www.kreativnicentar.rs

Priroda i dru{tvo

za ~etvrti razred osnovne {kole

Ivana Vasiqevi}, Vesna Radovanovi}-Penevski, Aleksandra Bla`i}

2

Vodi~

zadatak

pi{emo

crtamo i bojimo

razgovaramo

istra`ujemo

ogled

pravimo

seti se {ta smo nau~ili

re~nik

Ti si deo grupe

Razgovara}emo:

– o pravilima rada u timu

U~i}emo:

– o odeqenskim pravilima pona{awa– o pravu dece na obrazovawe

Tvoj zadatak }e biti:

– da nacrta{ bex svog odeqewa– da re{i{ test Kako se pona{amo u odeqewu

4

Ovo smo mi – podaci o mom odeqewu

• Moje ime i prezime:

• [kola:

• Odeqewe:

• Adresa {kole:

• E-mail adresa {kole:

• Broj u~enika u mom odeqewu:

• Broj devoj~ica:

• Broj de~aka:

• Predsednik odeqenske zajednice je:

• Wegov broj telefona i e-mail adresa:

• Najomiqeniji predmet u~enika iz mog odeqewa:

• Najslu{anija pesma u mom odeqewu:

• Naj~itanija kwiga u mom odeqewu:

• Doga|aj koji smo zajedno organizovali:

Nacrtaj bex svog odeqewa.

5

Kako se pona{amo u odeqewuZamisli svaku od slede}ih situacija. Razmisli o tome kako bi se tvoji drugovi iz odeqewa pona{ali u takvim situacijama.

Zaokru`i jedan od ponu|enih odgovora.

1. Dva druga iz tvog odeqewa su se posva|ala i spremna su da se potuku. [ta ~ine ostaliu~enici iz odeqewa?

a) Navijaju za jednog od u~esnika u sukobuili se i sami ukqu~uju u tu~u.

b) Ne me{aju se. Smatraju da ih se to ne ti~e.v) Poku{avaju da smire sva|u ili zovu odrasle

u pomo}.

4. Jedan deo u~enika iz tvog odeqewa `eli dana odmoru igra odbojku, a drugi fudbal.Kako }ete to re{iti?

a) Odlu~i}e predsednik odeqewa.b) Glasa}ete za ta dva predloga. Onaj koji bude

imao vi{e glasova – pobedi}e.v) Ko prvi zgrabi loptu, ima}e pravo na wu!

2. [ta rade u~enici iz tvog odeqewa kada nekone razume zadatak?

a) Podsmevaju mu se i dobacuju uvredqive re~i.b) U}utkuju ga jer ih ometa u radu.v) Ohrabruju ga da slobodno pita u~iteqa.

5. Va{a drugarica pla~e jer je dobila slabuocenu. Re}i }ete joj:

a) Kakva si ti pla~qivica! Muka nam je ve} odtvojih suza!

b) Nemoj plakati! Nau~i}e{ i popravi}e{ocenu. Mi }emo ti pomo}i.

v) Ko ti je kriv?! [to nisi nau~ila?!

3. Va{ drug ne ume da napravi kolut unapred. a) Jedna grupa |aka mu se ruga, a ostali

nezainteresovano }ute.b) Niko ne obra}a pa`wu na wegovu nevoqu.

Svi se dive spretnima.v) Ve}ina u~enika ohrabruje druga

i poku{ava da mu nekako pomogne.

6. Ve}ina |aka nije spremna za najavqenu proveruznawa iz srpskog jezika. [ta }ete uraditi?

a) Pre}uta}ete istinu. Uzdate se u sre}u i prepu{tate sudbini.

b) Problem slo`no izla`ete u~itequ, uz molbuda se provera znawa odlo`i.

v) U~enici koji su spremni za ve`bu raduju sei ne obra}aju pa`wu na druge u~enike.

Odgovori pod v u levoj koloni i pod b u desnoj donose po jedan poen.• 5–6 poena: ^estitamo! U va{em odeqewu vlada drugarstvo i razumevawe. Ba{ ste slo`ni! • 3–4 poena: U va{em odeqewu ponekad nailazite na pote{ko}e u dru`ewu. Malo vam je potrebno

da nau~ite kako se zajedno dobro `ivi. • 0, 1 ili 2 poena: Jasno je da u odeqewu imate problema u dru`ewu. Bilo bi dobro da na ~asu odeqenske

zajednice uz pomo} u~iteqa razmotrite probleme koje ne umete najboqe da re{ite.

6

Pravila pona{awa u odeqewuTvoje odeqewe je grupa sastavqena od devoj~ica

i de~aka. U svakoj grupi postoje odre|ena pravila.

Koja su pravila odre|ena u tvom odeqewu?

Navedi tri odeqenska pravila kojih se svipridr`avate.

Zaokru`i samo ona pravila pona{awa koja sustvarno va`na za uspe{no u~ewe u odeqewu.

Na liniji napi{i brojeve onih pravila kojasmatra{ najva`nijim za drugarstvo.

Razmisli i napi{i koje odeqensko pravilodosad niste uveli, a ti smatra{ da bi trebalo

da ga se pridr`avate u ~etvrtom razredu.

Za{to smatra{ da je uvo|ewe novog odeqenskogpravila va`no? Obrazlo`i svoje mi{qewe.

Za{to su va`na odeqenska pravila? Objasni.

1. Ne zaka{wavaj.

2. Pomozi drugu kada je u nevoqi.

3. Slu{aj na ~asu.

4. ^uvaj name{taj u u~ionici.

5. Govori istinu.

6. Ne govori ru`ne re~i.

7. Probleme re{avaj razgovorom.

8. ^uvaj svoje i tu|e stvari.

9. Doru~kuj/ru~aj pre polaska u {kolu.

10. Peri zube pre spavawa.

11. Ne nanosi bol drugima.

12. Tra`i obja{wewe za ono {to ne razume{.

7

Pravo na obrazovawe

[ta misli{ o pravu na obavezno osnovno{kolovawe za svu decu sveta? Za{to ovo pravo

zauzima glavno mesto me|u qudskim pravima?Objasni svoje mi{qewe.

Ti ide{ u osnovnu {kolu. Da li kao |ak ima{neke obaveze? Navedi neke od wih.

Tri razloga zbog kojih voli{ da ide{ u {kolu su:

Pravo na obrazovawe je osnovno qudsko pravo. U Poveqi o de~jim pravima, koja su jednaka za svudecu sveta, stoji: Svako ima pravo na {kolovawe.Osnovna {kola je obavezna.

Iako je pravo na osnovno obrazovawe jedno od osnovnih qudskih prava, istra`ivawa Uneska (vidi nastr. 176) potvr|uju da danas preko 100 miliona dece ne ide u osnovnu {kolu. Razmisli za{to.

poveqa

8

Timski radTimski rad je zajedni~ki rad u~enika na

ostvarewu nekog zadatka. Timovi mogu imati mawiili ve}i broj ~lanova. Najboqe se radi kada se timsastoji od 3 do 5 ~lanova. Svaki ~lan tima mora dase pona{a prema odre|enim pravilima.

Izvestilac je onaj u~enik koji pred celimodeqewem saop{tava rezultate rada do kojih sudo{li ~lanovi wegovog tima zajedni~kim radom.Mogu}e je da tim ima i vi{e od jednog izvestioca,na primer – svaki ~lan mo`e da izvesti o jednomdelu zadatka, prema dogovorenom redosledu.

Koja je tvoja uloga u timskom radu

ZAPAMTI:

Da bi ~lanovi jednog tima mogli uspe{noda sara|uju na zajedni~kom zadatku, va`no jeda se po{tuju slede}a pravila:

• Mi{qewe svih ~lanova podjednako jeva`no.

• Svi ~lanovi donose odluku o tome ko je vo|atima.

• Du`nosti me|u ~lanovima dele se premasklonostima/sposobnostima u~enika.

• Svaki ~lan du`an je da uradi svoj deo poslau dogovorenom vremenu.

• Slo`nost me|u ~lanovima tima pravi je putdo uspeha.

Optimista je uvek spreman da veruje u pobedu svog tima! Wegova vera u uspeh neposustaje ni u najbeznade`nijim situacijama. ^lanovima tima u kojem je i optimista

prijaju wegovi usklici odu{evqewa, kao {to su: To! Bravo za nas!!! Super nam ide!!!

Ometa~ ili de`urno smetalo uvek je spreman na sva|u sa svim ~lanovima tima,naro~ito oko ne~eg {to je neva`no i bezna~ajno. Retki su trenuci u kojima je ometa~

spreman na saradwu. Osetqiv je „kô princeza na zrnu gra{ka“, pa svi gledaju da muunapred udovoqe kako bi tim mogao da dovr{i zadatak. Najbli`i mu je sumwalo (vidiispod).

Sumwalo je onaj koga je tokom rada u timu te{ko ubediti u sre}an kraj. Sumwi~av jeprema svim ~lanovima tima, prema zadatku na kojem se radi, drugim timovima, a ponekadi prema samom sebi. Re~enice zapo~iwe sa: Ne verujem da... ili Nikada ne}emo mo}i da...

9

Spavalica i pored najboqe voqe da ~lanovima tima doka`e kako je u budnom stawu (naprimer, dr`e}i o~i otvorene), nikada ne uspeva u tome. Savladao je razne tehnikeprikrivawa usnulosti: povremeno klimne glavom, {tucne, potvrdi da se sla`e sa idejomkoju je upravo prespavao rekav{i: Da, da, to je u redu!

Sve mi je te{ko je onaj kome je sve nepopravqivo te{ko. To se ni~im ne mo`e izmeniti.Ni optimista nema re{ewe za ovakvog ~lana tima. Prime}eno je to da ukoliko sve mi je

te{ko bude u istom timu s nekim prema kome gaji simpatije (proveriti u sve`epopuwenim leksikonima!), tad ima nade da preuzme deo zadatka na sebe i uspe{no gazavr{i.

Imam ideju! je neumorni tvorac ideja koje nezadr`ivo nadiru od po~etka do krajatimskog rada. Ta~nije, imam ideju ima ideju i pre nego {to tim dobije zadatak. Po`eqnoje saslu{ati ga na po~etku rada, a potom ga uti{ati da bi uop{te bilo mogu}e re{itizadatak.

Planer nikada iz ruke ne ispu{ta plan rada tima, u koji detaqno upisuje ko, {ta i kada treba da uradi. Kada tim zaluta, ve{to pristupa spasavawu. Re~enice naj~e{}ezapo~iwe sa: Prema planu koji smo napravili...

Pripremi kratak izve{taj o tome u kojoj si od ponu|enihuloga u timskom radu prepoznao sebe. Objasni svoj izbor.

10

Moje u~e{}e u timskom raduOvu stranu ispuni posle u~e{}a u nekom timskom radu. Zapa`awa i utisci koje bude{ zapisao mogu ti

koristiti u daqim aktivnostima u timu.

• Zadatak mog tima bio je:

• Moj zadatak u timu bio je:

• Moji utisci o radu celog tima:

• [ta mislim o svom radu u timu:

• [ta mi je smetalo tokom rada u timu:

• Moji predlozi za slede}i rad u timu:

Susret s prirodom

Razgovara}emo:

– o tome {ta sve ~ini prirodu– o pravilima zdravog `ivota

U~i}emo:

– o carstvu biqaka

– o tome {ta sve uti~e na rast i razvojbiqaka

– o zna~aju lekovitih i gajenih biqaka– o carstvu `ivotiwa– o tome kako su `ivotiwe prilago|ene

razli~itim uslovima `ivota– o koristi koju ~ovek ima od doma}ih

`ivotiwa– o ~oveku kao delu prirode– o tome po ~emu se ~ovek razlikuje od

ostalih `ivih bi}a

Tvoj zadatak }e biti:

– da izvede{ ogled U potrazi za svetlom

– da izvede{ ogled Pokreti biqaka nisu slu~ajni

– da organizuje{ predavawe o lekovitim biqkama– da napravi{ jelovnik za jedan dan– da napi{e{ svoje pravilo za zdrav `ivot

12

[ta je priroda

Pogledaj sliku i napi{i {ta od onog {to je na woj prikazano pripada `ivoj prirodi,{ta ne`ivoj, a {ta je delo ~oveka.

@iva priroda

Ne`iva priroda

Delo ~oveka

Priroda je sve {to nas okru`uje. Ona mo`e biti `iva i ne`iva.

13

@ivim bi}ima su neophodni slede}i uslovi za`ivot: sunce, voda, vazduh i zemqi{te.

• Razmisli i odgovori za{to su Sunce, vazduh,voda i zemqi{te neophodni za `ivot `ivihbi}a.

• Biqke i `ivotiwe se me|usobno razlikuju.Navedi osobine koje su karakteristi~ne samo za `ivotiwe.

• Bez obzira na razlike koje ih svrstavaju u razli~ita carstva, sva `iva bi}a imaju i zajedni~ke osobine. Na osnovu onoga {to ve} zna{, navedi zajedni~ke osobine svih `ivih bi}a.

1. 2.

3. 4.

5.

@iva bi}a ili organizmi svrstana su u petcarstava. Ove godine u~i}e{ samo o dva carstva.To su carstvo biqaka i carstvo `ivotiwa. Koja su ostala carstva i koji im organizmipripadaju, u~i}e{ u starijim razredima.

organizam

U^IM•DA•U^IM

U^IM•DA•U^IM

14

U carstvo biqaka svrstavamo organizme koji seme|usobno veoma razlikuju. I pored mnogihrazlika, ve}ina biqaka ima i neke zajedni~keosobine. Biqke:• imaju: koren, stablo, list, cvet, plod i seme• sadr`e zelenu materiju koja im omogu}ava da

same sebi proizvode hranu• ne kre}u se.

KOREN

STABLO

LIST

CVET

PLOD

SEME

Pove`i strelicama nazive delova biqaka sa odgovaraju}im delom tela na slici.

U prazne ku}ice upi{i slovo koje ozna~ava ulogu koju ima taj deo tela biqke.

Oblik i veli~ina delova tela biqaka u velikojmeri zavise od stani{ta na kojem biqka `ivi.

Objasni za{to navedene biqke imajurazli~ita stabla i korenove.

Vodene biqke sutankog i visokogstabla ili plivaju popovr{ini vode.Wihov koren je slaborazvijen.

Drve}e i `buweimaju stablo debelekore i dobro razvijenkoren.

Stablo pustiwskihbiqaka je mesnato i slu`i kao magacinvode, dok su listovi u obliku trnova.Koren je veomarazvijen.

Carstvo biqaka

Neke vrste kaktusa imaju stablo rastegqivopoput harmonike – {iri se kada se puni vodom, a skupqa po{to biqka potro{i vodu.

a) Provodi vodu i druge potrebne materije i odr`ava biqku u uspravnom polo`aju.

b) Iz wega izrasta nova biqka.

v) Pri~vr{}uje biqku za podlogu i upija vodu i mineralne materije iz zemqi{ta.

g) Slu`i za razmno`avawe.

d) Ima ulogu u disawu i ishrani biqke.

|) Razvija se iz cveta i sadr`i seme.

15

Zelenu boju biqkama daje materija koja se nalazi u wihovom telu. Zahvaquju}i woj, biqke mogu daupijaju Sun~evu svetlost i same proizvode hranu.

[ta ti je sve potrebno:• dve plasti~ne ~a{e ili mawe saksije ispuwene zemqom• dva zrna pasuqa• jedna kartonska kutija na kojoj postoji otvor

U isto vreme posadi pasuq u obe ~a{e. Prvu ~a{u stavi na osvetqeno mesto, a drugu pokrij kartonskomkutijom i okreni otvor prema svetlosti.

Redovno zalivaj obe biqke.

U potrazi za svetlom

Zapa`awe:

Posle izvesnog vremena vide}e{ da prva biqkaraste uspravno, dok se druga savija u pravcuotvora na kutiji.

Razmisli i napi{i za{to biqaka nema u pe}inama ili na velikim morskim dubinama.

Kada ka`emo da se biqke ne kre}u, to zna~i dabiqke ne mogu prelaziti s jednog mesta na drugo.Me|utim, sve biqke mogu praviti odre|enepokrete. Sam rast predstavqa pokret.

Objasni za{to se biqka savija u pravcu otvora.

Mnoge biqkeotvaraju cvetovedawu, a zatvaraju ih no}u ili obrnuto.

Listovi stidqivemimoze zatvaraju se na dodir.

16

Pokreti biqaka nisu slu~ajni

Razmisli i objasni za{to je va`no da stablo raste iznad zemqe. Za{to je va`no da koren bude u zemqi{tu?

[ta ti je sve potrebno: • dva zrna pasuqa ili dva ~ena belog luka• malo vate• plasti~na ~a{a ili saksija sa zemqom

Ostavi zrnevqe (~enove) u vati nekoliko dana, ali vodi ra~una o tome da vata bude stalno vla`na. Kad proklijaju, zasadi ih u ~a{u i to tako da deo od kojeg }e izrasti stablo bude okrenut ka dnu, a deo

iz kojeg }e izrasti koren – ka povr{ini ~a{e.

Zapa`awe:

Posle nekoliko dana }e{ uo~iti da su delovi biqke promenili smer rasta. Stablo }e ipak rastinagore, a koren u suprotnom smeru.

17

Listopadno drve}e u jesen zapo~iwe neku vrstu zimskog sna. Li{}e opada, a pupoqci dobijajuza{titni omota~. Time se biqka {titi od smrzavawa. Tako za{ti}ene, biqke mogu podneti temperatureni`e i od –25oC.

Jo{ jedan od razloga za zimsko mirovawe jeste voda koja se ledi u toku zime, te je biqke ne moguupijati iz zemqi{ta.

Temperatura i vla`nost vazduha i zemqi{ta imaju veliki uticaj na rast biqaka. Na niskimtemperaturama i bez vlage biqke veoma sporo ili nikako ne rastu. Zbog toga u oblastima ve~itog snega i leda nema biqnog sveta. U su{nim oblastima, kao {to su pustiwe, rasprostrawene su samo dobroprilago|ene vrste biqaka. U predelima u kojima se smewuju godi{wa doba biqke se na razli~ite na~ineprilago|avaju nepovoqnim periodima.

Rekorder me|ulistopadnim drve}emu podno{ewu niskihtemperatura je breza.Ona mo`e podnetitemperaturu i do–40oC.

Listopadna {umaBreza

pupoqak

18

Biqke koje `ive na visokim planinama suniske, da se ne bi slomile pod udarima jakihvetrova. Mnoge od wih su u obliku jastu~i}a,preko kojih vetrovi naprosto klize.

^etinarsko drve}e je prilago|eno zimskim uslovima `ivota. Listovi ~etinara, ~etine, ~vrsti su i imaju oblik iglica. Proizvode smolu koja ih {titi od mrazeva. Do vode dolaze korenom koji rastedo velikih dubina. Sve ove osobine omogu}avaju im ve}u otpornost na niske temperature.

Iako su ~etinariizuzetno dobroprilago|eni naniske temperature,samo retke vrstemogu podnetiokrutne zime.

^etinarska {uma

smola

19

Lekovite biqkeQudi su od davnina koristili biqke za le~ewe razli~itih oboqewa. I danas postoje narodi koji

le~ewe zasnivaju na upotrebi lekovitih biqaka. Te biqke sadr`e lekovite materije koje se mogunalaziti u korenu, listu, cvetu ili drugom delu tela.

Cvet kamiliceubla`ava tegobe u `elucu.

Voda u kojoj su sekuvali listovikoprive spre~avaopadawe kose ako se utrqava u koren kose.

Organizujte predavawe – saznajte koje sulekovite biqke rasprostrawene u va{em kraju.

Za {ta se koriste? Koje bolesti le~e? U biqnoj apotecikupite neki biqni ~aj koji svi mo`ete da popijete.Skuvajte ~aj prema uputstvu za upotrebu i pijte gatokom predavawa.

Od lekovitih materija koje se nalaze u lekovitim biqkama proizvode se brojni lekovi.

Lekovite biqke se beru onda kada lekovitisastojci u wima imaju najve}e dejstvo. One se zatimsu{e i usitwavaju da bi se od wih dobio biqni ~aj.

Ne koristi lekovito biqe bez pomo}istru~nog lica. Iako su neke lekovite biqkekorisne u malim koli~inama, mogu biti ~ak i otrovne ako se neumereno upotrebqavaju.

Dugo je ~ovek koristiovrbinu koru zasmawivawe bolova.Kada je uspeo daizdvoji lekovitisastojak iz vrbinekore i da ga proizvedeu laboratoriji,dobijen je aspirin.

20

Gajene (kultivisane) biqkeGajene (kultivisane) biqke poti~u od samoniklih biqaka koje je ~ovek hiqadama godina mewao da bi

dobio biqke krupnijih plodova, ve}eg prinosa ili one koje su otpornije na hladno}u i su{u. Tako su odsamoniklih biqaka postajale dana{we gajene biqke. Osim za svoju ishranu i ishranu doma}ih `ivotiwa,gajene biqke ~ovek koristi i u druge svrhe. Neke upotrebqava za dobijawe tkanina, poput pamuka i lana, odkonopqe pravi u`ad, a od jute prostirke. Vrbovo pru}e, palmino li{}e i trsku ~ovek koristi za izraduname{taja, a slamu za izradu {e{ira.

Navedi biqke koje se najvi{e gaje u tvom kraju i wihovu upotrebu.

naziv biqke upotreba biqke

`itarice

vo}e

povr}e

druge biqke

Veliki broj biqaka, kao {to su gro`|e, kupine i maline, koristi se za pravqewe raznihnapitaka. Neke biqke od kojih se prave napici –~aj, kafa, kakao i dr. – rastu samo u predelimasa veoma toplom klimom.

Pre oko 600 godina Evropqani su otkrili ne{tonovo u dotad nepoznatom svetu. Prona{li subiqke koje su poja~avale ukus jelima, poputpaprike, bibera, |umbira, karanfili}ai cimeta. To su za~inske biqke, a u to vremebile su cewenije od zlata.

kultivisati, prinos, juta, |umbir, karanfili}

21

Carstvo `ivotiwa@ivotiwskom carstvu pripadaju organizmi za koje, u ve}ini slu~ajeva, va`i:

• da im je telo slo`enije i raznovrsnije od tela biqaka• da se hrane drugim organizmima• da imaju sposobnost kretawa.

Za razliku od biqaka koje same proizvode hranu,`ivotiwe se hrane drugim organizmima. Biqojedise hrane biqkama, mesojedi drugim `ivotiwama, a sva{tojedi i biqkama i `ivotiwama.

Biqojedi i mesojedi mogu se razlikovati na osnovuizgleda i gra|e pojedinih delova tela. Kqun pticagrabqivica i zubi zveri izuzetno su dobro razvijeni.Te `ivotiwe su veoma brze i imaju razvijena ~ula.

Napi{i koji delovi tela `ivotiwama slu`e za:

disawe

u~ewe

ogla{avawe

kretawe

Navedi uloge slede}ih delova tela `ivotiwa:

zubi

u{i

krzno

noge

Objasni za{to orao ima povijen i o{tar kqun. Za{to vuk ima ovako jaku ~equst?

Mnoge ptice koje se hraneinsektima, poput lastavica,love insekte u vazduhu. One lete otvorenog kquna, a on im slu`i kao levak u koji upadaju insekti.

Psi imajuizuzetno dobrorazvijeno ~ulomirisa pomo}ukojeg mogu daosete da je

druga `ivotiwa ili osoba bilana nekom mestu ili da jedodirivala neki predmet.

Ptice koje`ive u gustoj{umi i koje ne moguvideti jednadrugu od

kro{wi drve}a, imaju dobrorazvijeno ~ulo sluha i sporazumevaju se pevawem.

Slepi mi{eviizbegavajupreprekezahvaquju}iorganu ~ulasluha posebnegra|e koji jesli~an radaru.

radar, grabqivica

22

@abe `ive u vodi i na kopnu. Na kopnu su odli~ni skaka~i, a u vodi pliva~i. Opi{i wihove udove i objasni kako im takvi udovi poma`u pri kretawu u vodi, a kako na kopnu.

@ivotiwe se kre}u u svom stani{tu ili gamewaju ukoliko je potrebno. Sposobnost kretawa omogu}ava im potragu za hranom ili spas odneprijateqa. @ivotiwe se kre}u na razli~itena~ine, u zavisnosti od stani{ta u kojem `ive. Za to im slu`e posebni delovi tela – noge, krila i peraja.

Ribe i vodeni sisari,poput kitova, delfina i foka, samo naizgledimaju ista peraja.

Divokoze suprilago|ene stani{tu.Wihovi papcispre~avaju klizawe postenovitoj podlozi.

ud

23

Navedi ptice na{ih krajeva.

• Selice:

• Stanarice:

Neke `ivotiwe prelaze ogromne razdaqine radiboqih uslova `ivota. Ptice selice svake jeseninapu{taju svoja stani{ta i odlaze u toplije krajeveda bi izbegle niske temperature i nedostatakhrane. Svakog prole}a se vra}aju.

Meksi~ki zaliv saSargaskim morem i jeguqa

@ivotiwe koje se ne sele prilago|ene sunepovoqnim uslovima `ivota u stani{tu.

U jesen krzno sisara postaje gu{}e, pa takozadr`avaju toplotu tokom hladnih zimskih dana. U prole}e krzno se prore|uje, ~ime se spre~avapreterano zagrevawe u dugim letwim danima.Sli~nu pojavu sre}emo i kod ptica. Wihovo perje s jeseni postaje gu{}e, a u prole}e re|e.

Mnoge `ivotiwe, kao, na primer, zec, s promenom godi{weg doba mewaju i boju krzna,~ime postaju mawe primetne u okolini.

Ribe jeguqe iz celog sveta mreste se u Sargaskommoru. One prelaze hiqade kilometara da bi tamopolo`ile jaja, a zatim umiru. Mlade jeguqe sevra}aju u krajeve u kojima su `iveli wihoviroditeqi i to putovawe traje nekoliko godina. Kad do|e vreme wihovog mre{}ewa, i same kre}uput Sargaskog mora.

Zec

Vuk

mrestiti se

24

Za `ivotiwe su karakteristi~ne i neke posebnevrste pona{awa.

Mnoge `ivotiwe brane prostor na kojem `ive,hrane se i razmno`avaju. Medved grebe stabla i tako obele`ava granice svoje teritorije. Oraonadle}e svoju teritoriju da je ne bi zauzeli drugiorlovi.

Ima `ivotiwa koje `ive u grupama (p~ele, ose,mravi itd.). @ive}i zajedno, lak{e dolaze do hraneili se boqe brane odneprijateqa. Svaka`ivotiwa koja `ivi u grupi ima svojemesto i ulogu u woj.Takve `ivotiwe imaju~ak i „govor“, na~inna koji se me|usobnosporazumevaju.

Neke `ivotiwe, na primer veverica i jazavac,sakupqaju zalihe hrane za hladne dane kojeprovode u svojim gnezdima i jazbinama. Druge, kao,recimo, medved, tokom prole}a i leta jedu velikekoli~ine hrane. Na taj na~in dobijaju masnenaslage koje im omogu}avaju da se ne hrane zavreme zime. Te `ivotiwe savla|uju nepovoqneuslove u toku zime tako {to spavaju zimskim snom.

Mravi koji suprona{li hranuobave{tavajuostale mrave tako{to posebnimmirisomobele`avaju putkoji do we vodi.

Jazavac

Medved

Veverica

Orao

Ose

25

Doma}e `ivotiwe

U po~etku je ~ovek pripitomqavao divqe`ivotiwe i koristio ih za rad ili gajio zaishranu. Danas se doma}e `ivotiwe uglavnomuzgajaju na velikim farmama, a wihov rad suzamenile poqoprivredne ma{ine.

Navedi doma}e `ivotiwe koje se gaje u tvomkraju. [ta od wih ~ovek dobija?

doma}a `ivotiwa koristi se za

Napi{i sli~nosti izme|u pojedinihpripadnika `ivotiwskog carstva i navediwihove posebnosti.

Vuna je meka i duga dlakaovce koja se koristi zaizradu tkanina i pletewe.

• sli~nosti

• posebnosti • posebnosti

DA SE PODSETIMO:

Na osnovu sli~nosti sve `ivotiwe su svrstaneu jedno carstvo `ivih bi}a, carstvo `ivotiwa.Iako su deo iste velike grupe (carstva), `ivotiwese me|u sobom razlikuju. Razli~ite vrste`ivotiwa odlikuju se i razli~itim osobinama.

Pas Vrabac

26

^ovek – deo prirodePrema mnogim osobinama, izgledu

i aktivnostima koje obavqa, ~ovek je sli~an`ivotiwama.

Telo ~oveka sastoji se od glave, trupa i udova.Pomo}u ~ula mo`e da vidi, ~uje, oseti miris, ukusi dodir.

Hrani se drugim organizmima, biqkama ili`ivotiwama, i ima sposobnost kretawa.

^ovek je izgledom sli~an nekim `ivotiwama,dok se od drugih vi{e razlikuje.

Aktivnosti prema kojima je ~ovek sli~an`ivotiwama: • `ivi u zajednici, brine o mladima, odr`ava

higijenu, priprema hranu za zimu.

^ovek se razlikuje od `ivotiwa po tome {to jerazumno bi}e. ^ovek misli, radi i stvara ono {tomu je potrebno za `ivot.

Pogledaj slike. S kojom `ivotiwom ~ovek imanajvi{e, a s kojom najmawe sli~nosti?

Navedi jo{ neke aktivnosti po kojima je ~ovek sli~an `ivotiwama.

Napi{i {ta ~ovek mo`e, a `ivotiwe ne moguda rade.

Korwa~a

[impanza

^ovek

Kow

27

Iako su qudi me|u sobom sli~ni, ne postoje dve potpuno iste osobe. Qude razlikujemo prema uzrastu,polu i izgledu. ^ovek se od ro|ewa razvija. Tokom `ivota mewaju se mnoge wegove osobine.

Navedi sli~nosti i posebnosti izme|u sebe i jednog ~lana svoje porodice.

Razgovarajte u odeqewu o sli~nostima i razlikama izme|u ~lanova va{ih porodica.

• sli~nosti

• posebnosti • posebnosti

jajedan ~lan

moje porodice

Kod ve}ine `ivih bi}a, pa i ~oveka, razlikuju se dva pola, mu{ki i `enski. Postojawe razli~itihpolova omogu}ava ostavqawe potomstva.

28

Zdrav `ivot podrazumeva zdravu ishranu, redovnufizi~ku aktivnost i higijenu. Kada se ose}a{ sna`no i veselo i kada te ni{ta ne boli, zna~i da si dobrog zdravqa.

Da bi se tvoje telo pravilno razvijalo, va`no je da ishranomunosi{ hranqive materije biqnog i `ivotiwskog porekla.

U tvom uzrastu treba da ima{ pet obroka – doru~ak,ru~ak, ve~eru i dve u`ine. Ne preska~i obroke! Ne jediizme|u obroka! Nema potrebe da jede{ kada ne ose}a{ glad.Jedi polako i dobro sa`va}i svaki zalogaj!

Pr`ena hrana sadr`i i nepotrebne masno}e.Zato su zdravija kuvana jela.

Napi{i svoje mi{qewe o tome {ta je va`no za zdrav `ivot.

Od ponu|enih namirnica napravi jelovnik za jedan dan.

doru~ak u`ina ru~ak u`ina ve~era

MLEKOMLEKO

JOGURT

29

Napi{i {ta bi trebalo da promeni{ u svojoj ishrani da bi bila zdravija.

Napi{i jedno svoje pravilo za zdrav `ivot.

Donesi zakqu~ak o tome koliko zdravo provodi{ svoje vreme. Obrazlo`i svoje mi{qewe.

Fizi~ka aktivnost omogu}ava pravilan razvoj tela. Potrebu za fizi~kom aktivno{}u mo`e{zadovoqiti na vi{e na~ina – {etwom, igrom, ve`bama ili aktivnim bavqewem sportom.

Osim zdrave ishrane i fizi~ke aktivnosti, za pravilan razvojneophodna je i higijena tela, ode}e i prostora u kojem `ivi{.

^ak i kada ni{ta ne radi{, tvoje telo se znoji i peruta, a ko`a jeizlo`ena raznim uticajima. Zato neka ti svakodnevno tu{irawepostane zdrava i prijatna navika.

Ako ceo dan provede{ u patikama, oznoji}e ti se stopala. Detaqnoperi stopala i redovno mewaj ~arape.

Kad god obavi{ neku aktivnost i pre nego {to zapo~ne{ drugu,operi ruke.

Nije dobro razmewivati garderobu s drugima.Posavetuj se sa svojim stomatologom o pravilnoj higijeni usta.Nemoj ~ekati da neko drugi sre|uje tvoju sobu. Ne zaboravi da je

redovno provetrava{.

higijena

30

Seti se {ta smo nau~iliSUSRET S PRIRODOM

BIQKE @IVOTIWE QUDI

delovi tela

– same proizvodehranu

na~in ishrane

ostalekarakteristike

– hrane se drugimorganizmima

– odr`avaju higijenu

– brinu o potomstvu

– `ive u zajednici

– razumna bi}a

– imaju sposobnostkretawa

– imaju glavu, trup,udove, ~ula

– imaju glavu, trup,udove, ~ula, peraja, krila...

– imaju korenstablo, list, cvet,plod, seme

– prave pokrete

Moja domovinaSrbija

Razgovara}emo:

– o tome za{to je va`no za jednudr`avu da bude demokratska

– o va`nim podacima o glavnom gradu Beogradu– o zna~aju qudskih prava

U~i}emo:

– o Srbiji kao delu Evrope i sveta– o polo`aju Srbije u Evropi– o dr`avnom ure|ewu Srbije– o tome {ta ~ini teritoriju jedne dr`ave– o narodima i narodnostima u Srbiji– o osnovnim obele`jima dr`ave Srbije– o geografskom polo`aju Srbije– o saobra}ajno-geografskom polo`aju Srbije

Tvoj zadatak }e biti:

– da istra`i{ kojim su pismom pisane tvoja |a~kakwi`ica i zdravstvena kwi`ica

– da nacrta{ razglednicu svog mesta

32

Moja domovina je deo svetaPlaneta na kojoj `ivimo zove se Zemqa. Ve}i deo Zemqine povr{ine prekriven je vodom. Velike

vodene povr{ine ~ine okeani, a kopneni deo planete – kontinenti.

Oko tri ~etvrtine povr{ine Zemqine kugle ~ini voda, a jednu ~etvrtinu kopno!

SEVERNAAMERIKA

JU@NAAMERIKA

EVROPA

GRENLAND

A N TA R K T I K

AFRIKA

AZIJA

AUSTRALIJA

TIHIOKEAN

TIHIOKEAN

ATLANTSKI

OKEAN

INDIJSKI

OKEAN

SEVERNI

LEDENI

OKEAN

okean, kontinent

33

Kontinenti su podeqeni na veliki broj dr`ava. Taj broj je promenqiv. Na{a domovina je Republika Srbija. Ona se nalazi u Evropi.

Severno

more

Atlantski

okean

Severni rt Barencovo more

Norve{ko

more

Tirensko

more

Jonsko

more

Crno more

Azovsko

more

Ural

Egejsko

more

Jadransko m

ore

Kaspijs

ko je

zero

Sr

ed

o

ze

m

no m o r e

Ba

l

t

i~

ko

m

or

e

Dablin

Rejkjavik

London

Pariz

Rim

Madrid

Lisabon

RabatAl`ir

Tunis

Tripoli

Kairo

Valeta

Brisel

Amsterdam

Berlin

Helsinki

Talin

Riga

Vilwus

Minsk

Moskva

Kijev

Ki{iwev

Var{ava

Prag

Bern Vaduc

Bratislava

Budimpe{ta

Be~

Zagreb

Beograd

Podgorica

Bukure{t

Atina

Sarajevo

Sofija

Ankara

TbilisiBaku

Jerevan

Nikozija

Bejrut

Jerusalim

Aman

Damask

Bagdad

Kuvajt

Skopqe

Tirana

Qubqana

Kopenhagen

Oslo

Stokholm

IRSKA

SEV.

IRSKA

ISLAND

DANSKA

VELIKA

BRITANIJA

FRANCUSKA

MALTA

I

TA

L

I

JA

NEMA^KA

R

U

S

K

A

F

E

D

E

R

A

C

I

J

A

^E[KA

POQSKA

LITVANIJA

LETONIJA

NO

RV

E[

KA

[

VE

DS

KA

FI

NS

KA

ESTONIJA

RUS.

FED

BELORUSIJA

K A Z A H S T A N

GRUZIJA

JERMENIJA

AZERBEJXAN

AZERBEJXAN

(Nahi~evan)

U K R A J I N A

I R A N

S I R I J A

JO

RD

AN

I R A K

KUVAJT

AUSTRIJA

SLOVA^KA

MA\ARSKA

[PANIJA

TU

NI

SA L @ I R

L I B I J AE G I P A T

PO

RT

UGA

LI

JA

LUKSEMBURG

[VAJCARSKA

LIHTEN[TAJN

SLOVENIJA

SAN

MARINO

VATIKAN

HRVATSKA

RUMUNIJA

BiH

SRBIJA

BUGARSKA

T U R S K A

S A U D I J S K A A R A B I J A

MAKEDONIJA

KIPAR

LIBAN

IZRAEL

GR^KA

AL

BA

NI

JA

CRNA

GORA

ANDORA

MONAKO

Sardinija

Sicilija

Krit

Korzika

Balearska ostrva

BELGIJA

M

A

R

OK

O

H O LA

N

DI

JA

MO

LD

AV

IJ

A

U

R

A

LNa mapi Evrope prona|i dr`avu Srbiju.

