1 deo: dokumenti o saradnji Četnika sa osovinom (nacistima, fašistima, okupatorom) dr. branko...

8/8/2019 1 deo: DOKUMENTI O SARADNJI ETNIKA SA OSOVINOM (Nacistima, Faistima, Okupatorom) Dr. Branko Latas

1/196

Redakcija:

dr Mladenko olii, dr Pero Damjanovi, dr Branko Latas, dr Radoje Pajovidr Dragoljub Petrovi, dr Duan Plena

Recenzenti:

? dr Dragoljub Petrovidr Radoje Pajovi

Struni saradnik:

dr Duan Plena


2/196

PREDGOVOR

Drugi svetski rat je oznaio prekretnicu u istoriji savremenog sveta: poraene susnage naci-faizma koje su svojom rasistikom, antidemokratskom, totalitaristikom,militantnom i teroristikom doktrinom i politikom strategijom zapretili itavomoveanstvu. Zajedno sa vodeim snagama naci-faizma (sile Osovine i Trojnog pakta), poraeni su i njihovi saveznici - kolaboracionisti i kvislinzi irom ove nae planete, pa ioni na prostorima onovremene okupirane Jugoslavije. Porazom snaga Trojnog pakta,stvoreni su preduslovi stvaranja novog slobodnog i demokratskog sveta.

Istorija i sudbina kvislinga i kolaboracionista jugoslovenskih naroda, pogotovoetnikog pokreta Dragoljuba Drae Mihailovia, razapeta izmeu Britanaca i Nemaca,izazivala je i privlaila panju velikog broja naunika, pisaca i publicista mnogih zemal-

ja, raznih vrsta i razliitih politikih i ideolokih orijentacija. Publikovani su mnogiradovi i napisi (pamfleti, memoari, feljtoni, ozbiljna publicistika i naunoistraivakadela), veinom nastala kao rezultat bipolarne podele sveta, obeleene beskompromisnomkonfront acijom vodei h antagonisti kih sila - blokova. Na Zap adu su odluili da se"Draa Mihailovi i njegov nacionalni pokret, uprkos mnogim njegovim kontraverzama,odslikava u nacionalno - patriotskom oslobodilakom svetlu - uvek u formi ubedljiveobjektivnosti" (Josip C. Grew; predsednik, Nacional Commit tee for Free Europe, London1948). Na Istoku, odnosno u tzv. socijalistikom svetu, sloena istorijska pojava ravno-gorskog etnikog pokreta, esto je jednostrano prikazivana, pa je general Mihailovi nesamo kolaboracionista sila Osovine, ve i kvisling tipa Votesh Tuke, Vidkaun Kvislinga,Ante Pavelia i Milana Nedia. Ideoloko politike manipulacije, ignoracija dokumen-talistike identif ikacije i artificij alan pristup genezi i biu ravno gorsk og pokreta , sves-tano su eleborirani i od srane publicista i istoriara, nekadanje jugoslovenske proveni-J nc e ' pogotov o od onih koji su i sami kolabora cionist i, prihvatili politiki azil naZapadu. Tako su se stvarale brojn e mitske apoteoz e o Drai Mihai lovi u kao "piv om ger-

ilcu drugog svetskog rata", "strategu etnikog ratovanja", "apostolu vaskrsa sipskognacionalnog bia", "tvorcu novih oslobodilakih komitskih pobeda", itd.. Razu me se, u svetlosti istorijske nauke, ove, i druge sline politiki marke tizo vane

mitske paradigme, potpuno su neodrive.

. Upravo zbog toga, publi kovan je originalnih sauvan ih dokum enat a koji govore oce nickoj saradnji sa nema kim , italijanskim i bugar skim okupato rima, kao i ustako -

mriobranskim snagama u Jugoslaviji, pojavljuje se kao urgentna i nuna potreba, kojui / n 3 J e k t ' v n o sagledavanje i objanjenje uloge etnikog pokreta Drae Mihailoviau Drugom svetskom ratu.

.. . Podsticaj za prikupljanje, izbor i obradu dokumenta cije naznaene tematike, leiinjenici da u poslednje vreme u naoj zemlji , vrlo agresivno, pokuavaju da se pre-

I


3/196

vredn uju istinska istorijska doga anje. Otvoreni i opti kolaboracio nizam ravnogorskihetnika sa nacistikim okupatorima i kvislinzima, sve vie se nastoji prikazati u iskrivl-

jenom svetlu, ak, kao snaan antifaistiki pokret. Meutim takvo prekrajanje istorijekod neupuenih (i ne samo kod njih) izaziva zabunu jer se ne vidi ko je, u stvari, bio u

borbenom stroju protiv faista, a ko uz njihov bok ili sa njima. Publikuju se, reklamirajui nude izdanja sa iritirajuim naslovima i neverovatnim izmiljotinama. Meu njima jeveliki broj plagijata, prvenstveno onih, n a s t a l i h u redovima etnike emigracije. A l i , neostaje se samo na tome. Ti beasni, sramni i gnusni falsifikati ugrauju se u kolskeudbenike, uz halabuku da je re o delima vrhuns ke i apsolutne istorijske vrednosti.Ovakve publikacije unose zabludu i sumnje u verodostojnost prikazivanja zbivanja uJugoslaviji u vreme Drugog svetskog rata.

Preutkujui izraenu etniku ambivalentnost (tobonji nacionalni patriotizam iizdaju naroda, drsku proklamovanu paradigmu o "spaavanju naroda od biolokogunitenja" zloine nad tim istim narodom, junatvo i psihopatski kukaviluk, krutu

vojniku disciplinu i potpunu razularenost, itd) apologete ravnogorskog etnikog pokre-ta i njegove nacionalne izdaje, razrauju i ire hipoteze da su relevantna dokumenta koja bi afirmisala ravnogorski poltet kao antifaistiki zanemarena, uklonjena ili unitena.Kada im se, pak, ukae na njihovo postojanje i dostupnost, i to u ogromnom broju, sprem-ni su na svaki demanti, pa i tvrdnje da se radi o "komunistikim falsifikatima". Najeese tako kvalifikuju neredbe Drae Mihailovia o "ienju nenarodnih manjina i nena-cionalnih elemenata". Zatim, Mihailovieva pisma poglavniku Paveliu, kardinaluStepincu. Potom, naredbe i ukazi o odlikovanju i unap redje nju ustakih oficira i iskazi-vanje spremnosti za zajedniku borbu s njima protiv narodnooslobodilakog pokretaJugoslavije. Pri tome, prenebregavaju injenicu da postoje dokumenti nemakog, itali-

janskog, britanskog, amerikog i drugog porekla koji se nalaze u arhivima u Vaingtonu,Londo nu, Beu, Bonu, Koblencu i Frajburgu,itd. Originalni doku menti pohranjen i u

pomenutim arhivama, nemilosrdno ukazuju na sve dimenzije etnikog kolaboracioniz-ma.

U nekim publikacijama, sumnjive naune vrednosti, kojima je cilj da se rehabil-

ituje kolaboracija ponekad se pomene samo poneki pomirljiv stav prema okupatorima.Re je, naravno, o izolovanim, lokalnim sluajevima. Ali odmah sledi objanjenje da jeto "neizaziv anje" okupator a injeno u interesu zatite naroda od represalija i odmazde.Tako se, malo-pomalo, ignoriui autentine dokumente i izvrui injenice, opravdavasaradnja sa nacifaistikim okupatorima.

Ima, pritom, i besmislenih, neodrivih objanje nja o saradnji etnika sa okupa-torima. Naje e takav sofizam svodi se na apoteoze da su okupator ske i ustako - domo -

branske oruane snage, zbog sopstvene slabosti, respektovali etniku snagu ratnih for-macija, pa su se zbog toga medjuso bno pribliili i uspostavili jedinstv en fron t protiv nar-odnooslobodilakog pokreta. Meutim, analizom publikacija koje pretenduju na tobonjeobjektivno prezentiranje "zadivljujuih" borbenih aktivnosti etnika, za takve tvrdnje niu etnikim, ni u saveznikim, a niti u okupatorskim, niti u kvislinkim doku mentimanema uporita. Naprotiv, u tim dokumentima su gole injenice i podaci koji na najjed-nostavniji nain demantuju sve takve i sline pokuaje rehabilitacije etnike kolaboraci-

je. Istovremeno treba rei da je Mihailovi u drugom svetskom ratu, kao tieni jednos-

tavno obmanjivao sve svoje pokrovitelje na Zapadu. Zato apologeti njegove linosti ietnikog pokreta, pored svih nastojanja, da dokau neto to ne mogu dokazati, neiznose niti jed an jed ini dok ument ili drugi validni dokaz, koji bi ukazi vao na to da su

postojala neprijateljstva izmedju okupatora i etnika. Druga je stvar, to su Nemci, naemu je osobito insistirao Hitler, rukovodjeni predrasudama o Srbima uopte, u nekimmomentima iskazivali nepoverenje prema etnicima, drei da su oni produena ruka bri-tanske politike. Nema ni jednog dokumenta kojim bi se mogla dokazati antiokupatorskauloga etnika. Naprotiv, pripadnici tog pokreta su se drali stava da "jo nije vreme za

borbu " to je Drag oljub Draa Mihailovi proklamovao jo u poetn oj fazi izgradnjesvoje organizacije.

