Pred vama se nalazi zbirkapri~a koje su izlazile u dnevnomlistu Politika, u okviru rubri-ke „@enska strana“.

Zajedni~ko im je to {to se ba-ve nekada{wim Beogradom i{to se, kroz sve wih, provla~ijedna tanka „`ica“ nostalgije,pa je, tako, ta „`ica“ i odredilanaslov ove zbirke – Svako ju~ebe{e boqe.

Naravno, u kwizi su pri~e da-te onako kako su i napisane, bezintervencija tipa: „Skrati zaosam redova, ne mo`e nikako dastane!“

[to se ilustracija i fotogra-fija koje prate pri~e ti~e, onesu birane naknadno, odnosno, ilu-stracije sam pokupio od prijate-qa, slikara Milenka Mihajlovi-}a, a fotografije su iz moje ar-hive i trudio sam se da {to bo-qe „pridr`e“ samu pri~u.

Nadam se da sam koliko-toli-ko uspeo u tome.

Naime, nema ba{ toliko fo-tografija starog Beograda ko-liko se misli da ih ima, drugimre~ima, ima ih, ali nisu uvek zgo-dne da „legnu“ uz tekst.

Dragan Peri}

Predgovor

Se}am se jedne lepe i starepri~e o Amerikancu u posetiEngleskoj. [etaju}i onako u ko-{uqi „a la ciganska svadba“ sti-`e do jednog lepog dvori{ta satravwakom od koga zastaje dah.

Naravno, kao i u svakoj pri~i,i u ovoj, na travwaku se zatekaou{togqeni, kruti domorodac sanegovanim brkovima i kosom ko-ja je u dlaku pratila razdeqak posredini. E, sad nastupa ona poslo-vi~na nevaspitanost koju u „no-vom svetu“ nazivaju – spontananeposrednost.

– O, divna trava, divna, kakoste to postigli?

Redovnim zalivawem i {i{a-wem... – zausti u~tivo brka, aliga Amer prese~e ushi}eno:

– Samo to?– ... nekih 400 godina. – mirno

zavr{i ~ovek, okrete se i nasta-vi svojim poslom.

Eto, to je ta mala, sigurno ve}mnogo puta pre`vakana pri~a,ali, uvek mi padne na pamet ka-da se na~ne pri~a o robnoj mar-ci. I uvek se naje`im kad ~ujemna{u pri~u na tu temu.

Aman, qudi, imam ku}i plakatza de~ju hranu koji je star prekosto godina (preciznije, plakat da-tira iz 1897. godine) {to samo posebi i nije ne{to posebno, poseb-no je to {to je to plakat firmekoja tu hranu pravi i danas. Ne`elim da reklamiram ikoga ovde,ali, sto i ne{to godina su sto ine{to godina. Bar za mene.

A mi? Stidimo se sebe i svo-jih korena. Sramota nas vaqda{to su nam preci pili {qivo-vicu, gulili proju, krkali svi-wetinu i mezetili sir i kajmak.Uvek nam je lep{e zvu~alo „lordXerald“ od „kmet Trivun“. Bre,prodali smo se za karton viski-ja i dve porcije tankog testa sarestlovima sira i paradajza.

Odrekli smo se na{ih krparasa se}ija, }ilima ru~no ~voro-vanih po okolini Pirota, srp-skog platna od lana i svile... Gu-ramo u zape}ak na{ vez i one le-pe ornamente koje su radile vre-dne ruke vojvo|anskih devojaka,pa to posle zvale „{lingeraj“

Zaboravqamo, nekako, i brzo ilako, da su ti isti }ilimi, te kr-

SVAKO JU^E BE[E BOQE 7

Purpl sanset

pare, taj vez na ba{ tom platnupredstavqali ovu Srbiju u svetupo raznim sajmovima. Sme}emosa uma da su ti }ilimi naru~i-vani sa evropske dvorove i ple-mi}ke ku}e, da su od srpskog plat-na sa sve vezom i {lingerajem sa-{iveni kilometri ko{uqa zarazne lepotice {irom sveta.

