ETARSKA ULJA

Opte karakteristike Etarska ulja predstavljaju specifine, najee tene produkte biljnih tkiva.

To su sloene smee razliitih isparljivih mono-, seskviterpena i fenilpropanskih jedinjenja.

Najjednostavniji nain da se ove tenosti izoluju iz biljne sirovine je destilacija vodenom parom.

Najea primena je u terapijske svrhe, zatim u kozmetikoj, parfimerijskoj i prehrambenoj industriji.

Biljke koje sadre etarska ulja nazivaju se aromatine biljke, pa se kao takve svakodnevno koriste kao kulinarski zaini.

Mentol

Rasprostranjenost, lokalizacija i bioloka uloga

Etarska ulja su uglavnom produkti viih biljaka (Asteraceae, Lamiaceae, Rutaceae, Myrtaceae, Lauraceae i druge).

Lokalizovana su u razliitim delovima biljaka (koren, stablo, list, cvet, plod).

Interesantno je to da se u razliitim delovima iste biljke, moe nai slian ili potpuno drugaiji sastav etarskog ulja (zeleni i zreo plod).

Etarska ulja nastaju aktivnou endogenih i egzogenih sekretornih biljnih tkiva. Tkiva se mogu javiti kao pojedinane elije u parenhimu (Lauraceae, Zingiberaceae), kao upljine lezdanog epitela (Rutaceae, Myrtaceae ) ili kao kanali (Apiaceae). Nekada se mogu nai u vidu lezda i lezdanih dlaka.

Bioloka uloga: privlae insekte i pomau u opraivanju, mogu da inhibiraju klijanje semena kako drugih tako i sopstvenih biljaka, tite biljku od napada insekata i dr. ivotinja, stvaraju specifinu mikroklimu koja ih titi od prekomerne transpiracije, spreavaju razvoj mikroorganizama (tite biljku od infekcije).

Fiziko-hemijske osobine

Etarska ulja su najee tenosti, ree imaju viskoznu ili poluvrstu konzistenciju.

Lako su pokretljiva, bezbojna ili slabo obojena, bistra.

Rastvaraju se u nepolarnim organskim rastvaraima i nerastvorna su u vodi.

Prema svom hemijskom sastavu to su jedinjenja terpena (isparljivi mono- i seskviterpeni) i fenilpropanskih derivata.

Najvaniji faktori koji mogu uticati na sasatav etarskog ulja su:

1. genotip (produkcija etarskog ulja je genetski definisana)

2. fenofaza ontogenetskog razvoja (vreme prikupljanja materijala)

3.ekoloki faktori (temperatura, vlanost...)

4. nain obrade biljne sirovine

5. nain izolacije etarskog ulja.

Aromatine droge sedativi Valerianae radix et rhizoma- rizom i koren odoljena

Biljka: viegodinja zeljasta biljka. Stabljika rebrasta, visine do 2m. Listovi naspramni, neparno perasto sloeni. Cvetovi sakupljeni u dihazijum. Plod je oraica sa perjanicom. Stanite: vlane livade, obod ume, pored reka i puteva. Nalazite: u Srbiji iroko rasprostranjena. Koristi se: osueni rizom sa korenom (Valerianae radix et rhizoma). Berba i sastojci: rizom sa korenom se vadi u jesen. Sadri 0.5-1% etarskog ulja. Najvaniji sastojci su: kamfen, pinen, borneol. Sadri jo i iridoide (valepotrijati), kao i veliki broj drugih jedinjenja. Upotreba: deluje kao sedativ i spazmolitik, iz tih razloga koristi se za umirenje i kod nesanice.

Valeriana officinalis L., Valerianaceae

Aromatine droge u terapiji oboljenja respiratornog trakta

Foeniculum fructus- plod moraa ili komoraa

Biljka: dvogodinja ili viegodinja zeljasta biljka. Stabljika rebrasta, visine preko 2m. Listovi na dugim drkama, nekoliko puta deljeni. Cvetovi sakupljeni u tit. Plod je izokarpijum. Stanite: zaputena mesta i po poljima kao korov. Nalazite: za dobijanje droge se gaji. Koristi se: osueni zreo plodi (Foeniculum fructus). Berba i sastojci: titovi se odsecaju kada plodovijo nisu potpuno zreli. Plod moraa sadri najmanje 4% etarskog ulja. Glavna komponenta je trans-anetol. Pored toga sadri i polifenolna jedinjenja, ugljene hidrate, belanevine i masno ulje. Upotreba: koristi se kao ekspektorans, ali i kao stomahik i karminativ.

