03 montesquieu o duhu zakona

- PiXeva uvodna napomena

iskljutene iz monarhije, jer u njoj ima Eak i politiEke vrline. Jednom retju, u republici ima Easti, mada je njen pokretat politiEka vrlina. PolitiEke vrline ima i u monarhiji, iako je njen pokretaE &st.

Najzad, Eastan Eovek o kome je reE u petoj glavi trete knjige nije hriSCanski vet politiEki Eastan Eovek, zadojen po- IitiEkom vrlinom o kojoj sam govorio. To je Eovek koji voli zakone svoje zemlje i deluje voden ljubavlju prema zakonima svoje zemlje. Utvrdujudi joS bolje svoje ideje, u ovom izdanju bacio sam novo svetlo na sve o Eemu govorim pa Sam, na vedini mesta na kojima sam se sluZio reEju vrlim, stavio izraz politifka vrlina.

Predgovbr

A k o re, u beskrajnom broju stvari kojima se u ovoj k n j l bavim, nade neSto Sto bi, protivno mom ofekivanju, moglo da uvredi, ostaje bar da nisam bio voden zlom namerom. Mom duhu nije urodeno da zanoveta. Platon je zahvaljivao nebu Sto je roden u Sokratovo vreme, a ja mu pak blagoda- rim Sto Sam roden za vladavine pod kojom %ivim i Sto je hte- lo da se pokoravam onima koje je uEinilo da volim.

Zahtevam milost za koju se bojim da mi nede biti ude- Ijena: da se, mime, posle samo nekoliko Easaka Eitanja ne donosi sud o dvadesetogodiSnjem radu vet da se odobri ili osudi cela knjiga, a ne tek nekoliko rdenica. Plan piSEev - Zeli li se on dokuEiti - mogude je jasno razabrati jedino u planu celogb dela.

Ispitao Sam najpre ljude i pomislio da, u onoj beskrajnoj raznovrsnosti zakona i obibja, oni nisu vodeni jedino svojim hirovima.

Postavio sam naEela i uvideo da im se pojedinatni \ sluEajevi podvrgavaju gotovo SSmi od sebe, jer su istorije sviju nacijac) samo njihove posledice, a svaki pojedinatni za- - I

6 hedgovor

kon povezan je s nekim drugim zakonom, ili pak stoji u zavisnosti od nekog opStijeg zakona.

Kada sam se obradao drevnoj starini, nastojao sam da ot- krijem njen duh kako ne bih smatrao slitnima stvarno raz- IiEite sluEajeve i kako mi ne bi promakle razlike medu sluEajevima koji izgledaju sliEni.

Svoja naEela nisam izvodio iz vlastitih predubedenja vet iz prirode stvari. 4

Ovde Ce se mnoge istine ukazati tek poSto se uvidi lanac koji ih povezuje s drugim istinama. Sto se vise bude razmiS- ljalo o pojedinostima, lakSe Ce se uvideti izvesnost naEela. Nisam izneo sve te pojedinosti, jer ko bi mogao da k& sve a da ne bude smrtno dosadan.

Ovde se neCe naiCi na one smele dosetke koje kao da odli- kuju danagnja dela. Cim se stvari sagledaju na iole Siri naEin, uzleti duha iEezavaju; oni se obitno radaju samo zato Sto se duh sav ustremljuje na jednu stranu a zapostavlja sve ostilo.

Ne piSem da bih kudio ono Sto je ustanovljeno u bilo kojoj zemlji. Svaka nacija naCi Ce ovde razloge pravilima kojima se rukovodi, pa Ce se otuda prirodno izvufi zakljuEak da predlagati promene mogu samo oni koji su dovoljno sreCno rodeni da bi, pogledom genija, bili u stanju da pro- niknu celokupno uredenje jedne drave.

Nije sve'edno hode li n a r d biti + . Predrasude magls ata b ~ l e su isprva predrasude cele nacije. U doba n?

mnja se ni u Sta, Eak i se Eine najveh zla; eCenosti drhti se ak i kada se tine najvefa do- e drevne za-i razabire naEin na oji se one

ispraviti; ali uvidaju se i zablude koje se javljaju u sSmom tom ispravljanju: U zlo se ne dira ako ima bojazni da Ce se uEiniti joS gore; u dobro sene dira ako se sumnja da Ce biti bolje. Pogled se svraCa na delove samo zato da bi se su-

i dilo o celini; svi se uzroci razmatraju da bi se ud i l e sve posledice.

Ako bih mogao uEiniti da svi ljudi nadu nove razloge za ljubav prema svojim duinostima, svome vladaru, svojoj otadZbini i svojim zakonima, da svako bolje oseti svoju srefu u svakoj zemlji, u svakoj vladavini, na svakom mestu na ko-

Prcd&ovor 7

jemse nalazi, smatrao bih sebe najsrefnijim medu smrtnicima.

Ako bih mogao uEiniti da oni koji zapovedaju uvetaju svoja znanja o onome Sto moraju da propisuju, i da oni koji

' se pokoravaju nadu u pokoravanju novo zadovoljstvo, smatrao bih sebe najsretnijim medu smrtnicima.

Smatrao bih sebe najsretnijim medu smrtnicima i kada bih bio kadar utiniti da se ljudi uzmognu izleEiti od svojih predrasuda. Predrasudama ovde nazivam ne ono Sto Eini da se ne znaju neke stvari, v7f ono Sto Eini da Eovek ne pozna- je s3ma sebe, * \

Nastojanjem da se ljudi poduEe moie se uprdnjavati ona opSta vrlina koja podrazumeva ljubav prema svima. Covek, to savitljivo bide koje se u druStvu priklanja mislima i utiscima drugih, podjednako je sposoban i da upozna sopstvenu prirodu kada mu se na nju ukaie, i da iigubi Eak i oseCaj za nju kada mu se ona prikrije.

Ovo sam delo vise puta zapdinjao i vise puta od njega dizao ruke: hiliadu sam ~ u t a u vetar razbacivao" listove ko-

- 2

je sam ispisivao; svakoga sam dana osebo kako klonu d i n - ske r~ke;~'sledio sam svoi cili bez ikakvog plana; nisam znao ni za pravila ni za izuze&e,-a istinu ~ a ~ n a l a z i o samo zato da bih je odmah gubio. Ali kada sam pronaSao svoja naEela, sve Jto sam traiio kazalo mi se samo, pa sam u toku dvadeset godina video kako se moje delo rada, raste, napreduje i privodi kraju.

Bude li ovo delo imalo uspeha, dugovaCu ga pre svega uzviSenosti njegova predmeta; ne verujem, medutim, da mi nadarenosti posve nedostaje. Kada sam video Sta su toliki ve- likani u Francuskoj, Engleskoj i NemaEkoj napisali pre me- ne, bio sam zadivljen ali nisam gubio hrabrost. .I ja sam slikar"," rekoh sebi zajedno s Koredom.

1) Ludibria vet~tis.~) 2) Bis parriae cecidere rnat~us.~) 3) Ed io arfche sort piltore.

DEO PRVI

Knjige I-VIII

, MEDAUON SA LIKOM MONTESKIEA OKRUZEN ALEGORIJSKIM FIGURAMA (XVIII VEK).

Knjiga prva I

0 zakonima qopSte

< \

0 zakonimn u njihovom odnosuprema raznirn biCimn

r-r s

Glava 1

' u naglrem znaEeniu I W r l r o d e stvari. pa -4 boianstvo" ima svoje zakone, materijalni svet ima

C svoje zakone, duhovna biCa visa od Eoveka imaju svoje zakone. zveri imaiu svoie zakone. Eovek ima svoie zakone.

dni koji su i a z a ~ i b a je skpa sudbaproizv& svepojay koje vidimo u svetu, izrekll su veriRrrbesrYrfiiicu. iermm.li-

j ~Ceg besmislenijeg nego Sto je slepa sudba koja bi proizvela r q m n a bida. '-' Postoj~;'dakle, zakoni su odnosi kc$ se nahode kao i medusob- ----

I ni odnosi tih razmhalCi--J-- I Bog stoji u odnosu s univerzumom, kao stvoritelj i Euvar;

zako?~ u skladu s kojima je stvarao isti su oni u skladu s ko- '<

1) Zakon je, kaZe Plutarh, kralj svima, i smrtnima i besmrtnima. U spisu Neobrazo~~urrom vodi."

Knjiga I, Glava 1 13 12 Knjiga I, Glava 1

jima Euva. On dela u skladu s tim pravilima zato Sto ih PO; z3aie; poznaie ih zato Sto ih re o s h ie zato Sto oni stoje u odnosu s niegovom

-~ududi da vid~mo da svet, obraz%Xirhtaniern materi- je i IiSen razuma, vetito opstaje, treba da i ta kretanja imaju nepromenljive zakone; a ako bi mogao da se ymisli jedan drugi svet, i'on bi imao postojana pravila, ili bi bio unigten.

Stoga stvaranje, koje izgleda kao proizvoljan tin, pretposravlja pravila nepromenljiva poput sudbe na koju se ~ozivaiu ateisti. Bilo bi besmisleno kazati da Stvoriteli mote ;vetom upravljati bez tih pravila, jer bez njih Get ne bi opstao.

Ta pravila su postojano utvrdeni odnosi. Izmedu dva tela koja se kreCu, sva kretanja seuzajamno podstitu, uvedava- ju, smanjuy 5 p o t i ~ u skladu s odnosima mase i brzi- ne; svaka aznol~kost je jednoobraznosr, svaka promena nn~tninnn~t. r - - -J - --

PAGdinafna razumna bida mom imati zakone ko:uu sa- a stvorila, ali i one koje nisu stvorila. Pre nego stoje bllo

yazumnih bida, on%lSubila moE6i; imala su, dakle, moguCe odnose, pa otuda i mogude zakone. Pre nego Sto je bilo ustanovljenih zakona, bilo je mogudih odnosa pravitnosti. Kazati da nema niteg pravitnog niti nepraviEnog izuzev onoga Sto nalaiu ili zabranjuju pozitivni zakoni, znaEi redi da pre nego Sto se opiSe krug svi polupretnici nisu jednaki. -

Treba, dakle, priznati da odnosi jednakopravnosti osto- j c i pre p-aiti\~- --OE!-US .. ' t a n o i e b 7 ; n ~ ~ prlmer, pod pretpostavkom da ljudgka d ~ g t ~ a postoje, pra- viEno bilo saobraZavati se njihovim zakonima; kao Sto bi, ako ima razumnih bi&i kojjma neko drugo razumno bideiiini kakvo dobrotinstvo, ona prva trebalo da mu budu zahvalna; kao Sto bi, ako je jedno razumno bide stvorilo neko drugo razumno bide, stvoreno bide trebalo da ostane u svojoj prvo- bitnoj zavisnosti; kao Sto bi, najzad, ako je jedno razumno biCe nanelo zla nekom drugom razumnom bidu, ono prvo za- sluZilo da podnese isto zlo, i tako redom.

