04 plate u javnom sektoru u srbiji
TRANSCRIPT
Aleksandar IlićSrpski Ekonomski Forum
Banja Luka31. mart 2010. godine
Zarade u javnom sektoru u Srbiji i njihov uticaj na makro stabilnost i međunarodnu
konkurentnost zemlje
Sadržaj
► KAKO SHVATAMO JAVNI SEKTOR?
► KRETANJE ZARADA I ZAPOSLENOSTI U JAVNOM SEKTORU U SRBIJI U TRANZICIONOM PERIODU
► UTICAJ ZARADA U JAVNOM SEKTORU NA MAKROEKONOMSKU STABILNOST
► ZARADE U JAVNOM SEKTORU I MEĐUNARODNA KONKURENTNOST ZEMLJE
► ZARADE I ZAPOSLENOST U JAVNOM SEKTORU U KRIZNOM PERIODU
► SOCIJALNI ASPEKT
► ZAKLJUČNA RAZMATRANJA
Kako shvatamo javni sektor?
Budžetski sektor:(1) državna administracija(2) obrazovanje(3) zdravstvo (4) vojska i policija
Javna preduzeća:(1) republička(2) lokalna
Ostala preduzeća:(1) društvena(2) državna
BUDŽETSKI SEKTORJAVNI SEKTOR
DRŽAVNI SEKTOR
KLJUČNA JE MASA ZARADA KOJA PREDSTAVLJA PROIZVOD PROCEČNE ZARADE I BROJA ZAPOSLENIH!
Tranzicioni period u Srbiji se karakteriše visokim stopama rasta...
REALAN RAST BDP
5,6%
3,9%
2,4%
8,3%
5,6%5,2%
6,9%
5,5%
2,3%2,9%
3,6%
4,9%4,5%
5,1% 5,2%
3,0%
0,0%
1,0%
2,0%
3,0%
4,0%
5,0%
6,0%
7,0%
8,0%
9,0%
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008
Izvor: IMF, World Economic Outlook 2009Srbija Svet
► Visok rast u tranzicionom periodu u Srbiji je rezultat strukturnih promena (proces privatizacije), visoke domaće tražnje (kreditna aktivnost, ekspanzivna fiskalna politika, priliv kapitala iz inostranstva) i povoljnih eksternih okolnosti (visoke stope rasta svetske privrede).
... koji je praćen visokim rastom neto zarada u svim sektorima.
► U odnosu na 2001. godinu kada su iznosile nešto više od 6.000 dinara, neto zarade su zaključno sa 2008. godinom porasle na oko 33.000 dinara (rast 5,4 puta). U istom periodu došlo i do rasta zarada iskazanih u evrima sa oko 100 evra na 400 evra (četiri puta). Prosečan realni rast zarada u toku celog perioda bio je 16,7%.
KRETANJE NETO ZARADA
6.0789.208
11.50014.108
17.44321.707
27.759
32.746
102
152177 194 210
258
347
402
05.000
10.00015.00020.00025.00030.00035.00040.00045.000
2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008
Izvor: Republički zavod za statistiku
050100150200250300350400450
Neto zarade, u dinarima Neto zarade, u evrima
Tokom celog perioda došlo je do visokog rasta zarada u javnom sektoru.
► Uprkos visokom rastu zarada u javnom sektoru došlo je do nešto bržeg rasta zarada u ostalim sektorima, tako da se smanjo jaz između prosečnih zarada u javnom sektoru i zarada u ostalim sektorima.
KRETANJE NETO ZARADA, U DINARIMA
14,8 17,7 20,9 25,2 31,9 37,111,5 14,1 17,4 21,7 27,8 32,7
78% 80% 83% 86% 87% 88%
05
10152025303540
2003 2004 2005 2006 2007 2008
Izvor: Kalkulacije autora na bazi podataka RZS
0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%100%
Javni sektor Ukupno Odnos ukupnih i zarada u javnom sektoru
Sve kategorije u okviru javnog sektora zabeležile su visok rast...
► Sve kategorije javnog sektora – državna i lokalna javna preduzeća, administracija, obrazovanje i kultura i zdravstveni i socijalni rad – su osvarile prosečan godišnji rast od oko 20%.