Foeniculum vulgare Mill., Apiaceae

Aromatine droge u terapiji oboljenja respiratornog trakta

Thymi folium-list timijana

Biljka: polubunasta viegodinja zeljasta biljka. Listovi na kratkim drkama, naspramni, koasti. Cvasti na vrhu izdanka, izduene. Svi delovi cveta prekriveni mehanikim dlakama i lezdama. Stanite: mediteranska vrsta. Nalazite: za dobijanje droge se gaji. Koristi se: osueni list (Thymi folium). Berba i sastojci: sakuplja se u fazi pred cvetanje. List timijana sadri do 3% etarskog ulja. Glavni sastojci su monoterpenski fenoli, timol i karvakrol. Prisutni su i drugi monoterpeni, cineol i linalol. Pored etarskog ulja sadri i tanine i flavonoide. Upotreba: koristi se kao spazmolitik i ekspektorans, a zbog sadraja fenola deluje antimikrobno.

Thymus vulgaris L., Lamiaceae

Aromatine gorke droge Absinthii herba- herba belog pelena

Biljka: viegodinja zeljasta biljka. Stabljika uspravna, prekrivena mehanikim dlakama, visine do 1m. Listovi u donjem delu na drkama , trostruko perasto deljeni, dok su u gornjem delu stabljike sedei i dvostruko perasto deljeni. Listovi u nivou cveta su celi. Cvetovi sakupljeni u glaviaste cvasti. Plod je ahenija. Stanite: pored puteva, na peskovitom i kamenitom zemljitu. Nalazite: u Srbiji iroko rasprostranjena. Koristi se: osueni vrni deo biljke (Absintii herba). Berba i sastojci: bere se kada je u fazi cvetanja. Pelen sadri seskviterpenske laktone (artabsin i absintin). Sadri 0.3-0.6% etarskog ulja. Ima i heterozidnih flavonoida, tanina i askorbinske kiseline. Upotreba: Sastojci etarskog ulja i seskviterpeni, daju gorak ukus ovoj biljci. Zato se koristi kod smanjenog apetita, loeg varenja hrane i kao holagog. Pojedini monoterpeni su neurotoksini, jer izazivaju pojavu epileptikih napada. Koristi se u industriji alkoholnih pia za dobijanje likera pelinkovca.

Artemisia absinthium L., Asteraceae

Aromatine gorke droge Millefolii herba- herba hajduke trave

Biljka: viegodinja zeljasta biljka. Stabljika uspravna, prekrivena dlakama, visine do 80cm. Listovi naizmenino rasporeeni, dvostruko ili trostruko perasto deljeni. Cvetovi sakupljeni u glaviaste cvasti. Plod je ahenija. Stanite: suva i umereno vlana mesta, livade, kamenjari, pored puteva. Nalazite: u Srbiji iroko rasprostranjena. Koristi se: osuena herba (Millefolii herba). Berba i sastojci: bere se kada je u poetnoj fazi cvetanja. Hajduka trava sadri 0.2-1% etarskog ulja (1,8-cineol, kamfor, sabinen, -pinen). Biljka sadri do 50% hamazulena, poliacetilene, flavonoide i tanine. Upotreba: Sastojci etarskog ulja deluju antimikrobno, antiinflamatorno i spazmolitiki. Zbog svog gorkog ukusa koriste se kod smanjenog apetita i loeg varenja.

Achillea millefolium L., Asteraceae

Aromatine antiinflamatorne droge Chamomillae flos- cvast kamilice

Biljka: jednogodinja biljka. Stabljika visine do 60cm. Listovi naizmenino rasporeeni, dvostruko ili trostruko perasto deljeni. Cvetovi sakupljeni u glaviaste cvasti. Plod je ahenija. Stanite: slatine, livade i oko naselja. Nalazite: u Srbiji iroko rasprostranjena. Koristi se: osuene glaviaste cvasti (Chamomillae flos). Berba i sastojci: bere se kada je u poetnoj fazi cvetanja. Kamilica sadri etarsko ulje plave boje, koja potie od hamazulena. Prisutni su i seskviterpenski laktoni (matricin i matrikarin), poliacetileni, flavonoidi (kvercetin, luteolin i apigenin), heterozidi, sluzi i tanini. Upotreba: Sastojci etarskog ulja deluju antimikrobno. Hamazulen deluje antiinflamatorno, apigenin-spazmolitiki. Eksterno se koristi pri brem zarastanju oteenog tkiva, kod stimulacije metabolikih procesa koe i kao deodorirajue sredstvo.