Ali, daleko od toga da svet razumnih bifa podleZe onako skladnom upravljanju kao fniEki. Jer, iako i onaj prvi ima

zakone koji su po svojoj prirodi nepromenljivi, ne sledi ih postojano kao Sto f ~ i t k i svet sledi svoje zakone. Razlog je u tome Sto su pojedinatna razumna bida ogranitena po svojoj prirodi i otuda podloZna.zabludi; s druge pak strane, u njihovoj je prirodi da delaju s5ma od sebe. Ona, dakle, ne slede postojano svoje prvobitne zakone; StaviSe, ne slede uvek Eak ni one koie s5ma donose. ~~ ~ a

Ne zna se da li zverima u~ravliaiu ooSti- i l i p z n e k o posebno kretanie. Bilo kako bilo. one s Bogom . . ~ r Z a v a i u bliskiii odnos negoli ostatak mater~j-a osedanje im sluti samo u i!i s d ~ g l m

SklonoSCu orema uiitku one tuvaiu svoie ooiedinafno " bide, a istom sklonoSCu Euvaju i svoju vrstu. 0 e imaju pri

k-: rodne zakone, ier su sjedinjene osedanjem; pozl t~vn~ za o na nemaju, jer nisu ~jedlnjene saznanjem. Svoje prirodne zakone ipak ne slede nepromenljivo: biljke, u kojih ne opaiamo ni saznanja ni osedanja, EvrSCe ih slede.

Z-u onih vrhunskih prednosti kojima mi raspola~eino, ali poseduju neke kojih u nas nema. One nemaju naSih nada. ali ni naSih b&zn&.eodleZu smrti k a o m za niu ne znaiu: vedina ih se tak Euva bolie neeoli mi i n6

u toj meri svojestrasti. . . ~ao-t~zrEk~m bitem. baS kao i drygimi&m&

upravliaiu nepromenljivi zakoni. Kao r m m -. e on ne- p e t a n o krSi zakone koie le Bog us tanovi~i menja one koie -On freba daupravlja sobom, a ipak je ograniteno- bide; izloZen je neznanju i zabludi, poput svih konatnih du- hovnih bida; slabaSna znanja kojima raspola2e stalno iznoya gubi: kao Eulni stvor, postaje podloZan hiljadama strasti. Takvo bide moglo je u svakom trenutku da zaboravi svoga stvoritelja; Bog ga je na nj podseho zakonima vere. Takvo bide moglo je u svakom trenutku da se zaboravi; filozofi su ga na to upozoravali zakonima morala. Stvoreno da bi Zive- lo u druStvu, ono je u njemu moglo da zaboravi na druge; politiEkim i gradanskim zakonima zakonodavci su ga privo- leli njegovim duZnostima.

I

i i 4 Knjiga I, Glava 2 Knjigal, Glava 3 15

i Pre svih tih zakona stoie zakoni uriro&, nazvani tako ier i g i h iedino iz ustrpistva ' ' ?a bismo ih dobro upoznall, treba p o s m a t r a t i E u

Onaj zakon koji nas, utiskujudi nam ideju o stvoritelju,' nosi k njemu, prvi je medu prircdnim zakonima, i to zahva- . .

mestu u redosledu tih zakona. U

a . O e s v o i e slabosti Eovek bi pridruZio oseCanje svo- otreba. Tako bi dmgi prircdni zakon bio onai koii Eove- ..

e a V o d i .. . da potrati sebi h- Rekoh da bi strah poas rno ljude da beie jedni od dru-

I gih: ali znakovi uzajamnog straha uskoro bi ih sklonili da s e

jedni zadovoljstvom dmgima pribliZe. koje Zivotinja Uostalom, oseCa na u blizini to bi bili druge pcdstaknuti Zivotinje i svoje vrste. Osim toga, onaj Ear koji dva pola pobuduju svo-

m razliEitoSCu poveCao bi pomenuto zadovoljstvo, pa bi YY kqii oni uvek upuCuju jedno dmgom bio treCi

pre raspolagao sposobnoSCu da Osim osedanja koje isprva imaju, ljudi joS uspevaju da

amim. Jm d i saznanja; tako ih spaja joS jedmveza koje u drugih a niegove prve

'

' oSto bile suekulativne: on&omiSljao pre na ivotinja nema. Oni, dakle, imaju joS jedan povod da se sje- ;.. i- duvanie svoea hiCa negoli na traganie za njegovlm pore- ine, pa je Zelia da five u druStvu Eetvrti prirodni zakoe.

hlom. Takav bi Eovek isprva oseCao samo svoiu slabqs . . ~ o i a i l j i v o s t bmezmerna: a ako je u tom pqgl d ! -

ebno nave- . . w e sve navcdi

LJ takvom staniu svak se oseCa S -ueima. Liudi. dak

pisuje ljudima, nije razumna. Ideja toliko sloiena i zavisi od tolikih drugih ideja da Eovek ne bi mogao najpre na nju d d i .

se moZe dogoditi tek poSto je ono ustanovljeno, naime ono Sto ih nagoni da nadu povcda medusobnom napadanju i bra- njenju.

2) 0 tome svedoti divljak naden u hanovenkim S u m i p-an u Engleskoj za vlndavine DZord2a I.

Glava 3 0 pozitivnim zakonimq . C' nadu u dmStvu, ljudi gube osedanje svoje slabo-

sti; j3-u njima vladala nestaje, otpeinje stanje rata.

Svako pojedino druStvo pdinje da oseca svoju s n a y , Sto dovodi do stanja rata medu nacijama. Pojedinci, u svakom druStvu, pdinju da osecaju svoju snagu i nastoje da na vla- stitu korist okrenu glavne prednosti toga druStva, Sto medu njima stvara stanje rata.

Ove clve vrste stanjara,t.a v~,eus.hno~ljenjuzakona medu.. Ijudima. ~osmatfani kao staliovnici jedne planete. tako veli- . -- - . ke da je nuZno da na njoj bude razlititih naroda, qpi imaiu'

da

16 Kniiga I, Glava 3

guce viSe dobra, a u ratu Sto je rnogude manie zla, ne nano- Im lntereslma. s e d i a 0

Cilj rata je obeda. cilj pobede je svajanje cilj osvaja- nja uvanje osvoje o g ~ ovog, ao I lz prethodnog naEela m nu svi zakoni koji Eine medunarodno pravo.

Sve nacije, Eak i Irokezi koji jedu svoje zarobljenike, imaju neko medunarodno pravo. Oni odaSilju i primaju po- slanstva, poznaju pravo rata i mira; nevolja je jedino Sto to medunarodno pravo nije zasnovano na ispravnim naEelima.

, , Osim medunarodnog prava koje se tiEe svih druStava, za 4 svako od njih postoji i Gdno p~I&Eko pravo. DruStvo ne bi mooglo da opstane bez vlade, Sjedinjenje sviju pojedinafnih :?. sila, vrlo do~h?p~.ravina.'~vori on0 sto .P

. . oZe da pdiva u rukama jednma Eoveka. 111

pak u r u k a m i h e njih. Neki su mislili da je, poStoje priro- aa ustanovila dinsku vlast. vladavina iednorra Eoveka nai- - primerenija prirodi. Ali primer d i n s 6 vla& ne dokazuje niSta. Jer ako vlast oca odgovara vladavini jednoga Eoveka, - oosle smrti oca vlast brace. ili oosle smrti brade vlast bra- k e d a , odgovaraju vladavini viie njih. PolitiLcka vlast nuZno podrazumeva sjedinjenje vise porodica.

Bolje je @ti da j e ~ r i r o d i najprimereniia ona vladavi$)( na Eije osobeno ustrojstvo najbolje 4govara ustrojstvu na-

I @%?%?&I da budu u toj m r i primereni narodu za koji su stvoreni da t e veoma redak slutaj biti da zakoni jedne na-

I cije mognu odgovarati nekoj drugoj naciji.

Oni S q l a Z u s vrifadom i na v' <

k-, ili koja w teli us&-- ; - I

Knjiga I, Glava 3 17

re, kilo Sto Eine politiEki zakoni, bilo da je odriavaju, k a n i t c ~ 4 --

Eine gr_-koni. Oni treba da stoje u odnosu sfiziEkim iz~ledom

s hladnim, vreum 111 umerenlm podnebljem, sa svojstvima zemljiSta, njegovim poloiajem, velitinom, s naEinom Zivo- tanarod;, vetprema tomeiesu li ovi zemlioradnici. lovci ili

smatrati u svim ovim vidovima.

~ o ~ l t l ~ ~ e ; a / k o n e nisam razdvojio od gradanskih. Jer, bu- d u d x a se ne bavim zakonima vet duhom zakon;, i poSto se taj duh sastoji u raznim odnosima u kojima zakoni m o p da stoje prema raznim stvarima, morao sam manje da sledim prirodni poredak zakon2 negoli poredak tih odnosa i stvari.

Razmotridu najpre odnose koje zakoni imaju LnaEelom svake vladavine, a buduCi da to naEelo ima na zakone najve6i uticaj, prhnutu da ga dobro upoznam; a ako ga uzmognem ustanoviti, iz njega Ce, kao iz svoga izvora, po- tedi i zakoni. Predi du potom na druge odnose, koji su, Eini - . . - - - - se, posebniji. . - - '

0 zakonima koji proizlaze neposredno 1 iz prirode vladavine

. . Glava 1

Oprirodi triju rqnih vladavina . .

koji zakoni neposredno slede iz te prirode, pa su, prema tome, prvi osnovni zakoni. :

\

l..(.,:~: , ,L? > ! .,. .. " , :

I ! ffijiga 11, Glava 2 !-. I,(. , , , , s,::; . I - , (. , , , , : , ,!, :, , ., , 19

Glava 2 0 rgZublikanskoj vladavini i

.. 'c ~

zakonima.koji o d g o v a r ~ k r a $ ~

w e n u vlast; to je de- : mokratoa. Kada je suverena vlast u ruka'ma jednog dela naroda, to se naziva arisrokrariiom.