U svetu postoji 195 dr`ava. Evropi pripadaju 43 dr`ave.

34

Dr`ava SrbijaNa{a dr`ava Srbija nalazi se u jugoisto~noj Evropi, na Balkanskom poluostrvu i zato se ka`e

da je evropska i balkanska dr`ava. U okviru dr`ave Srbije nalaze se Autonomna pokrajina Vojvodina i Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija. Glavni grad Republike Srbije je Beograd.

Rim

Tunis

Valeta

Kijev

Ki{iwev

Prag

Bern

Bratislava

Budimpe{ta

Be~

Zagreb

Beograd

Podgorica

Bukure{t

Atina

Sarajevo

Sofija

Ankara

Nikozija

Skopqe

Tirana

Qubqana

Tirensko

more Jonsko

more

Crno more

Azovsko

more

Egejsko

more

Jadransko m

ore

MALTA

I

TA

L

I

JA

NEMA^KA

^E[KA POQSKA U K R A J I N A

MOLDAVIJA

AUSTRIJA

SLOVA^KA

MA\ARSKA

TUNIS

LUKSEMBURG

[VAJCARSKA

LIHTEN[TAJN

SLOVENIJA

SAN

MARINO

VATIKAN

HRVATSKA

RUMUNIJA

BiH

SRBIJA

BUGARSKA

T U R S K A

MAKEDONIJA

KIPAR

GR^KA

AL

BA

NI

JA

CRNA GORA

MONAKO

Sardinija

Sicilija

Krit

Korzika

IJA

Sr

e d o z e m n o m o re

35

Na Balkanskom poluostrvu nalaze se teritorije slede}ih dr`ava:•Slovenije, Hrvatske, Srbije, Bosnei Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Bugarske, Gr~ke, Albanije i deo Rumunije i Turske.

• Na karti sa strane 34 oboj teritorije balkanskih dr`ava. Proceni veli~inu teritorije Srbije.Dopuni narednu re~enicu.

Ako dr`ave Balkanskog poluostrva mo`emo svrstati u tri kategorije: male, sredwe i velike dr`ave,

Srbija je prema veli~ini teritorije dr`ava. (Proveri na strani 41.)

• Koja dr`ava na Balkanu ima najve}u teritoriju?

• Koja balkanska dr`ava ima najmawu teritoriju?

• Koje dr`ave Balkana imaju izlaz na more?

Republika je oblik dr`avnog ure|ewa u kojemgra|ani na izborima biraju predsednika koji }e se nalaziti na wenom ~elu. Punoletni gra|ai biraju i poslanike Narodne skup{tine. Izboriza narodne poslanike organizuju se svake ~etvrtegodine, a predsedni~ki izbori su svake pete.

Vi{e evropskih dr`ava je po svom dr`avnomure|ewu republika: Slovenija, Hrvatska,Rumunija, Bugarska, Makedonija, Francuska...

Da li zna{?

U Evropi nisu sve dr`ave republike. Neke evropske dr`ave su monarhije. To zna~i da se na ~elu tihdr`ava nalazi monarh (kraq ili car). Najpoznatije monarhije Evrope su: Ujediweno KraqevstvoVelike Britanije i Severne Irske, [panija, [vedska, Norve{ka, Monako...

autonoman

Na{a domovina Srbija ure|enaje kao demokratska dr`ava.

[ta to zna~i?

Demokratija je vladavinanaroda preko izabranihpredstavnika vlasti koji sebiraju na izborima. To je najboqina~in ure|ewa jedne dr`ave.

36

Teritoriju jedne dr`ave ~ini prostor u okviru wenih dr`avnih granica na kopnu, ali i ivi~nimorski prostor sa svim prirodnim bogatstvima.

Dr`avne granice su sporazumno potvr|ene i ucrtane u geografske karte. One se na kartamaobele`avaju slede}im kartografskim znakom –(•)–(•)–(•)–(•)–.

Kijev

Ki{iwev

Prag

Bratislava

Budimpe{ta

Be~

Zagreb

Beograd

Podgorica

Bukure{t

Atina

Sarajevo

Sofija

Skopqe

Tirana

Qubqana

ko

Jonsko

more

Egejsko

more

Jadransko m

ore

IT

AL

IJ

A

^E[KA

POQSKA

U K R A J I N A

MOLDAVIJA

AUSTRIJA

SLOVA^KA

MA\ARSKA

LOVENIJA

HRVATSKA

RUMUNIJA

BiH

SRBIJA

BUGARSKA

MAKEDONIJA

GR^KA

AL

BA

NI

JA

CRNA GORA

o

Pre{evo

Horgo{

Pa`qivo posmatraj kartu i dopuni slede}ere~enice.

• Srbija se na severu grani~i sa ,

na severoistoku sa ,

na istoku sa ,

na jugu sa

i ,

na zapadu sa

i .

• Horgo{ je grani~ni prelaz izme|u

Srbije i .

• Pre{evo je grani~ni prelaz izme|u Srbije i

.

Svakoj dr`avi koja izlazi na more pripadapriobalni pojas {irok oko 20 km, alii vazdu{ni prostor iznad we. Priobalnipojas ima naziv teritorijalne vode.

ivi~ni morski prostor, kartografski znak, priobalni pojas, sporazumno

37

Na karti dr`ava Evrope, na strani 33, prona|i „dr`ave patuqke“.

Pogledaj kartu sa str. 33. Navedi po tri evropske dr`ave koje su po veli~ini:

Severno

more

Atlantski

okean

Severni rt

Barencovo more

Norve{ko

more

Tirensko

moreJonsko

more

Crno more

Azovsko

more

Egejsko

more

Jadransk

o m

ore

Kasp

ijsk

o jezer

o

Ba

l

t

i~

ko

m

or

e

S

r

ed

oz

em

no

m

o r e

Moskva

R

U

S

K

A

F

E

D

E

R

A

C

I

J

A

(e

vr

op

sk

i d

eo

R

us

ije

)

SAN

MARINO

SRBIJA

VATIKAN

ANDORA

MONAKO

• najsli~nije Srbiji:

• mawe od Srbije:

• ve}e od Srbije:

Najve}a dr`avaEvrope, ali i sveta je Rusija. Povr{inaRusije ve}a je odpovr{ine celogevropskog kontinenta!Najmawa dr`avaEvrope je Vatikan,sme{ten u gradu Rimu,glavnom gradu Italije.Broj stanovnika tedr`ave je oko 900.

Da li zna{?Me|u najmawe dr`ave

Evrope ubrajaju se: Vatikan,Monako, San Marino, Malta,Andora i Lihten{tajn. Najve}apatuqasta dr`ava je Andora,koja ima 67.000 stanovnika,{to odgovara broju stanovnikaSombora, sredwe velikog gradana{e zemqe.

Jadransk

o m

ore

SAN

MARINO

VATIKAN

ANDORA

MONAKO

Evropa

Rusija

38

Stanovni{tvo SrbijeSrbija je vi{enacionalna zemqa. Ona je zajedni~ka dr`ava srpskog naroda i nacionalnih mawina

koje u woj ravnopravno `ive.U Srbiji (bez Kosova i Metohije) ve}inski deo stanovni{tva ~ine Srbi. Me|u pripadnicima

nacionalnih mawina su: Ma|ari, Albanci, Slovaci, Rusini, Rumuni, Hrvati, Bugari, Romi, Bo{waci,Ukrajinci, Goranci i dr.

Srbija je zemqa u kojoj svi gra|ani imaju slobodu veroispovesti. Najbrojniju versku zajednicu ~inehri{}ani pravoslavne vere, a prisutne su i: islamska, katoli~ka, jevrejska, protestantska i drugezajednice.

narod, nacionalna mawina, veroispovest, verska zajednica

Pravoslavna crkva u Beogradu

Xamija u BeograduSinagoga u Subotici

Slovaci u narodnoj no{wi

Ma|arica u narodnoj no{wiRumuni u narodnoj no{wi

Srbi u narodnoj no{wi Katoli~ka crkva

u Novom Sadu

39

U Srbiji je u slu`benoj upotrebi srpski jezik, a u Vojvodini {est jezika: srpski, ma|arski, hrvatski,slova~ki, rumunski i rusinski. Kao slu`beno pismo koristi se }irilica, a u upotrebi je i latinica.

Nacionalne mawine u na{oj zemqi imaju zakonom zagarantovano pravo na slu`benu upotrebusopstvenog jezika i pisma.

Pro~itaj slede}a pitawa i odgovori na wih.

• Kom narodu/nacionalnoj mawini pripada{?

• Kojim jezikom govori{?

• Kojim se jezikom govori u tvojoj ku}i?

• Kojim pismom se slu`i{ u {koli?

Prona|i najmawe tri dokumenta (na primer:|a~ku ili zdravstvenu kwi`icu, svoju

kr{tenicu i sl.). Proveri kojim su pismom pisanaprona|ena dokumenta i zapi{i podatke.

• Prona|ena dokumenta su:

• Pismo kojim su dokumenta pisana/{tampana:

• Dokumenti na kojima su kori{}ena dva pisma su:

[ta zna{ o ravnopravnosti?

[ta misli{, za{to je va`no da svi gra|anijedne dr`ave budu ravnopravni?

Kako gra|ani jedne dr`ave ostvaruju svojuravnopravnost?

Poveqom o qudskim i mawinskim pravima i gra|anskim slobodama i ustavom u Srbijisu obezbe|eni ravnopravnost i jednakostgra|ana bez obzira na nacionalnupripadnost, veroispovest i jezik.

ustav, poveqa, ravnopravan, ravnopravnost

40

Simboli dr`ave SrbijeDr`ava je teritorija odre|ena granicama

i stanovni{tvom koje u woj `ivi. Obele`ja svakedr`ave su: zastava, grb i himna.

Zastava predstavqa simbol slobode dr`ave.Isti~e se prilikom: dr`avnih praznika,me|unarodnih sportskih, kulturnih i drugihdoga|aja, do~eka dr`avnika... Dr`avna `alost se u celom svetu izra`ava spu{tawem zastave na polakopqa.

Zastava je va`an dr`avni simbol i zato seprema woj treba odnositi s po{tovawem.

Dr`avna zastava Srbije je trobojka, vodoravnopodeqena na tri poqa: crveno, plavo i belo. Na zastavi se nalazi grb Srbije.

Grb je dr`avni simbol, znak obele`ja jednezemqe.

Grb Srbije predstavqa dvoglavog belog orlaNemawi}a (vidi str. 141) sa {titom, krstom,~etiri ocila i krunom.

Prema starim verovawima, grb {titi odnesre}e. Svaki deo grba ima posebno zna~ewe.Grbovi nam prenose pri~e o pro{losti i verovawima stanovnika neke dr`ave.

Himna je sve~ana pesma koja melodijom i tekstom budi ose}awa ponosa i rodoqubqa.Himna Republike Srbije je Bo`e pravde. Muziku je komponovao Davorin Jenko, po tekstu Jovana \or|evi}a.

Dr`avna zastava Srbije

Grb Srbije

simbol, ocilo

41

Osnovni podaci o SrbijiDr`avni simboli:

Naziv moje dr`ave: Republika Srbija

Glavni grad: Beograd

Srbija se nalazi u: jugoisto~noj Evropi, na Balkanskom poluostrvu

Povr{ina teritorije: sredwe velika

Himna Republike Srbije: Bo`e pravde

Dr`avno ure|ewe: republika

Nov~ana jedinica: dinar

Broj stanovnika: 7.500.000, sredwe naseqena

Sastav stanovni{tva: ve}inski narod Srbi i pripadnici nacionalnih mawina

Pripadnici nacionalnih mawina Srbije su: Ma|ari, Albanci, Slovaci, Rusini, Rumuni, Hrvati,Bugari, Romi, Bo{waci, Ukrajinci, Goranci...

Veroispovest: najbrojniju versku zajednicu ~ine hri{}ani pravoslavne vere; pored Srpske pravoslavnecrkve, u Srbiji postoje i druge verske zajednice: islamska, katoli~ka, protestantska, jevrejska i dr.;neki stanovnici su ateisti

Klima: ve}im delom umerenokontinentalna (pogledaj na str. 52)

Najdu`a me|unarodna reka koja prolazi kroz Srbiju: Dunav (pogledaj na str. 43)

Najdu`a reka Srbije: Velika Morava

Najvi{i planinski vrhovi: \eravica na Prokletijama (2.656 metara), Mixor na Staroj planini (2.168 metara), Pan~i}ev vrh na Kopaoniku (2.017 metara)

Najve}i gradovi (sa preko 100.000 stanovnika):

• Beograd – oko 1.500.000 stanovnika • Novi Sad – oko 300.000 stanovnika• Ni{ – oko 250.000 stanovnika• Kragujevac – oko 175.000 stanovnika

Bo`e pravde

Bo`e pravde, ti {to spaseod propasti dosad nas,~uj i odsad na{e glasei od sad nam budi spas.

Mo}nom rukom vodi, branibudu}nosti srpske brod,Bo`e, spasi, Bo`e, hranisrpske zemqe, srpski rod!

(po~etak himne)

Saznaj i upi{i broj stanovnika mesta u kojem `ivi{.

ateista

42

Geografski polo`aj Srbije Geografski polo`aj jedne dr`ave odre|uju wena povezanost sa drugim dr`avama, wen reqef i klima. Srbija ima povoqan geografski polo`aj zbog va`nih puteva koji prolaze kroz wu, povoqne klime

i reqefa.

RIM

TUNIS

QUBQANA

BERLIN

VAR[AVA

KIJEV

ANKARA

NIKOZIJA

KI[IWEVBERN

ZAGREB

TIRANA

SKOPQE

SOFIJA

ATINA

SARAJEVO

PODGORICA

BUKURE[T

BEOGRAD

BUDIMPE[TA

BE^

PRAG

BRATISLAVA

43

Reqef Srbije prete`no je planinski. Na severu zemqe nalazi se Panonska nizija, a sredi{wa i ju`naSrbija prekrivene su planinama.

Po{to pripada grupi evropskih dr`ava kroz koju prolazi reka Dunav, Srbija je i podunavska zemqa.

^ik

Belo

jez.

Obedska

bara

Moravi

ca

Tamnava

Zvorni~ko

jezero

JezeroPeru}ac

Lim

Sje

ni~ko

jez.

Zlatarsko

jez.

Batlavsko

jez.Vlasinsko

jez.

BeliDrim Lep

enac

Sit

nica

Jez.

]elije

Uvac

Koluba

ra

Mlava

Tim

ok

Resava

Pek

\erdapsko jezero

Nera

Kara{

Tam

i{

Z. Morava

J. M

orava

Vet

ernica

P~iwa

Ni{

ava

Ibar

Ibar

Toplica

Rasina

Ti

sa

Beg

ej

Beg

ej. kanal

Tisa

Zlat

ica

Pali}ko

jezero

Kanal D

TD

Kanal D

TD

Dunav

Dunav

SavaSava

V. Morava

Dri

na

Gra~anica

Prohor

P~iwski

Visoki

De~ani

Pe}ka

Patrija{ija

Sopo}ani

Studenica

Mile{eva

Ra~a

Trono{a

Oplenac

Ravanica

Kru{edol

Sokol

ska p

l.

Cer

Povlen

Maqen

Pe {

te r

Zl

at

ib

or

^emerno

Go~

@eqin

Javor

Golija

Tara

Mokra go

ra

Kopitnik

Crni vrh

\eravica

Kukavica

Vardenik

Cr

na

g or

a

Kosmaj

Avala

B u k u q a

Homoqske pl.

R t a w

O z r e n

Vi

dl

i~

Suva

planina

Jastrebac

Radan

Pan~i}ev vrh

St

ar

a p

la

ni

na

Ko

pa

on

ik

Miro~

Deli J

ovan

Ku~ajske p

l.

Resavska

pe}ina

Rudnik

Vr{

a~ki b

reg

Deliblat

ska p

e{

~ara

F r u { k a

g o r a

687

973

1347

1496

1579

1519

1833

1216

1784

2154

1364

2393

2584

696

940

803

1336

1284

768

626

506

1103 1132

88

113

538

1565

1413

2168

1809

1491

1789

1442

1874

2016

1408

1174

250

639

[a

r p

lan

ina

SUBOTICA

NOVI SAD

BEOGRAD

KRAGUJEVAC

NI[

PRI[TINA

Sombor

Senta

Ba~ka

Topola

Ba~ka

Palanka

Sremska

Mitrovica

[abac

Loznica

Vaqevo

Takovo

Gorwi

Milanovac

K o s o v s k a

M i t r o v i c a

Vrwa~ka

Bawa

Prokupqe

Ivawica

Priboj

Prijepoqe

Jagodina

^a~ak

U`ice

Bajina

Ba{ta

Kraqevo

Brus

Topola

Novi Pazar

Pe}

\akovica

Gwilane

Bosilegrad

Uro{evac

Prizren

Smederevska

Palanka

Veliko

Gradi{te

Aran|elovacLazarevac

Po`arevac

Majdanpek

Bor

Negotin

Zaje~ar

Pirot

Miro~

Leskovac

Kwa`evac

Kru{evacTrstenik

Vrawe

Vrawska

Bawa

Sokobawa

Ni{ka Bawa

Mataru{ka

Bawa

Bukovi~ka

Bawa

Manasija

Qubostiwa

@i~a

Lepenski

Vir

Vr{ac

Pan~evo

Smederevo

Ruma

[id

Kikinda

Zrewanin

Be~ej

V

O

J

V

O

B

B

S

P

K

[

u

a

a

di

j

m

oo

m

M

K

o

o

v

o

s

e

to

hi

aj

r

r

a

aa

ni

j

vq

e

a

a

r

e

m

M

a~

va

St

i

g

~

k

a

a

n

t

D

I

N

A

To

plica

RU

M

U

N

IJ

A

BU

GA

R

S

K

A

MA

\A R S K A

CR

NA

G

OR

A

MA

KE

DO

N I J A

A

L

BA

N

IJ

A

HR

VA

TS

KA

BO

SN

A I

H

ER

CE

GO

VI

NA

Dunav je reka koja proti~e kroz 10 evropskih zemaqa. Jednim delomDunav proti~e kroz Srbiju i zatimdu` granice s Rumunijom. Dunav jecelom du`inom plovan, {toomogu}ava odvijawe me|unarodnogsaobra}aja sa podunavskim zemqama.(Pogledaj sranu 65.)

Dunav u Budimpe{ti

Dunav u Zemunu

plovan

Sokol

ska p

l.

Cer

Povlen

Maqen

Pe {

te r

Zl

at

ib

or

^emerno

Go~

@eqin

Javor

Golija

Tara

Mokra go

ra

Kopitnik

Crni vrh

\eravica

Kukavica

Vardenik

Cr

na

g or

a

Kosmaj

Avala

B u k u q a

Homoqske pl.

R t a w

O z r e n

Vi

dl

i~

Suva

planina

Jastrebac

Radan

Pan~i}ev vrh

St

ar

a p

la

ni

na

Ko

pa

on

ik

Miro~

Deli J

ovan

Ku~ajske p

l.

Resavska

pe}ina

Rudnik

Vr{

a~ki b

reg

Deliblat

ska p

e{

~ara

F r u { k a

g o r a

687

973

1347

1496

1579

1519

1833

1216

1784

2154

1364

2393

2584

696

940

803

1336

1284

768

626

506

1103 1132

88

113

538

1565

1413

2168

1809

1491

1789

1442

1874

2016

1408

1174

250

639

[ar p

l

anina

SUBOTICA

NOVI SAD

BEOGRAD

KRAGUJEVAC

NI[

PRI[TINA

Sombor

Senta

Ada

Apatin

Ba~ka

Topola

^oka

Vrbas

Ba~ka

Palanka

Sremska

Mitrovica

[abac

Loznica

Vaqevo

Takovo

Gorwi

Milanovac

K o s o v s k a

M i t r o v i c a

Vrwa~ka

Bawa

Prokupqe

Ivawica

Priboj

Prijepoqe

Jagodina

^a~ak

U`ice

Bajina

Ba{ta

Kraqevo

Brus

Topola

Novi Pazar

Pe}

\akovica

Gwilane

Bosilegrad

Uro{evac

Prizren

Smederevska

Palanka

Veliko

Gradi{te

Aran|elovacLazarevac

Po`arevac

Majdanpek

Bor

Negotin

Zaje~ar

Pirot

Miro~

Leskovac

Kwa`evac

Kru{evacTrstenik

Vrawe

Vrawska

Bawa

Sokobawa

Ni{ka Bawa

Mataru{ka

Bawa

Bukovi~ka

Bawa

Manasija

Qubostiwa

@i~a

Lepenski

Vir

Vr{ac

Pan~evo

Smederevo

Ruma

[id

Kikinda

Zrewanin

Be~ej

V

O

J

V

O

B

B

S

P

K

[

u

a

a

di

j

m

oo

m

M

K

o

o

v

o

s

e

to

hi

aj

r

r

a

aa

ni

j

vq

e

a

a

r

e

m

M

a~

va

S

ti

g

~

k

a

a

n

t

D

I

N

A

To

plica

RU

M

U

N

IJ

A

BU

GA

R

S

K

A

MA

\A R S K A

CR

NA

GO

RA

MA

KE

DO

N I J A

A

L

BA

N

IJ

A

HR

VA

TS

KA

BO

SN

A I

H

ER

CE

GO

VI

NA

44

Saobra}ajno-geografski polo`aj Srbije Ka`e se da je Srbija „raskrsnica puteva“ jugoisto~ne Evrope. Kroz prostrane ravnice na severu zemqe i

kotline i doline sredi{we Srbije izgra|eni su putevi koji povezuju Srbiju s drugim delovima Evrope i Azije.

Preko Panonske nizije Srbija jeotvorena ka sredwoj, zapadnoj, severnoj i isto~noj Evropi.

Glavne saobra}ajnice spajaju se kodBeograda. Beograd je „kapija“ sredweEvrope i Balkanskog poluostrva. U wemuse ukr{taju putevi koji idu ka zemqamazapadne, severne i isto~ne Evrope, alii ka jugu (Gr~ka) i jugoistoku (ka zemqama jugozapadne Azije).

Do Srbije se mo`e sti}i i vodenimputem, i to glavnim rekama: Dunavom,Savom, Tisom i Begejom.

Reka Sava

45

Glavni grad Srbije – BeogradGlavni grad Republike Srbije: BeogradUkupno op{tina: 17Najve}a op{tina: Novi BeogradNajmawa op{tina: Sopot Broj stanovnika grada: oko 1.500.000Klima: umerenokontinentalna Zanimqivost: najni`a zabele`ena T u Beogradu je –26°C

najvi{a zabele`ena T u Beogradu je +41,8°CNajpoznatija ulica Beograda: Knez Mihailova ulicaSimbol Beograda: spomenik Pobednik

Najve}i sportsko-rekreativni centar: Ada CiganlijaNajpose}eniji doga|aj u gradu: Beogradski sajam kwigaNajvi{a zgrada u Beogradu: poslovni centar U{}e

Spomenik knezu Mihailu Obrenovi}u i Narodno pozori{te, koje je sagra|enoodlukom kneza Mihaila Obrenovi}a

Narodna skup{tina u Beogradu

SpomenikPobednik naKalemegdanu

Saborna crkvau Beogradu

Narodnimuzej jenajstarijamuzejskaustanovau Srbiji

GrbBeograda:

46

Kalemegdan

Vojni muzej Bedemi Beogradske tvr|ave i zgrada Planetarijuma

Zindan kapija

Zoolo{ki vrt Beogradska tvr|ava i pogled na u{}e Save u Dunav

planetarijum

47

Navedi najva`nije podatke o mestu u kojem`ivi{.

Reqef:

Vode:

Narodi koji `ive u tvom kraju:

Va`ni istorijski spomenici:

[ta tvoje mesto ~ini posebnim?

Nacrtaj razglednicu mesta u kojem `ivi{.

Beograd

IRSKA

SEV.

IRSKA

ISLAND

DANSKA

VELIKA

BRITANIJA

FRANCUSKA

MALTA

I

TA

L

I

JA

NEMA^KA

RU

SK

A

FE

DE

RA

CI

JA

^E[KA

POQSKA

LITVANIJA

LETONIJA

NO

RV

E[

KA

[

VE

DS

KA

FI

NS

KA

ESTONIJA

BELORUSIJA

K A Z A H S T A N

U K R A J I N A

MOLDAVIJA

AUSTRIJA

SLOVA^KA

MA\ARSKA

[PANIJA

TU

NI

S

A L @ I R

L I B I J A E G I P A T

PO

RT

UGA

LI

JA

LUKSEMBURG

[VAJCARSKA

LIHTEN[TAJN

SLOVENIJA

SAN

MARINO

VATIKAN

HRVATSKA

RUMUNIJA

BiHSRBIJA

BUGARSKA

TU

RS

KA

MAKEDONIJA

GR^KA

AL

BA

NI

JA

CRNA

GORA

ANDORA

BELGIJA

M

A

R

OK

O

H O LA

N

DI

JA

U

R

A

L

48

Seti se {ta smo nau~iliMOJA DOMOVINA SRBIJA

Na linije upi{i koje su dr`ave susedi Republike Srbije.

EVROPAJU@NA

AMERIKAAUSTRALIJA ANTARKTIK

SEVERNAAMERIKA

AFRIKAAZIJA

BALKANSKOPOLUOSTRVO

SRBIJA

susedi:

Dr`avnazastava

Grb Srbije

Dr`avna himna:Bo`e pravde

Glavni grad: Beograd

Republika Srbija:

JUGOISTO^NAEVROPA

Prirodne odlikei bogatstva Srbije

Razgovara}emo:

– o oblicima reqefa– o tome za{to je voda prirodno bogatstvo– o Josifu Pan~i}u i neobi~nom ~etinaru

U~i}emo:

– o dve reqefne oblasti Srbije– o klimi Srbije– o vodama Srbije– o rekama i re~nim slivovima– o jezerima i termomineralnim izvorima– o zemqi{tu Srbije

Belo

jez.

Obedska

bara

Tamnava

Zvorni~ko

jezero

Kolubara

Tam

i{

Beg

Beg

ej.k

Tisa

DTD

Dunav

Sava

Sava

Dri

na

J

V

O

S

[

u

m

a

r

e

m

Ma~va

k

a

n

D

I

Tvoj zadatak }e biti:

– da odredi{ kojoj reqefnoj oblastipripada tvoj kraj

– da pomo}u karte padavina odredi{koli~inu padavina u tvom kraju

– da istra`i{ koji vetrovi naj~e{}eduvaju u tvom kraju

50

Reqef SrbijeDA SE PODSETIMO:

Reqef je izgled Zemqine povr{ine.Oblici koji ~ine reqef su ravnice,uzvi{ewa i udubqewa.

uzvi{ewa ravnice udubqewa

planina

bre`uqak

nizija

kotlina

dolina

re~no korito

klisuravisoravanbrdo

Oblici reqefa

kawon

iznad 2.000 mnadmorske visine

od 1.000 do 2.000 mnadmorske visine

od 500 do 1.000 mnadmorske visine

od 200 do 500 mnadmorske visine

do 200 mnadmorske visine

sve vode ozna~avaju

se plavom bojom

• Na osnovu ~ega razlikujemo osnovne oblikereqefa?

• Pove`i kartografske boje sa datim geografskimpojmovima.

Pali}ko jezero

Pan~i}ev vrh (2.017 m)

Pe{terska visoravan (1.100 m)

\erdapska klisura (400 m)

Fru{ka gora (539 m)

Deliblatska pe{~ara (200 m)

nadmorska visina

kartografske boje

51

Pa`qivo posmatraj reqefnu kartu Srbije i razmisli o tome koji su oblici reqefa

najzastupqeniji.

U Republici Srbiji razlikujemo dve reqefneoblasti. To su:

1. nizijska oblast i2. brdsko-planinska oblast.

Prona|i na karti Srbije kraj u kojem `ivi{i odredi kojoj od navedenih reqefnihoblasti pripada.

Da li zna{?

Najvi{a planina [umadije je Rudnik. Naziv [umadija poti~e od gustih listopadnih{uma koje su nekada prekrivale ~itavu oblast.

[umadija

^ik

Belo

jez.

Obedska

bara

Moravi

ca

Tamnava

Zvorni~ko

jezero

JezeroPeru}ac

Lim

Sje

ni~ko

jez.

Zlatarsko

jez.

Batlavsko

jez.Vlasinsko

jez.

BeliDrim Lep

enac

Sit

nica

Jez.

]elije

Uvac

Koluba

ra

Mlava

Tim

ok

Resava

Pek

\erdapsko jezero

Nera

Kara{

Tam

i{

Z. Morava

J. M

orava

Vet

ernica

P~iwa

Ni{

ava

Ibar

Ibar

Toplica

Rasina

Ti

sa

Beg

ej

Beg

ej. kanal

Tisa

Zlat

ica

Pali}ko

jezero

Kanal D

TD

Kanal D

TD

Dunav

Dunav

SavaSava

V. Morava

Dri

na

Sokol

ska p

l.

Cer

Povlen

Maqen

Pe {

te r

Zl

at

ib

or

^emerno

Go~

@eqin

Javor

Golija

Tara

Mokra go

ra

Kopitnik

Crni vrh

\eravica

Kukavica

Vardenik

Cr

na

g or

a

Kosmaj

Avala

B u k u q a

Homoqske pl.

R t a w

O z r e n

Vi

dl

i~

Suva

planina

Jastrebac

Radan

Pan~i}ev vrh

St

ar

a p

la

ni

na

Ko

pa

on

ik

Miro~

Deli J

ovan

Ku~ajske p

l.

Resavska

pe}ina

Rudnik

Vr{

a~ki b

reg

Deliblat

ska p

e{

~ara

F r u { k a

g o r a

687

973

1347

1496

1579

1519

1833

1216

1784

2154

1364

2393

2584

696

940

803

1336

1284

768

626

506

1103 1132

88

113

538

1565

1413

2168

1809

1491

1789

1442

1874

2016

1408

1174

250

639

[ar p

l

anina

SUBOTICA

NOVI SAD

BEOGRAD

KRAGUJEVAC

NI[

PRI[TINA

Sombor

Senta

Ba~ka

Topola

Ba~ka

Palanka

Sremska

Mitrovica

[abac

Loznica

Vaqevo

Takovo

Gorwi

Milanovac

K o s o v s k a

M i t r o v i c a

Vrwa~ka

Bawa

Prokupqe

Ivawica

Priboj

Prijepoqe

Jagodina

^a~ak

U`ice

Bajina

Ba{ta

Kraqevo

Brus

Topola

Novi Pazar

Pe}

\akovica

Gwilane

Bosilegrad

Uro{evac

Prizren

Smederevska

Palanka

Veliko

Gradi{te

Aran|elovacLazarevac

Po`arevac

Majdanpek

Bor

Negotin

Zaje~ar

Pirot

Miro~

Leskovac

Kwa`evac

Kru{evacTrstenik

Vrawe

Vrawska

Bawa

Sokobawa

Ni{ka Bawa

Mataru{ka

Bawa

Bukovi~ka

Bawa

Manasija

Qubostiwa

@i~a

Lepenski

Vir

Vr{ac

Pan~evo

Smederevo

Ruma

[id

Kikinda

Zrewanin

Be~ej

NIZIJSKA

OBLAST

BRDSKO-PLANINSKA

OBLAST

V

O

J

V

O

B

B

S

r

e

m

P

K

[

u

a

a

di

j

m

oo

m

M

K

o

o

v

o

s

e

to

hi

aj

r

r

a

aa

ni

j

vq

e

a

a

M

a~

va

St

i

g

~

k

a

a

n

t

D

I

N

A

To

plica

52

Klima SrbijeJedna od osnovnih odlika svake teritorije je

wena klima. Da bi se odredio tip klime, meri setemperatura i vla`nost vazduha, temperaturazemqi{ta, koli~ina padavina, ja~ina vetrovai broj sun~anih dana u toku godine.

Na najve}em delu teritorije Srbije vladaumerenokontinentalna klima. Taj tip klimeodlikuje se smenom godi{wih doba: prole}a, leta,jeseni i zime. Leta su u Srbiji umereno topla, doksu zime umereno hladne.

Kada u toku godine u tvom kraju pada najvi{eki{e, a kada snega? Koliko traju ti periodi?

Prou~i kartu padavina. Na osnovu legendeodredi da li su padavine tokom godine u Srbiji obilne, oskudne ili umerene.

Na karti zaokru`i razli~itim bojama krajeveu Srbiji sa najvi{e i najmawe padavina tokom godine.

Pomo}u karte padavina odredi koli~inupadavina u svom kraju.

^ik

Belo

jez.

Obedska

baraM

oravica

Tamnava

Zvorni~ko

jezero

JezeroPeru}ac

Lim

Sje

ni~ko

jez.

Zlat

arsk

o

jez.

Batlavsko

jez.

Vlasinsko

jez.

Beli Drim

Lepen

ac

Sit

nica

Jez.

]elije

Uvac

Kolubara

Mlava

Tim

ok

Resava

Pek

Nera

Kara{

Tam

i{

Z. Morava

J. M

orava

Vet

ernica

P~iwa

Ni{

ava

Ibar

Ibar

Toplica

Rasina

Ti

sa

Beg

ej

Beg

ej. kanal

Tisa

Zlat

icaPali}ko

jezero

Kanal D

TD

Kanal D

TD

Dunav

Dunav

Sava

Sava

V. Morava

Dri

na

\erd

apsko je

z

ero

V

O

J

V

O

B

B

S

[

u

a

a

di

j

m

M

K

o

o

v

o

s

etohiaj

a

a

r

e

m

Ma~va

Stig

~

k

a

a

n

t

D

I

N

A

Toplica

Pom

oravq

e

Krajina

Legendanajmawa koli~ina padavinamawe od 600 mm

od 600 do 800 mm

od 800 do 1.200 mm

od 1.200 do 2.000 mm

najve}a koli~ina padavinapreko 2.000 mm

grad, padavine, ki{a, sneg, magla, slana, iwe, rosa

53

Na osnovu karte vetrova odredi pravacduvawa ko{ave.

Istra`i i zapi{i koji vetrovi naj~e{}eduvaju u tvom kraju. U kom periodu godine

duvaju ti vetrovi?

Uvac

Tam

i{

Dunav

Dunav

Sava

Sava

Dri

na

Drina

U Srbiji duvaju slede}i vetrovi: ko{ava, severac, jugo i zapadni vetar.

Ko{ava se opisuje i do`ivqava kao jak vetar koji duvabrzinom i do 150 km/h (to je br`e od dozvoqene brzineautomobila na autoputu). Duva u svim godi{wim dobima,ali je naj~e{}a u novembru (krajem jeseni) i martu(po~etkom prole}a). Donosi vedro i suvo vreme. Najve}u snagu ko{ava ima u ju`nom Banatu, VelikomGradi{tu i Beogradu. U narodu se ka`e da kada po~ne,ko{ava duva tri, sedam ili dvadeset jedan dan.

SE

VE

RA

C

zapadnivetar

isto~nivetar

ju`nivetar

severnivetar

ZAPADNI•VETAR

JUGO

KO[AVA

54

Klima i reqef su me|usobno povezani. Visoke planine spre~avaju prodirawe toplog vazduha s mora kaunutra{wim delovima zemqe. S pove}awem nadmorske visine, temperatura se smawuje, a koli~inapadavina pove}ava.

Klimatske zanimqivosti Srbije• Najhladniji mesec: januar• Najni`a izmerena temperatura: u Sjenici –38°C• Najtopliji mesec: jul• Najvi{e sun~anih dana: u nizijskoj oblasti• Najve}a obla~nost: u brdsko-planinskoj oblasti• Meseci sa najvi{e padavina: maj i jun• Najve}a koli~ina padavina: na Kopaoniku

Qudi u celom svetu prate vremenskuprognozu. Navedi nekoliko razloga zbog kojihje va`no da znamo kakvo nas vreme o~ekuje.

[ta se sve ubraja u padavine?

Za{to su nizijske oblasti uglavnom sun~ane?

Za{to u brdsko-planinskim oblastima imamnogo obla~nosti?

Vremenske prilike se prou~avaju i analiziraju

u Hidrometeorolo{kom zavodu

55

Vode SrbijeVode su zna~ajno prirodno bogatstvo svake zemqe.U Srbiji najvi{e ima reka, zatim jezera

i termomineralnih izvora.

Za{to je voda prirodno bogatstvo?

Qudska naseqa uvek su nastajala u blizinivoda, naj~e{}e na rekama. [ta misli{, za{to?

Na karti voda Srbije prona|i najve}e reke i jezera i upi{i wihove nazive.

^ik

Belo

jez.

