7/30/2019 02 RANI IT

1/6

118137155.doc

POVODI

Ritual "slavljenja istorije" kao jubileja ili godinjice okruglog broja, skoro je potpunomimoiao jednog od najveih srpskih slikara, Ivana Tabakovia1. Moda nije sluajnost dase, povodom 75 godina od nastanka slike Genius i 27 godina nakon odraneretrospektivne izlobe, Ivan Tabakovi vraa u Novi Sad. Meutim, najbolji povod za jo

jedan pokuaj objanjenja, razumevanja i slavljenja ivota i dela Ivana Tabakovia jesteon sam, "nadmona duha i stvaralake sabranosti."Sloeno delo Ivana Tabakovia (1898-1977) koje nastaje u periodu od 1918. do 1977.godine, bilo je predmet svakovrsnih, uglavnom fragmentarnih izuavanja, analiza ikritikih osvrta sa brojnih, veoma razliitih, metodolokih i ideolokih pozicija.2 Veestudije, pionirskog karaktera, pojavile su se tek znatno nakon Drugog svetskog rata. Meutakvima je za sadanje istraivae nezaobilazna, studija Miodraga B. Protia IvanTabakovi nacrt, graa, teze iz 1977. godine3. Ona je proirena tekstom Saznanje i tajnaobjavljenim u knjizi Slika iutopija, 1985. godine. Dalji prilog periodizaciji i sistematizacijisloenog opusa Ivana Tabakovia daje Dragana Vrani, predgovorom za katalog izlobeLegata Ratislave Tabakovi, odrane u Muzeju savremene umetnosti u leto 1985. godine.Ovde su katalogizovani i popisani radovi (413 ukupno) koje je udovica Ivana Tabakoviapoklonila gradu Beogradu 1983. godine. Dragocene, premda parcijalne, doprinose daju i

mnogobrojni drugi tekstovi, studije, ogledi i kritike o Ivanu Tabakoviu: od prvih, KamilaTompe i Josipa Dragania, napisanih u Zagrebu povodom izlobe "Groteske" 1926.godine, preko dugog niza likovnih kritiara poput Rastka Petrovia, Branka Popovia,Dragana Aleksia, Mihaila Petrova do velikog broja uglednih autora sa teritorije biveJugoslavije koji su o Tabakoviu pisali u periodu posle 1954. godine.4 Tabakovi je kaonezaobilazna figura jugoslovenske meuratne i poratne scene, prisutan i u svim vanimpregledima umetnosti tog perioda.5 Doprinos daljem izuavanju daju i prilozi VereJovanovi, kako u monografiji Spomen zbirke Pavla Beljanskog, tako i u knjizi IvanTabakovi, Nedeljko Gvozdenovi, zapisi i prepiska, objavljenoj 1980. godine, kojaposeduje sistematizaciju dela grae: dnevnika, pisama roditelja i prepiske sa NedeljkomGvozdenoviem. etrnaest Tabakovievih pisama Hegeduiu, koje je, uz komentareUvod u itanje (tuih) pisama, objavio Igor Zidi u Zagrebu 1983, kao i deloviTabakovievih dnevnika objavljenih u asopisu Knjievnost 1993. pomau u daljemanaliziranju i razumevanju Tabakovieve fascinantne linosti. Vredan izvor svakogistraivanja ini i graa iz zaostavtine Ratislave Tabakovi, koju je sistematizovalaGordana Harai, i koja se nalazi u Arhivu Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti.Radna i ivotna biografija Ivana Tabakovia je, u odnosu na postojee, proirena idopunjena, dok su neki nejasni ili netani podaci ispravljeni. Posebnu celinu ivotnog delaIvana Tabakovia predstavlja njegov umetniki rad u tehnici keramike, u kojoj je daoizuzetne rezultate i dobio vie prestinih nagrada.6 Namera ove monografije je da,tekstom Biljane Vukoti, osvetli ovaj deo Tabakovievog rada, ali i da konano integrienjegov rad u keramici sa ostalim celinama njegovog likovnog dela.

