002 reklame.qxp 3/18/2010 9:24 am page 1...e-mail: [email protected] telefon redakcije:...

002 reklame.qxp 3/18/2010 9:24 AM

002 reklame.qxp 3/18/2010 3:24 PM

002 reklame.qxp 3/18/2010 3:26 PM

Zdravi i veseli dočekajte novo godišnje doba

Na početku proleća čovekov organizam ponaša se kao i priroda- budi se i menja, sve buja i cveta, a sunčani zraci mame da seviše vremena provodi napolju. Često se dešava da uživanje učarima prirode remete umor, ponekad svrab očiju, nosa, lica,kijanje... “Prolećni umor” je česta pojava i svako oseća nekesimptome buđenja iscrpljenog organizma i osiromašenogvitaminima, posle duge i hladne zime, koja može dovesti i doslabljenja imunološkog sistema.

Vremena se menjaju, a i mi. Doživeti 100 je vodič koji vampomaže da budete u korak sa najnovijim dostignućima iz svetafarmacije i medicine. A, čekaju nas i izbori u Farmaceutskojkomori Srbije, gde će vaš glas biti odlučujući za budućnost našestruke.

Pobedite prolećni umor kombinacijom naših saveta iprovedite proleće u šetnji prirodom, mirisu cveća, cvrkutu ptica -i, naravno, u LJUBAVI!...

Živite lepše, zdravije i duže.

Dipl. ph. Zoran Jovanović spec. farm. tehnologije

Glavni i odgovorni urednik:

dipl. ph. Zoran Jovanović

spec. farm. tehnologije

Izvršni urednik:

Estela Gaković, mr ph.

Redakcija:

Branka Lazić, novinar

Slađana Simeunović, mr ph.

Stanislava Lazić, mr ph.

Nataša Maksimović, mr ph.

Ljubica Tišma, mr ph.

Vladimir Stojanović dr med.

Marija Golubović, mr ph.

Ivana Nikolić, mr ph.

Milena Milošević, mr ph.

Sanja Bogdanović, mr ph.

Branka Ličina, grafički dizajner

Aleksandra Bibić Kalanj, saradnik

Aleksandra Novaković, saradnik

Lektor:

Mirjana Stefanović

e-mail: [email protected]

Telefon redakcije:

(+381 11) 3315 157

Priprema:

BB-Soft, Nikola Vukelić

[email protected]

Štampa:

EFEKT PRINT

Tel.: 011/23-93-940

BESPLATAN PRIMERAK

Broj 2 – mart 2010. godine

ISSN 1821 - 3324COBISS.SR-ID 171237644

Farmalogist d.o.o.

Bulevar vojvode Mišića 25-27 • Beograd

Tel. /fax.: (+381 11) 3315 010

www.farmalogist.rs

Izdavač:

Tempora mutantur et nos mutamur in illis - Vremena se menjaju i mi se menjamo s njima. (latinski citat)

sadrzaj:Layout 1 3/18/2010 3:45 PM Page 2

SADRŽAJ8 Razgovor s povodom

GODINA IZBORA FKS 12 Istražujemo

REFORMA PRIPRAVNIČKOG STAŽA14 »Oni dani«

DISMENOREJA – PRIRODAN BOL ILI...16 Aktuelno

»BRIGA ZA PACIJENTA –ODGOVORNOST FARMACEUTA«

17 Ključ uspeha MARKETING U PRAKSI

18 Iz sveta CENE LEKOVA I GENERIKA

20 Ima li u Srbiji? FALSIFIKOVANI LEKOVI

22 Neželjene reakcije na lek BEZBEDNOST LEKOVA

24 Odložite liftingLEPOTA BEZ HIRURŠKOG NOŽA?

28 Prvi privatni KBC BOLNICA XXI VEKA U BEOGRADU

30 Intimni geloviMOJA NEGA JE MOJA INTIMA

31 A sa prolećem ... ALERGIJA – IMA LI LEKA?

34 Farmaceutski kutakBOLNIČKA APOTEKA

36 Mirna noć za dobar danHRKANJE – »PROBLEM REŠEN!«

38 Provereni propolis PROPO-KOLEKCIJA

39 Preporuka LIČNI STAV

40 Prva pomoć po novom standardu »DOPUNA AUTO-APOTEKE«

42 Drugi Kongres o dijetetskim suplementimaNOVI PRAVILNIK

44 EkologijaFARMACEUTSKI OTPAD

46 Ishrana GIHT – »BOLEST KRALJEVA«

49 Benigna hiperplazije prostate BILJNI LEKOVI – NAJBOLJA PREVENTIVA

52 OftalmologijaDIJABETESNA RETINOPATIJA

56 Iz ordinacijeDOKTORE, BOLI ME KIČMA!

58 Farmaceuti u svetu ZAVIRIMO U APOTEKE ITALIJE

61 PanoramaAPOTEKA SAMO ZA DAME

62 U poseti apoteciMELEM - APOTEKA U ŠAPCU

64 Foto vestiZNANJEM DO LICENCE

66 Humanitarne akcije »ZDRAVLJE NA POKLON«

68 HoroskopŠTA KAŽU ZVEZDE?

70 AkcijeAKCIJE FARMALOGISTA

sadrzaj:Layout 1 3/19/2010 10:34 AM Page 3

FASUS

002 reklame.qxp 3/18/2010 9:33 AM Page 4

002 reklame.qxp 3/18/2010 3:27 PM

8 mart 2010.

RAZGOVOR S POVODOM

GODINA IZBORA FKSFarmaceutska komora Srbije FKS je profesionalna institucija koja sublimira

najviše kategorije etike morala prava i kvaliteta usluga svojih članova sapotrebama društva, potpunog posvećenja samo čoveku i društvu u celini, poštujući

pri tome zakonsku i profesionalnu regulativu, a autonomija je kruna njene političkenepripadnosti. Uspešan rad ove godine krunisaće izbori.

Piše: Branka Lazić

Ova go di na je po mno go čemu značaj na za dal ji radFKS. Sve ak tiv no sti u ve zi sa iz bo ri ma počele su još u ok to -bru prošle go di ne.

- Pr vo smo pre i spi ti va li po sto jeći Sta tut FKS sa žel jom da,na osno vu sa da već si gur ne ba ze po da ta ka far ma ce u ta ko ji suupi sa ni u Ime nik Ko mo re, a sa mim tim su is pu ni li pr vi uslov,kon sta tu je mo da mo gu bi ti gla sačko te lo i pred la ga ni za no večla no ve Skupšti ne.- re kla je Zla ta Žuve la di rek tor ka FKS.

Na i me Ko mo ra je de cen tra li zo va na, ima svo ja četi riogran ka i upra vo iz bo rom naj bol jih među naj bol ji ma ko jiobav lja ju apo te kar sku de lat nost spro vešće se i sa ma iz bor napro ce du ra za no vih 100 čla no va Skupšti ne Ko mo re ob -jašnja va di rek tor ka FKS i do da je:

-Sva ki ogra nak Ko mo re pre po zna je svo je po tre be u apo te -kar skom sek to ru, član stvo se među so bom po zna je i mi slim da ćebi ti pre sve ga ve li ki pro fe si o nal ci ka da bu du od lučiva li ko me će

izbori:Layout 1 3/18/2010 9:58 AM

da ti svo je po ve ren je. Ono što Uprav ni od bor i Skupšti na FKS usa dašnjem sa zi vu očeku ju od njih je ste da se iz bo ri spro ve du poZa ko nu o zdrav stve noj zašti ti, Za ko nu o ko mo ra ma zdrav stve -nih rad ni ka, Sta tu tu FKS i gde je to mo guće ko ri ste ele men teZa ko na o iz bo ru na rod nih po sla ni ka Re pu bli ke Sr bi je. Na tajnačin bi lo je po treb no obez be di ti iz bo re za ko je ćemo svi sa si -gur nošću reći da su le gal ni. - kaže Žuve la.

Sve o bu hvat no uključivan je or ga na u iz bor ni pro ces ko jiće oni u ce lo sti spro ve sti, a uz ko or di na ci ju sa Cen tral nomiz bor nom ko mi si jom po tvr diće nji ho vu sprem nost i od go -vor nost da se Ko mo ra opre de li la za de cen tra li za ci ju u svomra du jer sa mo na taj način može da ostva ri svo ju mi si ju i vi -zi ju.

Po ziv na iz bo re je ja van U ne del ju, 25.04.2010. od 10 do 18 časo va, na 28 bi -

račkih me sta održaće se iz bo ri za čla no ve Skupšti ne Far ma -ce ut ske ko mo re Sr bi je (FKS). Po stu pak kan di do van ja tra jeod 15.03.2010. do 31.03.2010. go di ne. Pro ce du ra za iz borčla no va Skupšti ne da je pri li ku svim upi sa nim čla no vi maKo mo re da bi ra ju. Da bu du bi ra ni mo gu čla no vi Ko mo reko ji ima ju naj man je 5 go di na prak se u obav ljan ju zdrav stve -ne de lat no sti. Sa tim cil jem, for mi ra no je 28 bi račkih me sta,

ka ko bi se omo gućilo da što veći broj čla no va ogra na ka Ko -mo re izađe na iz bo re i gla sa. Za čla no ve Skupšti ne bi ra se100 čla no va, a iz bo ri se obav lja ju po iz bor nim je di ni ca mako je čine ogran ci Ko mo re.

Za spro vođen je i re gu lar nost iz bo ra od go vor ne su Cen -tral na iz bor na ko mi si ja sa 13 čla no va, iz bor ne ko mi si jeogra na ka sa po 3 čla na i 28 bi račkih od bo ra u tročla nom sa -sta vu (iz držav nog, pri vat nog i bol ničkog sek to ra), a re gu lar -nost iz bor nog po stup ka pratiće članovi Na ci o nal ne Aso ci ja -ci je Stu de na ta Far ma ci je (NAP Ser). Iz bor nom pro ce du rom,je ta kođe usta nov lje no pra vi lo da ni je dan član ko mi si je nemože bi ti isto vre me no i kan di dat za čla na Skupšti ne. Ova -kvim iz bor nim pra vi li ma ga ran to va na je vol ja bi rača i le gi ti -man re zul tat iz bor nog po stup ka.

Od lu ku o ras pi si van ju i spro vođen ju iz bo ra za čla no veSkupšti ne FKS u skla du sa od red ba ma čl. 30. Sta tu ta Far -ma ce ut ske ko mo re Sr bi je („Sl.gla snik RS“ br. 106/2006,118/2008 i 5/2010) do ne la je Skupšti na Far ma ce ut ske Ko -mo re Sr bi je na sed ni ci održanoj 16.02.2010. go di ne.

VAŠ GLAS ODLUČUJE!

IZBORI 2010. (FKS)Prvi put pravi izbori sa tačno definisanim izbornim telom kako bi se iskazala istinska volja birača

1. - ogranak Beograd – 5 biračkih mesta(Zemun, Novi Beograd, Palilula, Čukarica, Stari Grad)

bira 40 članova

2. - ogranak Vojvodina – 7 biračkih mesta(Novi Sad, Sombor, Subotica, Zrenjanin, Kikinda, Pančevo,Sremska Mitrovica) bira 22 člana

3. - ogranak Kragujevac - 9 biračkih mesta(Užice, Čačak, Kraljevo, Kragujevac, Požarevac,Smederevo, Jagodina, Valjevo, Šabac), bira 23 člana4. Izborna jedinica - ogranak Niš - 7 biračkih mesta(Niš, Zaječar, Bor, Kruševac, Pirot, Vranje, Leskovac),

bira 15 članova

mr ph. spec. Zla ta Žuve ladi rek tor ka Farmaceutske komore Srbije

9mart 2010.


Do sa dašnji rad »Po no sna sam na ko le ge« - ocen ju je Žuve la

In sti tu ci je kao što je Ko mo ra ne stva raju se pre ko noći.Po treb no je mno go ra da i en tu zi ja zma, a možda pre sve galju ba vi pre ma pro fe si ji da bi se op sta lo u vre me nu ko je tražimno go od ri can ja i od go vor no sti.

Kao pr va osno va na Ko mo ra zdrav stve nih rad ni ka pre 13go di na krčila je put za stva ran je i svih dru gih Ko mo ra oce -ni la je Zla ta Žuve la i re kla:

- Sa da smo jači za jed no sa ko le ga ma sto ma to lo zi ma, le ka ri -

ma, bi o he mičari ma, me di cin skim se stra ma i zdrav stve nim teh -

ničari ma. Pro me ne počin ju iz nu tra, ve rom u sa mu stru ku, ula -

gan jem ra da, na po ra i stal nom po tre bom da se na naj bol ji način

iskažu po ten ci ja li i spo sob no sti sva kog li cen ci ra nog zdrav stve -

nog rad ni ka.

Na pi tan je na šta je po seb no po no sna di rek tor ka FKSkaže:

- Pre sve ga po no sna sam na mo je ko le ge i ko le gi ni ce ko je su

ste kli pra vo na upis u Ime nik Ko mo re i ko ji su do bi li li cen ce za

rad, na de cen tra li zo va ni rad Ko mo re i in for ma ci o ne teh no lo gi je

u službi funk ci o nal no sti ra da FKS.

Vi zi ja FKS u na red nim go di na ma- Pri o ri tet ni za da ci pri sti can ju i održavan ju ni voa

uspešno sti i na pre do van ja je su raz voj mar ke tin ga i stra te gi je

raz vo ja ljud skih re sur sa, ko ji su najz načaj ni ji, ali i naj sku plji.

Za me ne je od pri o ri tet nog značaja iz bor ade kvat nog mo de la

sti mu la ci je far ma ce ut skog ka dra ko ji pod stiče no va znan ja,

vešti ne i pro fe si o nal no po našan je ce log apo te kar skog sek to ra Sr -

bi je kao i pro fe si o nal nih stan dar da ko je pred laže FIP.- re kla jeZla ta Žuve la.

Na taj način bi skri ve ne ljud ske mo gućno sti, spo sob no stii ta le nat far ma ce u ta – apo te ka ra bi le usme re ne na re a li za ci jucil je va Ko mo re ko ja tre ba da od go vo ri zah te vi ma no vog vre -me na. Da bi se vi zi ja re al no i ostva ri la po treb no je još i usva -jan je mo der nih za kon skih re gu la ti va.

10 mart 2010.

RAZGOVOR S PREDSEDNIKOM CENTRALNE IZBORNE KOMISIJE

Na izborimaBIRAMO NAJBOLJEMiomir Nikolić, predsednik Centralne izborne

komisije poziva kolege da u nedelju 25.aprila

2010. godine, izađu na izbore i glasaju, kako bi

izabrali najbolje članove skupštine Farmaceutske

komore Srbije.

Kom ple tan iz bor ni po stu pak kon ci pi ran je ta ko da štoveći broj upi sa nih učestvu je i bu de za stu pljen u Skupšti niFar ma ce ut ske ko mo re Sr bi je, zva nične in sti tu ci je ko ja imaod ređene funk ci je i oba ve ze kao i član stvo. Evi dent no je daje reč o ve li kom bro ju pro fe si o na la ca ko ji iz la skom na iz -bo re mo gu da po ve re naj bol jim pred stav ni ci ma iz stru keve o ma od go vo ran po sao u za jed ničkom in te re su. No vi iz -bo ri, no ve od lu ke pri li ka su i za no vu bu dućnost stru ke.

- Što nas više bu de učestvo va lo u iz bor nom pro ce su, re -

zul ta ti će bi ti le gi tim ni ji. To je osno va i prin cip uspešno spro -

ve de nih iz bo ra. Na ovim prin ci pi ma za sno van je iz bor ni po -

stu pak za čla no ve Skupšti ne FKS, pri čemu je Od luci o

raspisivanju i načinu spro vođen ja iz bo ra pret ho dio in ten zi -

van četvo ro go dišnji rad or ga na Ko mo re na for mi ran ju ogra -

na ka Ko mo re, us po stav ljan ju pro pi sa nih evi den ci ja i upi su

čla no va u Ime nik. - kaže Ni ko lić.

Pratite aktuelnosti o izborima

Članstvo će biti blagovremeno obaveštavano opredstojećim izborima u »Apotekarskoj praksi«glasilu FKS, na sajtu www.farmkom.rs iliwww.izborifks.rs. U cilju što bolje informisanostisvih članova Komore, pitanja vezana za izbornipostupak možete dostaviti na email:[email protected].


11mart 2010.

-Pred sto ji još mno go ra da da bi Ko mo ra po sta la ona kvaka kva svi želi mo da bu de – uti caj na i ugled na pro fe si o nal naor ga ni za ci ja svih apo te ka ra, bez sek tor skih po de la. Za to supo treb ne no ve sna ge i no va ener gi ja, a Skupšti ni Ko mo re čla -no vi ko ji zna ju da pre po zna ju pro ble me, nu de rešen ja i pre u -zmu od go vor nost. Po zvao bih svo je ko le ge da izađu na iz bo reda bi ra ju naj bol je ka ko bi obez be di li bu dućnost našoj stru ci, ipo vra ti li ugled i uti caj ko ji joj pri pa da - do dao je pred sed nikCen tral ne iz bor ne ko mi si je.

- Iz bo ri ma pret ho di kan di da ci o ni po stu pak, sto ga ćemona sto ja ti da naj ka sni je do 25. mar ta, sa predsednicima odboraor ga ni zu je mo pred iz bor ne sku po ve, ka ko bi se član stvu ogra -na ka de tal jni je pred sta vio iz bor ni po stu pak i način spro -vođen ja iz bo ra. Žel ja nam je da na ovim sku po vi ma bu du iz -ne ti i pred lo zi za kan di da te kao i da se ohra bre sop stve ne kan -di da tu re svih čla no va Ko mo re ko ji su sprem ni da svo jim ak -

tiv nim i od go vor nim ra dom i za la gan jem do pri ne su bu dućemra du Skupšti ne.- re kao je Ni ko lić.

Čla no vi Cen tral ne iz bor ne ko mi si je će se po tru di ti daiz bo ri u ne del ju 25.apri la 2010. go di ne, pro tek nu do sto -jan stve no i u svečanoj at mos fe ri, a re zul ta ti bu du stva ranod raz vol je svih čla no va Ko mo re ko ji tog da na izađu naiz bo re.Izađite na iz bo re - za bol ju bu dućnost stru ke

Da bi po sta la ugled na i uti caj na pro fe si o nal na or ga ni -za ci ja, ko ja gle da u bu dućnost poštu jući tra di ci ju po treb noje za la gan je.

- Naj brži put do Ko mo re ka kvu svi želi mo je ste onaj na ko -me što veći broj nje nih čla no va učestvu je u nje nom ob li ko van ju.Pri li ka je pred na ma, izađimo na iz bo re u što većem bro ju zaSkupšti nu ko ja šti ti in te re se, a ne pri vi le gi je! – do dao je Mi o -mir Ni ko lić, pred sed nik Cen tral ne iz bor ne ko mi si je.

Miomir Nikolić, mr ph. spec.predsednik Centralne izbornekomisije


12 mart 2010.

ISTRAŽUJEMO

INICIJATIVA ZA PREISPITIVANJE NAČINA OBAVLJANJA PRIPRAVNIČKOG STAŽA I POLAGANJA STRUČNOG ISPITA ZA DIPLOMIRANE FARMACEUTE

REFORMA PRIPRAVNIČKOG STAŽA Kako da tokom jednogodišnjeg staža student postane farmaceut koji će uspešno

i nezavisno obavljati posao kao pripadnik farmaceutske profesije?Pišu: Branka Lazić i Estela Gaković

Far ma ce ut ska ko mo ra Sr bi je (FKS) je u sa rad njisa Na ci o nal nom Aso ci ja ci jom Stu de na ta Far ma -ci je Sr bi je (NAP Ser) po kre nu la ini ci ja ti vu za

pre i spi ti van je načina obav ljan ja pri prav ničkog staža i po la -gan ja stručnog is pi ta za di plo mi ra ne far ma ce u te.

Na pred log Ko mo re ofor mlje na je rad na gru pa ka ko bi sepre i spi ta le tre nut ne okol no sti i po nu di la rešen ja. Rad na gru -pa je oku pi la stručnja ke iz prak se i pred stav ni ke Re pu bličkestručne ko mi si je za far ma ci ju, Far ma ce ut skog fa kul te ta Uni -ver zi te ta u Be o gra du i Far ma ce ut skog društva Sr bi je.

Dra ga na Sov tić, pred sed nik Rad ne gru pe ob ja sni la je zaDožive ti 100, sve što je do sa da urađeno.

Pred log za iz me nu Pla na i pro gra ma pri prav ničkog stažane pod ra zu me va iz me nu dužine tra jan ja već iz me ne u sa -mom pla nu i pro gra mu pri prav ničkog staža, a sve u cil ju in -ten ziv ni jeg uključivan ja di plo mi ra nih far ma ce u ta u sve ni voezdrav stve ne zašti te u okvi ru zdrav stve nog si ste ma Sr bi je.

- Iz me ne su pred ložene na osno vu do sa dašnjih is ku stva izprak se i re zul ta ta An ke te o pro ce ni obav ljan ja pri prav ničkogstaža i po la gan ja stručnog is pi ta ko ju je spro ve la Far ma ce ut ska

ko mo ra Sr bi je.- re kla je Sov tić i do da la da su re zul ta ti po ka -za li da sa dašnji način obav ljan ja pri prav ničkog staža i po la -gan ja stručnog is pi ta ima ne do stat ke.

Osim de la staža ko ji se obav lja u jav noj apo te ci ko ji jepro sečno ocen jen, svi osta li seg men ti pri prav ničkog staža(bol nička apo te ka, kon tro la le ko va – ALiMS i so ci jal na far -ma ci ja) po ka zu ju ne a de kvat ne re zul ta te, zbog čega Far ma -ce ut ska ko mo ra Sr bi je sma tra da je po treb no na pra vi ti pro -me ne u načinu obav ljan ja pri prav ničkog staža.

- S ob zi rom na značaj staža u apo te ci za di plo mi ra nogfar ma ce u ta, bi lo bi do bro da se ovaj deo staža pro duži sa 8me se ci i 20 da na na 11 me se ci. U okvi ru pred loženog pe ri o -da pri prav nik bi 8 me se ci pro veo u apo te ci, a 3 me se ca ubol ničkoj apo te ci, me stu na ko me je sa rad nja između le ka rai far ma ce u ta in ten ziv na sa cil jem da far ma ce ut po sta ne deozdrav stve nog ti ma u ta kvim usta no va ma. Rad u bol ničkojapo te ci je dru gačiji od apo te ke i bu dućem far ma ce u tu je ne -op hod no upo zna van je i sa tim načinom ra da, a za to je po -treb no naj man je 3 me se ca, ko li ko je i pred loženo.- re kla jeSov tić i na gla si la da pro blem u ve zi sa kva li te tom staža u

staziranje:Layout 1 3/18/2010 10:00 AM

bol ničkoj apo te ci de fi ni tiv no po sto ji, ali da do brom or ga ni -za ci jom i do dat nim ak tiv no sti ma Far ma ce ut skog društvaSr bi je – Sek ci je za bol ničku far ma ci ju i Far ma ce ut ske ko -mo re Sr bi je, taj pro blem može da se reši.

U na red nom pe ri o du ne op hod no je da Ko mo ra stal nopra ti ovaj deo staža, pu tem eva lu a ci ja, a da ga pri prav ni ciocen ju ju.

- Deo staža ko ji se od no si na kon tro lu le ko va zah te va re or ga -ni za ci ju, jer je ja sno da ta oce na da način na ko ji se da nas iz vo diovaj deo staža ne od go va ra po tre ba ma di plo mi ra nog far ma ce u ta.Pred log je da se ovaj deo staža sa 3 me se ca sman ji na 20 da na, s ob -zi rom na ve o ma ma li broj kon trol nih la bo ra to ri ja na te ri to ri ji RSko je se na la ze u okvi ru zdrav stve nih usta no va i ima ju za kon skumo gućnost da pri me stažere. Osim to ga sma tra mo da je za pri -prav ni ka od većeg značaja da se u to ku pri prav ničkog staža upo -zna sa ra dom u zdrav stve nom si ste mu što mu omo gućava staž uapo te ci. - do da la je Dra ga na Sov tić, pred sed nik Rad ne gru pe.

U NAP Ser-u za do vol jniU to ku ce lo kup nog pro ce sa vo di lo se računa o važećoj

za kon skoj re gu la ti vi od no sno sve iz me ne i do pu ne Pra vil ni -ka o pri prav ničkom stažu i stručnom is pi tu zdrav stve nihrad ni ka i zdrav stve nih sa rad ni ka rađene su u skla du sa Za -ko nom o zdrav stve noj zašti ti.

- Pri ra du na pred lo zi ma za iz me nu i do pu nu Pra vil ni ka,NAP Ser je in si sti rao da se po dig ne ste pen kon tro le u to ku pri -prav ničkog staža, a tu pre sve ga mi sli mo na stažere, men to re iin sti tu ci je u ko ji ma se staž spro vo di. Da ti su pred lo zi za stva -ran je održivog si ste ma ko ji re al no može po stići svo ju svr hu a toje ospo so blja van je far ma ce u ta za rad u apo te ci. Ia ko bi u bu -

dućno sti tre ba lo ra di ti na dal jem una pređivan ju pri prav ničkogstaža sma tram da su pred ložene iz me ne suštin ske. - kaže Mar -ko Ni ke tić iz NAP Ser.

