klizanja terena ili druge opasnosti, bez posebne naredbe predpostavljenih uklone mašinu na bezbedno mesto i o tome najkraćim putem obavesti predpostavljene.

31. Rukovaoci su takodje dužni da i o drugim posebnim okolnostima koje nisu direktno vezane za njihovo obavljanje posla najkraćim putem obaveste predpostavljene.

32. Visokonaponsku kablu nikada ne gaziti mašinom.33. Obavezno koristiti predvidjena zaštitna sredstva.

18.08.02. Protivpožarna zaštita za rad na rudarskom održavanju kopa

Na svakoj mašini rudarskog održavanja kopa se na za to pogodna mesta moraju postaviti po 2 vatrogasna aparata tipa S-9 ili CO2.

Postupak u slučaju požara:- zaustaviti rad- osigurati mašinu- isključiti bateriju (akumulator)- pristupiti gašenju požara- najbržim putem obavestiti predpostavljene



19.00. POSEBNE MERE ZAŠTITE

Kako pomenuto klizište predstavlja potencijalnu opasnost za dalje izvodjenje radova neophodno je preduzeti

122

slede- će posebne mere zaštite:- Stalno geodetsko praćenje klizišta na četiri profila od strane Geodetske službe RBM-a i stalno dostavljanje izveštaja o kretanju opažanih tačaka tehničkom rukovodiocu Površinskog kopa.- Prilikom miniranja maksimalna količina eksploziva po intervalu usporenja nesme da predje 500 kg.- Smensko rukovodstvo dužno je da upozna sve radnike na radilištu o potencijalnoj opasnosti tako da i oni obrate pažnju i o bilo kakvim promenama izveste smensko rukovodstvo.- Smensko rukovodstvo je dužno da u vreme izvodjenja radova i fu- nkcionisanja puta na delu radilišta u zoni klizišta najmanje dva puta u toku smene a po potrebi i više puta obidje zonu klizišta.- Prilikom rada noću i pri smanjenoj vidljivosti, u koliko to potreba nalaže, odrediti signalistu koji će vizuelno pratiti pona- šanje zone klizišta. U slučaju zapaženih promena odmah obavestiti smensko rukovodstvo.- U slučaju većih pomeranja masa obustaviti rad i mehanizaciju skloniti na bezbedno mesto.

Zbog blizine objekata neophodno je da se posebna pažnja posvetiti tehnološkoj operaciji minitranja kako ne bi doš- lo do većih potresa i neželjenih posledica.

Obezbediti uslove da se utovar vozila vrši sa leve strane bagera.

Vozači moraju biti upozoreni na posebne opasnosti na ovom radilištu. Posevnu pažnju obraćati na opasnost od materijala iz viših etaža.

Obratiti pažnju na mogućnost prodora vode kroz pukotine iz Malog Peka u Kop. U zlučaju ove pojave na vreme preduzeti potrebne mere.

123

20.0. EKOLOGIJA

Ekološka zaštita okoline na kopu Južni revir RBM-a obradjivana je na nivou raznih studija i idejnih projekata i to sa aspekata očuvanja kvaliteta voda, vazduha i rekultivacije de- gradiranih površina zemljišta.

Ekološka zaštita reke Mali Pek od odpadnih voda sa rudnika i odlagališta detaljno je obradjena u Idejno-tehnološ- kom projektu zaštite reke Mali Ppek od otpadnih voda sa kopova Južni i Severni revir i odlagališta Bugarski potok.

Na osnovu hemijskih i mikro-bioloških ispitivanja otpadnih voda sa kopova Jušni i Severni revir i odlagališta Bug- arski potok, koja su vršena u periodu April '95. godine do Aprila '96. godine utvrdjeni su zagadjivači reke Mali Pek, u koju se prema koncepciji odvodnjavanja oba kopa ispuštaju otpadne vode. I ako je reka prolaskom kroz grad već zagadjena i van svoje treće kategorije rudničke vode prema pravilniku o opasnim materijama u vodama (Sl. glasnik SRS br. 37/82.) sadrže nečistoće kao što su bakar, cink, gvoždje, kadmijum, magnezijum, sulfate, suspendo- vane materije i drugo u koncentracijama iznad maksimalno dozvolj- enih i iste se pre ispuštanja u vodotok moraju prečistiti. Ovde se radi o ispumpanim vodama iz dubinskih delova kopova.

Kao zagadjivač se javljaju i vode sa slivnih površina izvan i iz zahvata kopova iznad nivoa reke Mali Pek koje se u nj' gravitaciono ulivaju. Ove vode zbog kratkog vremena kon- takta sa rudnim mineralima ne sadrže hemijske elemente kao zaga- djivače iznad MDK, ali zato su muljevite obzirom na to da su bu- jičave i sa većom snagom erodovanja. Radi prečišćavanja ovih voda i zaštite reke Mali Pek Radni tima za rudarsku pripremu RBM-a uradio je 2001. godine "Projekat sanacije reke Mali Pek u cilju stvaranja ekološki čiste reke" autor projekta je Jovanović Drag- ana, dipl.ing.rud. Projekat je uradjen radi konkurisanja za sredstva iz donacija.

Iz napred navedenog vidi se da tretman voda pri ispumpavanju u reku Mali pek mora biti dvojak:

* Tehnološko hemijski tretman za ispumpavanje vode i* odmuljivanje gravitacionih voda iz brdskog dela kopova.

Razmatrajući napred iznetu problematiku može se reći da u vreme izvodjenja radova na ovom radilištu neće biti is- pumpavana voda kako sa Severnog tako i sa Južnog revira, koja predstavlja glavni hemijski zagadjivač reke Mali Pek, već će u reku ići samo površinske vode kanalisane sa slivnog područja te ne postoji posebna opasnost po eko sistem zbog koje

124

bi se moralo graditi posebno postrojenje za hemijsko prečišćavanje voda. Svi problemi oko zagadjivanja će moći da se rešavaju u hodu. Pošto postoji većina uradjenih projekata njihova realizacija će se vr- šiti deo po deo prema onome kako za to budu pristizala sredstva.

Pošumljavanje (rekultivisanje) odlagališta jalovine se neće vršiti jer će odlaganje jalovine na ovim jalovištima da se nastavi i posle završetka radova na radilištu Mali Pek.

21.00. TEHNO-EKONOMSKA OCENA OPRAVDANOSTI ZAHVATA

125

DOO RUDNIK BAKRA MAJDANPEKZ a j e d n i č k e s l u ž b eBroj III - 0204.02.2003. god.Majdanpek

N A R E D B A ZA RAD NA JUžNOM REVIRU DOO RUDNIKA BAKRA MAJDANPEK U ZONI REKE MALI PEK (RADILIŠTE MALI PEK)

Kako za izvodjenje radova u zoni reke Mali Pek (radili- šte Mali Pek) na Južnom reviru ne postoji odgovarajuća tehnička dokumentacija, to do izrade iste i pribavljanja odgovarajućih od- obrenja naredjujem da se radovi na ovom zahvatu obavljaju prema "Uputstvu za rad na Južnom reviru DOO Rudnika bakra Majdanpek u zoni reke Mali Pek".

Naredba stupa na snagu odmah.

VD DIREKTOR DOO RBM

──────────────────────────────── Miladinović Vitomir, dipl.ing.rud.

djovanovic.files.wordpress.com · web viewprestao sa radom februara 1997. god. a nešto kasnije i...

Documents