REGULATIVA KOJA SE ODNOSI NA FINANSIJE U GRAEVINARSTVU Meusobni odnosi izmeu pravnih subjekata, koji mogu biti pravna ili fizikih lica, ureeni su graevinskom regulativom, i to: Pravnom regulativom: optom pravnom regulativom (Ustav, Zakon o upravnom postupku, Zakon o obligacionim odnosima...)posebnom pravnom regulativom (zakoni, zakonski propisi, uredbe, zakonski pravilnici, uputstva i zakonska akta) Tehnikom regulativom (tehniki pravilnici, standardi, uredbe, uputstva, naredbe i reenja)

PROCEDURA REALIZACIJE OBJEKATApremaZakonu o planiranju i izgradnji(Slubeni glasnik Republike Srbije br. 47/03)

ZAKON O PLANIRANjU I IZGRADNjI Zakonom o planiranju i izgradnji ureuju se uslovi i nain:planiranja i ureenja prostora,ureivanja i korienja graevinskog zemljita iizgradnje objekata. Prema ovom Zakonu, objekat je graevina koja predstavlja fiziku, tehniko-tehnoloku ili biotehniku celinu sa svim instalacijama, postrojenjima i opremom, odnosno same instalacije, postrojenja i oprema koja se ugrauje u objekat ili samostalno izvodi (zgrade svih vrsta, saobraajni, vodoprivredni i energetski objekti, unutranja i spoljna mrea i instalacije, objekti komunalne infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, javne zelene povrine, objekti sporta i rekreacije, groblja, sklonita i dr.)

ZAKON O PLANIRANjU I IZGRADNjI Idejni projekat je projekat kojim se odreuju: namena, poloaj, oblik, kapacitet, tehniko-tehnoloke i funkcionalne karakteristike objekta, organizacioni elementi objekta i izgled objekta; Glavni projekat je projekat kojim se utvruju graevinsko-tehnike, tehnoloke i eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehniko-tehnoloka i organizaciona reenja za gradnju objekta, investiciona vrednost objekta i uslovi odravanja objekta; Izvoaki projekat je projekat koji sadri razradu svih neophodnih detalja za graenje objekta prema glavnom projektu; Projekat izvedenog objekta je projekat koji prikazuje izvedeno stanje objekta i izrauje se za potrebe korienja i odravanja objekta

ZAKON O PLANIRANjU I IZGRADNjI Graenje je izvoenje graevinskih i graevinsko-zanatskih radova, ugradnja instalacija, postrojenja i opreme; Rekonstrukcija je izvoenje graevinskih i drugih radova na objektu, kojima se: vri dogradnja; utie na stabilnost i sigurnost objekta; menjaju konstruktivni elementi; menja tehnoloki proces; menja spoljni izgled objekta; poveava broj funkcionalnih jedinica; utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja i ivotne sredine; menja reim voda; utie na zatitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, evidentirane nepokretnosti, dobra koje uiva prethodnu zatitu, njegove zatiene okoline, osim konzervatorsko - restauratorskih radova; Dogradnja je izvoenje graevinskih i drugih radova kojima se izgrauje novi prostor uz, ispod ili nad postojeim objektom i sa njim ini funkcionalnu ili tehniku celinu

ZAKON O PLANIRANjU I IZGRADNjI Adaptacija je izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu kojima se vri promena organizacije prostora u objektu, zamena ureaja, postrojenja, opreme i instalacija istog kapaciteta, kojima se ne utie na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja i ivotne sredine; Sanacija je izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu kojima se vri popravka ureaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utie na bezbednost susednih objekata, saobraaja i ivotne sredine i ne utie na zatitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, evidentirane nepokretnosti, dobra koje uiva prethodnu zatitu, njegove zatiene okoline, osim konzervatorsko - restauratorskih radova. Investitor je lice za ije potrebe se gradi objekat, odnosno koje finansira izgradnju objekta i na ije ime se izdaje odobrenje za izgradnju.

Planski dokumenti Strategija prostornog razvoja Republike Srbije;eme prostornog razvoja;Prostorni plan podruja posebne namene;Regionalni prostorni plan;Prostorni plan optine

Urbanistiko planiranje Urbanistiki planovi su: opti urbanistiki planovi; regulacioni planovi. Opti urbanistiki planovi su generalni plan i plan opteg ureenja. Regulacioni planovi su plan generalne regulacije i plan detaljne regulacije. Generalnim planom odreuje se dugorona projekcija razvoja i prostornog ureenja naselja. Generalni plan se donosi za grad, odnosno grad Beograd. Generalni plan moe se doneti i za gradska i ostala naselja.