Iza bra ni način je prav ljen je kom pro mi sa, ali se na da mo daće bi ti usvo jen u re la tiv no krat kom vre men skom pe ri o du i da ćerešiti mnoštvo pro ble ma sa ko ji ma se sa da srećemo u prak si. Čla -no vi NAP Ser-a sma tra ju da će na ovaj način moći br zo da re a -gu ju i da će pred ložene iz me ne do ve sti do po di zan ja ni voa pri -prav ničkog staža. - do da je Ni ke tić

Naj bit ni je iz me nePra vil nik je usvo ji la Skupšti na FKS na sed ni ci održanoj

26. ja nu a ra 2010. go di ne i 05. fe bru a ra pro sle di la do ku mentMi ni star stvu nad ležnom za po slo ve zdrav lja na dal ju nad -ležnost.

Osim pred loženih iz me na i do pu na Pra vil ni ka, Rad nagru pa je pred ložila i no vu pro ce du ru po ko joj bi Ko mo ra di -rekt ni je bi la uključena u obav ljan je i kon tro lu pri prav ničkogstaža. Pro ce du rom je pred viđeno da na počet ku staža di plo -mi ra ni far ma ce ut u Ko mo ri bes plat no po dig ne pri prav ničkuknjižicu i upo zna se sa pra vi ma i oba ve za ma u to ku obav -ljan ja pri prav ničkog staža. Pred log je da se us po sta vi kružnisi stem sa rad nje svih oso ba i usta no va uključenih u pri prav -nički staž, kao i da na kra ju sva kog de la stažer i men tor po -pun ja va ju odvo je ne eva lu a ci o ne for mu la re i šal ju ih Ko mo ri.

Mo ti vi san je men to ra da kva li tet no obav lja ju svoj za da takve li ki je iza zov. Upućen je pred log Mi ni star stvu nad ležnom zapo slo ve zdrav lja da men tor ski rad bu de bo do van kao je danvid kon ti nu i ra ne edu ka ci je. Sma tra mo da će, ako pred log bu -de usvo jen, to bi ti do dat na mo ti va ci ja za men to re.

13mart 2010.

staziranje:Layout 1 3/18/2010 10:00 AM

14 mart 2010.

»ONI DANI«

Smatra se da 50 - 90% žena u jednom periodu menstrualne aktivnosti ima dismenoreje. Dismenoreja ili bolnemenstruacije problem je koji pogađa većinu ženske populacije u bilo kom uzrastu. Ove tegobe su najčešće u ranoj

mladosti, da bi se kasnije, pogotovu nakon porođaja polako smanjivale. Razlikuju se primarna dismenoreja, koja nastaje sprvom menstruacijom i uglavnom je funkcionalnog karaktera, od sekundarne dismenoreje, koja se javlja kasnije u životu iuglavnom je posledica neke druge bolesti, a najčešće endometrioze.

Problem većine žena

MENSTRUALNI BOLOVI

DISMENOREJA – PRIRODAN BOLILI...Postoje oni dani u mesecu kada bi većina ženanajradije ostala u krevetu.Obaveze se privremenostavljaju na stand by, a glavna preokupacija je kakostoički podneti bol za koji mnogi lekari kažu da jeprirodan i samim tim zanemarljiv. Da li je baš tako?

Ako ste se pre po zna li u pret hod nom opi su, to

znači da ste jed na od broj nih žena ko je pa te od

men stru al nih bo lo va. Ovo stan je, u me di ci ni

po zna to kao di sme no re ja, ka rak te rišu ja ki bo lo vi u don jem

sto ma ku, iza zva ni grčen jem mišića ma te ri ce. Li sta pro prat -

nih simp to ma je du gačka: bo lo vi u pre po na ma i unu -

trašnjem de lu bu ti na, mučni na, ne sve sti ca, di ja re ja/kon sti -

pa ci ja, iz ne na dan osećaj hlad noće/vrućine.

Men stru al ni bo lo vi se jav lja ju u svim sta ro snim ka te go -

ri ja ma. Pre sve ga pro u zro ko va ni su hor mon skim ba lan som

men stru al nog ci klu sa kao i fi zi o lo gi jom žen skog te la. Fi zi o -

loški po sma tra no, uzrok bo la je na preg nuće i grč mišića ma -

te ri ce. Do tok kr vi i ki se o ni ka u tki vo ma te ri ce je sman jen,

što ome ta nor ma lan me ta bo li zam mišića i do vo di do pro -

duk ci je pre ko mer ne ko ličine kar bon di ok si da i mlečne ki se -

li ne, me ta bo ličkih pro du ka ta ko ji sva ka ko po goršava ju ose -

ćaj bo la. Ova kvo stan je mišića pro u zro ko va no je hor mo ni -

ma - pro ge ste ro nom i estro ge nom. Ne ki le ka ri na vo de da je

pro ge ste ron ključan u iza zi van ju men stru al nih bo lo va, dok

dru gi sma tra ju da je reč o dis ba lan su dva hor mo na.

Ka ko je uzrok bo lo va pri di sme no re ji po jačano stva ran je

pro sta glan di na le ko va ko ji koče sin te zu ovih ma te ri ja u or ga -

ni zmu lo gičan su iz bor u lečen ju di sme no re je. To su ne ste ro -

id ni an ti in fla ma tor ni le ko vi ko ji umi ru ju i bo lo ve i upa lu

(NSA IL). Kao pre ven ti va pred laže se upo tre ba bil jnih pre pa -

ra ta ko ji sa drže đum bir, mag ne zi jum, ko no plji ku...

Uko li ko su bo lo vi iz ra zi to ja ki i ne rešava ju se NSA IL,

pri men ju ju se sred stva za oral nu kon tra cep ci ju, ali oba ve zno

uz pret hod ni pre gled i sa gla snost gi ne ko lo ga. Ne far ma ko lo -

ški po stup ci za ublažavan je di sme no re je je su bla ga ma saža

tr bu ha i to pli ter mo for. U tom mo men tu pri ja mi ro van je, ali

je re dov na fi zička ak tiv nost između ci klu sa ko ri sna jer da je

osećaj si gur no sti i do vo di do oslo bađan ja en dor fi na ko ji

pred stav lja ju unu trašnje anal ge ti ke te la. Pre po ručuje se di je -

ta sa ma lo ma sti i do sta uglje nih hi dra ta a od ko ri sti su i ta -

ble te mag ne zi ju ma u do zi 300 mg dnev no, kao i vi ta mi ni B

kom plek sa.

dismenoreja:Layout 1 3/18/2010 10:01 AM

je preparat koji ublažava i umiruje menstrualni bol već 15 do 20 minuta nakon primene.U njegov sastav ulazi ibuprofen lizinat koji je nesteroidni antiinflamatorni lek sa izraženim

analgetskim i antiinflamatornim delovanjem koje se odnosi na inhibiciju sinteze ili oslobađanjaprostaglandina. Kod pacijentkinja sa primarnom dismenorejom, ibuprofen smanjuje nivo

prostaglandina u menstrualnoj tečnosti, što smanjuje intrauterini pritisak i frekvenciju uterinih kontrakcija.DELUJE VEĆ NAKON 20 MINUTA

Prednost ibuprofen lizinata u odnosu na sam ibuprofen je kraće vreme apsorpcije ugastrointestinalnom traktu zahvaljujući većem stepenu rastvorljivosti lizinata. To omogućava bržepostizanje maksimalne koncentracije u plazmi, a sa tim i početak dejstva koje se postiže za 15-20

minuta. Maksimalnu koncentraciju u plazmi (Tmax) ibuprofen lizinat dostiže za 30 min. dokibuprofen Tmax postiže za 1-2 sata.

Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo!O indikacijama, riziku upotrebe i neželjenim dejstvima

na lek i medicinsko sredstvo posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.

002 reklame.qxp 3/18/2010 3:27 PM Page 6

16 mart 2010.

AKTUELNO

U SUSRET III KONFERENCIJI »MARKETING U FARMACIJI«

»BRIGA ZA PACIJENTA -ODGOVORNOST FARMACEUTA«

U fokusu Treće konferencije sa međunarodnim učešćem Marketing u farmaciji, 27.03.2010. na

Farmaceutskom fakultetu u Beogradu, pod nazivom Briga za pacijenta odgovornost farmaceuta

jesu pitanja iz oblasti farmaceutskog marketinga sa akcentom na potrebu integrisanog pristupa

pacijentu i njegovim potrebama.


Re no mi ra ni pro fe so ri, ko le gi ni ce i ko le ge iz far ma ce -

ut ske i me di cin ske stru ke i stru kov nih in sti tu ci ja

(ALIMS), kao i pre da vač iz Fran cu ske ba viće se bri -

gom i pri stu pom far ma ce u ta pa ci jen tu, ak tu e li zu jući obla sti

po put em pa ti je, far ma ko vi gi lan ce, com pli an ce, tim skog de lo -

van ja, etično sti i dru gih važnih seg me na ta ko ji na do građuju

pružan je far ma ce ut ske zdrav stve ne zašti te. Pre zen to vaće se

re zul ta ti istraživan ja ko ja su spro ve de na u Sr bi ji sa cil jem da

se utvr di ste pen sa rad nje između far ma ce u ta i pa ci jen ta, iz

ugla da va o ca i ko ri sni ka uslu ga. Kon fe ren ci ja je na men je na

far ma ce u ti ma iz jav nih i bol ničkih apo te ka i kod Zdrav stve -

nog sa ve ta Re pu bli ke Sr bi je biće apli ko va na za akre di ta ci ju sa

5 bo do va kao Kurs pr ve ka te go ri je no si o ca Apo te ke Su bo ti ca.

Stručni od bor Kon fe ren ci je sa prof. dr Bra ni sla vom Milj ko vić

na čelu de fi ni sao je četi ri pa ne la (Pri stup pa ci jen tu u apo te ci,

Far ma ko vi gi lan ca u fo ku su, Te o rij ski i prak tični aspek ti bri ge

za pa ci jen ta i Far ma ce ut ska eti ka i bez bed nost pa ci je na ta) ka -

ko bi se pa ci jent po sta vio u fo kus bez bed ne far ma ko te ra pi je,

uz oba ve zu svih ak te ra u lan cu me di cin skog snab de van ja da u

to me pro ak tiv no učestvu ju.

intervju:Layout 1 3/18/2010 10:02 AM

Prošlo go dišnje na gra de »Naj bol ji u stal nom una -pređen ju kva li te ta u 2009«, od stra ne Mi ni star -stva zdrav lja Re pu bli ke Sr bi je i »Ve li ka zlat na

po vel ja« ko ju je do de li lo na ci o nal no te lo za kva li tet Sr bi je,JUSK (Je din stve no udružen je Sr bi je za kva li tet) ko lek ti vuApo te ka Su bo ti ca po tvrđuju ko li ko je bi tan mar ke ting ufar ma ci ji.

Or ga ni za ci ja, funk ci je i de lat no sti apo te ka kao zdrav -stve nih usta no va de fi ni sa ne su za ko ni ma (Za kon o zdrav -stve noj zašti ti, Za kon o le ko vi ma i MS, Za kon o zdrav stve -nom osi gu ran ju i dr). Ne sum nji vo ste po sti gli ve li ki uspeh,in te re sant no je čuti ko li ko ima te slo bo de da u držav noj in -sti tu ci ji bu de te kre a tiv ni ?

- Unu tar okvi ra ko ji nam po stav lja ju za kon ska re gu la ti va ikom plek sna stručna znan ja, kao plat for me de lo van ja i ra da,nađu se načini za una pređen je kva li te ta ra da i di fe ren ci ja ci ju odpro se ka. Apo te ka Su bo ti ca je una zad ne ko li ko go di na in ten ziv -no ula ga la u sve važni je seg men te svog po slo van ja, što je ne sum -nji vo do ve lo do re zul ta ta, ka ko u kva li ta tiv nom, ta ko i kvan ti -ta tiv nom smi slu.- re kla je Stoj kov-Ru din ski. -Ne mo gu dakažem da je bi lo la ko ba vi ti se i teškim fi nan sij skim pro ble mi mako ji su bi li za tečeni, i ne do stat kom far ma ce u ta, i za pušte nimobjek ti ma, ali uz pu no ra da, upor no sti i ak tiv no sti me nadž -

men ta, kao i za la gan je ko lek ti va, mi slim da smo po sta li usta no -va za pri mer.- sa po no som ističe di rek tor ka.

Di rek tor ka Apo te ka Su bo ti ca sma tra da je apo te kar skisek tor naj u ređeni ji seg ment zdrav stva, za hval ju jući pre sve gapo slo vičnoj di sci pli no va no sti, tačno sti, pre ci zno sti, pošto -van ju in sti tu ci ja i si ste ma od stra ne far ma ce u ta, kao i oda no -sti far ma ce ut skoj pro fe si ji. Ipak ot kri va:

- Ve li ka je šte ta što se vred nost i pred anost far ma ce ut ske pro fe -si je ne po ten ci ra i afir miše do vol jno. Pro ble mi evi dent no po sto je,ali po treb no je istaći i ono što je do bro i po zi tiv no i da na tim osno -va ma gra di mo bu dućnost stru ke.- kaže Stoj kov-Ru din ski.

- Stru kov na udružen ja pružaju nam ve li ku po dršku u po -ve zi van ju, stručnoj edu ka ci ji, kao i rešavan ju pro ble ma stru ke,što ni je la ko, s ob zi rom na to da ala ti za nji ho vo rešavan je ni suu našim ru ka ma (pro blem marže, far ma ce u ta...). Stva ri se po -me ra ju na bol je, ali je po treb no vre me i uključivan je svih pred -stav ni ka stru ke, a ne ne ko li ko po je di na ca. – s op ti mi zmom go -vo ri di rek tor ka Apo te ka Su bo ti ca.

17mart 2010.

KLJUČ USPEHA APOTEKA SUBOTICA

MARKETING U PRAKSIZa Doživeti 100 mr ph. spec. Svetlana StojkovRudinski

predsednik organizacionog odbora Konferencije otkriva ključ uspeha

Od 2004. godine ka da je po sta la di rek tor pri me nom znan japo sti gla je da Apo te ka Su bo ti ca po sta ne li der u tom re gi o nu.Do la skom na čelo te in sti tu ci je svo ju vi zi ju ulo ge far ma ce u tau jav nom zdrav lju kroz do bar mar ke ting po ka za la je u prak si.

Garancija uspeha - 4 zlatna marketinška pravila

Za dobro poslovanje apoteke nije dovoljnoobezbediti širok asortiman lekova, OTC i drugihproizvoda. Uslovi poslovanja apoteka su složeniji -potrebno je napraviti dobru (dobitnu) kombinacijuproizvoda i usluga, po prihvatljivim (zakonomdefinisanim) cenama, učiniti ih dostupnimpotrošačima (pacijentima, kupcima, korisnicima),i promovisati ih na odgovarajući način, što možesamo stručno edukovan kadar. Ovo su samo četiriosnovna elementa marketing miksa prilagođenafarmaceutskoj delatnosti, mada ih danas imaznatno više, a unutar svakog farmaceut-menadžer može pronaći prostor za poboljšanje -otkrila je ključ uspeha Stojkov-Rudinski.

Mr ph. spec. Sve tla na Stoj kov-Ru din ski

intervju:Layout 1 3/18/2010 10:05 AM

18 mart 2010.

IZ SVETA

POSTIĆI I ZADRŽATI VISOKU STOPU PORASTA ZAMENE GENERIKOM!

CENE LEKOVA I GENERIKAVreme u kome živimo i radimo donosi nove parametre koji određuju naše ponašanje kako u privatnom životu,tako i u radu. Kad je reč o prodaji lekova novi zahtevi trasiraju poslovnu politiku. Pored već široko prihvaćenestandardizacije svih aktivnosti, a posebno onih koje se odnose na zaštitu sredine, postavljaju se i novi zahtevi

prilagođeni opštoj finansijskoj krizi ali i novim potrebama sve starijeg stanovništva..

Za ne ku dru gu priču osta vićemo ot kri van je uz -

ročno-po sle dičnih ve za između po ra sta kva li te ta

živo ta i po trošačke gro zni ce ko ja nas je uve la u

kri zu. Mno go značaj ni ja za sve ko ji se na la ze u lan cu lek –

apo te ka - krajn ji ko ri snik je ste čin je ni ca da po boljšan je kva li -

te ta živo ta i sve bol ja zdrav stve na zašti ta sve više pro dužava ju

pro sečan život ni vek i značaj no men ja jući de mo graf sku sli ku

pla ne te, men ja ju ka ko po tre be lju di, ta ko i držav nih in sti tu ci -

ja ko je se sta ra ju o ljud skim po tre ba ma. Na i me, zdrav stve ni

si ste mi mno gih ze mal ja (onih bo ga ti jih i hu ma ni jih naj pre)

snažno su uz dr ma ni sve većim troško vi ma i pri ti skom ko ji tr -

pe od zdrav stve nih fon do va. S dru ge stra ne, zdrav stve ni fon -

do vi se sve brže pra zne jer sta nov ništvo ko je sta ri troši sve

veće su me za održavan je zdrav lja, lečen je i ne gu... Teško je

sman ji ti ce ne so fi sti ci ra ne di jag no sti ke ko ja pra ti ubr za ni

teh no loški raz voj. Još teže je u po trošačkom društvu sman ji ti

ce ne ne ge i lečen ja pa ci je na ta, jer oni ko ji se ti me ba ve i sa mi

tr pe sve veće zah te ve u ostva ri van ju kva li te ta ra da i stan dar -

di za ci ji pro ce du ra. Ta ko se po kušaji ušte de sred sta va fon do va

zdrav stve nog osi gu ran ja svo de na sman jen je ce ne le ka ko ja je

do bi la jed nu no vu di men zi ju po ja vom sve većeg bro ja pro iz -

vođača ge ne ričkih le ko va.

Zašto su važni ge ne rički le ko vi?U Ita li ji, na pri mer, gde je si stem ce na i po vraćaja nov ca

za le ko ve pri lično ne po vol jan, po li ti ka ce na je bi la uzrok ve -

li kih ne sla gan ja vla de i far ma ce ut ske in du stri je, po seb no

ino stra nih pro iz vođača, u to ku pro te klih ne ko li ko go di na.

Ita li jan ska Agen ci ja za le ko ve (AI FA) je od go vor na za

uprav ljan je po trošnjom le ko va i ona uglav nom na laže

sman jen ja ce na ili re duk ci ju od ređenih pro iz vo da u slučaje -

vi ma pre ve li ke po trošnje. Pre ma ita li jan skim za ko ni ma, od

2004. jav na po trošnja za le ko ve (u oba sek to ra, bol ničkom i

pri vat nom) ne sme da pre ko rači 13% zdrav stve nog budžeta.

Ako se pro bi je ovaj pla fon, far ma ce ut ska in du stri ja mo ra da

pod ne se 60% tog pre ko račen ja, uglav nom kroz pri nud no

cene:Layout 1 3/18/2010 10:07 AM

oba ran je ce na. Do dat no, apo te ke su važan fak tor u ušte di

troško va za le ko ve jer mo ra ju da obez be de dis kont nu pro da -

ju - što dra stično sman ju je za vi snost od ce ne le ko va. Ovo

znači da za sku plje le ko ve država do bi ja veće popuste, pri

čemu apo te ka ri ma osta ju u pro se ku iste marže. U 2009. apo -

te ke su po sti gle ušte du od oko 300 mi li o na evra. BMI (Bu -

si ness Mo ni tor In ter na ti o nal) ve ru je da će ko rek ci ja ce na

po jačati po rast pro da je ge ne ričkih le ko va, po seb no za to što

pro iz vođači le ko va po kušava ju (i uspe va ju) da po stig nu što

veće pri ho de na pa ten ti ra nim le ko vi ma.

Ka ko sman ji ti troško ve zdrav stve nog osi gu ran ja?U Fran cu skoj zdrav stve na osi gu ran ja očeku ju da će ušte -

de ti 300 mi li o na evra kroz ge ne ri ku u 2010. ka da is tek nu

pa ten ti ne ko li ko le ko va ko ji su sa da u pro me tu, ob ja vi lo je

na kon fe ren ci ji za štam pu Na ci o nal no udružen je zdrav stve -

nih osi gu ran ja (UN CAM).

UN CAM i FSPF (Fe de ra ci ja udružen ja fran cu skih far -

ma ce u ta) pot pi sa li su no vi amand man na spo ra zum o uslo vi -

ma za upo tre bu ge ne ri ke u Fran cu skoj – da pruže pu nu po dr -

šku ušte di kroz ge ne ri ku ko ja je pr vi put ili krat ko na tržištu.

Za 2009. godinu zdrav stve no osi gu ran je je pro ce ni lo da

će gene ri kom po stići ušte du od 1.01 mi li jar di evra, što je

105 mi li o na evra više ne go 2008. To me tre ba do da ti još 155

mi li o na evra sa re fe rent ne li ste (TFR) i 90 mi li o na od

snižen ja ce na le ko va sa zaštićenim ime nom ko je je gene rička

kon ku ren ci ja do sti gla na tržištu, za ključuju eks per ti. Na kra -

ju no vem bra, pe ne tra ci ja ge ne ričkih mo le ku la ko ji su bi li

kre i ra ni u po sled njih 18 me se ci bi la je 82,5%, a pla ni ran je

ni vo od 82%.

Za ključak je da će u 2010. bi ti iza zov kon cen tri sa ti se na

vi so ko-po ten ci jal ne mo le ku le; ge ne rička ver zi ja Sa no fi-

Aven tis/BMS – ovog Pla vi xa (klo pi do grel) može obez be di ti

ušte du od 200 mi li o na evra u 2010. Klo pi do grel se po ja vio u

ok to bru i već ima sto pu za me ne od oko 60%. Pred sed nik

FSPF je re kao: »Za me na mo ra bi ti br za i do stići vi sok ni vo čimse nov ge ne rički lek po ja vi na tržištu .« Pri mećeno je da već za

ne ko li ko da na propi si van ja ge ne ri ke može da se ušte di ne -

ko li ko mi li o na evra.

Dru ga pro me na se od no si la na po stav ljan je cil ja ka 20

važnih mo le ku la, dok je ra ni je sa mo 1 ta kav cilj bio po -

stav ljen. Mo le ku li ili kom bi na ci je i nji ho vi sup sti tu en ti

ko ji su cilj za de cem bar 2010. godine be ta met azon (65%),

bi ka lu ta mi d (65%), bi so pro lol (65%), bi so pro lol+hidro -

hlo rtiazid (65%), bo raks+borna kiselina (65%), klo pi do -

grel (75%), flu va sta tin (75%), makro gol 4000 (85%), pan -

to pra zo l (85%), pe rin do pril (65%), pe rin do pril+in da pa -

mi d (65%), ter bi na fi n (75%), tra ma dol (65%), ven la faksi n

(85%). Četi ri mo le ku la se uslov no po jav lju ju u amand ma -

nu - očeku je se (ali ni je si gur no...) da će bi ti na tržištu

2010. godine: ler ka ni di pi n (65%), lo sar tan (65%), lo sar -

tan+hidro hlo rtiazid (65%), va la cik lo vir (75%). Ko načno,

oba, bu pre norfi n i fen tanil biće cil je vi za pažlji vo

praćenje.

FSPF skreće pažnju far ma ce u ti ma da mo ra ju bi ti »vi gi -

lant ni« u po sti zan ju sto pe za me ne od 80% sa re per to a rom

ko ji sa drži više od 200 mo le ku la. Far ma ce u ti mo ra ju da

pod ne su pri ti sak, jer neće bi ti od ko ri sti ako se na po ri kon -

cen trišu sa mo na naj no vi je ge ne ričke pro iz vo de i za bo ra vi se

na one ko ji su već du go pri sut ni.

19mart 2010.

cene:Layout 1 3/18/2010 10:07 AM

20 mart 2010.

AKTUELNO

IMA LI U SRBIJI?

FALSIFIKOVANI LEKOVIFarmaceutska industrija je sve više u žiži interesovanja. Mnoga pitanja su

zainteresovala javnost i mas medije, a posebno da li u Srbiji ima falsifikovanih lekova.Piše: Nataša Maksimović

Te ma je po kre nu ta

na kon Phar ma conkon fe ren ci je, ko ja

je održana 25.2.2010. In te re -

sant ni i stručni go vor ni ci, njih

12 i ve li ki broj slušala ca (oko

150), po tvr di li su ak tu el nost te -

me za far ma ce ut sku jav nost.

Među pre da vačima je bi lo 2 di rek to ra na ci o nal nih Agen -

ci ja za le ko ve (Mr ph. spec. Ta tja na Šipe tić, di rek tor Agen -

ci je za le ko ve i me di cin ska sred stva Sr bi je i dr Si niša To mić,

di rek tor Agen ci je za le ko ve i me di cin ske pro iz vo de Re pu -

bli ke Hr vat ske), Dr Di Gi or gio (iz ita li jan ske Agen ci je za

le ko ve, od se ka za bor bu pro tiv fal si fi ko van ja le ko va), Mar tin

Fit zge rald iz Evrop ske aso ci ja ci je ve le dro ge ri ja (GIRP, je di -

ni član aso ci ja ci je iz Sr bi je je Far ma lo gist d.o.o.), Mar jan

Pol jak iz Advo kat ske kan ce la ri ja Ka ra no vić & Ni ko lić.