Obedska

bara

Moravi

ca

Tamnava

Zvorni~ko

jezero

Jezero

Peru}ac

Lim

Sjeni~ko

jez.

Zlatarsko

jez.

Batlavsko

jez.

Vlasinsko

jez.

Beli Drim Lep

enac

Sit

nica

Jez.

]elije

Uvac

Kolubara

Mlava

Tim

ok

Resava

Pek \erdapsko

jezero

Nera

Kara{

Tam

i{

Z. Morava

J. M

orava

Vet

ernica

P~iwa

Ni{

ava

Ibar

Ibar

Toplica

Rasina

Ti

sa

Beg

ej

Beg

ej. kanal

Tisa

Zlat

icaPali}ko

jezero

Kanal D

TD

Kanal D

TD

Dunav

Dunav

Sava

V. Morava

Dri

na

Preistorijska naseqa podizana su u blizini voda. Lepenski Vir, jedno od najpoznatijihpreistorijskih naseqa, koje je postojalo pre oko {est hiqada godina, nalazi se na Dunavu, blizu \erdapske klisure.

termomineralni izvor

56

Reke i re~ni slivoviRe~na mre`a Srbije veoma je razgranata. U zavisnosti od nagiba zemqi{ta razlikujemo brze planinske i spore ravni~arske reke.Smer re~nih tokova odre|uje nagnutost zemqi{ta. Najve}i deo teritorije Srbije nagnut

je ka severu, prema Dunavu i Savi. Dunav je reka koja se uliva u Crno more.Zato sve pritoke Dunava pripadaju Crnomorskom re~nom slivu.

• Kako se odre|uju leva i desna obala reke?

Na karti voda Srbije (str. 55) prona|i najve}eleve i desne pritoke Dunava, pa dopuni narednure~enicu:

Leve pritoke Dunava su

i , a desne su

,

i . Reka Zapadna Morava

Tami{ kod Pan~eva

Reke Crnomorskog sliva veoma su zna~ajne za re~ni saobra}aj na{e zemqe. Ukupnadu`ina plovnih reka Srbije je 1.707 km.Plovne reke Srbije su Dunav, Sava, Tisa, Begej, Tami{ i Velika Morava.

Najdu`a reka Srbije je Velika Morava, koja sa Ju`nom Moravom dosti`e du`inu od 489 km. Plovnost Velike Morave iznosisamo 3 km. (Vidi i stranu 65.)

re~ni sliv, re~na mre`a

U^IM•DA•U^IM

57

Jezera i termomineralni izvori

Najve}i broj jezera u Srbiji su ve{ta~ka jezera. Takva jezera nastaju izgradwom brana, naj~e{}e na velikim i sna`nim rekama. Time se podi`enivo vode koji se koristi za izgradwuhidroelektrana, snabdevawe naseqa vodom,navodwavawe poqoprivrednog zemqi{ta, gajeweribe, sport i rekreaciju.

Na osnovu ~ega se prirodna jezera razlikujuod ve{ta~kih?

DA SE PODSETIMO:

Jezera su udubqewa na kopnu ispuwena vodom. Prema na~inu postanka mogu biti prirodna i ve{ta~ka.

Temperatura izvorske vode u Vrawskoj Bawiiznosi preko 90oC. To zna~i da je voda u izvoruvru}a skoro kao i voda koja vri!

Hidroelektrana \erdap

Oko 130 registrovanih i jo{ vi{eneregistrovanih termomineralnih izvora ~ineSrbiju „zemqom bawa“. Termomineralni izvori sulekoviti, a temperatura izvorskih voda mo`e bitirazli~ita. Veliki broj bawa u Srbiji doprineo jerazvoju bawskog turizma.

Prirodna

jezera u Srbiji

uglavnom su

planinska

(Dai}ko jezero

na planini

Goliji)

brana, hidroelektrana

58

Zemqi{te SrbijeZemqi{te je va`no prirodno bogatstvo jedne dr`ave jer od wegovog sastava i plodnosti zavisi koje }e ga

`ivotne zajednice naseqavati. U zemqi{tu se, uz to, nalaze rude i minerali koje ~ovek prera|uje i koristi.

Nizijska oblast Srbije odlikuje se zemqi{tempogodnim za zemqoradwu.

^ik

Belo

jez.

Obedska

bara

Moravi

ca

Tamnava

Zvorni~ko

jezero

JezeroPeru}ac

Lim

Sje

ni~ko

jez.

Zlatarsko

jez.

Batlavsko

jez.Vlasinsko

jez.

BeliDrim Lep

enac

Sit

nica

Jez.

]elije

Uvac

Koluba

ra

Mlava

Tim

ok

Resava

Pek

\erdapsko jezero

NeraKara{

Tam

i{

Z. Morava

J. M

orava

Vlasina

Jablanica

P~iwa

Ni{

ava

Ibar

Ibar

Toplica

Rasina

Ti

sa

Beg

ej

Beg

ej. kanal

Tisa

Zlat

ica

Pali}ko

jezero

Kanal D

TD

Kanal D

TD

Dunav

Dunav

SavaSava

V. Morava

Dri

na

Manasija

Qubostiwa

Lepenski

Vir

V

O

J

V

O

B

B

S

P

K

[

u

a

a

di

j

m

oo

m

M

K

o

o

v

o

s

etohiaj

r

r

a

aa

nij

vq

e

a

a

r

e

m

Ma~va

Stig

~

k

a

a

n

t

D

I

N

A

Toplica

Razmisli i napi{i za koju vrstu delatnosti jepogodna vrsta zemqi{ta iz tvog kraja.

Na karti {uma prona|i biqne zajednice kojeuspevaju u tvom kraju.

Seti se koje vrste zemqi{ta postoje i po ~emu serazlikuju. Potra`i podatke o tome u uxbenicima izprethodnih razreda ili enciklopedijama.

Za koju vrstu zemqi{ta ka`emo da jepogodna za zemqoradwu?

Brdsko-planinska oblast uglavnom jeprekrivena livadama i {umama, pa je pogodna za razvoj {umarstva i sto~arstva.

Plodno zemqi{te omogu}ilo je `ivot brojnimvrstama biqaka i `ivotiwa. Ve}i broj tih vrsta`ivi i na drugim teritorijama, dok neke `ive samou Srbiji. Ti organizmi predstavqaju posebnoprirodno bogatstvo Srbije.

Srbija je bogata rudama, naro~ito ugqem. Bogataje i mineralima.

Danas je otprilike jedna tre}ina teritorije Srbijeprekrivena {umama. Nekada je, me|utim, {uma bilomnogo vi{e. ^itava [umadija je bila prekrivenalistopadnim {umama, od kojih su {ume bukve bilenaj~e{}e. Zbog toga su [umadiju zvali „more {uma“.

listopadne {ume

me{ovite {ume

~etinarske {ume

ostale povr{ine

U^IM•DA•U^IM

59

Iz leksikona: Pan~i}eva omorikaU Srbiji raste nekoliko desetina biqnih vrsta koje ne `ive nigde drugde

na svetu. Najpoznatija me|u wima je Pan~i}eva omorika.Pan~i}evu omoriku otkrio je na planini Tari ~uveni botani~ar Josif

Pan~i} 1875. godine. Sakupqaju}i biqke u okolini planine Tare, ~uo jepri~u o jednom neobi~nom ~etinaru. Me{tani su drvo nazivali omorika.

Me|utim, niko nijeumeo da ga odvede namesto na kojem je drvoraslo. Posle dvadesetgodina tragawa nau~nikje uspeo da prona|enekoliko stabala.Ispostavilo se da jeotkriveno drvo pravonau~no bogatstvo. Nesamo {to ga dotad niko nije bio opisao ve} seispostavilo da ta vrsta ~etinara ne raste nigde,osim na obroncima Tare.

Pan~i}eva omorika je potomak starih vrsta~etinara koji su nekada, pre velikog ledenog doba,`iveli na tlu Evrope. Usled nepovoqnih uslovanestali su sa evropskog kontinenta.

Omorika raste na stenovitim i siroma{nimterenima, podjednako dobro kao i na suvim i mo~varnim zemqi{tima. Podnosi i mraz i suvaleta. Weno stablo je vitko i pravo, a kro{wa u obliku piramide. U povoqnim uslovima rasteveoma brzo i mo`e dosti}i od 30 do 40 m visine.

Pan~i}eva omorika je ponos Srbije i planineTare, pa je u narodu poznata kao „kraqica Tare“.

60

Seti se {ta smo nau~iliPRIRODNE ODLIKE I•BOGATSTVA SRBIJE

REQEF

KLIMAUMERENOKONTINENTALNA

§ temperatura i vla`nost vazduha§ temperatura zemqi{ta§ koli~ina padavina§ ja~ina vetrova§ broj sun~anih dana

VODE

ZEMQI[TE

nizijska oblast brdsko-planinska oblast

vetrovi

ko{ava severac jugozapadnivetar

reka jezero

brza planinska prirodno

spora ravni~arska

pogodno za zemqoradwu pogodno za razvoj{umarstva i sto~arstva

ve{ta~ko

termomineralniizvor

Upi{i znak + u prazna poqa ispod navedenih prirodnih odlika koje se odnose na tvoj kraj.

Nizijska i brdsko-planinskaoblast Srbije

Razgovara}emo:

– o tome koje se `itarice kod nas najvi{e gaje– o tome za{to su planinske reke prirodna bogatstva– o tome za{to se kod nas biqni i `ivotiwski svet

nizijske i biqni i `ivotiwski svet brdsko-planinskeoblasti ne razlikuju mnogo jedan od drugog

U~i}emo:

– o reqefu nizijske oblasti– o klimi nizijske oblasti– o vodama nizijske oblasti– o biqnom i `ivotiwskom svetu nizijske oblasti– o poqoprivredi i privredi nizijske oblasti– o reqefu brdsko-planinske oblasti– o klimi brdsko-planinske oblasti– o vodama brdsko-planinske oblasti– o zemqi{tu, biqnom i `ivotiwskom svetu

brdsko-planinske oblasti– o poqoprivredi i privredi

brdsko-planinske oblasti

Tvoj zadatak }e biti:

– da istra`i{ i zabele`i{ podatke o proizvodwi fabrika u tvom kraju

– da posmatra{ i opi{e{ izgled ~etinarskogdrveta zasa|enog pored saobra}ajnice

62

Reqef nizijske oblasti Srbije

^ik

Belo

jez.

Obedska

bara

Moravi

ca

Tamnava

Zvorni~ko

jezero

JezeroPeru}ac

Lim

Sje

ni~ko

jez.

Zlatarsko

jez.Jez.

]elije

Uvac

Koluba

ra

Mlava

Resava

Pek

\erda

Nera

Kara{

Tam

i{

Z. Morava

J

Ni

Ibar

Toplica

Rasina

Ti

sa

Beg

ej

Beg

ej. kanal

Tisa

Zlat

ica

Pali}ko

jezero

Kanal D

TD

Kanal D

TD

Dunav

Dunav

SavaSava

Dri

na

Moravi

ca

Zvorni~ko

jezero

r

Lim

Lim

ni~ko

Sje

ni~ko

~

jez.

Sje

S

ZlatarskoZlatarskarskoZlatta k

jjjez.jezz.jej JezJez.

]elije]elij]elije

Uvacvac

Z. Morava

Z. Morava

Z. Morava

Z. Mor

J

Ni

Ibar

Toplicica

osina

asina

Rasina

D

V. Morava

Sokol

ska p

l.

Cer

Povlen

Maqen

P

Zl

at

ib

or

^emerno

Go~

@eqin

Javor

Golija

Tara

Kosmaj

Avala

B u k u q a

Homoqske pl.

R t a w

O z r e n

Suv

Jastrebac

Pan~i}ev vrh

Ko

p

Deli

Ku~ajske p

l.

Resavska

pe}ina

Rudnik

Vr{

a~ki b

reg

Deliblat

ska p

e{

~ara

F r u { k a

g o r a

687

973

1347

1496

1579

1519

1833

1216

1784

696

940

803

1284

626

506

1103 1132

88

113

539

1565

1491

2016

1174

250

641

SUBOTICA

NOVI SAD

BEOGRAD

KRAGUJEVAC

NI[

Sombor

Senta

Ba~ka

Topola

Ba~ka

Palanka

Sremska

Mitrovica

[abac

Loznica

Vaqevo

Takovo

Gorwi

Milanovac

Vrwa~ka

Bawa

Prokupqe

Ivawica

Priboj

Prijepoqe

Jagodina

^a~ak

U`ice

Bajina

Ba{ta

Kraqevo

Brus

Topola

Novi Pazar

Smederevska

Palanka

Veliko

Gradi{te

Aran|elovacLazarevac

Po`arevac

Majdan

Bor

Zaje~a

Kwa`ev

Kru{evacTrstenik

Sokobawa

Ni{ka Ba

Mataru{ka

Bawa

Bukovi~ka

Bawa

Manasija

Qubostiwa

@i~a

Lepenski

Vir

Vr{ac

Pan~evo

Smederevo

Ruma

[id

Kikinda

Zrewanin

Be~ej

NIZIJSKA

OBLAST

V

O

J

V

O

B

B

S

r

e

m

P

[

u

a

a

di

j

m

oo

mr

av

qe

a

a

M

a~

va

St

i

g

~

k

a

a

n

t

D

I

N

A

To

plica

Prona|i na karti svenavedene oblasti.

Nizijska oblast Srbije obuhvata:

1. Vojvodinu i 2. doline velikih reka u centralnoj Srbiji.

To su:• dolina Velike Morave – Pomoravqe• dolina Save – Posavina• dolina Dunava – Podunavqe• dolina Drine na granici

s Bosnom i Hercegovinom – Ma~va• dolina Kolubare

Vojvodina je rekama Dunavom, Savom i Tisom podeqena na Srem, Banat i Ba~ku.

centralni

63

Nizija

Vojvodina le`i u Panonskoj niziji ~ijanadmorska visina najve}im delom iznosi od 70 do 130 m.

Pogledaj kartografske boje (str. 50).Razmisli i odredi boju koja odgovaraPanonskoj niziji.

Planine

U reqefu Vojvodine izdvajaju se i dve planine.To su Fru{ka gora i Vr{a~ke planine. Najvi{ivrh Fru{ke gore je Crveni ~ot s nadmorskomvisinom od 539 m. Najvi{i vrh Vr{a~kih planinaje Guduri~ki vrh, a wegova nadmorska visinaiznosi 641 m. Guduri~ki vrh je najvi{i vrhVojvodine.

Prona|i na karti nizijske oblasti navedeneplanine. Na karti nadmorske visine (str. 50)odredi boju koja odgovara pomenutimvrhovima.

Pe{~ara

Jedna od najve}ih zanimqivosti reqefaVojvodine je Deliblatska pe{~ara. Smatra se da jenastala duvawem vetra i razno{ewem peska s tlaPanonske nizije. Prekrivena je dinama koje suvisoke od 30 do 40 m. Da bi se spre~ilorazno{ewe peska, qudi su zasadili {ume lipe,bagrema i topole. Veliki deo pe{~are danas je podpa{wacima.

Prona|i na karti nizijske oblastiDeliblatsku pe{~aru.

Panonska nizija

Deliblatska pe{~ara

Fru{ka gora

dina

64

Klima nizijske oblasti

U severnom delu nizijske oblasti zastupqena je kontinentalna klima. Kontinentalna klima seodlikuje suvqim i toplijim letima, hladnijim zimama i kra}im prelaznim godi{wim dobima.

Oboj kartu padavina nizijske oblasti naosnovu karte padavina Srbije (str. 52).

U kartu vetrova nizijske oblasti strelicomucrtaj smer duvawa vetrova i upi{i wihove

nazive (karta vetrova Srbije nalazi se na str. 53).

DA SE PODSETIMO:

U najve}em delu Srbije vlada umerenokontinentalna klima. Pogledaj str. 52. Na woj su opisaneodlike te klime.

65

Vode u nizijamaNizijske reke su {iroke, duboke i spore. One su

nastale od velikog broja pritoka. Najdu`e rekeSrbije su:

@ivi svet reka i jezera nizijske oblasti veomaje raznovrstan (pogledaj str. 66 i 67).

naziv rekecela

du`ina du`ina u Srbiji

Dunav 2.857 km 588 km

Zapadna Morava 308 km 308 km

Ju`na Morava 343 km 343 km

Ibar 272 km 272 km

Drina 346 km 220 km

Sava 945 km 206 km

Timok 193 km 193 km

Velika Morava 489 km 489 km

Tisa 966 km 164 km

Ni{ava 218 km 151 km

Tami{ 359 km 118 km

Begej 244 km 75 km

Na osnovu podataka iz tabele odredi kojereke pripadaju Srbiji celom du`inom toka,

a koje su me|unarodne reke. Zaokru`i plavom bojomnazive reka koje teku samo kroz Srbiju. Naziveme|unarodnih reka zaokru`i crvenom bojom.

Prona|i na karti: Obedsku baru, Pali}kojezero, reku Tami{ i kanal Dunav–Tisa–Dunav

(vidi str. 55).

Za {ta sve qudi mogu koristiti nizijske reke?

Koje su reke u Srbije plovne? Pogledaj podatke o tome na strani 56 i podseti se.

Izme|u reka Dunava i Tise izgra|en je kanalDunav–Tisa–Dunav koji se sastoji od jednogvelikog, glavnog, i vi{e mawih kanala. Kanalslu`i za navodwavawe i odvodwavawe obradivogzemqi{ta.

Kanal Dunav–Tisa–Dunav

odvodwavawe

66

Biqni svet nizijske oblastiZbog pogodnog reqefa i plodnosti zemqi{ta velike povr{ine nekada{wih livadskih i {umskih

zajednica nizijske oblasti pretvorene su u obradivo zemqi{te. Livade koje su preostale danas sekoriste za ispa{u.

U samim dolinama reka zastupqene su {ume vrba i topola. Iznad obronaka niskih planina, zasa|enihvo}wacima i vinogradima, prostiru se listopadne {ume hrasta i bukve.

Biqne zajednice nizija bogate su pe~urkama i lekovitim biqem.

Fru{ka gora je podru~je s najve}im brojem stabala lipe u Evropi. Skoro svako drugo drvo na Fru{kojgori je lipa.

Lipa

BukvaVrba

Hrast

ispa{a

67

@ivotiwski svet nizijske oblasti@ivotiwski svet nizijske oblasti veoma je bogat, {to omogu}ava razvoj lova i ribolova.U velikim nizijskim rekama `ive som, {aran, smu|, {tuka i druge krupne ribe. Me|u brojnim

`ivotiwama najvi{e se isti~u ptice. Obedska bara je jedna od najzna~ajnijih stanica ptica selica izEvrope ka jugu.

Naj~e{}e ptice bara i jezera su roda, divqa guska i patka, ~apqa i labud. Na livadama se sre}ujarebica, fazan, {eva i soko, dok su u {umama ~esti jo{ i sova i orao.

U brojnim lovi{tima `ive jelen, srna, divqa sviwa i divqa ma~ka, zec, lisica, muflon i ve}i brojvrsta sitnijih sisara.

Seti se jo{ neke `ivotiwe ovih zajednica.

Roda

[eva

Divqa ma~ka

Jelen

Labud

Srna

^apqa[aran

Divqa patka

[tuka Fazan Soko Divqa sviwa

68

PoqoprivredaVojvodina je na{a najve}a `itnica. I ostali delovi nizijske oblasti veoma su pogodni za bavqewe

poqoprivredom. Mo`e se re}i da u toj oblasti, zbog pogodnog tla i klime, uspevaju skoro sve vrstekultivisanih biqaka. Zato je ta oblast velikim delom pretvorena u obradivo zemqi{te.

^ik

Belo

jez.

Tamnava

Zvorni~ko

jezero

JezeroPeru}ac

Jez.

]elije

Koluba

ra

Mlava

Tim

ok

Resava

Pek

\erdapsko jezero

Nera

Tam

i{

Z. Morava

Ni{

ava

Ibar

Rasina

Ti

sa

Beg

ej

Beg

ej. kanal

Tisa

Zlat

ica

Pali}ko

jezero

Kanal D

TD

Kanal D

TD

Dunav

Dunav

SavaSava

V.

Mo

ra

va

Dri

na

SUBOTICA

NOVI

SAD

BEOGRAD

KRAGUJEVAC

NI[

Sombor

Vrbas

Ba~ka

Palanka

Sremska

Mitrovica

[abac

Loznica

Vaqevo

Jagodina

^a~ak

U`ice

Kraqevo

Po`arevac

Bor

Zaje~ar

Kru{evac

Vr{ac

Pan~evo

Smederevo

Kikinda

Zrewanin

Be~ej

V

O

J

V

O

B

B

S

P

K

[

u

a

a

di

j

m

oo

mr

r

a

aa

ni

j

vq

e

a

a

r

e

m

M

a~

va

St

i

g

~

k

a

a

n

t

D

I

N

A

gove~e

kow

sviwa

ovca

`ivina

riba

p{enica

kukuruz

suncokret

{e}erna repa

gro`|e

duvan

{qiva

jabuka

kru{ka

tre{wa i vi{wa

jagoda i malina

kupus

pasuq

paradajz

paprika

lubenica

Na osnovu podataka s karte odredi koje su naj~e{}e poqoprivredne delatnosti qudi

u nizijskoj oblasti. Neka ti u tome pomogne legendakarte.

Prou~i kartu i odgovori na slede}a pitawa:

• Koje se `itarice kod nas najvi{e gaje?• Koje se sorte vo}a najvi{e gaje u nizijskoj oblasti?• Gde bi trebalo izgraditi fabrike za proizvodwu

vo}nih sokova?

Kukuruz je najva`nija zrnasta kultura u svetu, a i kod nas. U na{oj zemqi velike poqoprivrednepovr{ine su pod kukuruzom.

sorta, poqoprivreda

69

PrivredaJedna od najrazvijenijih grana

industrije nizijske oblasti Srbijeje prehrambena industrija.Zaposleni u woj bave se preradompoqoprivrednih proizvoda(`itarica, vo}a, povr}a i dr.)koji se koriste u ishrani qudi.Me|utim, va`no je pomenuti da se qudi u nizijskoj oblasti bave i drugim industrijskim granama.Hemijska industrija naro~ito jerazvijena u Pan~evu i Novom Sadu.Kolubara i Kostolac su najve}analazi{ta ugqa u Srbiji.

Da li u kraju u kojem `ivi{ postoji nekafabrika? Istra`i i zapi{i {ta se u woj

proizvodi?

Prona|i na karti i napi{ikoje su jo{ grane industrije

zastupqene u nizijskoj oblasti.

^ik

Belo

jez.

Obedska

bara

Moravi

ca

Tamnava

Zvorni~ko

jezero

JezeroPeru}ac

Lim

Zlatarsko

jez

Jez.

]elije

Uvac

Mlava

Tim

ok

Resava

Pek

Nera

Kara{

Tam

i{

Z. Morava

Ibar

sina

Beg

ej

Tisa

Kanal D

TD

Kanal DTD

Dunav

Dunav

SavaSava

V. Morava

Dri

na

\erdapsko jezero

SUBOTICA rudnik ugqa

nalazi{te nafte

nalazi{te prirodnog gasa

rafinerija nafte

hidroelektrana

termocentrala

gvo`|e

olovo

cink

antimon

bakar

zlato

srebro

hrom

nikl

molibden

lapor

`elezara

topionica

industrija stakla

metalna industrija

fabrika vagona

automobilska ind.

fabrika traktora

brodogradili{te

elektroindustrija

hemijska ind.

gumarska ind.

tekstilna ind.

prehrambena ind.

fabrika name{taja

fabrika duvana

NOVI SAD

BEOGRAD

KRAGUJEVAC

Sombor

Apatin

Senta

Jermenovci

^oka

Ada

Ba~ka

Topola

Kula

Vrbas

Ba~ka

Palanka

Sremska

Mitrovica

[abac

ObrenovacLoznica

Zaja~a

Vaqevo

Takovo

Gorwi

Milanovac

Vrwa~ka

Bawa

Ivawica

Priboj

Jagodina

Para}in^a~ak

U`ice

Bajina

Ba{ta

Kosjeri}

Kraqevo

Topola

Sewe

Rtaw

Smederevska

Palanka

Aran|elovac

Lazarevac

Po`arevac

Kostolac

Majdanpek

Bor

Negotin

Prahovo

Zaje~ar

TresibabaU{}e

Vr{ka

~uka

Kriveq

Kwa`evac

Kru{evacTrstenik Aleksinac

HE Bistrica

HE Kokin Brod

HE Bajina Ba{ta

HE \erdap 2

HE \erdap 1

Vreoci

“Kolubara”

“Morava”

Vr{ac

Pan~evo

Smederevo

Ruma

Beo~in

Kikinda

Zrewanin

Be~ej

[ta misli{, koja fabrika bi mogla da postojiu tvom zavi~aju s obzirom na prirodna

bogatstva tvog kraja? Obrazlo`i svoje mi{qewe.

prehrambena industrija, hemijska industrija

70

Reqef brdsko-planinske oblasti Srbije

^ik

Belo

jez.

Obedska

bara

Moravi

ca

Tamnava

Zvorni~ko

jezero

JezeroPeru}ac

Lim

Sje

ni~ko

jez.

Zlatarsko

jez.

Batlavsko

jez.Vlasinsko

jez.

BeliDrim Lep

enac

Sit

nica

Jez.

]elije

Uvac

Koluba

ra

Mlaav

Tim

ok

Resava

Pek

\erdapsko jezero

Nera

Kara{

Tam

i{

Z. Morava

J. M

orava

Vet

ernica

P~iwa

Ni{

ava

Ibar

Ibar

Toplica

Rasina

Ti

sa

Beg

ej

Beg

ej. kanal

Tisa

Kanal D

TD

Kanal D

TD

Dunav

Dunav

SavaSava

V. Morava

Dri

na

^ik

Belo

jez.

Obedska

bara

dd

TamnavaTa

ra

Koluba

raa

Mlaav

Resav

Res

Resava

PPek

N

Tam

i{

Ti

sa

Beg

ej

Beg

ej. kanal

Tisa

Kanal D

TD

Kanal D

TD

Dunav

Sava

V. Morav

V. Morava

V. Morava

Sokol

ska p

l.

Cer

Povlen

Maqen

Pe {

te r

Zl

at

ib

or

^emerno

Go~

@eqin

Javor

Golija

Tara

Mokra go

ra

Kopitnik

Crni vrh

\eravica

Kukavica

Vardenik

Cr

na

g or

a

Kosmaj

Avala

B u k u q a

Homoqske pl.

R t a w

O z r e n

Vi

dl

i~

Suva

planina

Jastrebac

Radan

Pan~i}ev vrh

St

ar

a p

la

ni

na

Ko

pa

on

ik

Miro~

Deli J

ovan

Ku~ajske p

l.

Resavska

pe}ina

Rudnik

Vr{

a~ki b

reg

Deliblat

ska p

e{

~ara

F r u { k a

g o r a

687

973

1347

1496

1579

1519

1833

1216

1784

2154

1364

2393

2584

696

940

803

1336

1284

768

626

506

1103 1132

88

538

1565

1413

2168

1809

1491

1789

1442

1874

2016

1408

1174

250

639

[ar p

l

anina

NOVI SAD

BEOGRAD

KRAGUJEVAC

NI[

PRI[TINA

Ba~ka

Topola

Ba~ka

Palanka

Sremska

Mitrovica

[abac

Loznica

Vaqevo

Takovo

Gorwi

Milanovac

K o s o v s k a

M i t r o v i c a

Vrwa~ka

Bawa

Prokupqe

Ivawica

Priboj

Prijepoqe

Jagodina

^a~ak

U`ice

Bajina

Ba{ta

Kraqevo

Brus

Topola

Novi Pazar

Pe}

\akovica

Gwilane

Bosilegrad

Uro{evac

Prizren

Smederevska

Palanka

Veliko

Gradi{te

Aran|elovacLazarevac

Po`arevac

Majdanpek

Bor

Negotin

Zaje~ar

Pirot

Miro~

Leskovac

Kwa`evac

Kru{evacTrstenik

Vrawe

Vrawska

Bawa

Sokobawa

Ribarska Bawa

Ni{ka Bawa

Mataru{ka

Bawa

Bukovi~ka

Bawa

Manasija

Qubostiwa

@i~a

Lepenski

Vir

Vr{ac

Pan~evo

Smederevo

Ruma

[id

Zrewanin

Be~ej

NIZIJSKA

OBLAST

BRDSKO-PLANINSKA

OBLAST

O

J

V

O

B

S

r

e

m

P

K

[

u

a

a

di

j

m

oo

m

M

K

o

o

v

o

s

e

to

hi

aj

r

r

a

aa

ni

j

vq

e

a

M

a~

va

S

ti

g

~

k

a

a

n

t

D

I

N

A

To

plica

Seti se koja je nadmorska visina karakteristi~naza planine, a koja za brda.

Na karti nadmorske visine prona|i boju kojaodgovara tim oblicima reqefa (str. 50).

Brdsko-planinska oblast zauzima ve}i deo Srbije i prostire se ju`no od Panonske nizije. ^ine jeplanine, brda, kotline i klisure.

Planine se prostiru u razli~itim pravcima i prema visini smo ih podelili na niske, sredwei visoke.

Me|u najpoznatijim planinama Srbije su Kopaonik, Zlatibor, Tara i Zlatar na zapadu, Staraplanina na istoku i Rudnik, Rtaw i Go~ u centralnoj Srbiji.

Na Kopaoniku, Zlatiboru i Tari nalaze se na{i najve}i zimski turisti~ki centri.Najpoznatije klisure brdsko-planinske oblasti su \erdapska klisura na Dunavu, Grdeli~ka klisura

na Ju`noj Moravi, Si}eva~ka klisura na Ni{avi i Ov~arsko-kablarska klisura na Zapadnoj Moravi.

Na karti brdsko-planinske oblasti prona|i i obele`i planine Kopaonik, Zlatibor i Taru.

U isto~noj Srbiji postoje brojne pe}ine. Me|unajpoznatijim su: Resavska, Bogovinska i Zlotska.

Zlatibor

71

Klima brdsko-planinske oblasti SrbijeU kotlinama i brdskom predelu vlada

umerenokontinentalna klima. Me|utim, s porastom nadmorske visine leta postaju kra}a i sve`ija, a zime du`e i hladnije. Takav tipklime naziva se planinska klima.

Na osnovu karte padavina sa str. 52 donesizakqu~ak o koli~ini padavina u brdsko-

-planinskoj oblasti Srbije.

Navedi sve tipove klime karakteristi~ne zana{u zemqu.

Koji je tip klime karakteristi~an za tvoj kraj?

Golija

Jastrebac

72

Vode u brdsko-planinskoj oblastiVodama brdsko-planinske oblasti pripadaju planinski potoci, mawe reke, malobrojna jezera i ve}i

broj termomineralnih izvora.

Za razliku od velikih ravni~arskih reka, planinski potoci i reke su ~isti, bistri, plitki i brzi.Po{to dolaze s velikih nadmorskih visina, ~esto formiraju slapove i vodopade. U hladnim i brzimvodama planinskih reka `ivi mawi broj biqaka i `ivotiwa nego u dolinskim rekama. U planinskimpotocima naj~e{}e se sre}e poto~na pastrmka, dok u rekama `ive lipqen i druge sitnije ribe.

Na karti brdsko-planinske oblasti (str. 70)prona|i i obele`i navedene bawe.

Zbog ~ega su planinske reke prirodnabogatstva?

Veliki broj termomineralnih izvora omogu}io jerazvoj bawskog turizma. Me|u najpoznatijim bawamabrdsko-planinske oblasti su Sokobawa, Mataru{kaBawa, Vrwa~ka Bawa, Ribarska Bawa i druge bawe.

Za{to su termomineralni izvori prirodnobogatstvo svake zemqe?

Da li zna{?

Me|u najve}im rekama brdsko-planinskeoblasti su: Drina, Ju`na i Zapadna Morava,Ni{ava, Timok i Ibar.

Poto~na pastrmka Lipqen

Planinska reka

vodopad, slap, termomineralni izvor

73

Zemqi{te i biqni svet

Seti se {ta su biqke prole}nice i kojesu na{e najpoznatije vrste tih biqaka.

Bez obzira na plodnost zemqi{ta, reqef brdsko-planinske oblasti ne omogu}ava postojawe velikihpoqoprivrednih povr{ina kao u nizijskoj oblasti.

Osim brdovitosti terena, na vrstu i sastav biqnih zajednica uti~e i nadmorska visina.• U samim kotlinama i brdskim predelima zastupqene su livade i razli~ite kultivisane zajednice

(wive, vo}waci, povrtwaci, vinogradi i sl.).• Na ne{to ve}im nadmorskim visinama nalaze se, jedne iznad drugih, listopadne {ume hrasta i bukve.

Te su {ume bogate i drugim biqkama, naro~ito prole}nicama.• Iznad listopadnih rastu ~etinarske {ume.• Na jo{ ve}im nadmorskim visinama su brdsko-planinske livade i pa{waci.• Najvi{i planinski vrhovi ve}i deo godine nalaze se pod snegom.

Seti se {ta su ~etinari.Koje vrste ~etinara zna{?

74

Najpoznatije vrste ~etinarskog drve}a u Srbiji su jela, bor, smr~a i omorika (vidi na str. 59 tekstPan~i}eva omorika).

To drve}e prilago|eno je planinskoj klimi, pa su prirodna stani{ta ~etinara na visokim planinama.

^etinari su veoma osetqivi na zaga|en vazduh. U blizini saobra}ajnica ~etine tog drve}a po`ute ili opadaju.

Seti se odlika planinske klime.

Prona|i ~etinarsko drvo zasa|eno pored saobra}ajnice. Opi{i kako izgledaju wegova kro{wa i ~etine.

JelaBorOmorika

75

@ivotiwski svet@ivotiwski svet kopnenih zajednica brdsko-planinske oblasti ne razlikuje se mnogo od `ivotiwskog

sveta nizijske oblasti. S pove}awem nadmorske visine i pojavom novih biqnih zajednica, javqaju se novevrste `ivotiwa. Tako u planinskim {umama `ive jo{ i vuk, medved, ris i kuna, a na livadama visokihplanina i divokoza.

[ta misli{, za{to kod nas nema velikih razlika izme|u `ivotiwskog sveta nizijskei brdsko-planinske oblasti?

Kuna Medved

VukRis

Tamnava

Zvorni~ko

jezero

JezeroPeru}ac

Batlavsko

jez.Vlasinsko

jez.

Beli Drim

Sit

nica

Jez.

]elije

Koluba

ra

Mlava

Tim

ok

Resava

Pek \

erdapsko jezero

Nera

Z. Morava

J. M

orava

P~iwa

Ni{

ava

Ibar

Ibar

Toplica

Rasina

Dunav

SavaSava

V.

Mo

ra

va

Dri

na

Ivawica

Ariqe

Crni vrh

BEOGRAD

KRAGUJEVAC

NI[

PRI[TINA

[abac

Loznica

Vaqevo

K o s o v s k a

M i t r o v i c a

Jagodina

^a~ak

U`ice

Kraqevo

Leskovac

Novi Pazar

Pe}

Prizren

Po`arevac

Bor

Zaje~ar

Pirot

Kru{evac

Vrawe

Smederevo

P

K

[

u

a

a

di

j

m

oo

m

M

K

o

o

v

o

s

e

to

hi

aj

r

r

a

aa

ni

j

vq

e

M

a~

va

St

i

g

A

To

plica

gove~e

kow

sviwa

ovca

`ivina

riba

p{enica

kukuruz

suncokret

{e}erna repa

gro`|e

duvan

{qiva

jabuka

kru{ka

tre{wa i vi{wa

jagoda i malina

kupus

pasuq

paradajz

paprika

lubenica

76

PoqoprivredaPlodno zemqi{te i povoqna klima omogu}avaju bavqewe ratarstvom, vo}arstvom i sto~arstvom

u gotovo celoj oblasti. Poqoprivredne delatnosti na planinama su sto~arstvo i {umarstvo.

U brdsko-planinskim predelima od povr}a se najvi{e gaji krompir. Oko jedne tre}ine ukupnogpovrtarstva otpada na gajewe krompira. Najpoznatiji je ivawi~ki krompir. Pasuq se smatranacionalnim povr}em, a leskova~ka paprika tako|e je veoma poznata. Od vo}a se najvi{e gaje {qive,jabuke, maline i gro`|e.

Pomo}u karte navedi sve vrste vo}ai povr}a koje se gaje u brdsko-planinskoj oblasti.

Koje se doma}e `ivotiwe najvi{egaje u brdsko-planinskoj oblasti?

Maline rastu na {umskim ~istinama brdsko-planinske oblasti. Zbog slatkih i miri{qavih plodova ~esto se sade i u vrtovima.Srpske maline su veoma cewene u svetu. Srbija jeprva u Evropi po proizvodwi malina. Najvi{e segaje u okolini ^a~ka, Ariqa i Vaqeva.

Najpogodniji tereni za proizvodwu malina suna 400–800 m nadmorske visine. Sadwa se obavqau jesen, a orezivawe u prole}e.

