VOZILO KAO FAKTOR BEZBEDNOSTIVOZILO KAO FAKTOR BEZBEDNOSTISAOBRAĆAJASAOBRAĆAJA

ZVANIČNA STATISTIKA = OKO 1 - 2%ZVANIČNA STATISTIKA OKO 1 2%

REALNA STVARNOST = OKO 10 %

Delimičan razlog za relativno malo učešće vozila u nastanku saobraćajnih nezgodaleži u činjenici da je ponekad veoma teško utvrditi da li je nedostatak izazvaoj j p jnezgodu ili je posledica nezgode!

ELEMENTIELEMENTIBEZBEDNOSTIBEZBEDNOSTI

VOZILAVOZILA

ELEMENTI AKTIVNE ELEMENTI PASIVNE KATALITIČKIBEZBEDNOSTI BEZBEDNOSTI ELEMENTI

ELEMENTI PASIVNEELEMENTI PASIVNE BEZBEDNOSTIBEZBEDNOSTIVOZILAVOZILA

1944 - Sigurnosni kavez1959 Si i j i t i iš t čk

ISTORIJSK RAZVOJA ELEMENAT PASIVNEISTORIJSK RAZVOJA ELEMENAT PASIVNE BEZBEDNOSTIBEZBEDNOSTI VOZILAVOZILA

1959 - Sigurnosni pojasevi sa tri uporišne točke1964 - Dečja sedišta okrenuta prema nzad1966 - Zone gužvanja1967 Sigurnosni pojasevi za zadja sedišta1967 - Sigurnosni pojasevi za zadja sedišta1968 - Nasloni za glavu na prednjim sedištima1974 - Branici koji upijaju energiju1974 Rezervoar za gorivo zaštićen od sudara1974 - Rezervoar za gorivo zaštićen od sudara1982 - Zaštita kod potapanja vozila1984 - ABS1987 - Vazdušni jastuk za vozača1987 Vazdušni jastuk za vozača1990 - Ugrađeno dečje sedište sa jastukom1991 - SIPS Sastav zaštite od bočnih udara1997 - ROPS Sastav zaštite kod prevrtanja (C70)1997 ROPS Sastav zaštite kod prevrtanja (C70)1998 - WHIPS Sastav zaštite od trzajnih povreda1998 - Vazdušna zavesa (IC)2000 - Dvostepeni vazdušni jastucip j2003 - IDIS Inteligentni sastav informisanja vozača2004 - BLIS Sastav provere mrtvog ugla2004 - ACC Prilagodljivi tempomat2006 - PCC Lični komunikator s vozilom2006 - Aktivna zakretna Bi-Xenon svetla2006 - CWBS Sastav upozorenja s potporom za kočenje

KAROSERIJA VOZILAKAROSERIJA VOZILA

Jednu od najvažnijih mera pasivne bezbednosti odnosno zaštite vozača i putnikaJednu od najvažnijih mera pasivne bezbednosti, odnosno zaštite vozača i putnika,kod putničkih automobila, predstavlja sigurnosna konstrukcija karoserije.

Karoserija putničkog vozila sastoj i se iz tri osnovna dela: dela za smeštajKaroserija putničkog vozila sastoj i se iz tri osnovna dela: dela za smeštajpogonskog agregata, dela za smeštaj putnika i dela za smeštaj prtljaga.

Deo za smeštaj putnika treba dapredstavlja krutu kutiju koja ima znatnoć d l d d l

Prednji i zadnji deo karoserije treba dabudu deformabilni kako bi svojom

veću otpornost od ostala dva delaautomobila.

deformacijom pri sudaru prigušilicelokupnu kinetičku energiju i na taj načinzaštitili srednji deo

Kada je karoserija vozila u pitanju najveći problem je još uvek zaštita putnikaprilikom bočnih sudara na raskrsnicama. U novije vreme vrše se dodatna ojačanjavrata ugradnjom specijalnih stubova i nosača, kao i postavljanje bočnih vazdučnihjasruka.

Prilikom projektovanja vozila treba voditi računa o tome da perednji branik vozilabude u visini bočnog praga kako bi se na taj način smanjila mogućnost njegovogg g j j g j g gprodiranja u prostor za putnike.