Tekst Daleki ciljevi Ivana Tabakovia samo je delimino izrastao na postojeem,lapidarnijem, Delo kao model: decentriranje ideologije, integralnom poglavlju moje

doktorske teze iz 1999. godine.

7

Tada je posleratno delo Ivana Tabakovia razmatranokao posebna nadideoloka celina unutar korpusa srpskog modernog slikarstva, kao celina

1 : , 1998; 1999. .

2 .

3 , - 1977.

4 . , . , . , . , . , . , . , . , . , . , .,., . , . , . . .

5 . , . . , . , . . .

6 , , 1988,

, , (1898-1977), : 50 , 1998, 38-40. .

7 Lidija Merenik,Ideoloki modeli: Srpsko slikarstvo 1945-1968, Beograd 2001.

- 1 -

7/30/2019 02 RANI IT

2/6

118137155.doc

koja se na kraju uspostavila kao poseban i jedinstven primer - model, neintegrisana uvladajue i etablirane umetnike tokove i neadekvatno prepoznata ili ignorisana u vremesvog nastajanja. Iako je ovaj tekst, proiren i dopunjen novim uvidima, posveenkompletnom opusu Ivana Tabakovia, on zadrava taj prethodno izneti zakljuak ojedinstvenosti njegovog dela - modela u kontekstu srpskog slikarstva druge polovineveka, pokuavajui da analizom njegovog meuratnog dela otkrije osnovne zakonitosti

metoda i njegove idejne, jezike i etike temelje. U odnosu na postojee, periodizacija jeu izvesnoj meri pojednostavljena i poremeena zbog usredsreenosti na idejno-problemske celine ili na celine generiuih i formativnih perioda. Sama klasifikacija8 jeprilagoena tako postavljenoj strukturi teksta i usmerena na otkrivanje sutinskihkonceptualnih, tematskih ili ideolokih tipova ili kategorija koji se razvijaju uTabakovievom delu, kao i na nepravolinijske putanje razvoja Tabakovievih ideja istavova o umetnosti. Stoga, ali i zbog Tabakovievog obiaja da se esto vraaprethodnim temama, sadrajima ili skicama, ne insistira se na precizno omeenimperiodima, ve na dominatnim celinama i idejama u opusu. S obzirom na to da je udosadanjoj relevantnoj literaturi Tabakovievo posleratno delo izazivalo veu panjuistraivaa od njegovog meuratnog opusa, ovaj tekst se jae usredsreuje upravo nanjegova dela iz dvadesetih i tridesetih godina 20. veka, koja se danas ne mogu potcenitiformalistikim argumentima i koja pruaju brojne mogunosti interpretacija. Tabakoviev

posleratni modernizam, naglaeno drugaiji ne samo od savremenika iz grupe"estorica", ve i, u konceptualnom i jezikom pogledu, iznenaujue drugaiji odnjegovog doratnog stvaralatva, uslovio je njemu primerene metode interpretacije uovom tekstu. Sloeni, lavirintski, u stalnom traenju i nemiru stvaran Tabakoviev opusne omoguava ni jednostavne naine tumaenja, ni jedinstvene zakljuke. Traenje jedneistine i jedinog odgovora, nametanje jednog ugla itanja opusa, bilo bi ne samobesmisleno, ve i nemogue - zbog oiglednog naelnog nedostatka jedinstvenog "stila" uTabakovievom delu. S druge strane, ovakav model postavlja pred istraivaaTabakovievog dela niz prepreka u pokuaju ralanjavanja pojedinih segmenata ilifragmenata opusa, koji se ciklino pojavljuju i nestaju tokom godina, a zatim povezuju sanekim drugim idejama ili fragmentima. Stoga je i neopravdano (a i nemogue)uspostavljanje preciznih hronolokih - formalnih - idejnih celina. Tabakoviev stvaralakisistem je brz, necentralizovan, policentrian i nelinearan: "u toku stvaralake evolucije,svako DA znai usporavanje odluke, svako NE predstavlja jedan zakljuak.""Linearno jedinstvo"9 je prekinuto na vie naina. Prekinuto je u razvitku stila ili poetike; uideji pravolinijskog napretka. Olieno je u uspostavljanju ciklinog ili spiralnog kretanja usmislu ideje veitog vraanja; i u uspostavljanju ideje ili kulture fragmenta. Metod jeolien u naelu "povezivanja i heterogenosti", gde se bilo koja taka moe povezati sa makojom drugom i u naelu "neoznaavajueg prekida", jer prekid na bilo kom mestu, moeda se nastavi po ovoj ili onoj liniji i po drugim linijama.10 Model rizoma se uspostavlja kaosuprotnost modelu drveta: za razliku od drveta - genealokog modela - koren-stablo-kronja, rizom je dinamini model: "a sve njegove osobine ne upuuju nuno na drugeosobine iste prirode, ve uvode u igru veoma razliite sisteme znakova, pa ak i stanjane-znaenja."11