Na kon fe ren ci ji je za ključeno da je pro blem fal si fi ko va -

nih le ko va, za sa da van našeg re gi o na. Hr vat ska i Sr bi ja ima -

ju ista is ku stva u ve zi sa ovim pi tan jem, jer je broj ot kri ve nih

fal si fi ka ta za ne mar lji vo ma li. Na i me, u Hr vat skoj ni su za be -

leženi, a u Sr bi ji je bi lo tek 2 ta kva slučaja. Za jed nički za -

ključak oba di rek to ra Agen ci ja je ste da je pi tan je da li kod

nas stvar no ne ma fal si fi ka ta ili država ni je uspe la da ih ot -

kri je.

S dru ge stra ne, svet bi je ve li ku bit ku sa fal si fi ko va nim le -

ko vi ma.

U EU je u po sled njih 5 go di na

ot kri ve no 27 slučaje va fal si fi ko va nih

le ko va u le gal nim ka na li ma di stri -

bu ci je i 170 slučaje va u ile gal nim

ka na li ma. Tre ba na gla si ti da se

evrop ski ka na li di stri bu ci je struk -

tur no raz li ku ju od naših, u smi slu da

se u lan cu po jav lju ju »tra de ri« i »bro ke ri«, ko ji su glav ni pu te -

vi ula ska fal si fi ka ta. Ta kođe, raz voj tr go vi ne pre ko in ter ne ta

otvo rio je no ve pu te ve za ile gal nu tr go vi nu. Kao najčešće fal -

si fi ko va ni le ko vi spo me nu ti su le ko vi za po ten ci ju i ste ro i di,

ko ji se pro da ju po lo kal nim sex šopo vi ma i te re ta na ma.

U bor bi pro tiv fal si fi ka ta za jed nički učestvu ju pro iz vođači

i držav ne in sti tu ci je za bor bu pro tiv kri mi na la. Raz vi je ni su

ra zni me ha ni zmi bor be, od uti ca ja na jav no mnen je, edu ka ci je

sta nov ništva, pa do kon kret nih me ra, po put uvođen ja 2D Da -ta ma trix-a, kao me to de za praćen je sva ke ku ti je le ka, od pro -

iz vođača do ko ri sni ka i ko rišćen ja spe ci jal nih uređaja za pro -

ve ru slučaj no iza bra nih uzo ra ka, od stra ne ca ri ne.

Pi tan ja o fal si fi ka ti ma u Sr bi ji – bez od go vo raKon kret na me ra ko ju naša država spro vo di u ve zi sa

ovim pro ble mom je ste uvođen je kon trol nih mar ki ca. Ova

te ma je sa mo do tak nu ta na Kon fe ren ci ji, s ob zi rom da među

go vor ni ci ma ni je bi lo pred stav ni ka Mi ni star sta va.

Osta le su ne do rečene te me: da li kod nas ne ma fal si fi ka -

ta i iz kog raz lo ga, da li su le ko vi ko ji se ne re gi stro va ni pro -

da ju u po je di nim apo te ka ma fal si fi ka ti i ko je od go vo ran za

nji ho vu bez bed nost i kva li tet i šta je sa le ko vi ma ko ji se mo -

gu ku pi ti na pi ja ca ma.

Čini se da smo za sa da pošteđeni ove vr ste kri mi nal ne

ak tiv no sti, ali sva ka ko tre ba da bu de mo sprem ni i do bro je

što kroz tuđa is ku stva ima mo od ko ga da učimo.

Ge o graf ski re gi on % fa l si fi ko va nih le ko va na tržištu

SVET 6 - 7%ZEM LJE U RAZ VO JU 20 - 30%EVRO PA 1%

falsifikati:Layout 1 3/18/2010 10:13 AM

22 mart 2010.

PRIJAVITE!!!

NEŽELJENE REAKCIJE NA LEK

BEZBEDNOST LEKOVA„Ako lek ne može da šteti, pitanje je da li koristi“

GrahameSmith&AronsonPiše: Nataša Maksimović

USr bi ji je praćen je bez bed no sti le ko va re gu li sa -no Za ko nom o le ko vi ma i me di cin skim sred -stvi ma iz 2004. go di ne i Pra vil ni kom o načinu

pri jav lji van ja, pri ku pljan ja i praćen ja nežel je nih re ak ci ja nale ko ve, iz 2006. go di ne.

Da bi lek bio pušten u pro met, mo raproći pro ce du ru re gi stra ci je u Agen ci jiza le ko ve i me di cin ska sred stva Sr bi je(osim u po seb nim slučaje vi ma re gu li sa -nim Pra vil ni kom).

Agen ci ja pro cen ju je far ma ce ut sko-he mij sko-bi o lošku, far ma ko loško-tok si -ko lošku i kli ničku do ku men ta ci ju i ka da su kva li tet i bez -bed nost le ka po tvrđeni iz da je se Rešen je o re gi stra ci ji, od -no sno do zvo la za stav ljan je le ka u pro met.

Praćen je bez bed no snog pro fi la le ka u post mar ke tinškompe ri o du pod ra zu me va: pro ce nu Pe ri o dičnog iz vešta ja o bez -bed no sti le ka (PSUR), pri ku pljan je spon ta nih/oba ve znihpri ja va nežel je nih re ak ci ja, far ma ko e pi de mi o loške stu di je

(post mar ke tinško ne in ter ven cij sko kli -ničko is pi ti van je le ka), post mar ke tin -ško in ter ven cij sko kli ničko is pi ti van jele ka.

No si lac do zvo le za pro met le kaima oba ve zu da pro sleđuje Agen ci jiPe ri o dični iz veštaj o bez bed no sti le kau pro pi sa nim vre men skim in ter va li -

ma. PSUR sa drži in for ma ci je o nežel je nim re ak ci ja ma nalek, po dat ke o obi mu iz loženo sti pa ci je na ta u od ređenompe ri o du, li stu ze mal ja u ko ji ma je lek re gi stro van/u pro ce du -

Svrha faramakovigilance - unapređenje bezbednostipacijenata i racionalnaupotreba lekova

nezeljene:Layout 1 3/18/2010 10:14 AM

ri re gi stra ci je, Sažetak ka rak te ri sti ka le ka, Uput stvo za pa ci -jen ta.

Na ci o nal ni cen tar za far ma ko vi gi lan cu ko ji je u sa sta vuAgen ci je u sa rad nji sa no si o cem do zvo le, od no sno pro iz -vođačem pro cen ju je bez bed nost le ka u pro ce su re gi stra ci je, iobez beđuje post mar ke tinško praćen je le ka.

Far ma ko vi gi lan ca je pro ces ko ji se ko ri sti za iden ti fi ko -van je, praćen je i re a go van je na no ve na la ze o ri zi ku u ve zi saupo tre bom le ka ili nji ho ve in ter ak ci je sa dru gim pro iz vo di -ma ili sup stan ca ma.

Po seb ni seg men ti far ma ko vi gi lan ce je su far ma ko vi gi lan -ca bil jnih le ko va, far ma ko vi gi lan ca vak ci na, far ma ko vi gi lan -ca u pe di ja tri ji i far ma ko vi gi lan ca me di cin skih sred sta va.

Bu dućnost far ma ko vi gi lan ce se ogle da u kon ti nu i ra nojedu ka ci ji zdrav stve nih rad ni ka, po većan ju bro ja i kva li te taspon ta nih pri ja va i bol joj sa rad nji Na ci o nal nog cen tra sa od -go vor nim li ci ma za far ma ko vi gi lan cu u zdrav stve nim usta -no va ma.

Na ci o nal ni cen tar za far ma ko vi gi lan cu pre gle dom do -ku men ta ci je i ko rišćen jem do stup ne na ci o nal ne ba ze po da -ta ka, kao i Vi gi ba ze SZO, na kon pri ja ve nežel je ne re ak ci je,

pro cen ju je da li je došlo do pro me ne bez bed no snog pro fi lale ka. Ka da je po treb no, spro vo de se od ređene re gu la tor neme re, kao što su: na sta vak in te ziv nog praćen ja le ka, iz me ne ido pu ne u Sažet ku ka rak te ri sti ka le ka i Uput stvu za pa ci jen -ta - najčešća me ra, in for mi san je zdrav stve ne jav no sti aler -tom, pri vre me no od u zi man je Do zvo le za stav ljan je le ka upro met, a kao krajn ja me ra, po vlačen je le ka sa tržišta.

Vr ste pri jav lji van ja nežel je nih re ak ci ja na lek: spon ta no ioba ve zno.

Spon ta no - zdrav stve ni rad ni ci pri jav lju ju nežel je ne re -ak ci je na le ko ve ko je su se is pol ji le u to ku lečen ja pa ci je na ta.

Oba ve zno - pro iz vođač, spon zor kli ničkog is pi ti van ja,istraživač i no si lac do zvo le pri jav lju ju ozbil jne re ak ci je nalek, is pol je ne u to ku kli ničkog is pi ti van ja ili u pe ri o du po sledo bi jan ja do zvo le.

U 2008. go di ni pri jav lje ne su 423 nežel je ne re ak ci je(osip, na u ze ja, pru ri tus, ur ti ka ri ja, cr ve ni lo, di ja re ja, gla vo -bol ja, po vraćan je), 31% na le ko ve, a čak 69% iza zva no jevak ci na ma. Među pri jav lje ni ma naj za stu plje ni ji su an ti bak -te rij ski le ko vi za si stem sku pri me nu (25%), an ti ne o pla sti ci(12%), a osta li sle de u pro cen tu man jem od 5%.

23mart 2010.

LEKARI 170IZZDIO Vojvodine 20 KC Sombor 20 ZC Kragujevac 19 KC Srbije 17 KC Niš 15 Inst. za majku i dete 9

FARMACEUTI 53AU Požarevac 20AU Farmanea 15AU Beograd 4Apoteka Ravpharm 4AU Niš 3AU Subotica 3

INDUSTRIJA 68Roche 22Johnson & Johnson 14Pharma Swiss 7Hemofarm 6Novo Nordisk 5Novartis 3

• Neželjene reakcije na novi lekili sumnje na njih, uključujući ireakcije koje nisu ozbiljne

• Neočekivane neželjenereakcije ili sumnju za lek kojije u upotrebi više od petgodina

• Informacije o povećanjuincidence ispoljavanjaočekivanih reakcija, kliničkiznačajnim interakcijama,zloupotrebi leka,predoziranju, primeni uperiodu trudnoće i dojenja,izostanku efikasnosti, kao iinformacije o medicinskojgrešci.

� Statistički pregled prijavljenih neželjenih reakcija na lekove u 2008. u Srbiji (bez vakcina) - 291 slučaj

� PRIJAVITE!!!

Popunjavanjem obrasca zaprijavljivanje neželjenih reakcija(dostupan na web adresi:http://www.alims.sr.gov.yu/cir/farmakovigilanca/farmakovigilanca_prijava.phpi u okviru Nacionalnog registralekova) i slanjem:1. poštom na adresu: ALIMS,

Vojvode Stepe 458, 11 000 Beograd2. faksom na telefon: +381 11 3951

131, +381 11 3951 1473. e-mailom na adresu:

[email protected]

� KAKO?

nezeljene:Layout 1 3/18/2010 10:14 AM

24 mart 2010.

SENZACIONALNO - ODLOŽITE LIFTING

DR COLIĆ KOZMETIKA ZDRAVA, VISOKOKVALITETNA, A IPAK DOSTUPNA

LEPOTA BEZ HIRURŠKOG NOŽA? I TO JE MOGUĆE!

Estetska hirurgija je izuzetno popularna u svetu, a poslednjih godina doživljava pravu ekspanziju u Srbiji.Bez sumnje najbolje i najuspešnije estetske korekcije vrhunskog kvaliteta uz apsolutnu diskreciju imaju pečatčuvene i nadaleko poznate braće Colić. Kontinuiranim usavršavanjima, primenom najnovijih dostignuća iz

domena estetske hirurgije stekli su renome svetskih razmera. Piše: Branka Lazić

colici:Layout 1 3/18/2010 10:16 AM

Sve do ci smo da da me u zre lim go di na ma iz gle da ju svemlađe. Po sto ji li ne ka taj na i ko li ko smo u Sr bi ji upo -zna ti sa svet skim do stig nućima?

Prim. dr Mi lan Co lić:Sve što je no vo u sve tu stiže i do nas. Mi hi rur zi smo

ško lo va ni da bu de mo eg zakt ni i da naši re zul ta ti bu du ubr zo

vi dlji vi, a pa ci jen ti su još ne str plji vi ji da vi de efe kat. Ta ko se i

raz vi lo tržište pre pa ra ta vr hun ske ko zme ti ke sa hi ja lu ron -

skim ki se li na ma, bo toks, zlat ne ni ti (Dr Co lić je di ni u Sr bi ji

ima ju li cen cu)...

Sa vre me ne me to de čine da re zul ta ti bu du bol ji i brže vi -

dlji vi u što kraćem pe ri o du.

Da li po ne kad od bi je te in ter ven ci ju i po sa ve tu je te pa -ci jen ta da može da reši pro blem i na dru gi način, kon -kret no bez hi rurškog noža?

Prof. dr Mi o drag Co lić:Možemo da od ložimo lif ting da što bol je pri pre mi mo

te ren ni zom man jih pra tećih pro ce du ra ka ko bi smo po sti gli

du go tra jan i kva li tet ni ji efe kat. Ako je ne kom po treb no da

ura di lif ting sa 45 go di na, uz po moć man jih in ter ven ci ja sa

ko ji ma tre ba početi sa 35-40 go di na, ne ka da ne iz bežni lif -

ting može se od ložiti čak do 55-60. go di ne.

Ka ko le kar, este ta i stručnjak po sma tra le po tu? Eti ka, este ti ka ili?

Prof. dr Mi o drag Co lić:I eti ka i este ti ka mo ra ju bi ti udružene, bri ga o pa ci jen tu

je na pr vom me stu i naj važni ja. Na ne dav nom sa stan ku Bor -

da di rek to ra ISAPS-a (In ter na ti o nal So ci ety of Aest he tic

Pla stic Sur gery) u Lon do nu, čiji sam Ge ne ral ni se kre tar, do -

ne ta je od lu ka da se mo ra sta ti na put ne od go vor nom zdrav -

stve nom tu ri zmu u istočnim zem lja ma, oda kle se po ne kad

pa ci jen ti vraćaju sa lošim re zul ta ti ma, gde ne ma ničije od go -

vor no sti ni ti osi gu ran ja. Tu je naj bit ni ja eti ka! Pa ci jent mo ra

bi ti u sre dištu pažnje bez ob zi ra na ma te ri jal ni aspekt, reč je

o ličnom mo ra lu sva kog le ka ra.

Da li je bi lo ne pri jat nih si tu a ci ja?Prim. dr Mi lan Co lić:

Već 20 go di na ra di mo, ne ki pa ci jen ti do la ze sa ra znim

zah te vi ma kao da su u su per mar ke tu, sma tra jući da za nji hov

no vac mo gu da do bi ju sve što požele, sa često ne re al nim zah -

te vi ma. Osim što smo hi rur zi, mi mo ra mo iz vršiti i psi ho loški

uti caj na pa ci jen ta jer zna mo ka ko će taj re zul tat iz gle da ti za 5

go di na, i za to od bi ja mo ne re al ne žel je. Naj srećni ji smo ka da

nam ta kvi pa ci jen ti po sle ne ko li ko go di na za hval ju ju na to me.

25mart 2010.

Profesor dr Miodrag Colić, specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije i prim. dr Milan Colić,specijalista opšte hirurgije, odgovorni su i zaslužni za »prolepšavanje« mnogih poznatih ličnosti sa naše javnescene, a potvrda kvaliteta jesu hiljade zadovoljnih pacijenata kod nas i u svetu.


NO VI SRP SKI BRENDDr Co lić the rapy

Vr hun ska ko zme ti ka svet skog kva li te ta do stup na i va ma

A, sve je počelo...Pa ci jen ti su često tražili sa vet šta da ko ri ste za ne gu kože ka -

ko bi ima li fi nal ni bol ji efe kat po sto pe ra tiv ne ne ge, kao i pri pre -

me ko ja je ve o ma važna pre in ter ven ci je. Kva li tet nom ne gom

vr hun skom ko zme ti kom re zul ta ti bi bi li vi dlji vi i efe kat du go -

traj ni ji, ali bi li smo ne o dlučni šta da pre po ručimo u ne do stat ku

do bre, kva li tet ne i pre sku pe ko zme ti ke - iskre no priča dr Mi lanCo lić i kaže da su sve više raz mišlja li o pre pa ra ti ma ka ko bipo mo gli pa ci jen ti ma.

Ide ja je ne ka ko došla spon ta no i obo stra no. Sa ESEN SA do -

maćim pro iz vođačem di je tet skih su ple me na ta i ko zme tičkih pre -

pa ra ta ima mo tra di ci o nal no do bre od no se zbog vr hun skog kva -

li te ta nji ho vih pro iz vo da ko je pra ve re no mi ra ni stručnja ci -do da je dr Mi o drag Co lić. Pra teći svet ske tren do ve no vihko zme tičkih sred sta va čiji kva li tet ne ospo ra va mo, stručnja ciiz ESEN SE i mi smo se za pi ta li ka ko su naše ba ke zna le sa -mo za Pa vlo vićev krem i bi le očuva ne i le pe, a za be be je idal je krem broj je dan. Kva li tet je odo leo vre me nu i ušao uisto ri ju. Želi mo da na pra vi mo ta kvu ko lek ci ju kre ma na ko jeće ta kođe bi ti po no sne bu duće ge ne ra ci je.

Bu di te »IN« sa do maćom ko zme ti komESEN SA-ga rant kva li te ta

Da će svi bi ti za do vol jni pre pa ra ti ma na sta lih su bli mi -ran jem is ku sta va iz hi rur gi je, me di ci ne, far ma ci je i tra di ci jepo zna van ja bla go tvor nog dej stva bil ja ka po tvr dio nam je idipl. ph. Zo ran Jo va no vić, spec. farm. teh no lo gi je i di rek torESEN SE.

- U na sto jan ju da se ino vi ra naj de lo tvor ni ja nega za

ublažavan je bo ra »Esen sa« je an gažova la stručne ti mo ve: der -

ma to lo ga, far ma ce u ta, bo ta ničara i pr vi put pla stičnih hi rur ga.

To je ono što ko lek ci ju čini dru gačijom. Ko lek ci ja »Dr Co lić the -

rapy« na sta la je kao re zul tat bo ga tog is ku stva u for mu li san ju i

iz ra di ko zme tičkih pre pa ra ta. Praćen je sa vre me nih tren do va u

obla sti fi to far ma ci je omo gućio nam je iz bor naj bol je ko zme tički

ak tiv ne sup stan ce ili kom bi na ci je sup stan ci za po sti zan je žel je -

nog efek ta, a pri me na naj no vi jih teh no lo gi ja iz ra de i pažlji vo

bi ra nih pod lo ga ga ran tu je kva li tet naših pre pa ra ta. - re kao jeJo va no vić.

26 mart 2010.

»Esensa« je angažovala stručne timove: dermatologa,farmaceuta, botaničara i prvi put plastičnih hirurga. To jeono što kolekciju čini drugačijom.

dipl. ph. Zoran Jovanović, spec. farm. tehnologije i direktor ESENSE

Dr Colić therapy – tretmani 21. veka brišu godine

Lice bez bora i staračkih pega san je svihkoji se nalaze u zlatnom periodu života.

Spoljašnji faktori udružuju se saunutrašnjim, zavisno od biološkog

nasleđa, tako da koža svakog čovekastari na svoj način. To je kompleksan

biološki proces, koji zahvata sve slojevekože, pre svega lica, vrata, dekoltea i

ruku. Proces starenja kože ne može sezaustaviti, ali se može odložiti i usporiti.

Danas se koristi sve veći broj supstanci udermatološkoj praksi, kao što je kolagen,

hijaluronske kiseline ili sintetskiproizvodi, koji su pouzdani, efikasni i

bezbedni. Linija Dr Colić kozmetike jepravi izvor lepote dostupan svima koji

žele da produže mladost.


28 mart 2010.

Pred sto ji pot pi si van je ugo vo ra sa Fon do vi ma za

zdrav stve no osi gu ran je Sr bi je i Re pu bli ke Srp ske.

Ti me će ova usta no va do pri ne ti, između osta log, i

sman jen ju li sta čekan ja na kar di o hi rurške pro ce du re. Usko ro će

svi iz Sr bi je i Re pu bli ke Srp ske ko ji ma je po treb na ope ra ci ja sr -

ca, na pri mer, mo ći ov de da se leče o trošku Fon da za zdrav stve -

no osi gu ra n je, a u pla nu je i van te le sna oplod nja za sve bračne

pa ro ve ko ji pri rod nim pu tem ne mo gu da po sta nu ro di tel ji -kaže za dožive ti 100 Ma ri ja Zečević, di rek tor mar ke tin gaBe o grad skog KBC ko ja nas je lju ba zno po zva la da sa mi za -ključimo sve pred no sti kli ni ke.

Sve na jed nom me stuKli ničko-bol nički cen tar pr vi put u pri vat noj prak si Sr -

bi je i re gi o na, is pun ja va sve ne op hod ne uslo ve za rad vr hun -ske kli ni ke: pro stor, naj sa vre me ni ja opre ma i naj bol ji stru -čnja ci, sve što je po treb no za uspešnu di jag no -sti ku i lečen je i to u ve le lep nom zdan ju, en te ri -je ru di zaj ni ra nom po ugle du na svet ske kli ni ke,sa opre mom naj po zna ti jih svet skih pro iz vođa -ča po sled nje teh no loške ge ne ra ci je.

Pr vi put u Sr bi ji, naj po zna ti ja ime na našeme di ci ne ra de na jed nom me stu, kao stal no za -po sle ni le ka ri u pri vat noj bol ni ci.

U SIGURNIM RUKAMA

PRVI PRIVATNI KLINIČKO-BOLNIČKI CENTAR – DOSTUPAN SVIMA

BOLNICA XXI VEKA U BEOGRADUBeogradski KBC peti kliničkobolnički centar u Srbiji, a prvi privatni

projektovan je prema najsavremenijim svetskim standardima. Vrhunska usluga lekara i osoblja

novog centra nije namenjena samo imućnima?


Sve na jednom mestu – komfor, savremena dijagno -stika i, pre svega, vrhunski stručnjaci – čini da u

okrilju Beogradskog KBC-a pacijenti osete da su usigurnim rukama. To je i poruka koju KBC upućujekorisnicima koji se odluče da Beogradskom kliničko-bolničkom centru povere rešavanje najkompleksnijihzdravstvenih problema, što je do sada bilo rezervisanosamo za najveće državne klinike. Centar u koji jeuloženo više desetina miliona evra, predstavlja najvećipoduhvat u zdravstvenom sistemu Srbije još od 1978.godine kada je otvorena Vojnomedicinska akademija naBanjici i najveću investiciju u privatnom zdravstvu našezemlje, ali i u regionu. Ukupne površine 6.000 m2,smeštena je u srcu Novog Beograda, sa dobrimpristupom velikim saobraćajnicama autoputu, Gazeli,centru grada, aerodromu, i vlastitim parkingom zastotinak vozila.

U sigurnim rukama - moto Beogradskog KBC

kbc:Layout 1 3/18/2010 10:19 AM

30 mart 2010.

INTIMNI GELOVI

ESENSINI INTIMNI GELOVI - VAŠA TAJNA

MOJA NEGA JE MOJA INTIMASpecijalnim proizvodima za intimnu higijenu izbegnite mnoge neprijatnosti. Sva ko dnev no održavan jehi gi je ne spe ci jal nim pro iz vo di ma za in tim nu hi gi je nu ko ji sa drže bla go ki se lu pH vred nost, po maže u

ublažavan ju iri ta ci ja i pruža du go tra jan pri ja tan osećaj i zašti tu.

HE MO STOP – pravi izbor kod prošire nih ve na uano rek tal noj re gi ji

ESEN SA, pro iz vođač di je tet skih su ple me na ta i pred -

me ta opšte upo tre be je ste kom pa ni ja čiji far ma ce ut ski

stručnja ci teže sa vršen stvu, vo le da istražuju, ka ko bi svo jim

po trošačima po nu di li naj bol je. Po zna van je ri zni ce zdrav lja,

stručno znan je o de lo van ju i pra vil noj kom bi na ci ji bil jnih

eks tra ta uz pri me nu naj mo der ni jih teh no lo gi ja do pri ne la je

da se po red već pro ve re nih Hi per vag i Pro po vag in tim nih

ge lo va na tržištu po ja vi He mo stop, fan ta stičan pre pa rat,

pre ven ci ja za sve broj ni ji pro blem, prošire ne ve ne u ano rek -

tal noj re gi ji, u na ro du po zna ti ji kao he mo ro i di ili šul je vi.