KRETANJE ZARADA U JAVNOM SEKTORU U SRBIJI, U DINARIMA
05.000
10.00015.00020.00025.00030.00035.00040.00045.00050.000
01_2
003
04_2
003
07_2
003
10_2
003
01_2
004
04_2
004
07_2
004
10_2
004
01_2
005
04_2
005
07_2
005
10_2
005
01_2
006
04_2
006
07_2
006
10_2
006
01_2
007
04_2
007
07_2
007
10_2
007
01_2
008
04_2
008
07_2
008
10_2
008
Izvor: Republički zavod za statistiku
Javna državna preduzeća Javna lokalna preduzeća Administracija svi nivoiObrazovanje i kultura Zdravstveni i socijalni rad Ukupno
...ali je on nešto viši bio u obrazovanju i kulturi i zdravstvu i socijalnom radu.
► Može se konstatovati da je nešto veći rast ovih kategorija opravdan zbog: (1) niske startne osnovnice (ove kategorije su imale najmanje prosečne zarade 2003. godine tj. naveći raskorak u odnosu na druge kategorije) i (2) sektori obrazovanja i zdravstva su ključni za unapređenje životnog strandarda ukupnog društva.
Prosečne godišenje neto zarade, u dinarima
2003 2004 2005 2006 2007 2008 Ukupan rast
Prosečni godišnji
rast
Javna državna preduzeća 16.873 19.984 23.229 28.761 36.945 42.102 149,5% 20,1%
Javna lokalna preduzeća 15.431 19.200 22.741 26.171 30.397 35.060 127,2% 17,8%
Administracija svi nivoi 16.558 19.409 23.716 28.905 35.334 40.526 144,8% 19,6%
Obrazovanje i kultura 13.303 15.705 19.237 23.031 29.541 35.004 163,1% 21,3%
Zdravstveni i socijalni rad 13.037 15.906 18.449 22.579 29.866 36.086 176,8% 22,6%
Ukupno 14.753 17.659 20.900 25.245 31.856 37.143 151,8% 20,3%
Ipak, u pojedinim godinama se zapaža posebno visok rast zarada...
► U 2004, 2006, 2007. i u prvoj polovini 2008. godine rast zarada je bio izutetno visok.
Stope nominalnog i relanog rasta rasta
2004 2005 2006 2007 2008Nominalne stope rasta
Javna državna preduzeća 18,4% 16,2% 23,8% 28,5% 14,0%Javna lokalna preduzeća 24,4% 18,4% 15,1% 16,1% 15,3%Administracija svi nivoi 17,2% 22,2% 21,9% 22,2% 14,7%Obrazovanje i kultura 18,1% 22,5% 19,7% 28,3% 18,5%Zdravstveni i socijalni rad 22,0% 16,0% 22,4% 32,3% 20,8%Ukupno 19,7% 18,3% 20,8% 26,2% 16,6%
Realne stope rastaJavna državna preduzeća 7,6% -0,2% 9,9% 20,6% 2,0%Javna lokalna preduzeća 13,0% 1,7% 2,1% 9,1% 3,3%Administracija svi nivoi 6,5% 4,9% 8,1% 14,8% 2,7%Obrazovanje i kultura 7,2% 5,1% 6,2% 20,4% 6,1%Zdravstveni i socijalni rad 10,8% -0,4% 8,6% 24,2% 8,2%Ukupno 8,7% 1,6% 7,2% 18,5% 4,4%
...što je jasno delovanje političkih ciklusa usled brojnih izbora.
► Od 2000. godine politička nestabilnost, odnosno veliki broj izbora imao je značajne uticajne na privredna kretanja, pre svega kroz uticaje na javni sektor. Pri tome sasvim je jasno delovanje političkih ciklusa. To se može zaključiti iz prethodne tabele gde se može zapaziti veoma visok rast neto zarada u javnom sektoru u periodu neposredno pre izbora – kraj 2006, 2007. i 2008. godina. U tom periodu dva puta su održani parlamentarni, a po jednom predsednički, lokalni i pokrajninski izbori. Takođe, u tom periodu donet je novi ustav Republike Srbije – izglasan na referendumu u oktobru 2006. godine.