Od ploda maline dobijaju se ukusni sokovi,kompoti, xemovi i drugi prehrambeni proizvodi.

sadwa, orezivawe, {umarstvo, ratarstvo

77

Privreda

Moravi

ca

Tamnava

Zvorni~ko

jezero

JezeroPeru}ac

Lim

Sje

ni~ko

jez.

Zlatarsko

jez.

Batlavsko

jez. Vlasinsko

jez.

BeliDrim

Lepen

ac

Sit

nica

Jez.

]elije

Uvac

Mlava

Tim

ok

Resava

Pek

Z. Morava

J. M

orava

Vet

ernica

Vlasina

P~iwa

Ni{

ava

Iba

r

Ibar

Toplica

Rasina

Dunav

va

V. Morava

Dri

na

\erdapsko jezero

`elezara

KRAGUJEVAC

NI[

PRI[TINA

[abac

ObrenovacLoznica

Zaja~a

Vaqevo

Takovo

Gorwi

Milanovac

Kosovska

Mitrovica

Vrwa~ka

Bawa

Prokupqe

Ivawica

Priboj

Prijepoqe

Jagodina

Para}in^a~ak

U`ice

Bajina

Ba{ta

Kosjeri}

Kraqevo

Brus

Topola

Sewe

Rtaw

Novi Pazar

Pe}

\akovica

GwilaneBosilegrad

Prizren

Smederevska

Palanka

Aran|elovac

Lazarevac

Po`arevac

Kostolac

Majdanpek

Bor

Negotin

Prahovo

Zaje~ar

Pirot

TresibabaU{}e

Gole{

Vr{ka

~uka

Kriveq

Obili}

Trep~a

Novo

Brdo

Suva Reka

Ma~katica

Leskovac

Kwa`evac

Kru{evacTrstenik

Vrawe

Aleksinac

Boqevac

Kopaonik

HE Bistrica

HE Kokin Brod

HE Bajina Ba{ta

HE Zvornik

HE Vrela

1,2,3

HE \erdap 2

HE \erdap 1

Vreoci

“Kolubara”

Smederevo

rudnik ugqa

nalazi{te nafte

nalazi{te prirodnog gasa

rafinerija nafte

hidroelektrana

termocentrala

gvo`|e

olovo

cink

antimon

bakar

zlato

srebro

hrom

nikl

molibden

lapor

`elezara

topionica

industrija stakla

metalna industrija

fabrika vagona

automobilska ind.

fabrika traktora

brodogradili{te

elektroindustrija

hemijska ind.

gumarska ind.

tekstilna ind.

prehrambena ind.

fabrika name{taja

fabrika duvana

Na osnovu kartezakqu~i koje su

industrijske grane razvijeneu brdsko-planinskoj oblasti.Dobijene podatke uporedi s podacima o privredinizijske oblasti (sa str. 69).

Brdsko-planinska oblast bogata je {umama, pa su zbog toga tu podignute fabrike za preradu drveta,proizvodwu name{taja i papira.

Rudno bogatstvo tih predela omogu}ilo je otvarawe rudnika ugqa i raznih metala (olova, bakra, cinkai dr.). Zato su tu podignute fabrike za preradu metala.

Snaga planinskih reka pogodna je za podizawe hidrocentrala (hidroelektrana) na Drini, ZapadnojMoravi i dr.

Zahvaquju}i sirovinama, kao {to su vuna, ko`a i dr., stvoreni su uslovi za stvarawe tekstilne industrije.Prirodne lepote planina doprinele su razvoju turizma, naro~ito na Kopaoniku, Zlatiboru, Tari

i Staroj planini.

78

Seti se {ta smo nau~iliNIZIJSKA I BRDSKO-PLANINSKA OBLAST SRBIJE

REQEF

KLIMA

VODE

@IVOTIWSKI SVET

BIQNI SVET

ZEMQI[TE

POQOPRIVREDA

PRIVREDA

Vojvodina, doline velikih reka(Velike Morave, Save, Dunava,Drine i Kolubare)

umerenokontinentalna klimakontinentalna klima

velike, duboke i spore reke

brojne vrste riba, pticai {umskih `ivotiwa

listopadne {ume(vrba, topola, hrast, bukva)

obradivo zemqi{te

ratarstvo, sto~arstvo, vo}arstvo

prehrambena industrija

ju`no od Panonske nizije

NIZIJSKA OBLAST BRDSKO-PLANINSKA OBLAST

umerenokontinentalna klimaplaninska klima

kao u niziji +vuk, medved, ris, kuna, divokoza

listopadne {ume (hrast, bukva)i ~etinarske {ume (jela, bor,smr~a, omorika)

zbog brdovitog terena nemavelikih obradivih povr{ina

sto~arstvo, {umarstvo, vo}arstvo

fabrike za preradu drveta,rudnici, turizam

potoci (bistri, brzi), mawe reke,termomineralni izvori

^ovek i priroda

Razgovara}emo:

– o tome kako ~ovek uti~e na prirodu

– o tome koje su prednostikori{}ewa energije Sunca

– o posledicama udisawazaga|enog vazduha

– o tome kako ~ovek koristiprirodna bogatstva

U~i}emo:

– o neobnovqivim i obnovqivim izvorimaenergije

– o energiji Sunca– o energiji vetra – o energiji vode– o najugro`enijim

`ivotiwskim vrstama

Tvoj zadatak }e biti:

– da posadi{ drvo– da reciklira{ staru hartiju

80

^ovek i energijaBez sun~eve svetlosti i toplote na Zemqi ne bi bilo `ivota. Sun~eva svetlost i toplota predstavqaju

najva`niji izvor energije za sva `iva bi}a.Za svaku aktivnost koju obavqaju, `ivim bi}ima je potrebna energija. Da bi mogla da rastu ili da se

kre}u, potrebnu energiju uzimaju iz hrane. Energija koju im daje hrana potrebna im je za kretawe, rast,razmi{qawe ili govor.

Qudi svakodnevno koriste energiju i za mnogeaktivnosti. Qudi koriste razli~ite oblikeenergije da bi se grejali, vozili automobile ilipokretali fabri~ke ma{ine.

Za {ta sve ~ovek koristi elektri~nuenergiju?

Gde se proizvodi elektri~na energija?Objasni kako elektri~na energija sti`e do

na{ih domova.

• Za{to su sun~eva svetlost i toplota va`ne za`ivot na Zemqi?

• Kako `iva bi}a koriste sun~evu svetlost i toplotu?

energija

U^IM•DA•U^IM

81

Zemqa danas izgleda potpuno druga~ije nego pre mnogo miliona godina. Razli~ite prirodne pojavemewale su wen izgled. Promenili su se reqef, klima, biqni i `ivotiwski svet.

Me|utim, za mnoge krupne promene na Zemqi kriv je ~ovek. ^ovek je toliko promenio odnose u prirodida su se uslovi za `ivot na mnogim delovima planete potpuno izmenili. Uni{ten je veliki broj prirodnihstani{ta, a s wima i `ivi svet koji je tu `iveo. Vazduh, voda i zemqi{te su zaga|eni, klima na planetipostaje sve toplija, a nivo mora sve vi{i.

^ovek ima sposobnost da razmi{qa o svojim postupcima i o wihovim posledicama. @ivot u razvijenomdru{tvu, nauka i tehnika dali su mu jo{ ve}u mo}.

Uticaj ~oveka ~esto je poguban po prirodu. Tek se u posledwe vreme ozbiqnije govori o potrebiza{tite `ivotne sredine.

Razgledaj svoju okolinu. Poku{aj da zamisli{kako je izgledala pre nego {to ju je ~ovek

izmenio.

Navedi primere koji ukazuju na uticaj ~ovekana prirodu. [ta misli{, da li je taj uticaj

dobar ili lo{? Obrazlo`i svoje mi{qewe.

Opi{i jedan izlet sa odeqewem. Da li ste tii tvoji drugari ostavili prirodu onakvu

kakvu biste voleli da zateknete kada na to mestoponovo budete do{li?

82

Neobnovqivi izvori energijeNajzna~ajniji izvori energije su ugaq, nafta i zemni (prirodni) gas. Oni su nastali od ostataka

uginulih organizama koji su pretrpeli poseban proces raspadawa duboko u zemqi. Ti izvori energije su fosilna goriva. Sagorevawem fosilnih goriva dolazi do osloba|awa energije, koju ~ovek koristi za razli~ite potrebe.

Ugaq, nafta i zemni gas koriste se za:• grejawe doma}instava (pe}i i toplane)• pokretawe industrijskih ma{ina• saobra}aj (nafta, benzin, u novije vreme i gas).

Sagorevawem ugqa i nafte nastaje velika koli~ina dima.Sav taj dim iz dimwaka i auspuha automobila, kamiona i autobusa odlazi u vazduh i di`e se u atmosferu. U dimu se nalazi velika koli~ina otrovnih gasova, pra{ine, ~a|i i drugih {tetnih materija koje dovode do zaga|ivawa vazduha.Tako zaga|en vazduh udi{u `iva bi}a.

Zaga|ivawe vazduha uti~e i na kvalitet vode u prirodi.U pore|ewu sa ugqem i naftom, zemni gas je najmawi

zaga|iva~. Sagorevawem ugqa osloba|a se najvi{e {tetnihmaterija. Nafta se danas koristi kao osnovni izvor energije.

Ugaq, nafta i zemni gas su neobnovqivi izvori energije.Za wihovo stvarawe u prirodi potrebni su milioni godina.

Koje su posledice udisawa zaga|enog vazduha?

Seti se procesa kru`ewa vode u prirodi.Razmisli i odgovori na koji na~in zaga|en

vazduh uti~e na vodu koja kru`i. A na zemqi{te?

Koje bi probleme izazvao nestanak fosilnihgoriva? Objasni.

Rafinerija nafte

Dim iz fabri~kih dimwaka zaga|uje vazduh

benzin, sagorevawe, gorivo, zaga|ivati, auspuh

83

Obnovqivi izvori energijePostoje izvori energije koji su nepresu{ni. To su Sunce, vetar i voda. Takve izvore energije nazivamo

obnovqivim izvorima energije.

Za{to qudi tragaju za novim izvorimaenergije?

Koje su prednosti kori{}ewa Sun~eveenergije? Objasni.

Koji su nedostaci kori{}ewa Sun~eve energije?

Energija Sunca

Nau~ili smo da je energija Sunca najva`nijiizvor energije na Zemqi. Energiju Sunca koristeorganizmi za `ivotne aktivnosti, a mogu}e jeiskoristiti je i za ~ovekove potrebe, pri ~emu nedolazi do zaga|ivawa `ivotne sredine.

Postoje razli~iti na~ini iskori{}avawaSun~eve energije.

Mali aparati, poput digitrona i satova, koristesvetlosnu energiju za rad. Energija Sunca mo`e sekoristiti i za zagrevawe vode u doma}instvima.Solarnim plo~ama, posebnim ure|ajima, svetlosnaenergija se pretvara u elektri~nu.

Neke zemqe u svetu ve} uveliko koriste Sun~evuenergiju.

Austrija, koja ima za tre}inu mawe Sun~eve energije od nas, zemqa je u kojoj postoji najve}i broj solarnih plo~a u odnosu na brojstanovnika. One se koriste za dobijawe tople vode i za grejawe.

Solarne plo~e

Solarni digitron

Solarne plo~e

Satelit

solarni

84

Energija vetra

Energiju vetra koriste neke ptice, kao {to jealbatros, za letewe. Mogu je koristiti i qudi zasvoje potrebe. Energija vetra upotrebqava se jo{ od davnih vremena za pokretawe vetrewa~a i jedrewaka.

Danas se energija vetra koristi za dobijaweelektri~ne energije. U tu svrhu grade sespecijalne vetrewa~e koje se postavqaju same ili u grupama, kao „farme vetrova“. S obzirom na to daje energija vetra neiscrpna, wenim kori{}ewemmogao bi biti re{en problem nesta{ice struje.

Po nekim istra`ivawima, na teritoriji Srbijepostoji ~ak hiqadu mesta na kojima je mogu}enapraviti „farme vetrova“. Najpovoqniji vetroviduvaju na teritoriji Stare i Suve planine,Tupi`nice, Vr{a~kih planina i Krepoqina.

Albatros

Vetrewa~e

Jedrewak

Farma vetrova

85

Popuni tabelu na osnovu podataka iz prethodnih lekcija.

izvorenergije

zaga|ewe (da/ne)

rezerve(ograni~ene/neograni~ene)

neobnovqivi:

ugaq

nafta

zemni gas

obnovqivi:

Sunce

vetar

voda

Energija vode

Energija vode tako|e je nepresu{na. Qudi od davnina koriste tu vrstu energije za kretawe prevoznihsredstava ili za izradu vodenica.

Danas se energija vode koristi za dobijawe elektri~ne energije. Pri tom procesu nema uobi~ajenogzaga|ewa, ali ipak dolazi do bitnih promena u prirodi.

Hidroelektrane se obi~no nalaze na branama kojima se pregra|uje reka i time mewa stani{te vodenihbiqaka i `ivotiwa. Zbog visokog vodostaja ~esto dolazi do potapawa obala. Time se ugro`ava `ivotorganizama koji `ive na obalama. Brane mogu biti i prepreka kretawu vodenih `ivotiwa. Pored toga, izhidroelektrana se u reku izbacuje velika koli~ina vru}e vode koja ugro`ava opstanak organizama.

Zato se smatra da su energije budu}nosti energije Sunca i vetra. Danas je, me|utim, wihova primenajo{ uvek previ{e skupa.

Elektri~ni automobil I u automobilskoj industriji bi}e mogu}ekoristiti druge izvore energije. Budu}iautomobili bi}e pokretani elektri~nom

energijom dobijenomiz obnovqivih izvoraenergije (Sunca ilivetra). Tako }ezaga|ivawe izazvanoradom motora bitismaweno na najmawumogu}u meru.

Energija vode koristi se za dobijawe elektri~ne energije

86

^ovek i prirodna bogatstvaZa razliku od `ivotiwa, ~ovek ne uzima od

prirode samo onoliko koliko mu je potrebno zaopstanak. On uzima ogromne koli~ine prirodnihbogatstava, pri ~emu naru{ava ravnote`u kojavlada u prirodi. Time nanosi veliku {tetuprirodi jer je osiroma{uje i zaga|uje.

Voda za pi}e je prirodno bogatstvo u kojem ve}oskudevamo. U oblastima bogatim vodom ~ovekvekovima nije cenio ono {to ima i preterano je koristio izvore i zaga|ivao reke. Danas se u ve}ini savremenih zemaqa voda za pi}e dobija u fabrikama vode. U mnogim siroma{nim zemqamaAfrike qudi su primorani da piju zaga|enu vodu,zbog ~ega su ra{irene razli~ite zarazne bolesti.

Veoma je opasno navodwavati useve zaga|enomvodom. Time {tetne materije dospevaju u zemqu, azatim u zasa|ene biqke koje ~ovek koristi zaishranu.

Za dobijawe zdrave hrane

neophodno je da zemqi{te

i voda ne budu zaga|eni

Veoma je opasno gajiti

biqke na zaga|enom

zemqi{tu

Pogledaj sliku i objasni kako se {tetnematerije mogu preneti lancem ishrane.

Mnoge fabrike zaga|uju vode i uni{tavaju `ivi svet u wima

zaraza, zarazna bolest

87

Kako da posadi{ drvo

Pravilno sa|ewe drveta zavisi od vrste zemqi{ta u koje se sadi,od godi{weg doba, kao i od vrste drveta. Listopadno drvo treba saditi u jesen, a ~etinarsko u prole}e.

• Iskopaj okruglu rupu, {iroku oko pola metra, i istotoliko duboku.

• Iskopan povr{inski sloj zemqi{ta stavi na dno jame, tako da sadnica bude u zemqi do visine u kojoj je bila u rasadniku (granica se vidi na stablu).

• Malo potkre{i koren i razmesti ga u jami.• Zatrpavaj sadnicu zemqom, najpre onom iskopanom sa

povr{ine, a zatim onom sa dna rupe.• Dobro utabaj zemqu i zalij.• Zalivaj slede}ih nekoliko dana da bi se drvo primilo.

Pogledaj kartu sa str. 77 i napi{i koja su najve}a nalazi{ta ruda u Srbiji.

^ovek osvaja nova prostranstva da bi gradio naseqa, puteve i dobio nove poqoprivredne povr{ine. Smatrase da je danas ne{to vi{e od jedne desetine povr{ine planete pod obradivim zemqi{tem, ali da bi povr{inaplodnog zemqi{ta mogla ubrzo da se pove}a i do jedne ~etvrtine. Nove obradive povr{ine donose novekoli~ine hrane za ~oveka.

Broj qudi na planeti uskoro }e dosti}i 7 milijardi!Da bi do{ao do potrebnog zemqi{ta, ~ovek uni{tava prirodna stani{ta.

Se~a {uma jedan je od naj~e{}ih na~ina dobijawa plodnog zemqi{ta. [ume se seku i zbog iskori{}avawa drveta kao sirovine. Nekontrolisana se~a, bez po{umqavawa, pretvara plodno zemqi{te u goleti.

Iz zemqi{ta se dobijaju i mnoge druge sirovine, kao {to su kuhiwska so, gips i mermer, kao i razli~itimetali i fosilna goriva.

Fabrike u kojima se prera|uju sirovine ~esto osloba|aju {tetan dim i izbacuju prqavu vodu u reke.

Sa|ewem drveta postigao si:• da zemqi{te postane plodnije• da vazduh postane bogatiji kiseonikom• da neke `ivotiwe dobiju stani{te• da okolina postane lep{a.

Da bi nastalo oko 2 cmplodnog zemqi{ta,potrebno je izme|u 100i 2500 godina. Mo`e se uni{titi zamawe od jednog minuta!

sirovina, golet

88

Jedan deo otpada raspadne se u zemqi, ali seneke materije veoma te{ko razla`u, dok neke skorove~no ostaju u zemqi.

U savremenim zemqama otpaci razli~itihproizvoda se prera|uju, a zatim ponovo koriste u svakodnevnom `ivotu. Prerada i ponovnaupotreba otpada naziva se recikla`a. Recikla`omse smawuje iskori{}avawe prirodnih sirovina i zaga|ivawe koje nastaje wihovom preradom.

Da bismo mogli da iskoristimo otpatke, prvo ih moramo razvrstati. Za to postoje posebnikontejneri u koje se odla`u predmeti od stakla,plastike, odnosno papira. Time se olak{avarazvrstavawe otpada u fabrikama za recikla`u.Na`alost, u Srbiji se otpad jo{ uvek nedovoqnokoristi i retko se reciklira.

proizvod vreme raspadawa

papirnata maramica 3 meseca

pikavci i sitniji komadi}i hartije

6 meseci

limenke 10 godina

plasti~ne ~a{e 100 do 1.000 godina

staklo i porcelan 4.000 godina

Prona|i jo{ neke primere o vremenuraspadawa otpada i popuni prazna poqa.

Razmisli o svom pona{awu. Ka`i gde baca{otpatke. Uputi one koji |ubre ne stavqaju

u kontejnere ili na za to predvi|ena mesta da to po~nu da rade.

Prekomerno kori{}ewe prirodnih sirovinamo`e da dovede do wihovog nestanka iz prirode.Mnogi proizvodi se posle kori{}ewa odbacuju kaootpad, skladi{te se na deponijama, bacaju u rekeili ostavqaju na zemqi.

Prema nekim podacima, na na{oj planeti se u toku jedne godine baci vi{e od 50 milijarditona razli~itog otpada!

Papir spreman za recikla`u

deponija, recikla`a

89

otpadni proizvod proizvod recikla`e prednosti reciklirawa

papir, karton papir, karton ne uni{tavaju se {ume

plasti~na ambala`a proizvodi od plastike ne zaga|uje se okolina

staklo, staklena ambala`a proizvodi od stakla ne zaga|uje se okolina

automobili metali, plastika ne zaga|uje se okolina, {tede se sirovine

voda pija}a voda, voda za navodwavawe {tedi se i pre~i{}ava voda

prirodna tkanina papir, karton ne uni{tavaju se {ume

predmeti od drveta iverica ne uni{tavaju se {ume

U prazna poqa dodaj svoje primere za proizvode koji se mogu reciklirati.

Odeqenska akcija: reciklirani papir upotrebite na ~asu likovne kulture, a zatim napraviteizlo`bu radova u {koli.

Kako da reciklira{ staru hartiju

Reciklirawe nije te{ko izvesti u ku}nim ili {kolskimuslovima. Bi}e ti potrebno: stara hartija, kofa s vodom, malo deterxenta, cediqka, filter od platna.• Pocepaj komadi}e stare hartije i stavi ih u kofu

s vodom; ostavi ih da stoje u vodi 2-3 dana.• Usitni dobijenu smesu mikserom, a zatim je prokuvaj

s malo deterxenta.• Pa`qivo odstrani penu s povr{ine i ostavi da se

smesa ohladi, a zatim je procedi.• Nanesi sloj smese, debqine 2–3 mm, na pravougaoni

filter od platna.• Stavi odozgo nekoliko listova novinske hartije

i {erpu punu vode.• Sa~ekaj nekoliko sati, izvadi reciklirani papir

i ostavi ga da se osu{i.

Za dobijawe papira potrebna je velika koli~ina drveta koje se prera|uje u fabrikama hartije.

Recikla`om jedne tone sakupqenog papira spasava se 17 stabala!

90

^ovek i `ivi svet@ivot na Zemqi se razvijao postepenim nastajawem razli~itih vrsta `ivih bi}a. Kako su se uslovi

za `ivot na Zemqi mewali, mnoge su vrste nestajale jer nisu mogle da se prilagode tim promenama. Wih su zamenile nove vrste organizama.

^ovek danas u velikoj meri ugro`ava biqni i `ivotiwski svet. Se~om {uma, obra|ivawem livada,isu{ivawem mo~vara ~ovek uni{tava stani{ta stotina vrsta biqaka i `ivotiwa koje tu `ive. Neke`ivotiwe mogu pobe}i na druga stani{ta, ali ve}ina, ostav{i bez doma i hrane, ugine.

Po`ari u prirodi, izazvani nepa`wom ~oveka, imaju isteposledice.

Preteran lov i ribolov tako|e dovode do nestanka mnogih`ivotiwa sa lica Zemqe.

Mre`a duga i po nekoliko kilometara, koja se ostavi dapluta po povr{ini mora, osim riba hvata i ostale morske`ivotiwe. U wu se upletu, a zatimuginu i morske ptice i korwa~e,delfini i druge `ivotiwe.

Nekim vrstama `ivotiwa i biqakapreti opasnost od potpunog nestanka.Te vrste biqaka i `ivotiwa nazivajuse ugro`ene vrste.

Me|u najugro`enije `ivotiwena{e zemqe spadaju: orao krsta{,vuk, medved, ris, divokoza, jelen,{areni tvor, neke vrste riba,gu{tera i veliki broj ptica.

Sa teritorije Srbije do danas jenestala jedna desetina vrsta ptica!

Dinosaurusi su vladali planetom preko 130miliona godina, a zatim su izumrli.

Kada nestane jedna vrsta, onda postoji opasnosti za druge, koje su povezane s wom. Ukoliko bi saplanete nestale p~ele, najverovatnije bi nestale isve biqke koje su p~ele opra{ivale, a zatim i drugiorganizmi koji su bili povezani s tim biqkama.

91

Kada je uvideo da uni{tava planetu, ~ovek je po~eo da brine o biqnom i `ivotiwskom svetu.

Jedan od najboqih na~ina da sezaustavi negativno delovawe ~oveka naprirodu jeste da se zakonom za{titedelovi prirode koji su ostali sa~uvani.Nacionalni parkovi su izdvojenapodru~ja pod za{titom dr`ave zbogizuzetnih prirodnih obele`ja. U wimaje zabrawen lov i ribolov, brawe biqakai kopawe ruda i minerala. U Srbiji imapet nacionalnih parkova. To su:Fru{ka gora, \erdap, Tara,Kopaonik i [ar-planina.

Crni le{inar, najve}a pticaEvrope, posledwi put je vi|ena nana{oj teritoriji 1995. godine.

Vodena vidrica nestala je izVojvodine pre vi{e od 60 godina.

Nekada se u Obedskoj bari gnezdilopreko 4.500 parova ibisa. Danas ihzbog isu{ivawa vi{e nema.

Za{tita prirode kod nas ima dugu tradiciju. Prvi zakonski trag o za{titi prirode u Srbiji nalazi seu Du{anovom zakoniku iz XIV veka. Wime je zabrawena prekomerna se~a {uma u Srpskom carstvu.

Carska bara jejo{ uvek mirnoi o~uvano mesto.U woj se gnezdisvih osam vrstaevropskih~apqi.

92

Iz leksikona: Nacionalni parkovi SrbijeNacionalni park Fru{ka gora

Nacionalni park Fru{ka gora obuhvatapodru~je izme|u Save i Dunava, povr{ine oko 500 km2. Izuzetnu vrednost Fru{ke gore ~ine {umehrasta, bukve, lipe, topole i graba. U {umama i na livadama ima mnogo pe~urki, a jedna odretkosti su i orhideje.

Na Fru{koj gori mogu se na}i brojni fosilibiqaka i `ivotiwa.

Nacionalni park Fru{ka gora odlikuje se i posebnim kulturnoistorijskim spomenicima. U wemu se nalazi 18 pravoslavnih manastira.

Seti se pri~e o Panonskoj niziji i poku{aj daje pove`e{ sa fosilima s Fru{ke gore.

Nacionalni park Kopaonik

Poznat je po listopadnim i ~etinarskim{umama, livadama i pa{wacima. Pti~ji svetKopaonika veoma je bogat, a naro~ito su zastupqeneptice peva~ice i grabqivice.

U okolini parka nalaze se spomenici kulturestare srpske dr`ave, a sam Kopaonik je prirodnimuzej sredwovekovnog rudarstva. Wegovo rudnobogatstvo koristi se vi{e od 1.000 godina.

Danas je Kopaonik veliki zimski evropskituristi~ki centar.

Na jednom od najvi{ih vrhova Srbije,Pan~i}evom vrhu, nalazi se mauzolej JosifaPan~i}a (vidi i str. 59).

fosil, mauzolej

93

Nacionalni park Tara

Oko tri ~etvrtine ovog parka pokriveno je{umama, za koje va`i mi{qewe da su najo~uvanijeu Evropi! Poznata je po Pan~i}evoj omorici (str. 59), ali i po velikom broju ptica. Na woj jo{uvek `ive medvedi, srne i divokoze, ugro`ene vrstekoje su ve} nestale sa mnogih planina. Od {uma sunajbrojnije {ume bukve, jele i smr~e.

Nacionalni park [ar-planina

Najve}e prirodne vrednosti ovog nacionalnogparka su stare ~etinarske {ume. Veoma je bogatretkim biqnim i `ivotiwskim vrstama. Poznat jepo „gorskim o~ima“, divnim planinskim jezerima.

Nacionalni park \erdap

Nacionalni park \erdap obuhvata deo Dunava,\erdapsku klisuru i priobalni pojas od Golupcado hidroelektrane \erdap.

Poznat je po listopadnim {umama oraha i leskei po samoniklom jorgovanu. U wemu `ive ris, tvor,crna roda, suri orao i druge ugro`ene i retkevrste `ivotiwa. Treba izdvojiti i retke ribejesetru i morunu. Nacionalni park \erdap jepoznat i po arheolo{kom nalazi{tu Lepenski Vir.

94

Seti se {ta smo nau~iliIZVORI ENERGIJE

NEOBNOVQIVI

ugaq

nafta

zemni gas

lak{i za kori{}ewe

jeftinija proizvodwa

ograni~ene koli~ineu prirodi

veliki zaga|iva~i

+

+

+

+

–

–

–

–

OBNOVQIVI

Sunce

vetar

voda

ne zaga|uju okolinu

neiscrpni su

skupqa proizvodwa

nisu uvek dostupni

prednosti

nedostaci

Posledice velikog zaga|ewa `ivotne sredine su:

Istra`ujemoprirodne pojave

Razgovara}emo:

– o vezama koje postoje izme|uprirodnih pojava

– o uo~avawu prirodnih pojavai primeni ste~enih znawa u svakodnevnom `ivotu

U~i}emo:

– o na~inu istra`ivawaprirodnih pojava

– o kretawu tela– o tome od ~ega zavisi:

• pre|eni put• padawe tela• oscilovawe klatna • visina zvuka

Tvoj zadatak }e biti:

– istra`ivawe prirodnih pojava (izvo|ewe eksperimenata)

– prikazivawe rezultata merewa– izvo|ewe zakqu~ka o prirodnim pojavama

96

Kako se ispituju prirodne pojaveU prirodi se susre}emo s raznim pojavama. Svakodnevno mo`emo da posmatramo tok vode,

kretawe Sunca i Meseca, ose}amo strujawe vazduha... Te pojave se jednim imenom nazivaju mehani~kim

pojavama.

U prirodi se de{avaju i toplotne pojave.

Samo neki materijali ispoqavaju magnetne osobine.

^esto su pojave me|usobno povezane i de{avajuse istovremeno. Na primer, tokom oluje seva, grmii duva jak vetar. Tada se istovremeno javqajuelektri~ne pojave, svetlosne pojave i mehani~kepojave.

Sve navedene pojave, a i mnoge druge, jednimimenom nazivamo prirodnim pojavama.

Ispod slika napi{i nazive odgovaraju}ih toplotnih pojava.

DA SE PODSETIMO:

Koji materijal mo`e da se namagneti{e?

97

Na slici je prikazano jednostavno strujno kolo.Da bi sijalica svetlela, potrebno je da

elektri~na struja prolazi kroz wu, kako bi se vlakno sijalice u`arilo.

Podvuci nazive prirodnih pojava koje se ispoqavaju u datom primeru:

• elektri~na pojava • svetlosna pojava• toplotna pojava • mehani~ka pojava.

Prirodne pojave su oduvek zanimale ~oveka. On ih je posmatrao i poku{avao da ih objasni. Takvaznawa o prirodi bila su deo op{teg znawa, a tek kasnije su se razvile prirodne nauke kakve poznajemodanas: fizika, hemija, biologija, astronomija, geologija, meteorologija... Zadatak tih nauka jeste da otkriju prirodne zakone uo~avawem veza izme|u pojava. Prirodne pojave naj~e{}e se prou~avajuogledima (eksperimentima).

ogled, eksperiment

fizi~ar hemi~ar astronom

98

Kretawe tela

Na slikama su predstavqena tela koja se kre}u razli~itim brzinama.

Na slici su prikazani biciklisti koji se kre}urazli~itim brzinama, pravcima i smerovima.

Dvoje biciklista, koji se kre}u ravnomerno,imaju jednaku brzinu ako za isto vreme prelazeistu du`inu puta.

Popuni:Za jedan sat (1 h) avion pre|e 400 km, automobil 80 km, biciklista 20 km, pe{ak 5 km, a pu` 3 m.

Odgovaraju}e brzine su 400 km/h, 80 km/h, ______ , ______ i 3 m/h.

Brzina tela predstavqa pre|eni put u odre|enoj jedinici vremena (naj~e{}e u 1 sekundi ili 1 ~asu).

Da li zna{ razliku izme|u pravca i smera?Svaki pravac ima dva smera. Tvoj put od ku}e do {kole je pravac, a smer je ka {koli ili ka ku}i.

telo

[KOLA

smer od {kole ka ku}i smer od ku}e ka {koliPRAVAC

99

Ovo je zadatak koji mo`ete da izvedete po grupama u u~ionici, {kolskom holu ili na sportskim terenima.

• Obele`ite startnu liniju.• Odredite 3 u~enika koji }e se kretati

razli~itim brzinama 3 sekunde:– prvi treba da polako {eta– drugi brzo da hoda– tre}i da tr~i.

• Odredite u~enike koji }e izmeritipre|eni put svakog u~enika.

• Odredite u~enika koji }e zabele`itipodatke u datu tabelu.

u~enik koji sekre}e 3 sekunde

izmerenipre|eni put

{etaju}i

brzo hodaju}i

tr~e}i

Na osnovu izmerenih pre|enih puteva napi{i koji se u~enik kre}e najve}om brzinom. Obrazlo`isvoj zakqu~ak.

Izvr{ite jo{ jedno merewe.

• Izmerite u u~ionici du`inu od 5 m (ili vi{e).• Obele`ite start i ciq.

Neka se isti u~enici kre}u kao u prethodnom zadatku, prelaze}i du`inu puta koja je izmerena na po~etkuzadatka. Odredite u~enika koji }e izmeriti vreme koje je potrebno svakom u~eniku da pre|e datu du`inuputa i u~enika koji }e u tabelu zapisati izmerene vrednosti.

u~enik koji vreme za koje pre|e 5 metara{etabrzo hodatr~i

Koji u~enik ima najve}u brzinu? Obrazlo`i svoje mi{qewe.

Telo ima ve}u brzinu ako za isto vreme pre|e ve}u du`inu puta.

Telo ima ve}u brzinu ako za kra}e vreme pre|e odre|enu du`inu puta.

100

Postanimo istra`iva~iIspitajmo od ~ega zavisi du`ina pre|enog puta nekog tela, na primer automobila igra~ke. Izve{}emo

razli~ite oglede u kojima }emo mewati uslove pri kretawu tog tela. Na osnovu rezultata ogledaizve{}emo zakqu~ke.

Sve oglede treba raditi u paru, s drugom iz klupe.

Kako vrsta podloge uti~e na pre|eni put?Da bismo pokazali kako vrsta podloge uti~e na du`inu pre|enog puta tela, meri}emo koliko

centimetara pre|e automobil za npr. 3 sekunde, kre}u}i se niz nagnutu {kolsku klupu, a koliko niz klupupreko koje smo stavili hrapavi, brusni papir.

Merewa vr{imo pri istom nagibu klupa i rezultate unosimo u datu tabelu.

[ta ti je sve potrebno za izvo|ewe ogleda:

• metar• {kolska klupa• automobil igra~ka kojem mogu da se skinu to~kovi• {toperica (mera~ vremena, sat sa sekundarom...)• hrapavi papir du`ine klupe (brusni papir

fino}e 80, koji se kupuje u farbarama)• samolepqiva traka za obele`avawe.

Upi{i:

• pre|eni put automobila po hrapavoj podlozi,izra`en u centimetrima za 3 sekunde

• pre|eni put automobila po glatkoj podlozi,izra`en u centimetrima za 3 sekunde

Uporedi brzine tela na osnovu pre|enog puta.

Telo }e pre}i ve}i put kre}u}i se po glatkojpodlozi nego po hrapavoj pri istim uslovima.

101

Pre|eni put pri klizawu i kotrqawu

Upi{i:

• pre|eni put automobila pri klizawu izra`en u cm za 3 sekunde

• pre|eni put automobila pri kotrqawu izra`en u cm za 3 sekunde

Automobilu }emo skinuti to~kove i postaviti ga na klupu pod ve}im uglom u odnosu na ugao izprethodnih ogleda. Ve}i ugao je potreban da bi se automobil pokrenuo. Meri}emo pre|eni put za 3 sekunde.

Zatim }emo automobilu montirati to~kove i ponoviti merewa pri istom nagibu klupe.

Na~in kretawa tela bira se u zavisnosti odpodloge po kojoj se to telo kre}e. Na snegu i leduklizawe tela je mnogo boqi na~in kretawa odkotrqawa, dok je kotrqawe tela na ledu skoronemogu}e.

U svakodnevnom `ivotu klizawe se ponekad zamewuje kotrqawem, jer se tako tela lak{e pokre}u. Na primer, mehanizam za otvarawe fioke je dobar primer zamene klizawa kotrqawem.

Razmisli i napi{i kada telo ima ve}u brzinu i obrazlo`i svoje mi{qewe.

Na hrapavim podlogama tela se lak{e kre}ukotrqawem nego klizawem.

Na glatkim podlogama tela se lak{e kre}uklizawem nego kotrqawem.

102

Padawe telaU III razredu smo nau~ili da tela padaju ako nisu

oka~ena ili nemaju oslonac. Padawe tela je pojava koju vidimo mnogo puta

u toku dana. Pada ki{a, opada li{}e sa drveta...Kada slu~ajno ispustimo kqu~eve, na osnovuiskustva znamo da }e pasti na zemqu i ne o~ekujemoda }e, na primer, lebdeti!

Mnoga znawa qudi sti~u posmatrawem. Me|utim,ponekad nas takav na~in prou~avawa prirodnihpojava dovodi do pogre{nih zakqu~aka. Na primer,kliker je telo koje zaista ima znatno ve}u te`inuod perca i iskustvo nam govori da }e kliker prepasti na zemqu, tj. da pada br`e od pera.

Ako samo posmatramo padawe klikera i perado}i }emo do pogre{nog zakqu~ka da te`a telabr`e padaju od lak{ih.

Kada ne bi bilo vazduha, kliker i pero, pu{tenida padaju sa iste visine, pali bi na zemqu u istovreme, tj. imali bi istu brzinu. Otpor vazduhadeluje na sva tela koja su wim okru`ena, ali uticajotpora vazduha nije uvek isti. Na kliker koji padaskoro da nema uticaja, dok vazduh znatno usporavaperce pri padu zbog wegovog oblika.

