08viii prerada nafte i gasa

7/30/2019 08VIII Prerada Nafte i Gasa

1/9

RUDARSKI ODSEK-Eksploatacija tenih i gasovitih mineralnih sirovina i gasnatehnika

PREDMET: HEMIJA I PRERADA NAFTE I GASA (za studente VI semestra)

Prof. dr AleksandraKostic-Pulek (18.04.2008)

FIZIKE OSOBINE NAFTE

Poznavanje fizikih osobinaje je veoma bitno sa take gledita prospekcije ieksploatacije nafte.Ove osobine se odredjuju relativno jednostavnim laboratorijskimmetodama.Dele se na:I.Opte osobinea) gustina, fizika karakteristika koja odredjuje klasifikaciju,cenu i nain preradenafte.Po definiciji je gustina masa jedinice zapremine i SI jedinica gustine jeg/cm3.Gustina nafte varira izmedju 0,65-1,1g/cm3 a najesce je izmedju 0,75-0,95g/cm3.Gustuna razliitih ugljovodonika ,sa istim brojem C atoma u molekulu,poveava se poredosledu:alkani< naftenski ugljovodonici < aromatini ugljovodonici.Gustinu >1 imajunafte sa poveanim sadrajem smole i asfaltena.Nafte sa veim sadrajem benzina imajumanju gustinu.U praksi se esto koristi pojam relativne gustine prema vodi na istoj ili drugojtemperaturi.U USA se za izraavanje gustine koriste tzv.stepeni po API skali.Postojeuporedne tablice koje omoguavaju prelazak sa SI jedinica (g/cm3) u stepene API skale.Gustina se eksperimentalno odredjuje jednostavnim metodamapomou:piknometra,hidrostatike vage ili areometra.b) viskozitet predstavlja merilo unutranjeg trenja tenosti u kretanju i zavisi odtemperature i hemijskog sastava fluida.Tenost koja ima veci viskozitet je manje a ona samanjim viskozitetom je vie pokretna tenost.Viskozitet se klasifikuje na:a)apsolutni (dinamiki i kinematiki) u b)relativniviskozitet. Apsolutni dinamiki viskozitet (d) se u SI sistemu mera i jedinica izraava ujedinicama Pa.s i jedan Pa.s predstavlja viskozitet fluida koji struji laminarno i u kome seizmedju dva paralelna sloja ,udaljena 1m,sa razlikom u brzinama strujanja od 1m/s javljanapon smicanja od jednog Pa.

d=.s.v/tgde je : -koeficijent viskoziteta ;s-povrina kontakta slojeva koji struje; .v-razlika u

brzinama strujanja slojeva; x-rastojanje izmedju slojeva; .v/t -gradijent brzineU tehnologiji nafte se ece koristi tzv. kinematicki viskozitet ( k) koji predstavljakolinik dinamikog viskoziteta i gustine fluida : k=. d / i izraava se

u m2/s.Kinematiki viskozitet nafte se kree u sirokom opsegu a na 200C najee sekree od 40-60 mm2/s.

Merenje apsolutnog viskoziteta je dosta sloeno i zato se u inenjerskoj praksi escekoristi relativni viskozitet koji predstavlja odnos viskoziteta ispitivane i nekestandardne supstance.On se odredjuje merenjem vremena isticanja odredjene zapreminetenosti ( najee 200 ml tenosti ciji viskozitet odredjujemo) i iste zapremine drugetenosti ( najee destilovane vode).U praksi se esto koriste empirijske formulepomou kojih se na osnovu odredjene vrednosti relativnog viskoziteta ,sa


