UD C 3 4 7 . 4 4( 0 9 1 ) Or i gin al an na ua n i r a d

Magdolna Sia

PRAVIANA CENA ( PRETIUM IUSTUM ) I NJENA

PRIMENA TOKOM ISTORIJE „…pošten aovek ima sklonost da sebi dodequje manje nego što mu pripada"

Arist. Nikom. et. 5, 9, 9 (1136. b)

SAZETAK: Problem ekvivalencije vrednosti kod dvostranih ugovora

prisutan je od antiakih vremena. Danas u procesu evropske integracije i globalnog trzišta ovaj problem dobija nove dimenzije u vidu zaštite sla- bije ugovorne strane, pre svega potrošača.

U ovom radu ćemo, s aspekta privatnog prava pratiti shvatanja o pra- vianoj ceni, kao i naaine ostvarivanja ovog principa tokom istorije. Po- ai aemo od Aristotelovog shvatanja i pravila rimskog prava, da bi preko koncepcije prihvaaene u srednjem veku stigli do modernih kodifikacija i rešenja savremenog prava.

Zelimo da ukazemo na prvenstveni znaaaj principa savesnosti i poštenja ( bona fides ) pri regulisanju ovog pitanja, kao i na nastanak pra- vila prekomernog ošteaenja ( laesio enormis ), i opravdanost, odnosno neo- pravdanost njegovog prihvatanja i zadrzavanja do današnjih dana. Da li ae pravilo laesio enormis , koje je u vidu ošteaenja preko polovine nastalo ra- di regulisanja jednog konkretnog sluaaja, nadziveti proces harmonizacije i globalizacije našeg vremena, ili ae biti zamenjen novim konceptima zaštite slabije ugovorne strane? U rešavanju ove dileme, ne sme se zane- mariti rimsko pravo. Prema Cimermanu „Samo prouaavanjem kontinuiteta i transformacije rimskog prava u toku istorije ius commune -a, kao i pu- tem kritiakog odre ivanja našeg mesta u ritmu razvoja mozemo ostvariti znaaajan napredak." 1

KQUANE REAI: iustum pretium, laesio enormis , bona fides , rimsko pra- vo, ius commune , praviana cena, zaštita potrošaaa, unfair contract clauses 1 Z i m m e r m a n n, R. (1996). The Lanj of Obligations, Roman Foundations of the Civi-

lian Tradition , Nenj Zork, str. 270.

200

1. ARISTOTELOVA „PRAVEDNOST" U POSLOVNIM

ODNOSIMA — NIJEDNA STRANKA NE SME DA SE BOGATI NA RAAUN DRUGE

Problem ekvivalencije vrednosti u poslovnim odnosima razmatra

vea Aristotel u !c veku stare ere. Po njegovom shvatanju u poslovnom prometu stranke moraju biti jednake, a ta jednakost se odnosi i na stva- ri, tj. na uzajamna davanja. Direktno ne ulazi u pitanje šta odre uje novaanu vrednost stvari (da li su to materijalni troškovi, ulozen rad ili zakoni trzišta). Bitan kriterijum jeste, da se niko ne bogati na štetu drugog, a praviano je „sredina izme u dobitka i gubitka, a ta sredina sastoji u tome da se posle ima isto koliko se imalo i pre."

Citirajuai Aristotela, Nikomahova etika , 5, 4, 3 (1132 a): „Me u- 2 tim, pravedno koje se javqa u poslovnim odnosima znaai, doduše, neku jednakost, a nepravedno povredu jednakosti…Ovde zakon pazi samo na razliku u priainjenoj šteti, a lica posmatra kao jednaka — vazno je samo da se utvrdi da jedan nepravdu trpi a drugi je nanosi, da je jedan oštetio, a drugi na šteti… 4. Zato sudija nastoji da takvu nepraved- nost koja se ogrešuje o jednakost izjednaai… 8. Sudija ponovo usposta- vqa jednakost kao kad bi od veaeg dela duzi preseaene na jednake delove oduzeo onoliko za koliko je taj deo veai od polovine i dodao ga manjem delu. Ali ako se jedna celina deli izme u dvojice, onda se za svakog od njih kaze da je dobio svoj deo ako je dobio taano polovinu… 9. Jednako je, pak, po aritmetiakoj proporciji, sredina izme u prevelikog i pre- malog… 13. (1132 b) Izrazi dobitak i gubitak (šteta) potiau iz dobro- voqne razmene dobara. Dobitkom se naziva priraštaj dobru koje neko poseduje. Pretrpeti gubitak znaai imati manje nego što se pre toga imalo. Do toga dolazi prilikom kupovine i prodaje i uopšte u svim poslovnim odnosima koje zakon dozvoqava… 14. U svim onim sluaajevi- ma gde niko nije dobio ni manje ni više nego taano koliko zasluzuje, kaze se da je svako dobio svoje i da niko nije ni na dobitku ni na šte- ti. Pravedno u poslovnim odnosima koji poaivaju na slobodnoj voqi jeste, prema tome, sredina izme u dobitka i gubitka, a ta sredina sa- stoji u tome da se posle ima isto koliko se imalo i pre."

Prema Menjhardu, Aristotel pri odre ivanju praviane cene ne 3 polazi od trzišne cene, nego od fiksne, da jedna stvar uvek ima istu cenu ne uzimajuai u obzir promenqive okolnosti i trzišna kretanja.

Me utim, vea i Aristotel, uzima u obzir subjektivni odnos saugo- varaaa prilikom ugovaranja cene. Smatra nepravdom ako se jedna stran- ka protivno svojoj voqi iskorišaava, ošteti, što dovodi do bogaaenja druge, pri tome ulazi i u pitanja nedostatka rasu ivanja („aovek koji ne vlada sobom"), zablude i prevare, ali ne smatra nepravdom ako je neko svesno i voqno pristao na manju cenu.

2 A r i s t o t e l (2003). Nikomahova etika , u prevodu, R. Šalabalia, Novi Sad. 3 Menzhárd, A. (2004). A jóerkölcsbe ütközo szerzodések (Nemoralni ugovori), Bu-

dimpešta, str. 60.

201

Arist. Nikomah. et. 5, 9, 7 (1136 b): „Ali ako neko svoju sopstve-

nost da drugome onako kako Homer kaze da je Glauko dao svoju opremu Diomedu: 'Zlato za tua — i vrednost od volova sto prema devet' (Ilija- da, 6, 236) onda on time ne dozivqava nikakvu nepravdu. Od njega je za- visilo da li ae da daje; podnošenje nepravde, me utim, ne zavisi od njega, nego mora da postoji neko ko nepravdu vrši." — tj. koristi pre- varu ili prinudu.

Prema Aristotelu, sudija bi trebalo da vodi raauna, ne samo o slovu zakona i ugovora nego i o okolnostima konkretnog sluaaja, a po- sebno o prevari i prinudi.

Arist. Retorika , 1, 15, 4 (1375a 4): „Oaigledno je da, ukoliko pi- 4 sani zakon protivureai našem sluaaju, treba pribegavati opštem zako- nu koji je saglasniji s pravianošau i pravdom, s obrazlozenjem da sud- ska formula, — 5, suditi po svojem najboqem razumevanju znaai da se ne vaqa iskquaivo pridrzavati pisanih zakona…"

Arist. Ret. 1, 15, 24—25 (1376b): „Najdaqe, ukazivati da je uloga sudije da deli pravdu i, dosledno tome, da nije njegovo da gleda slovo ugovora, vea ono što je pravednije, — 25, a pravedno se ne moze izme- riti ni prevarom ni prinudom (jer se temeqi na prirodi) dok se, su- protno tome, ugovori mogu zasnivati na prevari i prinudi."

Aristotelova formula „ suditi po svojem najboqem razumevanju ", kako aemo videti daqe, u formuli rimskog pretora naai ae se u vidu obaveze sudije da vodi raauna o principu savesnosti i poštenja ( bona fides ), tj. o okolnostima suprotnim savesnim i poštenim poslovnim odnosima, a pre svega, o prevari i prinudi. 5

2. KONTINUITET GRAKOG FILOZOFSKOG KONCEPTA

I NJEGOVA PRAKTIANA RAZRADA U RIMSKOM PRETKLASIANOM I KLASIANOM PRAVU

Aitajuai radove grakih filozofa dolazimo do zakquaka, da su nji-

hove misli duboke i ispravne, ali i pored posebnog truda da ih dokazu primerima (na primer, koliko kreveta vredi jedna kuaa /Arist. Niko- mah. et. 5, 5, 15/), njihove misli su suviše apstraktne i odvojene od konkretnih sluaajeva svakodnevnog zivota.

Pretklasiani rimski pravnici tzv. veteres , kao i pretori susreta- li su se s problemom rešavanja konkretnih sluaajeva u svakodnevnoj praksi. Peregrinski pretor, koji je rešavao sporove izme u rimskih gra ana i peregrina, kao i peregrina koji su pripadali razliaitim na- rodima (njegova pretura je uvedena 242. godine s. e.), imajuai veau slo-

4 A r i s t o t e l, (1989). Retorika , u prevodu Marka Višiaa, Zagreb. 5 Detaqnije: S i a, M. (1996). Savesnost i poštenje u ranoj antici — Koreni rim-

skog principa bona fides , Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu , Novi Sad, 1—3, str. 185—199. kao i, Uloga principa bona fides u regulisanju kupoprodaje u antiakom Rimu , posebno izdanje; Rekonstrukcija pravnog sistema Jugoslavije na osnovama slobode, demokratije, trzišta i socijalne pravde, Novi Sad 1998, str. 79—91.

202 bodu odluaivanja, mogao da uvazi svaku okolnost konkretnog sluaaja koja bi mogla da utiae na pravednu presudu. Opšte je prihvaaeno mišqenje, da on nije bio vezan strogim pravilima starog ius civilea , i mogao je da koristi i dobra rešenja peregrinskog prava. Smatra se, da je u ovom periodu (period republike) došlo i do uticaja grake filozofije na rimsko pravo, aak i neposrednim kontaktima rimskih pravnika sa gra- kim filozofima. Peregrinski pretor je sporove rešavao pre svega 6 polazeai od principa da se stranke u poslovnim odnosima moraju po- našati savesno i pošteno ( bona fides ), a stranka koja je postupila pro- tivno tom principu treba da bude na neki naain kaznjena. Stoga je u formulu tuzbi za zaštitu novih odnosa ( negotia bona fidei ) uneo klauzu- lu: „ quidquid dare facere oportet ex fide bona " (sve što je obavezan da daje ili uaini na osnovu savesnih i poštenih odnosa) i time obavezao su- diju da po sluzbenoj duznosti vodi raauna o posebnim okolnostima sluaaja, a pre svega o prevari i prinudi. Ovu klauzulu je vremenom pre- uzeo u svoju formulu i gradski pretor. Da li su se pretori pri tome rukovodili shvatanjem grakih filozofa, ili starim rimskim koncep- tom poštenja ( fides ), ne moze se sa sigurnošau utvrditi, jer je bilo 7 prirodno shvatanje svih naroda, da se obeaanja i ugovori moraju pošto- vati. Ono što je bitno, da su u pogledu shvatanja i sankcionisanja 8 problema praviane cene pratili koncepciju — da u sluaaju poslova za- kquaenih pod uticajem prevare i prinude ošteaena strana moze da do- bije zaštitu. Takvu zaštitu je uzivao i ošteaeni poslom stricti iuris , putem exceptio i actio de dolo malo, i metus causa , ili povraaajem u pre- ašnje stanje ( restitutio in integrum ob dolum vel metum ). U toku republi- ke, kada je ozivela razmena u Rimu, povraaaj u pre ašnje stanje moglo je da zahteva i lice mla e od dvadeset i pet godina ( minor — lex Laetoria , oko 200. godine stare ere) ako je zbog nedovoqnog iskustva zakquaio za sebe nepovoqan ugovor, bez dokazivanja prevare i prinude, a kurulski edili su posebno vodili raauna o fiziakim manama robova i stoke. U periodu republike, pored toga, prisutne su vea i posebne mere kontro- le cena. Livije spominje edile koji su vea 299. godine stare ere ener- giano spreaili podizanje cene zita namenjenog podeli siromašnim gra anima ( cura annonae ). O nastojanju edila da administrativnim pu- 9 tem spreae podizanje cene svedoae i drugi izvori, na osnovu kojih Ja- kab dolazi do zakquaka, da ovakve mere nisu mogle biti retke ni u pe- riodu republike. 10

Prema tome, mada vea postoje i javno-pravne mere kontrole cena, osnovno merilo koje odre uje pravianu cenu u ovom periodu, jeste, zah- tev za savesnim i poštenim odnosima u poslovanju.