II


4/196


5/196

nastanka i ideoloko-politike orjentaci je pojedinih pokreta u Evropi. Slede, zatim doku-menti koji su nastali u okupatorskim, uglavnom nemakim i italijanskim komandama iustanovama a govore o odnosima sa etnicima. Najzad, u ovaj zbornik uvrtenje i manji

broj dokumenta koji su potekli iz pojedinih organa ND H, a daju sutinsku sluku oetniko-ustakoj saradnji.

U Zborniku se obja vljuj u doku menti koji se uvaju u naim i stranim arhivima . Najvie dokumenta etnikog porekla (preko 110.000) uva se u Arhivu Vojnoistorijskoginstituta. Dosta ih je i u Arhivu Jugoslavije i drugim arhivima. Savezniki, kao i okupa-torski dokumenti, znaajni za problematiku o kojoj se govori, uvaju se u ve pomenu-tim arhivima sveta. Relevantni dokumenti iz pomenutih inostranih arhiva (Nacionalniarhiv Vaingtona, dravni arhiv Velike Britanije, arhivi treeg Rajha u Frajburgu, Bonu iKoblenc u) mikrofilm ovani su, pa se snimci mogu nai, preteno, u Vojnoistor ijskominstitutu u Beogradu.

U zbornicima dokumenata partizanskog porekla, dakle, iz tabova komandi i

ustanova NOR-a, objavljeno je mnotvo dokumenata koji govore o etnikoj delatnosti.Ti dokumenti za ovu priliku nisu uzimani u obzir, da se ne bi moglo prigovoriti zbog pris-trasnosti ili neobjektiv nosti. etnici su u partizanima videli svog glavnog neprijatelja, a

partizani u etnicima ljutog protivnika. Opte je poznato da je prema neprijateljudoputena upotreba svih sredstava, u ta spadaju propaganda, izmiljotine i lai. Zato se,u ovoj zbirci, objavljuju samo dokumenti etnikih saradnika, dakle saveznika, a ne i pro-tivnika. Mnogi dokumenti se objavljuju po prvi put.

Struktura Zbornika izloena je po principu proveninjencije izvornih dokumenata.Unutar tog naela, dokumenti se objavljuju hronolokim redom , kako bi se njihovimkorisnicima olakalo jednostavnije i bre snalaenje. Tako , ovaj Zbornik dokumenata,

pored uvodnog - studijskog dela, ima sedam poglavlja: 1) dokumenti etnikog porekla;2) dokumenti izbeglike vlade Kraljevine Jugoslavije; 3) dokumenti Velike Britanije; 4)dokumenti Sjedinjenih Amerikih Drava; 5) dokumenti nemakog Treeg Rajha; 6)dokumenti Kraljevine Italije i 7) dokumenti Nezavisne Drave Hrvatske.

Odabranoj arhivskoj grai, publikovanoj u ovom Zborniku, dati su prikladni

naslovi s naglaskom na bitnu sadrinu dokumenta. Neki dokumenti popraeni su faksim-ilima, a prezentiraju se i neke fotografije, koje, takoe, na svoj autentian nain, prikazu-

ju ulogu i delatnost etnikog ravnogorskog pokreta u drugom svetskom ratu.Drutvo za istinu o antifaistikoj NOB u Jugoslaviji 1941-1945, kao inicijator

publikacije (zbornika sauvanih arhivskih originalnih dokumenata) o saradnji etnikog pokreta Drae Mihailovia sa okupatorom i kvislinzima u Drugom svetskom ratu, izbori nain obrade dokumenata, poverilo je dr Branku Latasu, autoru veeg broja strunih inaunih rasprava i dela iz nae novije istorije i renom iranom poznava ocu ove tematike.

Redukcija

IV


6/196

UVOD

Tradicionalno i ravnogorsko etnitvo

Re etnik potie od rei "eta" koja oznaava organizova nu grupu ljudi ili vojni-ka koji se pod tim imenom anga uju kao gerilski borci. Kao simbol borb ene aktivnosti

bile su poznate hajduke ete u Srbiji1. Za vreme Prvo g svetskog rata etnici su pred-stavljali primer borbeno sti, hrabrosti, odlunosti i por tvova nja. Za to je tradicija toga itakvog etnitva u srpskom narodu s ponosom cenjena , razvijan a i negova na. Radikalnastranka je zasluna za objedin javan je etnikih udruen ja 1925. go dine kada je formira-no "Udruenje srpskih etnika Petar Mrko nji za kralja i otadbinu". Na elu Udru enja,do 1928. godine bio je Punia Rai2. Simboli Udr uen ja bili su isti oni koje e kasnijenositi i isticati etnici Drae Mihailovia: crna zastava sa mrtvakom glavom ili plavo -

belo - crvena trobojka, sa natpisom "S verom u Boga" i "Za Kralja i otadbinu". U vre-menu od 1929. do 1932. godine predsednik Udruenja bio je Ilija Trifunovi Biranin,etniki veteran i predsednik Narod ne odbrane. Od 1932. na elu etnikog udrue nja bio

je Kota Milovanovi Peanac. On je omasovio i ojaao etniku organizaciju nacelokupnom prostoru Jugoslavije. Dobru saradnju ostvario je sa Organizacijom jugoslovenskih nacionalista (ORJUNA) i Srpske nacionalne omladine (SRNAO). Poslesporazuma Cvetkovi - Maek, 1939. ideja o stvaranju "velike Srbije" dobija na znaaju.Aktiviraju se razna druga udruenja, kao to su Srpski kulturni klub, Narodna odbrana,crkvene optine itd. U aprilu 1940. osnovana je etnika komanda, kojoj je bilo

potinjeno est kompletnih ijed an nepotpu n bataljon . Komanda se u Sarajevu 18. apri-la 1941. godine predala Nemcima3.

Meuratno etnitvo je imalo ulogu da uva postojei drutveni sistem. Kada jere o identinosti uloge predratnih etnika i, kasnije, etnika pod komandom DraeMihailovia stvara se privid ideoloko-politikog kontinuiteta tog pokreta. Ali, reputaci-

ju onovremenih etnika, ravnogorsko etnitvo ne samo to nije odralo, ve je iznever-llo, pogazilo i izdalo tu tradiciju. Ravnogorci su pokuavali da pozitivne odlike tradicije

predratnog etnitva iskoriste u svrhu privlaenja masa. Osim toga, etnitvo je, ve ponazivu nosilo u sebi obeleja borbe aktivnih gerilaca, pa bi, onda, trebalo da bude

odlika i ravnogorskog etnitva. Ubrzo po kapitulaciji Kraljevine Jugoslavije 1941.godine, etnici, na ijem elu se nalazio Kota Peanac, zapoeli su sa svojim organizo-vanjem. Pristupili su im neki oficiri koji su izbegli zarobljavanje i oni se u veinisluajeva, stavljaju na elo tih novoformiranih grupa.

Nemci su 1. maja 1941. godine uspostavili prvo upravno telo u Srbiji,omesarsku upravu sa Milanom Aimoviem na elu. To kvislinko telo zamenjeno je

' ^P' 3 etnitva na prostoru Jugos lavij e dao je Nusret ehi, etnit vo u Bosni i Hercego viniivi -1941,Sarajevo, 1971.

^ Isto str. 91.

Isto, str. 209-212.

1


7/196

29. avgusta 1941. tzv. Vladom narodnog spasa sa Milanom Nediem kao predsednikom4.Pojavom partizanskog pokreta, Peanac je, napustivi svaku pomisao da je ba on poz-van da organ izuje otpor, izneverio etniku tradiciju, i opredelio se da tu organizaciju

podredi srpskom kvislinkom reimu.5 Praktino je etnike grupe, posredno, stavio podnemaku komandu. Sada se ravnogorsko etnitvo nalo u dilemi da li da egzistira i delu-

je i dalje kao etnitvo, ili da svoje bitisanje nastavi i pod firmom ostataka jugoslovenskevojske u "slobodnim" srpskim planinama. Kada se ravnogorsko etnitvo poelo

pojavljivati i oficijelno predstavljati kao "Jugoslovenska vojska u otadbini", izraz"etnik" ostao je i dalje u upotrebi. Oznaavao je pripadnost pokretu Drae Mihailovia,odnosno pripadnost kolaboracionistikoj vojnoj organizaciji.