Italijanski nau~nik Galileo Galilej (1564–1642)uveo je eksperiment kao na~in izu~avawa prirode.

Galilej je razumeo da brzina padawa tela na zavisiod te`ine.

Da bi i druge qude uverio u to, izveo je jednostavanogled. S vrha krivog torwa u Pizi pu{tao je dvegvozdene kugle razli~itih masa. Jedna je imala oko 45 kg, a druga 450 g.

Merio je vreme koje je bilo potrebno kuglama dapadnu na tlo i ustanovio da one padaju istovremeno.Wegov je zakqu~ak, dakle, bio ispravan.

103

Uzmi dva jednaka lista papira. Jedan zgu`vaj, a drugi nemoj, pa ih pusti da padnu sa iste visine. Za{to je zgu`vani papirpre pao na zemqu?

Kada padobranac isko~i iz aviona, ne otvaraodmah svoj padobran, ve} nekoliko sekundislobodno pada. Pri takvom padawu wegova sebrzina pove}ava iz sekunde u sekund. Kada otvoripadobran, wegova se brzina smawi zbog oblikapadobrana i znatno ve}eg otpora vazduha.

Uporedi padawe ki{e s padawem sne`nihpahuqa. Objasni razliku u brzini padawa.

Otpor vazduha mo`e bitno da uti~e i nabrzinu kretawa automobila.

Kada bi se automobili sa slike razlikovalisamo po obliku, crveni automobil bi razvijaove}u brzinu i to zbog svog oblika koji smawujeotpor vazduha pri wegovom kretawu.

104

Razne ribe i delfini imaju karakteristi~an oblik tela, prilago|en kretawu kroz vodu, a ptice suoblikom prilago|ene kretawu kroz vazduh.

Da li zna{?

Lete}i lemur koristi otpor vazduha da biusporio svoj skok s jedne grane na drugu.

Prona|i sli~an primer i opi{i ga.

Tela mogu da se kre}u kroz gasovitu (naj~e{}e vazduh) ili te~nu sredinu (naj~e{}e voda). Otpor kojipru`a voda pri kretawu znatno je ve}i od otpora koji pru`a vazduh. Ako zamahnemo rukom kroz vodu,oseti}emo otpor vode, dok otpor vazduha pri istom pokretu jedva ose}amo. Kamen }e sporije padati krozvodu nego kroz vazduh, a mi mnogo sporije plivamo nego {to tr~imo, opet zbog ve}eg otpora vode.

Koja riba sa slika br`e pliva? Za{to?

Patka gwurac mo`e da zaroni i ~itav metarispod povr{ine vode da bi ulovila ribu. Da

li se br`e kre}e iznad ili ispod povr{ine vode?

DA SE PODSETIMO:

Otpor neke sredine zavisi od wene gustine. [to je sredina gu{}a, otpor je ve}i.

Na brzinu padawa tela, kao i ostalih kretawa, uti~e:• oblik tela• sredina kroz koju se telo kre}e

105

Klatno Klatno je malo telo oka~eno o konac, koje mo`e da se kru`no kre}e (osciluje) oko ta~ke ve{awa.Napravi}emo klatno koriste}i:- kuglicu od plastelina - konac- {tap postavqen horizontalno, koji slu`i za u~vr{}ivawe klatna (kao {to je

prikazano na slici).Klatno treba podesiti tako da du`ina konca iznosi 50 cm.Klatno treba izvesti iz ravnote`nog polo`aja koriste}i trougaoni lewir.Pa`qivo skloni lewir i pusti klatno da se kre}e. Meri}emo koliko je vremena

potrebno da klatno napravi 10 oscilacija. Zatim du`inu klatna skrati na oko 25 cm i ponovi merewe. Va`no je da i kra}e klatno otkloni{ pod istim uglom kao i du`e klatno.

Napomena: Klatno napravi jednu oscilaciju onda kada po~ne kretawe iz jednogpolo`aja (npr. iz polo`aja 1) i kada se vrati u isti taj polo`aj.

Izmeri:

• vreme koje je potrebno klatnu du`ine 50 cm da napravi 10 oscilacija

• vreme koje je potrebno klatnu du`ine 25 cm da napravi 10 oscilacija

• Koje klatno br`e osciluje?

Napi{i svoj zakqu~ak o tome kako du`ina klatna uti~e na brzinu oscilovawa klatna.

2 1

50cm

32

1

• 25 cm • 50 cm

• Zakqu~ak:

106

Ispitaj da li }e klatno br`e oscilovati ako ga otklonimo pod ve}im uglom (kao {to je prikazanona slici). Ponovi merewa za razli~ite du`ine klatna (25 i 50 cm).

Na osnovu wih izvedi odgovaraju}i zakqu~ak.

• 25 cm • 50 cm

• 15 cm • 30 cm • 60 cm

Izbroj koliko oscilacija napravi klatno du`ine 25 cm za 10 sekundi i zapi{i rezultat.Potom izbroj koliko oscilacija napravi klatno du`ine 50 cm za 10 sekundi. Zapi{i rezultat.

Koriste}i lewir, kao u prethodnim zadacima, oba klatna zawi{i pod istim uglom.

Zamisli da imamo tri klatna du`ine 15 cm, 30 cm i 60 cm. Na osnovu rezultata prethodnih merewapretpostavi koliko }e oscilacija napraviti ova klatna za 10 sekundi ako se zawi{u pod istim uglom.Nemoj vr{iti eksperiment.

Podelite se u tri grupe. Neka prva grupa napravi klatno du`ine 15 cm, druga du`ine 30 cm, a tre}adu`ine 60 cm. Koriste}i lewir, svaka grupa treba da zawi{e svoje klatno pod istim uglom, kao

u prethodnom merewu. Izbroj koliko oscilacija napravi va{e klatno za 10 sekundi. Upi{ite brojoscilacija svog klatna, a za ostala dva prepi{ite rezultat od drugih grupa.

• 15 cm • 30 cm • 60 cm

Kako du`ina klatna uti~e na broj oscilacija za isto vreme?

Ako je du`ina klatna mawa i ugao oscilovawa mawi, klatno }e oscilovati br`e.

107

ZvukSvakodnevno mo`emo da ~ujemo qudski govor, cvrkut

ptica, zvuk automobila, {u{tawe li{}a, `ubor vode,grmqavinu... Sve su to zvuci koji nas okru`uju. Neki suprijatni, a neki izazivaju nelagodu ili nas ~ak pla{e.

Zvuk se prostire kroz ~vrste, te~ne i gasovitesredine.

Zvuk se najbr`e prostire kroz ~vrste sredine, a najsporije kroz gasovite. Na primer, brzina zvukakroz ~elik iznosi oko 5000 m/s, a kroz vazduh je 340 m/s.

Muzi~kim instrumentima mo`emo da odsviramo {irok spektar tonova od najni`ih (najdubqih) donajvi{ih.

Instrumenti sa slike proizvode zvuk narazli~ite na~ine: oscilovawem `ice na gitari ilistruna na violini, oscilovawem opne bubwa ilioscilovawem vazduha u duva~kim instrumentima.

Instrumenti prave razli~ite visine tona:trombon pravi ni`i ton od trube.

Ton odsviran na violini druga~ije zvu~i odistog tona koji pravi, recimo, flauta. Sve teinstrumente u stawu smo da razlikujemo zbogkarakteristi~ne boje tona.

Napravi jednostavan muzi~ki instrument koriste}i pet istih staklenih posuda. U svaku sipaj razli~itu koli~inu vode, kao {to je prikazano na slici. Pri udaru ka{ikom, iz svake

posude }e se za~uti ton razli~ite visine.

Iznad vode u svakoj posudi nalazi se razli~ita koli~ina vazduha – vazdu{ni stub. Udarawem u posudu,vazduh po~iwe da osciluje. Du`i vazdu{ni stub (praznija posuda) osciluje sporije od kra}eg vazdu{nog stubau punijoj posudi. Sporije oscilacije proizvode dubqi ton (ni`i). Br`e oscilacije proizvode vi{e tonove.

oscilacija

108

Seti se {ta smo nau~iliISTRA@UJEMO PRIRODNE POJAVE – KRETAWE

ZVUK MUZI^KIHINSTRUMENATA

OSCILATORNOKRETAWE

KRETAWEpadawe tela je kretawe

Brzina kretawa Du`ina pre|enog puta

Brzina kretawa tela

Brzina oscilovawaklatna

zavisi od:

• du`ine klatna• ugla pod kojim

klatno po~iweda osciluje

razlikujemo po:

• visini tona• boji tona

zavisi od:

• otpora podloge • od na~ina kretawa

(od toga da li se telokliza ili kotrqa)

zavisi od:

• oblika tela • sredine kroz koju

se telo kre}e

predstavqa pre|eni putu odre|enoj jedinicivremena (naj~e{}e1 sekundi ili 1 ~asu)

Ispitivawematerijala

Razgovara}emo:

– o oznakama zapaqivihmaterijala

– o opasnosti i za{titi od po`ara

U~i}emo:

– o svojstvima materijala • toplotnim• elektri~nim• magnetnim

– o svetlosnoj propustqivosti materijala– o tome od ~ega zavisi veli~ina senke– o sme{ama– o povratnim i nepovratnim promenama

materijala

Tvoj zadatak }e biti:

– da napravi{ elektromagnet– da napravi{ sun~ani sat– da razdvoji{ sastojke sme{e

Da li zna{?

Volfram, osmijum, tantal i molibden su metali koji se koriste za izradu oklopaaviona, raketa i kosmi~kih letilica.

Ti metali su izabrani zato {to ostaju u ~vrstom stawu i pri veoma visokimtemperaturama do kojih se zagrevaju pri prolasku velikom brzinom kroz atmosferu.

110

Osobine materijala

Navedi najmawe po tri primera za prirodnei ve{ta~ke materijale.

• Prirodni materijali su:

• Ve{ta~ki materijali su:

Da li zna{?

Najlon je napravqen slu~ajno 1938. godine u eksperimentu ispitivawa osobina gume i pamuka.

Tom prilikom zagrevawem je dobijenmaterijal koji se razvla~io kao testo.

Kada se ohladio, razvla~io se jo{ vi{e i postajao elasti~an i jak. Zbog tih osobinabrzo je na{ao raznovrsnu primenu.

Materijali imaju razli~ite osobine. Dopi{i odgovaraju}e materijale za ponu|ene osobinematerijala, kao u navedenom primeru:

tvrd: mek:

elasti~an: krut:

neprovidan: providan:

gust: redak:

zapaqiv: nezapaqiv:

kamen, pamuk,

DA SE PODSETIMO:

Predmeti koji nas okru`uju napravqeni su od razli~itih materijala.Materijali mogu biti: prirodni i ve{ta~ki.

111

Toplotna svojstva materijalaUpotreba materijala zavisi od wegovih osobina. Na primer, metal se koristi za izradu radijatora jer

dobro provodi toplotu, a vuna je toplotni izolator, pa se od we pletu odevni predmeti.

[ta ti je sve potrebno za izvo|ewe ogleda:

• metalna, drvena i plasti~na ka{ika• sud sa toplom vodom• termometar• toplomer

Ispitaj toplotne osobine pomo}u kese za pravqewe leda. Led u kesi treba dodirnuti preko raznih materijala. Dodir

treba da traje 5 sekundi. Na osnovu ose}aja hladno}e, pore|ajmaterijale po redu, po~ev od najboqeg toplotnog izolatora.

karton

vunena ~arapa

aluminijumska folija

rukavica za rernu

Izmeri svoju telesnu temperaturu toplomerom.Temperaturu vazduha i tople vode izmeri termometrom.Temperature zapi{i redom kojim su merene:

Dodirni rukom drvenu, metalnu, pa zatim plasti~nuka{iku (ka{ike treba da budu na sobnoj temperaturi).Obrati pa`wu na to da li su hladne ili neutralne.

Materijali koji daju ose}aj hladno}e su dobriprovodnici toplote. Takvi materijali odvode(provode) toplotu sa ruke.

Materijali koji su na dodir ruke neutralni dobrisu izolatori toplote. Oni ne provode toplotu, paimamo neutralan ose}aj na dodir.

Napi{i koja je ka{ika na dodir:

hladna

neutralna

Stavi sve tri ka{ike u toplu vodu i pipni ihposle nekoliko minuta. Najtoplija }e biti

metalna ka{ika. Objasni za{to:

112

Preno{ewe toploteToplota se prenosi na tri na~ina:

• provo|ewem• strujawem• zra~ewem.

Preno{ewe toplote provo|ewemAko se dva tela razli~itih temperatura dodiruju,

toplota }e prelaziti s toplijeg na hladnije telo dokim se temperature ne izjedna~e.

Preno{ewe toplote strujawemVazduh u sobi, zagrejan grejnim telom (na primer radijatorom), struji kroz prostoriju. Topliji vazduh

se podi`e, a hladniji se spu{ta i pri tom se zagreva vazduh u prostoriji.

Ako se metalna {ipka zagreva samo sa jednogkraja, toplota }e se preneti i do drugog kraja, jerje metal dobar provodnik toplote.

Ako zapalimo {ibicu, mo`emo je dr`ati u rucisve dok plamen ne bude sasvim blizu prstiju.

Objasni za{to ose}amo toplotu tek onda kadadrvce {ibice skoro potpuno sagori.

Pogledaj sliku i objasni za{to se vazduh grejegrejnim telima koja se postavqaju u blizini

poda, a ne plafona.

Preno{ewe toplote strujawemkarakteristi~no je za gasove i te~nosti.

Preno{ewe toplote provo|ewemkarakteristi~no je za materijale koji se nalaze u ~vrstom i te~nom stawu.

113

Preno{ewe toplote zra~ewem

Sunce svojim zracima greje na{u planetu. Zahvaquju}i tome, na Zemqi postoji `ivot. Takav na~in preno{ewa toplote naziva se zra~ewe.

Za ovaj ogled neophodna ti je pomo} odrasleosobe iz tvog doma.

Uzmi vatrostalnu providnu posudu i u wu sipajvodu.

Stavi posudu na ringlu koja }e grejati vodu.Da bi pojava strujawa bila uo~qivija, dodaj

u vodu nekoliko kapi tu{a ili rastvori malo tempere.Posmatraj {ta se de{ava.Dowi slojevi vode bli`i su izvoru toplote,

pa postaju topliji i pomeraju se nagore. Hladnijislojevi vode silaze na wihovo mesto.

Smisli i zapi{i svoj primer zagrevawa nekogtela.

Na primer, kada se greje voda u {erpi, prvo seprovo|ewem zagreje {erpa, a zatim se voda zagrejestrujawem i provo|ewem.

Da li zna{?

Sunce je izvor `ivota, ali wegov uticaj mo`ebiti i {tetan. Zaga|ivawem `ivotne sredinequdi su o{tetili i atmosferu. Ona predstavqaprirodnu za{titu od dela sun~evog zra~ewa kojeje {tetno. Zbog toga treba izbegavati izlagawesuncu bez za{titnih sredstava.

Toplota izme|u dva tela ~esto se prenosi na dva ili na sva tri na~ina.

114

Elektri~na svojstva materijalaNaelektrisawe koje miruje na telu nazivamo stati~ki elektricitet. Ako se naelektrisawe kre}e, tada

je to elektri~na struja.Stati~ki elektricitet mo`emo da dobijemo kada kosu brzo o~e{qamo plasti~nim ~e{qem.

Primeti}emo da se kosa i ~e{aq me|usobno privla~e.

Naduvaj balon i protrqaj ga nekim vunenimmaterijalom, recimo vunenim xemperom. Tako

}e{ ga naelektrisati. Naelektrisanim balonomdodirni plafon i posmatraj {ta se de{ava.Balon }e ostatati zalepqen na plafonu.

Iscepaj papir na sitne komade, kao {to jeprikazano na slici.

Protrqaj vunom nekoliko razli~itih predmeta. Ako je telo naelektrisano, ono }e privu}i sitnekomade papira.

Proveri da li je mogu}e naelektrisati predmetenapravqene od stakla, drveta, metala i plastike.

Naduvaj dva balona i ve`i ih zajedni~kimkoncem. Protrqaj ih vunenim materijalom

i dr`i kao {to je prikazano na slici. Primeti}e{ da se baloni me|usobno odbijaju.

Zapi{i koji su predmeti naelektrisani.

Naelektrisana tela me|usobno se privla~e ili odbijaju.

stati~ki

115

Elektri~na struja nastaje kada se naelektrisawa kre}u. Zato ka`emo da elektri~na struja predstavqatok naelektrisawa. Da bi protok naelektrisawa bio mogu}, potreban je izvor elektri~ne struje i zatvoreno strujno kolo. Alesandro Volta je 1800. godine prona{ao bateriju, prvi stalan i pouzdanizvor elektri~ne struje.

Napravi strujno kolo uz pomo} odrasle osobe,kao {to je prikazano na slici.

Ispitaj provodnost slede}ih predmeta.Ispod svake sli~ice upi{i slovo P ako je dati predmet dobar provodnik elektri~ne struje,

a slovo I ako je izolator.

[ta ti je sve potrebno za izvo|ewe ogleda:• baterija od 4,5 V (~etiri i po volta)• sijalica koja radi na 4,5 V (~etiri i po volta)• sijali~no grlo• karton• bakarna `ica• izolir traka

Pove`i razne materijale u strujno kolo na na~in koji je prikazan na slici.Ako sijalica svetli, naelektrisawe prolazi kroz wu. To zna~i da upotrebqeni materijal propu{ta,

odnosno provodi naelektrisawe. Takav materijal je elektri~ni provodnik.Ako sijalica ne svetli, upotrebqeni materijal ne provodi elektri~nu struju. Takav materijal je

elektri~ni izolator.

116

Magnetna svojstva materijala

Uzmi dva magneta u obliku diska. Postavi jedan na drveni sto, a drugi ispod

stola, kao {to je prikazano na slici.

Dopuni naredne re~enice.Kada pokrenemo dowi magnet, pomeri}e se

i magnet koji stoji na stolu i to:• na istu stranu, jer se dva magneta privla~e kada

su okrenuta _________________________________

polovima jedan naspram drugog

• na suprotnu stranu, jer se dva magneta odbijaju

kada su okrenuta ____________________________

polovima jedan naspram drugog.

Gvo`|e se lako namagneti{e kada se na|e u blizini magneta, ali se vremenom razmagneti{e. Zato se~isto gvo`|e ne koristi za izradu magneta. Danas se ve{ta~ki magneti prave od ~elika.

Uo~i razliku izme|u namagnetisanog tela i magneta. Namagneti{i gvozdeni ekser prevla~ewempreko stalnog magneta. Stavi ekser na sto i ponovi prethodni ogled. Zabele`i svoje zapa`awe.

Istoimeni polovi magneta se odbijaju, a raznoimeni se privla~e.

Izme|u namagnetisanog tela i magneta postoji samo privla~no delovawe,dok izme|u dva magneta mo`e da postoji i odbojno delovawe.

DA SE PODSETIMO:

Prve magnete ~ovek je uo~io u prirodi. Primetio je da neke stene privla~e gvozdene predmete.Kasnije je otkrio da samo tri ~ista metala imaju magneti~ne osobine. To su gvo`|e, nikl i kobalt.

Svaki magnet ima dva pola, severni i ju`ni. Magnet ima najja~e dejstvo u blizini polova.

~elik

117

U prethodnim ogledima zapazili smo da se magnetno delovawe prenosi kroz drveni sto.Ispitaj da li se magnetno delovawe prenosi kroz druge materijale.

U staklenu ~a{u s vodom ubaci spajalicu.Pomeraj magnet, kao {to je prikazano na slici,

i poku{aj da izvadi{ spajalicu pomo}u magneta.

Ponovi ogled tako da staklenu ~a{u zameni{plasti~nom.

Zakqu~i i zapi{i {ta se desilo sa spajalicom.

Na kartonsku kutiju u~vrsti magnet, kao {to jeprikazano na slici. Poku{aj da napravi{ lanac

od spajalica. Zapi{i koliko spajalica ~ini tvoj lanac:

_______________.Ispitaj kako }e se promeniti du`ina lanca ako

se na postoje}i doda jo{ jedan magnet.

Ispod kartona deluj magnetom na gvozdeni ekser.Ponovi ogled deluju}i magnetom na ekser preko

kwige. Da li se ekser pokrenuo i, ako jeste, kako?

Prona|i metalne predmete koji nisumagneti~ni i ispitaj da li se kroz wih

prenosi magnetno delovawe. Opi{i svoj ogled.

Magnetno delovawe se smawuje s pove}awem rastojawa izme|u magneta i namagnetisanog tela. Razni materijali slabe dejstvo magneta.

Magnetno delovawe se smawuje s pove}awem rastojawa izme|u magneta i namagnetisanog tela. Razni materijali slabe dejstvo magneta.

118

Za ovaj ogled neophodna ti je pomo} odrasle osobe.[ta ti je sve potrebno za izvo|ewe ovog ogleda:

• magnet• 15 cm izolovane `ice od licni

(sa 5 cm `ice treba skinuti izolaciju, kao {to jeprikazano na slici)

• drveni {tapi}• posuda sa kqu~alom vodom• ~eli~ne spajalice (ili metalne kuglice)

1) Ve`i magnet `icom (vidi sliku), pa napravilanac od spajalica (ili metalnih kuglica).

Napi{i koliko spajalica (ili kuglica) mo`e dadr`i magnet __________.

3) Sa~ekaj 5 min da se magnet ohladi do sobne temperature, pa ga hladi u zamrziva~u 10 min. Ponovi ogledsa spajalicama i zapi{i koliko spajalica (ili kuglica) mo`e da dr`i ohla|eni magnet ______________.

Napi{i svoj zakqu~ak o uticaju temperature na delovawe magneta.

2) Magnet ve`i za drveni {tapi} (vidi sliku), pa ga ubaci u kqu~alu vodu na 3 min.

Pa`qivo izvuci magnet, ispitaj i zapi{i kolikospajalica (ili kuglica) mo`e da dr`i magnetzagrejan na 100oC _____________________.

Ispitajmo kako promena temperature uti~e na delovawe magneta.

licna

119

Napravi svoj elektromagnet[ta ti je sve potrebno za izvo|ewe ogleda:

• strujno kolo (opisano na 115. strani)• ve}i ekser• 1 m tanke izolovane `ice

Danas se umesto stalnih magneta ~esto koriste elektromagneti, ~ija su magnetna delovawa mnogo ja~aod stalnog magneta. Wihova upotreba veoma je rasprostrawena. Koriste se na dizalicama za preno{eweveoma te{kih gvozdenih predmeta, u livnicama gvo`|a, na otpadima.

Oko gvozdenog eksera namotaj 50 cm izolovane tanke `ice. Krajeve `ice ve`i u strujno kolo (kao {toje prikazano na slici na strani 115). Primakni spajalice ekseru i napi{i {ta se dogodilo.

Va`na napomena: da bi se uporedila ja~ina magneta, napravi lanac od spajalica!

• Da li se elektromagnet pona{a kao magnet kada se prekine strujno kolo? Napi{i svoje zapa`awe.

• [ta se doga|a ako namotamo celu du`inu `ice (1 m), tj. pove}amo broj namotaja `ice? Ispitaj kolikospajalica u lancu mo`e da dr`i elektromagnet. Napi{i svoje zapa`awe.

• Pove`imo sada za elektromagnet bateriju od 1,5 V (jedan i po volt) umesto baterije od 4,5 V (~etiri i povolta). Da li se broj spajalica u lancu promenio?

• Kako baterija uti~e na ja~inu magneta?

Magnetno delovawe elektromagneta mo`e se pove}ati ve}im brojem namotaja `iceili ja~om baterijom.

120

Svetlosna propustqivost materijalaSun~eva svetlost se kre}e pravolinijski,

brzinom od 300.000 km/s. Putuje od Sunca do Zemqei pri tom pre|e oko 150 miliona kilometara.Pored Sunca, koje je prirodni izvor svetlosti,~ovek je napravio ve{ta~ke izvore svetlosti. To surazne sijalice: sa u`arenim vlaknom, neonske,`ivine lampe, halogene, led diode...

Materijali mogu biti providni (staklo),poluprovidni (led) i neprovidni (metal, drvo...).

Svetlost nam omogu}ava da vidimo predmete. Ona se odbija od wih i dolazi do na{eg oka u kojemse stvara slika. U potpunom mraku ne vidimo ni{tajer ne postoji ni tra~ak svetlosti koji bi se odbiood nekog predmeta.

Ako se na putu svetlosti na|e neko neprovidnotelo, nasta}e senka.

Veli~ina senke zavisi od:• veli~ine osvetqenog predmeta• me|usobnog rastojawa izvora svetlosti

i osvetqenog predmeta• rastojawa predmeta od zaklona na kojem se

obrazuje senka.

Da li zna{?

Najve}u senku na Zemqi pravi Mesec kadase na|e izme|u Sunca i Zemqe. Tada sun~evizraci ne dolaze do Zemqe. Tu pojavu nazivamopomra~ewe Sunca.

121

[ta ti je sve potrebno za izvo|ewe ogleda:

• baterijska lampa• staklena ~a{a na stolu

(vidi sliku)• voda

• malo mleka• ve}i karton• zamra~ena prostorija

Napravi sun~ani sat[ta ti je sve potrebno:

• karton• makaze• olovka ili {tapi}

• Izvedi ogled kao {to je prikazano na slici: napuni3/4 ~a{e vodom i osvetli je. Pogledaj senku. Dospimleko u ~a{u i ponovo je osvetli. Uo~i promenu senkei zapi{i kakva je.

• Odmakni lampu od ~a{e. [ta se de{ava s veli~inomsenke?

• Primakni lampu i napi{i kako se promenila senka.

• Vrati lampu u po~etni polo`aj, pa ispitaj kakoudaqenost predmeta od zaklona uti~e na veli~inusenke. Prvo pribli`i ~a{i karton na kojem seformira senka, a zatim ga udaqi od we. Zapi{i svojezapa`awe o veli~ini senke.

Od kartona iseci krug, pa kroz sredinu probodiolovku ili neki {tapi}. Karton postavi na mesto dokojeg celog dana dopire Sun~eva svetlost. Posmatrajkretawe senke i svakog sata obele`i mesto na kojem sesenka nalazi. Na taj na~in, koriste}i kretawe senke,napravi}e{ sat koji pokazuje pribli`no ta~no vreme u odre|enom godi{wem dobu.

Razmisli i zapi{i za{to takav sun~ani sat nemo`e da odre|uje vreme u drugom godi{wem dobu.

122

Sme{e Pod materijalima podrazumevamo drvo, kamen, staklo, pesak, {e}er, bra{no... Ako se materijali

pome{aju, dobi}emo sme{u. Sme{e mogu biti u ~vrstom, te~nom ili gasovitom stawu.

Napravi razne sme{e.

• Pome{aj jednake koli~ine (po jednu kafenu ka{i~icu) soli i bibera. Sastojci sme{e su u ~vrstom stawu,kao i sme{a.

• Pome{aj limunov sok s vodom i napi{i u kakvom su stawu sastojci sme{e, a u kakvom sme{a.

• [ta }e se dogoditi ako u prethodnu sme{u (limunov sok i voda) dodamo ka{iku {e}era i prome{amo?

• Napi{i u kakvom su stawu sastojci sme{e, a u kakvom sme{a. Koji je naziv takve sme{e?

Da li zna{?

Gazirana pi}a suprimer za sme{u te~nostii gasa (ugqen-dioksida).

U vazduhu, naro~ito u gradskim sredinama i u oblastima u kojima je zastupqena te{ka

industrija, nalaze se razni zaga|iva~i. [ta misli{, kako zaga|ewe vazduha uti~e na `ivisvet? Vi{e informacija o tome na}i }e{ nastranama 82, 86–91.

Sme{e nastaju me|usobnim me{awem materijala u ~vrstom, te~nom i gasovitom stawu.Vazduh je gasovita sme{a vi{e sastojaka.

U vazduhu najvi{e ima: azota, kiseonika, ugqen-dioksida i vodene pare.

123

Zemqi{te je sme{a koja sadr`i veliki broj sastojaka, kao {to su humus, kamen, pesak, glina...Zemqi{ta se, u zavisnosti od sastojaka koje sadr`e, razlikuju po boji, poroznosti i plodnosti. Ona mogubiti zaga|ena raznim otpadnim materijalima, plastikom, pesticidima, metalima ili kiselim ki{ama...

Voda koju pijemo ima razli~it ukus, u zavisnosti od rastvorqivih prirodnih materijala, odnosnominerala kroz koje prolazi. Zato je voda sme{a. Neke lekovite vode, npr. sumporne vode, imajuneprijatan miris i ukus. ^ista destilovana voda ne sadr`i minerale, pa je bez ukusa.

Voda je naj~e{}i rastvara~ u prirodi. U woj se rastvaraju razni materijali koji mogu biti u ~vrstom, te~nom ili gasovitom stawu.

Neki materijali se potpuno rastvaraju u vodi, neki se delimi~no rastvaraju, a neki se uop{te nerastvaraju.

U 5 staklenih ~a{a sipaj jednaku koli~inuvode. Dodaj u svaku ~a{u po jednu ka{iku

navedenih sastojaka: soli, te~nog deterxenta,bra{na, uqa i sir}eta. Napi{i {ta zapa`e{.

Potpuno su se rastvorili:

Delimi~no su se rastvorili:

Nisu se rastvorili:

Pogledaj sliku i zakqu~i {ta je potrebnopostaviti u akvarijum da bi ribe imale

dovoqno kiseonika.

Kiseonik se rastvara u vodi. Brze i ~iste planinske reke bogate su ribom jer u vodi ima dostarastvorenog kiseonika.

Brzina rastvarawa ~vrstih materijala u vodi zavisi od wihove usitwenosti, temperature vode i me{awa rastvora.

DA SE PODSETIMO:

Pro~itaj ponu|ene odgovore. Zaokru`i oneodgovore koji odre|uju uslove pod kojima }ese {e}er br`e rastvoriti.

kocka {e}era – sitan {e}er

topla voda – hladna voda

me{ati rastvor – ne me{ati rastvor

poroznost

124

Razdvajawe sastojaka sme{ePostupci za razdvajawe sastojaka sme{e zasnivaju se na poznavawu osobina tih sastojaka.Wihove naj~e{}e osobine su: usitwenost materijala, rastvorqivost, gustina, isparqivost, magnetne

i elektri~ne osobine.Pomo}u slede}ih ogleda pokaza}emo neke postupke razdvajawa sastojaka sme{e.

U teglu sipaj vodu iz bare. Dodaj dve ka{ike usitwene zemqe. Sa~ekaj da se zemqa natalo`i na dnutegle. Pripremi 3 prazne staklene tegle, dve cediqke (jednu s re|om, a drugu s gu{}om mre`icom) i

papirnu maramicu.

U ovom ogledu kori{}ena su dva postupka. Prvi je odlivawe. To je brzo ali grubo odvajawe sastojaka sme{e. Drugi postupak je filtracija (ce|ewe). Filtracija je na~in pre~i{}avawa te~nosti uklawawem

~vrstih materijala koji se u woj ne rastvaraju.

Pa`qivo odlij vodu u praznu teglu, vode}i ra~una o tome da ve}i deo natalo`ene zemqe ostane u prvojtegli. Procedi vodu prvo kroz cediqku s re|om mre`icom, a zatim i kroz cediqku s gu{}om mre`icom, na koju je prethodno stavqena papirna maramica.

• Kako izgleda proce|ena voda posle svakog prelivawa u teglu? Opi{i je.

• Uporedi veli~inu ~estica koje su se zadr`ale na cediqkama i napi{i zakqu~ak.

125

U pola ~a{e vode rastvori dve ka{ike soli.Rastvor stavi na toplo mesto. Posmatraj {ta

}e se doga|ati u narednih nekoliko dana.

• Opi{i ono {to je ostalo na dnu ~a{e po{to je svavoda isparila.

• Koliko dana je bilo potrebno da ispari sva voda?

• Objasni od ~ega zavisi brzina isparavawa vode.

• Koju osobinu vode koristimo u ovom ogledu dabismo izdvojili so?

Pome{aj pesak sa gvozdenim opiqcima.

• Koju osobinu gvo`|a mo`emo iskoristiti priodvajawu sastojaka ovakve sme{e?

• Razmisli i napi{i na koji je na~in mogu}erazdvojiti gvozdene opiqke od peska.

Pome{aj jednake koli~ine (po jednu supenuka{iku) bibera i krupnije morske soli.

Naelektri{i plasti~nu slam~icu prevla~e}i jepreko neke vunene tkanine i prinesi je sme{i.

• Opi{i {ta se dogodilo sa sastojcima te sme{e.

• Na koji na~in mo`emo odvojiti biber od morskesoli?

• Koja se osobina koristi u ovom ogledu odvajawasastojaka sme{e u ~vrstom stawu?

Da li zna{?

Izvorska voda prolazi kroz mnoge slojevezemqe koji zapravo filtriraju vodu. To zna~ida je zemqa prirodni filter izvorske vode.

Raspitaj se kako se pre~i{}ava voda izvodovoda.

Da li zna{?Kako radi gas-maska

Spoqa{wi zaga|eni vazduh prolazi krozfilter u kojem se nalazi aktivni ugaq. Na wemuse zadr`avaju {tetni sastojci, pa je na taj na~inomogu}eno disawe i pri veoma zaga|enom vazduhu.Nedostatak gas-maske je u tome {to ne mo`e dapre~isti vazduh od vi{ka ugqen-dioksida.

126

Povratne i nepovratne promene materijala

Plasti~ni materijali se posle mehani~kogdelovawa ne vra}aju u prvobitan oblik.

Kruti materijali se pri mehani~kom delovawu odupiru promeni oblika, sve do pucawamaterijala.Takvi materijali su, na primer, staklo i keramika.

Pri toplotnom delovawu ispoqavaju se razli~ite osobine materijala. Na visokim temperaturamaneki materijali se tope, na primer metal, a neki se zapale, kao, recimo, drvo.

Topqewe metala je povratan proces jer se hla|ewem vra}aju prethodna svojstva materijala.

Navedi jo{ dva tela koja imaju elasti~ne osobine.

Navedi dva tela koja imaju plasti~ne osobine.

Navedi najmawe dve promene materijala koje se de{avaju pri mehani~kom uticaju.

Kru`ewe vode u prirodi je povratan proces. Objasni na~in na koji voda kru`i u prirodi.

• Povratne promene su: rastezawe lasti{a,

• Nepovratne promene su: lom stakla,

Elasti~ni materijali se posle mehani~kog dejstvavra}aju u prvobitan oblik. Na primer, gumica se savija,lewir tako|e (do izvesne granice), lasti{ se raste`e...

DA SE PODSETIMO:

Pojedini materijali pri mehani~kom delovawu mogu biti elasti~ni, plasti~ni ili kruti.

127

Sagorevawe je nepovratan proces.Da bi se omogu}ilo sagorevawe, neophodno je da imamo zapaqivi materijal i dovoqnu koli~inu

kiseonika.Vazduh je sme{a vi{e gasova. Kiseonik ~ini jednu petinu vazduha. Osim zna~aja koji ima za `ivi svet,

kiseonik je neophodan i za sagorevawe.

Ovaj ogled se izvodi uz pomo} odrasle osobe!

Zapalite dve jednake sve}e. Pa`qivo ihistovremeno poklopite teglama razli~ite veli~ine,kao {to je prikazano na slici.

• Napi{i u kojoj tegli }e sve}a goreti du`e.

• Obrazlo`i svoje zapa`awe.

Kuvawe namirnica je tako|e nepovratan proces. Kuvawem razne namirnice mewaju svoje osobine. U tabelu upi{i osobine navedenih namirnica pre i posle kuvawa.

vrsta namirnice osobine pre kuvawa osobine posle kuvawa

jaje

pasuq

{argarepa

makarone

128

Mnogi metali su jaki i postojani, ali ne trajuve~no.

Kada se gvo`|e nalazi na vla`nom mestu,podlo`no je r|awu.

Da bi gvo`|e zar|alo, pored prisustva vode ilivodene pare neophodan je i kiseonik. Mogu dazar|aju automobili, bicikli, mostovi, zapravo sve{to je napravqeno od gvo`|a.

Gvo`|e mewa boju prilikom r|awa od metalnosivedo braon. Tom prilikom se gube wegova svojstva.

Od jakog i sjajnog metala postaje materijal kojise lako kruni.

R|a mo`e da nanese veliku {tetu predmetimakoji sadr`e gvo`|e.

U na{oj okolini r|aju i drugi metali. Tako, na primer, crveni bakarni krovovi vremenom pocrne, a zatim pozelene.

Brzo i sporo sagorevawe

Za sagorevawe drveta i r|awe gvo`|aneophodan je kiseonik.

Sagorevawe drveta pra}eno je naglimosloba|awem toplote i svetlosti. Takva promenaje brza i nepovratna.

Tokom r|awa gvo`|a mnogo sporije se osloba|atoplota. R|awe je spor proces jer se samo posledu`eg vremena, pod odre|enim uslovima, mo`ezapaziti promena. Takva promena je nepovratna i naziva se sporo sagorevawe.

