Godi

na I

IBr

oj 9

1. f

ebru

ar 2

006.

cena

100

din

ara

1,20

evra

www.od

bran

a.mod

.gov.yu

I n t e r v j u

FINANSIRAWE VOJSKEALEKSANDAR STOJANOVI]na~elnik Uprave za finansije i buxet

DEVET DECENIJA OD SRPSKE GOLGOTE

ALEKSANDAR STOJANOVI]na~elnik Uprave za finansije i buxet

I n t e r v j u

U p o s e t iU p o s e t i

FINANSIRAWE VOJSKE

VOJNI ARHIV

NA IVICIOPSTANKANA IVICIOPSTANKA

DEVETSTOJIQKOVI]A

DEVETSTOJIQKOVI]A

VOJNI ARHIV

P r i l o gP r i l o g

DEVET DECENIJA OD SRPSKE GOLGOTE

Pro{lo je 127 godina otkakoje objavqen prvi broj lista

Ratnik, prete~e vojne{tampe na na{im prostorima,

u kome se negde nalaze ikoreni na{e novine,magazina Odbrana.

Povodom te godi{wice, kako to ve} tradicija nala`e,

24. januara, u prisustvubrojnih gostiju i uz zna~ajnu

medijsku pa`wu predstavqenisu oni koji su u protekloj

godini najvi{e doprineli dalist Vojska, a sada magazin

Odbrana bude boqi,sadr`ajniji i ~itaniji,

a predstavqeni su i sportistiu Vojsci SCG, koji su svojim

rezultatima obele`ili 2005. godinu.

1. februar 2006.

TRAG U VRE

O B E L E @ E N D A N N I C V O J S K A

Reprezentacija VSCG u vojnom pentatlonu, najuspe{nija ekipa u 2005. godini

MENU

2 4 . J A N U A R

Na~elnik G[ VSCGgeneral-potpukovnikQubi{a Joki} srda~noje ~estitao desetaru pougovoru Goranu ^egarutitulu sportiste Vojskeu 2005. godini

Kapetan bojnog broda Petar Bo{kovi}, na~elnik Uprave za odnose sa javno{}u,uru~io je priznawe novinaru godine kapetanu I klase Vladimiru Po~u~u

Imaju}i u vidu slo`enost i zahtevnost temakojima se bavio, upornost i istrajnost uprikupqawu informacija, ali i na~in nakoji je oblikovao svoje tekstove, za naju-spe{nijeg novinara u 2005. godini kolegi-

jum glavnog i odgovornog urednika proglasio jekapetana prve klase Vladimira Po~u~a. Bez ob-zira na to {to je re~ o jednom od najmla|ih ~la-nova Redakcije, na{ kolega se krajwe profesi-onalno uhvatio u ko{tac sa veoma te{kim tema-ma koje nam je stvarnost nametnula. Pisao je onovinama u na{im elitnim sastavima, protiv-teroristi~kom odredu Kobre i 72. specijal-noj brigadi, ali i o aktivnostima drugih jedini-ca i ustanova Vojske. Wegov osobeni stil i ana-liti~nost najvi{e su do{li do izra`aja u naj-slo`enijim novinarskim formama, kao {to su~lanak i komentar. Tekstovi Vladimira Po~u~au magazinu Odbrana, posebno oni iz rubrikeDosije o stambenim aferama u Vojsci, izaz-vali su {iru pa`wu javnosti.

Za najuspe{nijeg saradnika lista Vojskai magazina Odbrana u 2005. godini progla-{en je Budimir M. Popadi}, penzionisani pot-pukovnik, dopisnik iz Novog Sada. Samo u pro-tekloj godini on je objavio oko 60 priloga o lo-gorovawima, ve`bama i ga|awima jedinica No-

vosadskog korpusa, ali i drugih sastava VSCG uNovom Sadu i ostalim garnizonima u Vojvodi-ni. Izve{tavao je sa karaula i podru~ja ugro-`enih pro{logodi{wim poplavama u sredwemBanatu. Na na{im stranicama na{li su se i we-govi zapisi sa lica mesta o podvizima vojnika istare{ina prilikom ga{ewa po`ara u konakufru{kogorskog manastira Rakovac i spasavawudece iz jezera u Zrewaninu.

Specijalno priznawe za seriju priloga oratovima u senci, koji su pro{le godine iz bro-ja u broj objavqivani u listu Vojska, dodeqe-no je kapetanu prve klase mr Slavi{i Vla~i}u.

Izme|u trinaest objavqenih naslova u2005. godini, Kolegijum na~elnika ustanove od-lu~io je da za kwigu godine proglasi monogra-

fiju 204. lova~ki avijacijski puk, ~iji su auto-ri major Sa{a Oluji}, pilot, stariji vodnik Go-ran Anti} i publicista dr Bojan Dimitrijevi}.To nadahnuto {tivo predstavqa razvoj vojnog va-zduhoplovstva Srbije i Crne Gore od nastankado dana{wih dana.

Tom prilikom najuspe{nijim sportistima u2005. godini u Vojsci Srbije i Crne Gore uru-~eni su pehari i priznawa. @iri kojim je pred-sedavao na{ poznati odbojka{ @eqko Tanasko-vi} odlu~io je da za najuspe{niju ekipu u 2005.godini proglasi Reprezentaciju VSCG u vojnompentatlonu, a za najboqeg pojedinca desetarapo ugovoru Gorana ^egara, maratonca. Speci-jalno priznawe za doprinos razvoju sporta i zaosvojeno tre}e mesto na Svetskom prvenstvu urvawu za veterane, koje je odr`ano pro{le go-dine u Beogradu, dodeqeno je pukovniku RajkuBalti}u. Za najuspe{nijeg veterana progla{enaje atleti~arka Sne`ana Stan~eti}, a za naju-spe{nijeg mladog sportistu u~enik Vojne gimna-zije Stevan Mijailovi}. Posebno priznawe do-deqeno je @enskoj ekipi VCSG u streqa{tvu, ~i-je su ~lanice tokom protekle godine ostvarilezavidne rezultate. Sowa SAVI]

Snimili: Goran STANKOVI],Darimir BANDA i Zvonko PERGE

POSLOVNI PRIJATEQIAkciju Izbor sportiste godine VSCG u

2005 i obele`avawe Dana NIC Vojska po-mogli su Po{tanska {tedionica AD (general-ni pokroviteq), Politika AD, Vojna {tampa-rija Beograd, Vojna akademija, Vojno odmarali-{te Tara, Hotel Breza, Vrwa~ka Bawa, Voj-no odmarali{te Valdanos, Zorasport, Be-ograd i YU marketing pres, Beograd.

4Obele`en Dan NIC "Vojska" - 24. januarTRAG U VREMENU 2Te{ka `eqezni~ka nesre}a na pruzi Beograd-BarDAN STRAVE I SMRTI 6Zamenik na~elnika General{taba general-major Zdravko Pono{ u 37. motorizovanoj brigadiU SUSRET PROBLEMIMA 9

INTERVJU

Mr Aleksandar Stojanovi}, na~elnik Uprave za finansije i buxetSTABILIZACIJA SISTEMAFINANSIRAWA 12Zakopano vojni~ko blagoOKREPQEWE SIROMA[NOG RASIPNIKA 17

TEMA

Obuka u Vojsci Srbije i Crne GorePRILAGO\AVAWE MODERNIM STANDARDIMA 20U nizu stambenih neprilika NA POLA KORAKA DO KORAKA 25

ODBRANA

Sto trideset godina Vojnogeografskog institutaOFICIR I KARTA 26Povodom spekulacija o nabavci izraelske pu{keOPREDEQEWE ZA DOMA]E PROIZVO\A^E 30

SA

DR

@A

J

20

Prvi vojni list u Srbiji Ratnik iza{ao je 24. januara 1879. godine

Izdava~Novinsko-izdava~ki centar VOJSKABeograd, Bra}e Jugovi}a 19Na~elnik NIC VOJSKAZvonimir Pe{i}, pukovnikGlavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog i odgovornog urednika Radenko Mutavxi}Pomo}nik glavnog i odgovornog urednikaDragana Markovi}REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Nada Milo{evi}, Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, Radojka Marinkovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, dr Svetozar Radi{i}, dr Dragan Simeunovi} Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar), Nada StankovskiTELEFONINa~elnik 3201-079; 23-079 Glavni i odgovorni urednik 3201-809; 23-809Zamenik glavnog urednika 3201-808; 23-808Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547Sekretar redakcije 3201-078; 23-078Redakcija 3201-810; 23-810; 3201-576; 23-576Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443 Marketing 3201-765; 23-765Pretplata 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19po{t.pr. 06-1015e-mmailodbrana@beotel.yuredakcija@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NIC VojskaPretplataZa pripadnike MO i VSCG preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa POLITIKA AD, Beograd, Makedonska 29CIP Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore

Ukazom predsednika Srbije i Crne GoreNIC Vojska" je povodom 125 godina vojne {tampe, 24. januara 2004. godine, odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a, drugog stepena

Snim

io Z

vonk

o PE

RGE

1. februar 2006.

33

NPRILOG

DEVET DECENIJA OD SRPSKE GOLGOTEVASKRS NARODA I VOJSKE 33

Vojni arhivNA IVICI OPSTANKA 54

Porodica pilota Zorana Stojiqkovi}a DOKAZ VERE U NAROD 60

TEHNIKA

Modernizacija doma}e haubice ADUT ZA SVETSKO TR@I[TE 64

KULTURA

Zadu`bine u BeograduNISU SVI TRGOVCI MLETA^KI 66

FEQTON

Doktor Rodolf Ar~ibald Rajs i srpski narod 1914-1929. (2)U NI[U SA PA[I]EM: KA@ITE SVETU... 72

Svetosavska besedaPUTOVO\I SRPSKOG NARODA 74

PLIVAWE ZA BOGOJAVQENSKI KRST 76

Jelena Isinbajeva, u trci sa rekordimaUMETNOST PRESKAKAWA LETVICE 77

54

RE^ UREDNIKA

5

BUXETaj~e{}e pomiwani problem u vezi sa sistemom odbra-ne, ve} dugo godina, jeste nedostatak finansijskih sred-stava ne samo za poboq{awe `ivotnog standarda pri-padnika VSCG, modernizaciju naoru`awa i vojne opre-me i reformske procese ve} i za obezbe|ewe elemen-tarnih potreba za `ivot i rad. Finansisti se dovijaju kako znaju i umeju da nekako sasta-

ve kraj s krajem, ali im, bar do sada, to nije polazilo za ru-kom, ne zbog toga {to nisu znali kako nego zbog toga {to nisuimali ~ime. Guber je uvek ostajao kra}i za nekoliko milijar-di dinara takozvanih prenetih obaveza koje se iz godine ugodinu prelivaju i stalno nas dr`e daleko od pozitivne nule.

To je specifikum na{eg finansijskog sistema koji nika-ko ne uspevamo da uskladimo sa dostignu}ima i standardimamodernog sveta gde je novac realna a ne virtuelna kategori-ja. Da li }e to po}i za rukom Upravi za finansije i buxetMinistarstva odbrane pokaza}e vreme. Namere ~elnih qu-di Uprave da se sistem finansirawa odbrane zemqe stabi-lizuje i da se kona~no prestane sa praksom ad-hok buxetira-wa su ozbiqne. Reda u tom sistemu mora da bude, a kako seplaniraju buxetski rashodi i tro{i onoliko koliko se imamoramo da nau~imo.

To sigurno ne}e biti lako. Ima se malo, i svake godinenekako sve mawe, mada matematika govori druga~ije. O~eki-vane blagodeti reformskih procesa u vidu poboq{awa `i-votnog standarda pripadnici VSCG jo{ nisu osetili. Da li}e to opredeqewe i daqe ostati samo mrtvo slovo na papi-ru vide}emo.

Najugro`enija, ali i najmasovnija kategorija koja zavi-si od vojnog buxeta ipak su vojni penzioneri. Oni penzioni-sani do avgusta 2004. godine dobili su dodatnu zanimacijuposle usvajawa Uredbe kojom je promewen penzioni osnov.Pravo na dodatnih 340 bodova i eventualno na jo{ osam ili16 odsto pove}awa, u zavisnosti od du`nosti koju su oba-vqali pre penzionisawa, nisu ostvarili. A kada }e, ne znase. Oni penzionisani kasnije nemaju tih problema. Nije imsve potaman, ali penzija je koliko-toliko ve}a. Uredba, ko-ja je uvela drugi ar{in za tre}e doba, nalazi se na ocenizakonitosti. Ministarstva finansija je osporava jer biwenim sprovo|ewem navodno do{lo do kr{ewa zakonskihodredbi ali i do neplaniranog zahvatawa u buxet, jer sred-stva za tu namenu nisu odobrena.

Pare za plate i penzije su obezbe|ene, a pove}awu semo`emo nadati samo u visini inflacije. Tek 2007. je godinanade. A do tada, daj {ta da{. Kad bi bar dnevnice, putni tro-{kovi i druge naknade stizale na vreme. Ne daj bo`e da ihukinu, govore mnogi kojima je to jedina nada da }e se nekakoraskusurati sa gazdaricama za kiriju, naravno ako ih str-pqewe ne izda u i{~ekivawu pripadaju}eg UTS-a. Neka. Na-vikli smo na platu van zakona pa i na odbranu o svom tro-{ku.

1. februar 2006.6

TE[KA @EQEZNI^KANESRE]A NA PRUZI BEOGRADBAR

DANSTRAVE I SMRTI

Kompozicija od ~etiri vagona putni~kog voza 6103, koji je saobra}ao na relacijiBijelo Poqe-Podgorica, 23. januara u 16.03 ~asa iskliznula je iz {ina i survala se u provaliju u mestu Bio~e nadomak Podgorice. Krvavi bilans nesre}e je 46 poginulih putnika, me|u wima i {estoro djece. Od preko 200 povrije|enih, 75 je mla|e od 16 godina. U spasavawu su u~estvovale specijalne jedinice MUP-a Crne Gore, pripadnici specijalnih jedinica VSCG, vatrogasci i gra|ani. Izuzetnu po`rtvovanost iskazali su zdravstveni radnici.