6 P ó l a z, E. (1988). A római jogászok gondolkodásmódja (Naain razmišqanja rim-

skih pravnika), Budimpešta, str. 44—47 i str. 104—110. 7 Videti, F ö l d i, A. (2001). A jóhiszemýség és tisztesség elve (Princip savesnosti i

poštenja), Budimpešta, str. 9—12. 8 H o r v a t, M. (1939). Bona fides u razvoju rimskog obveznog prava , Zagreb, str. 53. 9 Liv. 10, 11, 9; 10, 9, 10—4.

10 Detaqnije: J a k a b, É. (1993). Stipulationes aediliciae , Segedin, str. 39 i 41.

203

Klasiani pravnici su pratili istu koncepciju, ali su se sukobqa-

vali sa novim problemima ponude i traznje razvijenijeg trzišta, kao i sa posebnim potrebama obogaaenih slojeva društva za skupocenim eg- zotianim stvarima.

Praviana cena u ovom periodu dobija trzišne dimenzije. Prema Paulovim tekstovima (D. 35, 2, 63 pr. i 9, 2, 33) pravianom se smatra trzišna cena: „ quanti omnibus valeret " (onoliko koliko vredi za sva- kog). 1 1

D. 35, 2, 63. pr.: „Cena stvari se odre uje ne na osnovu naklonosti, niti korisnosti za pojedinca, nego uopšteno…" 12

Cena, pored toga, nije statiana vea moze biti razliaita imajuai u vidu mesto i vreme prodaje.

D. 35, 2, 63, 2: „Neki opet, cenu odre uju u zavisnosti od mesta i vremena: jer dakako, ne procenjuju na istu toliku (cenu) uqe u Rimu i u Hispaniji, niti dugotrajnu nerodnost isto toliko, koliko loše plodo- ve, stim što u ovom sluaaju viša cena ipak se ne odre uje po vremen- skom trenutku niti po onome što se retko doga a." 1 3

Shodno Aristotelu, i Pomponije postavqa ideal praviane cene (D. 50, 17, 206 — !!!. vek): „U skladu je s prirodnim pravom da niko ne treba da se obogati na šteti i nepravdi (uainjenoj) drugome ( Iure natu- rae aequum est neminem cum alterius detrimento et iniuria fieri locupletio- rem. )", Isti je smisao i opšte poznatog Ulpijanovog principa: „svako- me dodeliti ono što mu pripada" ( suum cuique tribuere ). Ipak, mada se izraz pretium iustum sreae i u tekstovima klasianih pravnika, smatra se, da je to u najveaem broju sluaajeva dodato od strane postklasianih prav- nika. Klasiani pravnici su ekvivalenciju vrednosti samo izuzetno 14 zahtevali izriaito, na primer, u sluaaju razrešavanja suvlasniakih od- nosa (D. 10, 3, 10 par. 2: „ In communi dividundo iudicio iusto pretio rem ae- stimare debebit… "). Pored toga, prisutni su i primeri javnopravne za- brane takvih udruzenja aiji je ciq podizanje cene zita (kartel zita). 1 5

Klasiani pravnici su trgovinu i trgovce posmatrali realistiaki. Shodno tome, njihov stav bio je, da u granicama savesnih i poštenih odnosa, stranke mogu slobodno da odrede cenu.To je bio odraz liberali- stiakog duha rimskog prava ovog perioda. Ovaj liberalizam klasianog 16

11 NJieacker, F. (1995). A Historz of Private Lanj in Europe (njith particular reference

to Germanz) , translated bz T. NJeir, Oksford, str. 234. 12 „ Pretia rerum non ex affectu nec utilitate singulorum, sed communiter funguntur… " 13 „ Nonullam tamen pretio varietatem loca temporaque adferunt: nec enim tantidem Romae

et in Hispania oleum aestimabitur nec continuis sterilitatibus tantidem, quanti secundis fructibus, dum hic quoque non ex momentis temporum nec ex ea quae raro accidat caritae pretia constitu- antur. "

14 A r a n g i o — R u i z, V. (1978). La compravendita in diritto romano , vol. 1. Napuq,

str. 142. 15 Ulpijan, De officio proconsularis ,D. 48, 12, 2, poziva se na zakon „ lex Iulia de

annona " koji je izdat za vreme Cezara ili Avgusta. Detaqnije: H a m z a, G. (1985). Jogös- szehasonlitás és antikvitás (Uporedno pravo i antika), Budimpešta, str. 124—128.

16 Videti, S c h u l z, F. (1951). Classical Roman Lanj , Oksford, ponovo štampan,

1992, str. 528. kao i Monier, R. Manuel élémentaire de droit romain , Tom. 1 i 2, Pariz, 1947—1954, ponovo štampan, 1977, Tom. 2, str. 139.

204 prava se aesto tumaai u smislu da u ovom periodu nije postavqen zahtev za pretium iustum . Pritom, polazi se najaešae, od kasnijeg pravila Ju- stinijanovog kodeksa o ošteaenju preko polovine, kao i od klasianih pravila o autonomiji voqe ugovornih strana, kao na primer: D. 18, 1, 71 ( Papir. ): „Koju ae meru koristiti i po kojoj ceni ae trgovci kupiti vino, to je u vlasti ugovornih strana."

Uaesnicima u robnom prometu bilo je dozvoqeno da prema svojoj umešnosti, iskoriste pogodnosti trzišta. Takvo pravilo sadrzi Pau- lov tekst iz Digesta : D. 19, 2, 22, 3: „Isto onako kako je po prirodi 17 stvari dozvoqeno kod kupoprodaje vredniju (stvar) kupiti za manji iz- nos ili prodati manje vrednu za veau cenu i tako jedan drugog 'prevari- ti' ( circumscribere ), to isto pravilo vredi i kod ugovora o zakupu." 18

Ovaj liberalizam ipak nije bio neograniaen. Prema Cimermanu, bio je podre en strogim moralnim shvatanjima autoritativnog paterfa- milijasa, koji je bio svestan da pored svojih interesa ima obavezu da vodi raauna i o slabijim, siromašnijim pripadnicima svoje zajedni- ce. Imajuai u vidu ove uslove, strankama je ostavqena sloboda da u sva- kom konkretnom sluaaju sami procene i ugovore cenu. S obzirom na 19 to, da se na stroga moralna shvatanja bonus pater familiasa nije moglo vi- še raaunati od vremena kada se trgovina proširila na oblast Medite- rana (druga polovina perioda republike), kao što smo videli, pretor je moralni princip savesnosti i poštenja sankcionisanjem pretvorio i u pravni princip. Prema tome, slobodi ugovaranja cene bile su po- stavqene ne samo moralne, nego i pravne granice.

Imajuai u vidu ove okolnosti, rea „prevariti" ( circumscribere ), prema tumaaenju Horvata, ne znaai pravu prevaru ( dolus malus ), jer bi to bilo suprotno prirodi kupoprodajnog ugovora zasnovanog na principu savesnosti i poštenja ( negotia bona fidei ). Oznaaava samo takve postup- 20 ke ugovornih strana koji ulaze u okvir savesnih i poštenih odnosa ( bo- na fides ) odre enih prema objektivnim merilima po kojima se ravnalo shvatanje prometa tzv. dolus bonus . Prema tome, i pored ovakvog stano- 21 višta klasianog prava, pravila o manama voqe (zabludi, prevari i 22

prinudi) primenjivana su i daqe na ugovor o kupovini i prodaji. Za- 23 štitu je uzivalo tako e i lice mla e od dvadeset i pet godina ( minor ) ako je ugovor bio za njega nepovoqan zbog znatne nesrazmere izme u vrednosti stvari i cene, mada se nije radilo o prevari, i mogao je zah- tevati povraaaj u pre ašnje stanje ( restitutio in integrum ob aetatem ). 24 Pravo na povraaaj u pre ašnje stanje pod odre enim uslovima imala je i zena. U sluaaju starijih od dvadeset i pet godina ( maiores ) restitu- 25 cija se mogla primeniti u nedostatku dozvole pretora ili upravnika provincije rei publicae causa ili ex alia iusta causa . 2 6

Kako odrediti granicu izme u dozvoqene i nedozvoqene prevare? Mada postoji i opšti standard prevare ( dolus malus ), ona ipak zavisi 27 i od okolnosti konkretnog sluaaja. Pored toga, treba imati u vidu, da se prevara u trgovaakim odnosima procenjuje s pravnog, a ne aisto s moralnog aspekta. Smatra se, da je moral strozi od prava (Paul, D. 50, 17, 144): „ Non omne quod licet honestum est " (Sve što je dozvoqeno nije i aasno). Sluaaj, da su trgovci koji su prevozili zito iz Aleksandrije za izgladneli Rodos iskoristili okolnost da su stigli prvi i proda- vali su zito skupqe, i pri tom nisu obavestili stanovnike da ae ubrzo stiai i ostali brodovi sa zitom, filozof bi ocenio kao nemoralno 28 postupanje i nedozvoqenu prevaru. Pravnik dozvoqava da se iskoriste 29 pogodnosti trzišta, jer je snalazqivost i veština deo poslovnog zi- vota. U ovom sluaaju, s pravnog aspekta, ne bi se moglo govoriti o pre- varnoj mahinaciji. Circumscriptio (pamet i brzina) je u skladu sa priro- dom trgovine ( natura contractus ). Granica dozvoqene prevare, bila bi 30 zlonamerno navo enje druge strane na zakquaivanje za njega nepovoqnog ugovora i prikrivanje fiziakih mana stvari. 31

23 K a s e r, M. (1971). RPR . !, Minhen, str. 243—246. 24 D. 4, 4, 9, pr.; D. 4, 4, 49; C. J. 2, 20, 5 (293); 2, 32, 1 (241); 2, 36, 1 (231). R u i z,

A., La compravendita , tom. !, str. 107 i 144; H o r v a t, M., Prekomjerno ošteaenje , str. 227. Restituciji, me utim, nije bilo mesta ako je ugovor zakquaen uz saglasnost kuratora. Sta- rateqstvo nad ovim licima ( cura minorum ) bilo je uvedeno poaev od vremena Marka Aure- lija da bi pojaaao poslovni kredibilitet minor -a (F ö l d i, A. — H a m z a, G. (1996). A római jog története és institúciói /Istorija i institucije rimskog prava/, Budimpešta, str. 224.

25 D. 4, 4, 9, 1; C. Th. 2, 16, 3 (414. Zapad). 26 D. 4, 6, 1, 1; C. J. 2, 53, 3 (285); 5, 74. Detaqnije: S i r k s, A. J. B. (1985). La laesio

enormis en droit romain et Bzzantin , The Legal Historz Revienj, Antverpen, LIII, str. 300—301.

27 Svesno dovo enje ili odrzavanje druge stranke u zabludi, da bi ona zakquaila za sebe nepovoqan ugovor. D. 4, 3, 1, 2: „Prema Servijevoj definiciji dolus malus je izigra- vanje u svrhu da se neko prevari, kada se jedno simulira, a drugo radi."; D. 4, 3, 37: „Ono što prodavac govori da bi isticao (reklamirao) stvar, treba uzeti kao da nije reaeno, niti on za to moze garantovati (odgovarati). Ali ako je on to govorio u nameri da preva- ri kupca, treba smatrati da ni tu nema mesta za tuzbu (iz kupoprodaje) u vezi s onim što je on isticao ili garantovao, ali da se tu moze upotrebiti actio doli (zbog prevare).

28 Videti detaqnije: C i m e r m a n, nav. delo , str. 257—258. 29 Cicero, De officiis , 3, XXIII-57. 30 G e n z m e r, E. (1937). Die antiken grundlagen der Lehre vom gerechten Preis und der

laesio enormis , Deutsche Landesreferate zum II. Internationalen Kongress für Rechtsvergleichung im Haag, str. 36.

31 NJ a c k e, A. (1977). Circumscribere, gerechter Preis und die Arten der List , 94 ZSS,

str. 202.