Primer nepovratnog procesa je r|awe.

129

Zapaqivi materijaliZapaqivi materijali se nalaze svuda oko nas.Oni mogu da budu u ~vrstom, te~nom i gasovitom stawu. Wihova zapaqivost zavisi od vi{e osobina,

koje odre|uju temperaturu paqewa. [to je temperatura paqewa ni`a, to je materijal lak{e zapaliti.

Nezapaqivi materijali, kao {to su gvo`|e, kamen, beton i pesak, mogu da izdr`e visoke temperature.

Prvi znak predstavqa upozorewe o mogu}ojeksplozivnosti proizvoda ukoliko se izlo`ineodgovaraju}im uslovima. Drugi znak ozna~avalako zapaqiv materijal ili proizvod.

Dopi{i po jedan primer zapaqivogmaterijala koji se nalazi

• u ~vrstom stawu: ugaq,

• u te~nom stawu: benzin,

• u gasovitom stawu: butan,

Oznake zapaqivih materijalaSvi proizvodi koji sadr`e zapaqive sastojke imaju

posebnu oznaku; ona se nalazi na samom proizvodu. Ta oznaka je znak upozorewa koji se postavqa na

vidno mesto. Znaci upozorewa imaju okvir crne boje i trouglastog su ili ~etvrtastog oblika. Na `utoj ilinaranxastoj pozadini nacrtana je vatra ili eksplozija.

Zapamti:Rukovawe pirotehni~kim materijalima bez nadzora odraslih veoma je opasno.Ono mo`e izazvati te{ke povrede, pa ~ak i po`ar, usled neispravnostipetarde ili rakete ili neodgovaraju}eg rukovawa. Naj~e{}e povrede izazvanena taj na~in su opekotine i povrede ruku, povrede oka i o{te}ewe sluha.

Izuzetno je opasno ubacivawe petarde u konzervu ili fla{u. Pri sagorevawu se stvara ogroman pritisak, koji dovodi do eksplozije.

Nikada se ne igraj pirotehni~kim sme{ama, kao {to su petarde, svetle}erakete, rakete za vatromet i prskalice. Ti materijali su posebno opasni

zato {to sagorevaju uz osloba|awe velike koli~ine toplote. Toplota mo`eda zagreje okolinu do veoma visokih temperatura. Kiseonik koji je

neophodan za sagorevawe nalazi se u pirotehni~koj sme{i,pa se same sme{e nakon paqewa ne mogu ugasiti.

temperatura paqewa, eksplozija

130

Pro~itaj upozorewa na dezodoransu u sprejui prepi{i ih.

Prona|i jo{ neku oznaku upozorewa o zapaqivosti. Napi{i na kom proizvodu se upozorewe nalazi i nacrtaj ga.

Na putevima se ~estomogu videti cisterne kojeprevoze zapaqive materije.Takva vozila su posebnoobele`ena. Ako je materijakoja se prevozi izuzetnoopasna, tada vozila imajui policijsku pratwu.

Opasnost od po`ara

Od malog plamena koji se otrgne kontroli za mawe od 30 sekundi mo`e nastati po`ar.Potreban je samo jedan minut da gust crni dim ispuni ku}u, a svega nekoliko minuta da cela ku}a

bude zahva}ena vatrom.

Temperatura koja se javqa u prostoriji zahva}enoj po`arom mo`e biti od 40°C u nivou poda, pa do 300°C u visini o~iju. Za nekoliko minuta temperatura u prostoriji toliko poraste da se zapalisve {to se u woj nalazi.

Dim i otrovni gasovi su opasniji za qude nego sam plamen. Vatra tro{i sav kiseonik iz vazduha (koji je ~oveku potreban za disawe), proizvode}i dim i otrovne gasove koji su smrtonosni.

Razmisli o poslovici: Vatra je dobar sluga, a lo{ gospodar.

131

Za{tita od po`ara

Posmatraj slike kuhiwe i de~je sobe i napi{i {ta sve mo`e prouzrokovati po`ar.

Pravila koja uvek treba da po{tuje{ da ne bido{lo do po`ara u ku}i ili stanu:

• Nikada ne stavqaj ode}u preko lampi.

• Nikada ne diraj greja~e i grejalice.

• Ne pribli`avaj se previ{e plamenu da ti vatrane bi zahvatila ode}u.

• Ne igraj se {ibicama, upaqa~ima i sve}ama.

• Dr`i ru~ke {erpi okrenute ka sredini {poreta.

• Ne igraj se elektri~nim kablovima.

• U elektri~ne uti~nice ne stavqaj ni{ta osimutika~a ispravnih elektri~nih ure|aja.

• Iskqu~i elektri~ne aparate kada ih ne koristi{.

Napi{i koja pravila treba po{tovati da ne bido{lo do po`ara prilikom kampovawa u {umi.

[ta da radi{ u slu~aju po`ara u ku}i

Najva`nije od svega je da {to pre napusti{ ku}uu slu~aju po`ara. Ne poku{avaj da se sakrije{ ilida gubi{ vreme sakupqaju}i dragocenosti.

• Pre nego {to otvori{ neka vrata u ku}izahva}enoj po`arom, dodiruj ih rukom od dna kavrhu. Na taj na~in }e{ osetiti da li su vru}a.Ako jesu, iza wih je vatra. Poku{aj da prona|e{drugi izlaz.

• Kada be`i{ od po`ara, ostani {to bli`e podu.

• Kada napusti{ ku}u, pozovi vatrogasce. Telefonvatrogasne slu`be je 93.

• Ne vra}aj se u ku}u!!!

Zapaqeno uqe ne sme se gasiti vodom.Po`ar na elektri~nim instalacijama

tako|e se ne sme gasiti vodom.

132

Seti se {ta smo nau~iliISPITIVAWE MATERIJALA

TOPLOTAse prenosi:• provo|ewem• strujawem• zra~ewem

MEHANI^KO DELOVAWE TOPLOTNO DELOVAWE

u zavisnosti od osobine materijala(elasti~ni, plasti~ni, kruti)

promene mogu biti:

u zavisnosti od osobine materijalapromene mogu biti:

toplotna svojstvamaterijala

dobri provodnici

lo{i provodnici

elektri~na svojstvamaterijala

provodnici

izolatori

ELEKTRICITET• stati~ki(ne kre}e se)• elektri~na struja(kre}e se)

MAGNETI• stalni• elektromagneti

magnetna svojstvamaterijala

mogu da senamagneti{u

ne mogu da senamagneti{u

svetlosna svojstvamaterijala

propu{taju

delimi~no propu{taju

ne propu{taju

SVETLOST

povratne nepovratne povratne(zagrevawe – hla|ewe)

nepovratne(sagorevawe, r|awe)

SME[E nastaju me|usobnim me{awemmaterijala u ~vrstom, te~nom i gasovitom stawu

Osvrt unazad – pro{lost

Razgovara}emo:

– o fotografiji kao istorijskom izvoru– o velikim seobama srpskog stanovni{tva– o tome kako se putovalo u doba kneza Milo{a– o hrabrosti srpskih vojnika u Prvom svetskom ratu

U~i}emo:

– o Starim Slovenima– o prvoj pismenosti kod Ju`nih Slovena– o Srbiji u doba Nemawi}a– o knezu Lazaru i boju na Kosovu– o `ivotu Srba u Turskom carstvu– o Prvom i Drugom srpskom ustanku– o Srbiji u doba Obrenovi}a– o zna~ajnim bitkama Prvog svetskog rata– o Kraqevini Jugoslaviji– o Drugom svetskom ratu i novoj Jugoslaviji– o Srbiji kao ~lanici va`nih svetskih

organizacija

Tvoj zadatak }e biti:

– da odeqensku fotografiju predstavi{ kaobudu}i istorijski izvor

– da koristi{ vremensku lentu– da prona|e{ vi{e podataka o nekim

li~nostima i doga|ajima iz pro{losti

134

Kako se nekada `iveloNekada se `ivelo druga~ije nego danas. Druga~ije su izgledale ku}e, qudi su se druga~ije odevali,

nisu postojali automobili, avioni, telefoni i nije bilo jo{ mnogo toga bez ~ega danas `ivot ne bi mogaoda se zamisli.

O tome kako je `ivot nekada izgledao mo`emo saznati iz raznih tragova pro{losti koje nazivamoistorijski izvori. To su: pri~e starijih qudi, zapisi u kwigama, ostaci starih gra|evina (ku}e u kojimasu qudi `iveli, crkve, manastiri...), predmeti koje su qudi koristili (oru|e, oru`je, nakit, novac, ode}a),slike, fotografije, mape i dr. U muzejima i bibliotekama ~uvaju se mnogi izvori znawa o pro{losti.

Iz Muzeja grada Beograda

@ivot iz pro{losti prou~ava nauka istorija. Za istoriju se ka`e da je u~iteqica `ivota. To zna~i dase na iskustvu iz pro{losti mo`e nau~iti kako treba danas `iveti.

svilena marama

sa ~ipkom

libade od somota

sa zlatnim vezom

haqina od svile

sa zlatnom

`icom

pojas od

atlasa

Ova ode}a ukazuje na to da je `enska gradska no{wa u prvoj

polovini XIX veka mogla da bude izra|ivana od svile, pamuka,

~ipke, zlatoveza i raznobojnog svilenog konca.

Slovensko posu|e iz X veka

Ovi glineni lonci slu`ili su za kuvawe

i ~uvawe hrane. Na|eni su pored kamene

pe}i na podu jedne poluukopane ku}e

brvnare u nasequ Vin~a blizu Beograda.

Ovo je rad slikara Milivoja Nenadovi}a. Gledaju}i sliku,

mo`emo da zakqu~imo da je u Beogradu tog vremena bilo

i starih prizemnih ku}a i novih gra|evina po evropskom uzoru.

Na osnovu we mo`e se saznati i kako je izgledala no{wa tog

vremena.

Srpska gra|anska `enska no{wa iz prve polovine XIX veka

Izgled Beograda 1849. godine

libade, atlas

135

Fotografija kao istorijski izvor

Zalepi jednu fotografiju tvogodeqewa (sa izleta, ekskurzije,

s kraja {kolske godine, iz u~ionicei sl.). Zapi{i va`ne podatke o woj,koji bi u istra`ivawu mogli bitikorisni istori~aru.

• datum nastanka fotografije:

• mesto nastanka fotografije:

• ko je na fotografiji:

• [ta bi istori~ar mogao saznati na osnovu ove fotografije?

Fotografije su va`ni istorijskiizvori. Na osnovu wih mogu sesaznati podaci o `ivotu qudi iz nekog vremena. Zbog toga je va`noda se zna kada je i gde fotografijasnimqena, ko se na woj nalazi i sl.

Zamisli kako }e u budu}nostineki istori~ar pisati istorijattvoje {kole. Jedan od istorijskihizvora mo`e da bude i fotografijatvog odeqewa.

136

Lenta vremena

Na vremenskoj lenti, koja prikazuje vremenski period od 110 godina, ozna~i godinu svog ro|ewa,godine ro|ewa svojih roditeqa, bra}e, sestara i najstarijeg ro|aka koga ima{. U praznu ku}icu

upi{i ime osobe koja je ro|ena te godine i pove`i je sa odgovaraju}om godinom na lenti.

• Ko je najstariji na tvojojvremenskoj lenti?

• Ko je najmla|i?• Kolika je razlika u godinama

izme|u najmla|eg i najstarijeg~lana tvoje porodice?

20102005200019951990198519801975197019651960195519501945194019351930192519201915191019051900

DA SE PODSETIMO:

Lenta vremena je linija ili traka na kojoj je mogu}e prikazati datume iz pro{losti onim redomkojim su se dogodili.

137

2000

1995

1990

1985

1980

1975

1970

1965

1960

1955

1950

1945

1940

1935

1930

1925

1920

1915

1910

1905

1900

Bra}a Rajt, Vilbur i Orvil,pioniri ameri~ke avijacije,17. decembra 1903. godineizveli su prvi let motornimavionom. Let je trajao 59sekundi, a avion je preleteooko 285 metara.

Engleski nau~nik Aleksandar Fleming otkrio je 1928. godine prviantibiotik – penicilin.Danas se taj va`an lekkoristi za le~ewe mnogihbolesti.

^ovek je prvi put kro~io naMesec 20. jula 1969. godine.Letilica Apolo 11 saameri~kim astronautimaNilom Armstrongom i Edvinom Oldrinom uspe{no se spustila na wegovu povr{inu.

Na lenti vremena ozna~i godine navedenih nau~nih otkri}a iz XX veka i pove`i ih sa odgovaraju}imslikama. U prazna poqa upi{i jo{ dva zna~ajna nau~na otkri}a velikih nau~nika, kao {to su Nikola

Tesla, Mihajlo Pupin, Milutin Milankovi} i dr. Raspitaj se kod odraslih, prona|i u enciklopedijama i naInternetu. Ozna~i ih na lenti.

138

Srbija u pro{lostiStari Sloveni

Srbi pripadaju velikojzajednici slovenskih naroda. U pro{losti su svi Sloveni`iveli na podru~ju severno odKarpata.

Seoba Slovena

U vreme velike seobe narodaSloveni su po~eli da se sele naistok, zapad i jug. Tra`ili suplodniju zemqu i boqu ispa{u zasvoja stada. Ju`ni Sloveni, kojimapripadaju i Srbi, u V i VI veku suse prvo naseqavali na levoj obaliDunava. Odatle su radi pqa~keupadali u Vizantijsko carstvo, kojese prostiralo i na Balkanskompoluostrvu. Vizantija je po~etkomVII veka dozvolila Ju`nimSlovenima da se nasele na Balkan.Wihovi potomci su dana{winarodi Srbi, Hrvati, Slovenci i drugi.

Dunav

Dwepar

Dwestar

PripetVisla

Dunav

Sava

CRNO MORE

JADRANSKO MORE

Egejsko more

KA

R

PA

TI

Ovde su nekada`iveli Sloveni

Vizantijsko carstvo

139

Srpske zemqe na BalkanuSrbi su naselili prostor od reke Ibra na istoku do Vrbasa na zapadu i od reke Save na severu

do Jadranskog mora na jugu. Nastanili su se uglavnom u ravni~arskim krajevima. Kao i u postojbini, bavilisu se zemqoradwom, sto~arstvom, lovom i ribolovom. Bili su i ve{te zanatlije, pre svega grn~ari, kova~i,drvodeqe, ko`ari, tka~i.

ISTORIJSKI IZVOR

Istori~ar Pseudo-Mavrikije je na po~etku VIIveka zapisao: „Slovenska plemena slobodna su,

ne dopu{taju}i nikako da budu porobqena ili da

se wima vlada. Bila su mnogobrojna i izdr`qiva

u nevoqi, lako podnose}i i `egu, i hladno}u,

i ki{u, i golotiwu tela i oskudicu u hrani.

Prijazni su prema onima koji im dolaze kao

stranci i prijateqski ih provode od mesta do

mesta, kud god zatra`e...

Ima u wih obiqe svakojakih `ivotiwa i u

kamare spremqenih poqskih proizvoda, naro~ito

prosa i heqde“.

ISTORIJSKI IZVOR

O saradwi i trgovini slovenskih plemena i

gr~kog stanovni{tva koje su zatekli pi{e Jovan

Kamenijat u X veku:

„... Vode trgovinu naro~ito kad `ive

u prijateqstvu i ne di`u se na oru`je; a ve}

odavno obe strane na to paze, jer ih zajedni~ki

`ivot navodi da izmewuju ono {to im je potrebno

i me|u sobom ~uvaju mir, vredan divqewa i ~vrst“.

Za{to su se Stari Sloveni selili?

Zbog ~ega je va`no da narodi sara|uju?

pleme

Lov Ribolov Sto~arstvo Zemqoradwa

140

Srbi su verovali u vi{e bogova dok nisu primili hri{}anstvo. To su bili slovenski bogovi: Perun,bog groma i oluje, Vesna, bogiwa prole}a, Moriwa, bogiwa zime, Svetovid, bog svetlosti, sunca, mudrostii znawa.

U vreme doseqavawa na Balkan ~esta srpska mu{ka imena bila su: Vladislav, ^aslav, Grdan, Vukan,Vi{eslav, Prosigoj, Bran, Vojislav, Tihomir. ^esta `enska imena bila su: Cveta, Qubinka, Kosara,Radmila, Rumena, Du{anka, Vi{wa, @ivana, Milosija.

Prva pismenost kod Ju`nih Slovena

Kada su se Ju`ni Sloveni doselili na Balkan, nisu imalisvoje pismo, niti kwige na svom jeziku.

Dva brata, ]irilo i Metodije, rodom iz Soluna, sastavi lisu u IX veku prvo slovensko pismo koje je nazvano glagoqica.Preveli su prve kwige s gr~kog jezika na staroslovenski.Posle smrti ]irila i Metodija, wihovi u~enici Kliment i Naum sastavili su novu slovensku azbuku, koju su nazvali}irilica po svom u~itequ ]irilu. ]irilica se kasnijemewala. Tim pismom mi i danas pi{emo.

ISTORIJSKI IZVOR

Zapis Crnorisca Hrabrog, X vek:

„Pre|e Sloveni ne ima|ahu kwiga, nego po crtama i rezama ~itahu i gatahu... Potom ~ovekoqubac Bog ...

posla im svetoga Konstantina ]irila, mu`a pravedna i istinita. I stvori im pismena trideset i osam,

neka po obliku gr~kih pismena, a neka po slovenskoj re~i...“

Objasni za{to je va`no da jedan narod ima kwige napisane na svom jeziku.

Po kome je }irilica dobila naziv?

Koliko vekova srpski narod pi{e }irilicom?

Prvo slovensko pismo bilo je glagoqica; u IX veku

nastala je i }irilica

pismo, glagoqica, pismeno

141

Veliki `upan Stefan Nemawa

BO

SN

A

VI

ZA

NT

IJ

A

S R B I J A

( R a { k a )

P A N T I N O

DUBROVNIK

N I [

RA S

B E O G RA D

H U M

Z E T A

Dunav

Dr

ina

Dr

ina

Ner

et

va

JA

DRAN

SK

O M

OR

E

Zeta

Pi

va

Tara L

im

Z. M

ora

va

Iba

r

Ni{ava

Veli

ka

M

ora

va

Ju

`na

M

ora

va

Sava

M A \ A R S K A

Studenica

@i~a

Prona|i u enciklopedijama va`ne podatke o manastiru Studenici.Zapi{i ih.

Za{to je u vreme vladavine Stefana Nemawe bilo va`no da vladargradi crkve i manastire?

Sredinom XII veka na srpski presto dolaziveliki `upan StefanNemawa. Za vreme svojevladavine pro{irio je dr`avu do Jadranskogmora i oslobodio je vlasti vizantijskog cara.

Stefan Nemawa je podigao manastire Studenicu, \ur|evestupove, Hilandar na Svetoj gori u Gr~koj i druge velikezadu`bine.

Stefan Nemawa je osniva~ loze Nemawi}a. Svi wegovi potomcipo wemu su dobili ime.

Po uzoru na Stefana Nemawu, kasniji vladari iz lozeNemawi}a podizali su crkve i manastire. Tako su podsticali {irewehri{}anske vere u narodu. Za uzvrat crkva je pomagala vladarima dau~vrste i oja~aju svoju vlast. U manastirima su pisane kwige, postojalesu manastirske {kole i bolnice.

Karta Srbije u doba Stefana Nemawe

Veliki `upan Stefan Nemawa (freska

iz crkve Bogorodice Qevi{ke u Prizrenu)

zadu`bina

Manastir Hilandar

Manastir Studenica

142

Sveti Sava i Stefan Prvoven~aniStefan Nemawa je 1196. godine predao presto svom sinu Stefanu

Nemawi}u. Stefan je 1217. godine krunisan za kraqa u manastiru@i~i. Srbija je postala kraqevina, a Stefan je nazvan Prvoven~ani,zato {to je bio prvi krunisani kraq.

Stefan Prvoven~ani je bio obrazovan vladar. Napisao jebiografiju svog oca Stefana Nemawe.

Manastir @i~u kod Kraqeva podigli su

bra}a Stefan i Sava Nemawi}

Sveti Sava kruni{e Prvoven~anog

(rad Paje Jovanovi}a)

Sveti Sava (freska

iz manastira Mile{eve)

Prsten kraqa

Stefana Prvoven~anog

Za{to je va`no da vladari budu obrazovani? Koje su bile velike zasluge svetog Save?

Rastko Nemawi}, najmla|isin Stefana Nemawe, kaomladi} je oti{ao na Svetugoru i zajedno sa ocempodigao manastir Hilandar.@ivot i rad nastavio je podimenom Sava. Doprineo jetome da srpska crkva postanesamostalna. On je prvipoznati srpski pisac i prosvetiteq. Napisao jenekoliko dela. U jednom odwih opisuje `ivot svog ocaStefana Nemawe.

Kwige su pisane na papiru i obra|enoj ko`i. Pisalo segu{~ijim perom i mastilom.

Najzna~ajniji spomenik

srpske pismenosti iz XII veka

je Miroslavqevo jevan|eqe

zamona{iti se

143

Kraq Uro{Sin Stefana Prvoven~anog, kraq Uro{ I,

u XIII veku dovodi u Srbiju nema~ke rudareSase. Oni su vadili i topili srebro, bakar,olovo i gvo`|e. Za vreme vladavine kraqaUro{a kovao se novac od srebra. Razvili suse zanati i trgovina, podizali su se gradovi.Srbija je postala bogata zemqa.

Novac kraqa Uro{aKraq Uro{ (freska iz crkve

Svetog Nikole u Psa~i)

Prona|i u enciklopediji podatke o fresci Beli an|eo

i odgovori na slede}a pitawa:• U kom se manastiru nalazi freska?• Koji je vladar podigao taj manastir?• U kom je veku nastala freska Beli an|eo?• Odakle su do{li umetnici koji su je naslikali?

Za{to je za dr`avu bilo va`no da razvija trgovinu i zanatstvo?

ISTORIJSKI IZVOR

Carigradski poslanik je „za~udio Uro{a i wegove dvorjane svojom rasko{nom svitom ... i naveo ga da pita

za{to su svi oni do{li. Kada mu je na to rekao da je takav ceremonijal propisao car i da svi ti qudi

sa~iwavaju pratwu princeze, Uro{ je uzbu|eno uzviknuo: ‘Aj, aj, ~emu to, mi nismo navikli na takav na~in

`ivota’. Rekav{i to, istovremeno je pokazao na devojku odevenu u bedno odelo {to je sedela sa preslicom

i pokazuju}i rukom kazao: ‘Tako se mi odnosimo prema mladima’. A be{e u wihovom `ivotu prostota

i skromnost do te mere da su se hranili samo ulovqenim `ivotiwama“. (Georgije Pahimer, 1268. godine)

Kraq Uro{ je podigao

manastir Sopo}ane

Freska Beli an|eo

144

Kraq Dragutin i kraq MilutinKraq Dragutin je preuzeo

presto od svog oca, kraqaUro{a I. U vreme wegovevladavine Beograd je prvi putu{ao u sastav srpske dr`ave.

Kraq Milutin, brat kraqaDragutina, uspe{no je ratovaosa Vizantijom i pro{iriogranice Srbije ka jugu.

Kraq Milutin (freska

iz crkve Svetog Ahilija

u Ariqu)

Kraq Dragutin (freska

iz crkve Svetog Ahilija

u Ariqu)

ISTORIJSKI IZVOR

Vizantijski dr`avnik i pisac Teodor Metohit o kraqu Milutinu:

„I sam kraq se veoma bio nakitio i ~itavo telo prazni~no odenuo, pretrpav{i se dragim kamewem, biserjem

i naro~ito zlatom – koliko god je mogao. Ceo dvor je ble{tao od svilenih i zlatom vezenih tkanina.

... Osim divqa~i, dobijamo i mnogih i raznih ptica i druge jestive zveradi, kao {to su {umski veprovi

i jeleni, a pored toga svakoga dana se sa kraqeve trpeze {aqu i mnogobrojna i ukusno pripremqena jela i

poslastice u zlatnim i srebrnim tawirima i posudama“.

Uporedi opis vladarskog dvora kraqa Uro{a I(1268) sa opisom dvora kraqa Milutina (30 godina kasnije, 1298. godine) koje suzapisali vizantijski poslanici. Napi{i svojezapa`awe.

Dinar kraqa

Dragutina

Dinar kraqa

Milutina

Kraq Milutin

podigao je Gra~anicu

i druge manastire

U^IM•DA•U^IM

145

Kraq Stefan De~anskiKraq Stefan De~anski, sin kraqa Milutina, vladao

je u XIV veku. Vodio je uspe{ne ratove. U wegovo vremepodignut je manastir De~ani. Taj manastir, koji senalazi na Kosovu, jedan je od najve}ih i najlep{ihmanastira sredwovekovne Srbije.

Navedi nazive manastira koje su gradili srpski vladari od XII do XIV veka.

• Koji je manastir podigao kraq Uro{ I?

• Koji je manastir podigao Stefan Prvoven~ani?

• Koji je vladar prvi po~eo da podi`e manastire?

• Koji se manastir tebi najvi{e dopada?

Dinar kraqa Stefana De~anskog

skulptura, portal

Trodelni prozor, De~ani

Skulptura na portalu, De~aniManastir De~ani

146

Car Du{an

SKOPQE

SOLUN

EPIR

ZETA

ALB

AN

IJ

A

TE

SA

LI

JA

BEOGRAD

Dunav

Drina

JA

DRAN

SK

O M

OR

E

EGE

JSK

O M

OR

E

V. M

ora

va

J. M

ora

va

Ni{ava

Marica

Ibar

Tara

Piva

Lim

Sava

V I Z A N T I J A

De~ani

S R B I J A

BU

GA

RS

KA

MAKEDONIJA

Car Du{an,sin StefanaDe~anskog,krunisan je zacara Srba i Grka 1346.godine. On jeprvi srpskicar. Srbija je u vreme wegovevladavine bilanajve}a dr`avana Balkanu.

Svoju velikudr`avu Du{anje urediodono{ewempoznatogzakonika. U wemu su odre|ena prava i du`nosti zasve qude u dr`avi. Po tom zakoniku svako je imaopravo da tu`i onog ko mu nanese nepravdu, pamakar to bio i sam car. Kazne su bile stroge zaseqake, a bla`e za velika{e. Du{anov zakonik jejedan od najstarijih pisanih zakonika kod Srba.

U kom je veku Srbija dobila svog prvog cara?

Karta Du{anovog carstva

Car Du{an, carica Jelena i sin Uro{

(freska iz manastira De~ana)

[ta misli{, za{to je va`no da jedna dr`ava ima pisani zakon?

Pe~at cara Du{ana

147

Krunisawe cara Du{ana (rad Paje Jovanovi}a)

Pro~itaj navedene delove iz Du{anovog zakonika i zapi{i {ta zakqu~uje{ o polo`aju vlastele i seqaka.

(50) Ako vlastelin opsuje sebra, da plati 100 perpera, ako li sebar uvredi vlastelina,

da plati 100 perpera i da se osmudi.(51) Ako vlastelin ubije sebra, da plati 1.000 perpera, a ako sebar ubije vlastelina,

da mu se odseku ruke i da plati 1.000 perpera.

Dinar cara Du{ana

perper, osmuditi, sebar

148

@ivot seqaka u dr`avi Nemawi}aStanovni{tvo u dr`avi Nemawi}a delilo se na seqake, vlastelu

i sve{tenike.

Najve}i broj stanovnika ~inili su seqaci. U ravni~arskim selimabavili su se zemqoradwom, a u planinskim sto~arstvom. Seoskadoma}instva ~esto su imala i vi{e ~lanova; zajedno su `iveli i o~evi, i sinovi, i dedovi i unuci. Na ~elu porodice bio je stare{ina.

Du{anov zakonik ka`e: Ako zlo u~ini neko iz jedne ku}e, brat ili sin,

ili ro|ak, gospodar ku}e sve da plati ili da preda onoga koji je u~inio zlo.

Ku}e su obi~no bile delom ukopane u zemqu, od drveta i blata,pokrivene slamom. Podovi su bili od zemqe. Na sredini ku}e ili u jednom uglu nalazilo se ogwi{te na kojem je gotovo stalno odr`avanavatra. Tu se spremala hrana, a oko ogwi{ta se sedelo i spavalo tako {tosu na zemqani pod prostirani slama ili suvo li{}e, a preko toga su sestavqale prostirke.

Posu|e je bilo jednostavno, na~iweno od drveta i pe~ene gline. Hrane je bilo malo, a ~uvana je u jamamaiskopanim u ku}i ili blizu ku}e. Zbog slabih prinosa, su{e ili ratova, ~este su bile gladne godine.

U blizini ku}e nalazili su se vrtovi u kojima je gajeno povr}e zaishranu: luk, kupus, repa, bob, lubenice, tikve i dr. U doma}instvima segajila `ivina, naro~ito koko{ke, zatim ovce, koze i dr. Zemqoradnici suobi~no imali bar jednog vola ili kravu za vu~u i orawe.

Seqaci su imali velike obaveze: vladaru su pla}ali porez, zidalitvr|ave, davali hranu wemu i wegovoj pratwi kad prolazi kroz selo,prevozili stvari i dr. Uz to su bili obavezni da rade 2-3 dana u nedeqina imawu vlastelina, da mu dovoze drva za ogrev, lu~ za osvetqewe, da poma`u u lovu i ribolovu, da mu donosenekoliko puta godi{we poklone i dr.

Glinena posuda iz XIV veka

vlastela

Ogwi{te u seoskoj ku}i

Detaq freske iz manastira De~ana

149

Seqaci su nastojali da proizvedu sve {to im je potrebno za `ivot:hranu, ode}u, obu}u, da sami naprave posu|e, name{taj, poqoprivrednealatke i drugo.

Mu{karci su radili na poqima, a `ene u ku}i, ali su uz topomagale i na poqima. @ene su prele, plele, vezle, tkale, {ile i takonajvi{e doprinosile izradi ode}e. Tkanine su bojene prirodnimbojama – korom ili li{}em raznog drve}a (korom duwe, jove,orahovom quskom).

Obu}a i ode}a su se izra|ivale odov~je vune, lana i od ko`e doma}ihili divqih `ivotiwa.

Narod sa sela se i zabavqao.Skupqao se, naro~ito zimi, okoogwi{ta gde se pri~alo i pevalo.Bilo je i sve~anosti oko praznika,kada se sviralo i igralo u kolu.

Qudi su bili optere}eni strahovima od gladi, bolesti, napadaneprijateqa, od ~udesnih bi}a iz pri~a, kao {to su ve{tice i dr.

Neka sela bavila su se posebnim poslovima za potrebe vlastele:izradom {titova, gajewem sokolova za lov itd.

Koje su sve obaveze imali seqaci u doba Nemawi}a?

Freska iz manastira Lesnova

150

@ivot vladara i vlasteleVladar i vlastela `iveli su mnogo bogatije od

seqaka. Imali su dvorove, rasko{an name{taj, posu|e,~esto od srebra ili zlata, poslugu koja ih je slu`ila i izabranu hranu, koja se sastojala od ribe s Dunava,primorskog vo}a, meda, vina i raznih |akonija.

Obla~ili su se rasko{no. Nosili su duga~ke ogrta~ei skupocene pojaseve. @ene su se kitile nakitom odzlata, srebra i dragog kamewa.

Deca vlastelina u~ila su {kolu u manastirima ili suimala privatne u~iteqe u svojim dvorovima.

Obaveza vlastele je bila da na poziv vladara odlazi u rat. U slobodnom vremenu najve}a zabava bili su imlov i vite{ki turniri. Ravno poqe kod Kru{evca jo{uvek se zove Ko{ijsko poqe jer su na wemu odr`avaneko{ije (vite{ki turniri).

Koje su obaveze prema vladaru imali pripadnici vlastele?

Uporedi `ivot seqaka sa `ivotom vlastele u dr`avi Nemawi}a. [ta zakqu~uje{?

Nakit od zlata i srebra

Odelo vladara i vlastele bilo je rasko{no i skupoceno

(porodica kneza Lazara na fresci iz manastira Ravanice)

Za lov su gajeni lova~ki psi

i sokolovi (detaq freske

iz manastira Manasije)

|akonija, turnir

151

Raspad srpskog carstvaPosle smrti cara Du{ana wegov sin, car Uro{, nazvan Nejaki, nije

uspeo da sa~uva vlast. Velika{i su raspar~ali wegovo carstvo.U to vreme sna`na turska vojska krenula je na Balkansko poluostrvo.

Podeqena srpska dr`ava i zava|eni velika{i olak{ali su Turcimaosvajawe. U bici na reci Marici 1371. godine Turci su pobedili vojskubra}e Mrwav~evi}, velika{a koji su delili vlast sa carem Uro{em. U toj bici poginula su oba brata – kraq Vuka{in i despot Ugqe{a – i mnogo srpskih ratnika. Tom pobedom Turci su po~eli osvajaweBalkanskog poluostrva.

Vuka{inov sin Marko Kraqevi} morao je da prizna tursku vlast.

Spoj fotografije manastira sa imenimavladara koji su ih podigli.

Pove`i va`ne doga|aje sa imenima vladara u ~ije vreme su se desili.

Koji su se velika{i suprotstavili Turcima u bici na Marici?Marko Kraqevi}

(rad Mine Karaxi}-Vukomanovi})

Srbija je dobila va`anpisani zakon.

Srbija je postala carevina.

Izgra|en je manastirSopo}ani.

Beograd je prvi put u{ao u sastav Srbije.

Srbija je postalakraqevina.

StefanPrvoven~ani

kraq Dragutin

car Du{an

kraq Uro{

[ta je Turcima olak{alo osvajawe Balkana?

veliki `upanStefan Nemawa

kraq Milutin

kraq StefanDe~anski

kraq StefanPrvoven~ani

152

Knez Lazar i boj na Kosovu

Milo{ Obili} u boju na Kosovu

(rad Aleksandra Dobri}a)

• S kim se borila srpska vojska na Kosovu poqu?

• Koje godine se odigrala ta ~uvena bitka?• Gde je bila prestonica dr`ave kneza Lazara?

Kosovka devojka (rad Uro{a Predi}a)

Manastir Ravanica,

zadu`bina kneza Lazara

Ostaci kule kneza Lazara u Kru{evcu

Posle raspada srpskog carstva knezLazar Hrebeqanovi}, jedan od velika{a,vladao je delom Srbije oko reke Morave.Prestonica mu je bila u Kru{evcu, gde jepodigao crkvu Lazaricu. Bio je o`ewenknegiwom Milicom iz loze Nemawi}a.

Turci su krenuli da osvoje dr`avukojom je vladao knez Lazar. On ih jedo~ekao sa vojskom na Kosovu poqu. Tu se 28. juna 1389. godine, na praznikVidovdan, odigrala velika bitka u kojoj su poginula oba vladara – turski sultanMurat i srpski knez Lazar. Murata jeubio u juna~kom podvigu Milo{ Obili}. U boju je izginulo mnogo vojnika i sa jednei sa druge strane.

O boju na Kosovu i juna{tvu srpske vojske narod je ispevao mnoge juna~ke pesme: „Car Lazar i carica Milica“, „Kne`eva ve~era“, „Kosovka devojka“, „Boj na Kosovu“, „Smrt majke Jugovi}a“ i druge.Mnoge li~nosti i doga|aji u tim pesmama plod su narodne ma{te.

153

Despot Stefan Lazarevi}Sin kneza Lazara i knegiwe Milice Stefan, nazvan Stefan Visoki

zbog visokog rasta, imao je 12 godina kada mu je otac poginuo u Kosovskom boju. Wegova majka Milica vladala je Srbijom do wegovog punoletstva. Srbija je tada priznavala vlast turskog sultana.

Kada je postao vladar, Stefan je uspostavio dobre odnose saMa|arima i Vizantijom. Od Ma|ara je dobio Beograd, u koji je preneoprestonicu iz Kru{evca 1403–1404. godine. Od Vizantije je dobiotitulu despota, te se od tada srpska dr`ava nazivala despotovinom.Despot Stefan je priznavao vrhovnu vlast Turske. Tokom svojevladavine uspeo je da sa~uva i unapredi Srbiju.

U svojoj prestonici Beograduizgradio je utvr|ewe, otvorioje bolnicu, osnovao bibliotekui uredio pristani{te.

Despot Stefan jebio veoma obrazovan,

znao je nekolikojezika i pisao

kwi`evnadela.

ISTORIJSKI IZVOR

I na|oh najkrasnije mesto, prelepi grad Beograd, koji je po

slu~aju razru{en i zapusteo. Sazidah wega i posvetih ga

presvetoj Bogorodici.

Despot Stefan Lazarevi} u svojoj Poveqi gradu Beogradu

Despotov zamak

u Beogradu (maketa)

Despot Stefan Lazarevi} je podigao manastir

Manasiju, gde je osnovao veliku kwi`evnu {kolu,

poznatu kao Resavska {kola. Tu su se prevodile,

prepisivale i pisale kwige

• Koji je grad bio prestonica dr`ave despota Stefana Lazarevi}a?• Koje je va`ne kulturne institucije osnovao despot Stefan?