2/9

zadovoljavajuom tanou, izraunava apsolutni viskozitet. Za eksperimentalnoodredjivanje relativnog viskoziteta se najee koristi tzv.Englerov viskozimetar.c) rastvorljivost tenih ugljovodonika koji ine naftu jednih u drugima je velika i zatonafta predstavlja molekulsko-dispersni sistem.Jedino asfalteni nisu dobro rastvorni i onisa naftom grade koloidno-dispersan sistem.Nafta sadri rastvorene i razliite

gasove:H2.CO,CO2,N2,H2S a deo alkana(C1-4) sadranih u njoj je u gasnom agregatnomstanju.Njihova rastvorljivost opada sa porastom temperature a raste sa porastom pritiska(zakon Henrija). Nafta je malo rastvorna u vodi a dobro je rastvorna u organskimrastvaraima

II.Termike osobinea) temperatura zamuenjaje temperaturu na kojoj se opaa prvo zamuenje u nafti kojeje posledica izdvajanja parafina vee molekulske mase u vrstom agregatnom stanju.b) temperatura stinjavanja-stinite je temperaturu na kojoj nafta gubi odlike fluida ine moe vie da tee.Ona je obino nia za 2-3 0C u odnosnu na tempetaturuzamuenja.Ove temperature su razliite za razliite nafte i kreu se u opsegu od 20 do

32

0

C.Vano je napomenuti da stinjavanje nafte nije promena hemijskog sastava nafte vepromene agregatnog stanja vih parafina iz tenog u vrsto .Treba ga razlikovati odzgunjavanja nafte koje se deava kada se isparavanjem lakih frakcija nafte promeni njenhemijski sastav pa i rastvorljivost viih parafina usled ega se oni izdvajaju u vrstomstanju.Ove temperature je neophodno poznavati jer su stinjavanje i zgunjavanjenepoeljani procesi koji uzrokuju tekoe pri transportu i preradi nafte.c)temperatura paljenja je temperaturu na kojoj se nafta pali.Ona je za veinu nafti uopsegu izmedju 30 i 700 C.Nafta sa temperaturom paljenja ispod 200 C spada u klasulako zapaljivih tenosti i rukovanje sa njom ukljuuje specijalne mere.predostronosti.d)plamite je temperaturu na kojoj e pare iznad nafte planuti kada im se primakneplamen gorionika.e)gorite je temperatura na kojoj se pare iz nafte izdvajaju (kontinualno) takvombrzinom da mogu stacionarno da gore. Ovi podaci se odredjuju eksperimentalno u praksii to za tea ulja na Markusonovom aparatu a za laka ulja na Penski-Martenovom aparatu.f) toplotna vrednost (ranije nazivana kalorina mo) predstavlja koliinu toplote kojuoslobodi jedinica zapremine (za gasna) ili jedinica mase (za tena i vrsta goriva).Ona zanaftu iznosi izmedju 44000-48000 kJ/kg a za zemni gas 31000-50000kJ/m3.Odredjuje seeksperimentalno u laboratoriji u kalorimetru ili se rauna na osnovu hemijskog sastavanafte.Poznavanje termikih osobina nafte je neophodno zbog spreavanja pojave poara ieksplozija.

III.Optike osobine

a) boja i fluorescencija Boja nafte varira od sveltle (ukaste) za nafte manjih do tamne(skoro crne) za nafte veih gustina.Tamna boja potie od asfaltnih materija i aromatinihugljovodonika.Izuzetno retko nafta je bezbojna.Fluorescencija je sposobnost supstance da pri osvetljavanju preliva boje.Nafta najee

pokazuje plavu ili zelenu fluorescenciju koja pri duem dejstvu sunevih zraka nestaje.


3/9

b)indeks prelamanja svetlosti i opticka aktivnost.

Indeks prelamanja (refrakcije)svetlosti se kree od 1,39-1,49 i zavisi od gustinenafte.Raste sa porastom molekulske mase komponenata kod parafina ili brojemprstenova u molekulu kod ciklinih ugljovodonika.Gotovo sve sirove nafte su optiki

aktivne i skreu ravan polarizovane svetlosti u desno.IV.provodnost nafteNafta ne provodi struju

V.miris nafteMiris nafte je razliit i zavisi od njenog sastava.Lake nafte imaju miris benzina to je

posledica prisustva lakih ugljovodonika parafinskog reda i naftenskog reda.Nafta savelikim sadrajem aromatinih ugljovodonika ima prijatan-aromatian miris.Neprijatanmiris nafte moe poticati od prisustva jedinjenja sumpora-merkaptana isumporovodonika.