206

3. POSTKLASIANI PERIOD — PRIVIDNO ZADRZAVANJE

KLASIANOG KONCEPTA NA ZAPADU I UTICAJ ZAKONODAVSTVA NA REGULISANJE CENA NA ISTOKU

Liberalizam privrede klasianog perioda, usled ekonomske krize

koja se manifestovala svom zestinom u !!! veku n. e., sve više je ogra- niaavan intervencijama drzave u privredni zivot. Ove intervencije su uticale i na moguanost slobode ugovaranja cene. Izdat je poznati Dioklecijanov edikt o maksimiranju cena osnovnih proizvoda i uslu- 32 ga (301. godine), koji je za prekoraaenje u njemu propisane cene predvi- deo smrtnu kaznu. Ovaj edikt i pored teške sankcije bio je neefika- san. Kasnije su pokušali maksimirati cenu samo neophodnih pre- 33 hrambenih artikala hleba i ribe. Krajem c veka car Zenon zabranju- 34 35 36 je svaku vrstu kartela (udruzenja i sporazume o tome da odre ene arti- kle ne puste u promet ispod odre ene cene) i monopola (prodaja odre- enih artikala koncentrisana u rukama jednog lica). Hamza ove mere karakteriše kao bitno ograniaenje autonomije voqe stranaka u pogledu ugovaranja cene uopšte, a ne samo u sluaaju kupoprodajnog ugovora. 37

Koja cena se smatra pravianom u ovom periodu? Prema odredbama postklasianog perioda, odre ivanje praviane ce-

ne zavisi od toga da li je u konkretnom sluaaju zastupqen tzv. opšti interes Carstva ( utilitas publica ), ili se radi o obianom ugovoru pri- vatnih lica. U sluaaju prodaje u kojoj je prisutan interes Carstva, po- stavqa se zahtev za pretium iustum i ona se odre uje kao (C. J. 4, 44, 16 iz 392): „procena kvaliteta i koliaine prihoda stvari ( aestimatio rei qua- litatis et redituum quantitatis )"; Odredbe o ugovorima privatnih lica (C. J. 7, 72, 10, 3 /532/ i C. J. 5, 37, 28, 5 /531/) cenu odre uju liberalnije, u opštim granicama uticaja na voqu kupca „ dolum vel aliquam machinati- onem vel circumscriptionem facere ", kao „visinu…koju stvar stvarno uz najveau umešnost (prodavca) moze dostiai ( quantitatem… quam re vera cum omni studio (venditor) potuerit invenire )". Ovo liberalnije odre iva- nje praviane cene je ipak stroze od klasianog shvatanja, jer ne dozvo- qava ne samo dolus malus , nego ni circumscriptio ili bilo kakvu mahina- ciju. Dioklecijan je zabranio i trgovaaku špekulaciju, da se otkupqena jeftinija roba prevozi u druge provincije gde bi se prodavala po vi- šim cenama. 38

32 Smatra se, da su vea edikti kurulskih edila sadrzali odre ena pravila o maksi-

miranju cena, videti, J a k a b, É. (1991). Aediles curules , AUSz, 401. 33 Videti: K a r a j o v i a, E. (1997). Primena Dioklecijanovog Edikta o cenama,

Pravni zivot , tematski broj, Pravo i stvarnost, Beograd, Tom. 2, br. 10, str. 517—527. 34 Konstitucija Arkadija i Honorija o ceni ostijskog hleba iz 398. godine , C. Th. 14,

19, 1. 35 Konstitucija Honorija i Teodosija o ceni ribe iz 413. godine , C. Th. 14, 20, 1. 36 C. J. 4, 59, 2 iz 483. tit.: „ De monopoliis et de conventu negotiatorum illicito vel artifi-

cium ergolaborumque nec non balneatorum prohibitis illicitisque pactionibus. " (O monopolima i nedopuštenim sporazumima trgovaca ili lukavstvu, iskorišaavanju i o zabranjenim i nedopuštenim sporazumima nadzornika kupatila.)

37 Detaqnije:Hamza,G. Jogösszehasonlitás és antikvitás , str. 129—133. 38 Uvod Edikta ( Praef . 35—40; 42—43).

207

U ovom periodu, posebno, posle definitivne podele Carstva na

Istoano i Zapadno (395. godine), dolazi do nejedinstva u pravnom si- stemu Istoka i Zapada. Mada je politiaki ciq Teodosijevog kodeksa 39 (438/39. god.) bio, da uspostavi zakonsko jedinstvo Carstva, odredbe 4 0 Teodosijevog kodeksa, koje su nastale pod uticajem razliaitih društve- no-ekonomskih, politiakih i kulturnih prilika Istoka i Zapada, nisu imale jedinstvenu primenu. To nije uspeo da ostvari ni Justinijan svojom kodifikacijom (529—534). Razlike se mogu konstatovati i u 4 1 pogledu regulisanja pitanja praviane cene. Autori koji ošteaenje preko polovine smatraju Justinijanovim pravilom, smatraju, da je klasiana koncepcija zadrzana kako na Istoku tako i na Zapadu sve do druge po- lovine c veka, da bi, po mišqenju Sirksa, radom komentatora iz 42 predjustinijanskog perioda na Istoku bilo dodato spornim Diokleci- janovim konstitucijama objašnjenje: „da se smatra manjom cenom, ako nije isplaaena ni polovina prave cene". Pored toga, na Zapadu nema traga ni antimonopolskim i antikartelskim merama, a nedostaju i pra- vila o maksimiranju cena.

a) Prividna sloboda ugovaranja cena na Zapadu

Od odredbi koji na neki naain odre uju cenu nijedna nije preuzeta

u Lex Romana Visigothorum (Alarikov Brevijar) iz 506. godine. 4 3 Mada su privredne teškoae bile na Zapadu jaae izrazene, nego u

Istoanom delu carstva, ovim odredbama nema traga. Objašnjenje se naj- verovatnije nalazi u njihovoj neefikasnosti u praksi primene i u pre- vladavanju naturalne privrede i kupoprodaje iz ruke u ruku. Na zapadu carska vlast je i inaae bila oslabqena pod pritiskom moanika ( potenti- ores ), koji su spreaavali izdavanje zakona suprotnih njihovim interesi- ma. Postavqa se aak i pitanje, da li je i sam Dioklecijanov Edikt o maksimiranju cena iz 305. godine, bez obzira na Dioklecijanovu nameru

39 Ove razlike se mogu konstatovati aak i nešto ranije, od 364. godine, videti,

D o m i n i c i s, M. A. De (1954). Il problema dei rapporti burocratico-legislativi tra „Occidente ed Oriente" nel Basso Impero romano alla luce delle inscriptiones e subscriptiones delle costitu- zioni imperiali , Rend. Ist. Lomb. Di scienze e lettere, LXXXVII, Pavia, str. 329—475.; kao i S i a, M. (1994). Istok i Zapad u rimskom postklasianom zakonodavstvu , Zbornik Matice srpske za društvene nauke, Novi Sad 97, str. 49—63.

40 O tome: S i a, M. (1989). Razlog donošenja Teodosijevog kodeksa, Zbornik radova

Pravnog fakulteta u Novom Sadu , Novi Sad, 1—3, str. 183—194. 41 Videti o tome: S i a, M. (2001). Legislative Measures for saving the unitz of the Late

Roman Empire, Revista de Stiinte Juridice ( La Revue des Sciences Juridiques ), Craiova Nr. 22, str. 176—186.

42 S i r k s, A. J. B. (1985). La laesio enormis en droit romain et Bzzantin, The Legal Hi-

storz Revienj , Antverpen, LIII, str. 298; H o r v a t, M., Prekomjerno ošteaenje , str. 223— 264.

43 Ovaj zbornik, pored toga što predstavqa izvor prava Vizigotske kraqevine, istovremeno je i izvor postklasianog rimskog tzv. vulgarnog prava, jer je sastavqen kori- šaenjem rimskih izvora prava primenjivanih na Zapadu u postklasianom periodu. Vide- ti o tome, S i a, M. (1984). Lex Romana Visigothorum, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu , Novi Sad, 1—3, str. 151—169.

208 izrazenu u uvodu Edikta: „Zato sa zadovoqstvom, objavqujem da cene prilozene u ovom ediktu vaze za celokupnu teritoriju našeg Car- stva.", bio primenjen i u Zapadnom delu u vreme kada je još postojalo zakonsko jedinstvo. Dioklecijan je nastojao da ovim ediktom zaustavi 4 4 galopirajuau inflaciju. Bilo je zabranjeno da se uvode više cene od maksimalnih, ali nije bilo zabranjeno da u mestima u kojima je ponuda velika da cene budu nize od odre enih. Ova mera je bila mera javno- pravnog karaktera u ciqu stabilizacije trzišta u interesu carstva ( utilitas publica ). Predstavqala je spoqašnje granice slobode ugovaranja cene, me utim, u okvirima maksimalnih cena trebalo je i daqe da vla- daju opšta pravila, kao i zakoni ponude i potraznje. Za onog ko bi prekršio Edikt bila je predvi ena smrtna kazna, ali sami takvi ugo- vori nisu proglašavani ništavnim. Moguanost raskida ugovora zbog 45 nize plaaene cene, tzv. ošteaenja preko polovine je vea mera koja ula- zi u unutrašnju regulativu ugovora i ima suprotan razlog i ciq od Edikta i Dioklecijanovog nastojanja maksimiranja cena. Ovaj argument suprotnih ciqeva mera, je argument koji ima svoju tezinu u prilog teze da pravilo ošteaenja preko polovine nije Diklecijanovo. 46

Dok o tome, da se neko zalio zbog toga što je platio višu cenu od vrednosti stvari, nemamo traga u Brevijaru, problem prodaje stvari za nizu cenu, bio je veoma aktuelan. U ovim sluaajevima bilo je prihva- 47 aeno pravilo, da nije mogua raskid ugovora ako bi prodavac ostvario nizu cenu od vrednosti stvari. Najranijeg datuma je Konstantinova konstitucija iz 319. godine: LRV. C. Th. 3, 1, 1 /= C. Th. 3, 1, 1/: „Vaqa- nost prodaje i kupovine se ne moze rušiti ako nije uainjena ni preva- ra ni prinuda. Niti se moze jedino zbog zaqenja nize cene, ugovor sa- ainjen bez ikakvog nehata, putem spora poremetiti." 48

Ugovor moze da bude napadnut samo ako je kupac postupio prevarno ili je koristio silu da bi prodavca naveo na zakquaenje za njega nepo- voqnog ugovora. Termin „nehat" ( culpa ) u vulgarnom pravu moze da se tumaai kao nedozvoqena radnja — delikt, a ne u smislu stepena krivi- ce, kao nepaznja. 4 9

44 O razliaitim mišqenjima i argumentima videti: K a r a j o v i a, E., nav. delo ,

str. 518—520. 45 Z i m m e r m a n n, R., The Lanj of Obligations , str. 261. 46 Ovaj argument navodi De Bont, B o n d t, NJ. De (1979). Lesion in the Roman Lanj of

Contracts, Juridical Revienj , str. 50, 52, 55. 47 U Brevijar, me utim, nije uneta poznata Dioklecijanova konstitucija o ošteae-

nju preko polovine. Ova ainjenica se navodi kao jedan od argumenata teze, da pravilo, ko- je je kasnije od strane glosatora nazvano laesio enormis , nije Dioklecijanovo, nego je delo Justinijanovih kompilatora (H o r v a t, M., nav. delo , str. 239.) Po našem mišqenju ovaj argument nije opravdan, jer su sastavqaai Brevijara koristili samo ona pravila koja su bila prihvaaena u praksi Zapada, ostale ili nisu odgovarale ovdašnjim prilikama ili interesima moanih veleposednika koji su na Zapadu imali znatan uticaj i na carsko za- konodavstvo. Pored toga, u Brevijar nisu unete ni druge Dioklecijanove odredbe o regu- lisanju cene.

48 Interpretacija odredbe ima isti smisao. 49 U tom smislu nalazimo ovaj termin u Gajevim Epitomama (E. G. 2, 9: „ omnes obli-

gationes aut ex contractu nascuntur aut ex culpa " /sve obligacije nastaju ili iz ugovora ili

209

Sledeaa konstitucija izdata od strane Gracijana, Valentinijana i

Teodosija 383. godine, razmatra sluaaj prodaje stvari za nizu cenu usled prodavaeve zablude: LRV. C. Th. 3, 1, 4 /= C. Th. 3, 1, 4/: „Ako je punoletno lice, koje je dokazano podobno za upravqanje svojom famili- jom, prodalo zemqište koje je istina daleko smeštena, iako je celo ze- mqište iz bilo kojeg razloga prodato za manju cenu, nije dozvoqeno traziti nadopunu do pune vrednosti zbog manje cene. Niti je dopu- šteno pozivati se na smrt gla u, ako veliaina mesta onome bude nepo- znata, ko je obavezan da zna veliainu, vrednost i korist porodianih stvari."