Graevinsko zemljite Graevinsko zemljite je zemljite na kojem su izgraeni objekti i zemljite koje slui redovnoj upotrebi tih objekata, kao i zemljite koje je, odgovarajuim planom predvieno za izgradnju i redovno korienje objekata. Graevinsko zemljite moe biti: javno graevinsko zemljite;ostalo graevinsko zemljite. Pripremanje zemljita obuhvata istrane radove, izradu geodetskih i drugih podloga, izradu planske i projektne dokumentacije, programa za ureivanje zemljita, raseljavanje, ruenje objekata koji su planom za to predvieni, saniranje terena i druge radove. Opremanje zemljita obuhvata izgradnju objekata komunalne infrastrukture i ureenje javnih povrina

Izgradnja objekata Izgradnja objekata se vri na osnovu odobrenja za izgradnju, a prema tehnikoj dokumentaciji za izgradnju objekta. Tehnika dokumentacija se izrauje kao generalni projekat, idejni projekat, glavni projekat, izvoaki projekat i projekat izvedenog objekta. Graenju objekta, odnosno izvoenju pojedinih radova moe se pristupiti i bez prethodno pribavljenog odobrenja za izgradnju ako se objekat gradi neposredno pred nastupanje ili za vreme elementarnih nepogoda, kao i radi otklanjanja tetnih posledica od tih nepogoda, neposredno posle njihovog nastupanja, kao i u sluaju rata ili neposredne ratne opasnosti. Ovi objekti mogu ostati kao stalni ako investitor pribavi odobrenje za izgradnju u roku od est meseci od prestanka okolnosti koje su prouzrokovale njegovo graenje.

Izgradnja objekata Uz zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju podnosi se: izvod iz urbanistikog plana ili akt o urbanistikim uslovima, koji nije stariji od est meseci;idejni projekat usklaen sa izvodom odnosno aktomdokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu, odnosno pravu svojine na objektu, odnosno pravu korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu;drugi dokazi odreeni urbanistikim planom.

Izgradnja objekata Tehniku dokumentaciju potpisuje odgovorni projektant. Odgovorni projektant moe biti lice sa visokom strunom spremom odgovarajue struke, odnosno smera i licencom za projektovanje Generalni projekat i idejni projekat, prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti za objekte za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva podleu reviziji (strunoj kontroli) Revizione komisije koju obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva. Glavni projekat podlee tehnikoj kontroli.

Izgradnja objekata Tehniku kontrolu glavnog projekta moe da vri preduzee, odnosno drugo pravno lice koje ispunjava uslove za izradu tehnike dokumentacije i koje odredi investitor. Investitor je duan da osam dana pre poetka graenja objekta prijavi organu nadlenom za izdavanje odobrenja za izgradnju naziv izvoaa, poetak izvoenja radova i rok zavretka izgradnje. Investitor podnosi glavni projekat sa potvrdom i izvetajem o izvrenoj tehnikoj kontroli, odobrenje za izgradnju, dokaz o ureivanju odnosa u pogledu plaanja naknade za ureenje graevinskog zemljita i dokaz o uplati administrativne takse.

Izgradnja objekata Odgovorni izvoa radova rukovodi graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova. Odgovorni izvoa radova moe biti lice sa visokom strunom spremom odgovarajue struke, odnosno smera i licencom za izvoenje radova. Investitor obezbeuje struni nadzor u toku graenja objekta, odnosno izvoenja radova za koje je izdato odobrenje za izgradnju. Podobnost objekta za upotrebu utvruje se tehnikim pregledom. Objekat se moe koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli

Izgradnja objekata Upotrebna dozvola izdaje se za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehniko-tehnoloku celinu i moe se kao takav samostalno koristiti ili je za graenje tog dela objekta izdato posebno odobrenje za izgradnju. Upotrebna dozvola sadri i garantni rok za objekat i pojedine vrste radova utvrene posebnim propisom. Vlasnik objekta za koji je izdata upotrebna dozvola obezbeuje izvoenje radova na investicionom i tekuem odravanju objekta kao i redovne, vanredne i specijalistike preglede objekta, u skladu sa posebnim propisima Objekat koji se gradi, odnosno ije je graenje zavreno bez odobrenja za izgradnju i glavnog projekta, ne moe biti prikljuen na elektroenergetsku, termoenergetsku ili telekomunikacionu mreu, vodovod i kanalizaciju

ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA NEKE ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA GRAEVINARSTVO Zakon o obligacionim odnosima regulie pravne odnose izmeu subjekata koji nastaju u oblasti prometa robe i usluga. Pored ostalog, ZOO predvia pravinu naknadu, kroz naelo jednake vrednosti davanja u dvostranim ugovorimaPosebno smatra relevantnim one okolnosti koje nastupe posle zakljuenja ugovora, naroito koje oteavaju ispunjenje obaveza jedne strane Obligacija (latinski obligatio) znai obaveza, obaveznost, dug, obveznica

ZAKON O OBLIGACIONIM ODNOSIMA NEKE ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA GRAEVINARSTVO NOVANE OBAVEZE UGOVOR O GRAENJU ODGOVORNOST ZA NEDOSTATKE NADZOR NAD IZVOENJEM RADOVAODGOVORNOST IZVOAA I PROJEKTANTA ZA SOLIDNOST GRAEVINE USTUPANJE UGOVORA

POSEBNE UZANSE O GRAENJU Pre skoro 30 godina Skuptina Privredne komore Jugoslavije je, na osnovu svog Statuta i Zakona o udruivanju privrednih organizacija u Privrednu komoru Jugoslavije donela Posebne uzanse o graenju Posebnim uzansama o graenju ureduju se odnosi izmeu ugovaraa - naruioca i izvoaa radova u poslovima izvoenja radova na graevinskim objektimaOvaj savezni propis jo uvek vai, budui da ni jednim aktuelnim zakonskim aktom nije stavljen van snage Smatra se da su ugovarai pristali na primenu uzansi prilikom graenja objekta, ukoliko ove uzanse ugovorom o izvoenju radova i opremanju objekta nisu u celini ili delimino iskljuene

ODREDBE POSEBNIH UZANSI O GRAENJU opte odredbesastavni delovi ugovoraprouavanje i izmena tehnike dokumentacijeodstupanje od predmeta ugovoracenerokovi za izvoenje radovauvoenje izvoaa u posaoustupanje radova treem licuugovorna kaznaplaanjeprivremeno obustavljanje izvoenja radovakvalitet radova i materijalagarancija za kvalitet izvedenih radova

ODREDBE POSEBNIH UZANSI O GRAENJU materijal i oprema koje nabavlja naruilacosiguranjesnoenje rizika,struni nadzor naruiocaodgovornost izvoaa za stabilnost i sigurnost objektamere sigurnostiobezbeenje i uvanje gradilitaprimopredaja izvedenih radovakonani obraunposledice raskidanja ugovoraureenje gradilita

ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA GRAEVINARSTVO Zakon o javnim nabavkama donet je u Srbiji 2002. GodineOvim Zakonom se ureuju uslovi, nain i postupak nabavke dobara i usluga i ustupanja izvoenja radova u sluajevima kada je naruilac tih nabavki dravni organ Ovaj Zakon odreuje i procedure - nain evidentiranja ugovora i drugih podataka o javnim nabavkama, kao i nain zatite prava ponuaa Slian zakon donet je i u Crnoj Gori Takoe, 2003. godine donet je poseban pravilnik za javne nabavke u gradu Beogradu Zakon o javnim nabavkama je donet da bi se jasno propisala i kontrolisala tenderska procedura kod dravnih institucija, i obezbedila javnost ("transparentnost") u radu, kao to to propisuje Evropska Unija (u privatnim firmama poslovodstvo moe da vri izbor prema svojim kriterijumima)

ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA GRAEVINARSTVO Javna nabavka je pribavljanje dobara i usluga ili ustupanje izvoenja radova od strane dravnog organa, organizacije, ustanove ili drugih pravnih lica Ponua je domae ili strano pravno ili fiziko lice koje ponudi isporuku dobara, pruanje usluga ili izvoenje radova Predmet ugovora o javnoj nabavci je: nabavka dobara, nabavka radova i nabavka usluga Zakon se ne primenjuje na nabavke po osnovu meunarodnog sporazuma koji se odnosi na izvoenje radova, kojim je predviena zajednika primena ili eksploatacija projekta od strane drava, odnosno organizacija koje su ga zakljuile

ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA GRAEVINARSTVO Zakonom je predvieno da se dodela ugovora vri u otvorenom postupku, restriktivnom postupku i u postupku sa pogaanjem Otvoreni postupak je postupak u kojem svi zainteresovani mogu dati ponudu Restriktivni postupak je postupak u kojem ponudu mogu dati samo oni ponuai (kandidati) koje je naruilac pozvao poto su prethodno ustanovljene njihove kvalifikacije Postupak sa pogaanjem je postupak u kojem naruilac pregovara sa isporuiocima dobara, pruaocima usluga ili izvoaima radova o svom izboru i o uslovima ugovora