HEMIJSKE OSOBINE NAFTEOve osobine odredjuje kvalitativni i kvantitativni sastav nafte.U samoj nafti se tokom

stajanja pod uticajem vazduha ,vlage ,suneve svetlosti,toplote deavaju hemijskepromene.One su najee svedene na stvaranje smedje obojenih (redje bezbojnih)viskoznih fluida koji su produkti reakcija oksidacije i polimerizacijetzv.osmoljavane.Brzina njihovog stvaranja kao i njihova koliina je vea sto je sadrajnezasienih ugljovodonika u nafti vei.Sastav ovih smolastih materija je dosta sloene ,tosu nezasieni ugljovodonici velikih molekulskih masa (M r=500-2000),amorfne structurekoje se na osnovu svoje rastvorljivosti u kiselinama,bazama i organskim rastvaraimadele na:smole,asfaltene i asfaltogene kiseline. Prisustvo ovih smolastih materija uderivatima nafte je nepoeljno (zapuavanje cevovoda,dizni ,ventila itd.) i mora se strogokontrolisati:npr.auto benzini smeju da sadre maksimalno 10 mg/100cm3 goriva a aviobenzini samo 1mg/100cm3.

Pri manipulisanju naftom tokom eksploatacije,transporta ili prerade, u industrijskimpostrojenjima, se deava i hemijska promena koja se naziva korozija.Korozija sedefinie kao hemijska promena pri kojoj se neka supstanca (metal,nemetal,njhovaneorganska ili organska jedinjenja) razara pod dejstvom supstance iz spoljanje sredine.Uinenjerskoj praksi vezanoj za eksploataciju nafte i preradu nafte najprisutnija je korozijametala.Korozija metala je oksido-redukcioni process i deli se na hemijsku ielektrohemijsku koroziju.Hemijska korozija se deava pri reakciji metala sa suvim gasovima ili tenostima koje

nisu elektroliti(nepolarne organske tecnosti). Npr.gvodje na 600 0 C sa O2 daje poroznusmeu oksida :FeO,Fe2O3, i Fe3O4 koja se naziva okalina, sa Cl2 FeCl2 itd.Elektrohemijska korozija metala deava u prisustvu elektrolita (rastvora

kiselina,baza,soli,morske vode,vlanog vazduha itd.).Tu su prisutna dva procesa:na anodise deava anodno rastvaranje (oksidacija) metala a na katodi se deava katodna redukcijaoksidacionog sredstva.Kao oksidaciono sredstvo u elektrohemijskoj koroziji mogu dauestvuju molekuli ili jonovi razliitih supstanci:O2,Cl2,H

+,NO3-,Fe2+ i drugi.Najese

se pri koroziji odigrava redukcija kiseonika (dospelog u elektrolit iz vazduha) prema


4/9

jednacini:O2+2H2O+4e4OH- (kiseonicna korozija) a redje redukcija vodoninih

jonova prema jednacini:2H++2eH2 (vodonina korozija). Ulogu katode uelektrohemijskoj koroziji metala imaju primese u metalu ili deformisani delovi (mehanike deformacije) u njemu.Npr.elektrohemijska korozija gvodja se sastoji odsledeih procesa na elektrodama:

(anoda):2Fe2Fe

2+

4e (anodna oksidacija)(katoda):4e+O2+2H2O4OH- (katodna redukcija)

--------------------------------------------------------------------------------2Fe+O2+2H2O2Fe(OH)2 Nastali hidroksid se (u prisustvu vlage) oksidiekiseonikom iy vayduha i nastaje rdja sastava Fe2O3.x H2O.Elektrohemijska korozija seesto odigrava pri dodiru dva metala razliitih hemijskih aktivnosti pri emu seaktivniji metal rastvara a na manje aktivnom se deava katodna redukcija.Npr.prikontaktu Fe i Cu aktivniji metal gvodje se rastvara (anoda) a na bakru (katoda) sedeava redukcija vodoninih jona iz rastvora elektrolita .Rezultat je razaranje gvodjana kontaktu sa elektrolitom i izdvajanje vodonika na bakru.