Ova odredba, pored prodavaeve zablude, dozvoqava nam da pomisli- mo i na druge razloge prodaje za nizu cenu, na primer, na culpa in con- trahendo , ili na ekonomski pritisak iskorišaen od strane kupca. NJe- na interpretacija je u tome mnogo jasnija, a pored toga proširuje pri- menu pravila i na prodaju drugih stvari. Int.: „Koje god lice, vea po- dobnih godina da moze upravqati svojom kuaom, ako je prodao vilu, ku- au ili bilo što mu drago, za dogovorenu cenu i potom se protiviti zeli što je primio nizu cenu od one koju je stvar vredela, jer kaze, veliaina prodatog zemqišta mu nije bila poznata, s obzirom na to da je daleko smeštena, zbog ovoga prodaja se ne moze opozvati: jer je u po- dobnim godinama mogao znati šta je prodao i koju cenu prodata stvar moze dostiai."

Pretpostavqa se, da je prodavac sam kriv što je bio u zabludi ( cul- pa in contrahendo ). To mogu biti samo bogati qudi, a ne i siromašni sitni posednici koji sami obra uju svoju zemqu. Brevijar ne daje mo- guanost raskida ugovora zbog ovakve zablude. Usled galopirajuae infla- cije vremena iz kojeg ove konstitucije potiau, raskidi ugovora zbog ni- ze cene, trzište bi ainili još nestabilnijom.

Treaa odredba Brevijara koja potiae iz 396. godine je najuopšteni- je formulisana: LRV. C. Th. 3, 1, 7 /=C. Th. 3, 1, 7/: „Ne bi trebalo jed- nom nastali ugovor o kupovini i prodaji izme u zakonitih lica, pobi- jati zbog nize plaaene cene."

Ova odredba aludira na moguanost raskida ugovora jedino u sluaaju ako su ugovor zakquaila nelegitimisana lica, kao što je sluaaj lica mla eg od dvadeset i pet godina. Interpretacija odredbe (nastala ka- snije, najverovatnije u drugoj polovini c veka) ne predvi a moguanost raskida ugovora ni u ovom sluaaju i formulisana je još uopštenije. Int.: „Pošto su se bilo koja dva lica sporazumela o ceni bilo koje stvari (kupoprodaja) se ne moze opozvati, iako je stvar kupqena koliko mu drago jeftinije od vrednosti."

Interpretacija ne govori više o nelegitimisanim licima (na primer, minor ili kurijal), jer su za takve ugovore predvi ene posebne formalnosti (dodatna dozvola sudije ili kurije). Ako bi ugovor na- 50 iz delikta/). Videti o tome, K a s e r, RPR, II, str. 254; L e v z, E. (1956). NJeströmisches Vulgarrecht, Das Obligationenrecht , Vajmar, str. 99—101.

50 S i a, M. (1985). Ugovor o kupovini i prodaji prema odredbama zbornika Lex Romana

Visigothorum , Novi Sad, magistarski rad, str. 108, 118, 148 i daqe.

210 stao bez ovih formalnosti, dovelo bi do ništavosti posla i ne bi se uopšte postavilo pitanje nize plaaene cene.

Ovo pravilo prihvaaeno je i u Codex Euricianus , 294: „Niko ne mo- ze vaqanost prodaje rušiti, zbog toga, što kaze, da je stvar prodata za nizu cenu…" Isto pravilo prihvataju i kasniji varvarski zbornici: 51 Bavarski zakon (16, 9), kao i u Lex Romana Curiensis (3, 1, 1, 4, 7).

Imajuai u vidu prilike u kojima su ove odredbe nastale, a pre sve- ga veliki stepen inflacije, ne bi mogli da kazemo da su carevi zele- li favorizovati princip slobode ugovaranja na uštrb praviane cene. Oni su jednostavno reagovali na konkretne probleme: aeste zahteve pro- davaca za raskidom ugovora, koja je inaae bila i izvršena (kupoprodaja iz ruke u ruku vulgarnog prava) usled rasta cene na trzištu. U okolno- stima galopirajuae inflacije mogao bi svako ko je razmenio stvar za novac traziti raskid ugovora zbog nize cene vea sutradan.

Poseban problem poznog carstva predstavqali su poslovi izdej- stvovani silom od strane moanih lica.

LRV. C. Th. 3, 1, 9 (= C. Th. 3, 1, 9): „Prodaje, poklone, transakci- je, silom iznu ene od strane moanika ( potentiores ), nare ujemo poni- štiti."

Int. „Znajte svi, ako je nešto pod pritiskom moanika ili darova- no ili prodavano, moze biti opozvano."

Prema tome, ako bi niza cena bila ugovorena pod pritiskom moa- nih lica, kupac bi mogao da trazi raskid ugovora. S obzirom na to, da siromašni gra ani slobodnom izjavom voqe ne bi poklonili niti prodavali ovim licima poslednju parcelu zemqe, niti druge svoje stva- ri za nizu cenu, prihvatqivo je mišqenje Orliak-Malafosa, da je u praksi prinuda i prevara bila pretpostavqena ako su ugovor zakquaile strane razliaitog društvenog polozaja. 5 2

Ako bi se radilo o interesima drzave, praviana cena se i izriai- to zahtevala. Prema odredbi iz 391. godine (LRV. C. Th. 10. 9, 1 /= C. 53 Th. 10, 17, 3/) i njene interpretacije, cena mora da odgovara vrednosti stvari.

Int.: „Ako je neko pritisnut prevelikim javnim dugom /na primer, dugovanim porezom (M. S.)/, tako da se od ovog duga ne moze drugaaije osloboditi, samo prodajom svojih dobara, u ovakvim sluaajevima dugova- nja, neophodno je primeniti takve forme izvršenja, koje onemoguauju da se u ovoj stvari prenagli, da se ne bi stvar otu ila za manju cenu od one koju vredi, niti pod ovim uslovima da od strane kupca bude uainje- na prevara (što bi dovelo do toga), da duzniku propadne svojina, a fisk bi manje dobio."

51 Tako e Lex Visigothorum ,c,4,7. 52 Ourliac-Malafosse, nav. delo , str. 122. Ovo tzv. subjektivno shvatanje o pre-

komernom ošteaenju prihvaaeno je u Francuskom gra anskom zakoniku i preovladava i u savremenoj francuskoj teoriji. Videti, K o n s t a n t i n o v i a, M. (1954). Ošteaenje pre- ko polovine i zelenaški ugovori, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu , Beograd, 2, str. 215; P e r o v i a, S. (1973). Obligaciono pravo , knj. 1, Beograd, str. 409. not. 967.

53 Tako e,Sirks, nav. delo , str. 297.

211

Posebna forma prodaje duznikove imovine (koja je precizirana u

odredbi kao prodaja „pod kopqem" na javnom mestu) trebalo bi da spre- ai moguanost prevare ili prinude, okolnosti koje omoguauju raskid ugovora zbog nize plaaene cene. Ova forma istovremeno garantuje da cena odgovara vrednosti stvari. Raskid ugovora ne samo što nije po- treban, vea nije ni mogua u ovom sluaaju. Saznajemo tako e, da je rea o prodaji zbog ekonomske nuzde (siromaštva). U ciqu zaštite opštih, drzavnih interesa propisana je posebna forma, kao i u drugim sluaaje- vima kada su zastupqeni i drzavni interesi, na primer, u sluaaju pro- daje imovine kurijala i drugih sluzbenika, kao i lica s nedovoqnim zivotnim iskustvom. U ostalim sluaajevima ugovor moze biti raskinut ako je zakquaen pod uticajem prevare ili prinude. Primena sile moze da se smatra aak pretpostavqenom ako je ugovor zakquaen s potentiores .

b) Uticaj zakonodavstva na ugovaranje cena na Istoku

Pored ostalih, gore spomenutih mera, u Justinijanovom kodeksu

nalazimo dve sporne odredbe Dioklecijana i Maksimijana iz 285. i 291. godine o ošteaenju preko polovine. 54

Prvi je reskript koji rešava jedan konkretan sluaaj privatnog li- ca, Aurelija Lupa.

C. J. 4, 44, 2, Carevi Dioklecijan i Maksimijan Avgusti Aureliju Lupu: „Ako si ti ili tvoj otac stvar veae vrednosti za nizu cenu pro- dao, aoveano je, da ti, ili vraaanjem cene kupcu na osnovu odluke sudije dobiješ natrag prodato zemqište, ili, ako tako kupac izabere, pri- miš razliku do praviane cene ( iusto pretio ), cena se smatra malom onda kada nije isplaaena ni polovina prave vrednosti ( dimidia pars veri pre- tii )." 55

Nije neverovatno, da je u ovom sluaaju, imajuai u vidu da prodavac nije dobio ni polovinu vrednosti prodate zemqe, sam Dioklecijan od- stupio od opšteg pravila i dozvolio raskid ugovora i bez posebnog do- kazivanja prevare ili prinude. Me utim, prema mišqenju Sirksa, bez poslednje reaenice (za koju smatra da su dodali Justinijanovi kompila- tori) ova odredba ne odstupa od klasianog pravila, jer je rea samo o jednom od sluaajeva u kojima je dozvoqena primena restitutio in integrum ,

54 Problematiku: da li je ovo pravilo nastalo za vreme Dioklecijana ili tek Justi-

nijana na ovom mestu neaemo razmatrati. Pitanje autentianosti teksta postavio je još 1770. god. Chr. T h o m a s i u s, Dissertationes academiae III , Halae Magdeburgicae 1770, 43— 78: dissertatio LXXIII. Detaqnije o ovoj problematici i literaturi videti:Sirks,A.J. B. nav. delo ( La laesio enormis ), str. 291—307; kao i Cardilli,R.(2004). Alcune osservazio- ni su leges epiclassiche e interpretatio: a margine di Impp. Diocl. Et Maxim. C. 4, 44, 2 e C. 4, 44, 8. u, Tanulmánzok Dr. Molnár Imre egzetemi tanár 70. születésnapjára, Segedin, str. 115—145.

55 „ Rem maioris pretii si tu vel pater tuus minoris pretii distraxit, humanum est, ut vel pre-

tium te restituente emptoribus fundum venditum recipias auctoritate intercedente iudicis, vel si emptor elegerit, quod deest iusto pretio recipies, minus autem pretium esse videtur, si nec dimidia pars veri pretii soluta sit. "

212 s tim što su u ovom sluaaju izostali iz carskog odgovora, na postavqe- no pitanje privatnog lica, posebni razlozi dozvole restitucije. 56

Prema Sirksu, ova odredba mada je uopšteno formulisana i ne ukazuje na razlog restitucije i stoga ima suprotan smisao od ostalih odredaba koje samo zbog nize cene ne dozvoqavaju restituciju, smešte- na je pod naslov „ De rescindenda venditione " u Justinijanovom kodeksu, jer uvodi novinu: da umesto raskida ugovora i povraaaja u pre ašnje stanje, kupac moze doplatom da odrzi ugovor na snazi. Vanredna re- 57 stitucija bi u ovom sluaaju nastala opštom primenom pravila, da je raskid ugovora mogua u sluaaju ugovora bona fidei ako je nastala velika ( damnum grande ) ili prekomerna ( enorme ) šteta. Kako, me utim, odre- 58 diti granice prekomerne štete ( damnum grande )? Prema odredbi Justi- nijanovog kodeksa (C. J. 4, 44, 6) iz 293. godine ako bi kupac ponudio dvostruku cenu, ne bi mogao na osnovu toga zahtevati raskid ugovora. Prema Sirksu, ovo merilo moze biti osnov odre ivanja realne ili praviane cene. Prema Genzmeru, koji se poziva na odredbu Justinijana 5 9 (C. J. 7, 47, 1) iz 531. godine, osnov moze da bude visina naknade quod interest , koja ne moze da pre e dvostruku najvišu vrednost stvari. 60

Druga sporna odredba Justinijanovog kodeksa iz 293. godine, rezi- mira sva moguaa rešenja povodom problema dozvole raskida ugovora zbog nepraviane cene. Odredba kao da je sastavqena korišaenjem više odredaba bez posebne prerade. Da li su ovu nespretnu konstrukciju fa- brikovali Justinijanovi kompilatori ili pravnik koji je formulisao Dioklecijanovu konstituciju, na ovom mestu neaemo istrazivati.