OGLASI O JAVNIM NABAVKAMA RADOVA PREMA ZAKONU O JAVNIM NABAVKAMA Osnovne vrste oglasa za nabavku radova su: prethodni raspisjavni poziv za dodelu nabavke radova u otvorenom postupku, restriktivnom postupku ili u postupku sa pogaanjemjavni poziv za kvalifikaciju ponuaa za nabavku radovaobavetenje o dodeli ugovora o nabavci radovaperiodino informativno obavetenje za nabavku radova

PRAVILNIK O SASTAVLJANJU LISTE ZAINTERESOVANIH IZVOAA GRAEVINSKIH RADOVA Pravilnik o sastavljanju liste zainteresovanih izvoaa graevinskih radova prvi je podzakonski akt Zakona o javnim nabavkama Ovim Pravilnikom se ureuje nain sastavljanja Liste izvoaa graevinskih radova za uee u postupku javnih nabavki radova Privredna komora Srbije sastavlja listu zainteresovanih izvoaa graevinskih radova, pridravajui se uslova za uee u postupku dodele ugovora i uslova propisanih za gradnju objekata u Republici. Pravilnikom se propisuju uslovi koje treba da ispuni zainteresovani izvoa graevinskih radova da bi bio upisan na Listu, nain izdavanja i evidentiranja potvrda o upisu, kao i nain brisanja sa Liste

KRITERIJUMI ZA IZBOR NAJPOVOLJNIJEG PONUAANaruilac bira ponuae na osnovu podataka koji dokazuju ponuaev pravni statusposlovni kapacitetfinansijski kapacitettehnike kvalifikacije kadrovske kvalifikacije Naruilac je duan da objavi identine kriterijume za izbor najbolje ponude u javnom pozivu i u konkursnoj dokumentacijiKriterijumi na osnovu kojih naruilac bira najbolju ponudu u konkursnoj dokumentaciji moraju biti opisani i vrednovani, ne smeju biti diskriminatorski i moraju biti u logikoj vezi sa sadrinom javne nabavke

KRITERIJUMI ZA IZBOR NAJPOVOLJNIJEG PONUAAVrste kriterijuma - Kriterijumi za ocenjivanje ponude su ekonomski najpovoljnija ponudanajnia ponuena cenaEkonomski najpovoljnija ponuda je ponuda koja se zasniva na razliitim kriterijumima, u zavisnosti od predmeta javne nabavke, i to naroito na: roku isporuke ili izvrenja usluge ili radovatekuim trokovimatrokovnoj ekonominostikvalitetu i primeni odgovarajuih sistema obezbeenja i kontrole kvalitetaestetskim i funkcionalnim karakteristikamatehnikim i tehnolokim prednostima

KRITERIJUMI ZA IZBOR NAJPOVOLJNIJEG PONUAApost-prodajnom servisiranju i tehnikoj pomoigarantnom periodu, vrsti i kvalitetu garancija i garantovanim vrednostimaobavezama u pogledu rezervnih delovapost - garancijskom odravanjuponuenoj cenimogunostima tipizacije i unifikacijeobimu angaovanja podizvoaaSvakom (ili nekom od usviojenih) od prethodno navedenih elemenata/kriterijuma naruilac u konkursnoj dokumentaciji odreuje relativni znaaj (ponder/bod), tako da zbir pondera iznosi 100Izbor izmeu dostavljenih ponuda primenom kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude naruilac sprovodi tako to ih rangira na osnovu tih kriterijuma i pondera odreenih za te kriterijume

KRITERIJUMI ZA IZBOR NAJPOVOLJNIJEG PONUAAIzbor izmeu dostavljenih ponuda primenom kriterijuma najnie ponuene cene zasniva se na najnioj ceni kao jedinom kriterijumu, ako su ispunjeni svi uslovi navedeni u konkursnoj dokumentacijiAko se primenjuje kriterijum najnie ponuene cene, naruilac ne moe po zakljuenju ugovora da prihvati bilo kakvo naknadno poveanje cene

KRITERIJUMI ZA IZBOR NAJPOVOLJNIJEG PONUAASlino, za javne nabavke na teritoriji Beograda "Pravilnikom o postupku javnih nabavki" propisan je osnovni kriterijum za ocenjivanje ponuda - ekonomski najpovoljnija ponuda, s tim to, po pravilu, element ponuene cene ne moe biti ispod 80 pondera (bodova) od ukupnih 100Aktom Izvrnog odbora Skuptine grada moe se promeniti uee elementa ponuene cene u kriterijumu ekonomski najpovoljnije ponude, ukoliko to specifinosti nabavke zahtevajuKriterijume za ocenu ponuda utvruje naruilac u konkursnoj dokumentaciji, uzimajui u obzir vrstu, tehniku sloenost, trajanje i vrednost javne nabavkeNaruilac je odgovoran u sluaju nepridravanja ove odredbe i ukoliko se ne vri raunanje pondera (bodova) na propisanom obrascu.