Nesre}a se dogodila kada je putni~ki elektromotorni voz iskliznuo iz{ina i sletio u provaliju duboku oko 30 metara. A onda je nastala dra-ma. ^etiri vagona, u kojima je bilo oko 250 putnika, pretvorila su se ugomile gvo`|a iz kojih su se ~uli vrisci i jauci povrije|enih putnika. Na vijest o tragediji u kawonu Mora~e brzo se reagovalo. Spasila~keekipe Hitne pomo}i, Specijalne jedinice MUP-a CG, VSCG i Vatrogasna

jedinica odmah su stupili u akciju spasavawa. U tom su im znatno pomogli i gra-|ani Bio~e, koji su se prvi na{li me|u povrije|enim. Sve se radilo brzo iefikasno. Na nesre}u, za poginule je sve bilo kasno, ali su se povrije|enimblagovremeno pru`ili pomo} i spas, uprkos nevremenu koje je toga dana zahva-tilo kawon Mora~e. Niska temperatura, kao nijedan dan prije u toj godini,hladan olujni vjetar i te{ko pristupa~an teren, a i slaba vidqivost koja se sasmirajem dana pove}avala, bili su najve}i protivnici spasiocima.

Osobqe Klini~ko-bolni~kog Centra u Podgorici, domova zdravqa iVojnomedicinskog centra brzo je reagovalo u prihvatu povrije|enih i pru-`awu potrebne medicinske pomo}i. Za mawe od dva sata svi povrije|enibili su zbrinuti u zdravstvenim ustanovama. Brzina i efikasnost u izvo|e-wu akcije pokazala je da je medicinska slu`ba u Crnoj Gori dobro organizo-vana i stru~na, a da ne govorimo o spasila~kim ekipama MUP-a, VSCG i va-trogasaca.

Kao i uvijek kada je trebalo, pripadnici VSCG i ovoga puta su svojimdjelom i ~iwewem pokazali i potvrdili da su u slu`bi naroda. O anga`o-vawu pripadnika Podgori~kog korpusa i wihovom u~e{}u u spasavawupovrije|enih i izvla~ewu postradalih u te{koj i nezapam}enoj `eqezni~-koj tragediji u Crnoj Gori, razgovarali smo sa pukovnikom ^edomirom Ma-rinovi}em, na~elnikom Odeqewa za qudske resurse u Komandi Podgori~-kog korpusa.

O nesre}i smo obavije{teni u 16 ~asova i 10 minuta. Zna~i samosedam minuta poslije doga|aja. Odmah smo anga`ovali specijalne jedini-

SA LICA MESTA

7ce, bataqon vojne policije i bataqon za specijalna dejstva iuputili ih na mjesto nesre}e. U roku od oko 40 minuta na li-cu mjesta je bilo oko 50 pripadnika Vojske iz Podgori~kogkorpusa, oficira, podoficira i vojnika po ugovoru, sa od-re|enom logisti~kom podr{kom, nosilima, }ebadima, u`adi-ma i drugom opremom. Potom smo anga`ovali i pripadnikedrugih jedinica i za nepun sat na mjestu nesre}e bilo je oko150 na{ih pripadnika, me|u wima i devet zdravstvenih rad-nika, pet qekara i ~etiri medicinska tehni~ara. ^im je sa-znao za nesre}u, komandant Korpusa je po{ao na lice mjesta,a najodgovornije starje{ine su bile na svojim radnim mjesti-ma. Isto su tako uradili i komandanti i starje{ine u pot~i-wenim jedinicama. Svi su oni bili na radnim mjestima u ka-sarnama i odatle su rukovodili i usmjeravali rad spasila~-kih ekipa. I u Vojnomedicinskom centru sve je bilo spremnoza prihvat povrije|enih. Mislim da je u~iweno sve {to semoglo u tom trenutku. Sama akcija izvla~ewa rawenih i une-sre}enih i wihov transport do zdravstvenih ustanova prote-kli su veoma efikasno.

Pukovnik Marinovi} isti~e i brzo reagovawe na apelZavoda za transfuziju krvi. Za veoma kratko vrijeme 173pripadnika Vojske bila su spremna da daju krv.

Krvavi bilans nesre}e je 46 poginulih putnika, me|u wi-ma i {estoro djece. Od preko 200 povrije|enih, 75 je mla|eod 16 godina.

NAJTE@A NESRE]ATragedija koja se desila 23. januara na pruzi Beo-

gradBar, kod Bio~a nadomak Podgorice, najte`a je u posqed-wih 10 godina na prugama Srbije i Crne Gore. U Srbiji je usedam `eqezni~kih udesa poginulo osam lica, a 52 su povri-je|ena. Pro{le godine na pruzi PodgoricaBeograd, izme|uLutova i Trebje{ice teretni voz je izletio iz {ina i pao uprovaliju. Tada je poginuo ma{inovo|a, a jedno lice je povri-je|eno.

Sni

mio

Sav

o P

RELE

VI]

1. februar 2006.8

Poslije identifikacije, a u sarad-wi sa kriznim {tabom i sa predsjedni-cima op{tina, Vojska je organizovalaprevoz poginulih.

Crna Gora je u tuzi i bolu. BijeloPoqe `ali svojih 20 gra|ana, Podgo-rica 18. @ale i Bar, Nik{i}, Mojko-vac, Berane @ali sav crnogorski na-rod, jer je muka zajedni~ka i bol isti.

Humanost je opet do{la do izra`a-ja. Kako to re~e predsjednik dr`avnezajednice SCG Svetozar Marovi} pri-likom posjete povrije|enim u Klini~komcentru: Sad je najva`nije da do krajapomognemo onima kojima je pomo} po-trebna. Moram priznati da mi u CrnojGori pripadamo nekom narodu iz gr~kihtragedija. Uvijek smo najboqi kad je naj-te`e. Tako je bilo i ovog puta.

Slobodan VU^INI]Foto FONET

JUNA[TVO VODN IKA GORANA FILURIJE

Za primjerno anga`ovawe i nesebi~no po`rtvovawe prilikom spasavawa po-vrije|enih ministar odbrane je vanredno unaprijedio dvojicu podoficira, a jo{10 pripadnika Vojske je pohvaqeno.

Vanredno je unaprije|en stariji vodnik Ranko Golubovi} iz bataqona vojnepolicije Podgori~kog korpusa, za inicijativnost, po`rtvovanost i hrabrost u ak-ciji izvla~ewa poginulih i pru`awu pomo}i povrije|enim.

Vodnik prve klase Goran Filurija tako|e je vanredno unaprije|en. On je, ia-ko i sam povrije|en, iz smrskanog vagona izvukao troje djece. Trenutno se mladiKragujev~anin na slu`bi u Baru oporavqa od zadobijenih povreda u VMC u Podgo-rici. Evo wegovog vi|ewa nemilog doga|aja.

U drugom vagonu, gde sam bio, bilo je mnogo studenata i male dece. Posledrugog zaustavqawa, kad smo krenuli, neko je povikao da nema ma{inovo|e. Na-stao je tajac, muk. Voz je ubrzavao sve vi{e. Sa jo{ dva ~oveka povukao sam ko~ni-cu s namerom da zaustavimo voz. Nismo uspeli, a onda je po~elo prevrtawe. Sve seodigralo brzo. Kad smo se zaustavili pla{io sam se da koga ne zgazim. Bio je tostra{an prizor. Ja sam nogom razbio prozor i odmah je jedna devojka iza{la izvagona, pla~u}i je zvala drugaricu. Ja sam u tom trenutku izvukao jednu devoj~icu,~ini mi se da je rekla da se preziva [ebek. Onda sam vidio drugu devoj~icu od okoosam godina. Bili su joj krvavi dlanovi i bila je bosa. I wu sam izvukao. Ona jeplakala i zvala brata Vasilija. Ne znam kako, ali uspeo sam i wega da izvu~em. Ion je bio krvav i bos. Jednog starca sam ogrnuo nekom jaknom, jer je on nemo}nozvao neku `enu. Tek tada sam po~eo da ose}am bolove u grudima. Ugruvao sam se imalo sam izgreban po licu i ruci. No, sve je dobro, brzo }e pro}i ka`e taj hra-bri ~ovjek, skroman i odva`an.

VOJSKA PRIKUPQA POMO] ZA PORODICE NASTRADALIH

Uprava za qudske resurse General{taba VSCG pokrenu-la je akciju za prikupqawe dobrovoqnih nov~anih prilogaza porodice nastradalih putnika u `elezni~koj nesre}i uCrnoj Gori.

Pomo} }e se prikupqati na nivou operativnih sastava,organizacija i ustanova Ministarstva odbrane i Vojske Sr-bije i Crne Gore do 15. februara, kada }e biti dostavqenaOdseku za op{te poslove Uprave za qudske resurse G[VSCG (telefon 29-437).

Celokupni iznos prikupqene pomo}i bi}e upla}en naotvoreni `iro-ra~un za pomo} unesre}enim porodicama.

SA LICA MESTA

9preko Mokre gore, u ve}em delu oblasti sa druge strane linije ` ivisrpsko stanovni{tvo pa nema oru`anih provokacija.

Komandir baze Rudnica kapetan Vladeta Bori~i} naglasioje da su jednovremene patrole sa snagama Kfora doprinele boqemme|usobnom razumevawu i saradwi.

Razmenom informacija o situaciji na terenu postignuta jeve}a bezbednost gra|ana, ali i vojnika, i izbegnute su mogu}no-sti za incidente do kojih mo`e do}i zbog slabe komunikacije - rekao je on.

Prema re~ima komandira, oficiri, podoficiri i vojnici pougovoru anga`uju se u patrolama i zasedama dok su vojnici na re-dovnom odslu`ewu vojnog roka iskqu~ivo stra`ari na samoj bazi, iizjasnili su se dobrovoqno da `ele da ostanu na tom zadatku.

U kasarni u Novom Pazaru general Pono{ obi{ao je novoi-zgra|ene objekte u kojima je sme{ten mehanizovani bataqon 37. mo-torizovane brigade i uverio se da vojnici te jedinice imaju povoq-ne uslove za `ivot i rad. Prema oceni doma}ina, model izgradweobjekata koji je primewen u novopazarskoj kasarni vrlo je uspe{ani mogao bi se iskoristiti i na drugim mestima.

Na kraju posete zamenik na~elnika General{taba rekao je daje sagledavawe konkretnih problema sa kojima se jedinice svako-dnevno sre}u u radu jedini na~in da se do|e do ispravnih re{ewapomo}u kojih u procesu reforme mo`emo stvoriti vojsku primerenupotrebama i mogu}nostima dr`ave.

Gospo|a Samarxi}-Markovi} i gospodin Jefti} istakli su dasu veoma zadovoqni {to su u neposrednom kontaktu sa pripadnici-ma 37. motorizovane brigade sagledali uslove u kojima ` ive i radepripadnici Vojske {to }e im pomo}i da boqe argumentuju predlogeza preduzimawe mera u nadle`nosti sektora kojima rukovode.

Aleksandar ANTI]

ZAMENIK NA^ELNIKAGENERAL[TABAGENERAL-MAJOR ZDRAVKO PONO[ U 37. MOTORIZOVANOJ BRIGADIU SUSRET

PROBLEMIMASagledavawe konkretnih problemasa kojima se jedinice svakodnevnosre}u u radu jedini je na~in da sedo|e do ispravnih re{ewa pomo}ukojih u procesu reforme mo`emostvoriti vojsku primerenu potrebama i mogu}nostima dr`ave istakao je general Pono{ tokom obilaska jedinica Kopnenih snaga u Ra{koj i Novom Pazaru

Zamenik na~elnika General{taba VSCG general-major ZdravkoPono{ posetio je nedavno 37. motorizovanu brigadu ~ije su je-dinice stacionirane u garnizonima Ra{ka i Novi Pazar i natri baze na administrativnoj liniji prema Kosovu i Metohiji.Pored generala Pono{a, u poseti su bili pomo}nik ministraza politiku odbrane Sne`ana Samarxi}-Markovi} i pomo}-nik ministra za qudske resurse Zoran Jefti}.

U kasarni u Ra{koj, komandant Kopnenih snaga general-potpukovnikMladen ]irkovi} referisao je zameniku na~elnika General{tabai pomo}nicima ministra odbrane o trenutnom stawu borbene goto-vosti jedinica koje su pot~iwene toj operativnoj komandi.

Pripadnici Kopnenih snaga obezbe|uju ukupno 1.014 kilome-tara dr`avne granice i 402 kilometra du` administrativne linijeprema ju`noj srpskoj pokrajini. Nijedan od ta dva zadatka, premaStrategiji odbrane dr`avne zajednice, ne spada u aktivnosti koji-ma Vojska u budu}nosti treba da se bavi. Te policijske zadatke uKopnenoj zoni bezbednosti vojska ipak izvr{ava, uprkos tome {to ubuxetu nije planiran nijedan dinar za dodatne tro{kove do kojihneminovno dolazi usled pove}anog anga`ovawa qudstva i tehnike - podsetio je general ]irkovi}.

General Pono{ je istakao da nije dobro {to su pripadnicivojske koji svoje zadatke u Kopnenoj zoni bezbednosti izvr{avajuprofesionalno prinu|eni da mesecima ~ekaju na isplatu dnevnica.