Pukovnik Dragoljub Mihailovi Draa, povlaei se ispred nemakih kolona uBosni, stigao je u Srbiju, a 12/13. maja 1941. zaustavio se na Ravnoj Gori. 6 Mihailovii njegova grup a sastavljena od sedam niih oficira i 24 podoficira i vojnika, postala je jez-gro budue etnike organizacije. Kada se Mihailovi pojavio, u Srbiji, Peaneva orga-

nizacija je bila u fazi oivljavanja i formiranja etnikih odreda.7

Njeno prookupatorskoopredeljenje nije jo bilo sasvim prepoznatljivo. Privlaenje oficira i ljudstva izPeanevih odreda na Mihailovievu stranu, pobudilo je rivalitet izmeu Peanca iMihailovia. Mihailovi je, vrbo vanje m pristalica za sebe, praktino, slabio Peanevuorganizaciju. To je odgovaralo nem ako m okupatoru koji je zastupao naelo divide etimpera. Peanac je zazirao od Mihailovia i obratno. Peanac je ponudio Mihailoviu

poloaj naelnika svoga taba. Mihailovi je, meutim, predloio Peancu da podelezone delovanja, to jest da Peanac ima primat u junim delovima Srbije, a Mihailovi naostaloj teritoriji.8 U meuvremenu se na srpskoj politikoj i ratnoj sceni pojavio ortodok-sni faista, Dimitrije Ljoti, sa svojim dobrovoljakim odredima. Nedi, Peanac, Ljotii Mihailovi meusobno su se optuivali za sluenje Nemcima i bili svaki protiv svakog. 9

Kada je zatrebalo da se angauju protiv partizanskih snaga, onda su bili saglasni i jedin-stvenih pogleda i ciljeva, a koordinator i su tada bili Ne mci .10 Najzad, moramo rei da

je Mihailovi mnoge svoje suparnike i neposlunike dao da se likvidiraju, a ta sudbina jezadesila i Peanca. Njegovih est vojvoda i 50 etnika iz telesne pratnje, ravnogorski

etnici su po nalogu Drae Mihailovia likvidirali 5. maja 1944, kada su i Peanca zak-lali.11

^ Videti Milan Borkovi, Kontrarevolucija u Srbiji, Kvislinka uprava, Beograd, 1979. knj. 1. i 2.Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu naroda Jugoslavije (Zb.NOR-a),

Vojnoistorijski institut, Beograd, tom XIV - dokumenta etnikog pokreta Drae Mihailovia, knj. 1, str. 15.Detaljan opis bean ja Drae Mihailovia ispred Nemac a i dolazak na Ravnu Goru, dao je Jovan

Marjanovi, Draa Mihailovi izmedju Britanaca i Nemaca, Britanski tienik, Zagreb/Beograd, 1979,str. 57-75.

7 Kraje m 1941. u oko 35 oru anih jedi nica bilo je okuplj eno oko 6.50 0 etnika, dok je u aprilu nare dnegodine bilo oko 8.000 oficira, podoficira i vojnika pod Peanevom, odnosno nemakom komandom. Videti:Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 15; Jozo Tomaevich, etnici u Drugom svjetskom ratu (pievod), Zagreb, 1970, str.123. Za potpuniju sliku o Pean evim forma cijama, videti Dragolju b Petrovi, Vojna organizacija etnika KostePeanca Vojnoistorijski glasnik (VIG) br. 3/1969.

Pavle Mekovi, Na ravnoj Gori, Knjiga o Drai, I, Vinzdor, Kanada, str. 65-66.Mihailovi je 10. maja 1942. izvestio predsednika jugoslo venske izbeglike vlade Slobod ana

Jovanovia : Nedi, Ljoti i Aimov i "takmie se u sluenju Nemcima". Za Ljotievce jo kae: "U Kraljevu

su ove bande hvatale a Nemci vrili streljanje djaka itavih razreda gimnazije sa nastavnicima. KragujevacLjotievo delo". Tri dana ranije javio je za Peanca da "je notorna pijanica", koji je "stvorio stotine vojvodamedju kojima i robijai", da "harau, piju pljakaju i teroriu narod". Javio je da "Nedi verno slui Nemcima",da njegovi agenti "dre govore da su Nemci nai prijatelji" (Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 249 i 356).

lu Mihailovi je prilikom angaovanja etnika sa nemakim trupama u borbama protiv snaga NOP-au Srbiji u prolee 1944. pisao da je dobro to su etnici zajedno sa Bugarima, nedievcima, Nemcima iljoti evcim a, poH u napa d, on pie: "B.S .D.S . N. i LJ krenuli u napad " (Zb. NOR -a, XIV, 3, str. 465). Kap etanZivojin Markovi ika, komandant Drugog kosovskog korpusa, opominjao je Mihailovia zbog preterane javnesaradnje sa okupatorima i kvislinzima. On navodi "sluaj u Ibru gde su se nali na istoj liniji, jednovremeno,Ljotievci, Nedievci, Arnautska uc policija (albanska policija - B.L.), Bugari , Nemci i Javorski korpus".Dalje pie. "Treba, po mom miljenju, raditi da se Nemci, Ljotievci, Arnauti i drugi nadju u prvim linijama ane nai redovi" (Isto, str. 916).

11 Arhiv Vojnoi storijs kog instituta (Arhiv VII), fond etni ke arhive - a, k.276, reg. br. 12/1, dep. br.1415. Videti i Nikola Milovanovi, Generali izdaje, Sloboda, Beograd, 1972, knj. 2, str. 143-145.

2


8/196

Sredinom jula 1941. Mihailovi je izdao nareenje nekim oficirima da u pojedin-im krajevima Srbije vre propagandu u korist etnika.12 U avgustu 1941. godine obra-zovan je i Centralni nacionalni komitet, sastavljen od linosti koje su imale izvesnogugleda u predratnom politikom i javnom ivotu. Meu njima su bili dr Stevan Moljevi,advokat iz Banjaluke, sastavlja projekta "Homogena Srbija", dr Mladen ujovi,

porunik u rezervi, beogradski advokat i lan Republikanske stranke, zatim DragiaVasi, poznati srpski knjievnik i drugi. 13 Ovo politiko telo trebalo je da stane izaMihailovievih odluka, iako je u svemu imao bezrezervnu podrk u izbeglike vlade.

Prve etnike jedinice koje su se sredinom leta pojavile u Srbiji bili su etnikiodredi. Krajem 1941., formirane su etnike brigade, zatim korpusi, pa grupe korpusa.

Naravno, to nisu bile formacije koje bi po ekvivalentu ili borbenoj spremnosti odgovar-ale tako zvunom nazivu, kao to je, na primer, koipus. U severnoj Dalmaciji i jugoza-

padnoj Bosni, postojali su pukovi, pa i Dinarska divizija. U Srbiji su, pored KomandeSrbije - komandan t general Miroslav Trifunovi (ps eudon im "Dro nja ') - postojale i

regionalne komande: Komanda istone Srbije - komandant potpukovnik DragoslavPavlovi ("Rodrigo" ), Koma nda June Srbije (teritorija jug a Srbije i Makedo nija) -komand ant maj or Radoslav uri ("Herman ). Svoju grujju na Ravn oj Gori Mihailovi

je proglasio za "etnike odrede jugoslovenske vojske , odnosno "etnike odrederedovne jugoslovenske vojske", pa onda "Jugoslovensku vojsku u otadbini". Oigledno

je Mihailovi eleo da istakne kako je u pitanju for miran je etnika - nove vojne fo rma-cije - s istovremenim naglaskom na kontinuitet Jugoslovenske vojske. Bilo je to svo-

jevrsno upozorenje Peancu daje etnika organizacija s njim na elu u drugom planu.Insistirajui na postojanju ostataka Jugoslovenske vojske, Mihailovi je teio da podvuerazliku izmeu onih koji se nisu dali zarobiti i ostali s njim, od onih koji su pali uzarobljenitvo. Ujedno, bio je to prigovor i onima koji su napustili zemlju i pobegli uinostranstvo.

etniki tab na Ravnoj Gori nazivao se: Komanda gorskih tabova jugoslovenskevojske, ili Komanda etnikih odreda redovne jugoslovenske vojske. Od oficira koji suigrali znaajniju ulogu u operativnim i obavetajno-organizacijskim poslovima, poput

potpukovnika Dragoslava Pavlovia pominjemo dva generaltabna majora. To suZaharije Ostoji i Mirko Lalatovi.14 Desetog juna 1942. godine kralj Petar je, kaovrhovn i komand ant, ukazom pretvorio etniki tab u Vrhov nu komandu jugos loven skevojske, a Mihailovia odredio za naelnika taba Vrhovne komande. 15 Nekoliko meseci

pre toga, 11. januara 1942, Mihailovi je, u vladi Slobodana Jovanovia, postavljen zaMinistra vojske, mornarice i vazduhoplovstva, a Jovanovi je postao Mihailoviev zas-tupnik.16 U dve naredne vlade: Miloa Tupanjnina i Boidara Puria, Mihailovi jezadrao oba poloaja. U vladi Ivana ubaia za Mihailovia nije bilo mesta, jer je resorministra vojnog ubai zadrao za sebe.17 Dvadesetpetog avgusta 1944. povuen jeUkaz kralja Petra o postavljenju Mihailovia za naelnika taba Vrhovne komande.Ve29. avgusta Kralj je "po milosti Boijoj i volji narodnoj" i zvanino razreio DrauMihailovia sa tog vojnog poloaja, stavivi ga na raspolaganje ministru Subaiu. 18

Ukazom kralja Petra o smeni Mihailovia njemu je oduzet svaki kredibilitet, stavl- jen je u politiku izolaciju i vie nije predstavljao faktor na koji bi zapadni saveznici

12 Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 13.13 Arhiv VII, a. k. 15b, reg br. 1/3-50; k. 254, reg. br. 52/3-7; k. 260 , reg. br. 11/1-1.