Okre}emo glavu pred ~iweni-com da smo batalili (lepa i vr-lo precizna re~ ostala nam od

Turaka) sve {to je na{e „zaliva-no i {i{ano preko 400 godina“,ali zato sad sedimo, uzdi{emo,dramoserimo, ba{ kad moram ta-ko da ka`em, i ~ekamo da nam seza popodne desi robna marka savekovnom tradicijom, a da se zgo-dno zove „purpl sanset“, jer, ta-ko skladno i fino zvu~i na „fe-{n vikovima“, i prizna}ete, ba{bi to bilo „fensi“.

Politika, 24. oktobar 2003.

8 Dragan Peri}

@ena u libadetu

– Brate kevo, mo`e kafa?Bilo bi normalno da se doti-

~na keva bar naje`i od ovakvemolbe. A da ne spomiwemo kakoje majka, preko mame stigla do ke-ve, da bi sada pala, ili bila una-pre|ena, ni mawe ni vi{e nego ubrata. Ko zna u {ta su tek unapre-|ene babe, tetke, strine, ujne...

Potro{ismo sve {to imamou ni{ta. Upropastismo {to seupropastiti mo`e, pa i ono {tose ne mo`e. Jeste te{ko, ali, imi smo uporni.

Neki nepoznati kalu|er, oka-pavaju}i danima i no}ima napi-sa ono Miroslavqevo jevan|eqe.Zadu`io nas onoliko. I sad? Sadispade da je mu~enik sve to radione bi li nam ostala slova kojimpekari i obu}ari tako zgodno is-pisuju svoje firme.

Da je znao, da li bi se mu~io?Brata, sestru, kuma devalvira-

smo do sramote, pa su nam sad bra-}a, sestre i kumovi svi sa kojimase znamo du`e od dve kratke kafe.

Dana{we sestre re~ „human“,ukoliko je napisana }irilicom,~itaju „ksimaks“ i nisu sigurne

da li je to naziv neke nove kole-kcije „za u me|uvremenu“ ili ulo-{ka sa krilcima, propelerom isuperultrafinotankim padobra-nom. Nikad ne bi posumwale ujo{ ne{to.

Pola te bra}e, sestara i kumo-va znaju da je 2003. godine bio vekbluza, one lepe i vrlo nam blis-ke muzike sa juga bratske namAmerike, ali zato nemaju pojma, ai za{to bi to je bilo ovde, da je teiste godine, isto tako bio vek, alivek „Kola srpskih sestara“. Dru-

SVAKO JU^E BE[E BOQE 9

Srpska sestra

Nade`da Petrovi}

{tva koje je okupqalo one divne,dobre i hrabre Srpkiwe oko ide-je da pomognu „ubogome i nevoq-nome“, ideje potekle ne samo izhri{}anstva ve} i iz one humane(sestre, obratite pa`wu, humanea ne ksimahe) crte u svakom od nas.

Humanost, dobrotu i hrabrostsu pokazale i dokazale zahvaqu-ju}i nevoqnim okolnostima mno-go puta u svim ratovima koji suzadesili Srbiju od 1903. do 1941.godine, a bilo ih je.

Uostalom, prva predsednica„Kola srpskih sestara“ i jedna odinicijatora, slikarka Nade`daPetrovi} je svojim li~nim pri-merom pokazala ko je i {ta je „sr-pska sestra“ u vremenima kad supojmovi brat, sestra, kum vrede-li mnogo vi{e od „ej, ti“.

I na kraju, da ne ostane nedo-re~eno ono sa po~etka, iz kuhi-we se ~ulo:

– Brate ’}ero, sla|u ili gor~u.Politika, 5. novembar 2003.

10 Dragan Peri}

Tri mlade `ene

Pinxur, ajvar, tur{ija... mi-ri{e jesen detiwstva na te lepei jestive re~i koje smo mi, Srbi,sa sve proizvodom zavoleli iprisvojili.

Vukli su se xakovi paprika,{erpewe su se punile paradaj-zom koji se pu{io i li~io nane{to taze doneto sa Vezuva.

Raspaqivali su se priru~ni{poreti po dvori{tima i tera-sama, zve~ali plehovi, a o{tardim i miris pe~ene paprike {ti-pao o~i i po dva kvarta daqe.