Kada se ta dugovawa izmiruju iz postoje}eg buxeta, kao {to jesada slu~aj, onda trpi sistem odbrane u celini jer nema novca zaostale planirane aktivnosti od kojih zavisi razvoj na{ih oru`anihsnaga, wihov ugled u svetu, pa ~ak i sam opstanak sistema odbrane - naglasio je on.

Komandant 37. motorizovane brigade pukovnik Radomir Mija-ilovi} informisao je goste o bezbednosnim prilikama na prostoruuz administrativnu liniju na kojem se nalaze tri baze kontejnerskogtipa u Rudnici, Isto~nom Mojstiru i Tabalijama. Prema wegovimre~ima, ve}i deo linije prema Kosmetu koji obezbe|uju pripadnicite jedinice nalazi se na velikoj nadmorskoj visini. Od Pan~i}evogvrha na Kopaoniku visokog 2.016 metara do vrha Pogled na Mokrojgori na koti 2.154 metra linija se prote`e planinskim terenom{to umnogome, posebno u zimskim uslovima, ote`ava izvr{ewe za-datka. Saobra}aj se odvija niz dva koridora dolinom Ibra na koji-ma su policijski punktovi, a vojsci je pripala obaveza da kontroli-{e poku{aje nelegalne trgovine i nedozvoqene se~e {ume u pla-ninskim predelima. Dok je te{ko prohodan teren ograni~avaju}aokolnost za vojnike, izvesnu pogodnost predstavqa to {to, osim

JEDINICE

10

M I N I S TA R O D B R A N E Z O R A N S TA N K O V I

1. februar 2006.

MIGOVI 29 PON

AKTUELNO

Uovoj godini zapo~e}emo remont pet migova 29 i jednog aviona AN-26. Na{ ciq je da na{e nebo ~uvaju na{i avioni, da na{i pilotibudu obu~avani u na{im akademijama i da po svim me|unarodnimpropisima na{e snage ~uvaju na{ vazdu{ni prostor istakao je

ministar odbrane SCG Zoran Stankovi} tokom posete Vazduhoplovnimsnagama i protivvazduhoplovnoj odbrani na Aerodromu Batajnica 19. ja-nuara i na izuzetno pose}enoj konferenciji za novinare rekao:

Protekli period bio je veoma te`ak za na{e vazduhoplovstvo. U pro{loj godini zabele`en je izuzetno mali broj letova, ali se nadamda }emo sada obezbediti tra`enih ~etiri do pet hiqada tona mlaznoggoriva. Bi}e to novi po~etak, odnosno nastavak rada i funkcionisawana{eg vazduhoplovstva.

U pratwi na~elnika G[ VSCG general-potpukovnika Qubi{e Joki-}a i najbli`ih saradnika, ministar Stankovi} rekao je da je ve} obezbe-|en deo sredstava za remonte i modernizaciju aviona od deset milionaevra, te da }e se osim stranih za remonte koristiti i na{i kapaciteti,pre svega oni u Remontnom zavodu Moma Stanojlovi}.

SATELIT, STRANE PU[KE I SMENEOdgovaraju}i na brojna novinarska pitawa na Batajnici, mi-

nistar odbrane Zoran Stankovi} rekao je da je operativna akcijahvatawa Ratka Mladi}a u toku i da zbog toga ne mo`e da govori odetaqima. Ministar je potvrdio da su uz civilne, i vojne snage an-ga`ovane na tom zadatku, te da }e se, u dogledno vreme, ispunitiobaveze koje je na{a dr`ava preuzela od me|unarodne zajednice.Ministar je potvrdio i da se krajem godine video sa porodicom tra-`enog generala.

Ministar Stankovi} je povodom afere Satelit ponovio stavSaveta ministara da je ugovor, koji je potpisao biv{i ministar Da-vini} sa Izraelcima, pravno neobavezuju}i.

Reaguju}i na datu izjavu lidera sindikata Zastava oru`je ne-kim medijima, Stankovi} je rekao da Ministarstvo odbrane nemanameru da kupuje nikakve strane pu{ke, pa ni izraelske, te da je taizjava sindikalca napravila veliku {tetu Ministarstvu.

Povodom smene na~elnika Uprave za odbranu Republike Srbi-je, ministar Stankovi} je pojasnio da je Miodrag Savi} smewenzbog problema u vezi sa kadrovskim pitawima i zbog odre|enih ma-terijalnih nedoslednosti u poslovawu.

UGOVOR O SATELITU BEZFINANSIJSKIH POSLEDICA

Savet ministara dr`avne zajednice, na sednici odr`anoj 17.januara, predlo`io je sastanak Saveta za evropske integracije Sr-bije i Crne Gore, koji }e biti odr`an pre predstoje}eg sastankaUnapre|enog stalnog dijaloga i nastavka tehni~kih pregovora saEvropskom unijom o zakqu~ewu Sporazuma o stabilizaciji i pri-dru`ivawu, predvi|enih za 20. i 21. februar.

Pozitivno su ocewene dosada{we aktivnosti ukqu~ivawa Sr-bije i Crne Gore u evroatlantske integracije i zakqu~eno da takavrad treba nastaviti istim intenzitetom. Kada je re~ o su{tinskimpitawima pozicije Srbije i Crne Gore u tim pregovorima, Savetministara insistira da se najhitnije otklone sve prepreke evrop-skoj budu}nosti Srbije i Crne Gore.

Povodom informacije Ministarstva odbrane o mogu}em kori-{}ewu satelita (SOPTRC), Savet ministara je zakqu~io da nikadanije razmatrao ugovor o pravu kori{}ewa satelita, te nije ni daosaglasnost na takav ugovor, niti je Ministarstvo odbrane predla-galo Savetu ministara takav ugovor, pre svega zbog nepostojawa od-govaraju}ih sredstava i potrebne saglasnosti dr`ava ~lanica. Utom smislu, Savet ministara je na predlog Odbora za pravni si-stem zakqu~io da sve aktivnosti Saveta ministara u vezi sa tim pi-tawem predstavqaju samo prethodne aktivnosti. Sa istim obrazlo-`ewem Savet ministara usvojio je zakqu~ke Odbora Saveta mini-stara za pravni sistem da se uop{te ne mo`e govoriti o pravnoj va-qanosti tog posla, ~ime on ne proizvodi finansijske obaveze niprema dr`avnoj zajednici ni prema wenim institucijama.

Savet ministara doneo je odluke o u~e{}u profesionalnih pri-padnika Vojske Srbije i Crne Gore u predstoje}oj mirovnoj operaci-ji multinacionalnih snaga UN u Sudanu i operaciji podr{ke miru uokviru Me|unarodnih bezbednosnih snaga za pomo} Avganistanu. Sa-vet ministara utvrdio je i Predlog odluke da se produ`i u~e{}e pro-fesionalnih pripadnika Vojske Srbije i Crne Gore u okviru postoje-}ih mirovnih operacija UN u Liberiji, na Obali Slonova~e, u Bu-rundiju i Demokratskoj Republici Kongo i uputio ga Skup{tini Srbi-je i Crne Gore na razmatrawe i usvajawe po hitnom postupku. Te od-luke, na koje su saglasnost dale obe dr`ave ~lanice, omogu}i}e kon-tinuirano u~e{}e profesionalnih pripadnika na{e Vojske u mirov-nim misijama Ujediwenih nacija i doprineti poboq{awu pozicijeSrbije i Crne Gore u me|unarodnoj zajednici. Dosada{we u~e{}epripadnika Vojske SCG u navedenim misijama potvrdilo se kao uspe-{an instrument kojim Srbija i Crna Gora doprinose izgradwi i o~u-vawu svetskog mira i borbi protiv globalnog terorizma.

Utvr|en je Predlog zakona o ratifikaciji Me|unarodne kon-vencije UN o spre~avawu akta nuklearnog terorizma, od 13. aprila2005, i upu}en u skup{tinsku proceduru. Konvencija predstavqaglobalni odgovor na izazove koje sa sobom nose dela nuklearnog te-rorizma i wenim ratifikovawem Srbija i Crna Gora jo{ jednom }epotvrditi politi~ku opredeqenost i zalagawe dr`avne zajednice zamiroqubivo kori{}ewe nuklearne energije, oslobo|eno od svih vi-dova nuklearnih pretwi, ali i teroristi~kih akata.

Savet ministara utvrdio je vi{e predloga Zakona o ratifika-ciji me|unarodnih i bilateralnih sporazuma, me|u ostalim i ugovo-re sa Turskom i Letonijom o izbegavawu dvostrukog oporezivawa uodnosu na poreze na dohodak i imovinu.

Doneta je i odluka kojom se Ha{kom tribunalu dozvoqava sta-vqawe na uvid dokumentacije po osnovu osam wegovih zahteva. Tako-|e je dozvoqeno dostavqawe dokumentacije po zahtevima advokataoptu`enih, a nekoliko svedoka oslobo|eno je du`nosti ~uvawa dr-`avne i vojne tajne u procesima pred Me|unarodnim krivi~nim tri-bunalom.

S e d n i c a S a v e t a m i n i s t a r a d r ` a v n e z a j e d n i c e

PRIMOPREDAJA DU@NOSTINa sve~anosti u Komandi Vazduhoplovnih snaga i protivvazdu-

hoplovne odbrane u Zemunu, kojoj su prisustvovali ministar odbra-ne i na~elnik G[ VSCG, izvr{ena je primopredaja du`nosti ~elnihqudi tog vida.

Novoimenovani komandant VS i PVO je pukovnik pilot DraganKatani}, koji je tu du`nost preuzeo od dosada{weg prvog ~oveka va-zduhoplovstva general-majora Vladana Marjanovi}a.

Du`nost zamenika komandanta VS i PVO, od dosada{weg zame-nika general-majora Zorana Mili}evi}a, preuzeo je pukovnik pilotNeboj{a \ukanovi}, dosada{wi komandant 204. lova~kog avijacij-skog puka.

PRERASTAWE U REGIONALNI CENTARMinistar odbrane Zoran Stankovi}

posetio je Vojnu akademiju kako bi se u neposrednom kontaktu sa nastavnicima

i studentima te ustanove, koja u svom sastavu objediwava

sve vojne {kole, obavestio o stawu i perspektivama razvoja

{kolstva u VojsciNa~elnik Vojne akademije general-major Vidosav Kova~evi}

izneo je osnovne podatke o rezultatima {kolovawa i izvedenimorganizacijskim promenama tokom 2005. godine. Smawen je ukupanbroj upisanih studenata, jer se ve} sada javqa problem kako ras-porediti vi{e od tri stotine oficira koji se promovi{u ove go-dine. Zbog istog razloga jedan broj u~enika zavr{nog razreda Voj-ne gimnazije verovatno }e morati da se upi{e na civilne fakulte-te. S obzirom na racionalizaciju nastave broj polaznika najvi-{ih {kola za oficire znatno je smawen i trajawe {kolovawa jeograni~eno na godinu dana.

General Kova~evi} je istakao da Vojna akademija raspola`ezna~ajnim sme{tajnim kapacitetima i zadovoqavaju}im brojem ka-bineta, u~ionica i amfiteatara. Problem je {to u nekim {kol-skim objektima ima stanara, mahom porodica vojnih lica iz repu-blika biv{e SFRJ. To {to se Vojska tokom pro{le decenije pre-tvorila u socijalnu ustanovu ometa realne planove da se podignekvalitet nastave i uspostavi boqa saradwa sa srodnim obrazov-nim institucijama.

U predstoje}em periodu moraju se ispuniti zahtevi da se obez-bedi jo{ kvalitetnije {kolovawe. Prema re~ima pukovnika Dragu-tina Jovanovi}a, uprava Akademije donela je odluku da predlo`i{to skorije koncentrisawe svih nastavih aktivnosti unutar obje-kata na Bawici u Beogradu. Prema tom predlogu Akademija bi na-pustila objekte koje koristi Odsek logistike u @arkovu, za {ta jepotrebno oko sto miliona dinara, a studenti zavr{ne godine bise prakti~no obu~avali u jedinicama vidova i rodova, {to se izu-zetno dobro pokazalo u slu~aju pilota, koji ~etvrtu godinu studijaprovode u 172. avijacijskoj brigadi na Aerodromu Golubovci kodPodgorice.

Pod pretpostavkom da se uspe{no sprovedu navedene mere,kapaciteti Vojne akademije na Bawici, u koje spadaju objekti kao{to je dobro opremqen Sportski centar, omogu}avaju weno prera-stawe u Balkanski regionalni vojno{kolski centar, ~ime bi setrajno re{ilo pitawe obezbe|ewa kvalitetnog kadra u Vojsci.

Ministar Stankovi} je posetio Odsek logistike u @arkovu,gde se u amfiteatru susreo sa studentima tog odseka. Odgovaraju}ina pitawa, ministar Stankovi} je istakao neophodnost {to br`egulaska u evroatlantske integracije i re{avawe nagomilanih pro-blema koji ugro`avaju standard sada{wih i budu}ih profesional-nih vojnika. A. ANTI]

11

] U P O S E T I P I L O T I M A N A B ATA J N I C I

NOVO ]E LETETIMinistar Stankovi} je na Batajnici obi{ao izlo`ena sredstva rat-

ne tehnike kojim raspola`u na{e VS i PVO, pre svega letelice i wihovonaoru`awe i opremu. Na drugom kraju aerodroma ministar je zatim pose-tio de`urnu jedinicu lova~ke avijacije i prisustvovao leta~kom programuna{ih pilota koji su na galebu i orlu pokazali svoje veliko leta~ko ume}e.

Posle pokazne ve`be pilota sa dve letelice MiG-21, u kojoj je pred-stavqena procedura i priprema za let na{ih aviona lovaca u slu~ajuugro`avawa na{eg vazdu{nog prostora, ministar Stankovi} je u dru{tvupilota potpukovnika Valerija Lovrena, oko pola sata leteo u supergale-bu nad Batajnicom i okolinom.

