01 aristotel - tragedija (odlicno)

Аристотелов а дефиниција трагедије Трагедија је подражавање озбиљне и завршене радње која има одређену величин у, говором који је отмен и посебан за сваку врсту у појединим деловима, лицима која делају, а не приповедају; а изазивањем сажаљења и страха врши прочишћавање таквих осећања. Шта показује ова дефиниција? Пре свега трагедија је опонашање, подражавање озбиљне, за трагедију специфичне, достојне радње. Не може бити било каква радња трагична, већ само озбиљна радња са општечовечанским компонентама, радња која не само што се односи на нешто битно, дубоко, потресно већ, а то је најважније- на нешто универзално- јер ће само таква радња моћи да изазове катарзу у свим људима. Одмах затим Аристотел додаје ''и завршене радње која има одређену величину''. Уметничко дело не сме имати било какву величину, јер је једна од битних карактеристика лепоте величина и ред, мера. Сама фабула трагедије у својој јединствености и кохерентности, тј. радња која има почетак, средину и крај који су органски повезани, одређује своју властиту величину. Аристотел даље у дефиницији каже ''...говором који је отмен и посебан за сваку врсту у појединим деловима...'' У трагедији, дакле, лица не говоре обично, већ отмено, узвишено, не свакодневним изговором и речником. Када каже отмено Аристотел мисли о мери између две крајности а ту меру заправо одређује карактер који посредством глумца експлицира трагедија. На ту карактеристику указује посебно Аристотел када пише о говору посебном ''...за сваку врсту у појединим деловима''. Притом он жели рећи да глумац мора различито глумити у свакој драмској радњи. Када надаље Аристотел у својој дефиницији каже ''...лицима која делају, а не приповедају...'' тада указује на једну битну карактеристику којом се, насупрот епу, одликује драма. Јер у драми лица нису напросто приповедачи радње, већ делују као актери, као носиоци целокупне трагичне приче. Обично приповедање радње не може у толикој мери узбудити онога који чита или слуша. На крају дефиниције Аристотел каже: ''...а изазивањем сажаљења и страха врши 1

01 aristotel - tragedija (odlicno)

Documents