Deca su tr~karala po kom{i-luku, ka~ila se o kvaku i jo{ saulaznih vrata zadihano ispaqi-vala u o~i zajapurene doma}ice:

– Dobar dan, poslala me mamapo va{u „trojku“, znate, tata jeponovo zaboravio da na{u odne-se na o{trewe!

A zaboravni otac je brektao nastepeni{tu tegle}i ve{-korpuprepunu boca, tegli i onih lep-ih pre~anskih „dunc-fla{a“,babe su izvla~ile iz kojekavihbuxaka stare kapute i }ebad,sklowene za tu priliku, da buduspremni za bacawe preko korpekrcate napuwenih tegli, da ajvari pinxur „sa~uvaj me Bo`e, neciknu“ i ogovarale kom{inicekoje skrnave to lepo jelo stavqa-ju}i „vinobran“, izgovaraju}i ture~ sa neskrivenim prezirom.

Nabavqali su se celofan i„masna ’artija“, slala deca u apo-teke po salicil, i, uop{te, tihnekoliko dana je cela porodicabila mobilisana. O~evi su ren-dali rotkvu i ren, nalivali serakijom „da ne {tipa za o~i“ isa nekom tugom i neskrivenimnerazumevawem gledali kako sevelika koli~ina {qiva po`e-ga~a pretvara u „tamo neki xem“,uzdi{u}i koliko bi moglo od to-

SVAKO JU^E BE[E BOQE 11

Ni rotkve strugane

Pijac na Cvetnom trgu

ga ne~eg pametnijeg i te~nijeg dase napravi, ali, eto, „sve na decubacaju“.

A onda, prvo su se pojavilezgrade bez podruma i oxaka, po-tom stanovi bez {pajza, da bi,verovatno, od nas napravili qu-de bez du{e.

Dobro, ako ne bez du{e, a onobar bez doma}e zimnice, jer, ono„samouslu`no“, ono iz konzer-ve, mo`e da se jede jedino u samo-odbrani.

Odrekosmo se zimnice, okre-nusmo glavu, da li iz neznawaili zbog lewosti. Odjednom sviodrasto{e na „kukuruzu iz teg-

le“, {pargli i kojekavim egzo-tikama za koje nismo sigurni niodakle su.

A pre malo vi{e od sto godi-na, ova tur{ija, i ovaj ajvar i pin-xur su, sa sve kiselim rotkvama,bile specijalitet vi{e be~kih,i ne samo be~kih, hotela i resto-rana. Redovno su nabavqane odstalnih snabdeva~a iz Srbije, ata ista Srbija je tada, ba{ timajvarima i pinxurima harala posvetskim sajmovima.

A danas?Ne osta{e nam ni one „rotkve

nam strugane“ iz psovke.Politika, 12. novembar 2003.

12 Dragan Peri}

Pijac Bajloni

Prebiramo po ormanima dokse posledwi dani jeseni krune.Vadimo kapute, bunde, cok}emonezadovoqno gledaju}i {ta smozatekli.

Malo su krivi moqci, malogodina proizvodwe doti~nihstvari, a priznajemo, na kraju, imalo na{ nemar.

Sve u svemu, kad se sabere, re-zultat mr{av. Ko{uqama se ot-rcale kragne i man`etne, jakna-ma se istawili rukavi na lakto-vima, pantalone su se neobi~noskupile u struku (jer, naravno,nemogu}e je da smo se mi ba{ ustruku ra{irili), na kaputu sevidi par nekih sitnih podero-tina kao se}awe na neke prosla-ve posle kojih smo malo veseli-ji i dosta nemarniji ulazili ugradski prevoz.

Presabiramo se, par novih ko-{uqa, najmawe bar jedan sako,pantalone i kaput, sve u svemu,nedosti`no, pa makar i na dva-naest rata, jer nam je ostalo jo{sedam od letovawa, samouslu`ne~ekove sa zadr{kom se ne usu-|ujemo ni da brojimo. Ali, re{e-

we se samo nametne i mi, onakoozareni, popakujemo sve u kese iodlu~no izletimo na ulicu.

Razmi{qamo, ako nam se nako{uqama naprave ruske krag-ne i promene man`etne, a na sa-ko pri{iju zakrpe na laktove,pantalonama umetne par~e, mo-}i }e da pro|e, ~ak }e i zgodnoda izgleda, a one rupe na kaputu,ni{ta lak{e, to }e ona stara go-spo|a {to ima radwu za umetni-~ko {topovawe o~as da sredi.

