12. 10. 2012.D a d a i z a m (nihilizam)

Delovi iz dadaistikog manifesta:Neka svaki ovek vikne: postoji jedan veliki razorni zadatak, negativan zadatak koji treba obaviti. Zbrisati, oistiti. istota pojedinca potvruje se posle stanja ludila, agresivnog, potpunog ludila jednog sveta preputenog banditima koji se razdiru i koji unitavaju stolea... Ono to je krho treba razbiti, okuajte jednom svoju snagu... Ono to ne moete da razbijete razbie vas, bie va gospodar. Razbijte svete ideje, sve zbog ega vam naviru suze na oi, razbijajte, predajem vam besplatno taj opijum moniji od svih droga.. Dadaizam tei ka unitenju svega, pa ak i umetnosti, on ide i protiv sebe, pa je tako dadaistiki nihilizam potpun. To je vreme kada su kubisti jo na sceni, Kubizam je tada bio u naponu snage (1912-1913); Kubizam je ekstremno inovativan pokret, on inovira umetniki jezik, ali u odnosu na programski avangardistiki pokret futurizam, kubisti su akademski umetnici. Oni nisu toliko zastupljeni u javnosti, nemaju svoje pokrete i manifeste koji bi govorili o propasti sveta i sl. Kubistika strategija je potpuno drugaija. Sa druge strane pojam avangarde je ambivalentan, vieznaan. Postoji vie razliitih poimanja onoga to predstavlja avangarda, pa tako znaajan teoretiar Klement Grinberg tridesetih godina objavljuje nekoliko zanajnih tekstova i jedan od njih je i Avangarda i ki. U tom radu pojam avangarde se koristi u potpuno drugom znaenju nego to je to sluaj kod Petera Birgera. Grinberg smatra da avangarda podrazumeva napredne, inovativne i eksperimentalne pokrete koji inoviraju umetniki jezik. Nasuprot toga stoji ki (nem. Kitsch) i Grinberg ga koristi sa negativnim konotacijama za popularne pokrete. Avangarda je za njega ono to unapreuje, to je progres. Grinberg ima elitistiko poimanje avangarde i smatra da je to umetnost najprosveenijih umetnika. Dananje poimanje tog pojma na Zapadu je slino Grinbergovom, ali to bi onda znailo da se Kurbe, Matis, Kubisti i Futuristi mogu svrstati u istu grupu, a to je nemogue.

K o n s t r u k t i v i z a m (agonizam)Ruski umetniki pokret koji na svom elu ima Kazimira Maljevia i Aleksandra Rodenka. U kratkom manifestu iz 1921. godine konstruktivisti se nazivaju oskrnaviteljima ljudske vrste, a umetnost i lepotu oznaavaju kao gomilu sladunjave narkoze. Oni ispoljavaju negativan stav prema umetnosti kao takvoj, kao tekovini graanskog drutva. Sam fenomen umetnosti je produkt Zapadne civilizacije i o tome u svojoj knjizi Otkrivanje umetnosti govori Leri iner. Inventio ne znai otkrivanje, jer je to neto otkriveno ve postojalo, a mi smo tek sada saznali za to. Inventio je izumevanje, izmiljanje. Konstruktivisti stavljaju van zakona umetnost i njene slubenike. Politiki okviri Rusija je nakon uea u Prvom svetskom ratu bila iscrpljena i imala je velike ljudske i materijalne gubitke, to je dovelo do graanske Februarske, a potom i do komunistike Oktobarske (Boljevike) revolucije 1917. godine. Nju su predvodili Vladimir Lenjin i boljevici i to je bila prva marksistiko-komunistika revolucija u istoriji. Tim revolucijama zbaena je carska vlast i 1922. godine Rusija postaje prva komunistika drava pod imenom Sovjetski Savez. Rusija je jedina zemlja u kojoj je revolucija opstala. Umetnost Umetnost je uvek bila u privilegovanom poloaju, graansko drutvo uvek dri do umetnosti, ona je uvek bila vana i nee se dogoditi da tek tako nestane. I u najradikalnijim antiumetnikim strategijama nije mogue unititi postojanje umetnosti. Ona je spremna da primi sve te ambiciozne negativistike tendencije, pa ak ih pripitomljava i na kraju oni postaju ono to nisu hteli ulaze u muzej. Muzej je kao vrsta zolokog vrta za pripitomljenu umetnost.