S. J. 4, 44, 8 koju Carevi Dioklecijan i Maksimijan upuauju Aure- liju Evodiji, poainje opštim pravilom dozvole restitucije u sluaaju prevare ili prinude: „Ako je tvoj sin, na osnovu tvoje saglasnosti pro- dao tvoju zemqu, treba da dokazeš kupaevu prevaru ( dolus ) nastalu lu- kavstvom ili iz podmuklosti ili pretnju smrau ili obelodaniti nano- šenje štete muaenjem tela, da prodaja ne bi bila vaqana." Odredba se nastavqa pravilom klasianog i postklasianog prava: da raskid nije mogua samo zbog nize plaaene cene, tim što se smatra da je dodavanje prideva malo ( paulo ) justinijanova interpolacija: „Me utim, samo to, da se pozivaš na malo manju prodajnu cenu zemqe, nedovoqno (slabo) je za raskid kupovine…" Završna reaenica zeli da usaglasi ovaj opšti koncept sa gore navedenim spornim pravilom Dioklecijana i Maksi- mijana i dodaje, da je raskid izuzetno mogua, ako nije plaaena ni polo- vina vrednosti stvari, uz kupaevu moguanost da odrzi ugovor na snazi, ako doplati do njene pune vrednosti: „izuzev ako je data manja od polo- vine praviane cene, koju je (stvar) imala u vreme prodaje, izborom kup-

56 S i r k s, A. J. B., La laesio enormis , str. 299—303. 57 S i r k s, A. J. B., La laesio enormis , str. 302. 58 S i r k s, A. J. B., La laesio enormis , str. 303. Primeri raskida ugovora zbog preko-

merne štete: C. J. 2, 20, 5 (290); 2, 28, 1 (290); Ulpianus , D. 4, 4, 9 pr.; D.4,4,49.

59 S i r k s, A. J. B., La laesio enormis , str. 303. 60 G e n z m e r, E., nav. delo , str. 59.

213

ca da ae da ispuni, ugovor ipak moze da se saauva. ( nisi minus dimidia iu- sti pretii, quod fuerat tempore venditionis, datum est, electione iam emptori praestita servanda. )" Ovaj dodatak, moze da se shvati samo u kontekstu 61 prethodne odredbe (S. J. 4, 44, 2).

Od taanog odre ivanja vremena bitnije je pitanje: zašto je ovo pra- vilo o ošteaenju polovine nastalo?

Po mišqenju Andriaa, pravilo je nastalo pod uticajem hrišaan- ske etike, ali da aesti zahtevi za raskidom ugovora ne bi ugrozili pro- met, odre ena je granica u polovini realne cene. Istog je mišqenja i 62 Genzmer, i dodaje da je ova praksa mogla biti prihvaaena od strane au- dientia episcopalis . Prema Sirksu, pozivanje na hrišaansku etiku nije 63 neophodno, s obzirom na to, da je pravilo o ošteaenju preko polovine u obe odredbe dodato na kraju. Smatra, da je najverovatnije rea o komen- tarima, interpretaciji pravnika iz predjustinijanskog perioda, koji su zeleli da postave granicu izme u praviane i nepraviane cene. 64 Prema Horvatu, ovim pravilom Justinijan je zeleo da zaštiti sitne posednike od potentiores . Pored uticaja ideje hrišaanske etike i hu- 6 5 manizma, Carstvo je i na Istoku imalo poseban interes, da ne do e do osiromašenja i propadanja sitnih posednika, jer je ovde bio raširen poseban vid patrocinijarnih odnosa tzv. patrocinium vicorum , tj. aitava sela su se stavqala pod zaštitu veleposednika. Kada bi se radilo sa- 66 mo o humanosti, ovo pravilo bi trebalo da bude opšte, trebalo bi da se odnosi na sve stvari, da se proširi i na ostale ugovore i da u jednakoj meri štiti obe strane, a ne samo prodavca.

Pravilo ošteaenja preko polovine najverovatnije je i na Istoku retko primenjivano. Autori koji su izuaavali vizantijske izvore, sma- traju, da je restitucija po ovom osnovu bila dozvoqena samo izuzetno, i to, samo na osnovu odluke magistrata. 67

Ove dve odredbe ne bi bile toliko znaaajne, a mozda ni toliko razmatrane u romanistici, da nisu u srednjem veku posluzile kao osnov rešavanja pitanja praviane cene /tzv. objektivna teorija/.

61 Po nespretnoj i konfuznoj konstrukciji ova odredba je veoma sliana odredbi Ju-

stinijanovog institucija (2, 1, 41) o sticanju svojine, koja tako e nastoji da rezimira pravila koja su nastala u raznim periodima rimske istorije. Prema mišqenju Kardilija, ova odredba je interpretatio autentica dotadašnjeg razvoja rešenja pitanja praviane cene, detaqnije o tumaaenju ovih spornih konstitucija videti: Cardilli, R., nav. delo , str. 115—144.

62 A n d r i c h, L. (1919). Sul'origine delle lesione enorme nella compera e vendita , Riv.

ital. scien. giur, str. 31—34. 63 G e n z m e r, E., nav. delo , str. 55. 64 S i r k s, A. J. B., La laesio enormis , str. 304. 65 H o r v a t, M., Prekomjerno ošteaenje , str. 223 i daqe. 66 R o m a c, A. (1966). Kasnorimski patrocinij, Zbornik radova iz pravne istorije

posveaen Albertu Vajsu , Beograd, str. 91—102. 67 Z a c h a r i a e v o n L i n g e n t h a l, E. (1883). Zur Lehre von laesio enormis , ZSS,4,

str. 49—60. videti tako e: V. 19, 10, 78 (77); 19, 10, 72; 10, 36, 6; scholion uz V. 13, 2, 2.

214

4. TEORIJSKE I PRAKTIANE DILEME POVODOM PRIMENE

PRINCIPA LAESIO ENORMIS U TOKU SREDNJEG VEKA Sam naziv laesio enormis potiae od glosatora. Nije sporno, da je 68

ovo pravilo izvorno nastalo radi rešavanja jednog konkretnog sluaaja, niti da je zaštitu pruzalo samo prodavcu zemqe. U toku srednjeg veka, nadopunjeno moralnom sadrzinom, bilo je prihvaaeno u kanonskom pra- vu, a preko kanonskog prava postalo je deo i zivog srednjevekovnog 69 prava. Nije više bilo sporno, da li cena treba da bude praviana, me- 70 utim, oko toga, kako odrediti pravianu cenu i kada dati zaštitu ošteaenoj strani, izazvalo je mnoge diskusije kako u doktrini tako i u praksi.

a) Grocije: U prirodi ugovora vlada jednakost ( „in contractibus natura aequalitatem imperat" )

Sveti Toma Akvinski, hrišaanski mislilac otvorenog duha H!!!

veka, koji je pored Platona bio okrenut i Aristotelovom uaenju, pola- 71 zeai od Aristotelovog shvatanja, da nijedna stranka ne sme da se bogati na raaun druge: formulisao je pravilo, suprotno rimskom klasianom 72 pravilu: „ carius vendere aut vilius emere rem quam valeat, est secundum se injustum et illicitum " (Skupqe prodati i jeftinije kupiti stvar od onog što vredi, je samo po sebi, nepravedno i nedozvoqeno.) Hugo Grocije, 73 osnivaa škole prirodnog prava, tako e vo en ne samo hrišaanskom etikom, vea i antiakim principima prirodnog prava formulisanim i od strane rimskih pravnika, inspirisan je istom idejom. Grocije zah- teva jednakost davanja: „ in contractibus natura aequalitatem imperat, et ita quidem, ut ex inaequalitate jura oriatur minus habenti " (po prirodi kon- traktima vlada jednakost, i to baš tako, da se iz nejednakosti ra a pra- vo za onog ko ima manje). Ovu jednakost nalazi u Paulovim tekstovima 74 (D. 35, 2, 63 pr. i 9, 2, 33) „ quanti omnibus valeret ", tj. trzišna cena. 75

Prema Dekretu Gregorija !H: „Ako je prodavac prodajom prevaren preko polovine praviane cene, prodavac, da bi odrzao prodaju moze

68 Z i m m e r m a n n, R., The Lanj of Obligations , str. 259. 69 O razvoju ovog pravila u kanonskom pravu videti: D ö m ö t ö r, L. (1998). Észre-

vételek a felén túli sérelem kánonjogi fejlodésének kérdéséhez (Zapazanja uz pitanje razvoja ošteaenja preko polovine u kanonskom pravu), u, Jogi tanulmánzok (urednik A. Harmati), Budimpešta, str. 69—81.

70 Z i m m e r m a n n, R., The Lanj of Obligations , str. 266. 71 A k v i n s k i, Toma, Izabrano djelo (izabrao, priredio i predgovor napisao, T. Ve-

reš), Zagreb, str. 19 i daqe. 72 A r i s t o t e l (2003). Nikomahova etika /u prevodu R. Šalabalia/ Novi Sad, c,

!c, 3 (1132 a) i daqe. 73 St. Thomas A q u i n a s, Summa Theologiae , Secunda secundae, Quaest . LXXVII, al. 1. 74 G r o t i u s, H., De iure belli ac pacis , Lib. II, Cap. XII, 8. 75 NJieacker, F., A Historz of Private Lanj in Europe (njith particular reference to Ger-

manz) , translated bz T. NJeir, Oksford, 1995, str. 234. Detaqnije, G r o t i u s, Hugo (1999), A háború és béke jogáról , Budimpešta, str. 349.

215

ipak zahtevati, ili da se vrati stvar, ili da se doplati do praviane cene, i ako od toga drugaaije zahteva, biae pobe en." 76

Po kom kriterijumu meriti pravianu cenu? I pored razmimoila- zenja u shvatanjima, doktrina je stajala na ispravnom stanovištu. 77 Ekvivalencija vrednosti nije shvatana u smislu da svaka stvar ima svo- ju unutrašnju, suštinsku i nepromenqivu vrednost, niti je praviana cena vezivana za troškove proizvodnje stvari. Ona je bila odre ena 78 trzišnom vrednošau pod takmiaarskim uslovima: „praviana cena bi- lo koje stvari se ne odre uje neaijom naklonošau, ili troškom, nego se meri opštom procenom qudi: tako da stvar vredi toliko, koliko bez prevare i nepravde zajedniaki mogu qudi (odrediti) poznavajuai njego- vo stanje… Ne zanemarujemo… cena stvari, koju igde posedujemo, druga je u drugim mestima, i skoro se svaka menja godinama". Razliaitost cene 79 koju diktiraju trzišna kretanja, prema tome, jeste prihvatqiva, izuzev ako bi ona bila ugovorena iskorišaavanjem nemarnosti, lakomisleno- sti, neiskustva ili druge sliane okolnosti druge ugovorne strane. Po- red toga, praviana cena moze da odgovara trzišnoj samo onda, ako ne- ma javnopravnih mera utvr ivanja cene, ili ako nije diktirana od stra- ne uaesnika u privredi koji imaju monopolski polozaj, niti je rezul- tat kartela. To konstatuje vea Grocije, koji ima veoma savremena shvata- nja o trzišnim odnosima. Grocije, me utim, i monopole smatra dozvo- qenim ako su njihove cene podre ene trzišnim zakonitostima. Udru- zivanja u ciqu podizanja cene, spreaavanje snabdevanja trzišta, ili povlaaenja robe s trzišta da bi kasnije bilo moguae ostvariti višu cenu, pak, smatra štetnim i protivpravnim. 80

b) Koje je prihvatqivo merilo laesio enormis i kome

dati zaštitu? U toku srednjeg veka pravilo laesio enormis bio je predmet zestokih

diskusija. Na primer, glosatori su povodom S. 4. 44, 2 /De rescindenda venditione/ raspravqali o tome, kako da se ovo pravilo primeni i na

76 Corpus Juris Canonici, Decretales Gregorii IX., Lib. III, Tit, XVII, Cap. III.: „ Tenet

venditio, licet venditor sit deceptus ultra dimidiam iusti pretii; potest tamen venditor agere, ut re- stituatur res vel iustum pretium suppleatur, et si alterum praecise petit, succumbit. "

77 Menzhárd,A.(2004). A jóerkölcsbe ütközo szerzodések (Nemoralni ugovori), Bu-

dimpešta, str. 56—62. 78 Z i m m e r m a n n, R., The Lanj of Obligations , str. 265 i not. 190 i 191. 79 Covvaruvias a Lezva, Variae resolutions , vol. II, Lib. II. Cap. III, 4.: „ iustum cuiusque

rei pretium non ex cuiuslibet affectione, aut sumptu constat, sed ex communi hominum aestimatio- ne perpenditur: itaque tantum valet res, quantum absque fraude et iniuria communiter potest ho- mini scienti eius conditionem… Non ignoramus … pretia rerum, quae usquam posuimus, alia in aliis locis esse, et omnibus pene annis mutari. " O razlikama u ceni, po mestu i vremenu vo- dili su raauna vea i Gaj (D. 13, 4, 3) i Paul (D. 35, 2, 63, 2). Menjhard navodi i one okol- nosti koje su u srednjem veku uzimali u obzir ako bi se radilo o stvarima aija vrednost se ne moze utvrditi po opštem kriterijumu prometne (upotrebne) vrednosti, videti, Menzhárd, A., A jóerkölcsbe ütközo szerzodések , str. 60—61.