I dok se to bude sre|ivalo,ima}emo dovoqno vremena daodnesemo do {ustera one cipe-le „za svadbe i ukope“ da nam selupe penxeta, i uop{te, da koli-ko toliko okrpqeno i spremnodo~ekamo zimu.

Izbezumqeno {partamo gra-dom, prolazimo nekoliko putauz i niz ulicu, ali, xabe. Tu, gdeje nekad gospo|a Lenka, kao ne-ki ~arobwak u dnu radwe, u bu-xaku prepunom neke misti~nepolutame vol{ebno popravqa-la rasparan kaput „ribqa kost“,sad se {iri parking. Bespomo-}no gledamo put neba, ali tamo,

SVAKO JU^E BE[E BOQE 13

^arobnica s iglom

osim nekoliko ~avki koje nam serugaju, nema ni~eg.

Grozni~avo poletimo na dru-gu stranu, da bar spasimo ko{u-qe i sako, ali nas iz izloga ne-kad neugledne radwice majstorSave do~eka jeftina turska tri-kota`a. Kroz staklo ugledamoneko devoj~e kako s puno pa`werazvla~i `vaka}u gumu.

Gde je majstor Sava, taj tihi,mirni ~ove~uqak sa {najder-skim metrom oko vrata i jastu-~etom prepunim ~ioda umestoru~nog sata, gde je ona divna, sta-ra gospo|a Lenka, ona ~arobni-ca sa iglom?

Gde nestade ono na pola zavr-{eno odelo, sa jo{ nacrtanim{nitom i profircano belimkoncem koje je godinama u izlogu~ekalo da mu{terija kona~nodo|e da proba i da se zavr{i ve}jednom.

Nestado{e netragom i Lenkai Sava, i onaj dobri {uster Qu-binko, nema vi{e ni kom{ini-ce Dese sa tre}eg sprata koja jena staroj Singerici dobijenojko zna kad i ko zna od koga celomkom{iluku {ila, krpila i pre-krajala, istopi{e se i izblede-{e sa sve {nitovima iz Burde,sa mirisom tutkala, sru{i{ese sa radwicama za plisirawe ipresvla~ewe dugmadi.

Povuko{e se pred okupator-skim nasrtajem turske trikota-`e i konfekcije, kineskim pla-sti~nim cipelama, ko zna ~ijimgumenim jaknama...

Utu~eni i dotu~eni tim po-raznim saznawem dolazimo ku-}i, gledamo one kese, ̀ ao nam dabacimo, sve se ne{to te{imo dasigurno ima tu negde u gradu tihradwi, eto, preselili su se, a ni-su nam javili. I dok brojimo~ekove i prera~unavamo se ko-liko }emo jo{ meseci da grcamou dugovima, razmi{qamo, mamora da su se samo preselili.

Politika, 28. novembar 2003.

14 Dragan Peri}

U salonu ledi Pexet

Samo na{a pomada od prirod-nih biolo{ki ~istih prepara-ta dobijenih recikla`om odba-~enih automobilskih guma iodobrena u institutu „Moxo“u Gvadalahari, le~i }elavost,skida bradavice i polira kvake.Jednostavno, pomada za celu ku-}u, koja pleni svojim prirodnimosve`avaju}im mirisom i delo-tvornim u~inkom ve} posle me-sec dana uzastopnog kori{}e-wa, a mo`e biti va{a za samoovoliko ako nas pozovete odmahna broj koji je u dnu ekrana.

Ne propustite jedinstvenupriliku!

Nisu ove pomade izum novogvremena. Od kad je sujetnih i la-kovernih, bilo je i preparatakoji skidaju kilograme, produ-`avaju mu{kost, ispravqaju ko-vrxe, pomada posle kojih rastekosa i gde nikada ne raste, poslekojih grudi stoje kao na kame-nim statuama, da ne nabrajamobradavice, celulit, bore...

Tako su i na{e babe i dedovidvadesetih godina pro{loga ve-

ka poverovali oglasima „Inter-kozme“ kojima su bili zasute no-vine tog vremena.