D. MARINOVI]

V o j n a a k a d e m i j a

SVETOSAVSKE SVE^ANOSTIU~enici i profesori Vojne gimnazije, 27. januara

priredili su tradicionalnu Svetosavsku akademiju posve}enusvetom Savi i vekovnoj tradiciji koju inspiri{e wegovoduhovno, prosvetiteqsko i dr`avni~ko delo.

Povodom velikog praznika u Vojnoj akademiji je vladika je-garski Porfirije odr`ao predavawe o "Zavetu Svetog Save".

1. februar 2006.

IN

TE

RV

JU

RImali smo velikih pote{ko}a u finansirawu sistema odbrane u 2005. godini i mogli smo da pokrijemo samo neophodne potrebe za wegovo funkcionisawe. Sredstva kojima raspola`emo u 2006. godini realno su ve}a za 0,19 odsto. Imaju}i u vidu da je pro{le godine znatno smawen broj zaposlenih, zatim da }e zbog ukidawa jednog broja garnizona i jedinica op{ti tro{kovi i izdvajawa za komunalne usluge biti mawi, za funkcionisawe sistema odbrane ima}emo vi{e novca nego prethodne godine.

MR ALEKSANDAR STOJANOVI], NA^ELNIK UPRAVE ZA FINANSIJE I BUXET

STABILIZACIJASISTEMA FINANSIRAWA

eference koje se vezuju uz ime mr Aleksandra Stojanovi}a,oficira u penziji, na~elnika Uprave za finansije i buxetMinistarstva odbrane, govore da je na tom mestu ~ovek ko-ji je vrlo kompetentan za tu odgovornu du`nost. Radni vek proveo je u uniformi, najpre kao oficir tehni~-ke slu`be u jedinicama veze i vazdu{nog osmatrawa, ja-

vqawa i navo|ewa, a zatim i kao nastavnik u Vojnoj akademiji.Uporedo je zavr{io ekonomski fakultet i poslediplomske stu-dije na informatici, {to ga je odvelo u vode ekonomskih poslo-va, finansija i logistike u Vojsci. Na tim du`nostima radio jeu [kolskom centru RV i PVO kao pomo}nik komandanta za po-zadinu i ujedno nastavnik. U Vazduhoplovnom zavodu Moma Sta-nojlovi} u Batajnici bio je pomo}nik direktora za ekonomskeposlove i na~elnik finansijskog sektora.

Posle prestanka vojne slu`be 2002. godine bio je savet-nik za finansijski menaxment u ameri~koj vladinoj agencijiUSAID, gde je radio na programima razvoja lokalne samoupraveu Republici Srbiji. Potom je, sve do dolaska na ~elo Uprave,bio direktor slovena~ke firme PERFTECH u Beogradu, koja sebavi informacionim tehnologijama.

Sa zavr{etkom drugih poslediplomskih studija na organiza-ciji preduze}a spojio je informatiku, organizaciju i ekonomiju ina neki na~in u jednu celinu zaokru`io sva znawa i iskustva, ko-ja su mu, uz poznavawe sistema odbrane, neophodna za suo~avawesa nagomilanim problemima u finansirawu odbrane zemqe.

12

Za razliku od prethodnih godina planirana buxetska sredstvasu u potpunosti iskori{tena. U posledwem tromese~ju 2005. go-dine uspeli smo da smawimo stvarawe dodatnih obaveza i dapokrijemo neophodne tro{kove, ne ulaze}i u rashode za koje ni-smo imali odobrena sredstva.

Kako izgleda struktura neizmirenih obaveza prema doba-vqa~ima?Samo za hranu dobavqa~ima trenutno dugujemo oko 350 mi-

liona dinara, a mese~na kvota za isplatu tog rashoda je oko 115miliona. Prenete obaveze za energente iz prethodnegodine su oko 400 miliona, a na{a mese~na kvota zaza tu namenu je oko 100 miliona. Sli~no je sa gra|e-vinskim obezbe|ewem. Dospele obaveze iznose 430miliona, a za isplatu tih buxetskih rashoda mese~nomo`emo da izdvojimo tek oko 90 miliona dinara.Najve}a dugovawa imamo za opremawe naoru`awemi vojnom opremom. Ukupne obaveze po tom zadatku iz-nose oko 800 miliona dinara, a mese~na kvota kojom

raspola`emo je svega 182 miliona. Najslo`enija situacija ipak je u finansirawu obaveza uzdravstvu.Finansirawe zdravstvenog zbriwavawa je veoma ote`ano.

Prenete obaveze Ministarstva odbrane i Fonda socijalnogosigurawa vojnih osiguranika iz 2005. godine iznose oko 750miliona dinara, a mese~ni doprinos za zdravstveno zbriwava-we je tek oko 90 miliona. Tragamo za sistemskim re{ewem togproblema, jer odobrenih 485 miliona dinara za te namene izbuxetu za celu 2006. godinu nije dovoqno ni za teku}e potrebe.

Nepovoqna okolnost jeste i to {to je deo nov~anih sred-stava iz doprinosa za zdravstvo usmeren na isplatu penzija pospornoj Uredbi.

Ima li nade da u dogledno vreme Vojska ponovo postanepo`eqan poslovni partner?Na{ plan je da ve}inu tih dugova izmirimo do polovine ove

godine i da potom redovno finansiramo dospele obaveze. To }eumnogome zavisiti od dogovora sa dobavqa~ima i od wihovihmogu}nosti da se deo duga reprogramira i nivo kamata snizi na

najmawu meru. To }ebiti tema sastanka ko-ji }emo sa dobavqa~i-ma odr`ati po~etkomfebruara. Ono {tonajmawe `elimo jesteda ih dovedemo u situ-aciju da ne mogu da po-sluju zbog na{eg dugaprema wima, jer nema-

ju svi isti kapacitet da podnesu to optere}ewe. Zato se dogova-ramo sa wima i nastojimo da pomognemo koliko mo`emo da seto izbegne.

Za razliku od prethodnih nekoliko godina, stepen realiza-cije planiranih buxetskih izdvajawa za odbranu u RepubliciCrnoj Gori realizovan je pro{le godine ~ak sa 107 odsto.

Potrebe sistema odbrane u Crnoj Gori izmirivane su ote-`ano u 2005. godini zbog nedovoqnih sredstava i nepovoqnedinamike finansirawa. Zahvaquju}i prihodima od prodaje voj-ne imovine u Crnoj Gori, ~ime je obezbe|eno oko 14,5 milinaevra, u posledwem kvartalu pro{le godine ispla}ene su zao-stale plate pripadnicima VSCG u toj republici. Izmirene su ivelike obaveze za zdravstveno zbriwavawe u visini od200.000 evra. Pokriveni su veliki zaostaci u isplati dnevni-ca, naknada, ukrcawa na brodove, a ostao je deo duga premaFondu za socijalno osigurawe vojnih osiguranika, koji poku{a-vamo da re{imo sa Klini~kim centrom, sa dobavqa~ima lekovai medicinske opreme za Crnu Goru.

Reforma sistema odbrane podrazumeva i reformu mate-rijalno-finasijskog poslovawa. U ~emu se ona ogleda i {taje do sada u~iweno na tom planu? Osnovni zadatak Uprave za finansije i buxet jeste upra-

vqawe sistemom finansirawa u Ministarstvu odbrane. Ranijipristup, po kome je Uprava bila samo izvr{ilac i tuma~ propi-sa, nije prihvatqiv i smatram da je to jedan od uzroka problemau kojima smo se na{li. Da ne bismo ponovo dospeli u takvu situ-aciju morali smo da mewamo na{ sistem i da se prilagodimo bu-xetskom sistemu po-slovawa u RepubliciSrbiji i TrezoruMinistarstva fi-nansija. Na tom po-slu intenzivno radi-mo od avgusta pro-{le godine. Slede}ikorak jeste da po du-bini re{imo materijalno-finansijsko poslovawe organa ~etvr-tog stepena, da ih pove`emo sa MFO tre}eg stepena, a wih sanosiocima planirawa. Tek tada }emo imati potpuni uvid i kon-trolu nad materijalnim i finansijskim sredstvima u Ministar-stvu odbrane, pa se ne mo`e vi{e desiti duplirawe posla i in-formacija.

Dakle, stalno mora da se radi na inovirawu sistema dabi on boqe funkcionisao. To, naravno, zahteva i revitalizaci-ju kadrovske strukture Uprave i finansijske slu`be MO i VSCG,edukaciju qudi i razvoj modernijih softvera za materijalno-finansijsko poslovawe, {to je zadatak na du`i rok.

Po novoj organizaciji Uprave, koju sada usagla{avamo saUpravom za organizaciju, uve{}emo i internu reviziju kako bisistem najracionalnije funkcionisao u novim uslovima. To jepotpuno u skladu sa savremenom organizacijom finansijskog si-stema, ali i sa standardima Natoa.

Da li je to {to je sada Uprava direktno vezana za mini-stra odbrane povoqnija pozicija u odnosu na raniju, kadaste bili u Sektoru za politiku odbrane?Smatram da je mesto Uprave za finansije i buxet uz nared-

bodavca, kao {to je to i u dr`avnoj upravi, pred-uze}ima, privrednom dru{tvu ili multinacional-noj kompaniji, gde su finansije uz donosioca od-luke. Prethodno re{ewe nije bilo racionalno, ato se i u praksi pokazalo. Svako dono{ewe odlu-ke u sistemu odbrane podrazumeva i finansijskuodluku, pa je stoga mnogo efikasnije da Uprava zafinansije i buxet bude, kako se to ka`e, nepo-sredno na vezi sa ministrom odbrane.

Naj~e{}e pomiwani problem u vezi sa siste-mom odbrane, ve} vi{e godina, jeste nedostatak finansijskihsredstava, ne samo za poboq{awe `ivotnog standarda pripad-nika VSCG, modernizaciju naoru`awa i vojne opreme i reform-ske procese ve} i za obezbe|ewe elementarnih potreba za `i-vot i rad.

Kako ste obezbedili da sistem odbrane pro{le godinefunkcioni{e u tako slo`enim uslovima?Imali smo velikih pote{ko}a, i uspeli smo da finansira-

mo samo neophodne potrebe sistema, s tim {to su glavni pro-blemi preneti i u 2006. godinu. To je, u prvom redu, dug koje seprakti~no samo preliva iz godine u godinu.

Obaveze prenete iz 2005. godine iznose oko 4,1 milijar-du dinara, i one su prakti~no na istom nivou kao i 2004. godi-ni, kada su iznosile 4,07 milijardi dinara. Me|utim, trebanaglasiti da smo dug, u stvari, uspeli da smawimo za 1,5 mili-jardi, odnosno za 18 odsto, jer je u 2005. godini uveden porezna dodatu vrednost.

U toku ove godine razre{i}emo sva dugova-wa prema dobavqa~ima i oni }e, kao {to jeto bilo osamdesetih godina, ponovo svojskida se bore za ulazak u naju`i krug na{ih sa-radnika.

U~e{}e u zajedni~kom finansirawu odbraneu 2005. godini realizovano je u Srbiji sa99,99 odsto, a u Crnoj Gori ~ak sa 107 od-sto, {to je veoma dobro u odnosu na prethod-ne godine, kada je buxet bio ostvarivan uproseku tek sa 8090 odsto.

13

INTERVJU

Uz otpis duga po osnovu oba-veza za PDV prema dr`avi i sma-wewe duga za komunalne usluge ienergente, udeo Crne Gore u voj-nom buxetu je finanasiran sa 107odsto, {to je plod vrlo dobre sa-radwe i velikih napora Mini-starstva finansija te republike.

U 2006. godini, kako sadastvari stoje, sistem odbraneima}e na raspolagawu 48,4milijarde dinara iz buxetaRepublike Srbije i 42,5 mi-liona evra iz buxeta Repu-blike Crne Gore. Da li su tasredstva dovoqna za finan-sirawe odbrane zemqe? Za{ta }e biti para, a {ta jed-nostavno ne}e biti obuhva-}eno buxetskim planom?Ako povu~emo paralelu iz-

me|u buxeta iz 2005. i 2006. go-dine mo`e se zakqu~iti da se iz-dvajawa za potrebe sistema od-brane u 2006. godini pribli`a-vaju realnim mogu}nostima ze-mqe. Podsetio bih da smo prihva-tili aran`man sa MMF-om, i potom dogovori buxetski rashodi zaodbranu u 2006. godini treba dabudu 2,55 odsto bruto doma}egproizvoda (BDP) dok su 2005. bi-li 2,74 odsto.

Rashodi su nominalno sma-weni, me|utim, sredstva kojimaraspola`emo realno suve}a za 0,19 odsto.Imaju}i u vidu da je pro-{le godine znatno sma-wen broj zaposlenih,zatim da }e zbog ukida-wa jednog broja garnizo-na i jedinica op{ti tro-{kovi i izdvajawa zakomunalne usluge bitimawi, mo`emo da zakqu-~imo da }emo za funkci-onisawe sistema od-brane imati vi{e novcanego prethodne godine.

Za teku}i rashod planirano je 10,7 milijardi dinara, zaplate i naknade 20,46 milijardi, za vojne penzije 12,4 milijardedinara. Materijalni rashodi su nominalno zadr`ani na nivouiz 2005. godine, ali je wihova struktura bitno izmewena. Plani-rana sredstva za opremawe i modernizaciju pove}ana su sa 892miliona u pro{loj godini na 2,44 milijarde u 2006. godini.