-at* je n a r d , ; izvesnim pogledima, monarh; ; u negm ilrugim pogledim--- ,

On moie da bude monarh jedino pomotu:svojih glasova, koji i z r a v a j u njegoyu volju. Volja suverena je suveren

ustanovljuju , p r w u toj su vladavi- U stvari, tamo je isto tol&ovaZnb. iire- , kome i za Sta se glasovi mocaju dati,

koliko je u monarhijivaZno znati ko je monarh i na koji natin on ima da .vlada.

~ibanije') k&el' da je u Atini stranac koji bi se upIitao u rad narodne skupStine b i ~ a o Wnjen smrdu. Jer takav je Eovek uzurpirao pravo,suvereniteta.

Bitno je utvrditi broj gradana koji imaju da obrazuju . sku$tine;bez toga se ne bi m o g b znati da li je govorio narod ili sa.mo jedan njegov deo. U Lakedemonu je bilo potrebno deset hiljada gradana.. U Rimu, rodenom u skutenosti a kasnije sve veCem; u Rimu stvo~enom da bi iskuSao svene- stalnosti sudbine, u Rimu koji je gotovo sve svoje gradane imao fas uvan; Eas celu Italiju i jedam deo Zemlje unutar svojih zidina, u Riniu, dakle, taj broj nije bio utvrden2' - Sto je bio jedan d glavnih ukoka njegove propasti.

N&d koii ima suverenu vlast mora d m da Eini sve S ~ Q m . . . ' .

a ono Sto ne moZe dobro da utini, tre- b a e o i i h minirtara. q e g o v i 'ministri nisu njegovi ako ih on ne imenuje:

osnavnoje, dakle; pravilo te vladavine danarod.imemie svo- ; je ministre, to jest magistrate.

1 ) Besede, 17 i 18. 2) Videti Razmatranja o rcyl~ima vdliEi,re Rinlljar~a i ~~iho~*eppro-

pani?)gl. IX, Pariz 1755.

20 Knjiga It, Glava 2

Kao i monarsima, a moZda i viSe negoli njima, narodu je potrebnoda ga vodi savet ili senat. Ali da bi u nj imaopovere- nja, treba da bira njegove Elanove: bilo da ih bira ssm, kao u Atini, ili preko kakvog magistrata koga je postavio da bi ih izabrao, kao Sto se u nek'im prilikama postupalo u Rimu.

N a r d je izvrstan kada bira one kojima mora da poveri neki deo svoje vlasti. On ima da se odluEi jedino na osnovu stvari koje ne mo2e ne znati i Einjenica koje mu stoje pred diima. On vrlo dobro zna da je neki Eovek Eesto odlazio u rat i poinjeo ove ili one uspehe: dakle, sasvim je sposoban da izabere generala. On zna da je neki sudija revnostan, da mnogi ljudi odlaze sa suda zadovoljni njime i da nije osudivan zbog primanja mita: to je dovoljno da bi izabrao pretora. N a r d je zablesnut sjajem ili bogatstvom nekog gradanina, Sto je dovoljno da bi mogao izabrati edila. Sve su to Einjenice o kojima se on obaveStava na javnom mestu bo- Ije negoli monarh u svojoj palati. Ali hote li on umeti da vodi kakav javni posao, hote li znati da raspozna povoljna mesta, prilike, trenutke i otuda izvuEe korist? Ne, on to neCe umeti.

Ako je dopuSteno posumnjati u prirodnu sposobnost naroda da razabere zaslugu, dovoljno je baciti pogled na onaj neprekinuti niz zaEudujudih izbora koje su Einili Atinjani i Rimljani, a to se bez sumnje nede pripisati slutaju.

Poznato je da se u Rimu, iako je pribavio pvvo da ple- bejce uzdiZe u visoka zvanja, na rd nije mogao odluEiti da ih i izabire; i mada su se u Atini, na osnovu Aristidovog zakona, magistrati mogli birati u svim razredima, nikada se nije dogodilo, kaZe Ksenofont," da je prostnarod iskao one magistrate koji su mogli qa kor"lste njegovom blagostanju ili slavi.

Kao Sto je vedina gradana dovoljno t&ta da bi birala ali ne i da bi bila izabrana, tako ni nard , koji ima dovoljno spo- sobnosti da stekne uvid u upravljanje dmgih, nije u stanju da sfKn upravlja.

3) Str. 691. i 692, Veheliusovo izdanje iz g d i e 1596. ,

!

I Knjiga 11, Glava 2 2 1

Poslovi treba da se obavljaju, i to odredenim ritmom, ni presporim ni prebrzim. Ali, harod je uvek ili odvet ili pak nedovoljnoZustar. Katkad, stotinama hiljada mku, sve ispre- vrne; drugi put, stotinama hiljada nom mili kao D~Z.

U nardnoi d& deli n ' o d r e d e n d e VP- liki zakonodavci isticali su se upravo naEinom na koii su vrSili ovu podelu, a od nje su uvek zavisili trajnost demokra- tije i njen procvnt.

U sastavljanju svojih razreda Servije Tulije sledio je duh aristokratije. Kod Tita ~ i v i j a ~ ) i Dionisija HalikarnaSkog5) vidimo kako je izborno pravo dao u ruke najuglednijim

.gradanha. Rirnski n a r d podelio je u sto dvadeset tri centurije, koje su obrazovale Sest razreda. StavivSi bogate, ali u manjem broju, u prve, a manje bogate, ali u vedem broju, u naredne centurije, gornilu siromaSnih bacio je u poslednju centuriju; a bududi da je svaka centurija imala samopo jedan g l a ~ , ~ glasove su davala osrednja i k ~ p n a bogatstva pre negoli pojedinci.

-- se sudije uzmognu birati u svakom od ova Eetiri razreda; ali magistrati su se mogli uzimati samo u trima prvim razredima, u koiima su bili imudni ~radani. "

d 8

2. ,

n biranja koji nikog ne vreda; on svakom gradaninu osiavlja razumnu nadu d a t e sluZiti svojoj otadZ- bini.

4) Knj. I. 5) Knj. IV, El. 15 i sled. 6) Videti u Razmorranjima o razlozima velitirle RimIjorlo i rrjiho-ve

proparri, gl. IX, kako se taj duh Sewija Tulija oEuvao i u republici. 7) Dionisije Halikamakki, Pohvah Izokraru, str. 97, tom 11, izdanje

Veheliusovo. Poluks, knj. VIII, gl. X, El. 130.

22 Knjiga 11, Glava 2

Ali buduEi da je Zreb sam po sebi manjkav, veliki iako- nodavci su.se nadmaSivali ne bili ga uredili i popravili.

Solon je u Atini utvrdio da se izborom imenuju sve voj- niEke sluibe a da senatori i sudije budu birani Zrebom.

Hteo je da se izborom podeljuju gradanske magistrature eije obavljanje iziskuje velike troSkove, a da se ostale dode- ljuju Zrebom.

Ali, da bi ispravio manjkavosti Zrebanja, uredio je da se m.ofz.birati;~m~medu onima~~~bi.~..pre.d.do(:iili:.naaiizb.~ri- ma, da onog kojiTlldkG6ian ispitaju sudijes' i da svako mote da ga optu5i da je nedostojan izbora:" to se u isti mah odnosiio i na ireb i na izbor. Kada bi vreme magistrature isteklo, trebalo je podneti joS jedno sudenje u pogledupatina na koji se izabrani ponaSao. Mora da su nesposobni ljudi dobrano zazirali da svoje ime istaknu kako bi se podv~gli Zrehaniu. -. - - . . . -

&n kqji odredujen-na koii se daiu glasatki l i d t i joS e jedan osnovni ... . - . .. . d o n u . . ... . .. d e m o k r a t m o - ... . -- je pitanje da-bude~avno 111 tajno. Ciceron'" piSe da su zakoni"' koii su potkrai rimske re~ublike glasanieu~inili tajnirnbili jedhlod krupnih uzroka hjene propasti: BuduCi da s e u ranimrepublikama glasanje upraZnjava na razliEit nafin, evo Staonjemu, Eini mi se; valjamisliti.

replitriici glasanje postal0 tajno, sve je bilo razoreno; vise nije bilo rnogude prosvetlifi . svetinu . koja se izgubila. Ali kada.

. 8) Videti besedu.Demoslenovu, De falsa legat.kao i bnedu protiv l'imgha.

"9)'ia svako mesto izvlafile su se€ak dve cedulje; jedna, koji je obk- bedivala dotifno mesto, i druga, s imenom onoga koji treba da nasledi pwog u sluti~ju da on bude odbafen.

10) 1 'i I11 knj. Zako~m. 11) Zvali su se zako~riploEica; svaki gradanin dobijao je dve plotice:

jednu anafenu slovom A , Sto je znafilo anliquo, i dn~gu obeleenu slo- vima U i R, naime uri rogas.

'12) U Atinise glasalo podiianjem ruku.

Knjiga 11, Glava 3 23

u aristokratiji, glasove daje plemidko te~o, '~ ' ili to u demokratiji Eini senat,I4' - da bide b u d u a "Spletlta je opasna u senatu, opasna je i u plemlckom telu, ali nije u narodu kojem ie u p r i r d i da dela voden straSCu. . . U driavama u kojima nema nihalo udela u vlasti, on de se zagrejati za jednog Eoveka, baS kao Sto bi uEinio i u javnim poslovima. Republiku stiZe nevolja kada u njoj vise nema spletki, a to se dogada kada se n a r d potkupi novcem: on postaje ravnoduSan, mari samo za novac, ne viSe i za javne poslove; ne vodeCi raEuna o vlasti i o onome Sto ona smera, on mirno oEekuie svoiu nazradu.

0 zakonima koji odgovaraju prirodi aristokratije

Glava 3.

U aristokratijiafje suverena vlast u rukama izvesnog bro- ja 0s-onose i sprovode zakone, a preostali deo naroda je u cunosu na njih iedva neSto viSe nego Sto su podanici u odnosu na monarha. ~~ ---.- ~ ~ - - ~ . . ~

p'ramo se glasovl n~poSto ne smeju davati irebomjer bi to donel'o samo neprilike. Naime, kada bi u jednoj vladavini koja je veC ustanovila najialosnije razlike, neko bio izabran2re- bom, ne bi zato bio manje omraien: zavidi seplemifu, magistratu ne.