IZBOR"Slatka majko! Evo me kao 'moler'".Ovo su rei sa poleine jedne sepija fotografije-dopisnice poslate iz Arada u Zagrebavgusta 1910. godine. Na poleini se jo nalazi crte dve stabljike kukuruza u saksiji:"Pokai Mili njegov kukuruz". Fotografija pokazuje mravog, urednog

8 , , . .

9 il Delez, Feliks Gatari,Rizom, Knjievna kritika 1, januar-februar 1990.

10 .

11 .

- 2 -

7/30/2019 02 RANI IT

3/6

118137155.doc

dvanaestogodinjaka obuenog u radni mantil svetle boje, sa kistom u desnoj i paletom ulevoj ruci. On je okrenut tako da gleda pravo u kameru, ni malo zbunjen, pomalo pognut.Na improvizovanom tafelaju je moda njegova prva slika. Sve je tu: scenografijapostavljena, scenario je ve napisan. Deak je Ivan, sin Milana Tabakovia, uglednogarhitekte iz Arada i Julijane-Julke12, ija je raskona neobarokna porodina kua krasilaugao dve ulice u centru grada. Porodica je imala petoro dece, koja su posle prvog

svetskog rata, kada je Arad pripao Rumuniji, jedno za drugim preli da ive u Jugoslaviju.U to vreme, od 1913. do 1918, mladi Ivan Tabakovi vodi dnevnik na maarskom. Nekinajraniji dnevniki pasai ivo opisuju porodinu atmosferu: "9. oktobar 1913./ Straandan, dernjava i amaranje (...) Na sve strane nered i zbog toga veliko spremanje, velikopranje. U podne, za vreme ruka, Marica je dobila itav redosled grdnji od mame. Tata jeustao od stola (...) Predvee je ve raspoloenje mirnije, koje samo dernjava poslugeupola prekida. Docnije, atmosfera e opet biti napeta, jer na energian zahtev mameposluga nije dola gore i zbog toga je opet nastala svaa. Veera je protekla u miru.Zatim sam legao, zaspao i sanjao da sam uao u prirodopisni kabinet atornjija ipregledao ta se tamo nalazi."13 Interesantne su i beleke o vremenu koje sa starijimbratom Saom provodi u Veneciji, gde ih je zatekao rat: "etao sam ulicama Venecije, alise upliv rata i ovde osetio. Na kanalu Grande vie nema zaljubljenih parova. Vojniobveznici uplaenih lica ili su od jednog do drugog konzulata. Nestali su gosti. Ceo Lido