Pr vi re zul ta ti istraživan ja dej stva In tim ge la He mo stop su

iz u zet ni, čak i u ublažavan ju bo lo va i te go ba kod već na sta lih

he mo ro i da.Već za 15 do 20 se kun di na kon na nošen ja ovog

ge la ose ti se olakšan je, za hval ju jući ide al noj kom bi na ci ji ko -

pri ve, ne ve na, div ljeg ke ste na, vr be, ti mo la i etar skog ul ja na -

ne. Taj na In tim gel He mo sto pa je ste ide al na kom bi na ci ja bil -

jnih ak tiv nih prin ci pa i sa vršena teh no lo gi ja stru čnja ka

ESEN SE. Za raz li ku od dru gih pre pa ra ta ko ji sa mo tre nut no

olakšava ju te go be ovaj pre pa rat pri na nošen ju for mi ra ta nak

zaštit ni film. In tim ge la He mo stop se ve zu je za slu zni cu, ota -

pa se i de lu je više sa ti oslo bađajući sve ak tiv ne sup stan ce. Pre -

po ručuje se da se pri me ni dva, tri pu ta dnev no po sle tuširan ja

ano rek tal ne re gi je. U bla go tvor no dej stvo In tim gel He mo -

sto pa uve riće se sva ko ko pro ba, kažu pre za do vol jni ko ri sni ci.

HIPERVAG – pravi izbor intimne higijeneženskog dela porodice

Zbog bla go tvor nog dej stva kan ta ri o no vog ul ja u

pažlji vo oda bra noj bi o ad he ziv noj pod lo zi za ne gu in tim ne

re gi je Hi per vag mo gu ko ri sti ti žene, ali i de ca i muškar ci.

Efi ka sno ublažava te go be po put svra ba, pec kan ja, sprečava

upa le i po maže br zoj re ge ne ra ci ji i ob nav ljan ju oštećene

cer vi kal ne i va gi nal ne slu zni ce (zračen je, hor mon ski dis -

ba lan si, me no pa u za…) Ne za men lji vo je po moćno sred -

stvo pri tret ma nu slu zni ce usled in fek ci je ili na kon hi -

rurških in ter ven ci ja. Ne op ho dan je za in tim nu hi gi je nu

kao pre ven ti va vaše po ro di ce. Ne ostav lja mrl je i pri jat nog

je mi ri sa.

PROPOVAG – prvi pravi izbor prirodnih sastojakaJe din stve na kom bi na ci ja pro po li sa, haj dučke tra ve i ul je

ne ve na iz dva ja Pro po vag in tim gel na našem tržištu. Pre po -

ručuje se kod po jačanog se kre ta, svra ba, pec kan ja, kao i kod

ra ni ca i sličnih ne la god no sti. Uspešan je kao po moćna te ra -

pi ja kod tri najčešće va gi nal ne in fek ci je (va gi ni tis, kan di di ja -

za, tri ho mo ni ja za). Ide a lan je za žene u me no pa u zi, sve ko je

ko ri ste kon tra cep tiv na sred stva, a mo gu ih ko ri sti ti čak i de -

vojčice pre pr vog ci klu sa. Kod oso ba ko je ima ju in fek ci ju,

ovi pri rod ni sa stoj ci uspešno sman ju ju pec kan je i umi ru ju

bol, oblažu slu zni cu i ne ostav lja ju mrl je na vešu. Pr vi pra vi

iz bor za sva ko dnev nu in tim nu ne gu.

gelovi:Layout 1 3/18/2010 10:21 AM

31mart 2010.

Pre ma kla si fi ka ci ji Evrop skog udružen ja aler go lo -

ga iz 2001, sve aler gij ske bo le sti se de le na ato -

pij ske (uti caj na sled ne kom po nen te) i ne a to pij -

ske (bez na sled nog fak to ra).

• Ato pij ska aler gi ja počin je u ra nom de tinjstvu, ima teži

tok sa ten den ci jom da se kod obo le log ja vi veći broj aler gij -

skih ma ni fe sta ci ja (npr. de te najčešće počin je sa aler gi jom na

krav lje mle ko, ima ek cem na koži, a ka sni je do bi ja na pad

otežanog di san ja tj. ast mu). Više od 80% ast ma tičara ima i

aler gij sku ki ja vi cu.

• Ne a to pij ska aler gi ja se može ja vi ti u bi lo kom uz ra stu, a

najčešće po sto ji sa mo jed na ma ni fe sta ci ja – (npr. oso ba aler -

gična na pe ni ci lin ne ma ast mu ili ne ku dru gu aler gij sku bo -

lest). Ta kođe, ne a to pij ske ma ni fe sta ci je mo gu proći to kom

živo ta. Ta ko se aler gi ja na ubo de in se ka ta može u to ku ne -

ko li ko go di na sa svim iz gu bi ti.

Di jag no sti kaU osno vi aler gi je po sto ji iz men je na re ak ci ja or ga ni zma,

pre o se tlji vost ko ja do vo di do bur ne re ak ci je na sup stan ce

(aler ge ne) ko je su za dru ge pot pu no neško dlji ve ili su kao

an ti bi o ti ci ve o ma ko ri sni.

Kod naj većeg bro ja obo le lih pre o se tlji vost je ve za na za

pre ko mer no stva ran je IgE an ti te la što se ko ri sti u di jag no -

BOLEST KOJA PRETI

ALERGIJA – IMA LI LEKA?Procene stručnjaka su da će kroz deset godina svako drugo dete i svaki treći odrasliimati neku alergijsku manifestaciju. Ovo oboljenje, sve češće je i u našoj populaciji,

negativno utiče na zdravstveni sistem i radnu sposobnost, zahteva optimalnuterapiju koja će najmanje uticati na kvalitet života pacijenta. Važno je da se sa

minimalnim finansijskim utroškom postigne najbolja kontrola bolesti i prevencijakako bi se izbegle trajne posledice.

A SA PROLEĆEM ...

alergije:Layout 1 3/18/2010 10:24 AM

32 mart 2010.

sti ci bo le sti. Čest način utvrđivan ja aler ge na je su tzv. »pro -

vo ka tiv ni te sto vi« gde se or ga ni zam do vo di u kon takt sa

aler ge ni ma i po sma tra se re ak ci ja, najčešće na koži (kožne

aler gij ske pro be), a ređe na slu zo kožama.

Po nav lja na aler gij ska re ak ci ja do vo di do po višene re ak -

tiv no sti or ga na, pa se i ovo može ko ri sti ti u di jag no sti ci. Kod

ast me po sto ji pre ko mer na re ak ci ja bron ha na hla dan va -

zduh, uz buđen je, ne ke he mij ske sup stan ce itd, ko ji ma se pa -

ci jent iz laže i po sma tra se re ak ci ja sužen ja bron ha. Naj bol je

bi bi lo ka da bi aler gične oso be iz be ga va le kon takt sa aler ge -

nom, što ni je uvek mo guće. Aler gi ja na hra nu, uko li ko se di -

jag no sti ku je, može se izbeći, ali u slučaju po le na, ko jeg ima

svu da, pot pu no je ne iz vo dlji vo. Sto ga smo ori jen ti sa ni na

far ma ko te ra pi ju.

Far ma ko te ra pi ja aler gi jaSup stan ce ko je se oslo bađaju to kom aler gij skih re ak ci ja,

tzv. me di ja to ri, ve o ma su broj ne, ali se mo gu po de li ti na dve

osnov ne ka te go ri je.

U pr vu ka te go ri ju spa da ju me di ja to ri ra ne fa ze. Oni de -

lu ju ta ko što do vo de do grčen ja glat kih mišića, is ti sku ju

tečnost iz krv nih su do va i do vo de do dru gih simp to ma za -

pal jen ja. Naj važni ji u ovoj gru pi je su hi sta min i le u ko tri e ni

(pro duk ti ara hi don ske ki se li ne). De lo van je hi sta mi na se

može sprečiti far ma ko te ra pi jom, spe ci fičnim an ta go ni sti ma

– an ti hi sta mi ni ci ma. Ia ko se da nas naj više ko ri ste an ti hi sta -

mi ni ci bez se da tiv nih efe ka ta, an ti hi sta mi ni ci sta ri je ge ne ra -

ci je (se da tiv ni) i dal je za u zi ma ju važno me sto u far ma ko te -

ra pi ji, jer po se du ju oso bi ne ko je ih čine po ne kad su per i or -

nim u od no su na no vi je (su zbi ja ju kašalj, svrab i ne ke dru ge

efek te na ko je ne se da tiv ni de lu ju sla bi je). De lo van je le u ko -

tri e na se može su zbi ti pri me nom an ti le u ko tri en skih le ko va.

Najšire ko rišćeni je mon te lu kast, ko ji je an ta go nist re cep to ra

za le u ko tri e ne. Širo ko ko rišćena gru pa le ko va u te ra pi ji aler -

gi ja je su i le ko vi ko ji an ta go ni zu ju dej stvo me di ja to ra na ci -

lj ni or gan, npr. be ta-2 ago ni sti - šire bron hi je, slično kao i

pre pa ra ti te o fi li na.

Dru ga gru pa me di ja to ra, me di ja to ri ka sne fa ze, de lu ju

ta ko što na me sto aler gij ske re ak ci je do vo de broj ne ćeli je, pa

iza zi va ju in fil tra ci ju tki va ćeli ja ma. Ova kav tip za pal jen ja se

mno go teže leči (najčešće se u lečen ju simp to ma ko ri ste

kor ti ko ste ro i di). Da bi se broj na ne ga tiv na dej stva kor ti ko -

ste ro i da kod du go traj ne pri me ne sman ji la, raz vi je ni su lo -

kal ni pre pa ra ti za in ha la ci ju u ast mi, sa ko ji ma se po stiže

do bra kon tro la bo le sti sa mi ni mal nim nežel je nim efek ti ma.

Po sto je i ne ste ro id na an ti za pal jen ska sred stva (npr. Ta kro li -

mus i srod na je din jen ja), ko ja se širo ko ko ri ste u lečen ju ek -

ce ma.

Aler gi je su kom ple sno obol jen je, za ko je još ni je ot kri ven

osnov ni uzrok počet ka i to ka bo le sti, a pro na la zak efi ka sne i

si gur ne te ra pi je je da le ko. Za to je važna pre ven ci ja, po di zan -

je imu ni te ta, a uko li ko u po ro dičnoj isto ri ji bo le sti po sto ji

opa snost od aler gi ja, po treb no je ak tiv no pra ti ti simp to me

počet ka i kod de ce i kod od ra slih.

Obra ti ti se dok to ri ma i far ma ce u ti ma za sa ve te jer sa ma

bo lest traži kom plek snu te ra pi ju ko ja zah te va i mo ni to ring

stručnog li ca.

Polen

Alergije su kompleksno oboljenje, za kojejoš nije otkriven osnovni uzrok početkai toka bolesti, a pronalazak efikasne isigurne terapije je daleko

alergije:Layout 1 3/18/2010 10:25 AM

34 mart 2010.

PREDSTAVLJAMO RADNO MESTO FARMACEUTA

BOLNIČKA APOTEKAZa Doživeti 100, dipl.farm. Dragana Rajinac, specijalista farmaceutske informatike i

farmaceutske zdravstvene zaštite, načelnik apoteke Urgentnog centra, Službe za farmaceutskudelatnost i snabdevanje KCS, objašnjava kako izgleda posao farmaceuta u bolničkoj apoteci.


Cil je vi i svr ha bol ničke apo te ke su obez be di ti za

sva kog pa ci jen ta ko ji leži u bol ni ci ade kva tan

lek i me di cin sko sred stvo, pri čemu se u me di -

cin ska sred stva ubra ja za voj ni ma te ri jal, kon ci, igle, špri ce vi,

ka te te ri, raz ličit po trošni i ugrad ni ma te ri jal po put pro te za,

sten to va, graf to va i sl.

Šta pod ra zu me va obez be di ti ade kva tan lek/me di cin sko sred stvo?

Obez be di ti ade kva tan lek ne znači sa mo od ve le tr go vi ne

ku pi ti lek ko ji je le kar pro pi sao. Sva koj na bav ci pret ho di

pažlji vo pla ni ran je, jer se le ko vi i me di cin ska sred stva u bol -

ni ca ma na bav lja ju pu tem jav nih na bav ki, da kle ne on da kad

le kar pro piše, već mno go una pred. Go dišnje pla no ve na bav -

ke iz rađuje bol nički far ma ce ut u sa rad nji sa le ka ri ma, u

okvi ru Ko mi si je za le ko ve i te ra pi ju, a sva ku na bav ku odo -

bra va di rek tor bol ni ce. Uko li ko ne kog le ka ne ma na tržištu

ili se pra vi po spe ci jal noj pro skrip ci ji, ta kav lek se iz rađuje

ma gi stral no ili u ga len skoj la bo ra to ri ji. Većina bol ničkih

apo te ka ima man ju ili veću ma gi stral nu iz ra du pre pa ra ta, a

sa mo ne ko li ko bol ni ca se ba vi ga len skom iz ra dom, uglav -

nom spe ci fičnih in fu zi o nih ras tvo ra i pa ren te ral ne is hra ne.

Po red to ga bol nički far ma ce ut utiče i na ra ci o na li za ci ju te ra -

pi je, što znači učestvu je u iz bo ru ade kvat nog i bez bed nog

le ka za sva kog po je di načnog pa ci jen ta i da je uput stva za nje -

go vu pra vil nu pri me nu.

Di plo mi ra ni far ma ce ut u bol ničkoj apo te ci(između te o ri je i prak se)

U to ku stu di ja ve o ma ma li broj stu de na ta dođe do sa -

znan ja da po red ra da u in du stri ji, jav nim apo te ka ma i pred -

stav ništvi ma po sto ji i nešto što se zo ve bol nička apo te ka.

Po sled njih go di na se sve više ra di na to me da se stu den ti na

vre me upo zna ju sa raz ličitim pro fi li ma far ma ce u ta za po sle -

nih u prak si. Ta kođe, pro gram fa kul te ta se do sta pro me nio,

ta ko da su sa da u većoj me ri za stu plje ni tzv. me di cin ski

pred me ti i far ma ko te ra pi ja, što je značaj no za ospo so blja -

van je far ma ce u ta za rad u bol ni ci. Ka da sam počela da ra dim

na kli ni ci, naj teže mi je bi lo da raz u mem le ka ra ko ji mi

mnoštvom me di cin skih ter mi na ob jašnja va di jag no zu i

stan je pa ci jen ta i očeku je da mu po mog nem u iz bo ru le ka.

Do sta vre me na je prošlo dok ni sam naučila me di cin sku ter -

FARMACEUTSKI KUTAK

bolnicka:Layout 1 3/18/2010 10:26 AM

mi no lo gi ju, kao i naj bol ji način da svo je znan je o le ko vi mapra vil no pre zen tu jem le ka ri ma i me di cin skim se stra ma.

Rad u bol ničkoj apo te ciRad u bol ničkoj apo te ci je vr lo in te re san tan. Bol nička

far ma ci ja je na pre kret ni ci između sta rog načina ra da, ko ji jepod ra zu me vao na bav ku, di stri bu ci ju i iz ra du le ko va, i no vognačina za sno va nog na FIP-ovim smer ni ca ma, gde bol ničkifar ma ce u ti po red tra di ci o nal nih po slo va u apo te ci, bo ra ve ina bol ničkom odel jen ju, gde ak tiv no učestvu ju u iz bo ru ipraćen ju te ra pi je pa ci je na ta i sprečavan ju i pri jav lji van junežel je nih dej sta va le ko va. U raz vi je nim zem lja ma znat noveći broj far ma ce u ta ra di u bol ni ca ma, ne go u jav nim apo te -ka ma i ba ve se uglav nom kli ničkom far ma ci jom, pri čemu sena bav kom le ko va ba ve spe ci ja li zo va ne agen ci je, a di stri bu ci -ja le ko va za pa ci jen te je ro bo ti zo va na.

Iz prak se: Šta pod ra zu me va kli nička far ma ci ja?Kli nička far ma ci ja ima za cilj da se te ra pi ja pri la go di

sva kom po je di načnom pa ci jen tu. Le ka ri po stav lja ju di jag -no zu na osno vu anam ne stičkih po da ta ka, raz ličitih ana li za ikli ničke sli ke pa ci jen ta. Po sto je mno gi vo diči i pro to ko li ko jinam go vo re ka ko se od ređena bo lest leči. Far ma ce u ti po se -du ju zna čaj no znan je o sa mim le ko vi ma, nji ho vim far ma ko -ki net skim oso bi na ma, mo gućim in ter ak ci ja ma sa dru gim le -

ko vi ma i hra nom, nežel je nim dej stvi ma i kon tra in di ka ci ja -ma. U prak si se dešava sle deća si tu a ci ja: pa ci jent ret ko kaddo la zi u bol ni cu kao knjiški slučaj, sa jed nom di jag no zom,već je to ne iz mer ni broj kom bi na ci ja raz ličitih bo le sti i stan -ja. Iz bor te ra pi je za ta kvog pa ci jen ta pod ra zu me va iz borpra vog le ka za sva ku od bo le sti, pro ce nu ka ko lek za jed nubo lest utiče na dru ge bo le sti i stan ja, kao i sa gle da van jekom bi na ci ja tih le ko va. Za lečen je ta kvih, kom plek snihslučaje va po treb na je do bra sa rad nja stručnja ka raz ličitihpro fi la, le ka ra raz ličitih spe ci jal no sti i far ma ce u ta. Dužnostkli ničkog far ma ce u ta je, ta kođe, da obez be di da le ko vi ko jisu pro pi sa ni bu du i na pra vi način pri men je ni: da le ko vi zapa ren te ral no da van je bu du pra vil no ras tvo re ni u ade kvat -nom ras tva raču i od go va ra jućoj kon cen tra ci ji, da put i br zi nada van ja in jek ci o nog ras tvo ra bu du pri me re ni da tom le ku, dase le ko vi da ju u tačno od ređenom vre men skom pe ri o du i daje do za za spe ci fične pa ci jen te (de ca, sta ri ji, oso be sa re nal -nom ili he pa tičnom in su fi ci jen ci jom) tačno pre računa ta.

Za bav ljen je kli ničkom far ma ci jom po treb no je do staznan ja. Ka ko po zna van ja le ko va i bo le sti, tu mačen ja bi o he -mij skih, mi kro bi o loških, far ma ko ki ne tičkih re zul ta ta, ta ko ipo zna van je vešti ne ko mu ni ka ci je. Le ka ri i me di cin ske se strera do sa rađuju sa bol ničkim far ma ce u ti ma, jer mi ni smo kon -ku ren ti, već ima mo za jed nički cilj, a to je ozdrav ljen je pa ci -jen ta.

35mart 2010.

Ciljevi i svrha bolničke apoteke su obezbediti za svakog pacijenta koji leži u bolnici adekvatan lek i medicinsko sredstvo

dipl.farm. Dragana Rajinac

bolnicka:Layout 1 3/18/2010 10:26 AM

36 mart 2010.

NAPOKON I KOD NAS

MIRNA NOĆ ZA DOBAR DAN

HRKANJE – »PROBLEM REŠEN!«Hrkanje je neprijatan zvuk koji nastaje zbog ograničenog protoka vazduha usled suženja

vazdušnih puteva u ždrelu. Nastaje kao rezultat vibriranja mekog nepca i zida ždrela koje se javljazbog poremećenog, turbulentnog protoka vazduha. Obično se jav lja u fa zi udi sa ja,

ali se ta kođe mo že ja vi ti u de lu fa ze iz di sa ja.

silence:Layout 1 3/18/2010 10:27 AM

Hr kan je je po ve za no sa ana tom skim i me ha -

ničkim ka rak te ri sti ka ma ždre la i slu zo kože,

ko ja čini po vršin ski vi sko zni sloj tki va ždre la.

To je fi zi o loška po ja va, širo ko ras pro stran je na u čita voj po -

pu la ci ji i na ročito uz ne mi ru juća za nji ho ve naj bliže.

Najčešći uzro ci hr kan ja

Više od 35 od sto od ra slih oso ba za hrču bar po ne kad, a

25 od sto stal no, a od to ga 60 od sto muška ra ca i 40 od sto

žena sta ri jih od 60 go di na ima ju kon stant no ovaj pro blem.

Na hr kan je najčešće utiču: ne od me re no kon zu mi ran je hra ne

pre spa van ja, kon zu mi ran je al ko ho la u ka snim sa ti ma, go ja -

znost, upo tre ba se da ti va, kon sti tu ci ja i spa van je na leđima.

Više od 70 od sto oso ba ko je ima ju pro blem hr kan ja ima ju

te le snu ma su 20 od sto veću od pre po ručene. Više od po lo -

vi ne oso ba ko je ima ju pro blem hr kan ja žale se na otežano

di san je. Po red go ja zno sti na pro blem hr kan ja utiču i pol,

sta ro sna do ba, tip kon sti tu ci je, pra vi lan raz vi tak re spi ra tor -

nog si ste ma kao i ra zna hro nična obol jen ja re spi ra tor nog i

kar di o va sku lar nog si ste ma, ali i po ložaj spa vača na leđima.

Uočeno je da se hr kan je jav lja u od ređenim fa za ma i da je

za stu plje no na kon pr vog sna i nekoliko sa ti pre buđen ja, što

se sma tra »naj du bljim« snom.

Zdrav stve ni i so ci jal ni pro blem

Hr kan je pred stav lja ozbil jan i zdrav stve ni i so ci jal ni pro -

blem. To naj bol je zna ju oni ko ji su pro ve li ne pro spa va ne

noći po red part ne ra sa ko jim su de li li spa vaću so bu. Oso be

ko je hrču bu de se umor ne, ne i spa va ne, sa su vom slu zo -

kožom no sa i gr la, sman je ne kon ce tra ci je, ner vo zne....Kod

od ma klog sta di ju ma, sa ve li kim pa u za ma u di san ju to kom

sna, oso be mo gu ima ti i ozbil jne po sle di ce na re spi ra tor ni,

kar di o va sku lar ni si stem, sman je nu ok si ge na ci ju kr vi, po -

većanu mo gućnost možda nog i srčanog uda ra.....

Te ra pi ja

Pre po ručuje se re duk ci ja te le sne težine, iz be ga van je

začin je ne hra ne i al ko ho la u večern jim sa ti ma i pro na lažen je

od go va ra jućeg po ložaja spa van ja, na sto ma ku ili bočno. Na

tržištu po sto je me ha ničke pro te ze i si li kon ske ili mag net ne

šti palj ke, ko je po kušava ju rešiti pro blem hr kan ja. Pre pa rat

ko ji bi imao lu bri kant no svoj stvo na slu zni cu fa rink sa sva ka -

ko bi uman jio tren je pri pro la sku va zdu ha i na taj način uti -

cao na sman jen je zvu ka hr kan ja. Pr o blem kod ta kvih pre pa -

ra ta je pre sve ga bio u krat ko traj nom efek tu jer se pre pa rat

la ko spi rao sa slu zni ce ždre la.

Me di ci na i far ma ci ja su se po tru di li da sa vre me nom for -

mu la ci jom pre pa ra ta Si len ce® po mog nu lju di ma sa ne pri -

jat nim pro ble mom hr kan ja.

37mart 2010.

Pre pa rat Si len ce® de lu je lo kal no i me ha nički ta ko što to -ni zi ra, pod ma zu je i vlaži slu zni cu ždre la i me kog nep ca

čime po većava pro stor kroz ko ji pro tiče va zduh u fa rink su isman ju je tren je pri pro la sku va zdu ha, ta ko da se kao zbir niefe kat jav lja sman jen je hr kan ja ili kod ne kih lju di i pot pu nood su stvo. Jed na od pred no sti Si len ce® spre ja je ste bi o ad -he ziv na for mu la ko ja omo gućava pro duženo dej stvo ko jetra je to kom ce le noći. Ka ra ge nan, po li sa ha rid iz cr ve nih al -gi osi gu ra va da sprej osta ne na me stu dej stva to kom ce lenoći, bez ob zi ra na stva ran je mu ku sa i plju vačke. Su vi eks -trakt šipur ka (Ro sa ca ni na) de lu je to ni zi ra juće i ad stri gent -no i na taj način me ha nički po većava pro ble ma tična suže -

nja u ždre lu čime je omo gućen slo bo danpro laz va zdu ha. Fos fa ti dil ho lin iz eks trak taso ja le ci ti na i gli ce rin oblažu fa rinks, pod -ma zu ju i vlaže slu zni cu čime sman ju jutren je pri pro la sku va zdu ha. Br zo i du go traj no dej stvoSi len ce® sprej de lu je br zo od sa mog mo -men ta pri me ne i osta je ak ti van dok spa -va te. Re dov nom pri me nom, Si len ce® po -maže u sta bi li za ci ji tki va i do pri no si pro -gre siv no sman jen ju ne pri jat nog zvu kako ji se pro iz vo di hr kan jem.

Efikasnost Silence® preparata je naučno ispitanakomparativnim sonometrijskim merenjem različitih nivoa

buke tokom čitave noći

Zašto je SILENCE® jedinstven proizvod protiv hrkanja

silence:Layout 1 3/18/2010 10:27 AM

38 mart 2010.