Situacija je mnogo boqa i u Crnoj Gori. Tako je izdvajaweza energente sa pro{logodi{wih 655.000 evra pove}ano na 2,1milion evra u 2006. godini. Sredstva za opremawe pove}ana su

1. februar 2006.

sa 100.000 na 300.000 evra, a pove}ana su isredstva za odr`awe objekata u Crnoj Gori naoko 500.000, dok su u 2005. godini iznosila sa-mo 200.000 evra. Znatno su ve}a i izdvajawa zagra|evinsko obezbe|ewe u Srbiji. U 2005. godi-ni za tu namenu planirana su 534 miliona, a sa-da iznose 1,23 milijarde.Ta sredstva uglavnom su namewena za teku}e in-vesticiono odr`avawe gra|evinskih objekata.Da li su planirana sredstva i za stambenu iz-gradwu?

Deo sredstava namewen za stambeno obez-be|ewe planiran je i za stambenu izgradwu ka-

ko bi se koliko-toliko ubla`ila vrlo te{ka situacija. Zna~aj-niji rezultati u re{avawu tog problema mogu}i su samo ukolikose ostvare ve}i prihodi od prodaje nepokretnosti koje nisu neo-phodne Vojsci, od prodaje vi{kova naoru`awa i opreme i do-nacija.

Koliko sredstava je planirano iz tih izvora?Ne mo`emo precizno da planiramo sredstva iz tih izvora,

ali mi bismo `eleli da to bude barem u visini duga koji nasoptere}uje iz prethodne godine. Ovih dana intenzivno kontakti-

Ukupna potra`ivawe Ministarstva odbranesu oko 2,7 milijardi dinara, a samo Fond zazdravstveno osigurawe duguje milijardu di-nara za usluge pru`ene civilnim osigurani-cima u Vojnomedicinskoj akademiji. Odr`a-vamo kontakte sa Ministarstvom finansija iFondom, tako da o~ekujemo da se na neki na-~in ta dugovawa razre{e. Nama bi, naravno,najvi{e odgovaralo da se te obaveze plate urazumnom roku, ali to je te{ko ostvarivo.

14

15

ramo sa Ministarstvom finansija, Ministarstvom privrede iDirekcijom za imovinu kako bismo ubrzali proceduru prodajevojne imovine i {to pre do{li do tih prihoda.

O~ekivane blagodeti reformskih procesa i poboq{awe`ivotnog standarda pripadnici VSCG jo{ nisu osetili.Pro{logodi{we pove}awe, odnosno uskla|ivawe plata voj-nici po ugovoru, podoficiri i civilna lica nisu malteneni osetili. Da li }e opredeqewa o neophodnosti poboq-{awa standarda pripadnika Vojske i daqe ostati samo mr-tvo slovo na papiru?Plate i naknade mo`emo u potpunosti da finansiramo

prema projektovanom brojnom stawu, naravno, sa korekcijomiz oktobra meseca, koja je u proseku iznosila 14,5 odsto. Naj-mawe {to o~ekujemo jeste da u toku ove godine plate budu us-kla|ene prema inflaciji i da se, mo`da, blago pove}aju. Znat-nije pove}awe plata mo`e se o~ekivati tek u 2007. godini.

Vojne penzije tako|e mo`emo redovno da ispla}ujemo, aline i razlike koje su nastale usvajawem Uredbe avgusta 2004.godine, jer za isplatu tih iznosa nemamo odobrena sredstva ubuxetu.

Zna~i li to da sepenzije od avgusta2004. godine neispla}uju u skladusa Uredbom?Prema Uredbi

penzije se ispla}ujuprofesionalnim pripadnicima Vojske koji su penzionisani po-sle tog roka. Onima koji su penzionisani pre dono{ewa Ured-be trebalo bi u penzioni osnov obra~unati i isplatiti dodat-nih 340 bodova, plus 8 ili 16 odsto u zavisnosti od du`nostikoju su obavqali pre penzionisawa. Uredba je trenutno na oce-ni zakonitosti. Po mi{qewu Ministarstva finansija, ona jesporna i wenim sprovo|ewem prekr{ile bi se zakonske od-redbe, a to bi zahtevalo i neplanirano zahvataweiz buxeta, jer sredstva za tu namenu nisu odobre-na.

Mi{qewe Uprave jeste da za pove}awe pen-zijskog osnova od 340 bodova ima dovoqno buxet-skih sredstava. Za dodatnih 8 ili 16 odsto, koji susporni, nemamo odobrena finansijska sredstva ismatramo da bi Uredbu trebalo staviti van snageu tom delu naknada za komandne du`nosti.

Za{to se kasni sa isplatama vojnih penzija u Crnoj Gori?Penzije su u Crnoj Gori ispla}ene zakqu~no sa oktobrom

2005, uz pomo} sredstava iz Fonda za reformu sistema od-brane. Ula`emo napore da se penzije za novembar i u CrnojGori isplate zajedno sa penzijama u Srbiji, a decembarsku pen-ziju isplati}e Republika Crna Gora iz sredstava koja se obez-bede iz doprinosa od januarske plate pripadnika VSCG. Za da-qe finansirawe penzija u Crnoj Gori predvi|ena su sredstvau buxetu Crne Gore, i od januara }e i}i redovna isplata.

Zbog razlike izme|u stvarnog i obra~unskog kursa evra pri-padnici VSCG i vojni penzioneri sa teritorije RepublikeCrne Gore iz meseca u mesec dobijali su mawa primawa.Ima li na~ina da se ta nepravda otkloni? Preduzeli smo mere da se ve} od naredne isplate ta ne-

pravda otkloni. Januarske plate i penzije pripadnika ispla-}iva}e se po kursu od 86 dinara za evro, i ubudu}e }e se kursredovno korigovati kako bi pripadnici VSCG i vojni penzio-neri u Crnoj Gori uvek dobijali isti iznos primawa. Do sadanije bilo tako, pa su plate prakti~no svakog narednog mesecabile mawe za pet do osam evra, a penzije za ~etiri do pet evra.

Na ionako nizak `ivotni standard pripadnika Vojske ne-gativno uti~e i neredovna isplata naknada za slu`benaputovawa, dnevnica, putnih i drugih tro{kova.Isplata takozvanih li~nih rashoda kasni od dva do tri

meseca i svakako da negativno uti~e na standard pripadnikaVojske. Zbog moralno-psiholo{kog efekta isplata tih naknadaspada u vrh prioriteta i zavisi samo od priliva finansijskihsredstava za tu namenu. Nastojimo da taj problem re{imo upotpunosti u narednih nekoliko meseci.

Pro{le i pretpro{le godine podneto je vi{e od 30.000zahteva za isplatu razlike plate u skladu sa Zakonom oVojsci. Pokrenute su i brojne tu`be za ostvarivawe togprava. Da li je mogu}e re{iti taj problem?Mogu}e ga je re{iti ukoliko bi se koli~ina odobrenih bu-

xetskih sredstava za plate uskladila sa tom zakonskom odred-bom, a prema jo{ va`e}em Zakonu prose~an iznos plate zaprofesionalne pripadnike Vojske trebalo bi da bude u visinitri prose~ne neto zarade u privredi republike. S obzirom dane postoje dovoqna sredstva za isplatu tih plata, nismo u mo-

gu}nosti to da ispo{tujemo, a do{li bi i u su-kob sa Zakonom o buxetu Republike Srbije i Za-konom o buxetskom sistemu.Veoma slo`en zadatak na kom su anga`ovanistru~waci Uprave jeste definisawe budu}eg sta-tusa vojnodohodovnih ustanova i re{avawe pro-blema vi{ka zaposlenih u tom segmentu sistemaodbrane.

Proces transformacije vojnodohodovnih ustanova prak-ti~no je zapo~eo. Formirali smo stru~ne timove za taj kom-pleksan zadatak, uradili elaborat i pokrenuli inicijativu zadono{ewe odluke Vlade Srbije. Intezivno sara|ujemo sa Mi-nistarstvom finansija, Ministarstvom za privredu i privati-zaciju, Ministarstvom za rad i zapo{qavawe i Direkcijom zaimovinu Srbije.

U sistemu odbraneimamo ukupno 13vo jnodohodovnihustanova i ~etiriremontna zavoda.Od toga se tri usta-nove i jedan remont-ni zavod na terito-riji Crne Gore pri-

vatizuju po programu za privatizaciju te republike. U tom seg-mentu ukupno je zaposleno 5.500 qudi, od toga je 1.825 vi{ak iza wih }e se obezbediti otpremnine.

Imovina kojom raspola`u vojnodohodovne ustanove pro-cewena je na oko 24,5 milijardi dinara, a zalihe su 1,8 mili-jardi. Po{to je re~ o zna~ajnoj imovini i dobrim proizvodnimkapacitetima, smatramo da sa boqom organizacijom, boqimmenaxmentom i ve}om kontrolom ti potencijali mogu znatno dadoprinesu sistemu odbrane i da nam umawe sve rashode kojebismo imali za proizvodwu i nabavku naoru`awa i vojne opre-me. Te ustanove bi i daqe trebalo da budu povezane sa siste-mom odbrane, a jedan od predloga je da se transformi{u u jav-na preduze}a zna~ajna za sistem odbrane.

Me|utim, prema predlogu Agencije za privatizaciju i Di-rekcije za imovinu, sva javna preduze}a do kraja godine tre-balo bi da pre|u ili u dru{tva sa ograni~enom odgovorno{}uili u akcionarska dru{tva. Gledaju}i te preporuke i tendenci-je mo`da je najboqe re{ewe da se odmah prevedu u akcionar-ska dru{tva. Imamo intenzivne kontakte sa ostalim subjektimau tom procesu i u toku narednih dana bi}e definisan kona~anpredlog odluke, koji }e se dostaviti Vladi Srbije.

Najmawe {to mo`emo da o~ekujemo jeste da utoku ove godine plate bude uskla|ena sa in-flacijom i da se, mo`da, blago pove}aju.Znatnije pove}awe plata mo`e se o~ekivatitek u 2007. godini.

Vojne penzije mo`emo redovno da ispla}uje-mo, ali ne i razlike koje su nastale sa dono-{ewem Uredbe, avgusta 2004. godine, jer zaisplatu tih iznosa nemamo odobrena sred-stva u buxetu.

Kolika su potra`ivawa vojno-dohodovnih ustanova?Ukupno potra`ivawe vojnodo-

hodovnih ustanova prema Mini-starstvu odbrane i drugim subjekti-ma iznosi 1,26 milijardi dinara, aobaveze prema dobavqa~ima, ban-kama i za poreze iznose oko 1,8 mi-lijardi. Razlika od 600 miliona jegubitak koji mora da se razre{i naneki na~in. Trenutni polo`aj tihpreduze}a je stvarno neodr`iv, jer ne postoji zakonska regu-lativa za wihovo ostajawe u sistemu odbrane, ali ni regula-tiva koja bi omogu}ila wihovo samostalno poslovawe na tr-`i{tu. Ministarstvo odbrane ne mo`e da im uposli sve ras-polo`ive kapacitete, tako da moraju da ih ustupe ili da ihanga`uju za potrebe drugih subjekata. Me|utim, to ne mogu daurade zato {to ne mogu da u~estvuju na tenderima. Najkra}ere~eno, wihov status je veoma te`ak i mora se {to pre na}iodgovaraju}e re{ewe.

Predajom imovine dohodovnih ustanova Direkciji zaimovinu Republike Srbije, ta institucija automatski preuzi-ma na sebe obavezu wihove registracije, restrukturisawa,sistematizacije. Zavodi i vojnodohodovne institucije seistovremeno organizaciono, tehni~ki i kadrovski pripre-maju za sistematizaciju, jer bez sistematizacije ne mogu da

se obezbede otpremnine, novi me-naxment i organizacija za budu}eposlovawe.

Preduzeli smo dosta ak-tivnosti i o~ekujemo da se taj pro-ces znatno ubrza, jer Direkcija zaimovinu nije imala tako pripre-mqen teren za ostala preduze}akoja treba da se privatizuju. Kako }e se obezbediti otpremni-ne za 1.825 prekobrojnih?

To }emo re{iti sa Vladom Srbije, Ministarstvom fi-nansija i Ministarstvom za rad i zapo{qavawe. Kada se voj-nodohodovne ustanove registruju kao preduze}a, ulaze u pro-gram restrukturisawa, obezbe|ewa otpremnina, otpisa dugo-va, prodaje dela imovine i dokapitalizaciju.

Nezaobilazno pitawe za sam kraj intervjua jeste: da lise kona~no stalo na kraj aferama u materijalno-finan-sijskom sektoru Ministarstva odbrane, koje su u mnogo-me naru{avale ugled Vojske u javnosti? Iskreno se nadam da jesmo. Mogla bi mo`da neka od ra-

nije da ispliva, a mislim da nova ne mo`e da se stvori.

Slavoqub M. MARKOVI]Snimio Goran STANKOVI]

16

INTERVJU

1. februar 2006.

Januarske plate i penzije u Crnoj Gori is-pla}iva}e se po kursu od 86 dinara za evroi ubudu}e }e se kurs redovno korigovati ka-ko bi pripadnici VSCG i vojni penzioneri utoj republici uvek dobijali isti iznos. Dosada nije bilo tako, pa su plate prakti~nosvakog narednog meseca bile mawe za pet doosam evra, a penzije za ~etiri do pet evra.

17

I

S

N

17

ZAKOPANO VOJNI^KO BLAGO

OKREPQEWE SIROMA[NOGRASIPNIKA

Pi{e Qubodrag STOJADINOVI]

skreno se nadam da mi po{tovani ~italac ne}e zameriti {topi{em u prvom licu. To ina~e nerado ~inim, nezavisno od au-torskih trendova u modernom novinarstvu. Ali, ipak...Sredinom 92. godine pro{loga veka, moja plata je bila za-

stra{uju}e velika. Nekoliko stotina milijardi onda{wih dinara,u stagflaciji koja zamalo nije postala {ampion svih vremena, samvrh istorije {tampawa bezvrednog novca. Za te pare, oko deset sa-ti pre podne moglo je da se kupi pet onda{wih DM. Ali, samo kojisat kasnije, mese~na zarada jednog pukovnika nije mogla da se tram-pi na ulici ni za 50 pfeniga.