Izazivai korozije su:

a)soli i organskih i neorganskih kiselina.Pri povienoj temperaturi soli hidrolizuju idaju kao proizvod reakcije hidrolize kiseline koje su veoma agresivne.Najprisutnijesoli su hloridi i njihova hidroliza se moe prikazati sledecim jednacinama:

MgCl2+H2OMgOHCl+HCl MgOHCl+ H2OMg(OH)2+HClSadraj soli u nafti i derivatima nafte semora kontrolisati i

odredjuje se eksperimentalno u laboratoriji ekstrakcijom pomou vode.

b)kiseline i organske i neorganske jer deluju agresivno na metalne povrine i njihovsadraj u nafti i derivatima mora biti sveden na minimum.Najbolje je da su derivati(goriva i maziva) neutralni tj da je pH=7.Sadraj kiselina u njima odredjujetzv.neutralizacioni broj koji predstavlja masu KOH potrebnu za neutralizaciju 100 cm3goriva ili 1 g ulja.Sadraj kiselina u derivatima mora biti strogo kontrolisan i propisan jestandardima:neutralizacioni broj ulja za avio motore je maksimano 0,02mg KOH/g ulja aza automobile 0,2mg KOH/ g ulja.

c)jedinjenja sumpora koja nastaju pri procesima prerade nafte i imaju korozionodejstvo.To su najee merkaptani i sumporovodonik koji ine tzv.aktivni sumporijeprisustvo je neophodno kontrolisati.Njihovo prisustvo u derivatima se eksperimentalnoutvrdjuje pomou srebrnih i bakarnih listia koji se uranjaju u naftu (ili derivat )zagrejanu na 50-1000 C .Ukoliko sumpora nema na ovim ploicama nema sivih ili crnihmrlja. Za procese korozije je posebnostetno istovremeno prisustvo i soli isumpora.Npr.brzina korozije elika pod dejstvom soli-hlorida je 5-20 mm/godinje aliistovremeno prisustvo soli i sumporovodonika ubrzava koroziju elika 3-4 puta.

d )gasovi koji su rastvoreni u nafti(O2,Cl 2 ,NO2,SO2,HCl,H2S,CO2 a ponekada i He iAr) koji takodje mogu da budu izazivai korozije hemijske korozije.

Zatita od korozije se izvodi:obradom korozione sredine-uklanjajem supstanceizazivaa korozije(kiseline se neutraliu,uvode se inhibitori korozije itd.),stavljajem


5/9

zatitnih prevlaka (metalne-Cu,Cr,Ni ili nemetalne-boje ili lakovi) i elektrohemijski(predmet koji elimo da zatitimo uinimo katodom i na njemu se odigrava redukcija).

ZAHTEVI PRERADJIVAA NAFTE

Nafta nema direktnu primenu.Ona se u rafinerijama preradjuje u cilju dobijanjarazliitih proizvoda-derivata nafte od kojih se izvestan broj koristi kao artikli irokepotronje a veina se dalje preradjuje u petrohemijskoj industriji.Vrednost sirovenafte odredjuje njenja pogodnost za preradu.Preradjivaima nafte potrebne susledee informacije:I) frakcioni sastav nafte i fizike karakteristike svake frakcije,II)klasifikacija nafte,III) sadraj primesa u nafti.