80 G r o t i u s, H. (1999). A háború és béke jogáról , Budimpešta, str. 351.

216 kupca? ( Quanto emtor enormiter laesus dicatur? ). Postojala je razlika u mišqenjima. Azo je smatrao, da ako je praviana cena 10, kupac ae biti ošteaen preko polovine ako je platio 16, jer je 6 više od polovine 10. Svoj stav je argumentovao, da Zakon ne kaze da treba da bude ošteaen in duplum , tj. da je platio više od 20. Me utim, Placentin, Alberik, Martin i drugi doktori bili su suprotnog mišqenja. Rekli su, da ku- pac ne moze traziti zaštitu ni ako je platio dvostruku cenu, jer pro- davac ae biti ošteaen preko polovine ako je primio 4, tj. on je ošte- aen preko duplog što je trebalo da primi. Sliano ako posmatramo kup- ca koji je kupio stvar koja vredi 10 za 16, takav kupac nije ošteaen in duplum , aak ni onda ako bi platio 20. Prema tome, trebalo je da plati više od 20, a to potvr uju i obiaaji. 8 1

Smatra se, da i pored ovih dilema glosatora, zahtev za pravianom cenom postao je opšti vea u toku H!!!—H!c veka. Bartol je primenu 82 pravila laesio enormis proširio i na pokretne stvari, nije ga ograni- aio samo na kupoprodaju, a pravo na raskid ugovora obezbedio je i za kupca. Prema Viškiju, on je u tolikoj meri proširio ovaj rimski in- stitut da je stvorio novo pravno pravilo. 83

Poaev od Hc! veka bilo je vladajuae mišqenje da pravilo ošteae- nja preko polovine treba primeniti i na kupca. Me utim, primena 84 ovog „aisto geometrijskog metoda" (po nazivu glosatora i komentatora) stranke stavqa u nepraviaan polozaj. Smatralo se prihvatqivijim, 8 5 ako kupac stiae pravo na raskid ugovora, ako je platio više od pune i

81 H a n e l, G., Dissensiones dominorum, sive Controversiae veterum iuris romani interpre-

tum qui Glossatores vocantur , Lejpcig, 1834, ponovo štampan 1964. (Hugolinus, par. 253), str. 426—427: „ Dissentiunt in C. De Rescind. Vend. (C. 4, 44.) L. 1. et L. 2., ubi dicitur, quod potest rescindere venditionem, si deceptus sit, etsi minus pretium habeat. „Minus autem pretium esse videtur, si nec dimidia pars veri pretii soluta sit". Unde dominus Azo dicit, quod idem sit in emtore, ut si quis rem, quae X valebat, emeret pro XVI, quod emtor, si voluerit, potest rescindere venditionem, quia deceptus est ultra dimidiam iusti pretii; et hoc ita probat: verum et iustum pre- tium erat X et deceptus est in VI, ergo ultra dimidiam iusti pretii, id est, ultra dimidiam X; nec Lex dicit, quod debeat esse deceptus in duplum, sed tantum in dimidiam iusti pretii, ut C. De Re- scind. Vend. (C. 4, 44.) L. 2. et L. Si voluntate tua (8). Sed Pla. (Placentinus), Al. (Albericus) et M. (Martinus) et Alii Sapientes dicunt contrarium et dicunt, quod non potest agere, nisi sit decep- tus in duplum, et hoc ita probatur. Lex dicit, quod tunc potest rescindere venditionem, si non ha- bet dimidiam iusti pretii. Hoc ita intelligi, si sit deceptus in duplum. Nam deceptus est in duplum, quia ipse venditor debuisset accepisse X et non accepit nisi quatuor. Unde deceptus est ultra du- plum, quod debuisset accepisse. Per similitudinem et iste emtor, qui emit rem, quae valebat X, pro XVI, non est deceptus in duplum, nisi XX dedisset; unde non ei subvenitur et ita per consuetudi- nem adprobatur et ita probo sententiam Alb. (Alberici) et Aliorum. "

82 Pókecz, A.-Kovács, A laesio enormis és továbbélése a modern polgári törvénz- könzvekben ( Laesio enormis i njegova daqa sudbina u modernim gra anskim zakonicima), Jogtudománzi közlönz , 5/2000, str. 177—185. Upor, Z i m m e r m a n n, R., The Lanj of Obliga- tions , str. 262. Videti, G l ü c k, C. F. Von (1868). Ausf. Erl. Der Pandecten , vol. XVII, Erlan- gen, str. 27—120.

83 V i s k z, K. (1983). Spuren der NJirtshaftskrise der Kaiserzeit in den römischen Rechts-

quellen , Bon—Budimpešta, str. 62. 84 Z i m m e r m a n n, R. The Lanj of Obligations , str. 263. 85 Prema primeru Cimermana ( nav. delo , str. 263) ako se uzme, da je prava vrednost

stvari 100, prostom primenom ovog pravila prodavac ae moai da trazi raskid ako je ošteaen sa više od 50, a kupac samo ako je platio dvostruko višu cenu i ošteaen je sa više od 100.

217

polovine prave cene. Ni ovo rešenje nije bilo bez mana, stoga su se diskusije nastavile. Umesto merila — polovina prave vrednosti — za 86 raskid ugovora u praksi su uzimali druga merila, na primer, dve treai- ne za oblast Virtemberga (Landrecht iz 1555. i 1610. godine), pet dvana- estina u Francuskom gra anskom zakoniku (al. 1674), a kanonsko pravo je sadrzalo posebnu odredbu za tzv. laesio enormissima za ošteaenje koje prelazi mnogo više od polovine praviane cene („ longe dimidium justi pretii excedat "). 87

Postavilo se i pitanje, ako kupac izabere da zadrzi ugovor na snazi, da li treba da doplati do pune vrednosti, ili samo do polovine prave cene, jer se radi o ošteaenju preko polovine, kao i: zašto se ova moguanost uopšte daje strani koja ima povoqan polozaj a ne ošteae- noj, a bilo je i primera, da se ugovor u sluaaju ošteaenja preko polovi- ne (ako je kupac platio više od dvostruke prave cene), uz pretposta- vqenu zabludu, smatra ispoaetka nevaqanim. Pufendorf je pravilo 8 8 ošteaenja preko polovine smatrao potpuno nezadovoqavajuaim. Smatrao je, da ako je rea o stvari velike vrednosti, tada i malo odstupanje od prave vrednosti moze da aini veliku štetu, dok to neae biti sluaaj, ako je veliko odstupanje od vrednosti u sluaaju jeftine stvari. 89

Pisci ius communea prilago avajuai svoje shvatanje o pravianoj ceni pozitivistiakom stanovištu, ipak su i daqe primenjivali S. 4, 44, 2, tj. da cena treba da odstupa od praviane sa više od polovine ra- di izbegavanja mase sporova, ili su prilagodili ovu meru na taj naain da je ugovorena cena praviana ako je bila utvr ena negde izme u najvi- še i najnize cene prodate stvari. U teoriji je i daqe bilo razmimo- 90 ilazenja: s jedne strane je i daqe vladala ideja da praviana cena ne mo- ze taano da se odredi, a sa druge, zahtevalo se, da se cena odredi javno- pravnom merom. 91

5. KODIFIKACIJE GRA ANSKOG PRAVA I SUDBINA

PRAVILA LAESIO ENORMIS Moguanosti pojedinaca da postizu ekvivalenciju vrednosti u kon-

kretnom ugovoru, kao i ponovno prihvatanje principa autonomije voqe, dovelo je ovo pravilo ius communea u pitanje. Na raaun ovog krutog pra- vila izreaene su mnoge kritike, aak do mere da je podoban samo da bude predmet ismejavanja i satira. U toku H!H veka sudovi su imali veoma 9 2

86 Imajuai u vidu ius commune , videti: G l ü c k, C. F. Von, nav. delo , str. 79. i 105.

T h o m a s i u s, Christian, De aequitate cerebrina legis secundae C. De resc. Vend. 2, par. 13 . formulisao je više od trideset pitanja povodom primene pravila laesio enormis .

87 Podaci su uzeti iz, Z i m m e r m a n n, R., The Lanj of Obligations , str. 264. 88 Preussisches Allgemeines Landrecht , par. 59, I, 11; par, 75, I, 4. 89 Pufendorf, De iure naturae et gentium , Lib. V, Cap. III, par. 9. 90 Lauterbach, Collegium theoretico-practicum , Lib. XVIII, Tit. I, 53 i daqe. Prema,

Z i m m e r m a n n, R., The Lanj of Obligations , str. 267. 91 Z i m m e r m a n n, R., The Lanj of Obligations , str. 267. i not. 200. 92 Z i m m e r m a n n, R., The Lanj of Obligations , str. 267. i not. 201 i 202.

218 raznovrstan pristup problemu prekomernog ošteaenja, od potpunog od- bijanja, do uvazavanja i nepaznje prilikom zakquaivanja ugovora ( culpa in contrahendo ). Pandektistika je posmatrala ovo pravilo kao anoma- 93 liju, kao odstupanje od principa ugovornog prava. Prilikom izrade 9 4 nemaakog gra anskog zakonika zauzet je stav da Zakonik prati model za- snovan na trzišnoj privredi i pravilo laesio enormis , s obzirom na to da ograniaava slobodu ugovaranja ne treba preuzeti. Prema njegovom pa- ragrafu 138 !!. oaigledna nesrazmera u ceni nije sama po sebi dovoqna za raskid ugovora. Zahtevalo se, da je do toga došlo iskorišaavanjem taano nabrojanih slabosti ošteaene strane: iskorišaavanje nevoqa, siromaštva, bede, neiskustva, nedostatak sposobnosti rasu ivanja, znat- no oslabqene voqe. Zakonik, prema tome, prekomerno ošteaenje pri- hvata samo kao poseban oblik zelenaškog ugovora. U sudskoj praksi, me- utim, ovaj liberalni koncept je oslabqen, s jedne strane, širokim tu- maaenjem slabosti ošteaene strane ako je nesrazmera oaigledna i ako je ugovor u velikoj meri nepošten i nepravedan, a s druge strane, prime- nom opšteg principa, da su transakcije koje su suprotne dobrim obi- aajima ništavne. To je dovelo u sudskoj praksi do ponovne primene objektivnog kriterijuma oaigledne nesrazmere. Menjhard smatra, da je doktrina, kao i praksa prvenstveno sluzila ciqu — koristeai za to današnji termin — zaštite potrošaaa. U Francuskoj i Austriji pra- 95 vilo laesio enormis još uvek zivi svoj penzionerski zivot. U Francu- skoj Potijer, pre izrade Code civil -a razradio je doktrinu o laesio enor- mis i predlozio primenu ovog pravila na svaki teretni ugovor. Po- 96 zivajuai se na principe autonomije voqe i slobode ugovaranja, njegov predlog je bio suzen na izuzetnu primenu u sluaaju prodaje nepokretno- sti, i kasnije proširen i na ugovore o deobi, kao i u korist malolet- 97 nika. Sudska praksa, me utim, prihvata nevaznost ugovora u sluaaju oaigledne nesrazmere ainidbi i bez postojanja osnova ako je cena „neo- zbiqna", tim što primenu ovog pravila ne proširuje na pokretne stvari. U Austriji bio je oslabqen putem, od strane prakse prihvaae- 98 ne, standardizovane klauzule o odricanju. Primena ove klauzule je 1979. godine zabranjena. Najzad, ima primera i o formalnom ukidanju ovog 99 pravila, kao što je to u sluaaju holandskog prava. 1 00

93 Menzhárd,A.(2004). A jóerkölcsbe ütközo szerzodések (Nemoralni ugovori), Bu-

dimpešta, str. 66—67. 94 Z i m m e r m a n n, R., The Lanj of Obligations , str. 268, not. 204. 95 Menzhárd, A., A jóerkölcsbe ütközo szerzodések , str. 67. 96 Znjeigert,K., Verbotene Geschafte — eine rechtsvergleichende Skizze .In.R. Aubin

— E. von C a e m m e r e r: F. S. R i e s e (aus Anlass seines siebzigsten Geburstages), Karlsruhe, 1964, Verlag C. F. Müller, str. 213—224, 222.