Kada je plemifa mnogo, potreban je senat da bi'obavljao poslove o kojima plemidko telo ne mozeda odluEuje, te pri-

13) Kao u Veneciji. 14) Tridesetorica atinskii tirana zahtevali su da glasanje areopagita

bude javno, kako bi njime upravljali po svojoj volji. 15) Vidcti Dionisije HalikamaSki, knj. IV i IX.


premao one o kojima ono odlutuje. U tom sluEaju, moie se kazati da je aristokratija na neki natin u senatu, demokratija u plemidkom telu, a da n a r d nije niSta.

Bila bi velika s r e h kada bi se u aristokratiji, nekakvim posrednim putem, n a r d izvukao iz svog uniienog poloZaja: tako u Denovi banka Svetoga Dorda, kojom velikim delom upravljaju prvaci naroda,lq prepuSta ovom potonjem izvestan uticaj u vladavini, Sto urada (njenim punim procvatom.

Senatori nipoSto ne smeju imati pravo da zamenjuju one koji u senatu rnanjkaju; niSta ne bi bilo kadrije da ovekoveti zloupotrebe. U Rimu, koji je isprva bio neka vrsta aristokratije, senat nije s3m dopunjavao svoje tlanstvo: nove senato- re imenovali SU'" cenzori.

Prekomerna vlast, koja u republici biva odjednom poda- rena nekom gradaninu, stvara monarhiju ili vise nego mo-

ovoj potonjoj zakont su se,postarali o uredenju, '%%!%,",edenju prilagodili pa natelo vladavine obuzdava : monarha; ali kada u re~ublici neki gradanin urigrabiI8' pre- : komernu v&st,'niena zloupotreba 'je vefa, jer zakoni. koii je : nisu predvideli, nisu niSta utinili da bi: je obuzdali.

Izuzetak u odnosu na ovo uravilo iavlia se kada ie urede- j nje drZave takvo da joj je potrkbna n&a magistratuia koja bi j imala prekomernu vlast. Takav je bio Rim sa svojim dikta- ! torima, takva je Venecija sa svojim driavnim inkvizitorima;

I to su straSne magistrature koje driavu silom vraCaju slobo- 1 . di. Ali otkuda toda su te magistrature toliko razlitite u oviim dvema republikama? To je q t o $to je ostatke svojearistokra- tije Rim branioprotiv naroda, dok se svojim dravnim inkvizitorima Venecija sluZi da bi svoju aristokratiju odrala

.! protiv plemita. Otuda je dedilo da je u Rimu diktattira sme- - . i la da traje samo kratko, jer n a r d dela voden iestinom a ne

' planovima. Trebalo je da se pomenuta magistratura obavlja , na bleStav naEin jer je n a r d valjalo zastraSiti a ne kazniti;

diktator je trebalo da bude postavljen da bi obavio samo je- - .

16) Videti gospdm Adison, Putovartje u ilaliju, str. 16. I 1.7) Isprva su ih imenovdi konzuli.

18) To je s M i o rimsku republiku. Videti ~a&arranja o ro~lozima ! , veliEirte Rim[jana i ~Ijihovepropusli, [gl. XIV i XVI], Pariz 1755.

Knjiga 11. Glava 3 25

dan posao a neogranitenu vlast je mogao imati sam0.s obzirom na taj posao, jer je uvek bio postavljan samo za reSava- nje nekog nepredvidenog slufaja. U Veneciji j6, naprotiv; potrebna l r d n a magistratura, jer tamo se planwi mogu

1 zateti, sle?Ktx2dagadati i ponovo preduzimati; tamo slavoljublje jednoga Eoveka postaje slavoljublje jedne porodice, a slavoljublje jedne porodice slavoljublje mnogih. Potrebna je tajna magistratura, jer se i zloEini koje ona kainjava, uvek n~TiEi i ; i , ' ~p~ ipremaju u tajnosti i tiSini. Ta magistratura mora da sprovodi sveopStu istragu jer na njoj nije da suzbija zla za koja se zna vec da sprebva Eak i o n a m koja se ne zna. Najzad, ta magistratura je u Veneciji ustanovljena da bi ivetila zloEine na koje se podozreva, dok je ona u Rimu pri- begavala vise pretnjama negoli kaznama za zldine, Eakj kada su ih njihovi poEinioci priznavali. 1 . u ; U svakoj magistraturi veliEinu njene modi tr,eba izravna-.;

6 . . t~ kratkodom njenog trajanja. Godina dana je vreme koje je'

utvrdila vecina zakonddavaca; duZe bi vreme bilo opasno, krade protivno prirodi stvari. KO bi na taj naEin hteo da vodi svoje domace poslove? U Raguzi'"' g'e glavar republike

I: smenjuje'svakog meseca, ostali sluZbenici svake ngdelje, upravitelj tvrdave svakoga dana. To se moZe sluEiti jedino u kakvoj maloj republici2@ okruienoj velikim silama koje bi lako potkupile niZe magistrate. . .

Najbolja je ona aristokratiia u koioi ie deo narodaliSen ! bildkalivog udela u vlasti tako mali i sironiaSandavladaju~i.. . 1

deo nema nikakve koristi da ga ugnietava. Stoga&& !e ut- . vrdio da oni koji nemaju dve hiljade drahmi budu liSeni iz- bornogprava, ~ n t i p a t d ' l j e u Atini stvorio najbolju mogudu aristokratiju, jer taj je cenzus bio tako nizak da je iskljutivao neznatan broj ljudi i nikog ko je u gradu uZivao bilo kakav

I ugled. Dakle, aristokratske porodice treba da se, u Sto je mo-

gude vetoj meri, izjednaEe s narodom. Aristokratija de biti

19) Turnforova Pulovartja?) 20) U Luki se magistrati postavljaju samo na dva meseca.

I 21) Diodor, knj. XVllI, su. 601, Rodomanovo izdanje.

I I , ..

Knjiga 11, Glava 4 I i Knjiga It, Glava 4 27 I I 1 vet da li je ustanovljena, Eirii li deo zakona zemlje i da li im

poswda dgovara; ne mora li i poloZaj dveju vlasti koje se priznaju kao nezavisne biti podjednak i nije li dobrom poda-

. . ? niku svejedno hode li braniti pravdu vladara ili pak granice

koje ona odvajkad sebi postavlja.

i Koliko je vlast sveStenstva opasna u republici, toliko je

I pogodna u monarhiji,.naroEito u onim monarhijama koje teie

Glava 4 I despotizmu. Gde bi, nakon,gubitka svojih zakona,bile Spa- :

0 zakonima u njihovom odnosu prema I I nija i Portugal da nije bilo one vlasti koja jedina obuzdava

prirodi monarhijske vladavine samovoljnu mot? Vlast SveStenstva je uvek dobra brana ka- , #.. da nema nikakve druge ustave: jer bududi da ljudskoj

prirodi despotizam nanosi uiasna zla, i d m o zlo koje ga ogranitava jeste dobro.

Kao Sto more, koje kao da bi prekrilo vascelu Zemlju,

; obuzdavaju rastinje i najsitniji Sljunak na obali, tako i mo- onarhe, Eija vlast izgleda bezgraniEna, sputavaju i najmanje

! !

prepreke i njihovu prirodnu gordost podvrgavaju ialopojki i molitvi.

i Da bi poduprli slobodu, Englezi su odstranili sve prelaz- ( I ne vlasti koje su tvorile njihovumonarhiju. Oni doista ima-

ju razloga da tu slobodu Euvaju, jer ako bi je izgubili, bili bi I. jedan od najropskijih naroda na Zemlji. .

Zahvaljujuti podjednakom nepoznavanju ' republikan- skog i monarhijskog uredenja, gospodin ~ o u ~ ) b i o je jedan od najvetih ~ g o v o r n i k a despotizma koji su u Evropi ikad videni. Osim promena koje je sproveo- onako naglih, ne-

I uobitajenih i netuvenih - hteo je da odstrani prelazne ran-, gove i uniSti polititka tela: rastoliio je2' monarhiju svojim varljivim isplatama i izgledalo je kaoda hode da otkupi i simo

I uredenje. I Nije dovoljno da u monarhiji postoje prelazni rangovi; u 1 ,

njoj treba da bude i jedna zaloga zakoni. Qna moie da poEiva

magistrate, ali ostavljamo neka se prosudi u kolikoj merj jedino u po1itiPki.m telima' koja obznanjuju zakone kada Se i pvl gonose, I podseCalu na njlh Kada se oni aborave. Nezna- uredenje moie time da bude izmenjeno. . . . , !

Nije da tvrdoglavo branim povlastice sveStenstva, ali n s prirodeno olemstvu ova' neb

teleo bih da se vetjednom utvrdi njegova sudska nadletnost. pcema gradanskoj , . . . vladaczahtevdju- . . .

Nije na stvari saznati je li, bilo razl0ga da se ona us'tanovi, 22) rago on ski krij Ferdinand proglssio se vrhovnirn gospodarem ; sul&a, Sto je bilo dovoljno da urcdcnje bude promcnjeno. I

!

i

J - - 28 Knjiga 11, Glava 5

la koje bi zakone neprestano izvlaEilo iz praSine u koju bi utonuli. Vladaotev savet nije pogodna zaloga. On je, po svo-

I joj prirodi, zaloga trenutaEne volje vladaoca koji izvrSava zakone, ali ne i zaloga osnovnih zakona. Osim toga, monarhov I

P 'savet se neprestano menja, nije stalan i ne bi smeo da bude brojan; on ne uiiva u dovoljnoj meri poverenje naroda i nije, dakle, u stanju da u teSkim vremenima n a r d prosvetli niti da ea ~ r i v o l i na ~osluSnost.

~ s s ~ o t s k i m ir%vama, u kojima nema nikakvih osnov: nih zakona nema ni zalog? zakona. Otuda u . . mljama iy-~ eku vrstu za- loge i trajnosti. A ako ne religija, tamo se umesto zakona . . m o z a ~ - o o t l l W r : s

Glava 5 0 zakonima koji odnovaraju prirodi - - - despotske deave

Iz prirode despotske vlasti proizlazi da je jedan koji je sprovodi prepuSta opet jednome da bi je obavljao. Covek kome njegovih pet Eula neprestano govore da je on sve a da ostali nisu niSta, prirodno je lenj, neznalica i pohotljivac. On, dakle, zapuSta poslove. Ali, ako bi ih poverio vetem broju Ijudi, medu njima bi doSlo do prepirki; plele bi se spletke ne bi li se osvojilo mesto prvog roba a vladar bi bio prinuden da se vrati upravljanju. Jednostavnije je, dakle, da vlast pre- pusti kakvom veziru2" koji Ce odmah imati istu mot koju i on. Postavljanje vezira je u toj drZavi osnovni zakon.