4 Pomenuti oficiri su se 20/21. septembra 1941. iskrcali iz britanske podmornice u blizini Petrovcan/m (Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 817).

15 Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 837. Sedam dana kasnije Mihailovi je "za osvedoenu linu hrabrost iizvanredne zasluge za na narod i nau Otadbinu u ratu protiv neprijatelja u okupiranoj Jugoslaviji", unapred-

jen u in armijsk og generala (Isto). Mihailovi je 7. decemb ra 1941. un apre djen u in brig adno g, a 19. janu ara1942. u divizijskog generala.

16 Bogdan Krizman, Jugoslovenske vlade u izbeglitvu 1941-1943, Beograd / Zagreb, 1981, str. 269.Branko Latas-Milovan Delebdi, etniki pokret Drae Mihailovia 1941-1945, BIGZ, Beograd,

1979, str. 338-35118 Zb. NOR-a, XIV, 4, str. 1037-1038.

3


9/196

mogli raunati. Budui da su saveznici imali jasnu sliku o stanju na ratitu u Jugoslaviji,kao i o odsustvu Mihailov ieve volje i njego voj nemo i da, zbog ozbiljne upletenosti ukolabor aciju, bilo ta uini u korist antifaistikog saveza, u zahtevima se ilo i d alje odnjeg ovog smen jivan ja. Kralj Petar je 12. septembra 1944., u govoru na Radio-L ondon u,

pozvao "sve Srbe, Hrvate i Slovence" da se ujedine i da pristupe "Narodno oslobodi-lakoj vojsci pod maralom Titom". Dalje je Kralj rekao: "Svi oni koji se oslanjaju naneprijatelje protiv interesa svog vlastitog naroda i njegove budunosti, i koji se ne biodazvali ovom pozivu, nee uspeti da se oslobode izdajnikog iga ni pred narodom ni

pred istorijom".19 Bez obzira na to ko je na Kralja uticao ili vrio pritisak na njega dakvalifikuje Mihailovia i sve one koji sarauju sa okupatorima kao izdajnike, Kralj jeimao i previe materijalnih dokaza o kolaboraciji, pa mu je odluka bila savim utemelje-na.

tab Drae Mihailovia nalazio se na Ravnoj Gori i njenom irem podruju sve doaprila 1942. Tada je Mihailovi krenuo u Crnu Goru, gde je stigao poetkom juna 1942.Svoj tab je smestio u selo Gornje Lipovo, kod Kolaina. U aprilu 1943. bio je prinuenda se, pod pritiskom snaga NOP-a, povue iz Crne Gore, da bi se 12. maja iste godine,naao u Srbji, na putu za Ravnu Gora. To podruje je ponovo napustio poetkom sep-tembra 1944. Preao je Drinu 20. septembra i otiao na prostor planine Majevice .

Draa Mihailovi je ulagao napore da i u krajevima van Srbije uspostavi i uvrstietniku organizaciju. U Crnoj Gori, proces nastanka etnika odvijao se pod uticajem

proetnikih oficira i graanskih politiara u samoj Crnoj Gori, a takoe i nastojan jimaMihailovia da sa svojim idejama prodre na to podruje/ 0 Postavljenjem majora ora(orija) Laia za komandanta svih etnikih jedinica u Crnoj Gori i kapetana Paviauriia za "komandanta svih snaga etnikih odreda Jugoslovenske vojske", uglavnomza srezove u severnom delu Crne Gore, 15. oktobra 1941. godine praktino je otpoeloformiranje organizacija etnika u Crnoj Gori.21 uriieva komanda je poznata podnazivom Komanda Limsko-sandakih etnikih odreda, iako je Sandak imao zasebnukomandu pod nazivom Komanda Starog Rasa. Na elu te komande bio je organizatoretnika u Sandaku kapetan Vojislav Lukaevi. U jugozapadnom delu Crne Gore bio jeaktivan Zetski etniki odred pod komandom pukovnika Baje Staniia, pripadnika par-tizanskog pokreta do februara 1942. godine.22 On je svoju komandu nazvao Komanda

narodne vojsk e Crne Gore i Hercegovine. Bilo je zamiljeno, ali je u praksi teko spro-voeno, da nadleni komandant uriiu i Staniiu bude general Blao ukanovi,komandant Komande nacionalnih trupa Crne Gore, koja se jo zvala i Crnogorskinacionalni pokret.23 Regionalni komandanti su samostalno odluivali, dok im jeukanovi, pored njihovih linih kontakata, bio dobra veza sa italijanskim okupacionimvlastima, sa Guvernerom generalom Pircijom Birolijem.24

Teritorija Bosne i Hercegovine bila je ukljuena u sastav Nezavisne DraveHrvatske. U toj marionetskoj dravi srpsko stanovnitvo je bilo izloeno masakru geno-cidnih razmera. Za svoje samospasenje ustalo je srpsko stanovnitvo i organizovalosamoodbranu. Jedan deo ustanika svrstao se u narodnooslobodilaki pokret, pokretantifaistikih snaga s jasnim borbenim i politikim ciljevima. Drugi deo ustanika poste-

peno je pao pod uticaj oficira sa Ravne Gore. Kao neprijatelja koji im je stajao na putu

19 Videti u ovoj publik aciji Drug i deo, dokumen t br. 10.20 Mihailovi je u leto i jesen 1941., u nekoliko navrata slao Vojislava Lukaevia da uspostavi kon-

takte sa proetnikim oficirima i politiarima u Crnoj Gori. U obrnutom smeru, na Ravnu Goru su u septembruupueni kapetan Rudolf Perhinek i porunik Mirko Kukli da uhvate vezu sa Mihailoviem Videti: RadojePajovi, Revoluc ija i kontrarevolucija u Crnoj Gori - etniki i federalistiki pokret 1941-1945, Obod, Cetinje,1977, str. 132; Arhiv VII, a. k. 75, rg. br. 3/1.

21 Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 38.22 Pajovi, n.d., str. 188-192.23 Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 226 i 483.24 ukano vi je za uriia i Staniia napravio sporazum sa Birolijem 24. jula 1942. Prvi deo doku-

ment br. 14.

4


10/196

ostvarenja sopstvenih ciljeva oni su indentifikovali partizanski pokret i njegove simpa-tizere. Jedna od formi nastanka etnika u Bosni i Hercegovini bila je i dosta esta pojavaizvoenja etnikih pueva u partizanskim jedinicama. 25 Bilo je i takvih ustanika kojinisu bili voljni da se svrstaju ni na partizansku ni etniku stranu, a bili su raspoloeni dase bore protiv okupatora i formacija i vlasti NDH . Takvi su formirali Dobro volja keodrede u sastavu narodnooslobodilakog pokreta. 26

Prvi oficir kojega je Mihailovi uputio u Bosnu bio je major Jezdimir Dangi. Onse u istonoj Bosni pojavio sredinom avgusta 1941. i sebe je video u ulozi komandantaBosanskih etnikih odreda. Pored Dangia, u Bosnu je Mihailovi uputio i druge oficire.Meu njima bili su Boko Todorovi, Veselin Misita, Risto Cukovi. Dok je Dangi imaoambicije da bude dominantna etnika linost u istonoj Bosni, Boko Todorovi se ori-

jentisao na izgradnju i jaanje etnika u Hercegovini.27 Nakon njegovog ubistva u febru-aru 1942. i odvoenja Dangia u zarobljenitvo, za komandanta etnika u istonoj Bosnii Hercegovini doao je major Petar Baovi. Dangiu su pomo u organizacionom i oper-ativnom pogledu pruali oficiri iz Srbije, prvenstveno Dragoslav Rai. U centralnoj i

zapadnoj Bosni proces organizovanja etnika tekao je mimo velikog uticaja ravno-gorskog taba. Tamo su "ras ovi" dugo pruali otpor potcin javanj u Mihailovievim ofi-cirima. Meu etnikim komandantima na tom prostoru poznati su pop Sava Boi, UroDrenovi, Rade Radi, Lazar Teanovi i drugi. Meu oficirima koje je uputio Mihailovi poznatiji su major Slavoljub Vranjeevi, komandant Zapadne Bosne i kapetani BorivojeMitranovi i Manojlo Peji.