Pa, od ~ega smo onda `iveli? Ne mogu da se setim, zaista.Ipak nismo bili gladni. Pisali smo ~ekove, koji nikada nisu nikwi`eni. Na wima je bilo mesto za beskona~no mnogo nula, koje isa devetkom na ~elu nisu zna~ile ni{ta.

Te davne 92. JNA se smawila na Vojsku Jugoslavije. Drugovioficiri i podoficiri koji nisu mogli da saberu pare da plate tur-{iju, ga}e i kiriju postali su gospoda. Sve je propadalo uz mnogoromanti~arskog o~aja. Tada{wa civilna vlast tra`ila je od vojskeda obe}a nepobedivost, i to bez para.

Samo dve godine kasnije, kod ^ente je odr`ana ve`ba RV iPVO, koju su posmatrali kolektivna Vrhovna komanda, General-{tab i novinari. Jedan ~lan VSO uverqivo je objasnio javnostida nama sankcije ne mogu ni{ta. [to oni vi{e prite`u mi smosve boqi. [to mawe novca, to ve}a borbena gotovost. Kad ne budeni~ega, bi}emo nerawivi.

To je, naravno, bila strategija propadawa, jedna ideolo{kapodvala sopstvenoj vojsci. Da se kroz najgora vremena pro|e samorawenim srcem, i da vojska na svojim ple}ima iznese sve mahniteopite, pa {ta od we ostane.

i{ta nije te`e nego danas napraviti bilanse {ta je ostalo.Vi{e hiqada besku}nika. Avioni koji od ^ ente naovamo lete sve re-|e. Nedostatak dobrih ideja {ta kona~no u~initi od srpsko-crno-gorske oru`ane sile. Nejasna definicija titulara: dakle, ~ija jeimovina koju koristi Vojska. I ~iji sve fondovi za reforme mogu daje rasprodaju. Siroma{tvo koje se odavno vi{e ne mo`e sakriti.

Za moj mati~ni list Politiku razgovarao sam nedavno saministrom odbrane Zoranom Stankovi}em i na~elnikom General-{taba generalom Qubi{om Joki}em. Moj javni odnos prema vojno-politi~koj eliti u principu nosi negativan predznak, ali wih dvoji-

ca su sasvim dobra i skladna kombinacija. Stankovi} je odlu~an dara{~isti afere i vrati ugled koji je proteklih godina izgubqen. Igeneral Joki} se sla`e s tim, uz ta~no zapa`awe da ugled u javnostinikada nije gubila vojska kao institucija, nego qudi koji su svim si-lama `eleli da se poistovete s wom. Dakle, isti oni koji su izgu-bili svoj i tu|i ugled, a onda i polo`aje.

Sada, kona~no, u rukovo|ewu Vojskom prevladavaju razum istalo`enost. Pro{lo je vreme plasti~nih heroja i pobednika nadsopstvenim jedinicama. Na ~elnim mestima su qudi kojima je dobropoznato da male zemqe i wihove vojske mogu da pobe|uju samo akone ratuju. To je novo, razumno rodoqubqe, koje se mora oslawati nasigurne simbole stabilne dr`ave i mudru politiku. Do simbiozeracionalne snage i mudre politike moramo jo{ da ~ekamo. Ali, mo-ra se po~eti odmah.

Na po~etku ovog teksta be{e re~i o inflaciji koja juri najlu-|im kowskim galopom. Danas nam to vreme izgleda kao daleki ko-{mar, iz koga smo iza{li traumirani, raweni i o{te}eni, alispremni na oporavak. Skoro da smo sigurni kako je najgori deo srp-ske vojni~ke istorije za nama. Ali ipak smo veoma siroma{na dr-`ava. Odakle onda namaknuti objektivno velike novce za dr`avnusilu, koja }e biti dugoro~ni simbol stabilnosti?

Klasi~no buxetsko finansirawe mo`da pripada pro{losti. Uwemu se armija pojavquje kao parazit koji stalno i{~ekuje reba-lanse, a stalno slu{a depresivne vesti o jakoj promaji iz dr`avnekase. Ni najbogatije zemqe (Nema~ka, na primer) ne dobijaju lavov-ska sredstva iz buxeta, nego iz beskona~nog toka kreativnog finan-sirawa, to jest produktivnih ulagawa. To je re{ewe koje je rezultatstrategijskog dr`avnog zahvata. Proces koji je za mnoge mozgove unas, optere}ene ve~nom regrutskom ideologijom, prava jeres: to jejasna ideja o profesionalnoj vojsci.

klon sam da tvrdim da za takav projekt ima para. Ima para iza socijalni program za one delove vojske koji bi morali da napra-ve profesionalne zaokrete. I za one veterane koji bi oti{li u ne-{to raniju penziju. Ovo {to sada imamo jeste najskupqe, a pru`anajmawe.

U bliskoj perspektivi profesionalizam je objektivno najjef-tiniji. Finansirawe vojske u toj varijanti bi}e odnos relativnostabilne dr`ave prema jednoj profesiji, koja se u vrednosnom smi-slu ne}e temeqiti samo na ~asti, dostojanstvu i ponosu, ve} presvega na dobro pla}enom zanatu, koji ne}e imati monopol na ideo-lo{ku patetiku.

Dr`avna zajednica i dr`ave ~lanice mora}e kona~no da odlu-~e: ` ele li vojsku u obliku tromog i ruiniranog xina, koji }e vapitiza finansirawem sopstvenog raspadawa. Ili koncepcijski sa`etu,profesionalnu silu, moderno i dinami~no kreiranu i isto takofinansiranu. Naoru`anu lakim sistemima, spremnu za ono {to nasmo`e sna}i: pobunu na jugu Srbije, jake teroristi~ke ili mafija-{ke udare.

Dr`ava bi mo`da i zapo~ela ne{to novo, ali navodno je kasaprazna. I tako se vrtimo u zatvorenom krugu: para nema, i to {toih nema podrazumeva sve ve}e rasipni{tvo. Pare su ipak tu, kakore~e onaj skr`avi Piro}anac sinu, ve~itom studentu. Pare su tu, nozaludni sin, od silnih obaveza, nije stigao ni da otvori kwigu.

Autor je komentator lista Politika

OSVRT

U bliskoj perspektiviprofesionalizam je objektivnonajjeftiniji. Finansirawe vojske u toj varijanti bi}e odnos relativnostabilne dr`ave prema jednojprofesiji, koja se u vrednosnomsmislu ne}e temeqiti samo na ~asti, dostojanstvu i ponosu, ve} pre svega na dobro pla}enomzanatu, koji ne}e imati monopol na ideolo{ku patetiku.

VOJNA SARADWASA FRANCUSKOMTro~lana delegacija Republike Fran-

cuske, na ~elu sa general-potpukovnikomPatrikom de Rusijeom, boravila je 24. i25. januara u dvodnevnoj zvani~noj posetina{oj zemqi. Tom prilikom usagla{en jePlan bilateralne vojne saradwe za 2006.godinu izme|u dve zemqe, koji su 25. janua-ra potpisali pomo}nik ministra odbraneSCG za politiku odbrane Sne`ana Samar-xi}-Markovi} i francuski general Patrikde Rusije.

Plan predvi|a dve te`i{ne aktivno-sti u ovoj godini - unapre|ewe vojnog{kolstva i razvijawe politi~ko-vojnog di-jaloga izme|u dr`ava potpisnica. Planirase i anga`ovawe francuskog stru~waka zakadrove koji bi odre|eno vreme pru`aousluge Sektoru za qudske resurse Mini-starstva obrane SCG.

18

U Ministarstvu spoqnihposlova SCG

1. februar 2006.

Sporazum je potpisan prvenstveno radiomogu}avawa eventualnog brzog oja~avawasnaga Kfora na Kosovu i Metohiji, ukolikose za to uka`e potreba. Potpisivawem spo-razuma na{a zemqa potvr|uje svoju voqu dasa oru`anim snagama Evropske Unije gradipartnerske i prijateqske odnose. Jedinaprepreka da i na{e oru`ane snage postanudeo Eufora i deo evropskih vojnih savezauop{te, prema re~ima ministra Dra{kovi-

}a, jeste slawe pred me|unarodni sud u Hagusvih koji su optu`eni za ratne zlo~ine.

[ef diplomatije SCG je rekao da jeSporazum stupio na snagu danom potpisiva-wa, ali svaka strana ga u svakom trenutkupismenim putem mo`e raskinuti uz odre|enuprethodnu najavu predvi|enu Sporazumom.

Pre potpisivawa sporazuma ministarodbrane SCG Zoran Stankovi} razgovaraoje sa komandantom snaga Eufor u BiH gene-

STUDIJA CENTRA ZA DEMOKRATSKUKONTROLU ORU@ANIH SNAGA IZ @ENEVE

Smawewe broja pripadnika Vojske SCG na oko 20.000 omogu}ilo bi ve}a ulagawa umodernizaciju vojske i bio bi primeren ekonomskoj razvijenosti SCG, oceweno je u studi-ji Demobilizacija i prekvalifikacija za budu}nost, koju je nedavno izdao Centar za de-mokratsku kontrolu oru`anih snaga iz @eneve.

- Smawewe broja pripadnika oru`anih snaga moglo bi da pomogne u postizawu ra-zumnijeg sastava VSCG, na primer u pogledu starosne strukture i ~inova - rekao je napromociji studije u beogradskom diplomatskom klubu wen autor Tobijas Pic iz Me|una-rodnog centra za konverziju u Bonu.

Oceniv{i da je kqu~na novina u Srbiji posle petooktobarskih promena 2000. opre-deqewe za ~lanstvo u Nato, Pic je napomenuo da ~este promene u vrhu sistema odbranenisu imale veliki uticaj na tok reformi i opredeqewe za Nato. On je ukazao na podat-ke iz 2004. o tome da je prose~na starost oficira u Vojsci SCG 40 godina, {to je, premawegovim re~ima, veliki starosni prosek.

Do 2005. prekvalifikovana su 434 oficira u okviru programa Ministarstva od-brane Prisma, a Nato je uspostavio fond od {est miliona evra za zbriwavawe vi{kavojnog kadra u SCG. Nema~ki stru~wak je izrazio `aqewe {to je novi, peti kurs za pre-kvalifikaciju oficira otkazan zbog slabog odziva, i ukazao da bi trebalo razmisliti omogu}nosti da ona postane obavezna.

Ambasador [vajcarske u SCG Vilhelm Mejer je ocenio da prekobrojne oru`anesnage mogu da dovedu do nestabilnosti u dru{tvu i nesigurnosti u upravqawu vojskom.

R. F.

POTPISANSPORAZUM

O TRANZITUTRUPA EUFOR

NA[I OFICIRI U LIBERIJI

Major Bojan Nedeqkovi} i kapetanDragan Stojanovi} iz 119. helikopterskogpuka, otputovali su 7. januara u Liberiju,gde }e se pridru`iti ~etvorici pripadni-ka VSCG koji veoma uspe{no izvr{avajuzadatke vojnih posmatra~a u mirovnoj mi-siji Ujediwenih nacija u Liberiji (UN-MIL). Pre odlaska, obojica su uspe{nozavr{ili kurseve za vojne posmatra~e idodatnu pripremu u Centru za mirovneoperacije General{taba VSCG. U Liberi-ji }e ostati godinu dana.

Pripadnici VSCG u ovoj mirovnojmisiji Ujediwenih nacija (UN) u~estvuju oddecembra 2003. Do sada je ukupno 14 ofi-cira VSCG anga`ovano na zadacima voj-nih posmatra~a u Liberiji, po {estoricau jednom mandatu.

Pored pripadnika VSCG, u misijiUNMIL nalaze se i sedam pripadnikaMUP-a Srbije i jedan pripadnik MUP-aCrne Gore.

U misiji u Liberiji ukupno je anga`o-vano 14.656 pripadnika mirovnih snaga,193 vojna posmatra~a, 1.008 civilnih po-licajaca, 558 civilnih slu`benika UN i433 dobrovoqca UN, koji uspe{no spro-vode mandat misije. Do sada je izvr{enaimplementacija Sporazuma o prekidu va-tre, razoru`awe i demobilizacija para-vojnih formacija, zapo~eta je reformasistema bezbednosti, organizovani su iodr`ani predsedni~ki izbori, humani-tarna pomo} se distribuira sigurno ibezbedno.

Ministar spoqnih poslova SCG Vuk Dra{kovi}

i komandant snaga Eufora u Bosni i Hercegovini

italijanski general \anmarkoKjarini potpisali su

23. januara Sporazum o uslovima za tranzit trupa

evropske unije iz Bosne i Hercegovine preko teritorije

Srbije i Crne Gore.

AKTUELNO

19

ral-majorom \anmarkom Kjarinijem o bezbednosnojsituaciji u regionu i na Kosovu i Metohiji, kao i sna-gama Eufor u BiH.

Potpisivawu sporazuma prisustvovali su i na-~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik Qu-bi{a Joki}, pomo}nik ministra za politiku odbraneSne`ana Samarxi}-Markovi}, kao i predstavniciUprave za me|unarodnu vojnu saradwu koji su u~estvo-vali u usagla{avawu Tehni~kog aran`mana izme|u SCGi Eufora. A. ANTI]

FOND ZA REFORMUSISTEMA ODBRANE SCG

DOBIO NOVOGDIREKTORA

Obren Joksimovi}, funkcioner Demokratskestranke Srbije i nekada{wi ministar zdravqa,preuzeo je du`nost direktora Fonda za reformusistema odbrane SCG. Odluka o razre{ewu neka-da{weg direktora Vladana @ivulovi}a sa tog me-sta i imenovawu Joksimovi}a doneta je 17. janua-ra na sednici Saveta ministara.