KaZu da je jedan papa, nakon Sto je izabran, duboko ubeden da nije dorastao tompoloZaju, isprva stvarao beskraj- ne poteSkoCe. Najzad je prihvatio vlast a svome neCaku pre- pustio sve poslove. Bio je zadivljen i govorio: .Nikada ne bih bio ni pomislio da je to tako lako. " Isto je i s istotnjatkim vladarima. Kada ih, iz onog zatoteniStva u kojem su im ev- nusi raslabili i srce i duh, a Eesto ih ostavili u neznanju Egk i u pogledu s2mog njihovog polobja, izvuku da bi ih posadi- li napresto, oni su u potetku zapanjeni; ali kada ustoliEe kak-

23) IstoEujaEki kraljevi uvek imju vezire, kaZe g o s p d i Sarden.')


vog vezira i u svom se saraju prepuste IlajZeSCim strastima, kada se, sred utuEenog dvora, povedu za svojim najglupljim hirovima, nikako ne mogu da povemju da je vladati tako lako.

Sto je carstvo prostranije, saraj je veCi, a vladar, prema tome, opijeniji uiicima. Stoga, Sto je u tim driavama vise naroda kojima ima da vlada, vladar manje misli na vladanje; Sto su poslovi obimniji, manje se o njima odluEuje.

$

Knjiga treCa

0 naCelima triiu vladavina

Razlika izmedu pnrode vladavine Glava 1

i njenoga nafela

P o S t o smo ispitali koji zakoni odgovaraju prirfli svake vladavine, treba da razmotrimo one koji odgovaraju njihovim naEelima.

vine manje nego Sto odgovaraju njenoj prirodi. Treba, dakle, istraiivati koje je to nafelo. Upravo Cu to uEiniti u ovoj knjizi.

\

1) Ovo razlikovanje je veoma vain0 i iz njqga Cu izvesti mnoge posledice; ono je kljuE za razumevanje kbrojnih zakona.

.


Glava 2 0 na~elu raznih vladavina - Kazao sam da se p-hlikanske vladavine sasto-

ji u t G e Sto u nioi suverenu vlast ima ceo n a r d ili neke po- x-e; priroda monarhiiske vladavine je u tome Sto u njoj ~ v e r e n i i vlast ima vladar, alj ie vrsi prema ustanovljenim zakonima: priroda despotske vladavine je pak u tome sto u n j 4 vlada samo jedan Eovek Irema svojoj volji i hirovima. / To mi je dovoljno da bih iznaSao i njlhova trl nacela, kojah otuda prirodno proizlaze. Zapoi5eCu s republikanskom vla- davinom i govoriCu najpre o demokratiji.

Glava 3 0 nafelu demokratiie

Nij%potrebno mnogo Eestitosti da bi se o(tr2ala ili podu- prla monarhiiska ili despotska vladavina. Snaga zakona u iednoi. uvek Dreteta ruka vladara u drusoi. u~rai l iaiu svime i zauidavaju sve. Ali u narodnoi drza_v1>htr&an.jejo~ jedan po.kretaE, a toje v&uzuz --otvrdila ie svekolika istoriia i sasvim ie

u skladu s prirodom'stvari. J& jasno je da je u ionarhiji, gie onaj koji izvrSava zakone smatra da je iznad njih, potrebno manje vrline negoli u narodnoj vladavini, gde onaj koji izvrSava zakone oseta da im je i s2m podvrgnut i da Ce podneti'njihov teret.

Takode je jasno da monarh koji, zbog rdavog saveta ili nemara, prestane da izvrbva zakone, zlo moZe lako da po- pravi: dovoljno je dapromeni savet ili da se okane svoga nemara. Ali kada zakoni prestanu da se izvrSavaju u narodnoj vladavini, buduti da se to moZe zbiti jedino zbog izopatenja republike, drZava je vet izgubljena.

Prilitno lep primer pruZili su u proSlom veku nemdni napori Engleza da u svojoj zemlji uspostave demokratiju. BuduCi da su oni koji su imali udela u javnim poslovima bi- lipotpuno IiSeni vrline, da se njihovo slavoljublje rasI)a-


ljivalo uspehom onoga koji je bio najsmeliji," da je duh jedne stranke bio suzbijan samo duhom druge, vladavina sene- prestano menjala: zaEudeni n a r d traZio je demokratiju a nigde je nije nalazio. Najzad, nakon mnogo komeSanja, uda- ra i potresa, valjalo mu je uspokojiti se pod samom onom vla- davinom koju je bio Zigosao.

Kada je Sula hteo da mu vrati slobodu, Rim vise nije m"o- gao da je podnese; ostalo mu je bilo joS sasvim malo vrline, a buduCi da je ove bivalo sve manje, umesto da se posle Ce- zara, Tiberija, Kaja, Klaudija, Nerona i Domicijana trgne, padao je sve dublje u ropstvo; svi su se udarci zadavali tira- nima, nijedan tiraniji samoj.

GrEki polititki pisci, koji su iiveli pod narodnom vlada- vinom, nisu priznavali druge snage koja bi mogla da je podrii doli vrlinu. DanaSnji politiEki pisci govore nam samo o ma- nufakturama, trgovini, finansijama, bogatstvima, Eak i o luk- suzu.

Svaki gradanin je poput roba uteklog iz kuCe svoga goipo- dara. Ono Sto je bila moksima naziva se strogoSdu, ono Sto je bilopravilo naziva se smetnjom, ono Sto je bilo obzirnost naziva se strahorn. Tamo se skromnost, a ne Zelja da se ima, smatra tvrdiElukom. Nekot je imovina privatnih lica tvorila drZavnu blagajnu; sada pak drZavna blagajna postaje baStina privatnih lica. Republika je sada plen, a njena je snaga joS samo u vlasti nekolicine gradana i raspuStenosti sviju. *

Atina je u svome krilqnosila iste snage i dok je s onoli- kom slavom vladala i kada je onako sramno robovala. Imala je dvadeset hiljada gradana3) kada je Grke branila od Persi- janaca, kada se s Lakedemonom borila o prevlast i kada je napala Siciliju. Imala ih je dvadeset hiljada i kada ih je De- metrije Faleranin prebrojao4' kao Sto se broje robovi na pija-

2) Kromvel. 3) Plularh, i r r Pericle; Platon, i r r Crilro 4) Bude nade~lodvadcsc[ hiljada gradma. desct hiljadn slra~aca i teti-

ri slorine hiljadn rohova. Vidcti Atcncj, kllj. VI.


ci. Kada se Filip odva%io da zavlada GrEkom, kada se poja- vio pred kapijama Atine," ona joS nije bila izgubila niSta, osim na vremenu. Kod Demostena se mote videti koliko je muke trebalo da bi se probudila: Filipa se njeni gradani nisu bojali kao neprijatelja slobcde veC kao neprijatelja u ~ i t a k a . ~ Taj grad, koji je odoleo tolikim porazima, koji se preporadao posle svojih razaranja, bio je pobeden kod Heroneje, i to zanavek. Sta je vredelo Sto je Filip vratio sve zarobljenike kada nije vratio muieve! Bilo je uvek podjednako lako odneti pobedu nad snagama Atine kao Sto je bilo teSko nadvladati njenu vrlinu.

Kako ie Kartanina i monla dase odrii? Nisu li Hanibala, poSto je iostao pretor, magistrati pred Rimljanima optuZili kada je hteo da ih spreEi da pljatkaju republiku? Nevoljni li su oni koji htedoSe da budu gradani kada grada viSe nije bilo, i da svoja bogatstva odrZe rukama svojih ruSitelja! Usko- ro im Rim zatraii kao taoce tri stotine njihovih najuglednijih gradana; prisili ih da mu isporute oruije i brodove, a zatim im objavi rat. Na osnovu svega Sto u razoruianoj ~ a r t a g z " pd in i d a j , moie se suditi Sta je ona mogla da utini sa svojom vrlinom dok je raspolagala svojim snagama.

Glava 4 0 naEelu aristokratije

U aristokratskoi vladavini vrl-o -oi .. - . Istina, ona se u njoj ne zahteva tako bez- - - uslovno. -* . ..

Narod, koji je u odnosu na plemite ono Sto su podanici u odn su na monarha, cmkqm@ho\n~m zakon~ma. Vrli- naiiiiije, dakle, potrebna manje negoll narodu u demokrati- . .

~ i i ~ a k o ce p i e m ~ c ~ biti zauzdani? Oni koji moraju da <

uredenja, u tom telu bude v m e . , 5) lmala je dvadeset hiijada gradma. Videti Demosten, in Atistog. 6) Doneli su zakon po kojem bi na smrt bio osuden onaj ko predldii

da se novac namenjen paoriStu upotrebi za ratne potrebe. 7) Taj jc rat trajao tri godie.

3 0 duhu znkona, I


kratska vladavina ima po sebi i z v m snagu koie- . ui =ma. PlemiCi u nioi Eine jedno telo koie. M

osn rer eative i za raEun svno W n o g interesa, -jno je da tarno bude zakona Lako bi re u

p%m pogledu'izvrSava~l. Ali kokiko je tom telu lako da suzbija druge, toliko mu je

teSko da obuzda s6ma sebe." Priroda toga uredenja je takva da izgleda kao da iste ljude podvrgava m d i zakona i iz nje je izuzima.

No, takvo telo moie da obuzda sebe samo na dva natina: ili velikom vrlinom, koja Eini da se plemiCi na izvestan naEin izjednate sa svojim narodom, Sto moie stvorjti veliku republiku; ili pak osrednjom vrlinom, to jest,-, koja plemide Eini jednakima bar medu sobom, Sto omogutuje niihovo odranie. .

?renost- i s m a ovih vladavina. Mislim na onu merenost k o ~ a ie zasnovana na vrlini. ne na dnu koia proizlazi iz kukavi~lika ili lenosti duha. .

' .

Glava 5 Vrlina nije na5elo rnonarhijske vladavine

-.

- - - U i - i a m a politika udeSava da se velike stvari obav- 1ja.u ' vrline. Kao kod najsklad- n i j w o 3 e mogute manjem broju pokreta, snage i t&kova.