Despot Stefan

Lazarevi}

(freska iz

manastira

Rudenice)

despot

154

Despot \ura| Brankovi} i pad SrbijePosle smrti despota Stefana Lazarevi}a na vlast u Srbiji do{ao je wegov sestri} \ura| Brankovi}.

Beograd je ponovo pripao Ma|arima, a on je podigao prestonicu u Smederevu. Bila je to tvr|ava opasanavelikim zidovima. Oko 20 godina \ura| je vodio borbu s Turcima. Turci su 1459. godine zauzeliSmederevo i tako osvojili celu Srbiju, koja postaje deo Turskog carstva.

1000 1050 1100 1150 1200 1250 1300 1350 1400 1450 1500

Na vremenskoj lenti ozna~i zna~ajne godine iz istorije sredwovekovne Srbije.

1196. godine zavr{ena je izgradwa manastiraStudenice, zadu`bine Stefana Nemawe

1217. godine Stefan Prvoven~anije krunisan za kraqa

1346. godine Stefan Du{an jekrunisan za cara

1371. godine odigralase bitka na Marici

1389. godine – boj na Kosovu

1403–1404. godine despot Stefanprenosi prestonicu u Beograd

1459. godine Turci suzauzeli Smederevo

Ostaci Smederevske tvr|ave

155

@ivot u Turskom carstvuSrpski narod je `iveo pod turskom vla{}u vi{e vekova. Narod je pla}ao mnoge poreze i besplatno

radio na turskim imawima (bio je to kuluk). Najte`a obaveza bila je danak u krvi: Turci su svake peteili sedme godine oduzimali mu{ku decu i odvodili ih u Tursku. Tamo su im davali nova imena,vaspitavali ih u turskom duhu i {kolovali za vojnike jani~are.

Hajduci i uskoci

Neki qudi nisu hteli da se pokore turskimgospodarima. Odlazili su u {ume i odatlenapadali Turke. To su bili hajduci. Na ~elu svakehajdu~ke dru`ine nalazio se stare{ina koga sunazivali haramba{om.

Pored hajduka, Turcima su se suprotstavqali i uskoci. Oni su odlazili u susedne zemqe i odatle upadali na tursku teritoriju. Poznatiuskoci bili su Jankovi} Stojan, Sewanin Tadija,Sewanin Ivo i drugi.

Narod je voleo hajduke i o wima ispevao mnogepesme. Najpoznatiji hajduci iz pesama su: StarinaNovak, Stari Vujadin, deli Radivoje i dr.

Zbog te{kog `ivota pod Turcima Srbi su podizaliustanke i bune. ^esto su u~estvovali u ratovima kojeje vodilo Austrijsko carstvo.

Danak u krviKuluk

Hajduci

156

@ivot srpskog naroda pod turskomvla{}u vremenom je postajao sve te`i. Zbog te{kog `ivota Srbi su se sve ~e{}eselili na zapad i sever, preko Dunava i Save, u tada{we Austrijsko carstvo.

Najve}a seoba Srba bila je u XVII veku.Predvodio ju je poglavar srpske crkveArsenije III ^arnojevi}. Austrijskimvlastima je to odgovaralo jer su Srbibranili granicu prema Turskoj. Zato jeAustrija dozvolila Srbima da otvaraju{kole na svom jeziku i osnivaju svoje crkve.Tako su Srbi u tim krajevima o~uvali svojjezik, pismo i veru.

Za{to su Srbi napu{tali svoje domove i naseqavali se u austrijskom carstvu na severu?

Kakva su prava imali u Austriji?

Za{to su austrijske vlasti dozvoqavale Srbima da se naseqavaju na teritoriji Austrije?

Seobe Srba

Seoba Srba pod Arsenijem III ^arnojevi}em (rad Paje Jovanovi}a)

seoba

157

Prvi srpski ustanak

• Koje godine su Srbi podigli prvi veliki ustanak protiv Turaka?• Za{to su se Srbi digli na ustanak?• Ko je vodio ustanike?• Kada je oslobo|en Beograd?• Zbog kog postupka je hajduk Veqko Petrovi} postao slavan?• Kako su se Turci svetili ustanicima?• ^ime se proslavio Stevan Sin|eli}?

Prvi srpski ustanak 1804. godine (rad Veqka Stanojevi}a)

Hajduk Veqko Petrovi}

(rad Uro{a Kne`evi}a)

Zbog te{kog `ivota pod Turcima u narodu je raslo nezadovoqstvo. Boje}i sepobune Srba, Turci su 1804. godine ubili preko 70 uglednih Srba. Taj doga|aj jeu istoriji poznat kao se~a knezova. Zbog toga su Srbi 1804. godine u seluOra{cu kod Topole odlu~ili da podignu ustanak. Za vo|u su izabrali \or|aPetrovi}a, koga su Turci nazvali Kara|or|e, {to zna~i crni \or|e.

Sa Turcima su vo|ene mnoge bitke. Najve}e pobede srpske vojske bile su napoqu Mi{aru kod [apca i na Deligradu kod Aleksinca. Ustanici su oslobodiliBeograd od Turaka 1806. godine.

Hajduk Veqko Petrovi} jedan je od najve}ih junaka Prvog srpskog ustanka.Kad su ga Turci pozvali da preda Negotinsku Krajinu koju je branio, poru~ioim je: Glavu dajem – Krajinu ne dajem.

Na brdu ^egru kod Ni{a srpska vojska, pod komandom vojvode Stevana Sin|eli}a, hrabro se borila. Da bi zaustavio Turke, Stevan Sin|eli} je opalio u bure baruta. Tako su izginuli mnogi Srbi i Turci. Od glava srpskih junaka Turci su sazidali kulu, koja je nazvana ]ele-kula.

Vatreno oru`je (kubura)

iz doba Prvog srpskog ustanka

158

Tokom Prvog srpskog ustanka osnovana je srpska vlada saministarstvima, sud i stalna vojska.

Kara|or|e je otvorio mnoge osnovne {kole u Srbiji i Veliku {kolu u Beogradu.

Predava~ u Velikoj {koli bio je Dositej Obradovi}, a jedan od |akaVuk Karaxi}. Danas se u toj zgradi nalazi Muzej Vuka i Dositeja.

Dositej Obradovi} je bio naju~eniji Srbin tog doba. Brinuo se o {kolama i prosve}ivawu naroda (bio je prvi ministar prosvete u oslobo|enoj Srbiji). Napisao je vi{e kwiga.

Zgrada Velike {kole u Beogradu u kojoj se danas nalazi

Muzej Vuka i Dositeja

Dositej Obradovi}

(rad Arsenija Teodorovi}a)

Ko je bio Dositej Obradovi}? U kom veku je `iveo?

Koju je poznatu {kolu otvorio Kara|or|etokom Prvog srpskog ustanka?

ISTORIJSKI IZVOR

Pri~awe Gaja Petrovi}a o Kara|or|u:

„Od gospodara \or|a nije bilo ve}eg ni vi{eg

~oveka, ni du`i nogu ni ruku... U radu niko nije

mogao s wim raditi nit ga je ko mogao nadka~iti.

]utao je mnogo, pa smi{qao {ta }e govoriti,

nije mnogo govorio; a kad je {to rekao, onako je

bilo i niko nije mogao re}i da nije tako... Kao

gospodar sudio je pravo i strogo; no bio je vi{e

puta mislostiv i pra{tao, osobito junaku.

Pazio je i po{tovao qude u~ene i majstore“.

159

Drugi srpski ustanakGodine 1813. ogromna turska vojska je navalila na Srbiju iz vi{e pravaca.

Prvi srpski ustanak je slomqen i Turci su ponovo zavladali Srbijom. Nastalisu te{ki dani za srpski narod, jer su se Turci surovo svetili za poraze u Prvom ustanku.

Samo dve godine kasnije, 1815, Srbi su u selu Takovu podigli Drugi ustanak. Za vo|u su izabrali Milo{a Obrenovi}a, koji je bio vojvoda u Prvom ustanku.

Milo{ Obrenovi} je u vojvodskom odelu i sa zastavom iza{ao pred narod u Takovu i rekao: Evo mene, eto vas – rat Turcima.

Ustanici su pobedili Turke u nekoliko bojeva i oslobodili ve}i deo Srbije.Jedna od najve}ih bitaka odigrala se na brdu Qubi}u kod ^a~ka.

U boju s Turcima na brdu

Qubi}u kod ^a~ka hrabro je

poginuo brane}i svoje topove

junak Tanasko Raji}

(rad Riharda Puhte)

Takovski ustanak (rad Paje Jovanovi}a)

• Koje godine su Srbi podigliDrugi ustanak protiv Turaka?

• Ko je vodio Drugi ustanak?

Kako se Drugi ustanak zavr{io? Za{to se ta pobuna naroda protiv Turakanaziva ustankom?

160

Vuk Karaxi} je u to doba putovao po krajevima u kojima su`iveli Srbi i sakupqao narodne pri~e, pesme, zagonetke,poslovice i druge umotvorine. On je usavr{io srpsku azbuku,napisao prvi re~nik i prvu gramatiku srpskog jezika.

Knez Milo{ je bio vrlo sposoban vladar. Ve{to je pregovarao saTurcima i uspeo da 1830. godine dobije pravo da Srbi samiupravqaju svojom dr`avom. Srbija je postala kne`evina u okviruTurskog carstva, a Milo{ je postao knez Srbije. Srbija je moralaturskom sultanu da pla}a porez, a Turci su u nekim gradovimazadr`ali svoju vojsku. Seqaci u Srbiji postali su vlasnici zemqekoju su obra|ivali.

Iz gradova su se iseqavali Turci, a u wih su se useqavali Srbi.Gradile su se lep{e ku}e, razvijala se trgovina i zanati: kroja~ki,stolarski, obu}arski i dr.

Pismenih qudi bilo je malo. I sam knez Milo{ nije znao da ~itai pi{e. Za vreme Milo{eve vladavine otvorene su {kole,biblioteke, osnovane su neke pozori{ne i muzi~ke dru`ine. Milo{ je pomagao novcem Vuku Karaxi}u.

Tokom vladavine kneza Milo{a u tada{woj srpskoj prestoniciKragujevcu osnovano je 1834. godine prvo pozori{te u Srbiji, a 1838. godine Licej (Visoka {kola), tako|e u Kragujevcu.

@ivot u Srbiji u vreme kneza Milo{a

Knez Milo{ Obrenovi}

(rad Morica Dafingera)

Vuk Karaxi} (rad Dimitrija Avramovi}a)

Vukov pribor za pisawe: pero, mastionica, nao~are

(iz Muzeja Vuka i Dositeja)

161

@ivot u selima

U srpskim selima `ivelo se vrlo jednostavno. Ku}e su bile pokrivene slamom, kamenim plo~ama, re|e}eramidom. Na sredini ku}e stajalo je ogwi{te s vatrom na kojoj se pripremalo jelo. Stolovi, stolice i kreveti bili su retkost. Spavalo se obi~no na podu, gde su obi~no prostirane slama i powave. I knezMilo{ je spavao na podu sve do 1834. godine.

Jelo se za sofrom iz zajedni~ke ~inije, koja je naj~e{}e bila od pe~ene gline ili drveta. Ka{ike subile drvene.

Prostorije u ku}i osvetqavane su obi~no lu~em, a u bogatijim ku}ama sve}om.

• Uporedi unutra{wost seoske ku}e iz sredweg veka sa ku}om iz vremena kneza Milo{a.• [ta mo`e{ na osnovu ovih slika da zakqu~i{ o na~inu `ivota seqaka iz tog vremena?

}eramida, sofra, lu~

Unutra{wost seoske ku}e@enska seoska no{wa

162

U ku}ama su `ivele mnogo~lane porodice. I po nekoliko generacija stanovalo je u istom domu. Na ~eludoma}instva bio je stare{ina, doma}in ku}e. On je raspore|ivao poslove, raspolagao novcem i pla}aoporeze.

Mu{karci su radili na zemqi i oko stoke i sami su obavqali mnoge zanatske poslove: izra|ivalipoqoprivredne alatke, gradili ku}e i dr. @ene su radile ku}ne poslove, pomagale u poqskim radovima,oko ~uvawa stoke, a uz to izra|ivale obu}u, {ile ode}u, posteqinu i drugo. Svako doma}instvo trudilo seda proizvede sve {to mu je potrebno za `ivot. Retko {ta se kupovalo, na primer so.

Uve~e, naro~ito zimi, sedelo se kraj vatre. Pri~ale su se pri~e, pevale juna~ke pesme uz gusle ilipesme o radu, qubavne, {aqive i druge. Uz to su `ene plele ili vezle, a mu{karci radili poslove okospremawa `ita, izrade alatki i dr.

Uporedi gradsku sa seoskom no{wom iz vremenakneza Milo{a. [ta zapa`a{?

Unutra{wost gradske ku}e (crte` Feliksa Kanica)

@enska i mu{ka gradska no{wa

163

PuteviU oslobo|enoj Srbiji postojala su samo dva

kolska puta. Jedan je vodio od Beograda, prekoGrocke, dolinom Morave do Ni{a i daqe, zaCarigrad. Drugi je vodio od Beograda, pored rekeSave do [apca i reke Drine.

U drugim krajevima nije bilo nasutih puteva, pase po~elo s wihovom izgradwom. Prvo je izgra|enput od Kragujevca do ^a~ka i U`ica, zatim put odBeograda do Po`arevca.

Putovalo se obi~no pe{ice, onda na kowu ilikolima koje su vukli volovi.

Po{taU oslobo|enoj Srbiji nije bilo po{te. Ako bi

qudi hteli da po{aqu pismo, novac ili da javene{to nekome, onda su molili putnike koji svojimposlom idu u to mesto da im to u~ine.

Knez Milo{ je iz svoje prestonice Kragujevcaslao poruke po zemqi po brzim kowanicima koje jenarod zvao tatarima. Tatari su za ~etiri danamogli da stignu do Carigrada.

Prva po{ta u Srbiji osnovana je 1840. godine u Beogradu.

Dunav

Drina

J. M

orava

Z. Morava

V. M

ora

va

Tim

ok

IbarTara

Li

m

Sava

U@ICE

KRAGUJEVAC

[ABAC

GROCKA PO@AREVAC

KRAQEVO

^A^AK

NI[

BEOGRAD

Karta puteva u Srbiji u vreme kneza Milo{a

Po{tanska ko~ija

164

Knez Mihailo Obrenovi}Za vreme vladavine Milo{evog sina, kneza Mihaila Obrenovi}a,

u Beogradskoj tvr|avi nalazili su se jo{ uvek turski vojnici.Jednoga dana na ^ukur-~esmi u Beogradu turski stra`ar je ubio srpskog

de~aka, pa je do{lo do sukoba. Onda su Turci iz tvr|ave topovima ga|alivaro{. Knez Mihailo se `alio velikim silama i zahvaquju}i tome turskivojnici su 1867. godine napustili srpske gradove.

Knez Mihailo je bio qubiteq pozori{ta. Zato se zalo`io da se u Beogradu podigne zgrada Narodnog pozori{ta. Organizovao je bal, pa je od prihoda s tog bala izgra|ena moderna bolnica u Beogradu,zvana Varo{ka bolnica. Knez Mihailo je bio i pesnik. Upravo je onautor pesme [to se bore misli moje, koja se i danas rado peva.

Popularna Knez Mihailova ulica u Beogradu dobila je naziv po ovomvladaru.

Uz nazive manastira i ustanova upi{i imena srpskihvladara ~ijom su zaslugom podignuti:

manastir Studenica

manastir @i~a

manastir Sopo}ani

manastir Mile{eva

manastir Gra~anica

manastir De~ani

manastir Ravanica

manastir Manasija i Resavska {kola

Velika {kola u Beogradu

Licej u Kragujevcu

Narodno pozori{te u Beogradu

Seti se prethodnih lekcija i napi{i kojisu srpski vladari iz pro{losti bilinakloweni kwi`evnom radu.

Knez Mihailo Obrenovi}

(rad Johanesa Besa)

Turski pa{a predaje kqu~eve Beograda knezu Mihailu

U^IM•DA•U^IM

U^IM•DA•U^IM

165

Od XII do XIX veka u srpskoj istoriji bilo je mnogo vladara. Seti se wihovih imena bez gledawaprethodnih stranica. Ispi{i ih po redu, od najmla|eg do nastarijeg. Zatim proveri u kwizi.

Srpski vladari su stalno mewali prestonicusvoje dr`ave. Spoj nazive prestonica sa

vladarem koji ih je proglasio svojim sedi{tem.

Na vremenskoj lenti ozna~i kada su se odigrale slede}e bitke i po~eli ustanci.

Navedeno je nekoliko va`nih bitaka i ustanaka. Na liniji napi{i ime jednog

junaka koji je u~estvovao u toj bici.

Kosovski boj

Prvi srpski ustanak

Drugi srpski ustanak

1200 1250 1300 1350 1400 1450 1500 1550 1600 1650 1700 1750 1800 1850 1900

bitka na Marici Kosovski boj Prvi srpski ustanak Drugi srpski ustanak

Beograd

Kragujevac

Kru{evac

Smederevo

despot Stefan Lazarevi}

\ura| Brankovi}

knez Milo{ Obrenovi}

knez Lazar

166

Va`ne li~nosti iz srpske pro{losti rasporedi u dve grupe: Stefan Nemawa, Stefan Prvoven~ani,sveti Sava, kraq Uro{, kraq Dragutin, kraq Milutin, Stefan De~anski, car Du{an, Milo{ Obili},

knez Lazar, despot Stefan Lazarevi}, Stojan Jankovi}, Tadija Sewanin, Ivo Sewanin, Kara|or|ePetrovi}, Dositej Obradovi}, Milo{ Obrenovi}, Vuk Karaxi}, Tanasko Raji}, Mihailo Obrenovi}.Neke }e{ velikane morati da svrsta{ u obe grupe, jer su mnogo u~inili i za kulturu i za slobodu.

• Velikani koji su mnogo u~inili za srpsku kulturu:

• Velikani koji su mnogo u~inili za slobodu:

Navedena su imena srpskih vladara i titule koje su nosili. Pove`i ime vladara s odgovaraju}om titulom.

kraq

despot

car

knez

`upan

Du{an Silni

Lazar Hrebeqanovi}

Stefan Lazarevi}

Milo{ Obrenovi}

Mihailo Obrenovi}

Stefan Nemawa

Stefan Prvoven~ani

Uro{ Nemawi}

Dragutin Nemawi}

Milutin Nemawi}

Stefan De~anski

167

Srbija postaje nezavisna dr`avaTokom vladavine Milana Obrenovi}a vo|eni su ratovi za oslobo|ewe jo{ nekih neoslobo|enih

krajeva koji su bili pod turskom okupacijom. Godine 1878. oslobo|eni su ni{ki, pirotski, vrawski i topli~ki kraj. Te godine Srbija se potpuno oslobodila turske vlasti. Priznata je kao samostalna i nezavisna dr`ava.

^etiri godine kasnije knez Milan Obrenovi} progla{en je kraqem Srbije, te je Srbija opet postalakraqevina. U tom periodu osnovna {kola postala je obavezna i za de~ake i za devoj~ice. Trajala je ~etirigodine. Do tada mnoga deca, posebno na selu, nisu poha|ala {kolu, ve} su pomagala u poslovima na imawui u ku}i.

U kraqevini Milana Obrenovi}a prva`elezni~ka pruga izgra|ena je 1884. godine odBeograda do Ni{a. Narod je s velikom rado{}udo~ekao prvi voz iz Beograda.

Do kraja XIX veka podignuto je vi{e fabrika u Beogradu, Ni{u, Leskovcu i drugim gradovima.

Prva lokomotiva na pruzi Beograd–Ni{

1600 1650 1700 1750 1800 1850 1900

Ozna~i na vremenskoj lenti godine u kojima su se odigrali slede}i zna~ajni doga|aji iz pro{losti.

1690. godine velika seoba Srba podArsenijem III ^arnojevi}em

1804. godine Prvisrpski ustanak

1806. godine Kara|or|eosloba|a Beograd

1808. godine u Beograduosnovana Velika {kola

1815. godine podignutDrugi srpski ustanak

1830. godine Srbija postalakne`evina u okviru Turskog carstva

1867. godine turski vojnicinapu{taju srpske gradove

1878. godine Srbija je priznata za nezavisnu dr`avu

1882. godine Srbija ponovopostaje kraqevina

168

Prvi svetski ratPrvi svetski rat trajao je ~etiri godine, od 1914. do 1918. Vodile su ga velike dr`ave u nameri da

pro{ire svoju mo}. Na jednoj strani bile su Austrougarska i Nema~ka, a na drugoj Francuska, Engleska i Rusija. Austrougarska je te`ila da zauzme Srbiju i Crnu Goru. U Bosnu je do{ao austrougarskiprestolonaslednik da nadgleda velike vojne ve`be svoje vojske. Nezadovoqna austrougarskom vla{}u u Bosni, grupa mladih qudi, na ~elu sa Gavrilom Principom, izvr{ila je atentat na prestolonaslednika.

Austrougarska je za to okrivila Srbiju i objavila joj rat. U rat su odmah u{le Crna Gora, Rusija,Francuska i Engleska, kao saveznici Srbije. Po~eo je Prvi svetski rat.

Cerska i Kolubarska bitka

Austrougarska vojska napala je Srbiju u leto 1914. godine iz Bosne i u Ma~vi izvr{ila velike zlo~inenad stanovni{tvom: ubijala, odvodila u logore, palila ku}e.

Srpska vojska je vodila ~etiri dana bitku na planini Ceru, potukla austrougarsku vojsku i proteralaje iz Srbije. To je bila prva savezni~ka i srpska pobeda u Prvom svetskom ratu.

Srpskom vojskom komandovao je Stepa Stepanovi} i za tu pobedu dobio najve}i ~in vojvode.Austrougarska vojska je sa nekoliko stotina hiqada vojnika krenula ponovo na Srbiju novembra 1914.

godine. Najve}a bitka vo|ena je na reci Kolubari i planini Suvoboru. Prva srpska armija, pod komandom@ivojina Mi{i}a, bila je najzaslu`nija za to {to je srpska vojska odnela veliku pobedu. ^itav svet se tada divio juna{tvu srpske vojske.

Kraq Petar i komanda srpske vojske nadgledaju boj Vojvoda Stepa Stepanovi} Vojvoda @ivojin Mi{i}

saveznik

169

Komanda srpske vojske zakqu~ila je da ne mo`e pobediti mnogo ja~eg neprijateqa i odlu~ila je da sevojska povu~e iz Srbije. Po sne`noj i hladnoj zimi vojska i deo naroda, zajedno sa kraqem Petrom I,pre{li su pe{ice te`ak put preko surovih planina Albanije i iza{li na more. Povla~ewe vojske i naroda {titila je bratska vojska Crne Gore, koja je tri dana vodila te{ku bitku sa austrougarskomvojskom na Mojkovcu.

Prilikom povla~ewa stradalo je od mraza, gladi, bolesti i drugih nevoqa oko 10.000 srpskih vojnikai izbeglica.

Savezni~ki brodovi su srpsku vojsku prihvatili

i prebacili na gr~ko ostrvo Krf

Kraq Petar, vojska i narod, povla~e se preko Albanije

Prona|i i zapi{i stihove pesme Tamo daleko, koja je nastala u vreme boravka srpske vojske na Krfu.

Povla~ewe preko Albanije

170

Po zavr{etku Prvog svetskog rataAustrougarska carevina se raspala, a austrougarske pokrajine, u kojima su `iveli Hrvati, Slovenci i Srbi,ujedinile su se s Kraqevinom Srbijom.Kraqevina Crna Gora tako|e seujedinila s Kraqevinom Srbijom. Tako je 1918. godine nastala KraqevinaSrba, Hrvata i Slovenaca. Na ~elu je bio kraq Petar I Kara|or|evi}, a prestonica je bila u Beogradu.

Prvi put Ju`ni Sloveni su stvorilizajedni~ku dr`avu kojom je vladaladinastija Kara|or|evi}a.

Godine 1929. dr`ava je dobila nazivKraqevina Jugoslavija.

Osijek

Subotica

Novi Sad

Tuzla

U`ice

Vaqevo

Kragujevac

]uprija

Zaje~ar

Ni{

Pirot

Vrawe

Pri{tina

Skopqe

Bitoq

[tip

Po`arevac

^a~ak

[abac

Sarajevo

Bawa Luka

Travnik

Maribor

Zagreb

Karlovac

Biha}

[ibenik

Split

Mostar

DubrovnikCetiwe

Qubqana

JAD

RA

NS

KO

M

ORE

Sava

Dri

na

DunavVukovar

BEOGRAD

Karta Kraqevine Jugoslavije

Grb Kraqevine Jugoslavije

Posle povla~ewa preko Albanije srpska vojska, narod i vlada oporavqali su se na ostrvu Krfu u Gr~koj. Saveznici su u severnoj Gr~koj otvorili rati{te – Solunski front. Tamo je upu}ena oporavqenasrpska vojska.

Dve godine trajale su borbe na Solunskom frontu. U jesen 1918. godine srpska vojska je krenula u proboj fronta. Vojvoda @ivojin Mi{i} je komandovao: Junaci, napred u otaxbinu! Uz pomo}savezni~kih snaga srpska vojska je pobedila neprijateqa i do kraja 1918. godine oslobodila Srbiju.

Svet je u Prvom svetskom ratu izgubio 20.000.000 qudi. Srbija je u tom ratu mnogo nastradala: izgubila je tre}inu stanovni{tva, me|u wima mnogo {kolovanih mladih qudi. Zemqa je bila poru{ena, a neprijateq ju je opqa~kao.

@ivot ve}eg dela naroda, naro~ito seqaka koji su ~inili ~etiri petine stanovni{tva, bio je te`ak.No, u slobodnoj zemqi po~elo se sa izgradwom puteva, fabrika, rudnika. Otvarane su i {kole,

osnovne, sredwe i visoke.

Solunski front i oslobo|ewe zemqe

Koje je godine oslobo|ena Srbijau Prvom svetskom ratu?

Ko je bio prvi kraq KraqevineSrba, Hrvata i Slovenaca?

Kraqevina Jugoslavija

171

Drugi svetski ratDrugi svetski rat je bio najve}i sukob u istoriji

~ove~anstva. Trajao je {est godina, od 1939. do 1945.godine. Po~eo je tako {to su Nema~ka, Italija i Japansklopili savez sa ciqem da zavladaju svetom. Nema~ka je1939. godine zauzela Poqsku, a onda je krenula da osvajadruge dr`ave. Na drugoj strani bile su savezni~ke sile:Sovjetski Savez, Engleska, Francuska i SjediweneAmeri~ke Dr`ave i mawe dr`ave, kao {to je Jugoslavija.

Godine 1941, 6. aprila, Nemci i wihovi saveznicizapo~eli su napad na Jugoslaviju iz vi{e pravaca. Na hiqade aviona bombardovalo je Beograd, Ni{,Kraqevo i druge gradove.

Jugoslovenska vojska nije bila spremna za odbranu, pa je oko 300.000 vojnika zarobqeno i odvedeno u logore. Kraqevina Jugoslavija je zauzeta i podeqena izme|u zemaqa koje su je okupirale: Nema~ke,Italije, Bugarske i Ma|arske. Kraq Petar II i mnogi politi~ari sklonili su se u Englesku i druge dr`ave.

Okupacija i borba za oslobo|ewe

Otpor okupatoru pru`ila su dva pokreta. Jedni su bili ~etnicina ~elu sa Dragoqubom – Dra`om Mihailovi}em, a drugipartizani na ~elu sa Josipom Brozom Titom.

Na po~etku rata ~etnici i partizani su sara|ivali, a onda jeizme|u wih do{lo do sukoba koji je na obe strane odneo mnogo`rtava. Bilo je slu~ajeva da su ~lanovi iste porodice bili i ~etnici i partizani, koji su me|usobno ratovali.

^etiri godine trajao je rat u Jugoslaviji. Najve}e bitke vo|enesu na Kozari, Neretvi i Sutjesci.

Godine 1944. partizanska vojska i jedinice Crvene armije izSovjetskog Saveza stigle su do okupiranog Beograda. [est dana jetrajala bitka protiv Nemaca i Beograd je oslobo|en 20. oktobra1944. godine. Borba za oslobo|ewe cele Jugoslavije trajala je do15. maja 1945. godine. Danas se 9. maj slavi kao Dan Evrope. Togadana 1945. godine u Evropi je zavr{en Drugi svetski rat.

Sve dr`ave koje su u~estvovale u ovom ratu pretrpele su velikarazarawa i izgubile mnogo qudi. Svet je u Drugom svetskom ratuimao 50.000.000 `rtava. Poginulo je vi{e od jednog miliona Srba.

I ovaj rat je bio velika nesre}a za ~ove~anstvo.

Bombardovawe Beograda 1941. godine

Partizanska brigada

^etni~ki {tab

172

Nova Jugoslavija

BEOGRAD

Qubqana

Zagreb

Sarajevo

Novi Sad

Titograd

Pri{tina

Skopqe

SLOVENIJA

HRVATSKA VOJVODINA

SRBIJA

KOSOVO I

METOHIJA

CRNA GORA

MAKEDONIJA

BOSNA I

HERCEGOVINA

JAD

RA

NS

KO

M

ORE

Sava

Dunav

Karta nove Jugoslavije

Zastava nove Jugoslavije

Grb nove Jugoslavije

Posle Drugog svetskog rata stvorena je nova jugoslovenska dr`ava koju je ~inilo {est republika:Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Slovenija, Crna Gora i Makedonija. Srbija je imala i dvepokrajine – Vojvodinu i Kosovo i Metohiju. Dr`ava je mewala ime, ali se najdu`e zvala Socijalisti~kaFederativna Republika Jugoslavija (SFRJ). Na ~elu dr`ave bio je Josip Broz Tito, a glavni grad je bioBeograd.

U posledwoj deceniji XX veka zajedni~ka jugoslovenska dr`ava po~ela je da se raspada. Razdvajawe jeizazvalo ratne sukobe jer su narodi bili u velikoj meri izme{ani.

Nakon vi{egodi{wih sukoba, mnogo qudskih `rtava, razarawa i miliona izbeglica, sve biv{erepublike postale su samostalne dr`ave.

173

1900 1910 1920 1930 1940 1950 1960 1970 1980 1990 2000

Ozna~i na vremenskoj lenti zna~ajne doga|aje iz istorije Srbije u XX veku.

Navedi nazive zemaqa koje su bile saveznici Srbije u Prvom i Drugom svetskom ratu.

________ godine odigralase Cerska bitka

________ godine nastala jeKraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca

________ oslobo|en je Beogradu Drugom svetskom ratu

________ godine stvorenaje Kraqevina Jugoslavija

________ godine oslobo|ena jeJugoslavija u Drugom svetskom ratu

• Prvi svetski rat • Drugi svetski rat

Koje zemqe su povele rat protiv Srbije u Prvom i Drugom svetskom ratu?

• Prvi svetski rat

• Drugi svetski rat

Rasporedi bitke prema tome da li su se vodile u Prvom ili Drugom svetskom ratu: Solunski front, bitka na Kozari, Kolubarska bitka, bitka na Neretvi, bitka na Sutjesci, Cerska bitka.

Napi{i kada su po~eli i kada su se zavr{ili:

• Prvi svetski rat

• Drugi svetski rat

• Prvi svetski rat

• Drugi svetski rat .

174

Na strani 134 re~eno je da je istorija u~iteqica `ivota, {to zna~i da iskustvo iz pro{losti mo`ebiti `ivotna {kola. Razmisli o tome i odgovori na slede}a pitawa.

Za{to je sloboda va`na svakom ~oveku i svakom narodu?

Kako se sporna pitawa re{avaju druga~ije,na miran na~in?

Zbog ~ega dolazi do sukoba izme|u pojedinacaili izme|u naroda?

[ta je po tvom mi{qewu va`no za zajedni~ki`ivot naroda i dobrosusedske odnose?

[ta su narodi i pojedinci morali da ~ine dabi dobili slobodu?

[ta se doga|a ako se sporna pitawa izme|unaroda re{avaju ratom, primenom sile?

Kako izgleda `ivot ~oveku ili narodu kadanije slobodan – kada je okupiran, porobqen

(`ivot pod turskom vla{}u, okupacija u Prvom i Drugom svetskom ratu)?

175

Kog vladara iz srpske istorije smatra{mudrim? Objasni za{to tako misli{.

Kog vladara iz srpske istorije ne smatra{mudrim? Objasni za{to tako misli{.

Istorija nas u~i da su dobri zakoni ipo{tovawe tih zakona najzna~ajniji za

napredak dr`ave. Objasni zna~ewe narodnemudrosti: Pravda dr`i zemqe i gradove.

Mnogo puta }e{ (naro~ito kad postane{punoletan) biti u prilici da glasa{, to jest

da bira{ one koji }e u tvoje ime rukovoditiodeqewem, naseqem, dr`avom itd. Navedi osobinekoje, prema tvom mi{qewu, treba da ima li~nostkoja rukovodi ili vlada.

176

Srbija je deo sveta

Organizacija Ujediwenih nacija

Ova me|unarodna organizacija osnovana je 1945. godine sa ciqem da obezbedi mir, saradwu i po{tovawe qudskih prava u svetu. Sedi{teUjediwenih nacija je u Sjediwenim Ameri~kimDr`avama, u gradu Wujorku. Ta organizacija obuhvata191 zemqu, me|u kojima je i Srbija.

Me|u najzna~ajnijim organizacijama Ujediwenihnacija su: Unesko i Unicef.

Unicef je organizacija koja se bori za boqi polo`aj i prava dece u svetu. Ta organizacija je donela Konvenciju o pravima deteta.

Unesko je organizacija koja se zala`e za saradwu izme|u naroda u oblasti obrazovawa,nauke i kulture. Posebno se bavi za{titom svetskog kulturnog nasle|a. Pod za{titom Uneskanalaze se na{i manastiri: Studenica, Sopo}ani, De~ani i grad Stari Ras.

Sedi{te Ujediwenih nacija u Wujorku

konvencija, manifestacija

177

Evropska unija je zajednica evropskih dr`ava. U ve}ini zemaqa Evropske unije va`i ista nov~anajedinica (evro). Na{a zemqa nastoji da postane~lan Evropske unije.

Manifestacija Radost Evrope

Zastava Evropske unije

Radost Evrope je manifestacija kojase od 1968. godine odr`ava u Beogradu.U~esnici su deca iz cele Evrope u uzrastu od 7 do 14 godina. Na tojmanifestaciji deca predstavqaju

kulturu i obi~aje svojih zemaqa kroz mnogobrojneprograme. Deca doma}ini su u~enici beogradskihosnovnih {kola.

