05. 10. 2012.U m e t n o s t i u m e t n i k o d e l o v a nj e u A v a n g a r d i

Russolo, Carr, Marinetti, Boccioni and Severini in Paris, 1912.Fenomen osnivanja umetnikih grupa tipino je za pojave koje zovemo Istorijskim avangardama. Ovo je jedna od brojnih ilistracija na tu temu, poznata fotografija italijanskih Futurista, pokreta koji prvi ispunjava osnovne pretpostavke i odrednice modernistikog pokreta. Ovo je fotografija iz vremena kada je Futurizam bio u najveoj snazi, kada nastaju najvaniji radovi ove petorke, kao i njihovi Manifesti. Ovi umetnici funkcioniu kao grupa, pa tako i nastupaju, iako uvek ima vie ili manje istaknutih pojedinaca, pa tako postoje i manifsti koje su potpisivali pojedinani umetnici. Fotografija je napravljena u Parizu, gradu koji je bio jedan od najznaajnijih umetnikih centara, iako e on tu ulogu vremonom prepustiti Njujorku. Kult mladosti i javni nastupiPokreti i grupe koje se javljaju u ovom periodu esto zagovaraju kult mladosti u irem smislu rei, u smislu metafore dinamizma i aktivizma koji stoje nasuprot starakoj statinosti, konzervativnosti i slino. Ovi umetnici eksplicitno zagovaraju koncept mladosti, jer je to sila, energija koja moe da promeni svet na nain na kakav oni to ele. Iako su oni na ovoj slici, po godinama, u srednjem dobu, 30-40ih godina oni ipak nastupaju sa ekspanzijom energije po svaku cenu. Nisu odeveni kao tinejderi i omladinci, ve kao zreliji mukarci, emancipovani ljudi koji oigledno nemaju neke egzistencijalne probleme. Oni izgledaju kao ljudi sa kojima mi ne bi povezali neke skandale iako su oni esto bili skloni tome. Oni su bili organizatori veernjih seansi, skupova koji su bili javni nastupi. To je bilo vrlo znaajno mesto ovog doba umetnik se pojavljuje, deluje u javnom prostoru, to je u suprotnosti sa ranijom slikom umetnika koji stvara u svom ateljeu, svom intimnom prostoru gde se odigravao misteriozni in stvaranja. Izlazak u javni prostor odnosi se na avangardne pokrete; ti umetnici prevazilaze tradicionalne koncepte stvaranja. Impresionisti su takoe izlazili napolje, oni su slikali pred motivom, kao to je to radio Mone slikajui katedrale, ali taj motiv izlaska je bio potpuno drugaiji. Umetnik je stavljao tafelaj ispred motiva i na taj nain je pristupao inu stvaranja, sa druge strane avangardni umetnici ne idu napolje da bi slikali. Oni prave priredbe, spektakle, nerviraju publiku, prave razne akrobacije, sve samo ne sliku. Ipak, ta njihova angaovanost spada u iri deo njihove umetnike koncepcije. Oni svoje javne nastupe tretiraju kao deo svoje umetnosti, kao deo svog umetnikog delovanja i to je vrlo bitno za njih. Sa njima se pojam umetnosti i umetnikog delovanja proiruje to je opta odrednica avangardnih pokreta. Ovde se nalaze poeci kasnije razvijenih formi, umetnikih akcija i performansa.Renato Pooli u svojoj knjizi pravi nekoliko razliitih odrednica koje se tiu avangardnih pokreta: Akcija, aktivizam, aktivistiki momenta u umetnosti Negativizam, negativistiki momenat Nihilizam Agonizam, koji podrazumeva rtvu umetnika za svoj projekat i cilj Futurizam, kao pogled na budunost, u smislu interesa za budunost i njeno projektovanje, a ne u smislu pokreta

To je vrlo bitan momenat, jer dnevne novine nisu bile mesto gde su se javljali takvi tekstovi, ali je Marinetti smatrao da je to bilo potrebno. To je znailo da on eli da se obrati najirem prostoru javnosti, to znai da je on smatrao da njegovo delovanje treba da obuhvati vei i raznovrsniji broj ljudi.Manifest je pisani tekst - objava. Iako je poznato da su umetnici jo od ranije pisali kao to su npr. to radili Vazari, Leonardo, Alberti, to ipak nije manifest; to su tekstovi o slikarstvu, filozofski tekstovi. Ipak u to doba posao umetnika je bio da slika, a ne da neto pie i to se sada menja. Slikari apstrakcije su dosta pisali, pa je tako npr. Maljevi imao pet tomova svojih spisa. Krajem 19. i poetkom 20. veka umetnici su pokuavali da se aktivistiki ponaaju prema svom radu.Aktivizam je sadran u delovanju umetnika koji se menja. Kasnije e istorija umetnosti uneti novi koncept ponaanje umetnika i nain na koji on deluje. Avangardni umenik tei da bude aktivan, to je umetnik koji osea potrebu za dinaminim okruenjem u kojem ivi. Sa takvim tenjama nije neobino to je prvi futuristiki manifest, koji je izdat 1909. godine, objavljen u dnevnim novinama, u pariskom listu koji i danas postoji - Le Figaro od strane Marinetija.