Politički ciklusi u Srbiji
Prvi krug Drugi krugReferendum o ustavu 28/29. oktobar 2006.Palamentarni izbori 21. januar 2007. Predsednički izbori 20. januar 2008. 3. februar 2008Palamentarni izbori 11. maj 2008.Lokalni izbori 11. maj 2008.Pokrajinski izbori 11. maj 2008.
Uključivanje u analizu i sporazuma sa MMF-om daje jošpotpuniju sliku o delovanju političkih ciklusa.
► Napred navedeno treba posmatrati i u sklopu odnosa sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Jer, Srbija je od početka tranzicije do februara 2006. godine imala na snazi sporazume sa Međunarodnim monetarnim fondom koji nisu dozvoljavali eksperimentisanje sa određenim kategorijama javnih finansija. Usled potreba za konsolidacijom fiskalne politike Srbija je u periodu do 2005. godine vodila relativno odgovornu fiskalnu politiku, što je rezultiralo u značajnom popravljanju fiskalnog rezultata (prelazak iz deficita u suficit).
Najveća fiskalna prilagođavanja u zemljama centralne i istočne Evrope
Promena fisklalnog rezultata (% BDP)Moldavija (1999-2001) 7,0%Bosna i Hercegovina (2001-2003) 6,6%Estonija (2000-2002) 5,2%Albanija (1998-2000) 4,9%Bosna i Hercegovina (2004-2006) 4,8%Slovačka (2003-2005) 4,6%Srbija (2003-2005) 4,3%Bugarska (2004-2006) 3,9%Albanija (2001-2003) 3,6%Moldavija (2003-2005) 3,5%Hrvatska (2004-2006) 3,2%
Rast zarada pratio je pad zaposlenosti, ali je i ovde prisutno delovanje političkih ciklusa.
► Tokom tranzicionog perioda došlo je do pada zaposlenosti u javnom sektoru. Međutim, teretpada zaposlenosti nije bio jednako raspoređen između pojedinih grupa u okviru javnog sektora. Najveći pad zaposlenosti desio se kod javnih državnih (republičkih) preduzeća. Taj pad je rezultat više faktora od kojih su najbitniji: (1) visok višak zaposlenih na početku perioda; (2) aranžman sa MMF-om (trajao zaključno sa Q1 2006) koji je zahtevao racionalizaciju brojazaposlenih u javnim preduzećima i (3) stimulativne otpremnine kod nekih javnih preduzeća.
► Pored toga, drugo bitno obeležje je postojanje političkih ciklusa.
Broj zaposlenih u javnom sektoru, u hiljadama
2003 2004 2005 2006 2007 2008 2008/2003
Javna državna preduzeća 126 124 111 102 100 101 -20,3%
Javna lokalna preduzeća 57 57 61 60 58 58 1,5%
Administracija svi nivoi 63 64 60 58 59 61 -1,9%
Obrazovanje i kultura 117 119 119 120 123 125 6,7%
Zdravstveni i socijalni rad 148 148 142 138 140 143 -3,3%
Ukupno 510 512 493 478 480 487 -4,5%
Kao rezultat visina rashoda za zaposlene u BDP-u u Srbiji je na visokom nivou.
► Idikativno je da gotovo sve zemlje koje imaju visoko učešće rashoda za zaposlene u BDP imaju velikih problema sa održivošću javnih finansija.
► Primeri Mađarske (početak krize i pomoć EU i MMF-a), naročito Grčke (aktuelni problemi), pa i Češke (morala sprovodi fiskalnu konsolidaciju) idu u prilog ove teze.
Učešće mase zarada u državnom sektoru u BDP
2005 2006 2007 2008 2009p ProsekMađarska 12,0% 12,2% 11,5% 11,5% 11,6% 11,8%Bosna i Hercegovina 11,0% 11,1% 11,5% 12,0% 12,4% 11,6%Grčka 11,3% 10,9% 11,0% 11,2% 11,9% 11,3%Češka 11,0% 10,6% 10,1% 9,8% 9,7% 10,2%Srbija 9,8% 10,3% 10,1% 10,5% 10,3% 10,2%Slovenija 10,5% 10,3% 9,5% 9,6% 10,4% 10,1%Hrvatska 10,1% 9,9% 9,9% 7,3% 7,6% 9,0%Rumunija 7,4% 8,0% 8,2% 9,1% 9,2% 8,4%Slovačka 6,4% 6,6% 6,3% 6,4% 7,0% 6,5%Albanija 6,2% 6,3% 6,0% 6,4% 6,5% 6,3%Bugarska 5,6% 5,6% 5,7% 5,8% 5,8% 5,7%
Da li je visok rast zarada u javnom sektoru u tranzicionom periodu bio opravdan?