Slino kao i u Bosni i Hercegovini, srpsko stanovnitvo u Lici, Kordunu, Baniji iSlavoniji, a donekle i u Dalmaciji palo je pod udar ustakog genocida. Bio je to jedan odglavnih faktora koji je uticao na pojavu etnika u tim podrujima. 28 Prisustvo ravno-gorske ideje osetie se u tim kraje vima pred kra j 1941. Tada, uglavno m preko italijanskihveza, postaje zapaenije prisustvo oficira, koji podravaju Mihailoviev vojno-politiki

program. etnici su se najpre i u najorganizovanijoj formi pojavili u severnoj Dalmaciji,u Kninskoj Krajini i junom deluLike. Pojavljuje se, izmeu ostalih, pop Momilo uji.Veoma lukava, ambiciozana i kontroverzna linost, uji uspeva da se nametne kaokomandant tzv. gerilskih odreda. Poetkom 1942. formirana je Dinarska etnika divizi-

ja. Ubrzo je uji nasledivi Iliju Trifuno via Biranina posta vljen za njen og koman-danta. Pored Dinarske etnike divizije, zamiljene kao operativna formacija, postojalaje i Dinarska etnika oblast, u ijoj nadlenosti su bili poslovi vojnoteritorijalne prirode.esto se izmeu ta dva pojma ne moe praviti razlika, jer je uji bio elni ovek u obasluaja. Posle kapitulacije Italije Dinarska etnika divizija i Dinarska etnika oblast

proirile su svoju nadlenost i na celokupno podruje Like, Gorskog kotara, Korduna,Banije, junog i jugozapadnog dela Bosne. Na pojavu i razvoj etnika u Hrvatskoj, delo-valo se iz dva etnika centra, jednog u Splitu i drugog u Rijeci (Suaku). U Splitu jelegalno u odnosu na Italijane postojala i delovala etnika komanda koja se zvalaKomanda zapadno-bosanskih, liko-dalmatinskih i hercegovakih etnikih odreda. Njenkomandant je bio Ilija Trifunovi Biranin. Posle njegove smrti 3. februara 1943. zakomandanta je doao Mladen ujov i (pseudonim: Aimov i), poto ga je predhodnokralj Petar unapredio u in potpukovnika. Biraninu i kasnije ujoviu u organizacijsko-formacijskom i operativnom pogledu bili su potinjeni svi etnici na italijanskom oku-

pacionom podruju, izuzev Crne Gore. Pored Biranina, zapaeniju ulogu u etnikom

tabu u Splitu imali su Dobrosav Jevevi, Radmilo Gri i kapetan Radovan25 Latas-Delebdi, n.d., str. 137-144

Milo Hamovi, Dobrovoljaka vojska Jugoslavije u sastavu NOP-a, Svetlost, Kragujevac, 1983. NOR-a, XIV, 1, str. 110-112.

Od publikacija koje se bave problemom etnika u Hrvatskoj ukazije se na neke: DjuroMamsavlje vi, Pojav a i razvitak etni kog pokre ta u Hrvatsk oj 1941-19 42, Istorija XX veka, Beograd, 1962;Hkreta Jeli-Buti, etnici u Hrvatskoj 1941-1945, Globus, Zagreb, 1986; Popovi-Loli-Latas, Pop izdaje,Mvarnost, Zagreb, 1988. Duan Plena, Kninska ratna vremena 1850-1946, Globus, Zagreb, 1986. Tim prob-emom se bave i ve pominjani radovi J. Marjanovia, J. Tomaevicha, Latas - Delebdi i dr.

5


11/196

Ivanievi.29 U centru u Suaku najuticajniji su bili potpukovnik Ilija Mihi, kasnijekomandant etnika u Lici i major Slavko Bjelajac, alijas Nikola Deki, komandant etni-ka u severnom delu Like. Komandant Slavonije bio je pukovnik Aleksandar Nikoli. On

je boravio u Beogradu ili okolini. Formirao je samo na papiru etnike jedinice odizbeglih Srba sa podruja Slavonije, u koje nikada kao etnik nije kroio. No, i bez toga,iako ne ba jako, osealo se prisustvo etnika, uglavnom u junim delovima Slavonije,

prema Savi.U Sloveni ji je, pored Osvob odilne fronte s jasn im oslob odila kim i

antifaistikim ciljevima, postojao i Slovenaki savez (Slovenska zveza), u kojem su bilerazne profaistike i reakcionarne organizacije. Meu njima i Narodna legija u koju su sesvrstale pristalice etnikog pokreta Drae Mihailovia. Protivpartizanske organizacije, uvidu vojnih formacija, organizovali su Italijani. Zvali su ih zajednikim imenomAntikomunistika dobrovoljaka milicija (Milizia Volontaria Anticomunista - MVAC).Za razliku od Bele garde, narod je pristalice Drae Mihailovia prozvao Plava garda

(Modra garda). Izmeu te dve formacije nije bilo sutinske razlike. Plavogardisti su,uglavnom, regrutovani iz redova belogardista. Stareinski kadar Plave garde bio je vrloesto i komandni kadar u Beloj gardi. Major Karlo (Karei) Novak, komandant etnika uSloveniji bio je jed no vreme narednik u Beloj ga rdi. 30 Ponaali su se slino kao u Srbiji,gde je znatan deo etnikih oficira, putem legalizacije, istovremeno bio i stareinskikadar u Nedievim formacijama.

Draa Mihailovi je u svojoj okolini imao nekoliko zapaenih oficira - Slovenaca:major Ivo Fregi (streljan 17. decembra 1941.kad i major Aleksandar Mii), kapetan(etniki potpukovnik) Rudolf Perhinek, alijas Rade Periin, Mihailoviev delegat zaCrnu Goru, porunik Tugomir Prekorek, rukovodilac Centra veze u tabu DraeMihailovia i drugi. U oktobru 1941. Mihailvia su posetili pukovnik Jakob Avi Jak imajor Novak. Ponueni poloaj komandanta Slovenije, Avi je odbio, opredelivi se za

partizane. Onda je Mihailovi tu funkciju poverio Novaku.31 Mihailovieve pristalice uSloveniji, formirale su nekoliko odreda, a njihov ukupan broj za sve vreme rata nije

prelazio 300 etnika.32

Politiki cilj etnikog pokreta

Pre nego to se iz etnikog sedita na Ravnoj Gori pristupilo organizovanju ioblikovanju etnikih vojnih formacija, bio je izraen projekat o buduem teritorijalnom

prostiranju, granicama, drutvenom ureenju, spoljnjoj politici i drugim aspektima"velike Srbije" u obnovljenoj i proirenoj monarhistikoj Jugoslaviji posle Drugog svet-skog rata. To je, ustvari, predratni projekat (iz vremena stvaranja Jugoslavije, potvrenod Srpskog kulturnog kluba), obnovljen, dograen, prilagoen uslovima i vremenu,inoviran od strane Stevana Moljevia. Nazvan je "Homogena Srbija". 33 Projekat nosidatum 30. juni 1941, a mesto nastanka Niki.

Moljevieva reenost da aktuelizira i inovira projekat i dostavi ga na razmatranjei realizaciju Drai Mihailoviu, bila je, pored ostalog, podstakn uta i isprovocirana

ustakim genocidom nad srpskim narodo m u Nezavi snoj Dravi Hrvatsko j. Ustakevlasti su, naime, "r een je" srpsko g pitanja u ND H planirali prema formuli tri treine. Nateritoriji NDH ivelo je oko 6.300.000 stanovnika, od ega su jedna treina bili Srbi.Trebalo je, dakle, da nestane vie od dva miliona Srba. Ustake vlasti su zauzele stav da

29 Opirnije : B. Latas, Djelatnost etnikog centra u Splitu 1941-1943, Split uNOB-i i socijalistikojrevoluciji 1941-1945, IHRPD, 1981, str. 1045-1065.

30 Arhiv VII, a. k. 150, reg. br. 3/4.31 Arhiv VII, a. k. 246a, reg. br. 1/3-1.32 B. Latas, etnici Drae Mihailovia u Sloveniji - Plava garda 1941-1943, VIG, br. 3/83.33 U Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 1-10, objavljenje tekst u cehm sa kartom (mapom) koja prikazuje pro-

jektovanu Jugoslaviju i u njoj "veliku Srbiju".