prazan i devalvirao je maarski novac. Sluali smo razliite vesti, u Trstu masa oloa jenapala srpski konzulat i unitila unutranjost, ne znam koliko su Srba obesili. I mi smootili da ne bismo tamo ostali (...)"14Najranije dnevnike beleke, najee usredsreene na porodicu i kolu, neretko nasnove ili na razmiljanja o ljubavi, pisane su priljeno, uglavnom jezgrovito i jasno, nekadasa puno slikovitih opisa situacija, nekada uznemirenog tona i vrlo oseajno, dokpovremeno provejava, tipino adolescentsko, pozivanje na omiljene citate ili iskaze. Najednom mestu, 23. aprila 1915, zapisuje: "Nikome ne mogu da iskaem misli i oseanja,pa urim da uhvatim papir i da ih nacrtam, oseanja."15Deaki dnevnici ine jedinstvenucelinu sa kolskim i dejim crteima. Tata navija sat (1915) jedan je od najranijihTabakovievih crtea, pored deijih Igranka i Slikar(1908). I Slikar, donekle karikiran, kaoda prejudicira kasnije satire, pojaava scenaristiko znaenje fotografije mladog Ivana."Jest, jo u mojim prvim godinama, olovka i bela hartija primamile su me iz meninepoznatih razloga da s olovkom po beloj hartiji kao sa tapom vandrokaa krenem belimdrumom u neto primamljivo, nepoznato i beskrajno, to neki ne znam po emu i zatooznaavaju formulom umetnost. Krenuo sam i beleio usput ono to sam video, eleo irazmiljao. To su bili deiji crtei, matanja - slikarije. Tako sam prvi put ugledaoplavetnilo neba i svetlost banatske ravnice, ljude i dogaaje, obine, lepe, rune ilismene."16

Rani Autoportret sa paletom (1919), nastao je iste godine kada Ivan upisuje Kraljevskuakademiju za umjetniki obrt u Zagrebu17, po zavrenoj Realki i prvom stupnjuumetnikog kolovanja na Akademiji likovnih umetnosti u Budimpeti. Autoportretprodubljuje mladalaku samouverenost i kostimiranje sa one rane fotografije. I postavkaslike je scenaristika, a Ivan Tabakovi je sebi dodelo ulogu maestra: "Evo me kaoslikar!" Iz atmosfere slike provejava petansko-minhenski devetnaestovekovni

romanticizam i ideal virtuoznosti, tajne stvaranja, nadahnua, imaginacije. Okrenutpoluprofilom, dok druga polovina lica ostaje u senci, svetlost naglaava tri programskacentra slike: lice, ruku sa kistom, paletu. Obuen u tamni mantil, gleda vas pravo u oi.Uprkos injenici da je ovaj autoportret tek plod poetaka slikarskog kolovanja, on je, kaoi fotografija, konstitutivan. Sve ubudue to bude raeno, naroito potonji autoportreti,bie preispitivanje te, tako postavljene, aradsko-petanske odluke.

12 , , 1, 4.

13 .

14 08. 12. 1914, .

15 .

16 , -, 24. 1957.

17 , .

- 3 -

7/30/2019 02 RANI IT

4/6

118137155.doc

Na Realki u Aradu nastaje crte Moj prvi atelje (1915) koji ini sastavni deo ove odabranestrategije mladog Tabakovia: Ja sam umetnik. Uz Autoportret sa paletom, 1919. godineradi i Portret oca, Portret moje sestre, Portret O.I, Portret devojice i ajnik -svedoanstva o talentovanim, nadahnutim, ali kolski odmerenim, racionalnim, opreznimpoecima i uzorima u Raiu, Beciu ili Kraljeviu. Godinu dana ranije nastaje izuzetancrte Most na Moriu u Aradu - prvi i najraniji prototipbrojnih crtea mostova koji e u