SIGURNOSNI POJASEVISIGURNOSNI POJASEVI

Sigurnosni pojasevi najvažniji su među elementima pasivne bezbednosti Da bi seSigurnosni pojasevi najvažniji su među elementima pasivne bezbednosti. Da bi seljudsko telo zadržalo u sedištu pri sudaru, konstruisani su sigurnosni pojasevi kojiimaju zadatak da ljudskom telu ne dopuste da se svojevoljno odvoji od sedišta,odnosno, da spreče relativno kretanje tela u odnosu na vozilo, kao i izbacivanje tela, p j , jiz vozila.

P i j t j k t i 1907 di li t kPrvi pojas u svetu je konstruisan 1907. godine, ali tekposle Drugog svetskog rata počeo je više da se koristiu avionima. Međutim, 10. jula 1962. godine ŠveđaninNils Bohlin je patentirao prvi sigurnosni pojas na triNils Bohlin je patentirao prvi sigurnosni pojas na tritačke namenjen za putničke automobile.

Bohlinov pojas se od današnjeg kome su dodatiBohlinov pojas se od današnjeg, kome su dodati"pirotehnički zatezači" kako bi brže priljubio teloputnika uz sedište, mnogo ne razlikuje. Bili su topojasevi pričvršćeni na dve tačke.pojasevi pričvršćeni na dve tačke.

10. jula 1962. godine švedanin Nils Bohlin je patentirao prvi sigurnosni pojas na tri tačke.Nils Bohlin rođen je 1920. U dvadeset drugoj zaposlio se u SAAB-u u avio sektoru. Petnaestgodina je izučavao avionske nesreće tražio način kako da spase pilote Ispitivao jegodina je izučavao avionske nesreće, tražio način kako da spase pilote. Ispitivao jepadobrane, tadašnje pojaseve, katapultirao ljude iz aviona zajedno sa pilotskim sedištem. A,onda 1955. godine prelazi u Volvo, jer je tadašnji direktor smatrao da oni kao proizvođačiautomobila moraju da nađu način ako ne da sačuvaju ljudski život u saobraćajnom udesu,bar da učine da sve povrede budu manje.Bohlinov pojas se od današnjeg, kome su dodati "pirotehnički zatezači" kako bi brže priljubiotelo putnika uz sedište, mnogo ne razlikuje. Prvi pojas u svetu je, inače, konstruisan 1907.godine ali tek posle Drugog svetskog rata počeo je više da se koristi u avionima Bili su togodine, ali tek posle Drugog svetskog rata počeo je više da se koristi u avionima. Bili su topojasevi pričvršćeni na dve tačke. Često su povređivali ljude. Kada vozilo udari u preprekutelo vozača nastavlja da se kreće napred, sudara se sa volanom, proleće kroz vetrobranskostaklo, ili vozač udara glavom u krov. Snaga udara, koja se tada javlja, je između 3.000 i5.000 kilograma. I nju bi trebalo pojas da zadrži. Današnji to uspeva. Analize 28.000saobraćajnih udesa, u vremenu kad je počela veša propagnada korišćenja pojaseva,pokazale su da je u više od polovine slučajeva pojas odigrao svoju ulogu, spasao je životčoveku ili umanjio povredečoveku, ili umanjio povrede.Ne bi trebalo, međutim, zaboraviti, da tada pojasevi još nisu bili tako savršeni kao danas, damnogi nisu znali kako se oni pravilno koriste. Jedan francuski lekar u svojoj doktorskojdisertaciji, u to doba, odbranio je pojas dokazavši da samo ako pravilno nije namešten možeda šteti. Tačnije, mnogi su ga samo prikopčavali, nisu ga dovoljno zatezali, smatrajući da ihon sputava. Današnji pojasevi se podešvaju sami prema vozaču, putniku, dovoljno suzategnuti, a da pri tom ne ograničavaju kretanje tela. Potrebno je samo da se podesi njihovavisina kako bi dijagonalni kaiš išao tačno preko sredine ramena preko ključne kostivisina, kako bi dijagonalni kaiš išao tačno preko sredine ramena, preko ključne kosti.