Obren Joksimovi} je ~lan Glavnog odboraDSS i poslanik te partije u Skup{tini SCG. Bio jeministar zdravqa u vladi Zorana \in|i}a.

Fond za reformu sistema odbrane osnovan jejula 2004, a na inicijativu Vrhovnog saveta odbra-ne. Wegov ciq je da obezbedi sredstva za podsti-cawe i podr{ku reformi sistema odbrane i dodat-na sredstva za funkcionisawe sistema odbrane.

Vladan @ivulovi} je na ~elu Fonda bio odwegovog osnivawa, a predsednik je nevladine or-ganizacije Atlantski savet SCG.

Re{avawe stambenih problema u novosadskom garnizonu

R A Z M E N O M I M O V I N E D O S TA N O VAMinistar odbrane SCG Zoran Stankovi} i na~elnik G[ VSCGgeneral-potpukovnik Qubi{a Joki}, sa saradnicima, boravilisu 26. januara u Novom Sadu i sa predstavnicima pokrajinske

i gradske vlasti razgovarali o ubrzawu razmene imovine radi re{avawa stambenih pitawa pripadnika Vojske

U Komandi Novosadskog korpusa, o zadacima, radu i problemima u funk-cionisawu tog operativnog sastava Vojske SCG goste je informisao general-major Stanimir Matijevi}, komandant Korpusa. Zatim su pripadnici vojnepolicije, jedinice za specijalna dejstva i 240. srp PVO na ve`bali{tu Ka-sarne Jugovi}evo demonstrirali svoju vrhunsku obu~enost.

Ministar Stankovi} i general Joki} su sa ~elnicima pokrajinske i gradskevlasti - Bojanom Pajti}em, predsednikom Izvr{nog ve}a AP Vojvodine, i MajomGojkovi}, gradona~elnicom Novog Sada, razgovarali o zajedni~kom re{avawuprvenstveno statusnih problema pripadnika Vojske u Novosadskom korpusu.

Tokom razgovora vo|enih u Izvr{nom ve}u dogovoreno je da se, radi sa-gledavawa razmene vojnih nepokretnosti, formira radna grupa koju bi ~ini-li predstavnici Ministarstva odbrane i Izvr{nog ve}a.

U razgovorima vo|enim u Gradskoj ku}i razgovaralo se o konkretnim me-rama koje se mogu preduzeti kako bi se pokrenulo re{avawe te{kih stambe-nih prilika profesionalnih i penzionisanih pripadnika novosadskog garni-zona i izgradwe vojne baze Majurska ada. Tom prilikom istaknuto je da je

Novi Sad veoma zainteresovan za raz-menu nepokretnosti sa Ministarstvomodbrane na nekim po`eqnim lokacija-ma, kao {to su Klub VSCG i zemqi{te uSremskoj Kamenici. Sa razmenom se mo-ra i}i postepeno, jer procewena vred-nost vojnih objekata uveliko prevazila-zi trenutne mogu}nosti Grada, pa bi urazmenu trebalo uvrstiti i potencijal-ne investitore.

Direktor Zavoda za izgradwugrada Igor Mirovi} izneo je planovenastavka izgradwe dve lamele u novo-sadskom nasequ Jugovi}evo, a zavr{e-tak wihove izgradwe mo`e se o~ekivatiu ovoj godini.

Tokom boravka u Novom Sadu mi-nistar Zoran Stankovi} i general-pot-pukovnik Qubi{a Joki} obi{li su stam-bene objekte u nasequ Jugovi}evo, za-po~ete pre desetak godina, i Vojnomedi-cinski centar u Petrovaradinu.

B. M. POPADI]

REORGANIZACIJANOVOSADSKOG

KORPUSAMinistar odbrane Zoran

Stankovi} demantovao je tvrd-we da se razmi{qa o ukidawuNovosadskog korpusa VSCG iistakao da se planira wegovareforma, kao i reforma svihdrugih formacijskih strukturaVojske na prostoru cele zemqe.

Na~elnik General{tabaVSCG general-potpukovnik Qu-bi{a Joki} rekao je da je pri-premqen originalan predlogza re{avawe statusa Novosad-skog korpusa, vode}i ra~una omogu}nostima i potrebama Voj-ske u Vojvodini.

PRILAGO\AMODERNIM STAND

O B U K A U V O J S C I S R B I J E I C R N E G O R E

TE

MA

Obuku treba uskladiti sa doktrinarnim dokumentima

i standardima u evroatlantskim integracijama,

uva`avaju}i sopstvene tradicije i iskustva, ali i savremene

tendencije u razvoju vojne delatnosti. To je zacrtani ciq do ~ijeg

ostvarewa mo`emo do}i samo uz ve}i stepen profesionalizacije

Vojske, prevazila`ewe problema finansirawa i osavremewavawe

materijalne baze obuke.

20 1. februar 2006.

B21

OSNOVNA DELATNOSTDa podsetimo, pre godinu dana u General{tabu je formirana

Uprava za obuku koja se odmah suo~ila sa te{kim zadacima da o~u-va kontinuitet obuke, zadr`i stepen osposobqenosti vojske na po-trebnom nivou, prilagodi sistem obuke du`ini trajawa vojnog rokaod {est meseci i krene sa obu~avawem u skladu sa definisanimmisijama i zadacima vojske.

Privid je da je obuka izgubila na zna~aju tvrdi doskora-{wi na~elnik te uprave general-major Miloje Mileti} jer pri-prema qudstva za izvr{avawe namenskih zadataka ostaje i daqeosnovna delatnost vojske u miru. O~uvali smo sistem osposobqa-vawa na nivou iz ranijih godina, a u pojedinim segmentima smo ga iunapredili nagla{ava on.

U prilog toj oceni general Mileti} navodi da se u Vojsci Sr-bije i Crne Gore svakog dana izvede od 15 do 20 ga|awa, jedna dodve ve`be sa minsko-eksplozivnim sredstvima i ve}i broj takti~-kih ve`bi. Prema re~ima na~elnika Odseka za obuku u Kopnenimsnagama pukovnika Jordana Deni}a, samo u tom sastavu pro{le go-dine vi{e od 60.000 izvr{ilaca izvelo je 2.500 ga|awa iz pe{a-dijskog naoru`awa, 500 ga|awa iz naoru`awa ostalih rodova,350 takti~kih ve`bi na nivou odeqewa, voda i ~ete i 150 poka-znih i metodsko-pokaznih ve`bi.

Sli~ni rezultati ostvareni su i u Operativnim snagama gdesu, prema re~ima na~elnika Odeqewa za mobilizaciju i obukupukovnika Du{ana Stojanovi}a, izveli 2.861 ga|awe i 242 ve`besvih nivoa. Broj realizovanih aktivnosti u obuci predstavqa pod-vig, a ulo`eni trud na prevazila`ewu problema u radu numeri~kise ne mo`e izraziti.

Ipak, najzna~ajnije dostignu}e u procesu osposobqavawapredstavqa ~iwenica da se na brojnim aktivnostima u obuci nijedogodio nijedan vanredni doga|aj.

Rezultati vredni pa`we ostvareni su i na planu pribli`ava-wa standardima Natoa i usagla{avawa plana i programa obu~a-vawa sa misijama i zadacima Vojske Srbije i Crne Gore.

Sve dok imamo stru~ne i osposobqene oficire i podofici-re odane pozivu ima}emo i dobru vojsku. Zbog toga najvi{e pa`wepoklawamo obuci stare{ina za osnovne misije i zadatke vojske imogu}e izazove, rizike i pretwe po bezbednost Srbije i Crne Go-re. U pro{loj godini na{a osnovna tema u obuci bila je protivte-roristi~ka borba i anga`ovawe vojske u takvim situacijama, dok}e u narednoj kqu~na biti pomo} ~lanicama dr`avne zajednice uslu~aju prirodnih katastrofa i elementarnih nesre}a {irih raz-mera ka`e general Mileti}.

orbena obuka bila je do nedavno jedna od naj~e{}e kori{}enihsintagmi u vojnoj terminologiji. Govorili smo da je to na{e taj-no oru j`e kojim se mo`emo i ja~ima suprotstaviti, tako da je svremenom stvoren i kult vrhunske osposobqenosti srpskocrno-gorskog vojnika. Te{ko je bilo zamisliti bilo kakvu analizu,obra}awe ~elnih qudi Vojske ili razgovor sa komandantima je-

dinica a da borbena obuka ne bude u centru pa`we. U me|uvremenu,u prvi plan izbile su reforme, integracije, mirovne misije i drugioblici vojnog anga`ovawa, a proces osposobqavawa se sve re|e po-miwe. [ta se de{ava u toj oblasti vojni~kog `ivota, koji su proble-mi, kako se obuka izvodila u pro{loj godini i kako }e osposobqava-we komandi, jedinica, stare{ina i vojnika izgledati sutra, pitalismo qude koji se time bave u General{tabu, komandama Kopnenih iOperativnih snaga, nastavnim centrima i jedinicama VSCG.

AVAWEDARDIMA

REORGANIZACIJA SISTEMA OSPOSOBQAVAWAU ovoj godini predstoji temeqita reorganizacija sistema

osposobqavawa. Po nacrtu Strategijskog pregleda odbrane pred-vi|eno je da obuka u narednom periodu funkcioni{e druga~ije negodo sada. Trenutno imamo kombinovan sistem osposobqavawa kojise sprovodi u centrima za obuku, mati~nim jedinicama i sastavimaza posrednu popunu. To je prili~no razu|en sistem koji je, na`alost,i prili~no neekonomi~an.

Nova re{ewa usmerena su na formirawe teritorijalnih cen-tara za obuku u kojima bi se, po jedinstvenom Planu i programu,obu~avali svi regruti koji do|u na odslu`ewe vojnog roka i u koji-ma bi vojnik nau~io kako da pre`ivi na boji{tu, upotrebqava sred-stva li~ne za{tite i li~no naoru`awe. Nakon toga, vojnici se upu-}uju na realizaciju stru~no-specijalisti~ke obuke u vidovske cen-tre za obuku i tamo se osposobqavaju za pojedine vojnoevidencio-ne specijalnosti.

Poznata je i {ema lokacija centara za obuku. Tako }e se Cen-tar za obuku KoV nalaziti u Po`arevcu, Centar za obuku VS i PVOu Batajnici, Centar za obuku Mornarice u Kumboru, Centar zaobuku i usavr{avawe kadra logistike u Kru{evcu i Centar za obu-ku kadra veze u Gorwem Milanovcu. Regionalni centri za obuku bi-}e formirani u Zrewaninu, Zaje~aru, Vaqevu, Kragujevcu, Jakovu,[apcu, Kru{evcu, Danilovgradu, Ra{ki i Leskovcu.

bqavawu stare{ina i komandi i u tom delu su organizacioni iprakti~ni oblici obuke, poput grupnih zanimawa, trena`a i {tab-nih ratnih ve`bi, planirani i izvedeni po standardima Natoa.

Te{ko je re}i da smo ve} sada potpuno prihvatili standardeSevernoatlantskog saveza ka`e general Mileti} ali je sigurnoda smo ostvarili znatan napredak u tom pravcu. Stekli smo drago-cena iskustva na osnovu kojih je i doneta odluka da se u ovoj godiniizradi doma}e Pravilo za rad komandi i {tabova po proceduramaNatoa.

Po mi{qewu komandanta Operativnih snaga general-majoraDragana Kolunxije, mora}e jo{ dosta toga da se uradi kako bi si-stem obuke u na{oj vojsci postao kompatibilan standardima straniharmije {to je i preduslov za zajedni~ke aktivnosti. Te`wa da se na-{a zemqa integri{e u sisteme kolektivne bezbednosti inicira novezahteve u osposobqavawu kadra za izvr{avawe zadataka u okvirutog sistema, {to podrazumeva obuku dela kadra u inostranstvu, pri-menu sredstava informati~ke podr{ke i izu~avawe stranih jezika.Na primer, pro{le godine u Operativnim snagama 86 polaznika za-vr{ilo je kurs engleskog jezika ali to je i daqe nedovoqno.

KOMPROMIS IZ NU@DE

Sistem obuka u Vojsci Srbije i Crne Gore bio je na velikomispitu kada je doneta odluka o skra}ewu vojnog roka sa devet na{est meseci. To nije iznenadilo organe za obuku, ali su probleminastali jer skra}ewe vojnog roka nije pratila i postepena pro-fesionalizacija vojske. Iskustva iz drugih armija govore da suzemqe koje su vojni rok skratile na {est meseci, odmah posle toga

1. februar 2006.22

Sleva:

pukovnik Jordan Deni}, na~elnik Odseka za obuku

u Kopnenim snagama

pukovnik Du{an Stojanovi}, na~elnik Odeqewa

za mobilizaciju i obuku u komandi Operativnih snaga

pukovnik Vinko Markovski, komandant 565.

nastavnog centra KoV

ME\UNARODNA VOJNA SARADWA

Krupan napredak u osposobqavawu pripadnika Vojske Srbijei Crne Gore ostvaren je i brojnim aktivnostima na planu me|una-rodne vojne saradwe. Zajedni~ke ve`be sa pripadnicima oru`a-nih snaga Italije i Bugarske omogu}ile su da na{i vojnici i sta-re{ine ovladaju standardima i procedurama rada u multinacio-nalnom okru`ewu i da se osposobe za u~e{}e u mirovnim misija-ma. Pored toga, predstavnici VSCG u~estvovali su u radu {tabo-va i pratili ve`be vojski evropskih zemaqa, oficiri i studentiVojne akademije {koluju se u stranim zemqama, a preduzima se iveliki broj drugih aktivnosti vezanih za u~e{}e u izgradwi i o~u-vawu mira u svetu.