Ponuda se svodila na to da, uko-liko ste nezadovoqni gustinomi kvalitetom svoje kose, po{a-qete na odre|enu adresu u Pari-zu jednu dlaku sa va{e glave i od-re|eni iznos za povratno pismo,a wihovi stru~waci }e vam be-splatno odgovoriti i prepisatilekove i tretman.

Naravno, odgovor stru~wakanikada nije stizao, a pariskistru~waci su imali jedini po-sao da iz pisama vade novac zaslawe besplatnog odgovora.

Koliko je bilo Beogra|ana ne-zadovoqnih svojom kosom, dovo-qno obja{wava to da se posle parmeseci ume{ao ~ak i Interpoli raskrinkao prevarante.

Ispostavilo se da su u „Inter-kozmi“ samo od tih nekoliko di-nara poslatih za povratnu po{-tarinu inkasirali ogromnu su-mu, ne ba{ milione, ali, par sto-tina hiqada, onda{wih dinara.

I sada, mnogi lepo ̀ ive od pro-daje grudwaka „koji dr`i masu na

SVAKO JU^E BE[E BOQE 15

Va{ar ta{tine

okupu“, ga}a u kojima i metla iz-gleda zavodqivo, univerzalnihkremova po recepturama baba-vra~ara iz delte Misisipija ko-ji peglaju bore, vra}aju mladosti uspe{no skidaju kamenac sa plo-~ica u kupatilu.

Priznajte, koliko se nikad ko-ri{}enih, kojekakvih, „elimi-natora“, {i{a~a dlaka iz nosa,zateza~a u{iju i sli~nih proiz-voda vu~e po na{im fiokama, or-manima dok polako ne stignu dokontejnera za |ubre.

Kalendar i priroda su oduvekpostojali i radili to {to rade.

To tako treba i prihvatiti. Mali, brkati, crnokosi, kri-

vonogi nosowa }e uvek biti toi ni{ta drugo, ne postoji poma-da koja }e od wega napraviti vi-sokog, lepog plavu{ana.

Naravno da to svi znamo, svedo trenutka dok ne ugledamo og-las u kome je to mogu}e, a ima islika, i sve za samo toli{no di-nara, po{tarina oba{ka.

A ona pomada sa po~etka tek-sta, verujte, za sada jedino sigur-no polira one starinske, mesin-gane kvake.

Politika, 3. decembar 2003.

16 Dragan Peri}

Prodavac xixa-bixa na Kalemegdanu

– Dam’ da{ neki dinar za Mi-levu! – Niotkud izrawa Cigan-ka neodre|enih godina i poturane{to musavo, slinavo, razba-ru{ene kose i o~ima koje se sja-je kao dva dugmenceta, {to je ve-rovatno pomenuta Mileva.

– Nemam.– A dat’ gledam u dlan, dat’ sre-

}u ka`em? – Ciganka ne odusta-je i gura se, smeta, ne mo`e da sepro|e ulicom od we.

– Ne}u.– U kak’a si, pa dat’ ka`em ko-

liku }e{ sre}u u ̀ ivot d’ ima{,za koga }e{ das’ uda{, od kogadas’ ~uva{.

– Ne}u, eto.– Bre, kak’a si to. O’{ maler

celog veka dat’ prati? – Cigankase okre}e i odnosi Milevu, vre-baju}i nekog drugog, lakoverni-jeg i mnogo lak{eg na nov~aniku.

Od kad je veka bilo je i prosja-ka i vra~ara, gatara i proroka.

U Beogradu je izme|u dva rata,od prosjaka, bila poznata pro-sjakiwa Lenka, koja je i{la u ri-tama, hranila se od milostiwe ipo javnim kuhiwama, spavala u

nekoj {upi, ali, kad je umrla, svisu bili zaprepa{teni, Lenka je,u svojoj slamarici imala neve-rovatnu gomilu novca, doslovceje spavala na milionima, onda{-wih dinara, naravno.

A ga{ewe ugqevqa, bajawe, toje bilo ne{to {to se podrazu-meva, pa nije bilo neobi~no da sena ku}nom pragu mimoi|u dok-tor koji odlazi i baba iz kom{i-luka koja dolazi da gasi ugqevqebolesniku i da tako otera zle ~i-ni. Posle su naravno, i doktor ibaba, svako za sebe, tvrdili da jeizle~ewe wihova zasluga.

