01 02 kulture istoka, časopis
DESCRIPTION
2012. godine navršilo se 20 godina od gašenja časopisa Kulture Istoka. Izdavač časopisa bile su “Dečje novine”, čija je centrala bila u Gornjem Milanovcu, [1] gde je izdavač osnovan, ali je deo redakcija bio i u Beogradu. Kulture Istoka pokrenute su 1984, kao i časopis za vizuelne umetnosti, Moment (čiji je glavni urednik bio Jerko Denegri), a oba su ugašena 1992. Kulture Istoka su izlazile u periodu od 1984-1992., kvartalno, a objavljena su ukupno 33 broja (0-32).Glavni urednik nultog broja i br.1-2, bio je profesor Filološkog fakulteta, dr Tode Čolak (1931-90), a od br. 3-32. tu ulogu je preuzeo je autor ovih redova. U uvodniku redakcije, u nultom broju (1984), izložena je platforma koja je potvrđena i dalje razvijena i obogaćena, u različitim pravcima, tokom izlaženja časopisa, narednih 9 godina.Za mnoge od nas kulturna baština Grčke, Rima i hrišćanstva još uvek de facto, ako ne više i nominalno, označava kulturnu baštinu sveta u celini, što predstavlja nimalo bezazlenu kratkovidost, kada su nam istraživanja ne-evropskih kultura i dostupna i potrebna, ne samo radi razumevanja i asimilacije osobenosti tih drugih kultura, već i zbog samorazumevanja vlastite kulture, čije je nepristrasno prevrednovanje na osnovu uporednih istraživanja kultura u istoj meri jedno od preko potrebnih zaveštanja našeg vremena.Kao skroman pokušaj da se odgovori na neke od ovih potreba pokrenut je i časopis Kulture Istoka. Iako je zamišljen da u svom sadašnjem tematskom opsegu pokriva i istražuje samo kulture istočnih naroda – u rasponu od Bliskog istoka do Japana – dakle, da ne pokriva i područje ne-evropskog uopšte, ipak verujemo da i ovako omeđeno polje istraživanja može, u našim uslovima, dati svoj mali doprinos dijalogu i sporazumevanju između kultura.S druge strane, sama upućenost na Aziju opravdana je iz više razloga. Prvo, narodi tog područja su u drugoj polovini 20. veka vidnom snagom stupili na svetsku pozornicu i tako skrenuli pažnju svetske javnosti na bogatstvo i složenost svojih kulturnih baština. Drugo, na Zapadu vlada sve veće interesovanje, naročito u redovima posleratne generacije, za istraživanje specifičnih oblika duhovnog praxisa ovih tradicija – interesovanje koje se, na žalost, često završava u nekritičkom usvajanju svega što je »orijentalno«. Treće, naš jugoslovenski prostor prirodno je upućen na Aziju i činjenicom da je svojom vekovnom istorijom predstavljao geografsko i duhovno razmeđe Evrope i Orijenta; i najzad, o Aziji se često govori kao o svojevrsnom duhovnom antipodu Evrope, pa je utoliko i istraživanje njenih kultura indikativno za samorazumevanje i prevrednovanje našeg evropskog nasleđa.Redakciju su činili članovi iz različitih delova ex-Jugoslavije. Redakcija 1985: David Albahari, Rade Božović, Mirko Gaspari, Vesna Grubić, Zorana Jeremić, Radoslav Mirosavljev, Ljiljana Nikolić-Yamagishi, Mitja Saje, Nenad Fišer, Ivan Šop i Dejan Razić (umro je 1985). Redakcija se vremenom menjala, pa su 1991, redakciju činili: David Albahari, Karmen Bašić, Mirko Gaspari, Maja Milčinski, Branko Merlin, Anđelka Mitrović, Vlasta Pacheineir-Klander, Radosav Pušić, Jasna Šamić i Miroslav Tanasijević.U izdavačkom savetu su bili: Tvrtko Kulenović (predsednik), David Albahari (zamenik predsednika), Bogdan Bogdanović, Ljiljana Bojanić, Jovan Ćirilov, Ašer Deleon, Desanka Gačić, Mirko Gaspari, Rada Iveković, Srećko Jovanović, Ljiljana Nikolić-Yamagishi, Dušan Pajin, Ivan Šop, Darko Tanasković, Vinko Trček, Veljko Trojančević, Ljubica Vasiljević.Lektor je bio Jovan Pejčić, a za likovno-grafičku opremu bili su zaduženi: – Rade Rančić, nulti broj – od br. 1-2, do 25: Veljko Trojančević – od br. 26-32: Milan Jovanović. Tehnički urednici dobijali su likovni materijal uglavnom od glavnog urednika, ili od autora tekstova. Časopis je bio bogato ilustrovan, jer je u polazu tako koncipiran, a to je omogućavala i bogata likovna tradicija kultura Istoka, koja je prigodno predstavljana.Svaki broj časopisa je imao svoju glavnuTRANSCRIPT