I) frakcioni sastav nafteta se od neke nafte moe dobiti zavisi pre svega od njenog frakcionog sastava .Onodredjuje nain prerade ,vrstu,kolicinu,kvalitet i cenu dobijenihderivata.Sastav nafte sa istog naftonosnog polja,ali iz razliitih leita,moe biti

razliit.Odredjuje se eksperimentalno u aparaturi za destilaciju na sledeinain:Odredjena koliina nafte se u aparatu za destilaciju zagreva .Pri tomeizdvojena para se u hladnjaku kondenzuje i odredjuje se zapremina destilatamenzurom.Postupak destilacije se moe izvoditi na dva naina:a)merenjemtemperature pare na svakih 5-10 cm3 izdvojenog destilata ,b)merenjem zapremineizdvojenog destilata na svakih 10 C0 porasta temperature pare.Na ovaj se nainfiziki odvajaju pojedine frakcije nafte (ime se omoguava odredjivanje njihovihfizikih karakteristika) i dobijaju podaci za konstruisanje destilacione (monotonorastue) krive koja predstavlja zavisnost temperature pare i zapremine frakcije(t=f(zapremina frakcije)).Iz nje se dobijaju podaci o vrsti i prinosu svake frakcije uispitivanoj nafti i na osnovu njih se mogu i projektovati postrojenja za preradu nafte.

II) klasifikacija nafteNa osnovu podataka o frakcionom sastavu nafte i fizikim karakteristikama svakefrakcije procenjuje se hemijski sastav nafte i nafta se klasifikuje na osnovu:1)hemijskogsastava gde se klasifikacija izvodi na osnovu hemijskog sastava frakcije koja kljua uopsegu 250-300 0C na parafinske,naftenske,parafinsko-naftenske,naftensko-aromatske i parafinsko-naftensko-aromatske nafte;2)naina prerade gde seklasifikacija izvodi na osnovu gustine kljunih frakcija nafta ( frakcije koja ,na pat,kljuau opsegu od 250-2750C i frakcije koja na pritisku od 5,3 KPa kljua u opsegu od 275-3000C) na parafinske (gustina prve frakcije ispod 0,825 a druge ispod 0,876g/cm3,naftenske (iznad 0,860 i 0,934 g/cm3) i meane (izmedju 0,825-0,860 i 0,876-0,934 g/cm3),3)prema kvalitetu proizvoda koja je zasnovana na osobinama dobijenihproizvoda na nafte parafinske i nafte asfaltne baze i 4)prema tehnoloskimpokazateljima Tehnoloki pokazatelji prema kojima je izvrena klasifikacija su:sadrajsumpora (klasa S1 sa do 0,5% mas ,klasa S2 koja sadri od 0,5-2% mas , i klasa S3 kojasadri vie od 2% mas sumpora) ; sadraju frakcije koja na pat ,kljua do 350

0C (klasa

T1 sa>45% mas,T2sa 30-45 %mas. i T3 sa 25% mas raunato na naftu,M2 sa 15-25 % mas. raunato na naftu ,M3 15-25 %mas. raunato na mazut i M4sa


6/9

P1sa 6% mas ).Poslednja klasifikacija dajemogunost da se sastavi ifra nafte koja daje informacije o kvalitetu nafte i njenojpogodnosti za preradu.Npr.nafta sa ifrom T1M4S2P1 je nafta za dobijanje lakihproizvoda a T 3 M 1S 1P2 je nafta za proizvodnju ulja.