► Ako se kao kriterijumi uzmu rast standarda zaposlenih u javnom sektoru i, naročito, objektivne potrebe za povećanjem primanja zaposlenih u ključnim sektorima kao što su zdravstvo ili obrazovanje, onda je odgovor potvrdan.
► Međutim, ukoliko se kao kriterijum za ocenu opravdanosti rasta zarada u javnom sektoru uzme stanje u realnom sektoru (privredi), kao ključnoj osnovi za unapređenje položaja ostalih struktura u društvu, onda je odgovor negativan.
REALAN RAST BDP I REALAN RAST ZARADA
8,3%
5,6% 5,2%6,9%
5,5% 6,3%
8,7%
1,6%
7,2%
18,5%
4,4%
8,1%
0,0%2,0%4,0%6,0%8,0%
10,0%12,0%14,0%16,0%18,0%20,0%
2004 2005 2006 2007 2008 Prosek
Izvor: Kalkulacije autora na bazi podataka RZS
Realan rast BDP Realan rast zarada u javnom sektoru
Masa zarada u javnom sektoru, odnosno njen rast uticao je na pogoršanje fiskalnog rezultata...
► Kao rezultat pogoršanja fiskalne discipline došlo je do povećanja budžetskog deficita, odnosno od suficita od 1% BDP iz 2005. godine (završetak aranžmana sa MMF-om) došlo je relativno visokog deficita od 2,4% u 2008. godine (neposredno pre prelivanja krize na Srbiju). Doprinos rasta zarada u budžetskom sektoru pogoršanju fiskalnog resultata kretao se oko 20-30% i bio je izražen u 2006. i 2008. godini.
► Realna podloga za povećanje zarada i rast ostalih komponenata javne potrošnje nije bio rast privrede već privatizacije mobilnog operatera Mobi 63.
JAVNA POTROŠNJA, RASHODI ZA ZAPOSLENE I FISKALNI REZULTAT (% BDP)
45,2%42,8% 41,9%
45,4% 44,3% 43,5%
9,7% 10,5%10,1%10,3%9,8%9,3%
-3,3%
0,0%
1,0%
-1,6%-1,9% -2,4%
0,0%5,0%
10,0%15,0%20,0%25,0%30,0%35,0%40,0%45,0%50,0%
2003 2004 2005 2006 2007 2008
Izvor: Kalkulacije autora na bazi podataka Ministarstva finansija i RZS
-3,5%-3,0%-2,5%-2,0%-1,5%-1,0%-0,5%0,0%0,5%1,0%1,5%
Javni rashodi Rashodi za zaposlene Fiskalni rezultat
...ali ne i na rast javnog duga.
► Ovo je rezultat eksternih okolnosti, a pre svega – visokog rasta bruto domaćeg proizvoda, visokih privatizacionih prihoda koji su omogućili servisiranje dugova i delimičnog otpisa dugova od strane inostranih poverilaca.
JAVNI DUG (% BDP)
63,2%
50,8% 50,5%
39,8%
30,0%25,6%
0,0%
10,0%
20,0%
30,0%
40,0%
50,0%
60,0%
70,0%
2003 2004 2005 2006 2007 2008
Izvor: Kalkulacije autora na bazi podataka Ministarstva finansija i RZS
S obzirom na visoku inflaciju i deficit tekućeg računa platnog bilansa...
► Ceo tranzicioni period u Srbiji, uprkos nekim pozitivnim tendencijama, bio je praćen relativno visokom inflacijom i velikim spoljnim debalansima.
INFLACIJA I DEFICIT TEKUĆEG RAČUNA PLATNOG BILANSA
7,8%
13,7%
17,7%
6,6%
11,0%
8,6%7,0%
11,7%
8,5%
12,4%14,8%
17,8%
0,0%2,0%4,0%6,0%8,0%
10,0%12,0%14,0%16,0%18,0%20,0%
2003 2004 2005 2006 2007 2008
Izvor: Kalkulacije autora na bazi podataka i RZSInflacija Deficit tekućeg računa (% BDP)
...može se konstatovati da su oni bili delimično rezultat kretanja zarada u javnom sektoru.