,DrZava opstaje nezavisno cd ljubavi prema otadibini, Ze-

I Ije za istinskom slavom, samoodrlcanja, znv- goc~nj&b&ma i svih onih l i i - n i - kcd starih, a o kojima smo samo sluSaK . .

I' &akiqi ovde stoie namesto svih tih vrlina za kojima ne- - .- . . a driava vas njih oslobada; delo koje se m e na izvestan naEin ostaje beer po~ledica.

8) Javni zlofini bmo Ce moCi da sc kainjavaju, jer su stvar sviju, a zloEini uoravlieni orotiv ooiedinaca nede bili ko3niavani. icr ie swar svi-

i I Knjiga 111, Glava 5 35

It Iako su svi zloEini po svojoj prirodi javni, razlikuju se

ipak istinski javni zloEini od onib privatnih, nazvanih tako jer pogadaju viSe pojedinca negoli dmStvo u celini.

No, u npublikama su privatntzlotini vise javni, to jest povreduju uredenje driave vise negoli pojedince; a u monarhijama su javni zldini viSe privatni, to jest udaraju vise na pojedinatna bogatstva negoli na uredenje &me drZave. 1

Molim da ovo Sto k a b m prode bez uvrede, jer govorim na osnovu svih istorijskih saznanja. Veoma dobro znam da

+ nije retkost naiCi na vladare pune vrlina, ali velim da je u mo-

. / narhiji Neka vrlo se g3koAa samo prdita narod Sta budeh~ostan?; istoritari odvajkad govore o dvorovima monarha; neka se samo dozovu u seCanje

I govorkanja ljudi svih zemalja o bednoj naravi dvorjana: to

i uopSte nisu puka umovanja nego Zalosno iskustvo. Slavoljublje u dokolici, niskost u oholosti, Zelja da se

stekne bogatstvo bez rada, odbojnost prema istini, uliziStvo, izdajnigtvo, prepredenost, odricanje od svih obaveza, prezir prema duinostima gradanina, bojazan od vladareve vrline, uzdanje u njegove slabosti i, viSe negoli sve ostalo, neprestano izrugivanje vrlini - sve to, vemjem, Eini narav naj- veCegbroja dvorjana, koja se moZe opaziti posvuda i oduvek. A vrlo je muEno kada su prvaci jedne driave nevaljalci a potcinjeni posten svet, kada su oni prvi varalice a ovi poto- nji pristaju da budu samo budale.

U svom polititkom testamentu kardinal RiSelje daje na- slutiti da se monarh, nade li se u narcdu kakav nesretan tastan ~ovek , '~ ' mora Euvati njegovih usluga."' SuSta je istina da vrlina nije pokretaE ove vladavine! Zacelo, ona iz monarhije nikako nije iskljutena, ali njen pokretat nije.

9) Govorim ovde o politiEkoj vrlini, kojaje moraIna vrlina u tom smislu Sto stremi opStem dobru; vrlo malo govorim o pojedimim moraInim vrlinama, a nimaIo pak o onoj vrluu koja se odnosi na objavljene istine. To Ce se jasno videti u knj. V, gl. 2.

10) To valja razumeti n smislu na koji ukazuje prethodna napomeua. 11) Ne treba se, k d e se tamo, sluZiti ljudima niska poloZaja; snvire

su k ~ t i i Cudljivi [Tesrame~~,, gl. IV].


stanju da izvode prevrate. Potrebno je, dakle, da strah sasete svekoliku hrabrost i uguSi Eak i najneznatnije oseCanje slavo- Ijubivosti.

Jedna umerena vladavina moie, koliko joj drago i bez opasnosti, da raspojasa sile koje je pokreCu. Ona se odriava pomoCu svojih zakona i dmom svojom snagom. Ali kada, u despotskoj vladavini, vladar makar i na EaSak prestane da preti, kada ne uzmogne da namah uniSti one koji drie naj- uglednija mesta,'" sve je izgubljeno: jer kada pokretaEa vladavine, naime straha, viSe nema, n a r d ostaje bez zaStitnika.

Kadije su otigledno u tom smislu tvrdili da sultan nije obavezan driati se svoje reEi ili zakletve ako bi na taj naEin ogranitio svoju vlast.'"

Narodu treba da bude sudeno po zakonima, a velikaSima pqvlaaoCevoj volji; glava najniZeg podanika treba da bude bezbedna, a glave paSa uvek izvrgnute pogibelji. Ne moie se bez jeze govoriti o tim EudoviSnim vladavinama. Persijski Sah, koga je nedavno s prestola svrgnuo Miriveis, video je kako njegova vladavina propada i pre nego Sto je osvojena jer nije prolio dovoljno krvi."'

Istorija nam k m j e da su uiasne surovosti Domicijana u toj meri ustraSile njegove namesnike da se za njegova careva- nja narod tek malo povratio.18' Tako i bujica, koja s jedne strane sve pustogi, s druge ostavlja polja na kojima se izda- leka joS vidi nekoliko netaknutih ledina.

Glava 10 RazIika u posl&qosti u umerenim i despotskim vladmjnama

U U Y a k f a j - g u p"oslugnost, a volja vladara, kada sejednom upozna, m e . . (de&takoo kan &

15) Kao Sto Eesto biva u vojniEkoj aristokratiji. 16) Riko, 0 otomarlskom carslvu, M j . I, g1. 10. 17) Videti istoriju toga prevrata, od oca Dikersoa.") 18) [Svetonije, Domil., gl. VIII.] Njegova vladnvina Via je vojnitka,

a to je jedna vrsta despouke vladavine.

I Knjiga 111, Glava 10 39

kugla baEena prema drugoj kugli mora proizvesti svoj utinak.

Tamo se nikad niSta ne ublaiava, ne preinatuje, prila- t god&a, odgada ili zamenjuje neEim drugim; tam0 se ne ore-

gbvara I ne prlgovara; nema nlCeg sliEnog ili boljeg Sto bi se* . . moglo prealozltl: COVek le stvor -- gaga stvora.

--Wc&&mjazni u pogledu nekog buduCeg dogadaja tam0 se ne mogu iznositi, baS kao Sto se ni za njegov rdav ishod ne mogu okrivljavati Cudi sudbine. Tamo liudima, baS kao i zverima, dopadaju samo nagon, pos'u~nost i kazna.

Nlcemu ne s~urrsnpmtstaPtJat~ se pozlvanjem na prirod- na osedanja, poStovanje prema mu, neinost prema ieni i de-

. c?, zakone Easti, zdravstveno stanje: naredenje je primljeno, i to je dovol'no.

I kralj nekoea osudi. vise mu se n i k a n e moie obratiti niti iskati milost. Ako je bio pijan ili van sebe, T , " ' j e r bl Inate protivretio sebi, a m o n seal ne moie da protivreti. U despotiji se odvajka- da mislilo na taj naEin: poSto naredenje da se istrebe Jevreji, kojeje izdao aso or,') nije mogloda bude opozvano, odluEiSe da im dozvole neka se brane.

Im& medutim, neSto Sto je volji vladara katkad moguCe suprotstaviti, a to je religija:"' Ako vladar naredi, Eovek se .' moze odreCl ma, moie ga Eak i pbiti; ali, vino neCe piti ako to-n . . . .

i vere su oravila viSee reda ier " ., anike. S prirodnlm

vlse I nlje covek. U monarhijskim 1 umerenlm driavama vlast je ogra-

niEena onim Sto ie nien pokretaC. name EaSCu koia, p o ~ u t mo?larha, vlada i nad vladarem i nad narodom. Vladaru se ,

I e c e navodltl zaltonl vere, jer bi se tada dvorjanin smatrao I II

smeSnim; navodide mu se neprestano zakoni E i l s t i Otuda slede nuine razlike u oblicima posluSnosti: East je prirodno podloina nastranostima, a posluSnost Ce ih sve slediti.

19) videti kod Sardena. 20) Ibid.


Iako je oblik posluinosti u ovim dvema vladavinama raz- litit, vlast je ipak istovetna. Ma na koju se stranu okrenuo, monarh preteie na vagi, i ljudi ga slusaju. Razlika je jedino u tome Sto je u monarhiji vladar prosveten, a njegovi sluzbenici neuporedivo sposobniji i viEniji javnim poslovima negoli oni u despotskoj dravi.

Glava 1 1 RazmiSljanje o svemu ovome

Takva su naEela triju vladavina. Ovo ne znaEi da je u nekoj odredenoj republici Eovek krepostan, vet da bi to trebalo da bude. To joS manje dokazuje da je, u nekoj 'odredenoj monarhiji, Eovek tastan a da u nekoj pojedinatnoj despotskoj drZavi Zivi u strahu, vet da bi tako trebalo da bude, jer bi vladavina inate bila nesavrsena.

Zakoni vaspitanja moraju da odgovaraju

aaeelima vladavine

Glava 1 0 zakonima vaspitanja

Z a k o n i vaspitanja su prvi 1PLMi koje p r i m a m o . poito naspni spremaju da budemo gradani, svakom pojedlnatnom ~ o r d i c o m mora da se u~ravlia DO uzoru na onu veliku DO- h i c u koja sve njih obuivata: -

Ako n a r d u celini uzevima jedno naEelo, i m a u e - ,t po!odie. Zak:i vasvitania bideL lovi koji ga Elng, to jes . .

dakle, ~azlii'iiti u sva 01 vrstl v l adavg U njihov ci!i biti hs t , u republikan

I strah.

- - la vrlina, a u- -

5==---

Glava 2 0 vaspitanju u monarhijama

3monarhijama se osnovno vaspitanje ne sti& u javnim ustanovama u kojima se podufavaju deca; vaspitavanje za-

I potinje, na izvestan naEin, Eim dete dode na svet. Tu je Jko- la onoga Sto se naziva EdCu a ova je svestrani uEitelj koji mora swda da nas v e

%

42 Knjiga IV, Glava 2

Tu se uvek vide i Euju tri stvari: da u vrline treba uneti odredenu otmenost, u naravi izvesnu iskrenost a u ponaSa- nje stanovitu ufiivost.

Vrline na koje nam se ovde ukazuje uvek su manje ono Sto dugujemo dmgima negoli on0 St0 dugujemo nama &mi- ma: one nisu toliko ono Sto nas zove sugradanima koliko ono Sto nas od njih razlikuje.