97 Cod Civile, al. 1674. stim da prekomernim ošteaenjem u sluaaju prodavca smatra ošteaenje preko 7/12, a u sluaaju kupca 1/10. Ovaj alan je unet na zahtev Napoleona (Ni- c h o l a s, B. (1992). The French Lanj of Contract , 2. izd. Oksford, str. 139.

98 Menzhárd,A.(2004). A jóerkölcsbe ütközo szerzodések (Nemoralni ugovori), Bu-

dimpešta, str. 63. 99 AOGZ, al. 934. ošteaenje preko polovine nastaje onda „Ako …jedna strana nije

primila od druge ni polovinu onoga, što je istoj dala prema obiaajnoj vrednosti…". al. 935. ovom pravilu dodaje i subjektivni kriterijum: „Ovom pravnom sredstvu nema mesta…

219

U savremenoj teoriji, pojam prekomernog ošteaenja odre uje se na

dva naaina: subjektivno i objektivno. Prema subjektivnom shvatanju, prekomerno ošteaenje je rezultat manje voqe, zablude, ili prevare. Ovoj grupi pripadaju rešenja prihvaaena u austrijskom i francuskom gra- anskom zakoniku. Prema objektivnom shvatanju, dovoqno je dokazati odre enu nesrazmeru uzajamnih prestacija (koja moze razliaito da se predvi a) da bi ošteaena strana imala pravo na zaštitu. Ovoj grupi pripada srpski gra anski zakonik, i savremeni ma arski gra anski 10 1 zakonik. Treaa grupa gra anskih zakonika polazi od shvatanja da se 102 zabranom zelenaških ugovora ekvivalencija vrednosti štiti u dovoq- noj meri i da su pravila o prekomernom ošteaenju suvišna. 10 3

Naš Zakon o obligacionim odnosima naaelo ekvivalencije vred- 1 04 nosti kod dvostranih ugovora uvrštava u osnovna naaela (al. 15), kao naaelo koje, pored interesa stranaka, treba da obezbedi da se akti raz- mene odvijaju po zakonima trzišta u opštem interesu. U ciqu ostva- rivanja i zaštite ovog naaela Zakon predvi a više pravnih sredstava: odgovornost za materijalne i pravne nedostatke stvari, pravila o pre- komernom ošteaenju i zabrani zelenaškog ugovora i pravila o raskidu ili izmeni ugovora zbog promenjenih okolnosti. U pogledu pravila o 10 5 prekomernom ošteaenju prihvata subjektivni pojam i radi ostvarivanja zaštite predvi a kumulativnu potrebu dokazivanja kako oaigledne ne- srazmere tako i postojanja zablude (al. 139). S obzirom na to, da se u sledeaem alanu (al. 140) reguliše zaštita u sluaaju zelenaških ugovo- ra, postavqa se pitanje, da li je odredba o prekomernom ošteaenju uop- šte potrebna, ili se moze obuhvatiti zelenaškim ugovorima. U našoj ako je pristao na cenu nesrazmernu, premda mu je prava cena bila poznata…" Pored toga zelenaški ugovori se smatraju „naroaito ništavnim". Al. 879. noveliranog Zakonika u taa. 4. st. 2. u zelenaške ugovore ubraja: „ako neko iskorišaava lakoumnost, tezak polo- zaj, slaboumnost, neiskustvo ili uzbu enje drugoga time, što za ainidbu sebi ili treaem ugovara ili uzima takvu protivainidbu, aija imovinska vrednost stoji u upadqivom ne- srazmeru sa vrednošau ainidbe." Detaqnije, V i z n e r, B. (1969). Gra ansko pravo u teo- riji i praksi , 2. izd. knjiga 3, Rijeka, str. 583—596.

100 Z i m m e r m a n n, R., The Lanj of Obligations , str. 268; S. 25 General Lanj Amend-

ment Act. 32/1952. 101 Izmenjen alan 559 (5. maj 1864) Glava 17: „O ugovorima uopšte". „Ako pri teretnim ugovorima jedna strana nije primila ni pola obiane vrednosti

onoga, što je drugoj strani dala, onda ošteaena strana ima prava zahtevati da se ugovor raskine i u pre ašnje stanje povrati. No druga strana ima prava drzati ugovor, ako ošteaenom dopuni onoliko, koliko do obiane cene preostaje. Vrednost se uzima ona, koja je bila u vremenu kad je ugovor zakquaen." Al. 560. Ovo sredstvo nema mesta onda, kad se ko naroaito toga odrekao, ili mu se stvar osobito omilela, pa je prekoobianu cenu za nju dao; ili ako se po ugovarajuaim licima suditi daje, da je stvar u pola poklonjena; ili ako je stvar putem sudskim prodana." Tako e u sluaaju ugovora na sreau (al. 790); poravnanja (al. 859); posle zastarelosti od 3 godine (937). Za odre ena dobra je i zakon propisao ce- nu (str. 282 — komentar Markoviaa).

102 Ptk. al. 201, par. 2. s dodatkom al. 202 o zelenaškim ugovorima. 103 Nemaaki gra anski zakonik (par. 138), Švajcarski zakonik o obligacijama (al.

21), Italijanski gra anski zakonik (al. 1448). 104 Zakon o obligacionim odnosima, Aetvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje (prire-

dio, R. urovia), Beograd 2003. 105 Videti detaqnije: P e r o v i a, S. (2004). Naaelo ekvivalentnosti i dvostrani

ugovori, Pravni zivot , br. 5—6, Beograd, 2004, str. 7—39.

220 teoriji se oba pravila smatraju potrebnim, jer me u ovim pravilima postoji suštinska razlika. U sluaaju prekomernog ošteaenja, radi se o mani voqe i rea je samo o relativnoj ništavosti, dok zelenaški ugo- vor zbog zlonamernog ponašanja zelenaša, namere za eksploatacijom druge strane, spada u red posebno sankcionisanih zabranjenih ugovo- ra. U novije vreme smatra se, a tako prihvata i sudska praksa, da oai- 106 gledna nesrazmera, kao element pojma zelenaškog ugovora, moze da se ispoqi ne samo u povredi naaela jednake vrednosti, nego i kao povreda naaela savesnosti i poštenja i dobrih obiaaja, unošenjem u ugovor ka- znenih odredbi, ugovorne kazne, prava otkupa, prividnih ugovora, lex commissoria i sliano. 1 07

6. PRAVILA TZV. EVROPSKOG PRAVA

UNIDROIT Principi me unarodnih trgovaakih ugovora ( Principles

of International Commercial Contracts ) u alanu 3.10 kombinuju primenu objektivnih i subjektivnih elemenata. Dozvoqavaju raskid ugovora u sluaaju, ako ugovor, da njegov deo, u vreme zakquaenja, nepravedno daje jednoj strani prekomerne pogodnosti. Tome se dodaje i subjektivni kri- terijum, da je do toga došlo usled zavisnog polozaja, ekonomskih po- metnji, ili hitnih potreba, itd. Pored toga, uzima se u obzir i sama priroda i ciq posla (al. 3, 10 (1)/ Ova poslednja taaka omoguaava ras- kid ugovora uz postojanje samo objektivnog kriterijuma, imajuai u vidu, da mogu postojati i takve situacije kada prekomerne pogodnosti ne mo- gu da se pripišu iskorišaavanju nepovoqne ugovorne pozicije druge strane. 108

Principi Evropskog ugovornog prava Lando komisije ( Principles of European Contract Lanj , 1995—2002), u glavi 4. al. 109. pod naslovom „Prekomerna korist ili nepoštena pogodnost" prihvataju subjektivnu teoriju, i omoguauju ošteaenoj strani da zahteva zaštitu, ako je u vreme zakquaenja ugovora bio u odnosu zavisnosti, posebnog poverenja s dru- gom stranom, ili je bio u ekonomskoj nuzdi, ili zurbi, bio je neopre- zan, neupuaen, neiskusan, ili nije imao poslovnog iskustva, pod uslo- vom, da je za to druga strana znala ili je trebalo da zna — i u zavisno- sti od okolnosti i ciqa ugovora — preteranom nepoštenošau priba- vio sebi pogodnost ili preteranu korist.

Sud na zahtev ošteaene strane, ako je to moguae, moze da modifi- kuje ugovor tako da odgovara onoj sadrzini koju bi stranke postigle, poštujuai princip savesnosti i poštenja.

Prema tumaaenju Menjharda, u ovoj odredbi više se vodi raauna o iskorišaavanju slabije pozicije druge strane, nego o nesrazmeri ai-

106 Videti, S a l m a, J. (2001). Obligaciono pravo , Novi Sad, str. 333—335; K o n -

s t a n t i n o v i a, M., nav. delo ( Ošteaenje preko polovine ), str. 213. 107 P e r o v i a, S., Naaelo ekvivalentnosti i dvostrani ugovori , str. 24—27. 108 Menzhárd, A. (2003). Excessive Benefit and Unfair Advantage in Contracts, Zbor-

nik radova Pravnog fakulteta u Novom Sadu , Novi Sad, 1—2, str. 310.

221

nidbi. Sliaan je koncepciji zelenaških ugovora, ali dok se nemaaki sudovi usredsre uju na objektivne elemente, evropski principi vode raauna o subjektivnom elementu, o svesti i nameri druge strane da is- koristi slabosti ošteaene strane. Ovim rešenjem, u suštini, pre- 109 pušta se sudovima, da u zavisnosti od okolnosti sluaaja, procene, da li je neophodno ili nije, dati zaštitu onoj strani koja smatra da su njeni interesi povre eni.

Me utim, u sluaaju ako bi cenu odredila jedna ugovorna strana (6. 105), ili treae lice (6. 106), i ona bi bila „preterano nerazumna", ce- nu treba korigovati do razumne cene. U ovom sluaaju o subjektivnim mo- mentima se ne vodi raauna. 110

U evropsku regulativu na neki naain unosi novinu Direktiva Sa- veta EEZ br. 93/13, od 5. aprila 1993. godine, o nepoštenim uslovima (klauzulama) ugovora zakquaenih s potrošaaima. Direktiva je izdata u ciqu da se iskquae nepošteni uslovi iz ugovora zakquaenih izme u onih koji obavqaju struanu, poslovnu delatnost i potrošaaa. Odnosi se na ugovore aiji uslovi nisu odre eni obavezujuaim zakonima ili odlu- kama, niti su posebno ugovoreni (uz saglasnost potrošaaa). Po Direk- tivi, uslov koji nije posebno ugovoren, moze da se smatra nepoštenim uslovom ugovora, ako na štetu potrošaaa, suprotno zahtevu savesnih i poštenih odnosa, proizvodi znatnu nejednakost u pravima i obavezama ugovornih strana. Takav uslov ne obavezuje potrošaaa. 111

Pridruzeni alanovi Evropske unije imaju obavezu da svoje pravo „priblize" pravu Zajednice, stvarajuai pravne norme koje su kompati- bilne sa pravom Zajednice. Za drzave alanice, me utim, primenjuju se stroza pravila i sankcije. Preuzimanje Direktiva podleze kontroli i sankciji Evropskog suda pravde.

U Ma arskoj, u toku harmonizacije prava i preuzimanja ove Direk- tive, pojavilo se mnoštvo problema, pa ukazujemo samo na neke: Kakav je odnos nepoštenih uslova ugovora sa opštim zahtevom za savesnim i poštenim odnosima u ugovornom pravu) Da li primenu ove zaštite 11 2 ograniaiti samo na potrošaake ugovore, ili prihvatiti uopšteno? 113

109 Menzhárd, A., Excessive Benefit , str. 311. 110 Al. 6. 105 (eh 2. 102) pod naslovom „Odre ivanje cene od strane jedne ugovorne

strane": Ukoliko cenu ili bilo koji drugi uslov ugovora jednostrano odre uje jedna stra- na, i ovo odre ivanje je previše nerazumno, to — bez obzira na bilo koji ovome suprotan uslov — treba zameniti razumnom cenom ili uslovom." Isto pravilo se primenjuje na sluaaj ako je odre ivanje cene prepušteno treaem licu (al. 6. 106).

111 Council Directive 93/13 EEC of 5. April 1993 on unfair terms in consumer contracts ,

Tekst je preuzet iz, J. Verebics, Az európai magánjog fejlodésének fobb iránzai , A jogegzsége- sités útjai és újabb állomásai (Glavni pravci razvoja evropskog privatnog prava, Putevi i novi pravci objedinjavanja prava), Budimpešta, 2004, str. 225. Detaqnije tumaaenje Di- rektive videti , Benacchio, G. (2001). Diritto privato della Comunitá Europea, Fonti, mo- delli, regole , 2. izd. Padova, str. 300—311.