► Iako masa zarada u javnom sektoru čini oko 20% ukupne vrednosti uvoza, može se konstatovati da je ona u određenoj meri uticala na kretanje uvoza iz četiri razloga: (1) kroz direktan uticaj na uvoz potrošnih dobara (20-30% ukupnog uvoza); (2) kroz indirektan uticaj na uvoz intermedijarnih proizvoda i energenata s obzirom na uvoznu zavisnost proizvodnje u Srbiji (3) kroz snažnu osnovu za rast kreditne aktivnosti (njene multiplikacije) pored visokog priliva kapitala iz inostranstva – zaposleni u javnom sektoru su „dobri“ klijenti banke (iznadprosečna primanja i visoka sigurnost radnih mesta) i (4) kroz uticaj na apresijaciju nacionalne valute (u režimu inflacionog targetiranja).
MASA ZARADA U JAVNOM SEKTORU I UVOZ, U MLRD EVRA
1,51,7
2,3
2,6
8,4
10,5
13,515,5
0,0
0,5
1,0
1,5
2,0
2,5
3,0
2005 2006 2007 2008
Izvor: Kalkulacije autora na bazi podataka RZS i NBS
024681012141618
Masa zarada u evrima Uvoz
Prvenstveni uticaj na konkurentnost zarade u javnom sektoru su ostvarivale kroz uticaj na povećanje JTR.
► Tokom celog perioda došlo je do povećanja jedničnih troškova (odnos rasta zarada i produktivnosti) rada za oko 10% što je u određenoj meri narušilo međunarodnu konkurentnost zemlje.
► Zarade u javnom sektoru su uticale na povećanje jediničnih troškova rada u privredi preko efekata ugledanja, odnosno konkurencije.
JEDINIČNI TROŠKOVI RADA
29,9
30,5
31,3
32,532,8 32,7
28,028,529,029,530,030,531,031,532,032,533,033,5
2003 2004 2005 2006 2007 2008
Izvor: Kalkulacije autora na bazi podataka i RZS
Srbija nije mnogo ulagala u infrastrukturu...
► Razvijena infrastruktura se često apostrofira kao bitan element za unapređenje međunarodne konkurentnosti jedne zemlje. Ovo iz više razloga, a pre svega činjenice da bolja infrastruktura smanjuje troškove i podiže efikasnost poslovanja, te time utiče na ukupnu konkurentnost preduzeća i celokupne nacionalne privrede.
► Tokom većine tranzicionog perioda Srbija je zaostajala za tranzicionim zemljama po ulaganjima u infrastrukturu.
Javne investicije (% BDP)
2005 2006 2007 2008 2009p ProsekBosna i Hercegovina 6,0% 6,1% 6,7% 6,0% 7,1% 6,4%Albanija 5,4% 5,6% 5,8% 8,1% 5,9% 6,2%Bugarska 5,0% 4,7% 6,3% 6,4% 7,1% 5,9%Češka 4,9% 5,0% 4,7% 4,9% 5,1% 4,9%Slovenija 3,6% 4,2% 4,2% 4,6% 5,0% 4,3%Grčka 4,5% 3,9% 4,1% 4,6% 4,1% 4,2%Rumunija 3,0% 4,3% 4,8% 4,7% 4,3% 4,2%Slovačka 4,0% 4,1% 3,7% 4,4% 4,7% 4,2%Srbija 2,7% 4,1% 4,7% 3,8% 3,1% 3,7%Mađarska 3,9% 4,3% 3,6% 2,6% 2,7% 3,4%Hrvatska 3,8% 3,6% 3,9% 2,7% 2,7% 3,3%
...iako su potrebe za ulaganjem velike.
► Na listi Svetskog ekonomskog foruma koji rangira zemlje po kvalitetu ukupne infrastrukture (ocena 7- dobra infrastruktura; ocena 1- loša infrastruktura) Srbija je bolje plasirana samo od Rumunije i Bosne i Hercegovine, što samo upotpunjuje tezu o neophodnosti većih investicija.