Ovde se ljudska dela ne ocenjuju kao dobra nego kao le- pa, ne kao pravedna nego kao velika, ne kao razumna vee kao izuzetna. C Cim East ovde uzmogne da u naSim delima nade neSto plemenito, ona postaje ili sudija koji ih odobrava ili pak so- fist koji ih opravdava.

Ona dopuSta ugladenost kada je ova povezana s oseda- njima srca ili osvajanjem. Eto pravog razloga Sto u monarhijama moral nikad nije tako Eist kao u republikanskim vladavinama.

Lukavstvo ona dozvoljava kada je povezano s veliEinom duha ili poslova, kao Sto biva u politici Eije je prepredenosti ne vredaju. i'

UliziStvo ona zabranjuje samo kada je odvojeno od po- misli na sticanje velikog bogatstva i povezanojedino s osefa- njem vlastite niskosti.

Sto se naravi tiEe, rekoh da vaspitanje u monarhijama mora u njih uneti odredenu iskrenost. Tamo se, dakle, od Eoveka zahteva da govori istinu. Ali, da li zbog ljubavi prema istini? ~i~o's"foTdna se zahteva zato Sto Eovek sviknut da govori istku i z ~ l e d a smion i sloi%an. u stvari, takav covek kao cia zGis i samo od styari, ne i od naEina na koii - ih dmgi prima.

Stoga, koliko se ovde preporuEuje pomenuta vrsta iskre- nosti, toliko se prezire iskrenost naroda kojoj je jedini cilj -st. 3

Najzad, vaspitanje u monarhijama iziskuje izvesnu uEti- da iive zajedno, ljudi su roden11

a onaj ko sene bi driao pri- stojnosti i sablainjavao sve s kojima Zivi, izgubio bi ugled u toj meri da bi postao nesposoban za bilo kakvo dobro delo.

Knjiga IV, Glava 2 43

Ali uEtivost obiEno ne ootiEe ii tako Eistog izvora. Ona - se rada i x k o v e Zelje cia se razlikuje od d r u ~ i h . 'Ueti;jT

'

ordosti: osefamo se polaskani kada imamo manire 'smO koii dokazuiu \ a ne obltavamo . u orostaStvu i da nismo Zive- li kedu onom vrstom ljudi na kbje se nikad nije obradala painja.

U monarhijama je uEtivost odomadena na dvoru. Izuzet- no otmen Eovek Eini sve ostale prostacima. Otuda obziri koji se duguju svima; otuda se rada uEtivost, laskava koliko onima koji su uEtivi toliko i onima prema kojima se uEtivost pokazuje, jer ona daje na znanje da je Eovek s dvora, ili da je dostojan da bude na dvom.

Dvorsko drianje sastoji se u odricanju cd vlastite veliEine u ime jedne uzajmljene velitine. Ova potonja laska dvorja- ninu vise negoli njegova vlastita. Ona uliva izvesnu oholu skromnost koja se nadaleko prostire, ali Eija se gordost ne- osetno smanjuje u srazmeri s razdaljinom na kojoj se Eovek nalazi u cdnosu na izvor one velitine.

Na dvom se susrede ona istantanost ukusa u svakom pogledu, koja potice iz istrajnog sluZenja suviSnim stvarima Sto ih pmZa veliko bogatstvo, iz raznovrsnosti, a nardito pak iz zasidenosti uiicima, iz obilja, smetenosti, Eak muSica koje, kada su prijatne, uvek nailaze na odobravanje.

Vaspitavanjese usmerava na sve ove stvari ne bi li naEini- lo ono Sto se naziva Easnim Eovekom koji ima sva svojstva i vrline Sto se traZe u taj_yladavini. --- --

Tamo East, uplidufi se u sve, ulazi u sve naEine miSlje- nja i oblike osedanja, a upravlja Eak i natelima.

Ta Eudna East Eini da se vrlinama smatra samo ono Sto ona h d e i na naEin na koji to ona Zeli: ona po svojoj volji namede pravila svemu Sto nam je propisano; naSe duZnosti ona proSimje ili suiava po svome Cefu, bez obzira da li je njihov izvor u religiji, politici ili moralu.

U monarhiji nema niEeg Sto bi zakoni, religija i East pro- pisivali EvrSCe negoli je posluSnost volji vladara; ali, ta East nalaie da vladar nikad ne moZe propisati da uEinimo neko delo koje nas obeSEaSCuje, jer bi nas na taj natin onesposo- bila da vladam sluiimo. 1


~ri jon") odbi da ubije vojvodu od Giza, ali Amiju I11 po- nudi da se s njim bori. Kada je, posle Vartolomejske n d i , Karlo IX pisao svim guvernerima da masakriraju hugenote, vikont od koji je zapovedao u Bajonu, otpisa krauu:') ,,Sire, medu stanovnicima i ljudima od omZja naSao sam samo dobre gradane, hrabre vojnike, a nijednog dklata; zato oni i ja molimo vase veliEanstvo da naSe mke i naSe Zivote stavite u sluZbu deli koja je moguCe izvrSiti." Ova velika i plemenita hrabrost smatrala je podlost nemoguCnom.

Nema niEeg Sto &st plemstvu ne propisuje EvrSCe negoli da sluZi vladara u ratu. Ratovanje je, n a i m e , m o zanimanje jer opasnosti, &I, pa cak i nevolje vode uz- v?enosti. AII, nameCuCi taj zakon, East hoCe da bude i sudija u stvarima na koje se on odnosi; nade li se povredenom, zahteva ili pak dopuSta da se Eovek povuEe u miran Zivot.

Ona bi da Eoveku ostavina volju h d e li nekoj sluZbi teZiti ili je pak odbiti; tu slobodu ona stavlja Eak i iznad samoga bogatstva.

Cast, dakle, ima svoja vrhovna pravila, a vaspitanje je . . obavezno da im se prilagodi." Glavna medu nyma glase, najpre, da nam je posve dopuSteno ceniti n&e bogatsivo, ali nam je besprulvno - zabranjeno oa cenlmo naS Zivot. 7

~ u g ~ zakon glasi da, kada smo jednom postavljeni u ne-- ki r k g , ne smemo Einiti niti podnositi niSta Sto bi pokazalo )( da sebe smatramo od toga ranga niZim.

TreCi glasi da su stvari koje East zabranjuje stroZe zabra- n j e n i z a k o n i ne doprinose njihovoj osudi, a da se one )C koje ona zahteva zahtevaju odluEnije kada ih zakoni ne izi- skuju.

Glava 3 0 vaspitanju u despotskoj drZavi

Kao Sto u monarhijama nastoji samo na uz~#zanju srca, u despotskim drbvama vaspitanje teZi jedino njegovom

1) Videti D'Obiinjeovuo) Isroriju. 2) Ovde govorimo kako jeste a ne kako bi trebalo da bude: East je

predrasuda koju religija nastoji Eas da otkloni. Eas da usmeri.

fijigi IV, Glava 4 45

uniZav&ju. Srce tamo treba da bude slugansko. Bite dobro da bude takvo Eak i u zapovedanju, jer tarno niko nije tiranin a da u isti mah niie i rob.

Krajnja ~os1;Snost pretpostavlja neznanje u onoga koii sepoXorava, paEak i u onoga koji zapoveda. On nema o Eemu da odluCuie, ni u.Sta da sumnia, niti da rasuduie o bilo Eemu; on mora jkdino hteti.

- - U despotskim drfavama svaki je dom carstvo za sebe.

Vas~itavanie, koie se sastoii Dre svepa u Zivlieniu s drupi- ma,$moje, dakle, vrlo ogr;nfEeno: o i o se sv.&i i a utiskiva- nje straha u srca i podutavanje duha nekolikim vrlo prostim %cellma vere. Znanie bi tam0 bilo o ~ a s n o a takmiEenie kob- no: a Sto se vrlina ti&. Aristotel ne veruie da ima iiedie svoi- stvine r~bovima,~) Sio vaspitanje u t i j vladaviii dobrano ogranitava.

Yaspitanja, dakle, tam0 gotovo da i nema. Treba oduze- ti sve da bi se dalo neSto, i zapoteti stvaranjem rdavog podanika ne bi li se naEinio dobar rob.

Eh, zaSto bi tam0 vaspitanje prionulo da stvori dobrog gradanina koji biuzeo udela u opStoj nevolji? Ako bi voleo drZavu, doSao bi u iskuSenje da razlabavi pokretaEe vladavine: ako ne bi uspeo, propao bi; ako bi pak uspeo, izloZio bi se opasnosti da propadnu i on, i vladar, i carstvo.

Glava 4 Razlika u pogledu utinaka vaspitanja kod srarih i u nas

VeCina drevnih naroda Zivela je u vladavinama Eije je naEelo bila vrlina; a kada je ona bivala u naponu svojih snaga, Einile su se stvari koje danas vise ne vidamo i koje zaEuduju naSe sitne duSe.

Njihovo vaspitanje imalo je joS jednu prednost u odnosu na naSe: nije se nikad poricalo. Poslednje godine svoga Zivo- ta ~ ~ a m i n o n d a ~ ~ j e govorio, sluSao, gledao, radio iste stvari kao u doba kada su poteli da ga podufavaju.

3) Polilika, knj. I, [gl. 1111.

46 ,---, Knjiga IV, Glava 5 ?

@ana$svajamo tri razlitita ili medusobnoopreCna obli- _ka vaspitanja: vaspitanje nasln a'eva, nas~h uCitelja i sveta. Ono Sto nam se Kaze u ovom potonlem mSi sve ideie ~ r v i l i dvaju. To delimien0 proizlazi iz-sukoba koji se u nima zbi- va izmedu verskih i svetovnih obaveza, Sto stari nisu poz- naval~.

Glava 5 0 vaspitanju u republikanskoj vladavini

U republikanskoj je vladavini potrebna sva mod vaspitanja. Strah koji vlada u despotskim vladavinama sfim se od sebe rada izmedu pretnji i kazni; East koju nalazimo u monarhijama podupiru strasti, a ona ih, sa svoje

podrazumeva

nisu niSta drugo doli sfimo to pretpostavljanje. Ta je ljubav svojstvena narotito demokratijama. Jedino

je u njima vladavina poverena svakom gradaninu. A vlada- fina je kao i sve drugo: da bismo je duval i , treba je voleti.

Nikad se nije Eulo da kraljevi ne vole monarhiju niti da despoti mrze despotiju.