Izvor:

Ugradnjom i korišćenjem sigurnosnih pojaseva sprečava se, pri sudaru vozila, udarglave u vetrobransko staklo, grudnog koša u točak upravljača ili instrument tablu ikolena u donji deo instrument tablukolena u donji deo instrument tablu.

Pravilna putanja sigurnosnog pojasa kod vezanja trudnice

NOVE TEHNOLOGIJE U PRIMENI SIGURNOSNIH POJASEVANOVE TEHNOLOGIJE U PRIMENI SIGURNOSNIH POJASEVA

Sigurnosni pojasevi na naduvavanje.

VAZDUŠNI JASTUCIVAZDUŠNI JASTUCI

Ideja o primeni vazdušnih jastuka javila se početkom prošlog veka, alieksperimentima se počelo još 70- tih godina. Tada je njegova primena bila skopčanasa mnogo poteškoća a problem je bio što se otvarao samo prilikom frontalnihsudara. Međutim već 1975. godine pojavili su se veoma pouzdani sistami vazdušnihjastuka koji su se aktivirali elektronski.

Pri sudaru vazdušni jastuk uz pomoć jednog (senzora), u roku od 30 do 50milisekundi, impulsno biva izbačen iz glavčine upravljača ili prednjeg dela i naglo sepuni plinom, najčesce vazduhom. Da bi se osiguralo aktiviranje punjenja vazdušnogpu p o , ajčesce a du o a b se os gu a o a a je pu je ja a duš ogjastuka, u vozilo se uglavnom ugraduju dva senzora, u braniku i u pregradi izmeđumotornog dijela i prostora za putnike.

Da bi sigurno dočekao i zaštitio putnike vazdušni jastuk ostaje potpuno napunjenoko 0,5 sekundi a nakon toga se prazni.

Nedostatak je vazdušnih jastuka u tome što se nakon jedne uporabe više ne moguj j j p gupotrebljavati. Znači, mora se ponovno ugraditi jastuk sa svim elementima. Vazdušnijastuci ne mogu se ugrađivati u vozila koja su u eksploataciji, odnosno u vecregistrovana vozila, dok je njihovo ugrađivanje u nova vozila skupo.

U početku vazdušni jastuk se postavljao samo u točku upravljača tako da je štitiogrudi i glavu nešto kasnije se počeo postavljati i ispod instrument table kako bi štitiogrudi i glavu, nešto kasnije se počeo postavljati i ispod instrument table kako bi štitiokolena, da bi se u novije vreme počelo sa njihovom ugradnjom u vrata kako bipružao zaštitu prilikom bočnih sudara.

NOVE TEHNOLOGIJE U PRIMENI VAZDUŠNIH JASTUKANOVE TEHNOLOGIJE U PRIMENI VAZDUŠNIH JASTUKA

Nisu svi ljudi jednako građeni pa se i vazdušni jastuci razvijaju kako bi pružiliNisu svi ljudi jednako građeni, pa se i vazdušni jastuci razvijaju kako bi pružiliadekvatnu razinu sigurnosti u zavisnosti o osobinama putnika. Tehnološka rešenjaomogućavaju prepoznavanje različitih visina i težina putnika, jesu li vezanisigurnosnim pojasom i sede li u neuobičajenom položaju pa se tek onda aktivirajusigurnosnim pojasom i sede li u neuobičajenom položaju pa se tek onda aktiviraju

Dvostepeni vazdušni jastuci

NASLONI ZA GLAVUNASLONI ZA GLAVU

P i č i d i il t l i l č i t ik bi j db č iPri čeonim sudarima vozila telo i glava vozača i putnika bivaju odbačeni premanapred, a zatim unazad. Zamah glave unazad, u povratnom hodu, može kod vozačai putnika izazvati opasne povrede vrata i vratnih pršljenova.

Kada na zadnju stranu vozila naleti drugo vozilo dolazi do obrnutog procesa SedišteKada na zadnju stranu vozila naleti drugo vozilo dolazi do obrnutog procesa. Sedištevozača zadržava telo, glava biva odbačena prema nazad, pri čemu dolazi dopovrede vratnih pršljenova i vrata. Upravo u takvim situacijama dolazi do izražajanaslon za glavu koji može sprečiti zamah glave unazad i apsorbovati kinetičkunaslon za glavu koji može sprečiti zamah glave unazad i apsorbovati kinetičkuenergiju glave.