6


12/196

treinu Srba treba pobiti ("odailjanjem Bogu na istinu"), treinu iseliti u "NedievuSrbiju", a treinu prekrstiti u rimokatoliku veru, odnosno, kako su govorili, prinuditi ihda prihvate "vjeru djedova". 34

Projekat "Homogena Srbija" predviao je da teritoriju "velike Srbije" sainjavaju predratna teritorija Srbije, proirena nekim prigraninim delovima teritorije Bugarske,delovi severne Albanije, teritorija Crne Gore i istone Hercegovine. Na zapadu je treba-lo da u "srpsku oblast uu", pored teritorije Vrbaske banovine, "Severna Dalmacija, srp-ski deo Like, Korduna, Banije i deo Slavonije". Na severa je trebalo da se sipskoj oblasti

pripoji "Baranja s Peujem i istoni Banat sa Temivarom i Reicama". Jugoslavija bi,tako, imala "biti ureena na federativnoj osnovi sa tri federalne jedinice srpskom,hrvatskom i slovenakom (Srbija, Hrvatska i Slovenija)". Do etniki iste "velike Srbije"dolo bi se tako to bi se izvrilo preseljenje stanovnitva sa jedne na drugu teritoriju,"Hrvata sa srpskog i Srba sa hrvatskog podruja". Bio je to jedini put "da se izvri raz-granienje" i time "otkloni mogunost da se ponove strani zloini", zapisao je Moljevi.

Ujesen 1941. kada su ostvareni kontakti izmeu Mihailovia i Moljevia, dolazido radikalizacije zacrtanih stavova u projektu. Neke Moljevieve postavke, poMihailovievom poimanju projekta, dobivaju jasniji i radikalniji smisao. Tako se pojavljuje izraz "ienje teritorije", odnosno "ienje dravne teritorije". To podrazumeva ne samo preseljenje naroda razmenom teritorije, ve i njegovo "unitenje" primenom najsurovijih i drastinih mera, metodom ubijanja ili klanja "nenarodnih manjina i nenacionalnih elemenata".35 Pod udar je prvo trebalo da doe "i enje Sandakaod muslima nskog ivlja i Bosne od muslima nskog i hrvatsko g ivlja". Smatralo se d a j eto potrebno zbog stvaranja koridora izmeu Srbije, Crne Gore i srpskih krajeva u zapad-nom delu Jugoslavije, do linije: Suak - Karlovac - Zagreb. 36 Zamanije akcije"ienja" usledile su u jugoistonoj Bosni krajem 1941. i u drugoj po lovinil 942, a ondau istom prostoru i u delu Sandaka, poetkom 1943. godine. Bilo ih je takoe u drugoj

polovini 1942. u dolini Neretve.37 Takvim programom bilo je osueno na progon ili nes-tanak vie od 2.500.000 pripadnika nesrpskog stanovnitva.38 Kada se uzme u obzirustaki planirani i sprovodeni genocid nad srpskim narodom i, s druge strane, zamiljeni

etniki plan o "ienju" nesrpskog stanovnitva, dolazi se do zaprepaujueg broja od34 Viktor Novak, Magnum Crimen - Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj, Zagreb-Beograd, 1968, str.

603-60 5. Ivo Lola Ribar je ve u avgustu 1941. pisao o umor stvu "pola milion a Srba"(Z b. NOR-a , II, 5, str.169). Prema izvorima etnikog porekla ustae su u NDH, bez ikakvog suda i sudjenja, na najsvirepiji nain

pobile oko 600 .000 do 70 0.00 0 Srba (Arhiv VII, a. k. 8, reg. br. 2/2; k. 27 8, reg. br. 18/1, dep.' br. 599 i -904).35 Prvi deo, dokument br.4 - Instrukcija Drae Mihailovia Pavlu Djuriiu. Metod klanja se naroito

odnosio na pripadnike muslimanske manjine. Zaharije Ostoji je 1. januara 1943. pisao Mihailoviu: "Pitanjemuslimana moramo reavati na razne naine u raznim krajevima. Sandaklije se moraju klati" (Prvi deo, doku-ment br. 33). "ienje" teritorije u Bosanskoj krajini bilo je rezervisano za etnike pod komandom popaDjujia. Taktika se svodila na to da se muslimanski ivalj ne dira dok se etnici ne osnae. U tom smislu tre-

balo je prema muslimanima biti strpljiv, ne ubijati ih tako da u etnike steknu poverenje. Kad se steknu uslovionda "ih u njih ovim dom ovi ma unititi" (Arhiv VII, a. k. 151, reg. br. 5/3).

36 Zb NOR-a, XIV, 1, str. 423 i 549.Zdravko Antoni, Ustanak u istonoj i centralnoj Bosni 1941, VIZ, Beograd, 1973, na str. 471,

navodi da su etnici za nepuna dva meseca "ubili u foanskom srezu oko 5000 mukaraca, ena i djece i spalilivie stotina muslimanskih kua". etnici pod komandom Pavia Djuriia su u januaru i februaru 1943. likvidi-

rah hiljade muslimana i spalili desetine sela (Zb. NOR-a, XIV, 2, str. 49; Prvi deo, dokument br. 37). Opirni- je: Radoje Pajovi, Po kolj Muslima na u Sandaku i dijelu istone Bosne u janua ru i februaru 1943, Neretva -Sutjeska 1943, Beograd, 1969, str. 510-519. Petar Baovi je poetkom septembra 1942. izvestio Mihailoviada je nekoliko etniikih bataljona izbilo kod Makarske i da je ta "kaznena ekspedicija zapalila i potpunounitila 17 ustakih sela". Zatim navodi kako su u toj ekspediciji izmedju Ljubukog i Vrgorca "oderali iva trikatolika svetenika", kao i da su etnici ubijali "sve mukarce od 15 godina na vie". (Zb. NOR-a, XIV, 1, str.614-615 ). U predelu Bioko va i Maka rsko g prim orja etnici su ubili oko 1.000 musli man a i Hrvata (DuanPlena, Meunarodni odnosi Jugoslavije u toku Drugog svjetskog rata, Institut drutvenih nauka, Beograd,1962, str. 152).

38Rudolf Perhinek je 5. maja 1943. pisao: "Mi traimo istu nacionalnu dravu. Ako to ostvarimo

bie zemlje i suvie, jer e preko 2,5 miliona narodnih manjina morati napustiti nau zemlju" (Zb. NOR-a, XIV,2, str. 788). Videti i J. Tomaevich, n.d.,str,139.

7


13/196

4,5 do pet miliona ljudi koje je trebalo unititi ili proterati, manje- vie, sa centralnog dela jugoslovenske teritorije.

Projekat "Homogene Srbije", program o oblikovanju takve "dravne teritorije" bio je u sferi ilegalnih priprema i postupaka. U njegovom koncipiranju uestvovao jemanj i broj politikih i vojnih linosti. O njemu se javn o progov orilo na Konfe renciji"etnike intelektualne omladine Crne Gore, Boke i Sandak a' u Sahoviima pred kraj1942. godine. I tom prilikom je naglaeno da e na "teritoriji budue drave iveti samoSrbi, Hrvati i Slovenci" i da "Nacionalnih manjina ne moe biti". Prisutnim delegatima

je predoeno da e celokupna politika, zakonodavna i izvrna vlast, na neogranienovreme biti iskljuivo u rukama etnike organizacije.39 To, meutim ukazuje na neto tolii na uspostavlanje totalitarnog ili, pak, militantnog sistema vladavine jedne vojneorganizacije oliene u etnikom pokretu. Jer, oslonac za izvrenje projektovanog plana

bili su, uglavnom oficiri, manje politiari. Projekat nije javno publikovan niti predstavl- jen iroj javnosti. Ni jednoj saveznikoj sili nije predoeno na koji nain se zamilja budue teritorijalno omeenje federalnih jedinica u Jugoslaviji i njihov dravni status.Pitanje je i koliko su etniki komandanti, posebno oni u Srbiji, bili upueni u politike

programe etnikog rukovodstva. Njima je saoptavano da se etnici na teritoriji NDHbore protiv ustaa, a za spas Srba i srpstva od ustakih pogroma. Ali, oni, verovatno, nisubili upueni u pravo stanje stvari - da su tamonji etniki komandanti ostvarili saradnjusa italijanskim faistima, protivnicima "velike Srbije",40 nemakim nacistima i vlastima

NDH. Ti etnici, oigledno, nisu bili u stanju da teritoriju na kojoj su legalno delovaliuine etniki istom. S druge strane etnici u Srbiji su, nakon sukoba sa partizanskimodredima u jesen 1941. godine legalno, s manjim izuzecima, bili pod kontrolom kvis-linkog reima i preko njega pod uticajem nemakog okupatora. Vremenom su etnikeformacije u Srbiji ostvarile saradnju sa nemakim i bugarskim okupatorima, a oni nisu

bili za "veliku Srbiju". Sve se svelo na to da Mihailovi tokom celog rata nije imao "slo- bodnih" snaga s kojima je autonomno mogao raspolagati da bi ostvario postavljeni poli-tiki cilj.