ZDRAVLJE VAŠE PORODICE

PROVERENI PROPOLIS

PROPO-KOLEKCIJATajna pčela, razlog zbog kojeg je košnica čista i bezbedna od infekcija kao apoteka, jeste propolis. Poboljšava

kompletan imunološki sistem: pospešuje regenerativne procese i revitalizaciju organizma, ublažava zapaljenske

promene i manje površinske povrede sluznice i kože i pospešuje proces epitalizacije, a dugu tradiciju korišćenja

propolisa kao čistog prirodnog antibiotika nauka je i potvrdila.Uprkos potvrđenom terapijskom dejstvu,

propolis nije uvek efikasan i nikako ga ne treba nabavljati na neproverenim mestima jer može biti i opasan.

Uvek se posavetujete sa svojim apotekarom jer on brine o kvalitetu proizvoda koji nudi.

Pro po mel ka pi za od ra sle sa drže prečišćeni pro po lis u

raz blaženom eta no lu, a Pro po mel ka pi za de cu ne sa drže

al ko hol, a na men je ne su i od ra slim oso ba ma ko je iz od -

ređenih raz lo ga ne mo gu uno si ti al ko hol ne (eta nol ne) ras -

tvo re pro po li sa.

Oba pre pa ra ta pre po ručuju se kod in fek ci ja gorn jih di -

saj nih pu te va, pre hla de, gri pa i dru gih stan ja praćenih po -

višenom tem pe ra tu rom i ma lak sa lošću, za jačan je od bram -

be ne spo sob no sti or ga ni zma, ublažavan je simp to ma obo lje -

nja de sni, slu zo kože usta, gr la i ždre la. Ko ri ste se i za spo -

ljašnju upo tre bu, kod man jih oštećen ja kože, a sva ko dnev -

nom pri me nom u cil ju pre ven ci je po maže kod is cr plje no sti

i stre sa.

Pro po mint sprej je an ti sep tički sprej za usta ko ji sa drži

eks trakt pro po li sa, ben zo e vu ki se li nu i men tol. Pro po lis po -

vol jno de lu je na slu zo kožu usta i gr la, ben zo e va ki se li na

sprečava raz voj glji vičnih in fek ci ja, dok men tol de lu je kao

an ti sep tik i pruža osvežava jući ukus.

Pre po ručuje se pre ven tiv no, ra di sprečavan ja raz vo ja in -

fek ci ja u usnoj du plji i ždre lu, kod pre hla de i gri pa, su vog i

na draženog gr la, za pal jen ja de sni, kao po moć u tre ti ran ju af -

ti, her pe sa, man jih ra na, ek ce ma, ne pri jat nog za da ha iz usta,

za hi gi je nu usta i gr la. Pro po mint sprej se može ko ri sti ti sva -

ko dnev no kao osveživač da ha. Jed no sta van za pri me nu i

uvek pri ru ci.

Pro po ba za bi o ad he ziv ni gel je pre pa rat ko ji sa drži eks -

trakt pro po li sa u gel pod lo zi for mu li sa noj ta ko da omo -

gućava pro duženo (do 10 časo va) i kon tro li sa no oslo bađan je

de lu juće sup stan ce. Ter mo re ver zi bil ne oso bi ne ge la do zvol -

ja va ju nje go vu pri me nu u ob li ku ka pi (ka da se čuva u

frižide ru) i for mi ran je ge la »in si tu« na te le snoj tem pe ra tu ri.

To je na ročito po vol jno kod bol nih af ti i po vre da slu zo kože.

Pro po lis i po vršin ski ak tiv ne ma te ri je po re klom iz bi o ad he -

ziv nog ge la za jed ničkim efek tom ubr za va ju epi te li za ci ju

kože i za ra stan je man jih ra na.

Ide al na je po moć kod po vršin skih ra na (po se ko ti na,

ogre bo ti na, ope ko ti na), af ti, her pes sim plex-a, ak ni, ek ce ma

i svra ba. Ko ri sti se kao pod lo ga u sto ma to lo gi ji i der ma to lo -

gi ji kod in di vi du al ne te ra pi je, a u ko zme to lo gi ji za epi te li za -

ci ju i se bo re ju.

propolis:Layout 1 3/18/2010 10:28 AM

39mart 2010.

Far ma ce ut se uči da bu de spre man da da je od go -vo re na mno ga zdrav stve na pi tan ja, ali od nos sapa ci jen tom se ne svo di sa mo na to. Pra vi je iza -

zov bi ti i »far ma ce ut« reči i da ti se lju di ma ko ji su u ne vol ji,zeb nji i osa mi.

Ima ti in te re so van je za tu đu mu ku, bi ti sa go vor nik sva -kom čove ku, u srećnim, ka da se be ba ot pušta iz po ro di lišta,ali i u teškim mo men ti ma živo ta ka da su šifre na re cep tuozbil jne.

Da li pa ci jen ti uvek nađu u apo te ci ono što traže?

Na to me se mo ra ra di ti, jer ne po grešivog ključa za svešto ti su sre ti no se ne ma.

Nećemo se la ko pro bi ti do str pljen ja, to pli ne i bla ge rečiko ja se od nas očeku je.

Ve ru jem u si lu ja kih unu trašnjih pre o bražaja ko ja su re -zul tat naših pu to van ja.

Po vod za pu to van je ka ma na sti ri ma može se po ja vi ti sa -svim slučaj no, a može nas pod se ti ti mnoštvo pra zni ka ko jisu pred na ma: La za re va su bo ta, Cve ti, Vas krs, Bla go ve sti.

Pred log su tri ma na sti ra gde počiva ju naši naj veći du -hov ni ci XX ve ka: Le lić, Ćeli je i Ra ko vi ca.

Ma na stir Le lić se na la zi u isto i me nom se lu, na 10km odVal je va, u pod nožju pla ni ne Po vlen. Ma na stir je po dig nut na

iman ju Vla di ke i iko no pis u cr kvi je ra đen po nje go voj za mi -sli, i tre ba ga pažlji vo po gle da ti. Mošti Sv. Vla di ke Ni ko la jaVe li mi ro vića počiva ju u sa moj cr kvi.

Ma na stir Ćeli je pri pa da ata ru se la Le lić i sa ma pri ro da jeučini la ma na stir iz da le ka ne vi dlji vim i sa kri ve nim. Vre di gapro naći.

U por ti man asti ra na la zi se grob Ave Ju sti na Po po vićako ji je tu kao igu man pro veo po sled njih tri de set go di na ži -vo ta uz ma lo onih ko ji su sta li u nje go vu od bra nu.

Ma na stir Ra ko vi ca je me sto gde je po svo joj žel ji, sa -hran jen naš Pa tri jarh Pa vle no vem bra prošle go di ne. Kao štoje skrom no i jed no stav no živeo ta ko i počiva. Učio nas je dapo red nas ni ko ne sme da se oseća od bačen.

Po sle mračnih zim skih da na ova kva pu to van ja, za ko jenam ni je po tre ban tu ri stički vo dič, pre o bra ziće nas i učinićeda sa svim lju di ma nađe mo nešto za jed ničko.

PREPORUKA

LIČNI STAVTokom svojih studija farmaceut može samo danaslućuje kako će izgledati njegov odnos sa ljudimasa druge strane recepture, sa kojima će provesti radnivek i kako će oni sigurno promeniti njegovdotadašnji način razmišljanja.

mr ph. Stanislava Lazić

Sveti Vrači, Kozma i Damijan

licni:Layout 1 3/18/2010 10:29 AM

40 mart 2010.

PRVA POMOĆ PO NOVOM STANDARDU

»No vim pra vil ni kom o teh ničkim uslo vi ma pro pi -san je i no vi stan dard (SR PS Z B2:2010) po ko jemkom plet za pružan je pr ve po moći mo ra bi ti u skla dusa pra vi li ma u Evrop skoj uni ji.« Većina iz me na od no sise na di men zi je sa ni tet skog ma te ri ja la, ali se na spi -sku na la ze i zaštit no sred stvo za da van je veštačkogdi san ja i izo ter mal ni pre kri vač ko ji do sa da ni su bi lioba ve zni:• Zaštit no sred stvo za da van je veštačkog di san ja -ko ri sti se ra di sprečavan ja una kr sne in fek ci je i po -stav lja se pre ko li ca po vređene oso be pri li kom da -van ja veštačkog di san ja.• Izo ter mal ni pre kri vač - ko ri sti se za pre kri van jepo vređene oso be ka ko bi se očuva la sta bil na tem -pe ra tu ra, sprečava pre ko mer no ras hlađivan je ilipre gre ja van je te la pod dej stvom spol jašnjih uslo va.»Do pu na au to-apo te ke« ko ju je pri pre mi la Esen saje ste prak tična i le pa pla sti fi ci ra na ku ti ja u ko jumožete upa ko va ti ne op ho dan asor ti man, na osno vu

spi ska opre me pred viđene no vim stan dar dom. U ku -ti ji se na la ze:- PRO TECT zaštit no sred stvo za da van je veštačkogdi san ja,- PRO TECT izo ter mal ni pre kri vač kao i no vo uput stvo za pružan je pr ve po moći Cr ve nogkr sta Sr bi je.

Po red po me nu tih ar ti ka la ko je pro pi su je no vi pra -vil nik u »Do pu ni au to-apo te ke« do bi ja te i pa ko van jefla ste ra Happy strips 20, Aqu a tabs ta ble te za dez in -fek ci ju vo de, čeoni toplomer, antibakterijski gel zasuvo pranje ruku i pakovanje vlažnih maramica.

Ne gu bi te vre me tražeći pro pi sa ne do dat ne ar ti kle.Mo žete ih naći upa ko va ne u jed noj ku ti ji – »Do pu naau to-apo te ke«.

Ukoliko su Vam potrebni zaštitno sredstvo zadavanje veštačkog disanja i izotermalni prekrivač kojisu obavezni po novom standardu možete kupiti Autokomplet sa ova dva artikla.

»Dopuna auto-apoteke«da vozite u skladu sa novim pravilnikom o bezbednosti saobraćaja

� Spisak opreme predviđene novim standardom SR PS Z B2: 2010 objavljenim u Službenom glasniku broj 6 od 12.02.2010.:

Ne izlažite se nepotrebnim troškovima, kupite neophodno! Sve u jednoj kutiji!

• sterilna kompresa od gaze - pojedinačno pakovanje (10x10cm) -5 komada

• sterilna gaza po 1/2m - pojedina -čno pakovanje (80x50cm) -2komada

• sterilna gaza po 1 m - pojedinačnopakovanje (80x100cm) - 1 komad

• trougla marama veličine100x100x140cm, gustoće 20x19 - 3 komada

• adhezivni zavojni materijal,10x8cm - 5 komada

• lepljivi flaster (2,5cmx5m) - 1komad

• kaliko zavoj (10cmx5m) - 2 komada• kaliko zavoj (8cmx5m) - 2 komada• Prvi zavoj 10cm x 5m sa jednim

jastučetom 10x5cm - 2 komada• PVC kesa – manja (20x30cm) -

1 komad• PVC kesa – veća (40x60cm) -

1 komad• PVC rukavice za jednokratnu

upotrebu - 2 para• izotermalni prekrivač - 1 komad• makaze sa zaobljenim vrhom - 1

komad• sigurnosne igle (zihernadle) - 6

komada

• zaštitno sredstvo za davanjeveštačkog disanja - 1 komad

• papir i olovka - 1 komad• uputstvo o pružanju prve pomoći

izdato od Crvenog krsta - 1 komad• specifikacija sadržaja kutije

auto apoteka:Layout 1 3/18/2010 3:20 PM

42 mart 2010.

KONGRESI, SKUPOVI ....

DRUGI KONGRES O DIJETETSKIM SUPLEMENTIMA

NOVI PRAVILNIK ZNAČAJAN KORAK KA EVROPI

Kada je reč o dijetetskim suplementima nisu samo pacijenti u zabuni, i zdravstveni radnici tražei očekuju odgovore na brojna pitanja. Sigurno je da će se izlaskom Pravilnika dobiti jasnija slika o

kvalitetu samih proizvoda, načinu njihove primene kao i bezbednosti primene.

»Su ple men ta ci ja u službi zdra vog načina živo -ta« mo to je II kon gre sa o di je tet skim su ple -men ti ma, održanom de cem bra 2009. u or -

ga ni za ci ji Udružen ja za me di ci nu spor ta Sr bi je i In sti tu ta zabro ma to lo gi ju Far ma ce ut skog fa kul te ta u Be o gra du, na ko -me su stručnja ci iz ne li na crt Pra vil ni ka, re zul ta te i is ku stva ucil ju bez bed ne pri me ne di je tet skih pre pa ra ta, si gur no sti ko -ri sni ka, po boljšan ja i očuvan ja zdrav lja.

Za kon sko re gu li san je obla sti di je te ti keSr bi ja je na pra vi la značajan ko rak na pred sa na cr tom

Pra vil ni ka o uslo vi ma u po gle du zdrav stve ne is prav no sti di -je tet skih na mir ni ca i di je tet skih su ple me na ta ko ji se mo gustav lja ti u pro met. No vi pra vil nik će bi ti u skla du sa pro pi si -ma Evrop ske uni je, a pi tan je je da na ka da će stu pi ti na sna -gu. Da bi se iz be glo ne tačno, ne o bjek tiv no i ne ko rekt nooglašavan je i na vođen je ko ri sni ka na po grešne za ključke,

kongres:Layout 1 3/18/2010 10:30 AM

EU je uve la, a kod nas se očeku je li sta odo bre nih zdrav stve -nih iz ja va ko je se mo gu sta vi ti na de kla ra ci ju pro iz vo da i ko -ri sti ti u mar ke tinške svr he.

Istraživan ja po ka zu ju da ne ja sna de kla ra ci ja na pro iz vo -di ma, su više sit na slo va, pre više tek sta i način obe ležavan japa ko van ja zbun ju ju pa ci jen te te se pra vil ni kom i to mo ra re -gu li sa ti.

Ve li ki broj di je tet skih su ple me na ta po sto ji, ali ne i do -vol jno in for ma ci ja o to me ka da ih i ka ko ko ri sti ti. An ke te supo ka za le da je ve li ki broj po pu la ci je sla bo in for mi san oočeki va nom de lo van ju ali i ne kim nežel je nim efek ti ma i in -ter ak ci ja ma di je tet skih su ple me na ta.

Da bi se po sti gao efe kat kod krajn jeg ko ri sni ka ne op -hod na je sa rad nja između pro iz vođača, oglašivača, zdrav -stve nih rad ni ka i me di ja.

»Dožive ti 100« - sa mo sa pro ve re nim kva li te tomVe li ki broj pre pa ra ta, raz ličitih pro iz vođača šare ni se u

no vi na ma, časo pi si ma i na te le vi zi ja ma, i ti me značaj noutiče i na asor ti man pro iz vo da u apo te ka ma. Istraživan ja po -ka zu ju da se na tržištu Sr bi je na la zi 1000-1500 di je tet skihsu ple me na ta od ko jih naj veći deo sa drži bilj ke i bil jne pre -pa ra te, kao i vi ta mi ne i mi ne ra le. Ipak da li su svi i kva li tet nii bez bed ni?

»Bil jno« = bez bed no?Često se »pri rod no« i »bil jno« pod ra zu me va da je i bez -

bed no što na rav no ni je uvek tačno. Bez ob zi ra što su bil jnedro ge u di je tet skim su ple men ti ma pri sut ne u do za ma nižimod te ra pij skih, po sto je mo gućno sti od ređenih in ter ak ci ja i

po ja ve nežel je nih efe ka ta. Za to je bit no da le ka ri i far ma ce -u ti obra te po seb nu pažnju ka da pre po ručuju bil jne pre pa ra te»ri zičnim gru pa ma« (trud ni ce, do jil je, sta ri je oso be, pa ci jen tisa hro ničnom te ra pi jom).

Spor ti sti oprez!Na Dru gom kon gre su po seb no vre me je po svećeno ulo zi

su ple me na ta u spor tu.Mla di lju di ko ji se re kre a tiv no ili pro fe si o nal no ba ve

spor tom je su po seb na gru pa ko ja u ve li koj me ri ko ri sti di je -tet ske su ple men te (čak i do 15 raz ličitih pre pa ra ta!) a da ni jeade kvat no in for mi sa na o nji ho vom tačnom sa sta vu i pre po -ručenim do za ma. Na meće se za ključak da je ne op hod na pri -me na edu ka tiv nih pro gra ma ka ko pre ma mla dim spor ti sti -ma ta ko i pre ma nji ho vim ro di tel ji ma, tre ne ri ma i le ka ri ma.

Na Dru gom kon gre su o di je tet skim su ple men ti ma u pr -vi plan je stav lje na važnost usva jan ja no vog Pra vil ni ka o di -je tet skim su ple men ti ma, kao i pra vil nog in for mi san ja ka kostručne jav no sti ta ko i građan stva o pra vil noj upo tre bi di je -tet skih pre pa ra ta i far ma ko vi gi lan ca, od no sno praćen je ne -že l je nih efe ka ta, di je tet skih su ple me na ta.

43mart 2010.

kongres:Layout 1 3/18/2010 10:30 AM

44 mart 2010.

EKOLOGIJA

EKOLOŠKA SVESNOST KORAK BLIŽE EVROPSKIM STANDARDIMA

FARMACEUTSKI OTPADFarmaceutski otpad čine svi lekovi i lekovite supstance uključujući i njihovu primarnuambalažu, koji su postali neupotrebljivi zbog isteka roka trajanja, neispravne serije,

kontaminiranog pakovanja, prolivanja, rasipanja, pripremljeni pa neupotrebljeni, vraćeni odstrane korisnika, ili se ne mogu koristiti iz drugih razloga, kao i otpad iz proizvodnje.

otpad:Layout 1 3/18/2010 10:31 AM

Far ma ce ut ski ot pad na sta je u:• zdrav stve nim usta no va ma• van zdrav stve nim usta no va ma (pre sve ga pro iz vođači i

ve le dro ge ri je)Uprav ljan je far ma ce ut skim ot pa dom uređeno je po seb no

Za ko nom o uprav ljan ju ot pa dom (Sl. gla snik RS, br.36/2009), Za ko nom o le ko vi ma i me di cin skim sred stvi ma(Sl. gla snik RS, br. 84/2004), još uvek važećim Pra vil ni komo načinu uništa van ja le ko va, po moćnih le ko vi tih sred sta va ime di cin skih sred sta va (»Službe ni list SRJ«, broj 16/94 i22/94, te Za ko nom o po tvrđivan ju Ba zel ske kon ven ci je opre ko gra ničnom kre tan ju opa snih ot pa da i nji ho vom od la -gan ju (Sl. list SRJ, međuna rod ni ugo vo ri, br. 2/99) ko ji far -ma ce ut ski ot pad de fi niše kao:

Y 2 - Ot pad ko ji po tiče iz pro iz vod nje i pri pre me far ma -ce ut skih pro iz vo da

Y 3 - Ot pad od far ma ce ut skih pro iz vo da, dro ga i le ko vaY 4 - Ot pad iz pro iz vod nje, for mu la ci je i ko rišćen ja bi o -

ci da i fi to far ma ce ut skih pro iz vo da

Is prav no uprav ljan je far ma ce ut skim ot pa dom pod ra zu -me va:

• sa ku pljan je• evi den ti ran je• pri vre me no skla dišten je• kla si fi ka ci ju ot pa da pre ma Ka ta lo gu ot pa da na inert ni,

ne o pa san i opa san, pri čemu se opa san ot pad kla si fi ku je pre -ma po re klu, ka rak te ri sti ka ma i sa sta vu ko ji ga čine opa snim

• ka te go ri za ci ju ot pa da, i to pre ma ka rak te ri sti ka ma ak -tiv ne sup stan ce (kon tro li sa ni le ko vi, an ti in fek tiv ni le ko vi,ci to tok sični le ko vi, an ti sep ti ci ide zin fi ci jen si), od no sno pre -ma for mi do zi ran ja (čvr sti, po lučvr sti, praško vi, tečno sti i ae -ro so li)

• pri ku pljan je do ku men ta ci je ra di do bi jan ja do zvo la zaiz voz

• ko načno zbrin ja van jeUništa van je le ko va i osta log far ma ce ut skog ot pa da

obav lja se od go va ra jućom me to dom (fi zičke, he mij ske, fi -zičko-he mij ske i dr), za vi sno od ka rak te ri sti ka le ko va, sa ci -ljem da se do bi ju sta bil ni, ne o trov ni pro iz vo di bez kan ce ro -ge nog, te ra to ge nog, mu ta ge nog dej stva ili dej stva na spo -sob nost raz množavan ja (fer ti li tet).

Uko li ko se ne mo gu uništi ti u skla du sa važećim pro pi si -ma i pro pi sa nim zah te vi ma, uklan ja ju se i čuva ju pod uslo vi -ma pro pi sa nim za čuvan je opa snog ot pa da, a du skla du sazašti tom život ne sre di ne.

Nažalost, u Re pu bli ci Sr bi ji ne po sto je po stro jen ja zauništa van je opa snog far ma ce ut skog ot pa da, te ima jući u vi -du čin je ni cu da skla dišten je može bi ti sa mo pri vre me no, ge -ne ra to ri ma ta kvog ot pa da pre o sta je je di no skup iz voz ra diuništen ja u ne koj od evrop skih ze mal ja, pre sve ga Mađar -skoj ili Au stri ji.

45mart 2010.

otpad:Layout 1 3/18/2010 10:32 AM

46 mart 2010.

ISHRANA

GIHT - JEDNO OD NAJSTARIJIH OBOLJENJA

»BOLEST KRALJEVA« Sada kada je zima iza nas, proleće nam daje priliku da pravimo planove o godišnjem odmoru i da se na vreme

borimo sa nakupljenim viškom kilograma. Na žalost, neki od nas ili neki od naših pacijenata, moraju da seizbore i sa ozbiljnim problemima koji su nastali kao posledica prekomernog uživanja u hrani i alkoholu.

Autor: dr Jelena Gligorijevićnačelnik Odeljenja za ishranu, Klinički centar Srbije

Akut ni pan kre a ti ti si, akut ni ho le ci sti ti si, ga stri ti -si, hi ja tus her ni ja, hi per ten ziv ne kri ze i da nena bra ja mo, li sta je po duža. A među oni ma ko -

ji ma je slav lje nažalost pre se lo, je su i oso be ko je bo lu ju odgih ta, jer kod njih obrok sa pu no ma snog me sa, iz nu tri ca, ri -be i al ko ho la često pret ho di na pa du ve o ma ja kih bo lo va ujed nom ili više zglo bo va. U isto ri ji me di ci ne giht je jed nood naj sta ri jih obol jen ja o ko jem po sto je pi sa ni za pi si. Poštoje ovo obol jen je po ve za no sa is hra nom ko ja obi lu je me som ima snoćama, ra ni je je giht na zi van »bo lest kral je va«. Da nasje giht obol jen je ko je se sve češće jav lja u raz vi je nim za pad -nim zem lja ma pa i kod nas, s ob zi rom da i mi sve više usva -ja mo broj ne loše »za pad ne« na vi ke u is hra ni.

Eti o lo gi ja i kli nička sli kaGiht ka rak te riše akut ni ar tri tis sa re ci di vi ma do ko jeg

do la zi usled ta ložen ja kri sta la mo kraćne ki se li ne u zglo bo -vi ma. Gih tu pret ho di hi pe ru ra te mi ja (po većana kon cen -tra ci ja mo kraćne ki se li ne u kr vi) čiji je uzrok ne po znat.Naj veći deo mo kraćne ki se li ne se stva ra u or ga ni zmu u en -do ge nom me ta bo li zmu pu ri na ali je dan deo se stva ra izpu ri na une tih hra nom (dal je u tek stu su na ve de ne na mir -ni ce sa naj višim sa držajem pu ri na). Najčešće po sle više go -di na asimp to mat ske hi pe ru ri ke mi je, do la zi do ta ložen jakri sta la ura ta u zglo bo ve i po ja ve akut nog ar tri ti sa sa re ci -di vi ma, po ja ve to fu sa (be ličasti čvo rići is ta loženih ura ta) ikod ne lečenih bo le sni ka hro nične urat ne ar tro pa ti je. Usled

giht:Layout 1 3/18/2010 10:32 AM

ta ložen ja ura ta u bu bre zi ma može se ja vi ti urična ne fro li ti -

ja za i ne fro pa ti ja.

Ka rak te ri stično je da od gih ta uglav nom bo lu ju muškar -

ci (95%) i to najčešće sta ri ji od 40 go di na. Bo lest počin je iz -

ne na da, često noću, sa ve o ma ja kim bo lo vi ma u zglo bu,

najčešće u nožnom pal cu ili ređe u dru gim zglo bo vi ma no -

gu. Zglob je otečen, i cr ven a bo lo vi su ve o ma ja ki pa se bo -

le snik bo ji sva kog do di ra pa i do di ra po kri vača ili čara pe.

Bo lo vi su in ten ziv ni ne ko li ko da na a on da spon ta no pre sta ju

i bez te ra pi je.