OCENA KVALITETA OPŠTE INFRASTRUKTURE
5,2
4,5 4,5 4,4 4,3 4,1
3,12,8 2,6 2,4
2,0
0,0
1,0
2,0
3,0
4,0
5,0
6,0
SLO ČEŠ HRV GRČ MAĐ SČK ALB BUG SRB RUM BIH
Izvor: Kalkulacije autora na bazi podataka Svetskog ekonomskog foruma
Da li smo pojeli svoju budućnost?
► Na grafikonu se može sagledati da je odnos između rashoda za zaposlene i javnih investicija u Srbiji, uz Mađarsku, najlošiji među tranzicionim zemljama. U periodu 2005-2009. godina, Srbija je trošila skoro tri puta više sredstava na zarade zaposlenih u budžetskom sektoru nego što je investirala u infrastrukturu. Ova tendencija daje za pravo projedinim analitičarima koji ukazuju da „smo pojeli svoju budućnost“.
► Ovo potvrđuje i sledeća računica – da su rashodi za zaposlene bili na prosečnom nivou analiziranih zemljama bilo bi ušteđeno preko milijardu evra za tri-četiri godine i Srbija bi mogla da isfinansira najveće infrastrukturne projekte.
ODNOS RASHODA ZA ZAPOSLENE I JAVNIH INVESTICIJA(PROSEK 2005-2009. GODINA)
1,0 1,0
1,61,8 2,0 2,1
2,32,7 2,7 2,8
3,4
0,0
0,5
1,0
1,5
2,0
2,5
3,0
3,5
4,0
BUG ALB SČK BIH RUM ČEŠ SLO GRČ HRV SRB MAĐIzvor: Kalkulacije autora na bazi podataka Međunarodnog monetarnog fonda
Svetska ekonomska kriza se prelila u Srbiju sa svim pojavnim efektima.
► Svetska ekonomska kriza se prelila na Srbiju u drugoj polovini 2008. godine sa svim očekivanim pojavnim efektima vođenim pre svega stopiranjem priliva kapitala i smanjenjem tražnje u svetskoj privredi.
Makroekonomski pokazatelji u kriznom periodu
2007 2008 2009Realni rast BDP 6,90% 5,50% -2,90%Rast industrijske proizvodnje 3,70% 1,10% -12,60%Budžetski deficit (% BDP) -1,90% -2,40% -4,30%Javni dug (% BDP) 30,00% 25,60% 32,10%Izvoz, u mil. evra 6.432 7.428 5.962Uvoz, u mil. evra 13.507 15.495 11.157Spoljnotrgovinski deficit (% BDP) -23,90% -23,50% -16,50%Deficit tekućeg računa (% BDP) -14,80% -17,80% -5,70%Strane direktne investicije, u mil. evra 2.776 2.342 1.400Neto priliv zajmovnog kapitala privatnog sektora 3.372 3.015 -379Spoljni dug (% BDP) 60,30% 63,60% 72,40%Kurs evra, kraj perioda 79,89 88,6 95,89Stopa nezaposlenosti N/A 14,00% 16,60%
Kriza i antikrizne mere vlade uticale su na pogoršavanje uslova rada i u javnom sektoru.
► U cilju izbegavanja težih posledica krize, ekonomske vlasti Srbije su dogovorile aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom. Imajući u vidu politike MMF-a, te tekuću ekonomsku situaciju u Srbiji kao jedna od ključnih antikriznih mera u Srbiji bila je fiskalna konsolidacija praćena, kontrolom zarada u javnom sektoru. U tom smislu identifikovane su sledeće mere:► zarade u javnom sektoru zamrznute su na nominalnom nivou i► predviđeno je smanjenje zaposlenih u državnoj administraciji za 10% uz zamrzavanje
daljeg zapošljavanja uključujući i kontrolu zapošljavanja preko tzv. ugovora o delu.
Prosečne zarade, u dinarima
2008 2009 RastJavni sektor 37.143 38.654 4,1%Ukupno 34.348 31.733 -7,6%
Prosečna zaposlenost
2008 2009 RastJavni sektor 483 477 -1,1%Ukupno (zvanična statistika) 1.999 1.889 -5,5%Ukupno (anketa o radnoj snazi) 2.649 2.469 -6,8%
Socijalni aspekti krize uslovljeni su kako regulativom na tržištu rada...