PRAVILNIK O POSTUPKU OTVARANJA PONUDA I OBRASCU ZA VOENJE ZAPISNIKA O OTVARANJU PONUDA Otvaranje ponuda vri komisija za javnu nabavku, koja se obrazuje istovremeno sa donoenjem odluke o pokretanju postupka javne nabavkeU postupku dodele ugovora o javnoj nabavci u otvorenom postupku i u drugoj fazi restriktivnog postupka, otvaranje ponuda je javnoU postupku dodele ugovora o javnoj nabavci sa pogaanjem i u prvoj fazi restriktivnog postupka, otvaranje ponuda, prema odluci naruioca, moe biti javnoOtvaranje ponuda vri se na mestu koje je navedeno u javnom pozivu kao i u konkursnoj dokumentacijiOtvaranje ponuda se vri odmah po isteku roka za podnoenje ponuda.

PRAVILNIK O POSTUPKU OTVARANJA PONUDA I OBRASCU ZA VOENJE ZAPISNIKA O OTVARANJU PONUDA U postupku otvaranja ponuda Komisija utvruje: imena prisutnih ovlaenih predstavnika ponuaabroj prispelih ponudada li se na kovertama vidi na koju javnu nabavku se ponude odnoseda li su prispele ponude blagovremene i redosled prispea Na otvaranju ponuda utvruje se da li je ponuda potpisana, iz koliko delova se sastoji i da li su priloeni dokazi o ispunjenosti uslova sadranih u konkursnoj dokumentacijiProitane podatke i podatke o ponudi i ponuau Komisija odmah unosi u ZapisnikPoto je otvorila i proitala sve ponude, a pre zavretka postupka otvaranja ponuda, Komisija treba da pozove prisutne predstavnike ponuaa da daju eventualne primedbe, koje se odnose na postupak otvaranja ponudaPrimedbe se unose u Zapisnik

PRAVILNIK O OBRASCIMA ZA EVIDENTIRANJE PODATAKA O JAVNIM NABAVKAMA Pravilnik o obrascima za evidentiranje podataka o javnim nabavkama je podzakonski akt Zakona o javnim nabavkama. Ovim Pravilnikom se propisuje sadrina obrazaca za evidentiranje podataka o javnim nabavkama, koji obavezuje naruioce da prikupljaju i evidentiraju odreene podatke o dodeljenim ugovorima o javnoj nabavci. Pri tome je predviena obaveza da podatke evidentiraju posebno za dodelu ugovora o javnim nabavkama dobara, o javnim nabavkama usluga i o javnim nabavkama radova, kao i o javnim nabavkama u oblasti vodoprivrede, energetike, telekomunikacija i saobraaja

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMAZakon o javnim nabavkama je u svojoj dvogodinjoj primeni od strane strune javnosti naiao na odreene primedbe. U meuvremenu je aktivno poela sa radom Uprava za javne nabavke, kao i Komisija za zatitu prava ponuaa. Nedoreenosti Zakona, kao i problemi koji su nastali u praktinoj primeni su reeni u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama. Ovde e se naglasiti jedan od prevazienih problema, a to je nemogunost naih graevinskih preduzea da konkurentno sa stranim izvoaima uestvuju u meunarodnim licitacijalama koje se odigravaju na naem tlu, to je posledica ekonomske zatvorenosti u poslednjih desetak godina.

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMAlan 20. Zakona o izmenama i dopunama zakona o javnim nabavkama kae:U sluaju primene kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, a u situaciji kada postoje ponude stranog i domaeg ponuaa koji izvodi radove ili prua usluge, odnosno nudi dobra koja su proizvedena u zemlji, naruilac e izabrati najpovoljnijeg domaeg ponuaa, pod uslovom da razlika u konanom zbiru pondera izmeu najpovoljnijeg domaeg ponuaa i najpovoljnijeg stranog ponuaa nije vea od 20 u korist stranog ponuaa. U sluaju primene kriterijuma najnie cene, a u situaciji kada postoje ponude stranog i domaeg ponuaa koji izvodi radove ili prua usluge, odnosno nudi dobra koja su proizvedena u zemlji, naruilac e izabrati domaeg ponuaa sa najniom ponuenom cenom, pod uslovom da njegova ponuena cena nije vea od 20% od najnie ponuene cene stranog ponuaa.