Matricaria chamomilla L., Asteraceae

Aromatine droge- stomahici, karminativi i holagozi

Carvi fructus- plod kima Carum carvi L., Apiaceae

Biljka: dvogodinja zeljasta biljka. Stabljika uspravna, visine do 2m. Donji listovi na dugim drkama, a gornji sedei. Cvetovi sakupljeni u tit. Plod je izokarpijum. Stanite: livade i panjaci, pored puteva. Nalazite: u Srbiji iroko rasprostranjena. Koristi se: osueni zreo plodi (Carvi fructus). Berba i sastojci: titovi se odsecaju kada su plodovi skoro zreli. Plod kima sadri 2-7% etarskog ulja. Glavni sastojci su monoterpeni, keton (+)-karvon i d-limonen. Pored toga sadri i flavonoidne heterozide, masna ulja, belanevine i ugljene hidrate. Upotreba: etarsko ulje deluje antimikrobno i spazmolitiki.

Aromatine droge- stomahici, karminativi i holagozi

Menthae piperitae folium- list pitome nane Mentha x piperita L.,

Lamiaceae Biljka: viegodinja zeljasta biljka. Stabljika etvorougaona visine do 1m. Listovi jajasti do lancetasti, naspramni, testerasto nazubljeni. Stabljika i listovi prekriveni mehanikim i lezdanim dlakama. Cvasti u dihazijum. Biljke su sterilne i razmnoavaju se vegetativno, stolonama. Nalazite: za dobijanje droge se gaji. Koristi se: osueni list (Menthae piperitae folium). Berba i sastojci: sakuplja se kada biljka cveta. List nane sadri 1-3% etarskog ulja. Glavni sastojci su monoterpeni (mentol, menton, mentofuran i piperiton). Prisutn je monoterpenski keton jasmon, od koga potie karakteristian miris nane. Pored etarskog ulja sadri i tanine, flavonoide i karotenoide. Upotreba: koristi se kao spazmolitik. Poseduje jo i antimikrobnu aktivnost, deluje kao karminativ, holagog i sekretolik. Utrljavanjem ulja u kou postie se efekat hlaenja.

Aromatine droge korigensi (zaini) Citri flavedo- perikarp limuna

Citrus limon Burm.f., Rutaceae Biljka: bun ili nisko drvo. Granice trnovite. Listovi

koasti, sa vidljivim takicama u mezofilu, koje sadre etarsko ulje. Cvetovi bele krunice sakupljeni u manje agregate. Plod je sona bobica. Nalazite: raste illi se gaji u tropskim i suptropskim krajevima. Koristi se: osueni, uti perikarp (Citri flavedo). Berba i sastojci: perikarp se skida sa zrelih plodova. Sadri 0.2-0.6% etarskog ulja. Najvaniji sastojci ovog ulja su limonen i citral. Boja perikarpa potie od karotenoida. Ima malo kumarina, vonih kiselina i vitamina. Upotreba: deluje kao blag antiseptik, aromatik i korigens ukusa i mirisa. Koristi se i kod poremeaja apetita i loeg varenja hrane, kao aperitiv i stomahik. Najvea koliina se utroi u prehrambenoj, kozmetikoj, parfimerijskoj i industriji likera i alkoholnih pia.

Aromatine droge korigensi (zaini) Vanillae fructus- plod vanile

Vanilla planifolia Andr., Orchidaceae Biljka: tropska , epifitna lijana. Reznice duge 1-

3m se prenose na drvo domaina i tu se ukornjuju. Cvetaju na kraju druge ili tree godine. Cvetovi moraju biti vetaki oploeni jer ih u prirodi oplouje kolibri. Plod je mahuna. Nalazite: raste illi se gaji u tropskim krajevima. Koristi se: osueni plod (Vanillae fructus). Berba i sastojci: mahune se beru kada ponu da sazrevaju i menjaju boju: iz zelene u utu. Najvaniji sastojci su fenolni heterozidi, vanilozid i vanililozid. Vanilin se dobija u toku fermentacije. Upotreba: najvea koliina vanile se troi kao zain, koristi se i kao aromatino sredstvo za korekciju ukusa i mirisa nekih farmaceutskih preparata. Sve ee se koristi u parfimerijskoj industriji.