Tabakovievom opusu javljati s vremena na vreme. Jednostavnost, paljiva kompozicija isvedeni, gotovo redukcionistiki crte, ukazuju na Tabakovievu, kasnije usavrenu,sklonost ka minimalizovanju formalnih sredstava i racionalnom komponovanju.Kontrolisano osloboeni potez i jednostavno, sintetisano modelovanje prenosi se i na delapoput portreta devojice. Izbor tema i modela, uglavnom porodice, u ovom ranom perioduumetnikog kolovanja ukazuje na Tabakovievu sklonost intimnim, privatnim prostorima,kao i izvesnu romantiarsko-melanholinu crtu njegovog graanskog miljea, sadranunaroito u pomenutom autoportretu, kao i portretu sestre. Ovo rano majstorstvo jeverovatno usmereno i ka razbijanju porodine predrasude o slikaru-moleru. U porodicitipinog devetnaestovekovnog patrijarhalnog graanskog duha, u kojoj je na ceni bio, presvega, istrajan rad, nije se smatralo da je umetnost profesija od koje moe ili treba da seivi. Slikarstvo, kao izbor ivotnog poziva, nije bilo kompatibilno tim idealima. Zato ni otacni majka nisu bili sreni sinovljevim izborom, iako su, gotovo bez rezerve, verovali u

njegov dar: "...Ukratko si napomenuo da e ii da mala neku kupolu, al gde to neznam. Kad e odneti slike? Ve jedva ekamo, moda bi dobili malo novaca da seokrpimo..."18.

U jesen 1922. odlazi u Minhen, prekinuvi, privremeno, studije u Zagrebu. Pohaa dvasemestra na Umetnikoj akademiji kod profesora Bekel-Gundela i odlazi u privatnu koluHansa Hofmana. U Minhenu druge decenije, pa i nakon zavretka Prvog rata i ranihdvadesetih, vanije su konsekvence avangardnog delovanja Plavog jahaa i Kandinskog,opti uticaj duha Vajmara, pa i same veoma liberalne, antiakademske Hofmanove kole,no to je to duh uvene Akademije - prestonice slikara Carstva. Prelomni i dugoseniumetniki dogaaji odvijali su se u samom Vajmaru, Berlinu, Drezdenu ili Desau. GodinaTabakovievog boravka u Minhenu, 1922, iako "zlatna godina ekspresionizma" i burnihpolitikih previranja, kao da nije, sa izuzetkom Hofmanovih pouka, ni dodirnula mladogTabakovia. Na jednom mestu u pismu majka Julka uzvraa na Ivanovu opservaciju iznetuu pismu: "...E, sad jo da ti reem, radujemo se da mrzi 'dadaiste' (...) Jako nam jenepravo to te na akademiju ne primaju..."19. Izgleda da Minhen nije bio preteranoprijatno ni gostoljubivo mesto za junoslovenske, srpske studente. Iz njega prijatne utiskene nose ni Gvozdenovi, ni Tabakovi. Neprijatno iskustvo Jefte Peria i Ivana Tabakovia,sukob sa profesorom Beker-Gundelom, samo je pojaalo utisak ksenofobinog Minhenakao centra umetnikog i budueg centra politikog konzervativizma. Na pitanje koje jeBeker uputio Tabakoviu i Jefti Periu, "Odakle ste?", oni su odgovorili: "Iz KraljevineSHS". "Dakle, iz ehoslovake?", "Ne, mi smo iz Jugoslavije". "Vi ste, znai, stranci? Doliste znai da nas pljakate?." Tabakovi je odgovorio: "Doli smo da neto nauimo, aliposle ovoga to ste vi rekli, ne bih znao ta bismo mogli da nauimo!".20 Otac Milan pie:"(...) To je strano, da se tako ta dogoditi moglo! (...) Ja, u interesu tvom, bi pokuao, ma

na kakav nain, u akademiji ostati! - Srbi su tolerantni naspram vabe, predusretljivi,usluni, da i oni mogu sa puno prava zahtevati, da se sa srbskim dravljanima boljepostupa! (...)"21Naavi se u kovitlacu politiko-nacionalnih netrpeljivosti i, poput mnogih drugih srpskihslikara, pred neprobojnim zidom stranih birokratija, Ivan kao da svoje jedino utoitepronalazi u Hofmanovoj koli, u kojoj je po svemu sudei osetio liberalni i kosmopolitskiduh koji je sobom doneo Hans Hofman, vrativi se sa kolovanja u Parizu. Verovatno

18 " , , , ". . , "... ...", , 02. 01.1923. , , , - , 1980, 67-68, 65, 13.