► Da bismo generalno sagledali kakva je zaštita zaposlenih u Srbiji poslužićemo se Indeksom rigidnosti zapošljavanja Svetske banke koji meri rigidnost zapošljavanja odnosno otpuštanja radnika u određenim zemljama (vrednost 100 označava maksimalnu rigidnost).
► Kao što se vidi iz grafikona stepen zaštite radnika nije na visokom nivou imajući u vidu da se Srbija nalazi na sredini na listi zemalja centralne i jugoistočne Evrope. To ukazuje da su uslovima svetske finansijske krize radnici nedovoljno zaštićeni kao što se to slučaj u nekim zemljama (npr. Slovenija).
INDEKS RIGIDNOSTI ZAPOŠLJAVANJA
2528 29 30
3639
4650 51
5962
0
10
20
30
40
50
60
70
ALB ČEŠ BUG MAĐ SČK SRB BIH HRV GRČ SLO RUM
Izvor: Kalkulacije autora na bazi podataka Svetske banke
...tako i veličinom i značajem sindikalnih udruženja.
► Kada je Srbija u pitanju može se oceniti sledeće: (1) delovanje sindikata u Srbiji je umereno značajno u smislu uticaja na politiku zapošljavanja; (2) značaj sindikata je veči u javnom sektoru negou privatnom, naročito kada su u pitanju sindikati velikih javnih preduzeća; (3) socio-ekonomski savet kao mesto koje bi trebalo da uspostavlja zdrav dijalog između poslodavaca, države i sindikata ne fukcioniše kako je potrebno usled izostanka poverenja, razjedinjenosti i nedovoljne reprezentativnosti poslodavaca.
► Kao rezultat ovih pojava u Srbiji je u poslednjih godinu dana krize došlo do značajnog pada zaposlenosti. Prema zvaničnim podacima (Nacionalna služba za zapošljavanje) ukupan broj zaposlenih je pao za oko 110.000. dok je prema anketi o radnoj snazi taj broj i veći – preko 180.000. Dakle, usled efekata krize te nedovoljno dobre zaštite radnih mesta, ukupan pad zaposlenosti u Srbiji u krizi je veoma visok, što znači da su poslodavci dobrim delom krizu prelili na zaposlene.
► Prelivanje na zaposlene efekata krize vidi se i iz elasticiteta zaposlenosti koji je značajno veći od 1 (pad zaposlenosti u odnosu na pad BDP-a).
► Ipak, javni sektor je podneo manji teret krize – manji su realni pad zarada i pad zaposlenosti. ► Jedan od razloga za to je i postojanje jačih sindikata u segmentima kao što su: obrazovanje,
zdravstvo i javna preduzeća.
Kretanje zarada u javnom sektoru u Srbiji je dobro iskustvo, a da li smo nešto naučili znaćemo relativno brzo.
► Tokom celog tranzicionog perioda došlo je do visokog rasta zarada u javnom sektoru.► Jedan od razloga za ovo povećanje je delovanje političkih ciklusa, naročito u periodima
izostanka aranžmana sa međunarodnim finansijskim institucijama (da li ovo znači da treba težiti što užoj saradnji sa ovim insitucijama?).
► Ovako visok rast nije imao realno ekonomsko utemeljenje s obzirom na uticaje na makroekonomsku stabilnost (pre svega na povećanje deficita tekućeg računa) i negativnog uticaja na konkurentnost (jedinični troškovi rada, devizni kurs i, posredno, infrastruktura).
► Prelivanje efekata svetske finansijske krize u Srbiju uticalo je na realan pad zarada i pad zaposlenih, ali je javni sektor podneo manji teret krize. Veći značaj pojednih segmenata (javna preduzeća, obrazovanje, zdravstvo) jedan je od razloga za to (lakše je otpustiti ili smanjiti platu zaposlenom u manjem preduzeću, nego u npr. zdravstvu ili obrazovanju).
► Srbiji predstoji privatizacija Telekoma Srbija, a za godinu-dve i izbori. Da li smo išta naučili na istorijskim iskustvima?