, , , , , 1912 ruski futuristi - kubofuturistiHans Arp, Tristan Tzara and Hans Richter in Zrich, 1918

Der Sturm (Der turm - oluja) je nemaki umetniki asopis sa poetka 20. veka, koji se posvetio literaturi i kritici. To je vrsta duhovnog i intelektualnog aktivizma.U ovim pokretima vrlo je esto bilo zanimanje za sport, fenomen koji ukljuuje telesnu akciju. Koncept pobede i poraza je prisutan; pobeuje telesno spreminiji, jai, nadmoniji, zdraviji.. To ovi umetnici neguju, i sve je to saeto u konceptu vitalnosti i mladosti. Dualizam koji se javlja u odnosu roditelj dete je prisutan u ovoj umetnosti. Roditelj je neko ko je star, dok deca oznaavaju neto novo, neto mlado. U avangardnim pokretima se insistira na slobodi nasuprot autoritetu roditelja jer se on vezuje za neto konzervativno. Veina ovih umetnika su pesnici, ljudi iz umetnosti rei. To nije udno za avangardne pokrete, jer oni nisu vezani za jedan oblik izraavanja i za jedan medij, ve oni ukljuuju sve umetnosti i u izvesnom smislu bivaju multimedijalni. Gijom Apoliner (Guillaume Apollinaire), pisac koji je aktivan jo od kubizma i dalje uestvuje u kreiranju umetnike scene i on je takoe jedan od ljudi koji se zalagao za napredak, za neto novo, kao i za odbacivanje starih modela: Sramota je stalno vui za sobom le svog oca. Ne bi trebalo imati na teretu prolost, treba se osloboditi tog prtljaga i autoriteta i to je takoe jedna od bitnijih stvari vezana za ove umetnike. Oni su muzej videli kao stari arhiv koji uva prolost i upravo zbog toga oni imaju negativan stav prema muzejima koje gledaju kao grobnice u kojim lei neto mrtvo. Njihova energija i akcija u potpunosti je okrenuta ka budunosti, mladosti, zdravlju, dinamizmu, aktivizmu i td. Njihova potreba za delovanjem je utemeljena na svemu ovome. Dinamizam, aktivizam i preuzimanje bilo kakve akcije podrazumeva neki cilj koji bi tebao da opravda akciju. To je jedna od odrednica koja bi tebalo da podrazumeva kapitalistiko drutvo. Cilj se najee ostvaruje racionalnim delovanjem; njega treba postii, cilj je u budunosti. Taj momenta cilja je ugraen u samu kulturu sveta u kojem ivimo. To je kultura projekata, to su utopijski projekti, oni predstavljaju neki cilj ka kome se tei. Nekada nema striktne projekcije, ve se odreene stvari rade zbog neke vrste samozadovoljavanja i uivanja u samom aktivizmu.

Umetnici su imali poterebu da kau ono to su hteli da kau, a ne da to potpuno prepuste drugima. Tekstovi su paralelni i integralni deo umetnikog ponaanja. Umetnici su imali potrebu da se oslobode kulta manuelnosti, teili su da postanu nekakvi mislioci sa idejom da je mogue misliti u slikarstvu. Slikarstvo kao medij ima tu mo da iznese neku misao. To je simboliki jezik koji govori na drugaiji nain. Umetnici su hteli malo da zakomplikuju sopstvenu priu. Njima je dosadio kult ruke, pa je jednom priliko Dian izjavio: Neu vie da budem glup kao slikar. To je francuska izjava, jer je jo od poetka modernog doba slikara pratio glas manuelnosti; on je bio vet, umeo je da predstavi neto, ali je bio glup. Dian sad govori da je mogue biti umetnik, a ne samo slikar. To je bio iskorak iz standardnih medija. U avangardi se dolazi do proirenja medijskog spektra i pisanje je jedan od njih. To odreuje kolektiv avangardnih pokreta, umetnici se obraaju publici pomou drugih sredstava, a ne samo putem izlobe. Manifest je tekst programskog karaktera, tu se iznose tenje i program jedne grupe. On se sastoji iz jednostavnih reenica, on ne moe biti predugaak.

Zenitasopis internacionalnog karaktera za Novu umetnost, koji je poeo da izlazi u Zagrebu dvadesetih godina, a potom i u Beogradu od 1926. godine. Ljubomir Mici bio je osniva pokreta i kljuna linost ovog asopisa, njegov voa.U tom asopisu je zapakovan i izloen zenitizam. Ne postoji zenitistiko slikarstvo i skulptura. Dizajn asopisa je bio vrlo vaan, to nije bila samo tehnika stvar. Ovi asopisi imaju svoj vrlo specifian vizuelni identitet; time se bavi najue jezgro asopisa. Jedan broj koji je bio posveen ruskoj umetnosti na svojoj naslovnoj strani nosi grafiki rad kultnog ruskog umetnika El Lisickog koji je specijalno uraen za tu priliku.

Filippo Tommaso Marinetti Nika

Negativan odnos, osporavanje i poricanje koje se javlja u avangardama tie se pre svega muzeja kao mesta prolosti. Generalno je zastupljen negativan stav ka prolosti i tradiciji i ti umetnici su striktno okrenuti ka budunosti. Sadraj jedne reenice u Marinetijevom manifestu glasi: Trkaki automobil je lepi od Nike. Ta reenica je kljuna u razumevanju ovih pokreta, tim umetnicima je bila muka od prolosti u kojoj ive, pa oni nastupaju agresivno i provokativno. Automobil je jedna od metafora tog doba, kao to je to u ranoj modernoj bio most ili eleznica i zato se on dovodi u relaciju sa neim to je bio ideal antike lepote. Inovacija se suprotstavlja prolosti, automobil se dovodi u isti rang sa antikom i stavlja se ispred nje. ( Film Smrt u Veneciji to lepo opisuje.)