U pe ri o du re mi si je bo le snik ne ma te go ba ia ko su vred -

no sti mo kraćne ki se li ne u kr vi po višene. Međutim, već u pr -

voj go di ni po sle pr vog na pa da, najčešće se jav lja no vi na pad

u istom ili ne kom dru gom zglo bu. Uko li ko se bo lest ne leči,

na pa di se jav lja ju sve češće, na većem bro ju zglo bo va i bo lest

po sta je hro nična. Ta da je pri su tan stal ni bol, otok i ko načno

po re mećaj funk ci je i de for mi te ti na zglo bo vi ma. Najčešće su

po gođeni zglo bo vi no gu ma da u gih tu sva ki zglob može bi ti

za hvaćen. Ta kođe, jed na pe ti na bo le sni ka ima ka men ce u

bu bre gu, usled ta ložen ja mo kraćne ki se li ne. Naj teža kom -

pli ka ci ja gih ta je ste ne fro pa ti ja (po puštan je ra da bu bre ga),

ko ja se po sle više go di na često jav lja kod obo le lih od gih ta.

Lečen je gih ta tre ba za početi što pre sa ne ste ro id nim an -

ti in fla ma tor nim le ko vi ma a u težim, hro ničnim ob li ci ma

pri men ju ju se uri ko zu ri ci (pro be ne cid) i uri ko su pre so ri

(alo pu ri nol). Ve o ma je važno od sa mog počet ka bo le sti sva -

kom pa ci jen tu da ti pre ci zna uput stva o hi gi jen sko-di je tet -

skim me ra ma ko je mo gu značaj no uspo ri ti na pre do van je

bo le sti.

Opšte pre po ru ke za di je to te ra pi ju obo le lih od gih ta

Pre po ručuje se da obo le li od gih ta pi ju ve li ke ko ličine

tečno sti, oko 2-3 li tra dnev no, pre sve ga vo de i čaje va. Na taj

Giht, Džejms Gilrej 1799.

47mart 2010.

giht:Layout 1 3/18/2010 10:33 AM

način se po većava iz lučivan je mo kraćne ki se li ne i sman ju je

ri zik za for mi ran je bu brežnih urat nih ka me na ca.

S ob zi rom na to da obo le li od gih ta često ima ju pre -

ko mer nu te le snu ma su, bo le sni ku tre ba sa ve to va ti da

sman ji te le snu ma su ali gu bi tak ki lo gra ma mo ra bi ti po -

stu pan. Na gli gu bi tak te le sne ma se, gla do van jem ili ri go -

ro znim di je ta ma sa ma lo uglje nih hi dra ta, može do ve sti

do po ra sta mo kraćne ki se li ne. Sto ga obo le li ma od gih ta

sa ve tu je mo da ni pošto sa mo stal no ne pri men ju ju ra zne

di je te iz časo pi sa, sa in ter ne ta i sl, već da se ja ve u ne ku

od am bu lan ti ili sa ve to va lišta za is hra nu gde će im bi ti

pro pi sa na ade kvat na, iz ba lan si ra na i in di vi du al no pri la -

gođena di je ta.

Is hra na obo le lih od gih ta tre ba da sa drži do vol jno uglje -

nih hi dra ta (oko 55% ener get skog uno sa tre ba da obez be de

uglje ni hi dra ti i to naj bol je složeni uglje ni hi dra ti tj. skro bo -

vi). Da kle, bo le sni ka tre ba sa ve to va ti da kon zu mi ra do vol jno

pro iz vo da od žita ri ca i to naj bol je od ce log zr na žita, po put

cr nog i raženog hle ba, in te gral nih pa hul ji ca, kačamak od ne -

pro se ja nog ku ku ru znog brašna, ku van in te gral ni pi ri nač, ku -

va nu pšeni cu ili pro so u zr nu i sl.

U is hra ni tre ba sman ji ti unos ma snoća (man je od 30%

ener get skog uno sa) i ho le ste ro la (do 300 mg dnev no). Da -

kle, tr ba ko ri sti ti mlečne pro iz vo de sa man jim pro cen tom

ma sti (jo gurt i mle ko do 1% mlečne ma sti i po sni si re vi) a

ma sne mlečne pro iz vo de po put pa vla ke, ma sla ca, fe ta si ra,

tvr dih si re va i kaj ma ka, sa mo iz u zet no i u ma lim ko ličina -

ma. Ta kođe, tre ba iz be ga va ti pe ci va od li sna tog te sta kao i

ma sne pi te, ko lače, tor te i sl. Za pri pre man je je la požel jno je

ko ri sti ti pre težno bil jna ul ja i even tu al no ma le ko ličine (1-2

ka fe ne kašičice) soft mar ga ri na.

Obo le li ma od gih ta pre po ručuje se ume ren unos pro te i -

na (10-15% ener get skog uno sa tre ba da obez be de pro te i ni).

Glav ni iz vor be lančevi na za obo le le od gih ta je su mle ko i

mlečni pro iz vo di sa ni skim pro cen tom ma sti, be lan ce, ce lo

ja je (2 - 3 žuman ce ta ne del jno). Po sna me sa i ri be ko je su

do zvol je ne, mo gu se je sti sa mo u fa zi po boljšan ja (ka da bo -

le snik ne ma ja ke bo lo ve) i sa mo u ogra ničenim ko ličina ma

(60 - 100g dnev no). Iz gle da da su naj bol ji iz vor be lančevi na

za obo le le od gih ta mlečni pro iz vo di sa ni skim sa držajem

ma sti i to fu (sir od so je), ko ji olakšava iz lučivan je mo kraćne

ki se li ne.

Al ko hol obo le li od gih ta tre ba mak si mal no da iz be ga va -

ju. Da kle, al ko hol mo gu kon zu mi ra ti sa mo u fa zi po boljša -

nja, sa mo u iz u zet nim pri li ka ma i u ma lim ko ličina ma. Iz -

gle da da je vi no naj bol ji iz bor za obo le le od gih ta, dok je pi -

vo po seb no štet no i ne tre ba ga ni kad kon zu mi ra ti.

48 mart 2010.

Na mir ni ce sa vi so kim sa držajem pu ri na

Obo le li od gih ta ne tre ba da ko ri ste ove na mir ni -ce u svo joj is hra ni:

• Bu jon (su pa od me sa i ko sti ju)• Iz nu tri ce (je tra, sr ce, bu breg, mo zak, bri zle,

gušte rača, pan kre as)• Sos od me sa, eks trakt me sa (koc ka za su pu,

su pa iz ke si ce)• Guščije me so• Sar di na, skuša, ha rin ga, inćun• Školj ke, dag nje, ikra, ka vi jar• Kva sac (za bran je no je uzi man je kva sca u većoj

ko ličini kao su ple ment tj. do da tak is hra ni. Do zvol je -ne su ma le ko ličine kva sca u hle bu i pe ci vu)

Na mir ni ce sa ume re nim sa držajem pu ri na

• Ri ba (osim go re na ve de ne)• Pi le ti na• Me so• Pa sulj, sočivo, sušeni grašak• Spa nać• Pečur ke

Do zvol je no je 60 - 100g me sa ili ri be dnev no ilipo la šol je go re na ve de nog po vrća.

Na mir ni ce sa za ne mar lji vim sa držajem pu ri na

Ove na mir ni ce se mo gu ko ri sti ti u is hra ni i uakut noj fa zi gih ta:

• Hleb, pe ci va, žita ri ce, te ste ni ne, pi ri nač, kek -se vi, ko lači

• Mle ko i svi mlečni pro iz vo di (jo gur ti, si re vi i dr).Po seb no se pre po ručuju pro iz vo di sa ni skim sa -držajem ma sti.

• Ja ja• To fu sir (od ličan iz vor be lančevi na za obo le le

od gih ta)• Po vrće (osim go re na ve de nog)• Voće, koštun ja vo voće (orah, lešnik, ba dem i sl)• Ul ja, mar ga rin, ma slac • Šećer, slat kiši, kon di tor ski pro iz vo di, čoko la da• Ka fa, čaj, so ko vi, ga zi ra na bez al ko hol na pića• So (ume re no), sirće

giht:Layout 1 3/18/2010 10:33 AM

49mart 2010.

Većina muška ra ca se po sle 45. go di ne živo ta su o -ča va sa be nig nom hi per pla zi jom pro sta te (BHP),funk ci o nal nim po re mećajem uro ge ni tal nog

trak ta. Ia ko je hi rurška in ter ven ci ja je di ni efi ka san načinlečen ja ovog po re mećaja, le ka ri i far ma ce u ti ulažu ve li ke na -po re da, pri me nom sin tet skih i bil jnih le ko va, ublaže smet -nje pa ci je na ta i od lože ope ra ci ju.

Eti o lo gi ja i pa to ge ne za BHPPro sta ta (ke sten jača) je ne par ni žle zda no mišićni or gan,

ko ji leži na kar ličnoj prečagi, okružujući u pot pu no sti mo -kraćni ka nal. Osnov na funk ci ja pro sta te je ste da u ure tru iz -lučuje se kret al kal ne re ak ci je, ko ji pred stav lja glav ni deo vo -lu me na eja ku la ta i ko ji obez beđuje sre di nu u ko joj sper ma -to zo i di za država ju svo ju po kre tlji vost i vi ja bil nost.

MUŠKARCI ZNAJU!

PRIRODOM PROTIV BENIGNE HIPERPLAZIJE PROSTATE

BILJNI LEKOVI – NAJBOLJA PREVENTIVA

Muškarci se na tegobe vezane za hiperplaziju prostate nerado žale. Za mnoge je to, nažalost, tabu tema, štootežava pravovremeno otkrivanje ovog funkcionalnog poremećaja. Uloga farmaceuta je da u radu sapacijentima nastupaju savetodavno, kako bi se doprinelo zdravlju i kvalitetu života osoba sa BHP.

Piše: prof. dr Zoran Maksimović

benigna:Layout 1 3/18/2010 10:35 AM

50 mart 2010.

Eti o lo gi ja i pa to ge ne za BHP ni su u pot pu no sti po zna te,

a iden ti fi ko va ni su broj ni fak to ri ri zi ka, među ko ji ma naj veći

uti caj is pol ja va ju go di ne živo ta pa ci jen ta i po ro dična isto ri ja

bo le sti.

Pro sta ta do stiže svo ju pu nu ve ličinu, pod uti ca jem cir -

ku la tor nih an dro ge na, među ko ji ma je naj važni ji te sto ste -

ron, u pe ri o du između 25. i 30. go di ne živo ta. Međutim,

po sle 45. go di ne ona na stav lja da se uvećava, što do vo di do

op struk ci je pro to ka uri na i raz vo ja simp to ma ovog po re -

mećaja. In te re sant no je da sta ren jem, muški or ga ni zam

pro iz vo di sve man je te sto ste ro na, a pro sta ta na stav lja da ra -

ste. Uzrok je ve ro vat no estro gen, ko ji na sta je ka da se te sto -

ste ron kon ver tu je u adi po znom tki vu muška ra ca i dal je iza -

zi va rast stro me.

Te ra pi ja BHPPa ci jen ti osećaju te go be usled zbir nog uti ca ja op struk -

tiv nog ade no ma i po većanog to nu sa stro mal ne glat ke mu -

sku la tu re iza zva ne sti mu la ci jom al fa re cep to ra sim pa tičkog

ve ge ta tiv nog si ste ma. Te ra pi ja je, zbog ne ja sne eti o lo gi je i

pa to ge ne ze, isključivo ka u zal na i njo me se utiče na obe

kom po nen te obol jen ja. Le ko vi ko ji se da nas ko ri ste pri pa -

da ju far ma ko di nam skim gru pa ma α1-adre ner gičkih blo ka -

to ra, an dro gen-su pre so ra, in hi bi to ra 5α-re duk ta ze i in hi bi -

to ra aro ma ta ze. Naj veći po ten ci jal pre po znat je u de lo van ju

in hi bi to ra 5α-re duk ta ze i α1-adre ner gičkih spa zmo li ti ka,

pa se oni najčešće i pri men ju ju.

Bil jni le ko vi u lečen ju BHPBil jni le ko vi, pre težno, de lu ju slično in hi bi to ri ma 5α-re -

duk ta ze, i is pol ja va ju uti caj na op struk tiv ne simp to me BHP.

U od no su na sin tet ske le ko ve ima ju mno ge pred no sti, ia ko

su sla bi ji od njih. Na i me, nji ho va pri me na ne iza zi va sman -

jen je vo lu me na eja ku la ta, sman jen je li bi da, im po ten ci ju, hi -

po ten zi ju, za mor i gla vo bol ju, ko ji su česti spo red ni efek ti

pri me ne fi na ste ri da i te ra zo si na. Po red to ga, za raz li ku od fi -

na ste ri da, bil jni le ko vi ne utiču na ni vo PSA (Pro sta te Spe -

ci fic An ti gen) u pla zmi, važnog mar ke ra ko ji se ko ri sti u di -

jag no sti ci kar ci no ma pro sta te.

U prak si se najčešće ko ri ste raz ličiti do zi ra ni ob li ci li po -

fil nog eks trak ta, ma snog ul ja i gra nu la ta se me na bun de ve

(Cu cur bi tae pe po nis se men), li po fil nog eks trak ta plo da te ste -

Klinička slika BHP


51mart 2010.

ra ste pal me (Se re no ae re pen tis fruc tus, syn. Sa ba lis fruc tus), to -tal nog eks trak ta ko re na ko pri ve (Ur ti cae ra dix), li po fil nogeks trak ta ko re afričke šlji ve (Pygei afri ca ni cor tex), i to tal nogeks trak ta po le na ne kih bil ja ka iz fa mi li je Po a ce ae (Pol li nisex trac tum sic cum).

Te ra pij ski značaj bil jnih le ko va u lečen ju BHPNa našem tržištu po sto je broj ni sin tet ski i bil jni pre -

pa ra ti ko ji se ko ri ste u te ra pi ji BHP. Bil jni le ko vi se do -bro pod no se i ima ju man je nežel je nih efe ka ta od sin tet -skih, što omo gućava nji ho vu širu pri me nu u sa mo me di -ka ci ji. Mo gu se ko ri sti ti sa mo stal no (kod blažih ob li kabo le sti), ali i kao do pu na te ra pi ji sin tet skim le ko vi ma.Ova kvom pri me nom se značaj no može od ložiti hi rurškain ter ven ci ja.

Muškar ci se na te go be ve za ne za hi per pla zi ju pro sta tene ra do žale. Za mno ge je to nažalost ta bu te ma, što otežavapra vo vre me no ot kri van je ovog funk ci o nal nog po re mećaja.Ulo ga far ma ce u ta je da u ra du sa pa ci jen ti ma na stu pa ju sa -ve to dav no, ka ko bi se do pri ne lo zdrav lju i kva li te tu živo taoso ba sa BHP.


DIJABETESNA RETINOPATIJA U PRIMARNOJ ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI - OPŠTE PREPORUKE ZA SCREENING

DIJABETESNA RETINOPATIJAPrvi zapisi o bolesti koja ne priznaje i ne poznaje granice medicinskih specijalnosti DIABETES MELLITUS

šećerna bolest, potiču iz Starog Egipta, oko 1550. god. pre Hrista Eberus Papirus. Upravo tu se i prvi put

pominje ...neraspoznavanje svetlosti Sunca..., trajna komplikacija neregulisane bolesti DIJABETESNA

RETINOPATIJA, optikopatija i katarakta, koje zajedno i u različitom odnosu snižavaju ili trajno oštećuju

oštrinu vida ili vidnu funkciju uopšte. Među njima, dijabetesna retinopatija je najčešća, najrazornija i

najekstenzivnija, i predstavlja vodeći uzrok slepila kod radno aktivne populacije u srednje i visoko razvijenim

zemljama ali i vodeći uzrok ekonomskog slepila u svetu uopšte.

OFTALMOLOGIJA

52 mart 2010.

oftal:Layout 1 3/18/2010 10:37 AM

Di ja be te sna re ti no pa ti ja je spe ci fična mi kro va -sku lar na kom pli ka ci ja i kod in su lin-za vi snog(tip I) i kod in su lin-ne za vi snog (tip II) di ja be -

te sa, čija pre va len ca ko re li ra pre sve ga sa tra jan jem bo le sti.Po sle 20 go di na, sko ro svi pa ci jen ti sa di ja be te som tip I iviše od 60% pa ci je na ta sa di ja be te som tip II ima ju ne ki odob li ka di ja be te sne re ti no pa ti je. Uz to, sva ki pe ti no vo ot kri -ve ni di ja be tičar već ima re ti no pa ti ju. Na kra ju, di ja be tičarisu 25 pu ta pod većim ri zi kom od sle pi la, po re deći sa opštompo pu la ci jom.

Praćen je, evi den ci ja i tret man kom pli ka ci ja šećer ne bo le -sti, in te gral ni su čini lac pri mar ne zdrav stve ne zašti te. Nor -mo gli ke mi ja kao tar get na duže vre me i re zul tat pre ci znog ikva li tet nog tret ma na ili si ste ma lečen ja, do ka za no snižavari zik od svih po znih kom pli ka ci ja šećer ne bo le sti, uključu ju -

ći i re ti no pa ti ju, i uspo ra va pro gre si ju pre eg zi sti ra juće re ti -no pa ti je kod in su lin-za vi snog di ja be te sa. Pre po zna ti su iopšte pri hvaćeni fak to ri ri zi ka a ra di od ređivan ja cil jne po -pu la ci je za scre e ning, i po sle dičnog ade kvat nog tret ma na(me di cin ski i teh nički is pra van a pra vo vre me no spro ve den).Uvek tre ba ima ti na umu da vr lo raz vi je na bo lest može bi tisko ro asimp to mat ska i sto ga pri rod na isto ri ja i tok kao i pre -po ru ke za iz na lažen je i ra no ot kri van je di ja be te sne re ti no -pa ti je mo ra ju bi ti sa stav ni deo prak se opšte me di ci ne, po ro -dičnih dok to ra, en do kri no lo ga i of tal mo lo ga.

Di ja be te sna re ti no pa ti ja ide al na for ma za scre e ning

Di ja be te sna re ti no pa ti ja pred stav lja sko ro ide al nu for muza scre e ning, za do vol ja va jući sve kri te ri ju me Svet ske zdrav -

53mart 2010.

Autor: Doc. dr Nada M. Radović, oftalmolog

oftal:Layout 1 3/18/2010 10:37 AM

stve ne or ga ni za ci je (SZO): značajan je zdrav stve ni pro blem,

po se du je i raz vi ja kli ničku sli ku pre simp to mat skih stan ja,

mo guć je ade kva tan scre e ning pri hva tljiv za po sto jeći si stem

zdrav stve ne zašti te, ne sra zmer no je ma la ce na tret ma na kod

ra no di jag no sti ko va nih stan ja u od no su na ukup nu ce nu si -

ste ma zdrav stve ne zašti te – uključujući ce nu po sle di ca ne -

lečene bo le sti, sla bo vi do sti i sle pi la. Pre va len ca re ti no pa ti je

po sle de set go di na tra jan ja osnov ne bo le sti iz no si 40 – 50 %,

a po sle 20 go di na - čak 90%! Bez ob zi ra na kli ničku sli ku i

for mu bo le sti gu bi tak vi da kod di ja be te sne re ti no pa ti je, par -

ci ja lan ili pot pun, pri vre men ili sta lan, može da re zul ti ra iz

ne ko li ko me ha ni za ma: edem ili is he mi ja ma ku le (pad cen -

tral nog vi da), no vo stvo re ni krv ni su do vi kod pro li fe ra tiv ne

re ti no pa ti je, fi bro va sku lar no tki vo, eks u da ti...

ZA KLJUČAK Mno ge pro me ne na očnom dnu mo gu da na sta nu a da

pri tom ne da ju ja sne simp to me, za to je važno da sva ki di ja -

be tičar pre ven tiv no pre gle da očno dno ka ko bi se bla go vre -

me no ot kri le kom pli ka ci je. Pre po ru ka za oba ve zne pre gle -

de očnog dna, na širo ku ze ni cu, kod di ja be tičara i to: a)

jed nom go dišnje, uvek, kod svih bo le sni ka sa di ja be te som

tip I po sle pet go di na tra jan ja osnov ne bo le sti, bez ob zi ra

na način re gu la ci je ili simp to me, i b) uvek od mah po ot kri -

van ju, pa go dišnje ili češće, kod svih bo le sni ka sa di ja be te -

som tip II.

Na ovaj način bi u Sr bi ji bi lo ob u hvaćeno oko 50 %

ukup ne po pu la ci je. To li ki vo lu men je pot pu no ade kva tan

ras po loživom stručnom po ten ci ja lu i si ste mu pri mar ne

zdrav stve ne zašti te a omo gućio bi iden ti fi ka ci ju, pa pri me -

nu so fi sti ci ra ni jih di jag no stičkih me to da (an gi o gra fi ja, op -

tička ko he rent to mo gra fi ja i dr) i pra vo vre me ni tret man

počet nih for mi, bez du gih li sta čekan ja, ne pri hva tlji vih za

ovo pro gre siv no stan je. Re gi stri di ja be tičara, sa do ku men -

ta ci jom, mo gu mno go po moći i do pri ne ti kva li te tu scre e -

nin ga.

54 mart 2010.

Spe ci jal na bol ni ca za of tal mo lo gi ju – »Mi loš kli ni ka«, Be o grad

U uli ci Ra do sla va Gru jića 25, na Vračaru, našest sto ti na me ta ra kva drat nih na men skigrađenog i di zaj ni ra nog pro sto ra smešte na je sa -vre me no oprem lje na »Mi loš kli ni ka« – spe ci jal nabol ni ca za of tal mo lo gi ju.

Oprem lje nost Kli ni ke mo der nim uređaji makon ku riše po zna tim svet skim of tal mo loškimusta no va ma, a o kva li te tu me di cin skih uslu gasve doče hil ja de za do vol jnih pa ci je na ta.

»Mi loš kli ni ka« je uključena u Međuna rod numrežu zdrav stve nog osi gu ran ja (GMC He al tca reNet work) i Van bre da In ter na ti o nal In su ran ce i imaza ključene ugo vo re sa ne kim ino stra nim fon do vi -ma osi gu ran ja o pružan ju me di cin skih uslu ga.

Osnov ni kon cept «Mi loš kli ni ke» je ste pro fe si -o nal nost i eks pe di tiv nost, za sno va ni na sa vre me -noj me di cin skoj dok tri ni, na stal no za po sle nomstručnom ka dru i opre mi vr hun ske teh no lo gi je.

»Mi loš kli ni ka« je na stav na ba za Me di cin skeaka de mi je - US Me di cal Scho ol, za pred met of tal -mo lo gi ja.

www.mi lo skli ni ka.comna da.ra do vic@mi lo skli ni ka.com

oftal:Layout 1 3/18/2010 10:38 AM

56 mart 2010.

IZ ORDINACIJE

Bo lo vi u leđima mo gu bi ti akut ni ka da na sta ju

usled me ha ničkih tra u ma (sport skih po vre da,

pa da ili dru gih vr sta uda ra ca u kičmu) i hro nični

ko ji su uglav nom po sle di ca ne zdra vih i loših život nih na vi -

ka. Te ra pi ja je uglav nom simp to mat ska (anal ge ti ci, an ti re u -

ma ti ci, spa zmo li ti ci) i njom se po stiže sman jen je bo la, ali se

ne uklan ja uzrok na stan ka bo la.

De ge ne ra tiv ni pro ce si (tzv. okošta van je) mo gu za hva ti ti

bi lo ko ji deo kičme nog stu ba (pršlje no ve, sit ne apo fi zne

zglo bo ve, međupršljen ske di sku se, li ga men te...). Najčešće je

reč o cer vi kal nom ili lum bal nom sin dro mu, od no sno bo lu u

vra tu ili don jem de lu kičme ko ji često pra ti na pe tost mišića,

sman je na po kre tlji vost, a po ne kad ne pri jat no trn jen je mišića

u no ga ma i ru ka ma. Bol je pr vi sig nal ko ji nas upo zo ra va da

nešto ni je u re du i ne tre ba ga za ne ma ri ti.

Dok bol u ra me ni ma ili leđima ne ome ta mno go sva ko -

dnev ne ak tiv no sti većina lju di ga sma tra be za zle nim. Ipak

važno je zna ti da uko li ko bo lo vi tra ju duže od ne ko li ko ne -

del ja ili se po nav lja ju po treb no je otići na pre gled. Le kar će

naj bol je utvr di ti uzrok bo la, a sa mim tim i pra vil nu te ra pi ju.

PRE VEN CI JA – ČUVAJ TE »STUB ŽIVO TA«Naj bol ja pre ven ci ja za bo lo ve u leđima je ste sva ko dnev -

na fi zička ak tiv nost ko ja pod ra zu me va vežban je leđnih i tr -

PREVENCIJA BOLA U LEĐIMA

DOKTORE, BOLI ME KIČMA!Alarmantni podaci govore da čak kod 80% ljudi u nekomtrenutku života počinje da se javlja bol u kičmenom delu i to nesamo kod starijih već i kod osoba mlađih od 30 godina.Stručnjaci upozoravaju da su degenerativna oboljenja kičme uporastu i da su najčešće odraz nezdravog načina života ismanjenog kretanja.