Od proro~ica, u tom perioduje bila poznata gospo|a Femka~ija je „ordinacija“ li~ila nasobe ~arobwaka iz filmova, sasve crnom ma~kom, sovom, kri-stalnom kuglom, ali i slikamasvetaca kao {to su Sveti Mra-ta, Sveti Alimpije, Sveti Pro-kopije, Sveta Paraskeva...

Kod Femke je bila uvek veli-ka gu`va i ~esto se najavqivalopo nekoliko dana unapred. No,nema pouzdanih dokaza u wenuefikasnost, osim da je impresi-

SVAKO JU^E BE[E BOQE 17

Pomisli `equ

i prekrsti filxan

vno padala u ekstazu i prevrta-la o~ima.

U to doba je, u Dalmatinskojulici Mica Miha~inovi} bu-du}nost ~itala iz soca od kafe,a klijentela je bila razna, pa~ak i neki ministri.

Mnogo diskretnija od pretho-dne dve je bila Marija Miti} i,za~udo, ~ak i stvarno vidovita.Ona je slabo primala klijente,birala je ko mo`e do we, a poz-nato je i da nije napla}ivalasvoje usluge. Pa, ~ak su beograd-ski prota Ugqe{a Jeli} i gine-kolog dr Ruso bili ube|eni uwen proro~anski dar.

A krajem devetnaestog veka ̂ e-da Mijatovi}, dr`avnik i diplo-mata, u Beograd i dvor uvodi en-

glesku modu prizivawa duhova.Duhovi nisu pomogli kraqu Ale-ksandru i kraqici Dragi da iz-begnu doga|aje 29. maja 1903. godi-ne, ali su pomogli samom ̂ edi daposle, u izbegli{tvu priziva du-hove i da lepo `ivi od komuni-kacije sa duhom kraqice Drage.

– Dam’ da{ neki dinar za Mi-levu, vidi kak’a je lepotica!

– Evo, na i be`i.– Jaooo, fala, fala ovoliko,

Bog da te blagosiqa, svaku sre}uu ̀ ivot d’ima{, ’ajde Mileva, ka-ko se ka`e!

Mileva se upiqi onim svojimdugmastim okicama i preko prs-tiju koje je zabila u usta re~e:

– Beeee!Politika, 12. decembar 2003.

18 Dragan Peri}

Ciganke iz okoline Beograda

Zima u Beogradu, {tipka mraz,miri{e kuvano vino, stru`u pa-pu~e na stepeni{tu dok nekobrek}e prokliwu}i lift kojinikad ne radi i vu~e iz podrumavanglu sa kiselim kupusom.

Doma}ice tegle sa pijaca zem-biqe prepune ribe, a su{ene pa-prike „{iqkane“ postaju, pored{arana, deficitarna roba.

U pola beogradskih domova sezdu{no spremaju supe, rinflaj-{i, sosovi, ribqe ~orbe, vani-lin-krancle, suve pite, preta~use rakija i vino u zgodnije fla-{e... rasteruju se deca da ne sme-taju, a druga polovina Beogra|a-na strpqivo ~eka da sve to budegotovo, pa da sa „ukusno“ umota-nom fla{om ne~eg skupqeg, upa-ra|eno, sa sve svitom koju podra-zumevaju `ena, deca, poneko po-vede i svastiku, jer, ko zna, mo -̀da se zadesi „zgodna prilika“, pada je udome, pozvoni na vrata saovolikim osmehom i poklikom„Sre}na slava doma}ine!“ poslekojeg sledi ono na{e cmakawetri puta, ali, zvuk mora da nad-ja~a malokalibarsko oru j̀e.

Tako je oduvek bilo u Beogra-du na Svetog Nikolu, a da li }etako i ostati? Jer, novo vremenosi i neke nove adete.

Prvo su instant pravoslavciposne sarme, posne puwene pap-rike, ribqu ~orbu i komade ri-be na „koliko ho}e{“ na~ina po-lako dopunili i prasetinom jer„kum ̂ eda voli da vino padne nadobru podlogu“, gibanica je po-~ela da se {iri po stolovima,pravdaju se „doma}ini“ da mnogine poste, pa...

