9

9. KODIFIKACIJA PRAVA U V i VI veku

Dok je situacija na Zapadu bila sve o~ajnija, na Istoku je po~etkom V veka, za du`e vreme zavladalo mirno stawe.

U ovo srazmerno mirno doba pada osnivawe carigradskog univerziteta i stvarawe Teodosijevog kodeksa. Slabi car Teodosije II (408.-450.) u po~etku je vladao pod tutorstvom svoje sestre Pulherije, a kasnije pod uticajem svoje supruge Atenaide-Jevdokije. Wenom uticaju se pripisuje {to je 425. - reorganizacijom i pro{irivawem visoke {kole iz doba Konstantina Velikog - osnovan Carigradski universitet, koji je postao najva`nije kulturno `ari{te Vizantijskog carstva.

Teodosijev kodeks (Codex Theodosianus) objavqen 438. prva je zvani~na zbirka carskih zakona izdatih posle Konstantina. Novi zakonik, najve}e delo pravne kodifikacije pre Justinijana, dao je pravnom `ivotu osnovu, koja mu je dotle nedostajala. Zakonik je obnarodovan i na Istoku i na Zapadu, u ime careva Teodosija II i Valentinijana III.

Najve}e i najdugotrajnije delo Justinijanovog doba bila je kodifikacija rimskog prava. Komisija pravnika je, pod Tribonijanovim predsedni{tvom, izradila zbirku va`e}ih carskih zakona iz vremena posle Hadrijana. Ova kwiga, Justinijanov kodeks objavqena je 529., a pet godina kasnije iza{lo

je i novo, dopuweno izdawe. Jo{ ve}e delo predstavqaju Digeste (Pandekte), objavqene 533. gde su bezbrojni, ~esto protivre~ni spisi rimskih pravnika prvi put sakupqeni i sistematski sre|eni. Tre}i deo, Institucije, slu`io je kao priru~nik za pravne studije. Najzad, posledwi deo bila je zbirka Justinijanovih novela, odn. novih odredaba, objavqenih posle publikacije Kodeksa. Wima se zavr{ava Justinijanov Corpus iuris civilis. Dok su Kodeks, Digeste i Institucije publikovane na latinskom, ve}ina novela je objavqena na gr~kom.

Ponegde, naro~ito u porodi~nom pravu, uticaj hri{}anstva vodi ~ove~nijim pravnim shvatawima. S druge strane, dogmatska iskqu~ivost li{ava one koji ne pripadaju zvani~noj veri svake pravne za{tite. Karakteristi~na crta Justinijanovog zakonodavstva jeste isticawe carskog apsolutizma. Rimsko pravo je u sva vremena bilo temeq pravnog zivota Vizantije. Zapad se upoznao sa rimskim pravom tek u XII veku. Justinijan je bio posledwi rimski imperator na vizantijskom prestolu. Ujedno, on je bio hri{}anski vladar, ube|en u bo`ansko poreklo svoje vlasti. Od doba Teodosija I, nijedan vladar se nije toliko starao o hristijanizaciji carstva i suzbijawu neznabo{tva.

Justinijan je oduzeo paganskim nau~nicima pravo predavawa i 529. zatvorio Platonovu Akademiju u Atini, centar paganskog neoplatonizma. U istoriji odnosa crkve i dr`ave, Justinijanova epoha predstavqa vrhunac carskog uticaja na crkveni `ivot.