178

Va`ne re~iAAzija 32, 44azot 122aktivni ugaq 125Albanija 35

povla~ewe preko 169, 170Albanci 38, 41Andora 37Antarktik 32Armstrong, Nil 137Arsenije III ^arnojevi} 156, 167aspirin 19astronomija 97ateista 41Australija 32Austrougarska 168Autonomna pokrajina Vojvodina 34, 58,

62, 68, 91, 172Autonomna pokrajina Kosovo

i Metohija 34, 172Afrika 32

Bbakar 58, 77Balkansko poluostrvo 34, 35, 41, 44Banat 62bawe 57, 72bara 67baterija 115, 119Ba~ka 62Begej 44, 56, 65Beli an|eo, freska 143Beograd 34, 41, 43, 44, 53, 153, 157,

164, 167, 172, 173osnovni podaci 45

Beogradska tvr|ava 164biqke 13, 58, 90, 91

vodene 14gajene (kultivisane) 14disawe 14ishrana 14, 15koren 14, 16, 19

lekovite 19list 14, 19plod 14pokreti 15, 16pustiwske 20razmno`avawe 14rast 15, 16, 17seme 14stablo 14, 16cvet 14, 19

biqne zajednice 73biologija 97bitka na Deligradu 157bitka na Marici 151, 165bitka na Mi{aru 157bitka na Mojkovcu 169Bogovinska pe}ina 70Bo`e pravde, himna 40, 41boj na Kosovu 152, 153, 165Bor 58bor 18, 74borba za oslobo|ewe Jugoslavije 172Bosna i Hercegovina 35, 172Bo{waci 38, 41Brankovi}, \ura|, despot 154, 165brda 70brdsko-planinska oblast 51, 58

vode 72`ivotiwski svet 75zemqi{te i biqni svet 73klima 71osnovni podaci o 41poqoprivreda 76privreda 77reqef 70

brzina tela 98, 99, 104, 108Broz, Josip Tito 172, 173Bugari 38, 41Bugarska 35, 169, 172Budimpe{ta 43bukva 58, 66, 73, 92, 93

Vvazduh 13, 122, 125, 127

zaga|en 125strujawe 112topao 112

Vatikan 37veverica 24Velika Morava 41, 56, 62, 65Velika {kola 158, 164, 167veroispovest 38, 41verske zajednice 38, 41

islamska 38, 41jevrejska 38, 41katoli~ka 38, 41protestantska 38, 41hri{}ani pravoslavne vere 38, 41

Vesna, bogiwa 140vetrewa~e 84vetrovi 53, 71Vidovdan 152vidrica, vodena 91vla`nost (vazduha, zemqi{ta) 17, 52Vlasi 41vlastela 148, 149, 150voda 13, 85, 86, 123, 125, 128

brzina isparavawa 125gazirana 122destilovana 123za pi}e 86izvorska 125kao rastvara~ 123lekovita 123mineralna 122sumporna 123ukus 123

vodena para 122, 128vode Srbije 55vode u nizijama 65vodopadi 72Vojvodina 62, 63, 68Volta, Alesandro 115volfram 110

179

vo}arstvo 76vo}e 20, 76vrabac 25Vrawska Bawa 57vrba 66, 92vremenska prognoza 54Vrwa~ka Bawa 72vuk 21, 23, 75, 90vuna 25

Ggas (zemni, prirodni) 82gasovi 112, 122gvo`|e 116, 125, 128geologija 97glagoqica 140Golija 57Golubac 93Goranci 41Go~ 70grab 92Gra~anica 144, 164grb 40

Kraqevine Jugoslavije 170nove Jugoslavije 172Srbije 40

grejno telo 112grupa 6

pravila u 6, 8grupni rad 8

tvoja uloga u 8, 9Gr~ka 35, 44guska, divqa 67gustina 104Gutenberg 155gu{ter 90

DDaji}ko jezero 57danak u krvi 155delfin 22, 90, 104demokratija 35

demokratska dr`ava 35deponija 88De~ani 145, 164, 176divokoza 22, 75, 90, 93dim 82, 130dina 63dinar

nov~ana jedinica 41stari novac 144, 145, 147

dinosaurusi 90domovina 32, 33Dragutin, kraq 144, 166drve}e 17

listopadno 17~etinarsko, ~etinari 18

dr`ava 40dr`ava patuqak 37dr`avna zastava Srbije 40dr`avne granice 36dr`avni simboli 41dr`avno ure|ewe 41Drina 62, 65, 72, 77, 163Drugi svetski rat 171, 174Drugi srpski ustanak 159, 165, 167Dunav 41, 43, 44, 51, 55, 56, 62, 65, 92,

93, 156Du{anov zakonik 91, 146, 147, 148Du{an, car 146, 151, 166

\\eravica, najvi{i vrh 41, 70\erdap, nacionalni park 91, 93\erdapska klisura 93\ur|evi stupovi 141

Eevro 177Evropa 32, 33, 37,44

zapadna 44isto~na 44jugoisto~na 34, 41, 44severna 44

Evropska unija 177Egip}ani 41eksperiment 97, 108elektri~na energija 81, 84, 85, 97elektri~na struja 97, 114, 115

izvor 115elektri~ni

automobil 85izolator 115provodnik 115

elektromagnet 119energija 80, 81, 82

vetra 84vode 85Sunca 83

@`aba 22`iva bi}a 13, 90

zajedni~ke osobine 13`ivotiwe 13, 21, 58, 90, 91

biqojedi 21vrste pona{awa 24delovi tela 21, 22doma}e 25`ivot u grupi 24kretawe 22krila 22mesojedi 21noge 22odbrana prostora 24peraja 22sva{tojedi 21sli~nosti i razlike 25

`ivot na Zemqi 81`itarice 20@i~a 142, 164`upan 141

Zzaga|ivawe 86–91, 122, 123, 125Zapadna Morava 56, 65, 72, 77

180

zapadni vetar 53zapaqene elektri~ne instalacije 131zapaqeno uqe 131zastava 40

Evropske unije 177nove Jugoslavije 172Srbije 40

za{tita `ivotne sredine, prirode 80,90, 91

zvuk 107, 108zdrava ishrana 28, 29Zemqa 32, 80, 120zemqi{te 13, 123

obradivo 66plodno 58

zemqi{te Srbije 58zemqoradwa 58zec 23, 67Zlatar 70Zlatibor 70, 77zlato 58Zlotska pe}ina 70zra~ewe 113

IIbar 65, 139ibis 91Ivo Sewanin 155, 166izbori 35izvori energije 82

energija vetra 84, 85energija vode 85energija Sunca 83, 85neobnovqivi 82obnovqivi 83

izvori svetlosti 120ve{ta~ki 120prirodni 120

industrija 69prehrambena 69hemijska 69

istorija 134

istorijski izvori 134fotografija 135

Italija 37, 172

JJadransko more 139jazavac 24jani~ari 155Jankovi}, Stojan 155, 166jarebica 67jeguqe 23jezera 55, 57, 67, 72

ve{ta~ka 57, 65gorske o~i 93prirodna 57

jela 74, 93jelen 67, 90jesetra 93jorgovan, samonikli 93jug, vetar 53Jugoslavija 171, 172Ju`na Amerika 32Ju`na Morava 56, 65, 72ju`ni Banat 53Ju`ni Sloveni 138, 140

Kkakao 20Kalemegdan 45, 46kamilica 19kanal Dunav–Tisa–Dunav 65Kara|or|evi}i, dinastija 170Kara|or|e, Petrovi} \or|e 157, 158,

166, 167Karaxi}, Vuk 158, 160, 166kartografske boje 50, 51kartografski znak 36katoli~ka crkva 38kisele ki{e 123kiseonik 122, 123, 127, 128kit 22

klatno 105, 106brzina oscilovawa 105, 106, 108du`ina 105, 106

klizawe 101, 108klima 41, 52klima Srbije 52, 54

klima nizijske oblasti 64klimatske zanimqivosti 54planinska 74tip 52

Kliment i Naum 140klisura 70

Grdeli~ka 70\erdapska 70Ov~arsko-kablarska 70Si}eva~ka 70

knez 139kobalt 116Kozara, bitka 171, 173koli~ina padavina 52, 54Kolubara 62Kolubarska bitka 168, 174Konvencija o pravima deteta 176konopqa 20kontinentalna klima 64kontinenti 32Kopaonik 70, 77

nacionalni park 91, 92kopriva 19korwa~a 26, 90kotline 70kotrqawe 101, 108ko{ava 53Kraq Dragutin, freska 144Kraqevina Jugoslavija 170, 171, 173

Srba, Hrvata i Slovenaca 170, 173Kraq Milutin, freska 144kretawe 26, 98krompir 76Kru{evac 152, 153Krf 169, 170kuvawe 127kukuruz 68

181

kultivisane zajednice 73kulturno-istorijski spomenici 92kuluk 155kuna 75kupine 20kuhiwska so 87, 122

Llabud 67Lazar, knez 152, 153, 165, 166Lazarica 152lan 20latinica 39lekovito biqe 66lenta vremena 136, 137, 154, 165, 167,

174Lepenski Vir 55, 93leska 93le{inar, crni 91livade 66, 67, 73, 92lipa 63, 66, 92lipqen 72lisica 67listopadna {uma 17, 66, 73, 92, 93Lihten{tajn 37Licej (Visoka {kola) 160, 164

QQubi} 159

Mmagnet 116, 117, 118, 119

delovawe 117elektomagnet 119stalni 116, 119uticaj temperature na 118

Ma|ari 38, 41Ma|arska 171Majdanpek 58Makedonija 35, 172maline 20, 76

Malta 37Manasija 153manastiri 92Marko Kraqevi} 151Mataru{ka Bawa 72materijali 110

benzin 129beton 129bra{no 122brzina rastvarawa 123butan 129ve{ta~ki 110drvo 122elasti~ni 126elektri~na svojstva 114zapaqivi 127, 129, 130izolatori toplote 111kamen 122, 123, 129keramika 126kruti 126magnetna svojstva 116nezapaqivi 129neprovidni 120osobine 110, 111pesak 122, 123, 125, 129plasti~ni 126poluprovidni 120prirodni 110providni 120provodnici toplote 111svetlosna propustqivost 120staklo 122, 126toplotna svojstva 111u gasovitom stawu 122usitwenost 124u te~nom stawu 112, 122u ~vrstom stawu 112, 122{e}er 122

Ma~va 62ma~ka, divqa 67medved 24, 75, 90, 93mermer 87Mesec 120

metali 123, 128meteorologija 97Mile{eva 142, 164Milica, knegiwa 152, 153Milutin, kraq 144, 145, 166mineralna voda 122Mihajlovi}, Dragoqub Dra`a 172Mixor 41, 70Mi{i}, @ivojin, vojvoda 168, 171Mlava 72Monako 35, 37monarhija 35monarh (kraq ili car) 35Moriwa, bogiwa 140morska so 125moruna 93mravi 24Mrwav~evi}, Vuka{in, kraq 151Mrwav~evi}, Ugqe{a, despot 151Muzej Dositeja i Vuka 158Murat, sultan 152muflon 67

Nnadmorska visina 50, 73naelektisawe 114, 115

tok 115najlon 110nalazi{ta 69, 87

ruda 87ugqa 69

namagnetisawe 116narodi 38, 39Narodna skup{tina 35Narodno pozori{te 45, 164nafta 58, 82nacionalne mawine 38, 39, 41nacionalni parkovi 91, 92, 93Negotinska Krajina 157Nemawi}i, vladarska porodica 141Nemawi}, Rastko 142Nema~ka 168, 169, 172

182

Neretva, bitka 171, 173nizija 63

Panonska 63, 92nizijska oblast 51, 58, 62

biqni svet 66vode 65`ivi svet 65`ivotiwski svet 67industrija 69klima 64reqef 62

nizijske reke 65nikl 116Ni{ 41, 157, 163, 167, 172Ni{ava 65, 72Novi Sad 41Norve{ka 35

Wwive 73

OObedska bara 65, 67, 91Obili}, Milo{ 152, 166Obradovi}, Dositej 158, 166Obrenovi}, Milan, knez, kraq 167Obrenovi}, Milo{, knez 159, 160, 165,

166Obrenovi}, Mihailo, knez 164, 166ovca 25ogled (eksperiment) 97, 108ogwi{te 148odeqewe 4, 5

podaci o 4pona{awe u 5pravila pona{awa u 6

odlivawe 124oznake zapaqivih materijala 129okeani 32

Atlantski 32Indijski 32Severni ledeni 32Tihi (Pacifik) 32

okupacija 171Oldrin, Edvin 137olovo 77orao 21, 24, 67

krsta{ 90suri 93

orah 93Ora{ac 157Organizacija Ujediwenih nacija 176orhideja 92ose 24osmijum 110oscilacije 105, 107otpad 88otpor

vazduha 102, 103, 108vode 104

otrovni gasovi 130

Ppadavine 52, 54padawe tela 102, 108Pali}ko jezero 65pamuk 20Panonska nizija 43, 44, 70, 92Pan~evo 56Pan~i}, Josif 59, 92Pan~i}eva omorika 59, 74, 93Pan~i}ev vrh 41, 70paprika 20, 76partizani 171pas 21, 25, 26pastrmka, poto~na 72pasuq 76patka

divqa 67gwurac 104

pa{waci 73, 92Perun, bog 140pesticidi 123petarda 129Petar I Kara|or|evi}, kraq 169, 170Petar II Kara|or|evi}, kraq 171

Petrovi}, Veqko, hajduk 157, 166pe}ine 70pe~urke 66, 92pe{~ara 63

Deliblatska 63pismo 39, 140plamen 130planetarijum 47planine 63, 70

Vr{a~ke planine 63, 84Golija 57Go~ 70Zlatar 70Zlatibor 70, 77Kopaonik, nacionalni park 70,

77, 91, 92niske, sredwe, visoke 70Prokletije 70Rtaw 70Rudnik 51, 65, 70Stara planina 70, 77, 84Suva planina 84Suvobor 168Tara, nacionalni park 91, 93Fru{ka gora, nacionalni park

63, 91, 92[ar-planina, nacionalni park

91, 93planinska klima 71, 74planinske {ume 75plastika 123pleme 139poveqa 39Poveqa o de~jim pravima 7povrtwaci 73povr}e 20, 76Podunavqe 62podunavska zemqa 43po`ar 130, 131

za{tita od 131opasnost od 130protivpo`arna pravila 131{ta da radi{ u slu~aju 131

183

pol 27`enski 27mu{ki 27

pol magneta 116ju`ni 116severni 116

poqoprivreda 68, 76Poqska 172Pomoravqe 62Posavina 62posmatrawe 102potoci 72

planinski 72po{ta 163prava 7

na obrazovawe 7osnovna 7

pravac 98pravoslavna crkva 38, 41Prvi svetski rat 168, 173Prvi srpski ustanak 157, 158, 165, 167pre|eni put, du`ina 100, 101, 108preistorijska naseqa 55preno{ewe toplote 112

zra~ewem 112, 113provo|ewem 112strujawem 112

Pre{evo 36privreda 69, 77Princip, Gavrilo 168priobalni pojas 36priroda 12

`iva 12ne`iva 12

prirodna bogatstva 86prirodne nauke 97prirodne pojave 96, 97, 108

elektri~ne 96, 97ispitivawe 96magnetne 96mehani~ke 96, 97svetlosne 96, 97toplotne 96, 97

prirodno bogatstvo Srbije 58Prokletije 70prole}nice 73promene materijala 126

nepovratne 126povratne 126

proces 126, 127nepovratan 127, 128povratan 126

ptice 21, 67, 90, 93grabqivice 92morske 90peva~ice 92selice 23, 67stanarice 23

RRavanica 152, 164ravnopravnost 39Radost Evrope 177razumno bi}e 26Raji}, Tanasko 159, 166Rajt, Vilbur i Orvil 137raspad srpskog carstva 151ratarstvo 76r|a 128r|awe 128reke 55, 56, 65, 72reqef Srbije 43, 50, 54

nizijske oblasti 62oblici 50

republika 35Republika Srbija 33, 34, 35, 36, 37, 38,

39, 40, 41, 45, 172geografski polo`aj 42osnovne odrednice 40pro{lost Srbije 138saobra}ajno-geografski polo`aj

44Resavska pe}ina 70Resavska {kola 153, 164recikla`a 88, 89

reciklirani papir 89re~na mre`a 56re~ni sliv 56Ribarska Bawa 72ribe 90, 104ribolov 67, 90, 91Rim 37ris 75, 90, 93roda 67

crna 93Romi 38, 41rosa 52Rtaw 70rude i minerali 58Rudnik 51, 70rudnici ugqa, metala 77rudno bogatstvo 77, 92Rumuni 38, 41Rumunija 35, 93Rusanda 65Rusija 37, 168Rusini 38

SSaborna crkva, Beograd 45Sava 44, 51, 56, 62, 65, 92, 139, 156, 163sagorevawe 127, 128

brzo 128sporo 128

San Marino 37Sargasko more 23Sasi 143sastojci sme{e 124

elektri~ne osobine 124isparqivost 124magnetne osobine 124postupci razdvajawa 124rastvorqivost 124usitwenost 124

Sveta gora 141Sveti Sava, freska 142sveti Sava 142, 166

184

svetlost 128Svetovid, bog 140sviwa, divqa 67sebar 147, 148severac 53Severna Amerika 32seqak 148senka 120, 121seobe Srba 156se~a knezova 157sinagoga 38Sin|eli}, Stevan 157sirovina 87, 88Sjediwene Ameri~ke Dr`ave 171Slankamen 65slapovi 72slepi mi{ 21Slovaci 38, 41Sloveni 138, 139, 140

Ju`ni 138, 140, 170Stari 138

Slovenija 35, 172Smederevo 154smer 98sme{e 122-125, 129

pirotehni~ke 129smr~a 74, 93smu| 67sova 67Sovjetski Savez 171soko 67Sokobawa 72solarne plo~e 83Solunski front 170, 173som 67Sopo}ani 143, 164, 176Socijalisti~ka Federativna Republika

Jugoslavija 172spomenik knezu Mihailu Obrenovi}u 45spomenik Pobednik 45Srbi 38, 41, 107, 140sredina 104, 107, 108

gasovita 104, 107

te~na 104, 107~vrsta 107

Srem 62srna 67, 93srpske zemqe na Balkanu 139srpski jezik 39stani{te 14stanovni{tvo 38Stara planina 70, 77, 84Stari Ras 176Stari Sloveni 138stati~ki elektricitet 114Stepanovi}, Stepa, vojvoda 168Stefan De~anski, kraq 145, 146, 166Stefan Du{an, car 154Stefan Lazarevi}, despot 153, 165, 166Stefan Nemawa, veliki `upan 141, 166Stefan Prvoven~ani, kraq 142, 143,

145, 166sto~arstvo 58, 76strujno kolo 97

zatvoreno 115Studenica 141, 164, 176Suva planina 84Sunce 13, 85, 113, 120

pomra~ewe 120sun~ani sat 121sun~eva svetlost i toplota 80, 120sun~evo zra~ewe 113Sutjeska, bitka 171, 174

TTadija Sewanin 155, 166Takovo 159Tami{ 56, 65tantal 110Tara, planina 59, 70, 71, 77tatari 163tvor 90, 93

{areni 90tekstilna industrija 77

telo 98kretawe 98, 108oblik 104, 108naelektrisano 114namagnetisano 116padawe 102, 108

temperatura 17, 52, 54, 129, 130vazduha, zemqi{ta 17, 52, 130paqewa 129

teritorija dr`ave 35, 36teritorijalne vode 36termomineralni izvori 55, 57, 72te~nosti 112te{ke povrede 129Timok 65, 72Tisa 44, 56, 62, 65ton 107

boja 107, 108visina 107, 108vi{i 107dubqi 107

toplota 112, 128preno{ewe 112

topola 63, 66, 92trska 20trup 26turizam 77Turska 35Tursko carstvo 155

]]ele-kula 157}irilica 39, 140]irilo i Metodije 140

Uugaq 58, 77, 82, 129ugqen-dioksid 122, 125ugro`ene vrste 90, 93udovi 26U`ice 163uzrast 27

185

Ujediweno Kraqevstvo Velike Britanijei Severne Irske 35

Ukrajinci 38umerenokontinentalna klima 41, 45, 52,

64Unesko (UNESCO) 176Unicef (UNICEF) 176Uro{ I, kraq 143, 144, 166Uro{ Nejaki, car 151uskoci 155uslovi za `ivot 13, 90ustav 39

Ffabrike 77fazan 67farme vetrova 84fizika 97fizi~ka aktivnost 28, 29filtracija 124, 125Fleming, Aleksandar 137foka 22fosili 92Francuska 35, 168, 171

Hhajduci 155haramba{a 155hemija 97

hidroelektrana 57, 77, 85\erdap 57, 93

hidrocentrala 77Hilandar 141himna Republike Srbije 40, 41Horgo{ 36hrast 66, 73, 92Hrvati 38, 41Hrvatska 35, 172Hrebeqanovi}, Lazar, knez 152, 153,

166humus 123

CCar Du{an, carica Jelena i sin Uro{,

freska 146Carska bara 65, 91carstvo biqaka 13, 14carstvo `ivotiwa 13, 21, 25ce|ewe 124centralna Srbija 62Cerska bitka 168, 173cink 77Crvena armija 171Crna Gora 35,168, 169, 172Crno more 56Crnomorski re~ni sliv 56

^~apqa 67

evropska 91^a~ak 159, 163^egar 157~elik 116~etinarska {uma 18, 73, 74, 92, 93~etine 18~etnici 171~ovek 26, 27, 80, 90^ukur-~esma 164~ula 26

Xxamija 38

[[abac 163{aran 67[vedska 35{eva 67{impanza 26{kolovawe 7

obavezno osnovno 7[panija 35{tuka 67[umadija 51, 58{umarstvo 58, 76{ume 58, 66, 73, 92, 93

186

Re~nikateista – onaj koji ne pripada nijednoj veri, koji

ne veruje u boga

atlas – sjajna svilena tkanina

auspuh – lonac i cev kroz koje se iz automobilskogmotora izbacuju izduvni gasovi

autonoman – samostalan, nezavisan

benzin – vrsta te~nog goriva, sme{a lakoisparqivih ugqovodonika dobijenih iz nafte

brana – ve{ta~ki stvorena, napravqena pregrada,prepreka na vodi, obi~no reci, koja je zaustavqai podi`e joj nivo

veroispovest – ispovedawe neke vere, priznavaweneke vere za svoju

verska zajednica – zajednica qudi iste vere

Vizantijsko carstvo – veliko carstvo na istoku,Isto~no rimsko carstvo ili Vizantija, koje jepostojalo do 1453. godine

vlastela – sredwovekovno plemstvo, velika{i

vodopad – vodena masa reke ili potoka koja senaglo ru{i, survava s velike visine

glagoqica – najstarija slovenska azbuka koju je u IX veku sastavio slovenski prosvetiteqKonstantin (u mona{tvu nazvan ]irilo)

golet – zemqi{te bez biqnog pokriva~a, predeo bezvegetacije, naro~ito u planini

gorivo – materijal koji slu`i za gorewe,sagorevawe radi dobijawa toplote, svetlosti ilipogonske energije Izr. fosilno gorivo gorivodobijeno od ostataka biqnih i `ivotiwskihorganizama iz davnih geolo{kih razdobqa

grabqivica – ptica koja lovi sitnije `ivotiwe dabi se wima hranila

grad – smrznute kapi ki{e koje padaju u vidu zrnaleda

deponija – posebno odre|eno mesto na koje sedoprema i skladi{ti otpad, |ubre

despot – titula srpskih sredwovekovnih vladara

dina – talasasti bre`uqak od pokretnog, `ivogpeska koji nanosi vetar ili talasi i morskestruje

|akonija – odabrano jelo, poslastica

|umbir – biqka ~iji se koren upotrebqava kaoza~in, za lek ili za spremawe napitaka

eksperiment – vidi: ogled

eksplozija – naglo, brzo osloba|awe toplote prisagorevawu; rasprskavawe eksplozivnihmaterija

energija – sposobnost materije da vr{i kretawe i proizvodi rad

zaga|ivati – ~initi {tetnim i opasnim zaupotrebu; prqati

zadu`bina – hram, manastir podignut za spas du{e

zamona{iti se – stupiti u monahe, postati monah

zaraza – prodirawe klica, bakterija i virusa, u organizam i wihovo {irewe, infekcija

zarazna bolest – bolest koja se brzo i lakoprenosi

ivi~ni morski prostor – deo morske povr{ine,priobalni pojas koji se nalazi u granicama nekedr`ave

iwe – sne`ni kristalni sloj po drve}u i travi,nastao smrzavawem vode, pare iz vazduha

ispa{a – napasawe stoke, pa{a

187

juta – tropska biqka ~ija se vlakna koriste zaizradu vre}a, u`adi, prostirki i sl.

karanfili} – biqka ~iji se sasu{eni cvetnipupoqci upotrebqavaju kao za~in

kartografski znak – oznaka, simbol kojim se nageografskim kartama obele`avaju va`na mesta,gradovi, granice, putevi, crkve i sl.

ki{a – atmosferski talog koji pada iz oblaka u obliku kapqica vode

konvencija – me|unarodni sporazum o nekomva`nom pitawu

kontinent – velika izdvojena kopnena povr{ina,opkoqena morima i okeanima

kultivisati – gajiti, negovati

libade – vrsta `enske ode}e koja dose`e do struka,dugih {irokih rukava, ukra{ena vezom

licna – `i~ica u snopu vlakana koji sa~iwavaelektri~ni gajtan

lu~ – borovo drvo premazano smolom koje zapaqenoslu`i za osvetqavawe, bakqa, buktiwa

magla – gusta vodena para nisko pri zemqi

manifestacija – velika ili zna~ajna priredba,kulturnog ili sportskog karaktera, kojom sejavno predstavqaju ne~iji uspesi

mauzolej – monumentalna, velelepna grobnica

mrestiti se – izbacivati ikru, razmno`avati se (o ribama)

nadmorska visina – visina nekog mesta na kopnu u odnosu na nivo mora

narod – grupa qudi povezana zajedni~komteritorijom, jezikom, kulturom i poreklom

nacionalna mawina – grupa qudi povezanazajedni~kim jezikom, kulturom i poreklom koja`ivi u nekoj dr`avi, a ne pripada narodu koji~ini ve}inski deo stanovni{tva te zemqe, ve} jedeo naroda druge dr`ave

ogled – prou~avawe pojava u posebnopripremqenim uslovima, eksperiment

odvodwavawe – osloba|awe zemqi{ta suvi{nevode, isu{ivawe mo~varnog zemqi{ta

okean – vodeni, morski prostor izme|ukontinenata

organizam – jedinka `ivog sveta, `ivo bi}e

orezivawe – odsecawe suvi{nih mladica na biqci

osmuditi – plamenom, vatrom oprqiti (obi~nodlake)

oscilacija – wihawe, kla}ewe, quqawe;treperewe, talasawe

ocilo – znak za slovo S u srpskom grbu

padavine – atmosferska vlaga koja pada na zemquu obliku ki{e, snega, rose i sl.

perper – zlatni ili srebrni novac

pismeno – slovo; ono {to je napisano

pismo – sistem grafi~kih znakova koji se koristeza pisawe

planeterijum – prostorija namewena sticawuznawa o nebeskim telima; na velikom platnu u obliku kupole prikazuje se zvezdano nebo s nebeskim telima, onako kako se vide sa Zemqe

pleme – zajednica qudi povezanih dru{tvenimvezama, zajedni~kom teritorijom i jezikom

plovan – kojim se mo`e ploviti, koji je odre|en zaplovidbu brodova

188

poveqa – dokument u kojem su opisana prava i ovla{}ewa pojedinaca ili grupe qudi;sve~ana pismena izjava

poqoprivreda – grana privrede koja objediwujeobra|ivawe zemqi{ta (zemqoradwa, vo}arstvo,povrtarstvo) i uzgoj stoke i `ivine (sto~arstvo i `ivinarstvo)

poroznost – osobina onoga {to je porozno, {to imapore, {to je {upqikavo, rupi~asto

portal – glavni ulaz u crkvu, glavna vrata

prehrambena industrija – industrijska grana kojaspada u laku industriju, a obuhvata fabrike zaproizvodwu i preradu hrane

prinos – godi{wi rod biqaka

priobalni pojas – vodena povr{ina uz obalu moraili okeana

pupoqak – zametak na stabqici iz kojeg }e serazviti list, cvet, izdanak ili mladica

ravnopravan – koji ima ista prava kao i drugi,koji je s drugim jednak

ravnopravnost – stawe onoga koji je ravnopravan,koji ima ista prava kao drugi, jednakost u pravima

radar – ure|aj koji emituje ultrakratkeelektromagnetske talase i pomo}u vremenapotrebnog za wihovo odbijawe od nekog objektaodre|uje wegovu udaqenost i polo`aj

ratarstvo – obrada zemqe kao poqoprivrednagrana, zemqoradwa

recikla`a – prera|ivawe nekog iskori{}enogproizvoda ili materije i wihovo pripremawe zaponovnu upotrebu

re~na mre`a – sve reke u jednoj oblasti, dr`aviili kontinentu

re~ni sliv – teritorija sa koje se sva voda sliva,oti~e u jednu reku, jezero ili more

rosa – rashla|ena vodena para koja ujutru i uve~epada na zemqu u vrlo sitnim kapqicama

saveznik – onaj koji je s nekim u savezu, kojisara|uje s nekim, poma`e mu u ne~emu

sagorevawe – uni{tavawe vatrom, visokomtemperaturom, gorewe

sadwa – stavqawe u zemqu semena ili sadnice,sa|ewe

sebar – slobodan seqak u sredwovekovnoj Srbiji

seoba – promena boravi{ta; kretawe naroda

simbol – lik, predmet, znak koji se uzima kaooznaka za neki pojam ili ideju

sirovina – materijal odre|en za industrijskuobradu i preradu

skulptura – umetni~ko delo napravqeno od kamena,drveta, metala i drugih materijala klesawem,rezbarewem, livewem ili vajawem

slana – smrznuta vodena para koja ujutru pravibeli pokriva~ po travi i li{}u

slap – vrsta vodopada kod kojeg voda pada prekonekoliko stepeni~astih strmih odseka

smola – lepqiva masa koja otvrdne na vazduhu, a koju lu~e ~etinari i neke druge biqke

sneg – kristali}i zgusnute i smrznute vodene pareu oblaku koji u obliku zvezdastih pahuqicapadaju na zemqu i prave debqi ili tawi belipokriva~

189

solarni – sun~ani, koji radi na energiju Sunca

sorta – vrsta, rod s tipi~nim osobinama

sofra – nizak okrugao sto za kojim se jelo; sto,trpeza uop{te

sporazumno – po sporazumu, dogovoru, dogovorno

stati~ki – koji je u stawu mirovawa, nepokretan

telo – op{ti naziv koji se u nauci koristi umestopojedina~nih naziva predmeta i `ivih bi}a

temperatura paqewa – stepen toplote pri kojemdolazi do paqewa odre|enog materijala

termomineralni izvor – izvor tople mineralne,obi~no lekovite vode

turnir – takmi~ewe vitezova u bojnim ve{tinamana dvorovima vladara

}eramida – crep za pokrivawe ku}a

ud – naziv za ruku i nogu kao organ kretawa kod~oveka; noga kod `ivotiwa; uop{te deo tela

ustav – va`an dokument svake dr`ave kojim seodre|uju dr`avno ure|ewe, prava gra|ana i organizacija vlasti

fosil – okameweni ostaci organizama (biqaka ili`ivotiwa) iz ranijih geolo{kih perioda

hemijska industrija – industrijska grana u kojojse proizvode hemijski proizvodi: sapuni i deterxenti, boje i lakovi, plasti~ne materije,|ubriva, lekovi i sl.

higijena – ~uvawe zdravqa i odr`avawe ~isto}e

hidroelektrana – elektri~na centrala na vodenipogon, hidrocentrala

centralni – koji se nalazi u sredi{tu, centru,sredi{wi

~elik – gvo`|e velike tvrdo}e koja se posti`edodavawem ugqenika i drugih elemenata

{umarstvo – poqoprivredna grana koja se bavigajewem i kori{}ewem {uma

190

Sadr`ajVodi~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2

Ti si deo grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3Ovo smo mi – podaci o mom odeqewu . . . . . . . . .4Kako se pona{amo u odeqewu . . . . . . . . . . . . . . . .5Pravila pona{awa u odeqewu . . . . . . . . . . . . . . .6Pravo na obrazovawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7Timski rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8Moje u~e{}e u timskom radu . . . . . . . . . . . . . . .10

Susret s prirodom . . . . . . . . . . . . . . . . . .11[ta je priroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12Carstvo biqaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14Carstvo `ivotiwa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21^ovek – deo prirode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30

Moja domovina Srbija . . . . . . . . . . . . . . .31Moja domovina je deo sveta . . . . . . . . . . . . . . . .32Dr`ava Srbija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34Stanovni{tvo Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38Simboli dr`ave Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40Osnovni podaci o Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . .41Geografski polo`aj Srbije . . . . . . . . . . . . . . . .42Saobra}ajno-geografski polo`aj Srbije . . . .44Glavni grad Srbije – Beograd . . . . . . . . . . . . . . .45Kalemegdan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48

Prirodne odlike i bogatstva Srbije . . .49Reqef Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50Klima Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52Vode Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55Reke i re~ni slivovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56Jezera i termomineralni izvori . . . . . . . . . . . .57Zemqi{te Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58Iz leksikona: Pan~i}eva omorika . . . . . . . . . .59Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60

Nizijska i brdsko-planinska oblast Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61Reqef nizijske oblasti Srbije . . . . . . . . . . . . .62Klima nizijske oblasti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64Vode u nizijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65Biqni svet nizijske oblasti . . . . . . . . . . . . . . . .66@ivotiwski svet nizijske oblasti . . . . . . . . . .67Poqoprivreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68Privreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69Reqef brdsko-planinske oblasti Srbije . . . . .70Klima brdsko-planinske oblasti Srbije . . . . .71Vode u brdsko-planinskoj oblasti . . . . . . . . . .72Zemqi{te i biqni svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73@ivotiwski svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75Poqoprivreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76Privreda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78

^ovek i priroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79^ovek i energija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80Neobnovqivi izvori energije . . . . . . . . . . . . . .82Obnovqivi izvori energije . . . . . . . . . . . . . . . .83^ovek i prirodna bogatstva . . . . . . . . . . . . . . . .86^ovek i `ivi svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90Iz leksikona: Nacionalni parkovi Srbije . . .92Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . .94

Istra`ujemo prirodne pojave . . . . . . . .95Kako se ispituju prirodne pojave . . . . . . . . . . .96Kretawe tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98Postanimo istra`iva~i . . . . . . . . . . . . . . . . . .100Pre|eni put pri klizawu i kotrqawu . . . . . . .101Padawe tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102Klatno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105Zvuk . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . .108

191

Ispitivawe materijala . . . . . . . . . . . . .109Osobine materijala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .110Toplotna svojstva materijala . . . . . . . . . . . . . .111Preno{ewe toplote . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112Elektri~na svojstva materijala . . . . . . . . . . . .114Magnetna svojstva materijala . . . . . . . . . . . . .116Svetlosna propustqivost materijala . . . . . . .120Sme{e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122Razdvajawe sastojaka sme{e . . . . . . . . . . . . . . .124Povratne i nepovratne promene materijala .126Zapaqivi materijali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .129Seti se {ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . .132

Osvrt unazad – pro{lost . . . . . . . . . . . .133Kako se nekada `ivelo . . . . . . . . . . . . . . . . . . .134Fotografija kao istorijski izvor . . . . . . . . .135Lenta vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .136Srbija u pro{losti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .138Srpske zemqe na Balkanu . . . . . . . . . . . . . . . . .139Veliki `upan Stefan Nemawa . . . . . . . . . . . . .141Sveti Sava i Stefan Prvoven~ani . . . . . . . . .142Kraq Uro{ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .143Kraq Dragutin i kraq Milutin . . . . . . . . . . . .144Kraq Stefan De~anski . . . . . . . . . . . . . . . . . . .145Car Du{an . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .146@ivot seqaka u dr`avi Nemawi}a . . . . . . . . .148@ivot vladara i vlastele . . . . . . . . . . . . . . . . .150Raspad srpskog carstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . .151Knez Lazar i boj na Kosovu . . . . . . . . . . . . . . . .152Despot Stefan Lazarevi} . . . . . . . . . . . . . . . . .153Despot \ura| Brankovi} i pad Srbije . . . . . .154@ivot u Turskom carstvu . . . . . . . . . . . . . . . . .155Seobe Srba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .156Prvi srpski ustanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .157Drugi srpski ustanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .159@ivot u Srbiji u vreme kneza Milo{a . . . . .160Knez Mihailo Obrenovi} . . . . . . . . . . . . . . . . .164

Srbija postaje nezavisna dr`ava . . . . . . . . . .167Prvi svetski rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .168Povla~ewe preko Albanije . . . . . . . . . . . . . . . .169Solunski front i oslobo|ewe zemqe . . . . . . .170Kraqevina Jugoslavija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .170Drugi svetski rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .171Nova Jugoslavija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .172Srbija je deo sveta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .176

Va`ne re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .178

Re~nik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .186

Sadr`aj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .190

Ivana Vasiqevi}Vesna Radovanovi}-PenevskiAleksandra Bla`i}

uredni~ki tim „Kreativnog centra“ ‡ poglavqe „Osvrt unazad ‡ pro{lost“ (redaktor dr Vesna Biki})

Kosta Milovanovi}

prof. dr Brigita Petrov, Biolo{ki fakultet Univerziteta u Beogradudr Vladimir Miqkovi}, Fizi~ki fakultet Univerziteta u BeograduStevica Popov, profesor razredne nastave u O[ „Ujediwene nacije“ u Beogradu

Violeta Babi}

Gordana Jankovi}, profesor geografije u O[ „Ujediwene nacije“ u Beogradu

Violeta Babi}

Slavica Markovi}Vladimir Mari}

Du{an Pavli}, Neda Doki}

FOTO SPRINGZavod za za{titu prirode SrbijeSrbija{ume

Neboj{a Miti}

Kreativni centarGradi{tanska 8BeogradTel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

mr Qiqana Marinkovi}

Publikum

15.000

Ÿ Kreativni centar 2007

PRIRODA I DRU[TVO

za ~etvrti razred osnovne {kole

tre}e izdawe

autori

ilustrovao

recenzenti

re~nik izradila

saradnik

lektor i redaktor

urednici

grafi~ko oblikovawe

fotografije

priprema za {tampu

izdava~

za izdava~a

{tampa

tira`

copyright

CIP ‡ Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

37.016:3/5(075.2)

VASIQEVI], IvanaPriroda i dru{tvo : za ~etvrti razred

osnovne {kole / Ivana Vasiqevi}, VesnaRadovanovi}-Penevski ; Aleksandra Bla`i} ;[ilustrovao Kosta Milovanovi} ; re~nikizradila Violeta Babi}] . - 3. izd. - Beograd :Kreativni centar, 2009 (Beograd : Publikum). -191 str. : ilustr. ; 22 h 24 cm

Tira` 15.000. - Re~nik: str. 186-189.-Registar.

ISBN 978-86-7781-546-21. Radovanovi}-Penevski, Vesna, 1966 [autor]2. Bla`i}, Aleksandra, 1972 [autor]

COBISS.SR-ID 155990028

Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za

prirodu i dru{tvo u ~etvrtom razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00163/2008-06.