etniki ustanak uslovljen anglo-amerikotn invazijom

Tokom rata na prostoru okupirane Evrope postojale su dve kategorije nacionalnihizdajnika koji su pomagali okupatorima da opstanu i uvrste svoj poloaj. Jedni su se,

poput norve kog politiara i predsednika vlade Vikund a Kvislinga , mirili sa okupaci- jom, i otvoreno stupali u slubu okupatora, protiv oseanja i nacionalnih interesa svoganaroda. Tipian primer kvislinga na tlu Jugoslavije predstavljali su Ante Paveli, Milan

Nedi i Leo Rupnik.41 Drugu kategoriju u sferi nacionalne izdaje, gaenja slobodarske iantituinske tradicije, predstavljali su oni koji su se izdavali za antifaiste. Oni su u pro-

pagandi prokla movali svoje antiokupatorske namere, a, ustvari su, u prikriv enoj iliotvorenoj formi, dakle tajno ili javno saraivali sa okupatorima. Poznato je da se oni jozovu kolaboracionisti. Jugoslovenska i strana istorijska nauka u takvoj ulozi tokomDrugog svetskog rata vidi Drau Mihailovia.

Kao profesionalni vojnik, i uz to kao predmetni nastavnik iz taktike ratovanja,

Mihailovi je znao u kojim i kakvim uslovima se vodi gerilska borba. Najee je tosluaj kada se specijalne ili sve gerilske jedinice angauju u pozadini neprijatelja kako bi39 Konfere ncija je drana od 30. novembra do 3.decembra 1942. Zanimljiv je zakljuak u ko me se

navodi da e etnika organizacija "sprovesti dravno uredjenje i biti jedini nosilac celokupne dravne vlasti doostvarenja etnikog programa" (Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 459-461).

Italijani su smatrali da bi stvaranje "velike Jugoslavije" predstavljalo "veliko zlo", stvara nje "velikeSrbije koja bi obuhvatala Bosnu, Hercegovinu i Dalmaciju, moda do Splita" bilo bi "neto povoljnije", dok bi"stvaranje jedne velike Hrvatske" bilo "najmanje tetno" po italijanske interese (Zb. NOR-a, XIII, 3, str. 459-461).

4 1 Kao kvislinzi poznati su Haha u ekoj, Tuka u Slov ako j, maral Peten u F r a n c u s k o j , Degrel uBelgiji, Antonesku u Rumuniji

8


14/196

olakale izvrenje zadatka glavnim snagama. Mihailovi je svoj ustanak, odnosnootpoinjanje borbi protiv okupatora oznaavao kao "glavni momenat", "glavnu akciju","odsudni momenat ', "odsudni as", "pogodan trenutak", "glavni trenutak" itd. To je, ustvari, trebalo da bude onaj momenat kada se invazione anglo-amerike snage iskrcaju natie Jugoslavije. Dakle, glavne snage za Mihailovia u tom sluaju bile bi saveznikeinvazione trupe. Poznate su injenice o svestranoj britansk oj pomoi etnicima, pa i uodnosu na etnike sukobe sa partizanskim snagam a.42 Vremenom su Britanci shvatilida su im politike, materijalne i moralne investicije u Mihailovia strateki promaaj. Udobro pripremlje noj analizi britanskih odgov ornih slubi o etnicima, zakljueno je daMihailovi nije "niti planirao niti eleo ustanak", ve da ga je samo strana propagandauzdigla na "poloaj vode tobonjeg otpora koji niti je vodio niti je verovao u trenutanukorist otpora".43 Britanci su se, oigledno, pravili Englezi. Zna se daje upravo njihova

propaganda lansirala Mihailovia i stvorila od njega "vou otpora", a znali su da on tonije. Slino su se o Mihailoviu izraavali i neki etniki komandanti. Pavle urii je

prilikom pregovora sa Nemcima u Kolainu "nazvao Drau Mihailovia nestalnim luta- juim fantastom koga je propaganda uzdigla u nebesa i precenila. Jedini ozbiljni pro-tivnik je Tito".44

Mnoge Mihailovieve izjave, direktive i uputstva ukazuju da on nije imao viziju ikoncepciju o tome kako bi svoj pokret mogao da uini delotvornim, u borbi protivfaizma. Od poetka je isticao kako "nije jo vreme za borbu", a istovremeno je bioopsednut brigo m kako likvidirati pripadni ke i simpatizere narod noosl obodi lakog pokre-ta, nazvavi ih jednostavno komunistima. Smatrao je da su u borbama protiv pripadnika

partizanskog pokreta doputena sva sredstva, ukljuujui i saradnju sa naci-faistima. Usituacijama kada se oseao ugroenim, ili kada je mislio da "iskoristi" okupatore da bilikvidirao unutranjeg protivnika, brzo je donosio odluke koje nisu bile zasnovane naosnovu dobrih, perspektivnih, procena da svoje formacije uklopi u okupatorske borbeneeelone. Ve u prvim okrajima sa partizanskim jedinicama u jesen 1941. godine,Mihailovi se obratio za pomo Nemcim a. U susretu sa njima u selu Divci 11. no vembra1941. Mihailovi je izjavio: "Nije moja namera da se borim protiv okupatora, jer kao

generaltabni oficir poznajem snagu obeju strana", i "Neemo se boriti protiv Nemaca, pa ni onda ako nam ova borba bude nametnuta". Pukovnik Branislav Panti, lanMihailovieve delegacije, inae saradnik Abvera, objasnio je Nemcima: "Komunisti su

prvi poeli borbu, dok je Mihailovi stajao potpuno po strani i pripremao se za borbu u pravcu Bosne i Sandaka"45 Mihailovieva taktika je bila da se okupatori napadajusamo u propagandi kako bi se zavarao narod, a prava strateka opredeljenja su mu bila dasa okupatorima sarauje, po mogunosti tajno. Kada je zapao u teku situaciju, ova sarad-nja je postala sasvim otvorena i sveobuhvatna.

Meutim, nije samo Mihailovi bio taj kome se nije ulazilo u sukobe sa okupa-torom. Slobodan Jovanovi mu je sugerisao da "na sluaj iskrcavanja saveznika naBalkanu i opteg ustanka" mobilie broj ljudstva prema koliini imajueg naoruanaja,kacM da preduzme "b lagovr emene mere da Srbi po svome ob iaju ne ustanu pre vreme-

42 Mihailovi je 26. maja 1942. javio Slobodanu Jovanoviu: "Prole godine primio sam znanjusaoptenje britanske vlade da Jugosloveni ima da se bore za Jugoslaviju, a ne da sc borba pretvori u pobunukomunista za Sovjetsku Republiku" (Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 358). Radivoje Jovanovi Bradonja, Uvod u anal-

izu strategije NOP-a Jugoslavije 1941-1945, SUBNOR Srbije, 1998, na str. 125 tvrdi da je eril 1941. nare-dio Drai^Mihailoviu da napadne partizane.

T aj dokume nt je sastavl jen na bazi razliitih izvetaja britanskih oficira kod etnika , izjavaetnikih oficira, etnikih naredjenja za saradnju sa okupatorima, na bazi zagonetnog dnevnika izvesnog"H.C. Milera ", a nosi naslov "The Chet niks", (Arhiv VII, a. k. 240, reg. br. 2/1). Nije utvrdjen o ko se krije izaimena "H.C.Miler". U pitanju je neko lice u etnikoj Vrhovnoj komandi. Pukovnik Stenli Bejli, na indirektannain ga dovodi u vezu sa nemakim pijunom u Mihailovievom tabu (Arhiv VII, Public Record Office(PRO) - Dravni arhiv V. Britanije, Foreign Office (FO) 371/44282). Dobrosav Jevdjevi je skrenuo panjuMihailoviu na to da Nemci tvrde kako imaju svog pijuna u Mihailovievom tabu (Zb. NOR-a, XIV, 4, str.

44 urii je to rekao 10. maja 1943 (Original u Nacionalnom arhivu u Vaingtonu - NAV-N-T-315, r.64, s. 665-666); Peti deo, dokument br. 9.