1. Pravilan stav:- glava podignuta (lako isturena

brada), ramena ispravljena,stomak uvučen, stopalarazdvojena u širini ramena

2. Stajanje kombinovati sapovremenim sedenjem3. »stretching« –povremeno istezanje radirelaksacije mišića4. Nošenje udobneobuće i anatomskihuložaka smanjuje boloveu leđima, nogama istopalima5. Pravilno podizanjetereta podrazumeva da seteret podiže iz čučnja, izjednog pokreta uzispravljena leđa

� PREPORUKA APOTEKARIMA I SVIMA KOJI DUGO STOJE NA RADNOM MESTU

Autor: mr dr sci. med. Nadan Mikić, spec. ortopedske hirurgije sa traumatologijom,KBC Zvezdara

ortop:Layout 1 3/18/2010 10:41 AM

bušnih mišića. Pre po ručuju se pli van je, jo ga, pi la tes ili la ga -na šet nja.

Vežba ma di san ja ojačava mo po seb nu gru pu mišića ko jisu za duženi za pra vil no držan je te la.

Ade kvat na is hra na i do vol jan unos vo de u to ku da na ve -o ma su važani za očuvan je do brog stan ja kičme. Uno somod go va ra juće ko ličine be lančevi na po većava se mišićna ma sako ja čini pot po ru kičme nog stu ba, a ade kva tan unos tečno sti(6 - 8 čaša vo de dnev no) do pri no si zdrav lju di sko va međupršlje no vi ma. Pre po ručuje se i sva ko dnev ni unos vi ta mi naC, D kao i vi ta mi na B kom plek sa.

Ne iz o stav ni deo pre ven ci je za ova kvu vr stu bo lo va je stespa van je na tvr dom or to ped skom dušeku. Bit na je i ve ličinaja stu ka ko ji tre ba da bu de što man ji, sa mo da po pu ni raz li kuu vi si ni između ra me na i vra ta.

Najčešće hro nični bo lo vi u pre de lu kičme mo gu bi tiznat no olakšani re dov nim nošen jem or to ped skih uložaka uobući: ana tom ski ulošci, ulošci za spušte no sto pa lo, me ta tar -zal ni uložak

57mart 2010.

Ukoliko usled naglog pokreta ili podizanja teretadođe do akutnog bola u leđima preporuka je da se utom položaju odmiruje 3-5 minuta. U suprotnom,forsiranjem pokreta neposredno nakon povredestanje će se pogoršati.

� AKO NISTE ZNALI

ortop:Layout 1 3/18/2010 10:41 AM

58 mart 2010.

FARMACEUTI U SVETU

ZAVIRIMO U APOTEKE ITALIJEKatarina Panić 30 godina diplomirani farmaceut pomogla nam je da obiđemo apoteke u Italiji, i

saznamo sve aktuelnosti, mogućnosti profesionalnog usavršavanja, ali i kako je studirati tamo.

Pišu: Estela Gaković i Marija Golubović

Apo te ke su or ga ni zo va ne slično kao naše: le ko vi,

OTC, ko zme ti ka, do da ci pre hra ni, spe ci jal na

hra na, sred stva za hi gi je nu... Osim iz da van ja

le ko va, pružaju se i dru ge uslu ge npr. me ren je krv nog pri ti -

ska, te le sne težine, gli ke mi je, za ka zi van ja po se ta le ka ru u

držav nim bol ni ca ma, čak i bušen je ušiju... Pro da ju se le ko vi

iz tra di ci o nal ne me di ci ne i ve li ki broj ho me o pat skih pro iz -

vo da ko ji su sve po pu lar ni ji i zva nično su pri zna ti kao ob lik

lečen ja, ali je još uvek za bran je no nji ho vo re kla mi ran je. Ne -

ke apo te ke ima ju i far ma ce u te obučene da da ju sa ve te iz di -

je to lo gi je i ho me o pa ti je. Sva ki far ma ce ut je oba ve zan da od -

sluša od ređeni broj kur se va van rad nog vre me na, ka ko bi

proširio svo ja znan ja. Po sto je i pa ra-apo te ke u ko ji ma mo gu

da ra de far ma ce ut ili pa ra far ma ce ut, a ko je pro da ju

isključivo pre pa ra te bil jnog po re kla, čaje ve, ho me o pat ske le -

ko ve...Ne po sto je od ređena pra vi la za or ga ni za ci ju pro sto ra

u apo te ci. Uglav nom sva ka ima po se ban deo za iz da van je le -

ko va i OTC, po se ban za pro da ju ko zme ti ke i dru gih pro iz -

vo da, oba ve znu la bo ra to ri ju i ma ga cin. Sva ka apo te ka ima

ma ga ci o ne ra, može ima ti i za po sle nog ko ji ni je far ma ce ut, a

za dužen je za pro da van je ko zme ti ke i pro iz vo da ko ji ne spa -

da ju u le ko ve. Far ma ce ut u Ita li ji može ra di ti više po slo va,

ali još uvek naj veći broj pre fe ri ra apo te ku u od no su na in du -

stri ju. Po sao in for ma to ra (stručnih sa rad ni ka u mar ke tin gu)

ni je to li ko po pu la ran kao u Sr bi ji.

Pri vat ne i držav ne apo te ke iz jed načene u iz da van ju re ce pa ta

Le ko ve iz da ju isključivo far ma ce u ti. De le se na one za

ko je je ne op ho dan re cept i Over the co un ter. Re cep ti mo gu

važiti za jed no iz da van je, u tom slučaju re cept se za država i

lek mo ra bi ti iz dat u ro ku od me sec da na u od no su na da tum

italija:Layout 1 3/18/2010 10:42 AM

na re cep tu i broj iz da tih ku ti ja mo ra od go va ra ti bro ju ko ji je

le kar na pi sao (do 3 ku ti je). Ovim re cep ti ma se uzi ma ju le -

ko vi čiju ce nu po kri va Na ci o nal ni sa ni tar ni fond, što znači

da država plaća ve li ki deo ili ce lo kup nu ce nu le ka. Pri vat ne i

držav ne apo te ke su iz jed načene u po gle du iz da van ja le ko va

na re cept. Dru gi tip su ta ko zva ni be li re cep ti ko ji se mo gu

is ko ri sti ti do 10 pu ta u ro ku od 6 me se ci. Uko li ko le kar na

ovom ti pu re cep ta pre ci zi ra broj ku ti ja le ka, re cept se ne

može upo tre bi ti više pu ta.

Oral ni kon tra cep ti vi i anal ge ti ci na re cept? Po sto je dve vr ste le ko va, mar ki ra ni i ge ne rički le ko vi, ko -

ji su uvek jef ti ni ji. Far ma ce ut je dužan da uko li ko za pro pi -

sa ni lek po sto ji jef ti ni ji ekvi va lent, o to me oba ve sti pa ci jen ta.

Sva ka apo te ka je oprem lje na sličnim soft ve rom ko ji omo -

gućuje na plaćivan je le ka, re gi stro van je iz da tih le ko va i da je

in for ma ci je o ko ličini le ka ili pro iz vo da u apo te ci, nje go vim

ka rak te ri sti ka ma, ekvi va len ti ma, kon tra in di ka ci ja ma i neže -

l je nim efek ti ma. Na ovaj način po sao far ma ce u ta je do sta

olakšan, a pa ci jen ti si gur ni ji.

Za le ko ve kao što su oral ni kon tra cep ti vi i anal ge ti ci u

vi so kim do za ma (npr.ibu pro fen 400mg) po tre ban je re cept

na uvid, tj. ni su u slo bod noj pro da ji što je slučaj u apo te ka ma

u Sr bi ji. Po sto je i spe ci jal ni re cep ti za opi ja te za ko je je po -

treb na po seb na pro ce du ra. Uz re cept je ne op hod no ima ti i

zdrav stve nu knjižicu čiji se bar kod uno si u kom pju ter. Ovaj

kod izađe na računu, uko li ko je lek plaćen i ce na le ka se od -

u zi ma od po re za na kra ju go di ne. Far ma ce ut je dužan da

pro ve ri šta je le kar na pi sao i ako pri me ti even tu al ne ano ma -

li je npr. po grešnu do zu ili ni je u mo gućno sti da pročita, (ako

je re cept po pun jen ru kom), dužan je da po zo ve le ka ra ko ji

ga je iz dao i raz ja sni ne do u mi ce.

»Iza bra ni far ma ce ut« – pr vi »bes plat ni« sa vet nik

Apo te ka pred stav lja često pr vi iz bor pa ci je na ta ka da

osećaju te go be, jer ta ko iz be ga va ju re do ve i čekan ja kod

le ka ra, a i sa vet je bes pla tan. Far ma ce ut može da va ti sa ve -

te, po nu di ti OTC pro iz vod, ali je i oba ve zan da uko li ko

za ključi da je stan je ozbil jno upu ti pa ci jen ta le ka ru. Pra -

vil nim sa ve ti ma far ma ce ut do bi ja po ve ren je pa ci je na ta

ko ji se uvek vraćaju ta ko da kao što ima ju »svog le ka ra«,

ima ju i »svog far ma ce u ta«. Apo te ke u Ita li ji su uglav nom

držav ne, a ređe pri vat ne. S vre me na na vre me ob jav lju ju

se kon kur si za ku po vi nu držav ne ili pri vat ne apo te ke, a za

učešće na kon kur su tre ba do ka za ti da se po se du ju od go -

va ra juće fi nan si je. Na i me, vred nost pro sečne apo te ke je 2

do 2,5 pu ta veća od nje ne go dišnje za ra de (u pro se ku se

računa da sred nja apo te ka za go di nu za ra di 800 000, te je

nje na vred nost mi ni mal no 1 600 000 evra). Po treb no je

59mart 2010.


proći od ređene te sto ve ili ima ti naj man je 2 go di ne is ku -

stva pri zna tog od Lo kal ne sa ni tar ne upra ve. Ne po sto je

lan ci pri vat nih apo te ka kao u Sr bi ji već je dan far ma ce ut

može otvo ri ti jed nu, even tu al no dve apo te ke. Po sto ji više

ti po va apo te ka. De le se na kla sične, bol ničke i se zon ske

ko je se na la ze uglav nom u tu ri stičkim me sti ma pa su

otvo re ne sa mo u se zo ni. Po za ko nu, jed na apo te ka se na -

la zi na te ri to ri ji na ko joj živi 5000 sta nov ni ka.

Stu di ra ti far ma ci ju u Ita li ji – otvo re na vra ta za usa vršavan je

Više ita li jan skih uni ver zi te ta ima u svom sklo pu far -

ma ce ut ski fa kul tet, ta ko da je iz bor ve li ki (Mi la no, Fi ren -

ca, Pa do va, To ri no, Trst, Pa via, Ka ta ni ja, Na pulj...).Uni -

ver zi tet Bo lon ja je naj sta ri ji uni ver zi tet u tzv. »za pad nom

sve tu« i osno van je 1088. go di ne. Škol ske 2003/04. Ka ta -

ri na Pa nić se pre ba ci la sa Far ma ce ut skog fa kul te ta u Be o -

gra du na Far ma ce ut ski fa kul tet Uni ver zi te ta Bo lon ja. Bi lo

je po treb no ne ko li ko me se ci dok su pro fe so ri raz mo tri li

even tu al no pri zna van je is pi ta iz Be o gra da i u fe bru a ru

2004. po sta la je zva nični stu dent 3. go di ne Far ma ce ut skog

fa kul te ta.

Stu dent ski da ni u Bo lon ji Ka ta ri na Pa nić, di plo mi ra ni far ma ce ut-Raz li ka ko ju sam od mah pri me ti la je man je la bo ra to rij skog

ra da i po ne ki is pit više. Na i me, sa la bo ra to ri ja ma se počin je od

3. go di ne i to sa mo iz najz načaj ni jih far ma ce ut skih pred me ta.

Is pi ti su bo do va ni »kre di ti ma« u za vi sno sti od težine is pi ta. Po -

red oba ve znih, sva ki stu dent mo ra sam da od luči ko je će iz bor ne

pred me te uze ti u vred no sti od 20 kre di ta. Ima i pi sme nih i

usme nih is pi ta, ali prak tičnih ne. Tra jan je stu di ja je 5 go di na s

tim što se u po sled njoj go di ni ra di oba ve zni staž od 6 me se ci, bez

ko ga se ne može di plo mi ra ti. Po sle di plo mi ran ja do bi ja se evrop -

ska spe ci ja li stička di plo ma ko ja je na ni vou ma ste ra. (Po sle za -

vršnog is pi ta može se ići di rekt no na dok to rat bez pret hod ne pri -

pre me). Po sto je 2 vr ste di plom skog ra da: pi san je na za da tu te mu

iz od ređenog pred me ta (kao kod nas) i eks pe ri men tal ni di plom -

ski u tra jan ju od 6 me se ci, gde se stu den ti uključuju u

istraživački naučni rad u la bo ra to ri ji oda bra nog pro fe so ra. Ova

vr sta di plom skog is pi ta se više bo du je na za vršnom is pi tu i ka -

sni je pri tražen ju po sla, a pruža i mo gućnost ostan ka u aka de -

mi ji i lakšeg upi si van ja dok to ra ta. Po red in ter na ci o nal ne raz -

me ne stu de na ta na 6 me se ci ili go di nu, po sto ji i mo gućnost za

pi san je eks pe ri men tal nog di plom skog ra da u ino stran stvu, jer

bu dući da je uni ver zi tet sa do brom re pu ta ci jom, po ve zan je sa

najz načaj ni jim uni ver zi te ti ma na svim kon ti nen ti ma. Ta ko

sam ja do bi la pri li ku da pro ve dem 6 me se ci u la bo ra to ri ji u Nju -

jor ku (bez ob zi ra što sam stra ni stu dent). In ter na ci o na li za ci ja je

ve o ma bit na za raz me nu stručnih znan ja, ali i za sti can je ne -

za bo rav nih ličnih is ku sta va ko ja otva ra ju mno ga vra ta za dal je

(ako se po kažete, na rav no). Mi slim da je to možda ono što naj -

više ne do sta je »našem« fa kul te tu (bar je to si tu a ci ja ko ju ja pam -

tim, ve ro vat no se do sa da sve pro me ni lo). Po sle za vršenih stu di -

ja da bi se mo glo učla ni ti u Far ma ce ut sku ko mo ru i ra di ti u apo -

te ci, po treb no je po ložiti držav ni is pit. Za rad u in du stri ji i

dru gim sek to ri ma ovaj is pit ni je ne op ho dan.

60 mart 2010.

Novina je da klasične apoteke mogu biti i usklopu velikih supermarketa, što je nakon

objavljivanja naišlo na veliki otpor našihkolega. Čini se malo nedostojno, zar ne? -

kaže Katarina Panić.

Apoteka u supermarketu?


61mart 2010.

Na i me, Udružen je »Van co u ver Wo men’s He alth

Col lec ti ve« (VWHC), Žen ski zdrav stve ni ko -

lek tiv, tražilo je ta kav kon cept obra zlažući da

je važno da se u bez bed nom am bi jen tu sačuva in ti ma žena.

Raz log po sto ji. U ne kim de lo vi ma Van ku ve ra

apo te ke ko je su spe ci ja li zo va ne i za pružan je

uslu ga nar ko man skim za vi sni ci ma u pro ble -

ma tičnim de lo vi ma gra da, po sta le su me sta

»vi so kog ri zi ka«. Me re zašti te i si gur no sti po -

dig nu te su na po se ban ni vo bez bed no sti, far -

ma ce u ti su zaštićeni ne pro boj nim sta klom,

me tal nim rešet ka ma i na o ružanim čuva ri ma i

to sva ka ko ni je me sto na ko me se iko, a po seb -

no žene osećaju pri jat no.

U apo te ci »Lu« pušta se po jed na pa ci jent kin ja i vra ta se

za ključava ju ne po sred no po ula sku. U zaštićenom pri jat nom

am bi jen tu u udob nim fo tel ja ma lakše se raz go va ra o kon tra -

cep ci ji i dru gim in tim nim pro ble mi ma.

Po red le ko va u asor ti ma nu apo te ke za stu plje ni su i oda -

bra ni OTC pre pa ra ti. Uko li ko apo te ku »Lu« da me pri hva te

pro fit će bi ti usme ren na no ve pro jek te udružen ja. Aso ci ja -

ci ja (VWHC), Žen ski zdrav stve ni ko lek tiv ba vi se edu ka ci -

jom i sa ve to van jem žena u obla sti zdrav lja još od 1971. go -

di ne. U društve nim cen tri ma po ve za na je sa far ma ci jom, pa -

ci jen ti mo gu da raz go va ra ju o ozbil jnim pro ble mi ma, da se

in for mišu o naj bit ni jim te ma ma o zdrav lju u bi bli o te ci, da

učestvu ju u raz ličitim ra di o ni ca ma ili da do -

bi ju prav ni sa vet.

Apo te ke »Lu« u skla du sa pri ro domTim stu de na ta ar hi tek tu re sa UBC

(Uni ver sity of Bri tish Co lum bia, Van ku ver)

po sta vio je no vi vi zu el ni iden ti tet apo te ke

»Lu«. U iz ra di en te ri je ra ko rišćeni su re ci kli -

ra ni ma te ri ja li, lu ste ri su na prav lje ni od sta -

rih pla stičnih vešali ca za odeću, a re cep tu ra

iz rađena od re ci kli ra nog dr ve ta do na ci ja je Uni ver zi te ta u

Van ku ve ru. Iz log ima po seb ne sta kle ne pri zme ko je pre la -

ma ju sunčevu sve tlost i pre u sme ra va ju je u unu trašnjost da -

jući sve tao i to pao am bi jent. Apo te ku ukrašava ju va zne is -

pun je ne cve to vi ma trešnje ko ji sim bo lišu žen sku le po tu.

Pra vi am bi jent za da me. U pla nu je da ovaj ar hi tek ton ski

pro je kat po sta ne mo del di zaj ni ran ja apo te ka u naj si ro -

mašni jim četvr ti ma.

MUŠKARCI, STOP!

APOTEKA SAMO ZA DAMEZanimljiva vest stiže iz Vankuvera. Apoteka Lu je prva apoteka u severnoj Americi koja je

namenjena isključivo ženama. Muškarcima je ulaz u ovu apoteku strogo zabranjen.

kanada:Layout 1 3/18/2010 10:43 AM

62 mart 2010.

U POSETI APOTECI

PLOD ZAJEDNIČKOG RADA BRAČNOG PARA MILOŠEVIĆ

PRAVI MELEM ZA PACIJENTE,APOTEKA U ŠAPCU

Apoteka Melem uspešno posluje u Šapcu više od 16 godina.

Piše: Estela Gaković

Ta tja na Mi lošević di plo mi ra ni far ma ce ut i spe ci -

ja li zant far ma ce ut ske zdrav stve ne zašti te, vo di

apo te ku i bri ne o stručnom de lu dok njen su -

prug Duško Mi lošević bri ne o mar ke tin gu apo te ke i mo der -

nom po slo van ju.

Ništa bez stručnog usa vršavan ja

Tri di plo mi ra na far ma ce u ta i tri far ma ce ut ska teh ničara,

tim apo te ke »Me lem«, iz u zet nu pažnju po klan ja ju stručnom

usa vršavan ju.

Ta tja na ne pro pušta ni jed nu kon ti nu i ra nu edu ka ci ju, a

is ku stvo stečeno na pre da van ji ma i ra di o ni ca ma pre no si ko -

lek ti vu ko ji no va znan ja pri men ju ju u sva ko dnev nom ra du

sa pa ci jen ti ma. Šapčani ra do do la ze u apo te ku »Me lem« jer

ima ju po ve ren ja u stručnost oso blja, a po seb no im se do pa da

to što su lju ba zni i str plji vi.

Već go di na ma, u de lu apo te ke po seb no pred viđenom za

tu na me nu, po sto je sa ve to va lišta za di ja be tičare, žene u me -

no pa u zi, go ja zne... Ku tak je osmišljen ka ko bi se ko ri sni ci -

ma pružila što bol ja uslu ga i što više in for ma ci ja.

Još od vre me na ka da je bi la pro fe sor ka far ma ko lo gi je u

uposeti:Layout 1 3/18/2010 10:44 AM

sred njoj ško li u Šap cu, Ta tja na Mi lošević ga ji lju bav pre ma

širen ju znan ja. Osim što re dov no učestvu je na edu ka tiv nim

sku po vi ma od lučila je da i sa ma or ga ni zu je kon ti nu i ra ne

edu ka ci je. Oda bra la je te me, pre da la ih je zdrav stve nom sa -

ve tu i tre nut no čeka od go vor ko je od te ma će bi ti odo bre ne

za kon ti nu i ra nu edu ka ci ju pre sve ga u Šap cu i oko li ni.

No ve teh no lo gi je, pun po go dak

Uspeh apo te ke »Me lem« se po red stručno sti ogle da i u

pre po zna van ju značaja mo der ni za ci je po slo van ja i mar ke -

tin ga sa me apo te ke za ko ji je za dužen Duško Mi lošević.

Od sa mog počet ka ra da vo di lo se računa o vi zu el nom

iden ti te tu apo te ke ko ja je na men ski zi da na ta ko da je na -

prav ljen lep pro stor ko ji isto vre me no is pun ja va zah te ve do -

bre apo te kar ske prak se.

Apo te ka ima svoj pre po zna tljiv lo go ko ji sa drži štit (kao

zašti ta od ra znih bo le sti).

Među pr vim apo te ka ma u Sr bi ji po sta vi li su in ter net stra -

ni cu gde se sva ko može in for mi sa ti o ak tiv no sti ma apo te ke.

U pla nu je uba ci van je na sajt on li ne in for ma ci ja o tre -

nut noj po nu di le ko va i pro iz vo da u apo te ci.

In te re san tan je po da tak da pri li kom ku po vi ne le ko va ili

di je tet skih pre pa ra ta u »Me le mu« pa ci jen tu može da se

otvo ri, na rav no, ako želi, elek tron ski kar ton u ko ji je upi sa no

sve ono što je ko ri stio. Ti me se ra ci o na li zu je upo tre ba le ko va

i iz be ga va ju se česte ne do u mi ce pa ci je na ta »šta ono beše ko -

ri stim«.

Vid mo der ni za ci je po slo van ja je ste i čin je ni ca da je apo -

te ka »Me lem« ušla u pro je kat Con nec tur@ ko ji bi tre ba lo

do dat no da una pre di sa mo po slo van je.

Na pi tan je šta bi sa ve to va la mlađim ko le ga ma ko ji tek

počin ju da ra de Ta tja na Mi lošević po ručuje da pre sve ga tre -

ba učiti, re dov no se usa vršava ti jer se ti me stiče si gur nost u

po slu. Sma tra da far ma ce ut ska stru ka pruža mnoštvo mo -

gućno sti, a na pi tan je ko ji je po sao pra vi kaže da tre ba po -

slušati svo je »sr ce«. Ona je sle di la svo je žel je što se da nas

ogle da u uspešnom ra du apo te ke »Me lem« u ko joj se lju bav

pre ma apo te kar skom po slu i bri ga za pa ci jen te vi de na sva -

kom ko ra ku.

63mart 2010.

Molim kutiju vitamina B92Farmaceuti se pored ozbiljnosti u radu i brige o pacijentima

često zajedno sa njima i slatko nasmeju. Apoteka »Melem« izdvaja neke od lapsusa pacijenata:

☺ Šumlete – Šumeće tablete☺ Komforljiva mast – Kamfor mast☺ Naminut – Natren☺ Prolivin – Flonivin☺ Fakat mast – Faktu mast☺ Sisar 2 – Rissar 2☺ Rentakar – Rapten K☺Vitamin B92 – Vitamin B kompleks☺ Čilivili čaj – Bibilibi čaj

uposeti:Layout 1 3/18/2010 10:45 AM

64 mart 2010.

ZNANJEM DO LICENCECentar za kontinuiranu edukaciju ZUA Farmanea je od početka 2010. godine organizovao

više od 10 edukacija za farmaceute i farmaceutske tehničare. Edukacije se organizuju uBeogradu, Nišu, Novom Sadu, Kraljevu, ...

Kraljevo, 27.02. 2010.»Oralna kontracepcija hormonska supstituciona terapija –

samomedikacija u kontracepciji«Predavači: Asist. Dr sci. spec. Farm. Svetlana Goločorbin Kon i doc. dr Živko Perišić

30.01. 2010. Vojno medicinska akademija, BeogradEdukacija bolničkih farmaceuta

foto:Layout 1 3/18/2010 10:45 AM

66 mart 2010.

HUMANITARNE AKCIJE

»ZDRAVLJE NA POKLON«Humanost pre svega, briga i poštovanje ličnosti svake osobe i osnaživanje njenih potencijala moto je donacijaFarmalogista i Esense, ovoga puta deci s ulice i članovima Udruženja samohranih majki, deci iz Udruženja

mentalno nedovoljno razvijenih osoba i deci bez roditeljskog staranja iz Niša.

Do na ci ja Svra tištu u Krf skoj»23.no vem bar 2009. ve sti u| 18:26 i 23:00 | Iz vor: B92

Be o grad - Pred stav ni ci kom pa ni ja »Esen sa« i »Far ma lo -gist«, kao i Cen tra za in te gra ci ju mla dih uručili su do na -ci ju Svra tištu za de cu uli ce u Krf skoj.