U redu, novo vreme – novi obi-~aji, ali, treba li to da zna~i da}e uskoro slave da se presele uMek Donalds, jer je doma}icitako daleko jednostavnije, a mo-`da tamo uvedu i „slavski mil“koji podrazumeva dupli slav-burger, posan naravno, pomfritsa renom, osve}eni ke~ap, suvupitu u roze salveti sa velikim„M“, vino u plasti~noj ~a{i isve to prikladno upakovano ukartonsku kutiju oblika crkve,a pride, uz svaki „slavski mil“se dobija i mala figura sveca poizboru koji mo`e da di`e ruke

SVAKO JU^E BE[E BOQE 19

Sre}na slava, doma}ine

i koluta o~ima, jer, {ta mu dru-go preostaje.

Naravno, tu je i obavezna sve-}a, ali ovde plasti~na, na bate-rije, da se ne ose}a ogoreli vo-sak, a i da se neko slu~ajno neufleka. Po izboru, obezbe|en jei pop, sa sve Mek Donalds osme-hom i plo~icom sa imenom i ne-koliko zvezdica na petrahiqu.

Do|ite, provedite slavu uMeku pod budnim okom menaxe-ra koji }e vas uputiti i kako seslavi i kako se ~estita i koji }e

vas na kraju diskretno obavesti-ti da je va{ih sat i po slavqapro{lo i da jo{ jedna porodica~eka, pa u tom smislu...

A onima koji svoj deo Beogra-da ~ekaju u domovima prepunimmirisa pr`ene ribe i vanilin-krancli, sa pozajmqenim stoli-cama iz kom{iluka i sa zajapu-renim nasmejanim doma}icamai kom{inicama koje u`urbanozavr{avaju posledwe pripreme:

– Sre}na slava doma}ine!Politika, 19. decembar 2003.

20 Dragan Peri}

Otkrivawe spomenika knezu Mihailu na svetogNikolu, odnosno, 6. decembra 1882. godine

– Jo{ jedan pro|e dan, uzbur-kan k’o more, du ̀pustih ulicasvetiqke ve} gore...

Cedi se iz zvu~nika ovaj, ne-kad, popularan {lager i udaraba{ gde boli.

Se}awe na igru uz tu pesmu, saspu{tenom glavom na ne~ije ra-me, trebalo bi promeniti stan-icu na radiju, ali, wu to mrzi.Vrti se po sobi, gleda oko sebe,tra`i ne{to, a ni sama ne zna{ta. Ili zna, ali, isto tako, do-bro zna i da to nije u sobi, nijeni u stanu, a te{ko da je i u gradu.

Odbila je pozive za do~ek No-ve godine. Na jednom mestu bi tesve podse}alo na ne{to, na dru-gom joj nije prijalo dru{tvo, zatre}e nije imala voqe...

Gleda hladnu kafu, netaknutu,sipa jo{ jednu ~a{u vina, nemaobi~aj, ali... pa Nova godina je,zar ne. ̂ ak i woj.

Razmi{qa, ko je i kad to po-gre{io, ona nije, nemogu}e, onane mo`e da pogre{i.

Dobro, mo`da malo, ali... Doliva jo{ malo vina, gleda

svetlo kroz ~a{u.

Sve je izvitopereno, potopqe-no u crvenu te~nost.

Mo`da je vino stvarno uhvatimalo, pa... u redu, Nova godina je.

Uostalom, ve} ju je uhvatilo,smeje se sama sebi.

Bar da neko pozove, da makarpogre{i broj u pijanom vesequ,ma bilo {ta, ubija je ova samo}a.

Nema vi{e snage da glumi tvr-du li~nost.

Treba joj neko da mu se obesio vrat, da se nasloni na wega, mada se raspekmezi.

U`elela se da je neko pita:– Jesil’ moje, najmoje? Jo{ vi{e se u`elela da priz-

na da jeste i da ga jo{ ja~e zagr-li, da se zagwuri u wegov xemper,da udahne tu me{avinu mirisa,duvana, wega.