U Centru za mirovne operacije odr`ano je vi{e kurseva nakojima je obuku pro{lo 340 qudi, dok je 70 stare{ina osposobqe-no za u~e{}e u mirovnim misijama na kursevima u inostranstvu.

U ovom trenutku imamo potpuno spremne vojnike i stare{i-ne pe{adijske i in`iwerijske ~ete, voda vojne policije i sanitet-skog odeqewa koji mogu da se, posle odluke nadle`nih dr`avnihorgana, anga`uju u mirovnim misijama bilo gde u svetu podse}ageneral Mileti}.

Prema wegovim re~ima, novine u procesu osposobqavawausmerene su uglavnom na prilago|avawe standardima evroatlant-skih bezbednosnih integracija. Naravno, prioritet je dat osposo-

ubrzano po~ele da profesionalizuju oru`ane snage. Zbog materi-jalnih prilika to se kod nas nije dogodilo, a usled skra}ewa voj-nog roka izmewen je i dopuwen Plan i program obuke u Vojsci Sr-bije i Crne Gore kojim je vreme trajawa obuke skra}eno sa ~etirii po na tri meseca.

Skra}eno vreme obu~avawa izazvalo je reakcije stru~wakakoji se bave obukom, pri ~emu su neki tvrdili da tri meseca nisudovoqna da se vojnici osposobe za sve vojnoevidencione speci-jalnosti i da postoji dowa granica ispod koje je nemogu}e skra}i-vawe obuke. Dodu{e, u izmenama i dopunama Plana i programastoji da obuka traje sve vreme slu`ewa vojnog roka.

To je fraza iza koje se svi krijemo ka`e komandant 565.nastavnog centra KoV u Po`arevcu pukovnik Vinko Markovski. Igeneral Mileti} se sla`e da je stav o obuci tokom celokupnogtrajawa vojnog roka samo slovo na papiru, ali o~ekuje da se tajproblem re{i organizacijsko-mobilizacijskim promenama u ovojgodini. Te promene treba da smawe broj takti~kih jedinica i re{ivi{ak objekata, naoru`awa i opreme. Tako }e se smawiti brojvojnika anga`ovanih na zadacima izvan obuke.

Ra~unamo da }e reforme biti dosledno sprovedene. Situ-acija u kojoj smo sada je kompromis iz nu`de i cena prelaznog pe-rioda koju moramo platiti isti~e general Mileti}.

Hroni~an nedostatak nov~anih sredstava nije ni{ta novo uobuci Vojske Srbije i Crne Gore i on se reflektuje na nemogu}-nost nabavke ubojnih, pogonskih i nastavnih sredstava i rezer-vnih delova ali i na druge segmente obuke. Manevarske municije,meta, dimnih ulo`aka, upaqa~a za razne vrste mina i drugih na-stavnih sredstava naknada je bilo u izobiqu, a sada se dele naka{i~icu. Niska materijalna baza, amortizovanost i zastare-lost nastavnih materijalnih sredstava, istro{enost resursa, ne-mogu}nost izvr{ewa planiranih remonta i nabavke novih sred-

23

(NE)BORBENA OBUKA

Navikli smo na termin borbena obuka ali od nedavno u tom ter-minu nema vi{e odrednice borbena. U General{tabu VSCG ka`u daje ta izmena tehni~kog karaktera i da je do we do{lo jer vojska vi{ene izvr{ava samo borbene zadatke. Naime, Strategija odbrane dr-`avne zajednice Srbija i Crna Gora propisala je misije i zadatkeVojske Srbije i Crne Gore me|u kojima je i daqe najzna~ajniji zadatakosposobqavawe vojske za odbranu dr`avne zajednice, ali su precizi-

rane i dve nove misije vojske kao {to su u~e{}e u izgradwi mira u re-gionu i svetu i podr{ka dr`avama ~lanicama u slu~aju prirodnih ne-pogoda, katastrofa i elementarnih nesre}a ve}ih razmera.

Dakle, Vojska Srbije i Crne Gore ima nove i to neborbenezadatke, {to zna~i da se za wih mora i osposobqavati. Tako }e, naprimer, u 2006. godi{wa tema za obuku profesionalnih vojnika ikomandi biti: Anga`ovawe vojske u otklawawu posledica od ele-mentarnih nepogoda, hemijskih udesa i drugih akcidentnih situaci-ja u miru.

General-major Miloje Mileti} doskora{wi na~elnik Uprave za obuku G[ VSCG

1. februar 2006.24

OBUKA RATNE ARMIJEVe} dugo godina ne izvodi se obuka rezervnog sastava. To je

~iwenica od koje se ne mo`e pobe}i i koju ne mogu osporiti nisporadi~na pozivawa vojnih obveznika na jednodnevnu obuku kri-ti~nih specijalnosti.

Prakti~no se odustalo od Petogodi{weg plana pozivawa iobu~avawa rezervnog sastava, {to ukazuje da po mi{qewu nadle-`nih organa postoje pre~e stvari i da osposobqavawe ratne ar-mije nije prioritet u procesu reforme sistema osposobqavawa uVojsci Srbije i Crne Gore.

Iskreno se nadam ka`e general-major Miloje Mileti} da ne}emo platiti cenu zbog takvog opredeqewa.

TEMA

stava, te nedovoqna popuna gorivom, doveli su do toga da se obu-ka vojnika i jedinica pojedinih rodova i slu`bi prekidala, a pi-lotska se prakti~no nije ni izvodila. Zbog nedostatka para odu-stalo se od izvo|ewa zavr{nih logorovawa i nekih bojnih ga|a-wa. Zvu~i tu`no ali je istinito da su raketa{i posledwi put ga-|ali ciqeve u vazduhu tokom ratne 1999. godine.

Zastarela sredstva su poseban problem. Koristi se dostatehnike kojoj su istekli resursi i to stvara velike pote{ko}e.Kako se ta ~iwenica ogleda u praksi? Kod protivavionskih topo-va 30/2 mm postoji, na primer, tehni~ki zahtev da se posle opa-qewa 2.000 metaka promeni cev, {to je u na{oj vojsci ispo{to-vano u zanemarqivo malom broju slu~ajeva. Na sli~an na~in sepreko dozvoqenih granica tro{e i drugi resursi. Dodu{e, ta~noje i to da postoje ogromne koli~ine borbene i druge tehnike kojaje rezultat nasle|a biv{e JNA a ogla{ena je suvi{nom i neper-spektivnom za vojsku. Naravno da bi bilo suludo ulagati u re-mont i odr`avawe takvih sredstava ako ve} planiramo da ih iz-

NASTAVNI CENTRIKopnene snage u svom sastavu imaju vi{e nastavnih centara kao

{to su Centar za obuku KoV u Po`arevcu, Centar za obuku voza~aborbenih vozila u Vr{cu, Centar za usavr{avawe kadrova ABHO uKru{evcu, Nastavni centar za obuku izvi|a~ko-diverzantskih jedi-nica u Ni{u i jedinice u Zaje~aru i Pirotu gde se osposobqavaju pe-{adinci i grani~ari. U centrima i jedinicama Kopnenih snaga pro-{le godine osposobqeno je vi{e od deset hiqada vojnika za potrebejedinica i ustanova Vojske Srbije i Crne Gore. U Centru za obukuKopnene vojske u Po`arevcu obu~avaju se vojnici 20 razli~itih spe-cijalnosti (strelci, snajperisti, mitraqesci, poslu`ioci ru~nog ra-ketnog baca~a, bestrzajnog topa, POLK-a, minobaca~a, baca~a gra-nata i dr.) za izvr{avawe namenskih zadataka.

Rad u centru je kao u rudniku ka`e komandant pukovnik VinkoMarkovski zato {to godi{we imamo 500 ga|awa dok nam je pauzaizme|u partija vojnika svega nekoliko dana.

U Centru rade mladi qudi (25 potporu~nika i 50 vodnika) kojiiskazuju veliki elan u izvo|ewu obuke ali treba znati da je obukazanat koji se u~i i da je neophodno obezbediti vreme za usavr{ava-we izvo|a~a obuke.

bacimo iz upotrebe. Me|utim, nema ni poboq{awa na nekoj dru-goj strani. Mo`da bi, recimo, bilo mogu}e nabaviti nova sred-stva za obuku poput savremenih simulatora jer, kako re~e na~el-nik Odeqewa za obuku vidova u Upravi za obuku G[ VSCG pukov-nik Branko Deleti}: Obuka se kod nas izvodi na sredstvima rat-ne tehnike a to je najskupqa vrsta obuke.

[ta }e se dogoditi sa sistemom obuke u Vojsci Srbije i Cr-ne Gore kada se vojska profesionalizuje? Te{ko je zamisliti dabi i u tom slu~aju moglo da se potpuno odustane od neke vrste ospo-sobqavawa gra|ana za odbranu zemqe. O~ekivawa su da }e pro-fesionalizacija promeniti standard, ugled i polo`aj vojske u dru-{tvu, te da }e ona (kao u drugim zemqama u svetu) uspeti da privu-~e veliki broj mladih qudi da u woj rade kao profesionalni voj-nici. Vojska }e, naravno, svoje profesionalce obu~avati ali zasada jo{ nema jasne dr`avne strategije kako }e se sredwo{kolci,studenti i drugi gra|ani osposobqavati za vojni~ke du`nosti.

Da li je na pomolu stara i dobro poznata predvojni~ka obu-ka i da li }e Vojska Srbije i Crne Gore u~estvovati u toj pri~i? Toje, ipak, hipoteti~ko pitawe za ne{to daqu budu}nost. U bliskojbudu}nosti potrebno je zadatke obuke u Vojsci Srbije i Crne Goreuskladiti sa doktrinarnim dokumentima i standardima koji va`eu evroatlantskim integracijama, uva`avaju}i sopstvene tradicijei iskustva, te savremene tendencije u razvoju vojne delatnosti. Toje zacrtani ciq a do wegovog ostvarewa treba se izboriti u vrloslo`enim uslovima. Ipak, ne ka`e na{ narod slu~ajno na mucise poznaju junaci.

Zoran MILADINOVI]

U25

STANDARD

Sportsko-rekreacionom centru Sur~instanuje 185 porodica, odnosno oko 800stanara, izbeglih posle sukoba sa prosto-ra biv{ih jugoslovenskih republika. Da-nas su to mahom penzionisani pripadniciVojske. Me|u wima je tri stotine dece i je-

dan broj ratnih vojnih invalida. Kako nagla{avapenzionisani pilot potpukovnik Vlado \uki}, pred-sednik Odbora stanara, vojno naseqe Sur~in imaoko 25 odsto nelegalnih stanovnika.

^itav taj kompleks, ta~nije nekada{we od-marali{te JNA, udaqen je od Beograda i Zemu-na dvadesetak kilometara, a od sela Sur~in pet.Do prve saobra}ajnice, na putu Jakovo-Sur~in,ima ne{to vi{e od tri kilometra.

Naseqe je delom u nadle`nosti Vojnogra-|evinskog centra Beograd - 162 prizemne ku}e,zidane ili monta`ne, a deset drvenih i tri zi-dana bungalova pripadaju Vojnoj ustanovi Dedi-we. Stambeni objekti kojima raspola`e Vojno-gra|evinski centar progla{eni su za slu`benestanove pripadnika Vojske, dok ostali spadaju uhotelski sme{taj. Upravo je to uzrokovalo ne-jednak status stanara Sur~ina, iako ` ive u sli~-nim uslovima. Naime, razlikuju se nov~ane na-doknade koje te dve kategorije stanovnika pla-}aju i ostvaruju. Vojnoj ustanovi Dediwe snosese samo tro{kovi sme{taja, a stanari primajunaknadu za uve}ane tro{kove stanovawa. Tako-|e, oni se ubrajaju u pripadnike Vojske koji nemaju re{eno stambe-no pitawe. Ostali stanovnici naseqa Sur~in nemaju takve mogu}no-sti - pla}aju stanarinu, komunalne tro{kove, struju, vodu, grejawe,ne primaju uve}ane tro{kove stanovawa, a, kako tvrde, neuslovnisme{taj im se ra~una kao slu`beni stan. Da paradoks bude ve}i, je-dan broj stanara je otkupio ranije ste~ene stanove u Bosni i Herce-govini, dobio stambene kredite ili stan od Vojske po prioritetu, aipak stanuje u Sur~inu.

No, sve stanovnike naseqa, kada je re~ o svakodnevnom `ivqe-wu, mu~e iste brige. Ote`ano im je zdravstveno zbriwavawe jer senajbli`i vojnomedicinski centar nalazi na Novom Beogradu. Nema-ju pijacu, a jedina prodavnica u Sur~inu nije dobro snabdevenaosnovnim `ivotnim namirnicama. Grejawe nije redovno, a ku}e ne-maju dimwake. Telefonske veze su ~esto u prekidu. Prostor nije do-voqno osvetqen. Gradski prevoz vozi na svaki sat, a posledwi je u21.45 ~asova, tako da je |acima i studentima ote`an povratak iz

{kola i sa fakulteta. Unasequ je veliki broj pa-sa lutalica, ima glodarai zmija, leti komaraca, azbog ~estog izlivawa ka-nalizacije u obli`we je-zero Sur~in vi{e li~i nasmetli{te nego na ure|enprostor za stanovawe. Uzsve pomenuto, stanaristruju i vodu, te uli~nu ra-svetu pla}aju po indu-strijskoj tarifi.

Na pomenute pro-bleme nadovezuje se i ne-re{en status samog nase-qa - vojni objekat iligradsko naseqe, te ~esteizmene vojnih stambenih

pravilnika i wihova neuskla|enost sa republi~kim propisima. Iako je u jednom periodu odlu~eno da se sme{taj u nasequ Sur-

~in pripadnicima Vojske ne ubraja u kategoriju slu`benog stana, ka-ko nagl