Sve, dakle, zavisi od toga hode li se u I'epublici ta ljubav uspostaviti, a vaspitanje mora da bdije ne bi li je nadahnulo. Medutim, ima samojedno sigurno sredstvo da bi je deca mogla ajiti: da je neguju njihovi dev i .

Eovek je obifno vlastan da svojoj deci preda svoja saznanja, a joS je pozvaniji da ih zadoji svojim strastima.

Ako se to ne zbude, zna& da je ono Sto je uradeno u d i n - skoj kuCi potrto spoljaSnjim utiscima.

Ne kvari se n a r d koji se tek rada; on propada tek kada s'u q e l i ljudi veC iskvareni. .

4) Filopemen prisili Lakedemoujane da se okane natina na kGi od- gajahu svoju decu, znajuti dobro da bi u protivnom zanavek zadrZali uz- visenu duSu i sr6anost. Plutarh. %VQI Filopemena. Videti kod Tita Livi- ja, knj. XXXVIII.

5) Tri je g o d i e ona branila svoje zakone i svoju slobodu. Videti u XCVIII, XCIX i C knjizi Tita Livija, u Florovoj Epitomi. Odolevala je EvrSde negoli najvedi kraljevi.

6) Flor, knj. I, [gl. XVU.

Knjiga IV, Glava 6 47

.,

Glava 6 0 nekim us tan~vama~kpdGkk~

Uvereni u potrebu danarodi kojL%ive pod.nawdnom vla- day.inom. budu uzdignuti d.0-vrlhe,. %@ri Grci s tv~r i l i su nc- ob.iEne ustanove d a b i ovu pobudili. Kada u Likurgovom Zivotopisu naidete na zakone koje je dao Lakedemonjanima, Eini vam se kao da Eitate priEu o sevarambima.') Kretski zakoni su bili uzor lakedemonskim, Platonovi su imali da po- prave one prve.

Molim da se bar malo paZnje obrati na veliEinu genija koji je tim zakonodavcima bio potreban kako bi uvideli da Ce, krSedi sve uvreiene obiEaje i brkajuCi sve vrline, pfed vasce- lim svetom dokazati svoju mudrost. SmeSavSi lopovluk s du: horn pravitnosti, najteie ropstvo s kra)ijom slobodom,,_n.a~. gioznija oseCanja s najveCom umerenoSCu,~kurg je svome M u podario stabilnost. Izgledalo je liaoda m u - o d m i m ~ n jegozzvore Zivota, zanate, trgovinu, novac, zidine: ako je Eovek bio slavoljubiv, nije se mogao nadati boljem; ako je imao prirodnih oseCanja, nije bio ni dete, ni muZ, ni otac; Eak je i stid bio oduzet nevinosti. Tim je putevima Sparta po- vedena veliEini i slavi, ali s takvom nepogreSivoSCu svojih ustanova da joj se, pobedujudi je u bitkama, nije moglo nau- diti ako se nije uzmoglo ukinuti njen p~redak .~ '

Ti su zakoni upravljali*Kretom i Lakonijom. Lakede- mon je posledfijipokleknuo pred ~akedoncirna a KretaJ'je pala kao poslednja Zrtva Rimljana. SamniCani su imali iste takve ustanove - one su Rimljane koStale dvadeset i Eeti- ri pobede.@


Ovu neobiEnu crtu koja se opafala u ustanovama Grtke, u d i l i smo sred truleZi i pokvarenosti naSih ~ r e m e n a . ~ Jedan Eastan zakonodavac stvorio je n a r d u kojega poStenje izgleda isto toliko prirodno koliko i srtanost kod Spartanaca. Go- spodin penb)je pravi Likurg; i mada je prvome cilj bio mir, kao Sto je drugome to bio rat, oni nalikuju jedan drugome po neobitnoj stazi kojom su zaputili svoje narode, po uticaju koji su izvrSili na slobodne ljude, po predrasudama koje su po- bedili i strastima koje su potEinili.

Par vaj moZe da nam pruii joS jedan primer. Druibi i Isusovoj % prebacivalo se Sto zadovoljstvo u zapovedanju

smatra jedinim dobrom u iivotu; ipak, bite uvek lepo upravljati ljudima ako se na taj naEin oni usre~uju.~'

Ta druZba zavreduje slavu Sto je, na onim stranama, prva pokazala da je ideja religije povezana s idejom EoveEnosti. Otklanjajuti posledice Spanskog pustoSenja, ona je poEela da zaceljuje jednu od najvetih rana koje su ikad bile zadate ljudskome rodu. . .

Tanano osetanje koje ova Druiba ima za sve Sto naziva EaStu, njeno gorljivo sluienje jednoj religiji koja smernost budi mnogo vise u onih Sto je slede negoli u onih Sto je pro-

! povedaju, omogutilo joj je da preduzme velika dela, pa je u I ! tome i uspela. Iz Suma je izvela rasprSene narode i pruiila im

sigurna sredstva za iivot; odenula ih je; da je na taj naEin samo povetala radiSnost medu ljudima, vet bi bila mnogo

I utinila.

I Oni koji budu hteli da uvedu sliEne ustanove, uspostavite

i zajednicu dobara kao u Platonovoj Dlfavi, ono poStovanje I koje je on zahtevao prema bogovima, onu razdvojenost od

. stranaca ne bi 1.i se satuvali dobri obifaji, a grad t e se, a ne

I gradani, baviti trgovinom; dni ce podariti naSe veStine bez

' nagega-luksuza i naSe potrebe bez naSih prohteva. Zabranite novac, Eija je posledica uvetavanje ljudskog

bogatstvapreko granica koje je priroda nametnula, novac ko- I ji je Eoveka nauEio da bez potrebe Euva ono Sto je isto tako

j 7 ) 111 fece Romuli, Ciceron, [Pisma Aliku, 11, 11. 8) .Paragvajski Indijanci ne zavise od nekog pojedimatnog gospcda-

ra, plaCaju samo petinu nameta i za cdbranu imaju vatreno o d j e .

i

Knjiga IV, Glava 7 49 -

nepotrebno zgmuo, novac Eija je posledica beskrajno um- noavanje ielja i nadomeStanje prirode koja nam je pruZila vrlo ogranitena sredstva da draiimo naSe strasti i medusob- no se kvarimo.

.OsetivSi da se njihovi obiEaji kvare zbog opStenja s var- varima, Epidamnjani9' izabraSe jednog magistrata da bi u ime grada i za njegov raEun obavljao sve kupovine." U takvom sluEaju trgovina ne kvari uredenje a uredenje ne IiSava dmStvo prednosti trgovine.

Glava 7 U k o j e m & ~ a j u u o ~ e e n e o b i ~ ~ m v e @u dn budu dobre

.. .~ - ~.

G e ustanove mogu da budu podesne u republikama jer je polititka vr1,ina njihovo naEelo; ali da bi se u monarhijama Eovek uzdigao do Easti, ili da bi se u despotskim drfavama pobudio strah, tolika briga nije potrebna.

Osim toga, mesta im moZe biti samo u kakvoj maloj dr~avi"'' u kojoj je mogute pmZiti opSte vaspitanje, ceo narod odgajati kao jednu porodicu.

Mjnosovi, Likurgovi i Platonovi &nFp:etpostavljaju da svi gradanwni-drug- -- j&izwetng-paZnj~-Tose ne. moZe .~~j~@~u.~~rci,..~?_e.mmi.obimnosti poslova. jednog.velikog naroda,

Kao Sto je r e E e n o , i z _ t i . h m m . . tinovac.

A%:U velikim dmStvima broj, r a z n o ~ e t l j i v o s t - C ~ . vainost poslova, IakoCa kojom se obavlja kupovanje i spo- rost kojom se vrSi razmena zahtevaju postojanje jedne zajed- niEke mere. Da bi se vlastita mod mogla posvuda protegnu- ti /li braniti, . . t r e ~ k i i i t i ' ~ ~ ~ e r m t & t + p ~ f i ~ u ' m & ~ . ~~ . ..

-\

9) Plutarh, Hele~lski obiEoj, [gl. XXIX]. 10) Poput grtkih gradova.

4 0 duhu zakona, t


Pretpostavimo da kcd nas postoji jedno druStvo Ijudi u toj meri oduSevljenih lovom da se jedino njime bave; sigurno ie da bi se oni svikli na odredenu grubost. Ali ako bi ti isthjudi stekli joS i naklonost prema mizici, uskoro bi se za- pazila razlika u njihovom natinu Zivota i naravima. Najzad, ;e%banja kojima su se cdavali pobudivala su u Grka samo jednu vrstu strasti - grubost, gnev i okrutnost. pak, pobuduje sve strasti i moZe uEiniti da duSa oseti blarrog, milosrde, neinost i spokojnozadovoljstvo. NaSi pisci mora- m o j i danas onako odluEno ZigoSu pozoriSta, Eine da u dovoljnoj meri osetimo mot koju muzika ima na naSe duSe.

Ako bismo druStvu o kojem sam govorio dali samo bub- njeve i zvuk truba, ne bismo li cilj kojem teZimo postigli te2e negoli ako mu pruiimo neZnu muziku? Stari su, dakle, bili u pram kada su, u nekim okolnostima a s obzirom na svoje naravi, jedan naEin pretpostavljali drugome.

, Ali. redi de se, zagto izabrati nairadiie muziku? Zato Sto, medu svim Eulnim zadovolj~tvim~, mizika najmanje kva* du~u . -utarhaL'' Eitamo kako su Teban- n b i ublaZili narav svojih mladi&, ozakonili onu liubav koju bi sve nacije sveta trebalo da zabranjuju. k( J ' -:

/

Knjiga peta

I Zakoni koieskonodavac donosi moraju da odgovaraiu naeelu vladavine -

Zamisao ove knjige Glava I

U j r a v o smo videli da & -- vsraiu naEelu svake vladavine. Takvi-e zako-O nodavac daje celo-aj niEelu napinje sve pokretate vladavine, a Gene naEel6 dobi- j j n o v u snagu. Isto tako, u fizitkim kretanjima, dejstvu uvek sledi protivdejstvo.

I Razmotridemo taj odnos u svakoj vladavini; zapoEeCemo

s republikanskom driavom, Eije je naEeIo vrlina. I

Glava 2 Sta _--- je vrlina u politiEkom stanju

Kada jednom usvoji valjane maksime, n a r d ih se drZi duZe negoli oni koji se nazivaju Eestitim Ijudima. Iskvarenost se

03 montesquieu o duhu zakona

Documents