Aromatine droge diuretici Juniperi fructus- bobiaste iarice kleke

Juniperus communis L., Cupressaceae

Biljka: zimzeleni bun ili nisko drvo, visine do 12m. Po tri etine su rasporeene u prljenu. Biljke dvodome. Muke iaroice jajastog oblika, ute. enske iarice posle oplodnje postaju sone i podseaju na bobice. Sazrevaju druge godine posle oplodnje. Stanite: nizije (Delibladska peara), pa sve do zone iznad umske granice. Nalazite: u Srbiji iroko rasprostranjena. Koristi se: svee ili osuena bobiaste iarice kleke (Juniperi fructus). Berba i sastojci: zrele iarice se beru u jesen, posle prvih mrazeva. Sadri do 2.5% etarskog ulja. Najvie je zastupljen pinen. Ima i flavonoida, proantocijanidina, diterpena, eera, voskova, smole i organskih kiselina. Upotreba: deluje kao diuretik, zatim kao iritans i rubefacijens.

Aromatine droge antiseptici Salviae folium- list alfije

Salvia officinalis L., Lamiaceae

Biljka: viegodinji, zeljasti bun. Stabljika uspravna, visine do 70cm. Listovi na lisnim drkama, naspramni, sa izraenom mreastom nervaturom. Iz pazuha listova polaze kratki, sterilni izdanci. Cvetovi ljubiaste krunice, sakupleni u dihazijume. Plod je merikarp. Stanite: raste na krenjaku. Nalazite: kod nas se kao samonikla javlja u Sievakoj klisuri, inae se plantano gaji. Koristi se: osueni list (Salviae folium). Berba i sastojci: listovi se beru kada su potpuno razvijeni, pre ili tokom cvetanja biljke. Sadre 1.5-2.5% etarskog ulja. Najvanije komponente ulja su tujon, cineol i kamfor. Pored toga sadri i heterozidne flavonoide, rozmarinsku kiselinu i tanine. Upotreba: deluje antimikrobno, spazmolitiki i kao adsrigens. Smanjuje nastanak i luenje znoja i pluvake. A poseduje i antioksidativno delovanje.

Aromatine droge rubefacijensi Lavandulae flos- cvet lavande

Lavandula angustifolia Mill., Lamiaceae Biljka: viegodinja zeljasta biljka. Stabljika

etvorougaona, visine 20-60cm. Listovi naspramni, linearni, prekriveni mehanikim dlakama. Cvetovi sakupleni u dihazijume. Plod je merikarp. Stanite: raste na kamenitom krenjakom zemljitu. Nalazite: za dobijanje droge plantano se gaji. Koristi se: osueni nepotpuno razvijeni cvetovi (Lavandulae flos). Berba i sastojci: kada je biljka u punom cvetu, odsecaju se vrni delovi izdanka, sue se, a zatim odvejaju cvetovi. Cvetovi sadre 1.5-3% etarskog ulja. Najvaniji sastojci su linalol, linalilacetat, limonen, cineol, kamfor. Tanina ima do 10%. Upotreba: deluje sedativno, kod poremeaja raspoloenja, zamora i nesanice, kao i za smanjenje gasova i nadutosti u stomaku.

Aromatine droge rubefacijensi Rosmarini folium- list ruzmarina

Rosmarinus officinalis L., Lamiaceae Biljka: viegodinji zimzeleni buni. Listovi

naspramni, na kratkim drkama, koasti. Po 5-10 cvetova sakupljeno u cimozne cvasti. Plod je merikarp. Nalazite: za dobijanje droge plantano se gaji. Koristi se: osueni list (Rosmarini folium). Berba i sastojci: listovi se sakupljaju u fazi cvetanja biljke. Sadre oko 2% etarskog ulja. Osnovne komponente su cineol, pinen, kamfor i borneol. Izolovana je i depsidna ruzmarinska kiselina. Sadri i flavonoidne heterozide i tanine. Upotreba: deluje iritantno i poboljava prokrvljenost koe. Deluje i spazmolitiki, tako to oputa spazam glatke muskulature une kese i zida creva. Koristi se kao holagog, a veliku primenu ima u prehrambenoj, kozmetikoj i parfimerijskoj industriji.