U jeftinim filmovima, sadbi neko pozvonio na vrata, pa bise desilo da je taj neko najmaweprinc na belom kowu, kraq si-gurno, a car verovatno, no ovo je`ivot a ne holivudska qiga.

U jednom trenutku, ko zna za-{to, onaj mali ~ovek iz radijaje do{ao na ideju da zapeva:

SVAKO JU^E BE[E BOQE 21

Jesil’ moje, najmoje

– Da li zna{ da te volim, dugonisam znao to...

E, to je ve} previ{e, jeste onaponekad mazohista, ali ne ovo-liko. Odlu~no ustaje i kre}e dapromeni stanicu kad je neko po-zvonio na vratima.

Skameni se u mestu, nemogu}e,to ne mo`e, to je... pa to je... ma ni-je istina. No, ko zna, mo`da ~a-rolije i postoje, mo`da se neko,

ipak, opametio i shvatio {ta gu-bi. U prolazu popravqa frizu-ru, poku{ava da sakrije ovolikikez i otvara vrata.

– Sre}na Nova godina gospoja,i sve najlep{e. Da nam da{ nekidinar, mi smo va{i |ubretari.

Dve garave, neobrijane glavejoj se sme{e bqeskaju}i zubimai vrte}i kape u {akama.

Politika, 31. decembar 2003.

22 Dragan Peri}

Zora Milo{evi}

Razvla~i se zima po ulicama igoni qude da po`ure tamo kudasu naumili.

Odnekud, doneto snegom i mi-risima ve~eri dopire: „...mala,pesmo moga grada, {to si mi da-la srce puno sna...“.

Toliko lepote u toli{no re~i.– Pst, seko!Siktavi zov dilbera se prode-

nu izme|u nogu prolaznika nizulicu, o~e{a se o doti~nu sekui rasplinu na prvom }o{ku.

Nema vi{e ni tih seka, dilbe-ri izumre{e, a siktavi zov se saulice u{etao u pri~e i gradskemitove.

Tada se naklonost nije kupo-vala. Morao si da osvoji{, zaslu-`i{. Bila je, ~ak, sramota kri-ti se iza tatinog nov~anika. Ni-je bio fazon dokazati da tata mo-`e da kupi Beograd sa okolinom,a ni ona nikad toliku tatinu ̀ rt-vu ne bi tra`ila.

Bilo je normalno da se svira-ju bar dva instrumenta, da se de-la Hesea, Kamija, Hemingveja zna-ju „i unazad“, a biografija posle-dweg bila je uzor mnogima.

Iste kwige su, zajedno sa „sin-glicama“ kru`ile gradom i vra-}ale se vlasniku dugo, dugo posle,ako se ikad i vrate, zamazane iuma{}ene, a ako se i ne vrate, gdegod da su bile svi su znali ~ije sui pitali su „prvog vlasnika“ zadozvolu da to pro~itaju ili od-slu{aju, svejedno.

Pozajmqivale su se jakne, far-merke, cipele od starije bra}e,drugova, a one su bile neverovat-ne pokazuju}i {ta sve mo`e da seuradi sa malo konca i iskam~e-nom haqinom od starije sestre.

Delio se pe~eni kukuruz, gara-vili stolwaci quskama od vru-

SVAKO JU^E BE[E BOQE 23

Zov dilbera

Knez Mihailova ulica

}ih marona, razvla~ilo isto ku-vano vino celo ve~e u Brankovi-ni ili Gr~koj kraqici u kojoj jeznalo da se desi da cela kafanau~estvuje u jednoj pri~i, a da se dvadinara ne bi dala „baba seri“ tr-~alo se do kalemegdanskog `bu-wa. Sad ne mo`e, postavili su ka-mere, {ta }ete, napredak.

Ra{omoni se domogli tehnike.– Pst, seko!

Elegantna gospo|a ~etrdese-tih godina iznena|eno se okrete,nasme{i, zaiskri joj na trenutakono „ne{to“ u oku i nestade u gus-toj me{avini mraka i magle.

Neko je u blizini pro{ao pu-{e}i lulu, a dim koji se iz ne~i-jeg oxaka spustio na retke pro-laznike najavquje da }e opet dapadne sneg.

Politika, 14. januar 2004.

24 Dragan Peri}

Terazije, dama ispred palate Beograd