19 , , 20.12.1922. , . , 65.

20 Miodrag B. Proti,Ivan Tabakovi nacrt, graa, teze, katalog retrospektivne izlobe, Muzej savremene umetnosti, Beograd 1977, 39.

21 , , 21.12.1922. , . ,67.

- 4 -

7/30/2019 02 RANI IT

5/6

118137155.doc

najznaajniji podatak iz Tabakovieve rane biografije ini pohaanje ove privatne kole od1922. do sredine 1923. godine. Hans Hofman (1880-1966) se kolovao u Parizu u jednomod najvanijih formativnih perioda rane Moderne, od 1903. do 1914. Tu se upoznao sasimbolizmom, neoimpresionizmom, fovizmom i kubizmom. Saraivao je sa Matisom, adruio se sa Pikasom i Deloneom. U Minhen se vratio po izbijanju Prvog svetskog rata. 22

Njegova, po sastavu i duhu internacionalna kola, osnovana 1915. godine, bila je

verovatno "prva kola moderne umetnosti" uopte.23

Najnaprednija kola svoga doba, bilaje daleko od akademizma i izolacionizma u koji je Minhen tonuo dvadesetih godina, upreviranjima izmeu konzervativnih ideala Carstva i modernizma koji se oblikuje uVajmarskoj republici. Sam Hofman pre je bio prenosilac onih umetnikih ideja koje jeupoznao i prihvatio u Parizu, nego onih koje je mogla nuditi Akademija. Kao zagovornihindividualizma i inovativnih metoda nastave, Hofman je svakako morao privui iTabakovia i, po svemu sudei, uticati na njegove docnije pedagoke i umetnikemetode.Hofmanovo je pedagoko delovanje bilo utemeljeno u uenjima Sezana, kubizma iKandinskog, ali i u njegovim afinitetima prema umetnosti Matisa i Klea: "Kreacija zahtevaempatijske sposobnosti. Ja ne prouavam prirodu, ali me njene tajne i misterije potpunoobuzimaju, a to ukljuuje i tajne i misterije stvaralakih sredstava..."24Tabakovievadocnija istraivanja likovnih sredstava, naroito ona posle 1954, mogu da ukau i na

elemente Hofmanovog pedagokog metoda i njegov umetniki credo "unutranjeveliine".Pisma koja Nedeljko Gvozdenovi pie prijatelju Ivanu Tabakoviu, pokazuju da su obojicaraspravljali upravo o nekim od sutinskih pitanja vezanim za formalne problemeslikarstva, kao i pokuavaju da veoma precizno uspostave kljunu razliku izmeu imitacijei kreacije, o emu ih poduava Hofman. Nedeljko Gvozdenovi je u koli proveo vievremena od Tabakovia, od 1922. do 1924. godine: "to se tie Hofmana, upadljivo je, daneprestano trai formu. A mene je terao, da se pozabavim kompozicijom... Ali sadarazumem kako se ima raditi, razumem ta je to istrajnost. Istrajnost je tvrdoglavonepoputanje od one slike ili utiska to ga imamo pred bilo kakvim Vorgang-om uprirodi...25"Verovatno je da u minhenskom razdoblju nastaje Autoportret (oko 1922) - jer neoznaava samo znaajnu promenu formalno-jezikog plana, ve i usavravanje ranijenaznaene samosvesti, samopouzdane (samo)reprezentacije. On u potpunostikorespondira sa nainom reavanja crtea i sintetisanja forme u grupi geometrizovanihcrtea mukih aktova, te crteima ena sa kapom i Portret Mice Todorovi, iz prvepolovine 1923, vezanim, pre svega, za Hofmanove pouke iz Minhena.Sredinom 1923. Tabakovi se vratio u Zagreb, da zavri studije na Kraljevskoj akademijiza umjetniki obrt, kod profesora Ljube Babia.26 Iz pisama Ivanove majke, JulkeTabakovi, saznajemo da je Ivan esto bivao "student pesimist", s razlogom ili ne. Uvreme incidenta sa Beker Gunelom: "...Tvoja deperatna tri pisma primili smo ba prvidan kat. Boia, te ti mogu kazati da nam je sve preselo!"27 U vreme kada treba da poneda radi na Anatomskom institutu: "...Tata ti je novce poslao te si zacelo dobio i time ti jeneprijatnost otklonjena, nadamo se da e i tebi ve jedared dan svanuti te nee moratitoliko patiti..."28 Godine 1926. Ivan Tabakovi, "apsolvent Umjetnike akademije"