NOVE TEHNOLOGIJE U PRIMENI NASLONA ZA GLAVUNOVE TEHNOLOGIJE U PRIMENI NASLONA ZA GLAVU

Sistem Saab Active Head Restraint (SAHR), reaguje na sudar mehanizmom kojipomiče naslon za glavu. Mehanizam gura naslon prema napred kako bi pratio glavuputnika i tako ih drži blizu glave sprečavajući povratak unazadputnika i tako ih drži blizu glave sprečavajući povratak unazad.

SPOLJAŠNA BEZBEDNOST AUTOMOBILASPOLJAŠNA BEZBEDNOST AUTOMOBILA

Zahvaljujući konstantnom unapređivanju standarda bezbednosti, posledice sudaradva automobila su umnogome ublažene. I pešaci su „profitirali“ jer su nekiproizvođači instalirali haube koje iskaču“ kada senzori registruju eventualni kontaktproizvođači instalirali haube koje „iskaču kada senzori registruju eventualni kontakt,tako da ne dolazi do udarca u blok motora.

ELEMENTI AKTIVNEELEMENTI AKTIVNE BEZBEDNOSTIBEZBEDNOSTIVOZILAVOZILA

Elemente aktivne bezbednosti vozila čine oni uređaji i sistemi na vozilu zbog čijegloma, neispravnosti ili otkazivanja može nastati saobraćajna nezgoda. U ovu grupu

l t d jelemenata spsdaju:

UREĐAJ ZA UPRAVLJANJEUREĐAJ ZA UPRAVLJANJE

Osnovni zadatak uređaja za upravljanje je obezbeđivanje stabilne i postojane vezelj čki t čk i P d t d t k đ j jsa upravljačkim točkovima. Pored toga, zadatak ovog uređaja je:

Održavanje pravca

Manevrisanje vozilomManevrisanje vozilom

Lako upravljanje

Spontano vraćanje upravljačkih točkova u pravolinijski položajSpontano vraćanje upravljačkih točkova u pravolinijski položaj

Amortizacija udara.

Uticaj uređaja za upravljanje na bezbednost saobraćaja ogleda se preko sledećihelemenata:

Veličina poluprečnika okretanja i ugla zakretanja upravljačkih točkova

Istrošenost delova prenosnog sistema – postojanje zazora, slobodan hod

Usmerenost upravljačkih točkova,

Izbalansiranost upravljačkih točkova,

Vrsta prenosnog mehanima

Uticaj na težinu posledica

UREĐAJ ZA ZAUSTAVLJANJEUREĐAJ ZA ZAUSTAVLJANJE

Osnovne karakteristike uređaja za zaustavljanje koje su od značaja za bezbednostb ć j dsaobraćaja odnose se pre svega na:

Efikasnost

Pouzdanost iPouzdanost i

Stabilnost pri kočenju

Pod efikasnošću podrazumeva se mogućnost izvršenja osnovnog zadatka ovogsistema koj podrazimeva:

Zaustavljanje vozila na određenom rastojanju

Trajno kočenje u mestu iTrajno kočenje u mestu i

Dugotrajno kočenje na putevima sa dužim nagibom.

Osnovno merilo efikasnosti uređaja za kočenje je dužina zaustavnog puta vozila prikočenju.

Osnovno merilo efikasnosti uređaja za kočenje je dužina zaustavnog puta vozila prikočenju koja zavisi od:

Brzine kretanja vozila

Vrste i stanja kolovozaj

Vrste i stanja pneumatika

Reakcionih sposobnosti vozača

Vrste prenosnog mehanizma

Da bi ostvario svoju osnovnu funkciju, sistem za kočenje treba da obezbedi:

Pouzdan rad

Odvojeno dejstvo na prednje i zadnje točkove

Brzo aktiviranje

R il k č j i t čk iRavnomerne sile kočenja na svim točkovima

Stabilnost vozila pri kočenju

Maksimalno kočenje bez blokiranjaMaksimalno kočenje bez blokiranja

PNEUMATICIPNEUMATICI

Posmatrano sa aspekta bezbednosti saobraćaja pneumatici treba da obezbede:

Prenošenje pogonskih i kočionih sila na kolovoznu površinu

Stabilnost vozila u svim situacijamaStabilnost vozila u svim situacijama

Bezbedno u pravljanje vozilom

Udobnost pri vožnjiUdobnost pri vožnji

Veliku pouzdanost pri kretanju

Najčešći nedostaci pneumatika koji dovode do saobraćajnih nezgoda ogledaju se usledećem:sledećem:

Nedovoljan pritisak

Oštećenja nastala kao posledica udara u oštre ivice

Probiljanje ili eksplozija

Istrošenost pneumatika

UREĐAJI KOJI OBEZBEĐUJU VIDLJIVOSTUREĐAJI KOJI OBEZBEĐUJU VIDLJIVOST

Preko 95 % informacija bitnih za bezbedno upravljanje vozilom vozač prima putemčula vida. U uređaje koji obezbeđuju vidljivost ubrajaju se:

Uređaji koji omogućavaju normalnu vidljivost (kabina, stakla, ogledala, perači, brisači i sl.)

Uređaji za osvetljavanje puta (glavna svetla, za vožnju unazad)Uređaji za osvetljavanje puta (glavna svetla, za vožnju unazad)

Uređaji za označavanje vozila (poziciona, gabaritna, parkirna, rotaciona svetla)

Uređaji za davanje svetlosnih znakova (stop svetla i pokazivači pravca)

ERGONOMSKE KARAKTERISTIKE VOZILAERGONOMSKE KARAKTERISTIKE VOZILA

P d ij il d ć t il đ j t š tiPod ergonomijom vozila podrazumeva se mogućnost prilogođavanja unutrašnostivozila individualnim karakteristikam vozača. Konstrukcija vozila treba da jeprilagođena najvećem broju vozača i da omogućava individualno podešavanjesobzirom na dimenzije vozača a sve u cilju:sobzirom na dimenzije vozača a sve u cilju:

Bolje vidljivosti i preglednosti iz vozila

Većeg konfora

Udobnog sedenja

Lakšeg upravljanja

Boljeg prilaza i korišćenju komandi i uređaja

V ć č i t l t i l ijVeće zvučne i toplotne izolacije

Smanjenog uticaja vibracija

Manjeg zamora vozača

Najvažniju ulogu u obezbeđenju ergonomije vozila ima sedište vozila.

Manjeg zamora vozača

KATALITIČKI ELEMENTI VOZILAKATALITIČKI ELEMENTI VOZILA

KONCEPT BEZBEDNIJEG VOZILAKONCEPT BEZBEDNIJEG VOZILA

1.1. InteligentnijaInteligentnija vozilavozila –– opremaoprema zaza komunikacijukomunikaciju sasa ostalimostalim elementimaelementima22 UgradnjaUgradnja novihnovih elektronskihelektronskih sistemasistema2.2. UgradnjaUgradnja novihnovih elektronskihelektronskih sistemasistema3.3. PoboljPoboljššavanjeavanje stabilnostistabilnosti vozila,vozila, efikasnostiefikasnosti vavažžnihnih sistemasistema4.4. PovePoveććanjeanje bezbednostibezbednosti uu uslovimauslovima nonoććnene ii smanjenesmanjene vidljivostividljivosti5.5. PrimenaPrimena elektronskihelektronskih navigacionihnavigacionih sistemasistema6.6. PovePoveććanjeanje efikasnostiefikasnosti pasivnihpasivnih elemenataelemenata bezbednostibezbednosti7.7. OlakOlakššanoano upravljanjeupravljanje vozilomvozilom –– povoljnijapovoljnija mikroklimamikroklima uu voziluvozilup j jp j j p j jp j j8.8. SmanjenjeSmanjenje zagadjenjazagadjenja okolineokoline9.9. SmanjenjeSmanjenje potropotroššnjenje gorivagoriva ii slsl..

OSNOVNI CILJ SMANJENJE ZAHTEVA KOJE SAVREMENI SAOBRAĆAJ POSTAVLJA PRED VOZAČA