III) sadraj primesa u nafti

Sva jedinjenja prisutna u nafti ,izuzev ugljovodonika,se smatraju primesama.Njihovoprisustvo u nafti je stetno jer stvara tekoe pri preradi,umanjuje kvalitet dobijenihproizvoda (derivata) i izaziva koroziju.Npr.prisustvo vode omoguava rastvaranje solikoje izazivaju koroziju,stvara penu i poveava pritisak u uredjajima zapreradu.Mehanike neistoe prisutne u nafti zapuavaju cevovode i oteavaju prenostoplote itd.Po svojim fiziko-hemijskim karakteristikama primese u nafti se dele na:a)oleofobne i b) oleofilne.

a) oleofobne primese u naftiOve primese su nerastvorne u nafti i zato su one u njoj prisutne u obliku grubo-

dispersnih sistema. Grubo dispersni sistemi,kao to je poznato,imaju estice dispersnefaze >100 nm U ove primese spadaju voda (prisutna do 2% mas. u nafti),soli(prisutne do0,3% mas. u nafti ),gasovi(koliina zavisi od pritiska i temperature) i mehanikeneistoe((prisutne do 0,15% mas. u nafti).U zavisnosti od agregatnog stanjakomponenata dispersnog sistema ,dispersnog sredstva (nafte) i dispersne faze (primesa)ove primese sa naftom formiraju emulzije (obe komponente u tenom agregatnomstanju) ili suspenzije (dispersna faza- primesa u vrstom agregatnom stanju a dispersnosredstvo nafta u tenom agregatnom stanju).

b) oleofilne primese u nafti

Ove primese su u nafti dobro rastvorne i njih ine :jedinjenja sumpora (prisutna do 5%mas. u nafti), kiseonika (prisutna do 2 %mas. u nafti),azota (prisutna do 1 %mas. unafti) i organometalna jedinjenja(prisutna do 0,1 %mas. u nafti).Ukljanjanje jedinjenjasumpora iz derivata nafte je najsloenije.Ova jedinjenja izazivaju koroziju i zagadjujukatalizatore.

MDK svake od primesa u nafti i derivatima je propisan standardima.

PRIPREMA SIROVE NAFTE ZA PRERADU

Postupci pripreme nafte za preradu obuhvataju ukljanjanje primesa iz nafte :odvajanjegasova (separaciju),odvajanje vode (odvodnjavanje) i odvajanje soli(odsoljavanje).Uklanjanje oleofilnih primesa iz nafte i to pre svega sumpora(odsumporavanje) se ne izvodi na nafti nego na derivatima dobijenim nakon prerade.

a) ukljanjanje gasova (separacija)


7/9

Pri izlasku nafte na povrsinu zemlje opada pritisak i smanjuje se rastvorljivost gasova(Henrijev zakon) i oni se izdvajaju iz nafte.Gasovi izdvojeni iz nafte hvataju se uuredjajima koji se nazivaju separatori.Separatori su uredjaji cilindricnog oblika sazavojnicama u njima(koje produzavaju vreme boravka nafte) i ventilom za regulacijupritiska (za izvodjene gasova)na vrhu i ventilom za regulaciju nivoa na dnu (za

izvodjenje nafte).Mogu biti jedno ili vise stepeni (u njima su razliciti p i t).Ukoliko naftaima veliki sadrzaj gasovitih ugljovodonika (propane i butana) podvrgava se procesustabilizacije (destilacije pod pritiskom) koja daje stabilisanu naftu bez propane i butana itecni propan i butan.Da se pri transportu najnizi ugljovodonici ne bi gubili separacija senajee obavlja kod samih naftonosnih izvora.

b) uklanjenje vode (odvodnjavanje)

Voda u nafti potie iz samog leita ili je dospela tokom eksploatacije.Ona sa naftomnajee formira stabilnu emulziju (nafta dispersno sredstvo,voda dispersna faza) koja sene moe ukloniti duim stajanjem nafte.Da bi se voda uklonila neophodno je izazvati

razbijanje emulzije voda-nafta sto se postie uticanjem na pojave prisutne na povrsinikontakta voda-nafta.Na ovoj povrini deluje sila koja tei da je smanji (povea dimenzijekapi vode ) odnosno onemogui stvaranje kapi vode i ona se naziva povrinski napon.Kod nestabilnih emulzija razbijanje emulzije se sastoji od sledeih etapa:grupisanja