Kazimir MaljeviIlustracija avangardnog agonizma i nekog ko je spreman da podnese rtvu u korist budunosti. Pojam rtve odmah asocira na hriansku rtvu i tu postoji odreena veza. Umetnik je prorok i svetenik i on kao takav je i rtva i heroj, koji je kao Hristos spreman da trpi muke. Posebna ilustracija ove prie su ekskluzivne fotografije smrti umetnika, koje spadaju u vrlo retke dokumente. Smrt umetnika nije kao svaka smrt. Maljevieva smrt je predstavljala vrlo znaajan dogaaj s obzirom na njegov rejting u drutvu.

Maljevi je bio vrlo znaajna linost ve za ivota, jedan od onih umetnika rtvi. On se uvek izraavao predvodniki i imao je avangardistiki nastup: ..Ja vam kaem...sledite me.. Sam je radio na mistifikaciji njegovog umetnikog supermatizma.1915. godine nastaje njegova slika Crni kvadrat na belom koja je bila okaena iznad njegovog kovega, kao da tu stoji umesto ikone. Kazimir Maljevi je umro 1935. godine od raka i njegova smrt i sahrana nisu prole obino. On je poloen u koveg koji je bio projektovan upravo za ovu priliku od strane njegovog uenika Nikolai Suetin-a. Koveg je nestandardnog oblika, projektovan u skladu sa morfologijom suprematistikog slikarstva zastupljene su jednostavne, geometrijske forme. Na poklopcu se takoe nalazi crni kvadrat koji je postavljen tano iznad njegovog lica, kao da stoji tu umesto krsta. To je njegova najznaajnija slika i najvie je bila zastupljena u okviru celokpnog dogaaja vezanog za njegovu sahranu.

Koveg sa njegovim telom se transportovao kamionom iz njegove kue do eleznike stanice u Lenjingradu (Sankt Peterburg), a potom je sahranjen u Moskvi, odnosno u selu u blizini Moskve. Na tom kamionu je takoe postojao crni kvadrat.

Grob u kojem je sahranjen su razorili Nemci tokom Drugog svetskog rata, ali se zna da je i on bio u obliku kocke na kojoj je bio crveni kvadrat. Sve je bilo konstruisano u maniru koji je on izmislio. itava umetnika ideologija je bila iskonstruisana iz njegovog slikarstva.

Van Gog je takoe bio rtva, ali on nije imao projekat da promeni svet, on je pasivan i kao i Hristos sve muke prima na sebe. Bio je optereen idejom hrianskog humanizma i hteo je da bude koristan. Sa druge strane Maljevi ima veliku i ambicioznu priu, on ima predstavu o bespredmetnom svetu. On je neto naumio i zato je napisao veliki broj tekstova. Bio je ambiciozni umetnik. Van Gog nema projekat avangardni pokreti ih imaju. Oni su spremni da idu do kraja i da trpe neprijatnosti zbog toga, ali oni opstaju. Maljevi je jedan od njih. Njegova uenica Ana Lepovska (?), koja je bila prisutna pred njegovu smrt izjavila je da je sam umetnik na kraju svog ivota sam sebi rekao: Da li u ikada moi doiveti ili videti da svet bude supermatistiki? On je imao neverovatan zanos i veru koja esto ne biva lako prihvaena u drutvu.Skoro da je njegov proces smrti potpuno zabeleen, pa ak postoji i jedna fotografija gde izgleda kao da je uslikan ba u trenutku kada je izdahnuo. On je bio model umetnika koji je verovao u veliku misiju umetnosti.

* Univerzitet u Notingemu uradio je kratke video zapise u kojima nastavnici objanjavaju razliite termine.http://www.youtube.com/watch?v=txp2YT4jSKM