112 O ovom problemu videti, Menzhárd, A., A jóerkölcsbe ütközo szerzodések, str. 257—264.

113 V é k á s, L. (2001). Az új polgári törvénzkönzv elméleti elokérdései (Prethodna teo-

retska pitanja uz novi gra anski zakonik), Budimpešta, str. 86—103. Ma arski gra an- ski zakonik, s obzirom na to da je direktivu preuzeo unošenjem pravila u sam tekst zako-

222 I ne na poslednjem mestu, kako uskladiti ovo pravilo s ostalim pravi- lima koja regulišu pitanje ekvivalencije vrednosti u dvostranim ugo- vorima. Sama direktiva u tom smislu ukazuje samo na to, da se njena pravila ne primenjuju: „na uslov koji se odnosi na glavni predmet ugo- vora, niti se uslov kojim se odre uje odnos ainidbe i protivainidbe moze da se smatra nepoštenim, (dodajuai), ukoliko su ove klauzule formulisane jasno i razumqivo". 114

Postavqa se mnoštvo pitanja vezanih za tumaaenje teksta Direkti- ve, a pravi problemi se pojavquju u praksi. Da li ae ova praksa ima- 115 ti povratni uticaj na zakonsko regulisanje pitanja ekvivalencije vred- nosti i na teoretsku izmenu vea prihvaaene koncepcije, pitanje je, na koje se zasad ne moze odgovoriti.

Neki nagoveštaj znaaajnijeg uticaja Direktive na opšte kontrakt- no pravo, na konzervativno auvana tradicionalna privatnopravna pra- vila nacionalnih drzava, mogu da nam pruze Lando principi. Osnov- ni principi evropskog ugovornog prava, pored vea navedenih alanova (4. 109; 6. 105; 6. 106), sadrze i al. 4. 110 (eh 6. 110) koji nosi naslov: „Nepošteni uslovi o kojima nije postignut poseban sporazum", u kojem preuzimaju pravilo Direktive Saveta EEZ br. 93/13 u potpunosti, s tim što se ne ograniaavaju više na tzv. potrošaake ugovore.

Mada je bilo i ranijih pokušaja, zaštita potrošaaa se javila u vidu posebnog pokreta, praaenog pravnom regulativom od sredine HH veka. Smatra se, da ovaj preokret od slobode ugovaranja do odgovornosti društva za zaštitu slabijih, moze da se posmatra kao vraaanje na etia- ke osnove ranog ius communea . Shodno tome, u novije vreme moze da se 11 6 govori o renesansi pravila laesio enormis . Ozivqavanje starog pravi- 117 la je deo ponovnog znaaaja ekvivalencije u razmeni i zaštite potro- šaaa kao socijalno i ekonomski slabije strane. Me utim, umesto kru- te primene pravila ošteaenja preko polovine Cimerman, je na stano- vištu, da sudiji treba dati odre eni stepen fleksibilnosti, mogua- nost da uzme u obzir specifiane objektivne i subjektivne okolnosti sluaaja. 118

Postavqa se i pitanje, da li treba postepeno modifikovati ugo- vorno pravo u celini pojedinaanim izmenama radi zaštite socijalno nika, ne pravi u dovoqnoj meri razliku izme u potrošaakih i onih nepotrošaakih ugo- vora.

114 V é k á s, L. Az új polgári törvénzkönzv elméleti elokérdései , str. 95—96. 115 Királz,M., Az Európai Közösségek iránzelveinek hatása a szerzodési jogra a fogzasz-

tóvédelem területén (Uticaj direktiva Evropske zajednice na ugovorno pravo u pogledu za- štite potrošaaa), Magzar Jog , (2000). XLVII, str. 331; kao i, V é k á s, L. (1985). Kritikai értékelés a Ptk. 201. par. gzakorlatáról (Kritiaka ocena o primeni paragrafa 201. Gra an- skog zakonika), Magzar Jog , XXXII, str. 787.

116 NJieacker,F.(1974). Das Socialmodell der klassischen Privatrechtsgesetzbücher und

die Entnjicklung der modernen Gesellschaft , Industriegesellschaft und Privatrechtsordnung, str. 23.

117 Kritiaku analizu videti, Th. Mazler Malz, (1983). Renaissance der laesio enormis ,

(Znjeiete) Festschrift für Karl Larenz, str. 395 i daqe. 118 Z i m m e r m a n n, R., The Lanj of Obligations , str. 270.

223

i ekonomski slabije strane, ili usaglasiti sve reforme i postaviti nov koncept zaštite potrošaaa. 119

7. ZAKQUAAK

U ovom radu, bez detaqnijih teoretskih razmatranja, dali smo samo

osnovni razvoj shvatanja o pravianoj ceni, kao i prikaz raznih naaina njenog ostvarivanja u toku istorije do današnjih dana.

Osnovni problem jeste, kako obezbediti princip jednakosti ugo- vornih strana, aija je pozicija, usled razliaitih okolnosti, veoma ae- sto nejednaka. Zahtev jednakosti u poslovnim odnosima, kako u pogledu posmatranja stranaka, tako i njihovih uzajamnih obaveza (ekvivalencije) postavio je vea Aristotel. U praksi su ovaj princip razradili preto- ri, kao i pretklasiani i klasiani rimski pravnici. Mada su vea, po- aev od perioda republike postojale i odre ene javnopravne mere ogra- niaavanja cene iz socijalnih razloga, osnovni stav u pretklasianom i klasianom periodu, bio je, da je cena praviana, ako se ne radi o nekoj mani voqe ugovornih strana: prevari, prinudi, zabludi, ili nedovoq- nom iskustvu u sluaaju lica mla eg od dvadeset i pet godina i zene. Vodilo se raauna prvenstveno o poštovanju principa savesnosti i po- štenja ( bona fides ) u poslovnim odnosima. Ovo shvatanje u savremenoj teoriji naziva se subjektivnim shvatanjem o pravianoj ceni. Diktiran posebnom potrebom spreaavanja osiromašenja sitnih posednika, u post- klasianom periodu (za vreme Dioklecijana ili Justinijana), prodavcu zemqe, koji na ime cene nije primio ni polovinu vrednosti zemqe, da- je se zaštita i bez uzimanja u obzir i potrebe dokazivanja mane voqe. Mada o tome postoje samo dve odredbe u Justinijanovom kodeksu, ovo pravilo, pod nazivom laesio enormis (u savremenoj teoriji objektivno shvatanje o pravianoj ceni), prvenstveno preko kanonskog prava, uz mnoge diskusije srednjevekovne doktrine i razmimoilazenja u praksi, ius commune je prihvatilo kao opšti princip. U kodifikacijama gra- anskog prava prihvaaeno je, pre svega subjektivno shvatanje. Negde u smislu zelenaških ugovora (na primer, nemaaki BGB), drugde u kombi- naciji s prekomernim ošteaenjem (na primer, Code civil, ABGB, naš Zakon o obligacionim odnosima), a izuzetno, prekomerno ošteaenje se prihvata i u objektivnom smislu (na primer, bivši SGZ i Ma arski Ptk, kao i Code civil u taano odre enim sluaajevima).

Danas je prisutna tendencija šireg tumaaenja principa savesnosti i poštenja u praksi rešavanja pitanja ekvivalencije vrednosti. U ciqu zaštite potrošaaa Direktiva Saveta EEZ br. 93/13 uvodi jedno novo objektivno merilo: zabranu jednostranog unošenja nepoštenih uslova (klauzula) u ugovore ( unfair contract clauses /terms/ ): ako na štetu potro-

119 O tome: L a n d o, O. (1978). Unfair Contract Clauses and a European Uniform Com-

mercial Code,u: C a p p e l l e t t i, Mauro (1978). Nenj Perspectivest for a Common Lanj of Eu- rope , str. 267. i daqe.

224 šaaa, suprotno zahtevu savesnih i poštenih odnosa proizvodi znatnu nejednakost u pravima i obavezama ugovornih strana — takav uslov ne obavezuje potrošaaa. Postoji tendencija da se ovo pravilo proširi na svaki ugovor tj. i na one koji ne spadaju u tzv. potrošaake ugovore.

Uopšteno posmatrajuai osnovni problem kroz istoriju bio je a i danas je, kako obezbediti poštovanje principa bona fides pri ugovaranju cene. Pri tome, postavqa se pitanje, koje subjektivne okolnosti strana- ka bi trebalo uzeti u obzir, kao i kada moze da se pretpostavi uticaj nepovoqnih okolnosti na voqu slabije ugovorne strane da bude prinu- en da prihvati za njega nepovoqnu cenu ili uslov ugovora. Danas, u vreme ponovne potrebe zaštite slabije ugovorne strane, koja se javqa pre svega kao potreba zaštite potrošaaa, govori se o ozivqavanju pra- vila prekomernog ošteaenja ( laesio enormis ), to se, me utim, ne moze shvatiti u izvornom, kruto matematiakom smislu, vea u smislu pitanja: kada bi trebalo osloboditi ošteaenu stranu da dokazuje postojanje neke subjektivne okolnosti. Lando principi u pogledu toga daju osnovne smernice, ali istovremeno daju sudiji odluaujuau ulogu. Zahtevaju Ci- ceronovog „ magnus iudex "-a koji je sposoban i spreman da uzme u obzir svaku okolnost konkretnog sluaaja da bi presudio pravedno i praviano ( boni et aequi ).

Dubqim ulaskom u proces harmonizacije prava s pravom Evropske unije, biae neophodna teoretska razrada i eventualno modifikovanje naših postojeaih pravila o ovom problemu. Zadatak nije jednostavan, jer pored principa jednakosti i ekvivalencije u poslovnim odnosima, treba voditi raauna i o drugim principima ugovornog prava kao što su sloboda ugovaranja i obavezujuaa snaga ugovora ( pacta sunt servanda ).

IUSTUM PRETIUM AND ITS APPLICATION THROUGOUT HISTORZ

bz

Magdolna Sia

Summarz

„… the honest man has a tendencz to

give himself less than it belongs to him…"

Arist. Nicom. Et . 5, 9, 9 (1136b)

In this paper, njithout going into detailed theoretical considerations, nje gave onlz

the main development of thoughts about iustum pretium , as njell as the outline of diffe- rent methods of its realization through historz, until todaz.

The main problem is honj to ensure the principle of equalitz betnjeen the contrac- ting parties njhose position is often unequal due to their different circumstances.

The demand for equalitz of contracting parties in business relations and their mu- tual obligations (equivalence) njas laid donjn bz Aristotle in the earlz IV centurz B. C.

225

Later the praetors have developed these principles, and thez got their onjn further

elaboration bz pre-classical and classical roman jurists. Despite the fact that from the period of the Republic there alreadz existed some sort of price control, mainlz because of social reasons, the main rule njas — that the price is just, if there is no lack of njill one of the contractual parts: dolus, metus, error , or lack of experience in case of a per- son zounger than tnjentz-five ( minor ), or njomen. Thez have considered in the first place the principle of bona fides in business relations. In modern theorz, this concept is knonjn as the subjective theorz of the just price. In the post-classical period, due to spe- cial needs of poor small land-onjners (in the period of Diocletian or Justinian) the seller of the land, njho did not get even a half price of the value of a land sold, enjozed pro- tection even njithout its consideration and proving the lack of the njill. Although there are onlz tnjo provisions in Justinian's code about it, this rule, njhich njas called laesio enormis in the Middle Ages (and founded the so-called, objective theorz of just price), thanks to canon lanj mainlz, njith a lot of discussion in the Middle-Ages in theorz and different solutions in practice, ius commune is accepted as a general rule. Modern codi- fications accepted in the first place the subjective theorz about the just price. Somenjhe- re in the sense of usurz contracts (like in German BGB), or in combination njith laesio enormis (for example, Code civil, ABGB, our Lanj of obligations), but onlz exceptio- nallz, laesio enormis is accepted also in the objective sense (like in former Serbian Ci- vil Code, and Hungarian Ptk.). NJe can saz that todaz there is a tendencz of njider in- terpretation of the bona fides in practice njhen solving the question of equalitz of va- lues, all njith the aim of njeaker partz protection, usuallz the consumer. Council Direc- tive 93/13 EEC protects the consumer njith a nenj, objective rule: the prohibition of one-sided unfair contract clauses: if the clause harms the consumer, neglects the bona fides requirements and if it results in considerable inequalitz in the rights and obliga- tions of the contracting parties. A clause like that does not oblige the consumer. There is a tendencz to applz this rule to all contracts, njhich means also on non-consumer contracts.