postavljen je za honorarnog crtaa na Anatomskom institutu Medicinskog fakultetaSveuilita u Zagrebu. Bila je to velika prekretnica u oblikovanju linog moralnogkodeksa, sistema vrednosti i filozofije Ivana Tabakovia, dvadesetestogodinjeg slikarakoji je u Zagrebu teko iveo. Rad crtaa na Anatomskom institutu mu je koristio

22 H. B. Chipp, Theories of Modern Art, University of California Press, 1973, 511.

23 .

24 Dore Ashton, The New York School, a cultural reckoning, London 1979, 82-84.

25 , , 02. 06. 1924. , . , 85.

26 1922. , . , . , . .. "Tabakovi je svakako meu svima najjai, a ako to ne najrazvijeniji ili reeno jo tanije najrazgovetniji talenat u svojimradovima". - Lunaek,Iz umjetnikog svijeta, Obzor, Zagreb, 22. VI 1922.

27 . , . , 67-68.

28 , 16. 10. 1926, , . , 69.

- 5 -

7/30/2019 02 RANI IT

6/6

118137155.doc

verovatno onoliko koliko ga je muio: "...Danas dobismo tvoje pismo koje nas jeporazilo!... Ja te potpuno razumem, videti oko sebe stalno nitavilo, izgubi ovek veru uivot, sadanjicu, budunost. Nije svaki stvoren za medecinara, premda bi mi mnogomilije bilo da si sad svren doktor, lake bi ivio, nego ovako..."29 I sam je Tabakovi ovajposao doivljavao kao jednu od vornih taaka svoga privatnog, duhovnog i javnog,umetnikog oblikovanja: "...Sedeo sam kraj mikroskopa i posmatrao za mene nov

velianstven i zapanjujui svet... presek modanog tkiva sa ivanim putevima. Crtao samza studente i medicinare udne geografske karte ljudskih misli i oseanja... U meni sedizao glas: a kuda je nestao ovek, njegova misao i ivot, kome je sve to pripadalo?" 30

Nova saznanja o prolaznosti materijalnog sveta, drugaija od svega to je do tada video ilinauio, Tabakovia su vodila dalje ka konanim zakljucima i idejama, koje, utisnute ukonceptualne osnove njegovog dela, nikada nee napustiti. To potpuno novo iskustvodefinisao je kao "latentnu svest." Ujedno, ono je poetak njegovog asketskog dranja,ivotne meditacije o krajnjem besmislu pohlepe i udnje za posedovanjem stvari koje sukoren svakog konflikta, svake agresije. U Indiji su budistiki uenici esto odlazili domesta na kojima su spaljivani mrtvi da posmatraju tela onih ije porodice nisu biledovoljno imune da pokojnike spale na lomai. "Ovo su radili da bi iz sebe isterali pohlepui elju za svetovnim dobrima. Nakon toga posvetili bi se razmiljanju o savrenom ovekui savrenom drutvu." 31

29 , 18. 10. 1928, , . , 70-71.

30 . , ? , , 24.11.1957.

31 Tomas Kliri, Predgovor za: Sun Tzu, Umee ratovanja, Beograd 2002.

- 6 -