kapi dispersne faze agregacije( kapi jo imaju svoju individualnost),nastajanja velikihkapi dispersne faze -koalescencije i na kraju medjusobnog razdvajanja faza na osnovurazliitih gustina.Nastajanje stabilne emulzije nafta-voda omoguava prisustvo tree komponente koja senaziva emulgator.Emulgator je supstanca koja se atsorbuje na povrini kapi vode teeida smanji njene dimenzije (povea medjufaznu povrinu kontakta faza) odnosno omoguistvaranje kapi to znai da deluje suprotno od sile povrinskog napona .Znai ulogeemulgatora su:da obrazuje sloj na povrini kapi vode koji spreava njihovomedjusobno spajanje (agregaciju,koalescenciju),smanji povrinski napon (protivljenjepoveanju medjufazne povrine nafta-voda ,stvaranju kapi) a ponekad da sadriistoimenonaelektrisanje usled cega se kapi vode medjusobno odbijaju elektrostatickimsilama.Supstance iz nafte koje imaju ulogu emulgatora su:smole,asfalteni i asfaltogenekiseline.Postupakodvodnjavanjanafte je zapravo razbijanje emulzije tj.cepanje slojaemulgatora i poveavanje sile povrinskog napona.Metode kojima se to postie su:

-mehanike koje se sastoje od cepanja sloja emulgatora sa kapi vode i koje se izvodi:filtriranjem (proputanjem emulzije kroz porozne pregrade na kojima dolazi do cepanjakouljice emulgatora i njenog ostajanja na filtru).centrifugiranjem (cepanje se izvodidejstvom centrifugalne sile),dejstvom ultrazvuka ili naizmenine struje (cepanje seizvodi dejstvom ultrazvuka ili naizmenine struje)itd.

-termike koje ukljuuju zagrevanje i kojima se poveava povrinski napon i izazivadesorpcija sloja emulgatora


8/9

- hemijske koje ukljuuju primenu supstanci deemulgatora koje poveavajupovrinski napon i izazivaju desorpciju sloja emulgatora. Radi vee efikasnostinajesce se istovremeno kombinuje vie metoda za odvodnjavanje.Najee je osnovni deo uredjaja za odvodnjavanje sferian ili cilindrian sud u koji su

postavljenje elektrode na kojima je napon 30 000V i u kome se pomou elektrinog polja

i dodatog deemulgatora razbija emulzija.Sitne kapi vode (zajedno sa rastvorenim solima)se spajaju u velike i slivaju na dno suda.Uredjaj za odvodnjavanje je u rafinerijamaobino ukljuen u postrojenje za primarnu preradu nafte. MDK vode u nafti je 0,2%mas.

c)ukljanjanje soli (odsoljavanje)

Soli se u nafti nalaze rastvorene u vodi u obliku pravih rastvora i u oblikumehanikih neistoa koje se rastvaraju dodatkom vode zagrejane na temperaturu od90-1200C u kolicini od 3-6% mas .u odnosu na naftu.Da bi se spreilo isparavanje naftepritisak u uredjaju se odrava 10-18 bar-a.Postupak odsoljavanja se nakon toga svodi naodvodnjavanje tj.ukljanjanje sadraja slane vode iz nje.MDK soli u nafti je 0,02%mas.

Pitanja

1.Gustina i viskozitet nafte2.Temperature zamuenja i stinjavanja3.Tacka paljenja,plamite,gorite.4.Izazivai korozije u postrojenjima za naftu5.Klasifikacija nafte prema:hemijskom sastavu,nainu prerade i kvalitetu proizvoda.6.Na osnovu kojih tehnolokih pokazatelja se klasifikuje nafta?7.Ukljanjanje gasova iz nafte (separacija).8.Uloga emulgatora u odvodnjavanju nafte.9.Metode za odvodnjavanje nafte i nain njihovog delovanja.10.Odsoljavanje nafte.


9/9

08viii prerada nafte i gasa

Documents