Sva ke dve ne del je do kra ja fe bru a ra oni će is po ručiva tipa ke te ko ji sa drže si ru pe za kašalj, šam pon pro tiv vaški ičešlje ve, »ma ri sol« sprej za nos, an ti bak te rij ske pre pa ra te,tečne sa pu ne, vlažne ma ra mi ce, ka pi za jačan je imu ni te ta,kao i hi gi jen ske ru ka vi ce.« (sajt B92)

Mi la Muškin ja ko or di na tor ka »Svra tišta« kaže da je zaoko 400 ma lo let ni ka, zbog raz ličitih život nih ne pri li ka ovoje di ni to pao ku tak u ko me se mo gu od mo ri ti i oku pa ti.

- Kon ti nu i ra no snab de van je hi gi jen skim sred stvi ma za i staje ve li ka po moć, jer po seb no vo di mo računa o pre ven ci ji zdrav lja»de ce sa uli ce« zbog po većane iz loženo sti ri zi ku, bo le sti »prl ja vihru ku« i in fek ci ja ma - re kla je Mi la za »Dožive ti 100«.

Ni de ca ni su skri va la ra dost jer, ka ko su nam re kli, vo leda bu du čisti, a ov de za to ima ju uslo ve, a ESEN SA, do maćipro iz vođač di je tet skih su ple me na ta i po zna ti di stri bu ter»Far ma lo gist« u to me će im po moći.

Mila Muškinja koordinatorka »Svratišta«(prva s desna)sa decom i predstavnicama ESENSA

donacije:Layout 1 3/18/2010 10:46 AM

Po moć sti gla na pra vo me stoNiš 2009.: Po vod:16. ok to bar -

Svet ski dan bor be pro tiv gla di, 17. ok -to bar - Svet ski dan bor be pro tiv si ro -ma štva

U okvi ru hu ma ne ak ci je far ma ce -

ut skih kuća »Esen sa«, »Al ka lo id« Sko -

plje i »Far ma lo gi sta«, »Zdrav lje na po -

klon«, uručeno je 300 pa ke ta sa hi gi -

jen skim sred stvi ma i vi ta mi ni ma po treb nim u pred sto jećoj

se zo ni gri pa, čla no vi ma Udru žen ja sa mo hra nih maj ki iz

Niša, de ci iz Udružen ja men tal no ne do vol jno raz vi je nih

oso ba i de ci bez ro di teljs kog sta ran ja iz do ma »Duško Ra -

do vić«.

-De ca ko ja od ra sta ju bez ro -di tel ja, maj ke ko je sa me od ga ja jude cu i oso be ko je ni su u stan ju dabri nu o se bi za i sta su vam za -hval ni, jer će im pa ke ti vi ta mi nai sred sta va za ličnu hi gi je nu sva -ka ko bi ti ko ri sni i po moći će im dase sačuva ju od gri pa i vi ru sa. -

iz ja vi la je Mi ro sla va Jo va no vić,

pred sed ni ca Udru žen ja sa mo hra nih maj ki.

De ca i sa mo hra ne maj ke u Nišu čeka le su po plju sku da

do bi ju po klo ne. To je po tvr da ko li ko je važno da u ovim

teškim vre me ni ma, sva ko ko može, po mog ne oni ma ko ji ma

je to po treb no.

67mart 2010.

Dragana Božić-Miljković,dir. ZU apoteke Farmakop iFarmanea daje izjavu medijima

Miroslava Jovanović, predsednica Udruženjasamohranih majki - prva s leva.

Nagradna igraPoštovani saradnici,

Farmalogist i ove godine organizuje nagradnu igru za sve korisnike naših usluga koji se odazovu pozivu i popuneupitnik o kvalitetu pruženih usluga koji ćemo poslati na Vašu adresu.

Važno nam je svako mišljenje korisnika naših usluga, jer smo na taj način u mogućnosti da bolje razumemo iupoznamo Vaše potrebe i da na njih adekvatno odgovorimo. Naš osnovni cilj je konstantno povećanje zadovoljstva svihkorisnika naših usluga.

Svi popunjeni upitnici koji do 15.04.2010. godine stignu na našu adresu biće u konkurenciji za jednu od sledećihnagrada:

• Vikend za dve osobe na Paliću• 5 poklon vaučera za kupovinu Vichy proizvoda• 10 poslovnih torbi.Izvlačenje nagrada je 30.04.2010. godine, a spisak dobitnika biće objavljen na internet stranici www.farmalogist.rs

S poštovanjem,Dipl. ing. Mirjana Obradović,

Samostalni referent za kvalitetFarmalogist d.o.o.

donacije:Layout 1 3/18/2010 10:47 AM

68 mart 2010.

OVAN

PO SAO: Po vol jni pla ne tar ni aspek ti pod stiču am bi ci je. Pra vil no uskla di tedo sa dašnje is ku stvo i no va sa znan ja iz raz ličitih obla sti, ali opre zno imu dro re a guj te u život nim si tu a ci ja ma ko je do la ze. Pro lećni me se ci do -neće iz ne nađen ja po go to vu ka da je reč o fi nan si ja ma. Čuvaj te se ne po treb nihtroško va i mo tri te na vašu po slov nu kon ku ren ci ju, kao i na oso be sa ko ji ma ra di te.

LJU BAV: Pred va ma je pe ri od pun mo gućno sti. Uživaj te u pred sto jećim ra do snim si -tu a ci ja ma ko je uvećava ju vaše za do voljstvo u lju bav nom i po ro dičnom živo tu.Ne ki no vi i pri jat ni do gađaji, lju bav na ro man sa ili no vo i po seb no za do voljstvo uza jed ničkom živo tu očeku je vas već počet kom pro leća. Ozbil jni je ve ze očekuj te odma ja.

ZDRAV LJE: U sjaj noj ste for mi, ali po tru di te se da pra vil no bri ne te o svom psi ho-fi -zičkom stan ju. Zbog stre snih si tu a ci ja mo guće su bla ge ten zi je i gu bi tak ener gi je,pro la zna ner vo za, sto mačne te go be, gla vo bol je ili pro ble mi sa va ren jem. Pra vil -nom is hra nom i šet njom u pri ro di po moći ćete or ga ni zmu da re gu liše pri ti sak.Vo -di te računa da se ne pre hla di te, u ovom pe ri o du su ose tlji vi gr lo i bešika.

BIK

PO SAO: No vi do gađaji će zah te va ti do dat no an gažovan je, ino va ci je i pri -la gođavan je sa vre me nom po slo van ju. Ne bri ni te, vaša spo sob nostana li tičkog ra suđivan ja i una pred osmišlje ni pla no vi po moći će da se od -lično or ga ni zu je te pod raz ličitim okol no sti ma, a ko le ge će bi ti za do vol jne po stig -nu tim re zul ta ti ma. U sva kom slučaju pe ri od ko ji obećava. Fi nan si je so lid ne.

LJU BAV: Pro leće do no si i emo tiv no za do voljstvo. Važno je da pra vil no rešite svo jeemo tiv ne di le me i pre po znaćete tre nut ke ra do sti i sreće u ni zu no vih do gađajako ji su pred va ma. Uživaj te u sva kom le pom tre nut ku. Osećaj ra do sti i lju bav nogza do voljstva kroz no ve kon tak te mo gu da očeku ju slo bod ni, na ročito to kom apri -la i ma ja. Ništa ne for si raj te i uspeh je vaš. Zna te onu sta ru »Sve u svo je vre me«.

ZDRAV LJE: Mo guće su po vre me ne gla vo bol je, sto mačne te go be, ose tlji vost si ste maza va ren je, pro ble mi sa cir ku la ci jom na ročito don jih eks tre mi te ta, kao i vi ru snein fek ci je i po jačana ner vo za. Po ve di te računa o višku ki lo gra ma, jer po sto ji mo -gućnost da do bi je te na težini pred sam početak le ta što će vam po kva ri ti ras po -ložen je. Da kle, iz be ga vaj te hleb i je di te sa la te i la ga na je la. Oba ve zno vežbaj te ine tražite iz go vo re jer vi to možete.

BLIZANCI

PO SAO: Raz ličiti in te re sni cil je vi među sa rad ni ci ma mo gu da otežaju po -slov ni do go vor, ali ćete se kao i uvek snaći. Po nu dićete dru go rešen je, avaša in te li gen ci ja i kul tu ra op hođen ja i ovog pu ta će po be di ti. Usme ri tepažnju na pri o ri te te, jer se uka zu ju do bre pri li ke ko je ne sme te pro pu sti ti. Kroz te -kuća po slov na dešavan ja očeku ju vas za i sta ve li ki re zul ta ti i na pre do van je na sta -tu snoj le stvi ci.Opre zno sa fi nan si ja ma, ne žuri te, vre me je na vašoj stra ni u štaćete se ubr zo uve ri ti.Opre zno om go di ne mo gući su ra

LJU BAV: Mo guće je iz ve sno ne ra zu me van je sa oko li nom ili part ne rom, ali sačuvaj tepo zi tiv no ras po ložen je jer je to pro la zna fa za. Ubr zo će no ve si tu a ci je do ne ti mno -go ra do sti i ve li ko za do voljstvo što će bi ti raz log za slav lje. Kra jem apri la i to komma ja, mo guća su važna dešavan ja u kru gu po ro di ce, a part ner će vas iskre no po -država ti u mno gim si tu a ci ja ma.

ZDRAV LJE: Zbog pre više ak tiv no sti i di na mičnih dešavan ja mo guće su po vre me negla vo bol je, iri ta ci je di saj nog si ste ma, vi ru sne in fek ci je i pro la zna ner vo ze. Po stig -ne te unu trašnju rav no težu i bu di te ras po loženi. Pre po ručuju se re dov ne zdrav -stve ne kon tro le i pre ven ti va.

RAK

PO SAO: Ume te pra vil no da pre po zna te i smi sli te do bro rešen je, što ćete ido ka za ti. Kom bi nuj te raz ličite me to de ra da, slo bod no iz ne si te svo jeide je i pri me ni te ih jer su usme re ni ka za jed ničkim in te re si ma. Ig no rišitenečije po kušaje ogra ničavan ja po slov nih mo gućno sti, ve ruj te u se be. Fi nan si jeod lične.

LJU BAV: Po no vo ćete se uve ri ti da je lju bav osnov na in spi ra ci ja. Pri jat na at mos fe ra upo ro di ci ili od no su sa vol je nom oso bom na go vešta va po seb no za do voljstvo ko jeste du go čeka li. Emo tiv ni za nos bu di no ve ide je i no vi im puls. Ovaj pe ri od is ko ri -sti te što bol je jer se ova ko po vol jne okol no sti ret ko uka zu ju. Ovo pro leće će mno giod vas pam ti ti kao pe ri od ra do sti i sreće.

ZDRAV LJE: Pra vil na ne ga, održavan je do bre kon di ci je i re dov ne zdrav stve ne kon tro -le ne ka bu du im pe ra tiv ovo ga pro leća jer će vam od mor bi ti u dru gom pla nu.Zbog do dat nog for si ran ja mo guće su pro la zne gla vo bol je i upa le. Usled ne a de -kvat ne is hra ne mo gući su blaži pro ble mi sa sto ma kom. Bez ob zi ra na di na mi kuko ja sle di pro nađite par mi nu ta da se re lak si ra te i opu sti te. Pri jaće vam.

LAV

PO SAO: Po nu di te al ter na tiv na po slov na rešen ja i us po sta vi te no va pra vi -la u do go vo ru sa sa rad ni ci ma. Is ko ri sti te sva ku do bru pri li ku ko ja vamse ukaže. Po vol jan pe ri od za raz ličite vi do ve in ve sti ran ja kroz po sao kao iu ne kret ni ne. Ipak pri pa zi te na ne po treb ne troško ve i ne si gur ne in ve sti ci je. Onošto za počne te to kom pro leća is pla tiće se ka sni je.

LJU BAV: Ia ko ste pu ni ener gi je u na stu pa jućem pe ri o du pre i spi ti vaćete sa mi se be ipo kušaćete da pro me ni te ono što sma tra te da ome ta vaš skla dan lju bav ni od nos isrećnu po ro dičnu at mos fe ru. Po ne kad ni je la ko do ne ti ve li ke od lu ke po seb no ka -da po sto je si tu a ci je ko je mo ra te po nav lja ti i više pu ta, ali uz po vol jne pla ne tar neaspek te očeku je vas ostva re nost u lju bav nom živo tu bez ob zi ra na go di ne i sta tus.

ZDRAV LJE: Iz be ga vaj te si tu a ci je ko je ne ga tiv no utiču na unu trašnju rav no težu, bu -di te pažlji vi ji u ko mu ni ka ci ja ma i zdra vi je se hra ni te. Ia ko osećate do dat nu ener -gi ju mo guće su osci la ci je i pro men lji vo ras po ložen je. Pre po ru ka je da iz be ga va testre sne si tu a ci je, kao i da pre ven ci jom, vi ta mi ni ma ojačate od bram be ni si stemka ko bi ste iz be gli in fek ci je ili pre hla de.

DEVICA

PO SAO: Ka ko bi ste ima li re al nu sli ku o ak tu el nim dešavan ji ma, ko ja utičuna po sao i do go vo re sa sa rad ni ci ma po treb ne su vam do dat ne in for -ma ci je. Po ne kad tre ba mu dro i smišlje no od la ga ti ne ke po slo ve, bar dosre di ne apri la. Uve rićete se da je vaša po slov na stra te gi ja i str pljen je za pra vouspešna for mu la, ko ja će do ne ti i ma te ri jal nu sa tis fak ci ju.

LJU BAV: Po sta vi te ja sni ju gra ni cu između svog in tim nog živo ta i ulo ge ko ju ima te ujav no sti. Ne čini te ustup ke ko je iskre no ne želi te, bu di te iskre ni i pre ma se bi, a sa -mim tim i pre ma dru gi ma. Pre va zišli ste emo tiv ne di le me, a osećaj ne si gur no stije iza vas. Spre mi te se! Očeku ju vas pri jat ni do gađaji, ra dost i ostva re nost u lju -bav nom i po ro dičnom živo tu

ZDRAV LJE: Po ve di te računa o is hra ni i to će vam se višestru ko vra ti ti. Zbog na por nihoba ve za mo guće su pro la zne sla bo sti u vi du gla vo bol je, po vre me no pad imu ni te -ta, pro me ne ili osci la ci je pri ti ska. Oslo bo di te se viška tok si na ko ji ugrožava ju or -ga ni zam i oslo bo di te se stre sa šet njom na svežem va zdu hu. Oni ma sa hro ničnimte go ba ma sa ve tu je se re do van od la zak le ka ru.

Šta kažu zvHOROSKOP

Horoskop za mart, april i maj 2010. godine

horoskop:Layout 1 3/18/2010 10:48 AM

69mart 2010.

VAGA

PO SAO: Pri hva ti li ste do bru pri li ku i do dat no ste se an gažova li u važnimdo gađaji ma na po slov noj sce ni. Po seb no obra ti te pažnju na ko ri sneide je, no ve pro fe si o nal ne mo gućno sti, raz ličite po vla sti ce ili širemdruštve nom pre stižu. Uspešno i efi ka sno možete da ostva ri te niz važnih cil je va usa mo stal nom ra du, ali još više kroz udruživan je i tim ski rad. Uspešni re zul ta ti ćedo ne ti no ve po vla sti ce i širu afir ma ci ju.

LJU BAV: Pro la zićete kroz raz ličite fa ze ras po ložen ja. Po ne kad mo ra te bi ti tak tični, str -plji vi i is traj ni u na me ra ma ka ko bi ste ure di li svoj lju bav ni i po ro dični život. Ta manste se opu sti li, a dru ga stra na po sta je ner vo zna. Bu di te ono što je ste i ne ka se ovajput part ner po tru di oko vas, za služili ste. Po sve ti te se se bi i re lak si raj te se, na tajnačin ćete po moći i part ne ru. Uko li ko ste slo bod ni pred sto je vam za nim lji vi su sre ti.

ZDRAV LJE: Zdrav i ure dan način živo ta, pra vil na ne ga i re dov ne vežbe ko načno steusvo ji li u cil ju po boljšan ja psi ho-fi zičke kon di ci je. Za one ko ji to još ni su shva ti li,sa vet je da u ovom pe ri o du pri me ne nov režim is hra ne ko ji će oslo bo di ti višak tok -si na iz or ga ni zma. Pad imu ni te ta ili sla bo sti or ga ni zma, pre hla de ili ma lak sa lost,kao i ne ke hro nične te go be pro la znog su ka rak te ra. Ubr zo ćete se osećati bol je.

ŠKORPIJA

PO SAO: Očeku je vas pe ri od značaj ni jih pro me na na po slov noj sce ni isprem ni ste na do dat no an gažovan je. U pri log vam idu mno ge po vol -jne okol no sti i po drška ko ju do bi ja te od uti caj nih sa rad ni ka. Čak ćete se isa mi pi ta ti ka ko ste uspe li da za vršite ne ke po slo ve. Na pre dak ni je vi dljiv na pr vipo gled ali se is pla ti. Do bra pro ce na po slov nih pri li ka uz or ga ni zo va nost, pred -stav lja sjaj nu for mu lu, pri men juj te je i ubu duće.

LJU BAV: No va i po seb no le pa dešavan ja u lju bav nom i po ro dičnom živo tu obe ležićeovo pro leće i po zi tiv no će uti ca ti na vaše emo tiv no ras po ložen je. Očeku je vas sreća,za do voljstvo i pri jat ni tre nu ci. Ta ko in spi ri sa ni mno gi će požele ti da ob no ve ro man -ti ku sa part ne ri ma, a ne ki i sa bivšim, ne pre bol je nim lju ba vi ma. Pred sto je za nim lji -vi su sre ti, a slo bod ni ma će se uka za ti pri li ka i za du go očeki va nu ozbil jnu ve zu.

ZDRAV LJE: Pri pa zi te na uro loški trakt. Mo guće su gla vo bol je usled po jačane na pe -to sti i ner vo ze i po vre me ne smet nje sa pri ti skom. Pre više do ka zi van ja na po slov -nom pla nu može da vas do dat no is cr pi. Uti caj stre snih si tu a ci ja kroz ko je pro la zi temožete ublažiti bo rav kom u pri ro di, la ga nom is hra nom i re dov nim zdrav stve nimkon tro la ma.

STRELAC

PO SAO: Možete na pre do va ti u ne kim do dat nim po slo vi ma. No vi ob li ciudruživan ja, part ner stva ili an gažovan je na no vim po slo vi ma mo guobe ležiti ovo pro leće. De lu je te ener gično i br zo se pri la gođava te raz -ličitim uslo vi ma po slo van ja, za to ne moj te pro pu sti ti do bru pri li ku. No ve mo -gućno sti na po slu biće do dat ni mo tiv za još veće an gažovan je.

LJU BAV: Uživaćete u lju bav nom ili po ro dičnom živo tu. Uko li ko ste slo bod ni, ne komože da vam priušti po seb nu ra dost. Očeku je vas ve li ko za do voljstvo i lju bav nasreća bez ob zi ra na sta tus i go di ne. Ipak sa vet je da bu de te to le rant ni i po ne kadse osvr ni te i na po tre be dru gih. U sva kom slučaju mno go le pih do gađan ja naemo tiv nom pla nu.

ZDRAV LJE: Sačuvaj te po zi tiv nu ori jen ta ci ju, pra vil no se ne guj te i vo di te računa okon di ci ji. Mo guće su pro la zne te go be si ste ma za va ren je, iri ta ci je želu ca ili sklo -nost ka in fek ci ja ma. Pe ri od pred va ma je na po ran pa je bit no da vo di te računa ose bi i uzi ma te do vol jno tečno sti. Što više opuštan ja i re lak sa ci je ka ko bi ste se iz -bo ri li sa stre snim si tu a ci ja ma. Pri pa zi te na pre hla du i krećite se što više.

JARAC

PO SAO: Ume te da pro mišlje no i afir ma tiv no od go vo ri te na raz ličite iza zo -ve, sa ja snim kri te ri ju mi ma. Uspećete da osmi sli te do bre pla no ve za -sno va ne na pro ve re nim in for ma ci ja ma. Proširićete sa znan ja i uz pri me -nu do sa dašnjeg is ku stva to će se višestru ko is pla ti ti. Re zul tat je uspeh na ko ji ćetebi ti po no sni pred oko li nom. Fi nan si je so lid ne.

LJU BAV: Si tu a ci ja u lju bav nom živo tu se po boljšava u od no su na pret hod ni pe ri od.Uživaćete u bli skom društvu ili u pri jat nim po ro dičnom tre nu ci ma. Ako se na la zi -te u dužoj ve zi, mo guće su od lu ke o za jed ničkom ili bračnom živo tu. Za one ko jijoš ni su sta li na »lu di ka men«, obra ti te pažnju na lju bav ne mo gućno sti jermožete sre sti srod nu dušu.

ZDRAV LJE: Loše na vi ke kao što su: ne pra vil na is hra na, pre te ra no psi ho-fi zičko is cr -plji van je iz la gan je stre snim si tu a ci ja ma po kušaj te da za vaše do bro pro me ni te.Po sao ni kud neće po beći, a bri ga o zdrav lju mo ra bi ti na pr vom me stu. Obra ti tepažnju na rad sr ca, ni vo pri ti ska i cir ku la ci ju. Mo guće su i smet nje u va ren ju hra nei po dložnost in fek ci ja ma. Hro nični umor ko ji možete ose ti ti po sle di ca je for si -ranja.

VODOLIJA

PO SAO: Po vol jan pe ri od i do bre okol no sti su pred va ma, ta ko da svo je po -slov ne vi zi je možete da pla si ra te na više načina i u raz ličitim prav ci ma.Po kre ni te veću ini ci ja ti vu, a no vi uspeh će vas afir mi sa ti i do ne ti od ređenepri vi le gi je i to du go ročno. Došlo je vre me da na pla ti te pro jek te, ali bu di te opre zništa pot pi su je te. Ipak, još uvek ni je vre me za kre di te ili bi lo ka kva za duživan ja.

LJU BAV: Po kažite part ne ru da želi te da pro nađete no vo rešen je ka ko bi se od nos po -boljšao. Pri jaće vam pro me na u od no su sa part ne rom ili no vi doživ lja ji ko ji ima juve o ma po zi ti van uti caj na bu dući sled do gađaja. Uživaj te uz bli sku oso bu ili u kru -gu svo je po ro di ce. Bićete u sjaj noj pri li ci da ostva ri te ne ke no ve za nim lji ve kon -tak te ili ve zu uko li ko ste slo bod ni. Ima te mo gućnost za početak nečeg sa svimdrukčijeg u od no su na ono što ste na vi kli..

ZDRAV LJE: Stres i ve li ki pri ti sak, ko jim ćete bi ti iz loženi zbog svo je ka ri je re i od no sasa ko le ga ma i bližnji ma mo gu pro u zro ko va ti pad imu ni te ta i smet nje sa kon cen -tra ci jom. Po tru di te se da ne for si ra te pre više or ga ni zam. Početak pro leća možedo ne ti raz ličite pro la zne te go be, ner vo zu, bo lo ve u želu cu, gla vo bol je. Duži bo ra -vak u pri ro di je do bar za sve, ali za vas je im pe ra tiv.

RIBE

PO SAO: Mno ge okol no sti men ja ju se u vašu ko rist. Pažlji vo pra ti te no vein for ma ci je na po slov noj sce ni ka ko bi ste sprem no od go vo ri li na sva kudo bru pri li ku ko ja se uka zu je. Očekuj te do dat ne po vla sti ce i širi društve -ni uti caj. Nu di vam se pre više po sla, ali će vaša ana li tička spo sob nost i mu drost upra vil nom po ve zi van ju i pre po zna van ju naj bol jih tre nu ta ka za ak ci ju bi ti od ko ri -sti.

LJU BAV: Ko načno do la zi pro leće, vre me po vrat ka emo ci ja ma i pra vim vred no sti ma.Ne ke počet ne di le me ili pre vi ran ja u od no su sa vol je nom oso bom ima ju srećanras plet. Pred sto je pri jat ni do gađaji i lju bav na dešavan ja. Imaćete pri li ku da uživa -te na ne sva ki dašnji način uz svog part ne ra. Po tru di te se da ob ra du je te sve ko jevo li te.

ZDRAV LJE: Važno je da se po našate ume re no i pažlji vo, kao i da vo di te računa o pre -ven ti vi. Mo guće su pro la zne gla vo bol je, po vre me ni pad imu ni te ta, ili ner vna ose -tlji vost. Nećete ima ti baš pu no vre me na da se ba vi te so bom jer su dru ge oba ve zepri o ri tet. Do dat na fi zička an gažova nost, šet nje ili re lak sa ci ja po zi tiv no de lu ju navašu unu trašnju rav no težu i or ga ni zam i do no se vam smi ren je.

u zvezde? piše: Bojan Vujošević dipl. ing.

horoskop:Layout 1 3/18/2010 10:48 AM

002 reklame.qxp 3/18/2010 9:24 am page 1...e-mail: [email protected] telefon redakcije:...

Documents