45 Peti deo, dokument br. 6.

9


15/196

na listom i sa motikom krenu na mitraljeze".46 I najvii etniki vojno-politikifunkcioneri poput Dragie Vasia, nisu bili za to da se ulazi u borbene aktivnosti protivokupatora. Vasi, koji je bio pesimista u pogledu opredeljenja omladine za etnike, pisao

je poetkom maja 1942. Mihailoviu da se plai kako bi omladina mogla da "izazove preuranjeni ustanak od ega se treba uvati kao od ive vatre".47 Vasi je dobro cenio. Narod je eleo borbu protiv zavojevaa. Znao je to i Mihailovi. Iz njegovog taba je uoktobru 1941. upuena depe a izbeglikoj vladi o tome kak o je narod : "elja n bor be". 48

U Zimonjia kuli, kod Avtovca, gde se 22. jula 1942. susreo sa Ilijom TrifunoviemBiranino m, Mihailovi je izjavio "da uee Srba (to jest etnika - B.L.) u borbi moeda bude razmatrano tek kada Rusi budu u Budimpeti, a Englezi u Sofiji". 49 Poto je toMihailovi izjavio u prisustvu italijanskih oficira, to je Italijanima bilo dovoljno daetnicima, kao svojim saborcima, odnosno Antikomunistikoj dobrovoljakoj miliciji(Milizia Volontaria Anticomunista -MVAC) poklone jo vie poverenja. 50

U punom zamahu drugog svetskog rata pokazalo se daje vreme koje je odmicalo

radilo u korist antifaistike koalicije, ije snage su bile u ofanzivi i beleile vidne uspe-he. Srpski narod je traio od etnikh komandanata da se ve jednom pone sa borbenimakcijama protiv nepodnoljive okupatorske tiranije, pljake naroda i njegovog

poniavanja. Neki etniki komandanti iz Srbije, medu kojima i major DragutunKeserovi, jo ranije zavrbovan da radi za Abver, smogli su snage i hrabrosti da upozoreMihailovia na to to narod zahteva. Ali Mihailoviu nije bilo do toga, niti su se Nemci

plaili etnikih provokacija. Oni su znali da Mihailovi ne namerava da ili napadne.Poetkom avgusta 1943. godine, raspolagali su podacima da bi eventualni Mihailovievobrt moga o da nastane ako bi se dve angloamerike desantno-pad obrans ke brigadeubacile u Srbiju. Jedna u istoni, a druga u zapadni deo Srbije. One bi prinudile etnikeda otponu sa protivnemakim akcijama.5 ' Keserovi i jo neki oficiri su poetko m juna1943. stavili do znanja Mihailoviu da "narod eljno oekuje ustanak da skine jaram rop-stva sa sebe", jer da su pljaka i odnoenje ita prevrili svaku meru. 52 Ne marei za nar-odno htenje, Mihailovi im je 25. juna odgovorio: "Ne moemo dii ustanak da bi spasilietvu. Naa opta akcija vezana je za invaziju, a invazija od nas ne zavisi". 53 Pred kraj

1943. godine, nakon to je Mihailovi proirio i ojaao svoje veze sa Nemcima, i kada suetniko-britanski odnosi ve dospeli u fazu verbalnih sukoba, Mihailovi je narediosvim komandantima korpusa u Srbiji: "U odnosu na okupatore mi imamo utvrenu lini-

ju od koje neemo odstupiti sve dok ne doe do invazije Balkana".54 S obzirom da je bio blizak Abveru, Keserovi je mogao doznati, a poneto i naslutiti o neodgovornom odno-su Mihailovia po pitanju ubiranje letine i sklanjanja ita ispred, niim neometanih oku-

patorskih otimaa. Prema nemakim dokumentima, Mihailovi je tokom 1943. i u 1944.tajnim kanalima isporuivao ito za potrebe "ishrane Velikog nemakog Rajha". 55

46 Depea je od 30. novembra 1942 (Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 853).47 ZB. NOR-a, XIV, 1, str. 258.48 Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 32.49 Arhiv VII, italijanska arhiva, NAV-N-I-T-821, r. 403, s. 55-57. Jevdjevi je prilikom razgovora sa

nemakim predstvnicima 4. septembra 1942. izjavio daje Mihailovi "zapovedio pomirljivo dranje premaoku pat orim a" i da e obra un sa njima doi "tek kada budu Rusi u Sofiji i Englezi u Bud impe ti" (Zb. NOR-a, XIV, I str. 906 ).

50

Petar Baovi je 16. jula 1942. izvestio Mihailovia: "Svi etniki odredi na teritoriji Hercegovinelegalizovani su kod Italijana, dobijaju hranu, oruje i municiju", a "u vidu pomoi dodeljuju manje svote novca(Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 428 i 524).

51 Arhiv VII, NAV-N-T-315, r. 196, s. 148-152.52 Arhiv VII, a. k. 278, reg. br. 18/1-55.53 Arhiv VII, a. k. 292, reg. br. 32/2, dep. br. 2526.54 "Rasp is svima " je od 10. decembr a 1943 (Arhiv VII, a. k. 278, reg. br. 18/1-55).55 Ministar Rajha za ishranu konstatuje 17. jula 1944. da e se Draa Mihailovi pobrinuti za isporuku

86.000 tona ita za Nemaku i daje 1943. "bio izdani liferant ita" (Arhiv VII, NAV-N-T-120, r. 2908, s.464538-4 ; Peti deo, dokum ent br.28. Komanda Jugoistoka je 18. avgusta 1944. procenila situaciju i konstato-vala: "Priku pljanje etve, sea stabala i eksploatacija visokovrednih minerala u sadanje vreme mogue su samo pomou etnikih bandi" (Arhiv VII,NAV-N-T -311, r. 192, s. 570-582; Peti deo, dokument br.3 1).

10


16/196

Ni u etvrtoj godini rata na jugoslovenskom prostoru Mihailoviev stav u odnosuna ustanak nije se menjao. U meuvremenu je saradnja etnika u Srbiji sa nemakim tru-

pama, dobila ire razmere i postala javna. Mihailovi je povodom odranog kongresa uselu Ba (25-28. januara 1944) poslao nekoliko telegrama na adrese svetskih linosti.

Nemci su ih uhvatili i deifrovali. U jed noj depei Mihailovi obavetava vladu BoidaraPuria u Kairu "da za sada nee poinjati borbu protiv okupatora".56 Savezniki frontovisu se pribliavali nemakim granicama, na jugoslovenskom ratitu su okupatori, kvislinzii kolaboracionisti trpeli velike gubitke, ali etniki ustanak nije bio na pomolu. Jedan odnajpoverljivijih Mihailovievih komandanata, Predrag Rakovi, je 25. marta 1944, u imeDrae Mihailovia, razgovarao sa nemakim predstavnicima i preneo im njegov stav.

Nemci su zapisali: "Po nalogu D.M., Rakovi je ponovo precizirao: 1. Sigurne (pismene)garantije da ne postoje ni najmanje namere da se planira opti ustanak ili da se sprovodesabotane akcije".57

Osamnaestog avgusta 1944. Mihailovi je ponudio Nemcima sastanak radi pre-

govora o saradnji. Pod takom 2. toga predloga pie: "U sluaju invazije (saveznikihsnaga - B.L.) nema borbe protiv Nemaca. Borba protiv komunista e se produiti", .ler,"etnici hoe da spree vezu partizana sa invazionim trupama". 58 Konano, Mihailovi

je razoarao i one malobro jne koji su verovali da e do etnike akcije protiv okupatoraipak doi. Bila je to varljiva nada. Jer, Mihailovi nije imao nameru da pokrene etnikeu borbu, pa ni u sluaju da je do invazije anglo-amerikih snaga i dolo. Najzad, etnicisu u jesen 1944. bili prinueni da, zajedno sa Nemcima, napuste Srbiju, a da odMihailovia, tokom celog rata, nisu dobili ni jedn o nare enje da napadnu nemaketrupe.

Pitanje slobodne teritorije i etnike vlasti

Rezultat borbenih aktivnosti u oslobodilakom ratu uvek je osloboenje i stvaranje slobodne teritorije. To je nuna pretpostavka za one koji pretenduju da uspostave i

neguju sopstvenu izvornu vlast i druge oblike drutvenog ivota. etnici nisu imali svojuslobodnu teritoriju u pravom smislu te rei. Iako su sebe rado nazivali "umskim" ljudi-ma, praksa i stvarnost su bili drugaiji. 59 etnici, njiho ve komand e i stareine bitisali su

po gradovima, varoicama i drugim naseljenim mestima sasvim legalno.60 Britanci su25. maja 1943. konstatovali "da se male grupe etnika mogu videti sa Italijanima uViegradu, sa Nemcima u Sarajevu i Doboju, sa ustaama u Tuzli i Zvorniku".61

Ameriki ured za strategijske slube iznosi injenice da su etnici "stacionirani zajednosa Italijanima i hrvatskim regularnim trupama i ustaama u gotovo svakom gradu uHercegovini i junoj Bosni". 62 Oigledno je da je nad teritorijom na kojoj su boravile idelovale etnike jedinice praktino postojala neka vrsta suvlasnikog vladanja podel-

jenog izmeu etnika, kvislinga i okupatora, s najmanjim uticajem ravnogoraca.Mihailovi je i o tom pitanju imao svoj stav. Dvadesetog marta 1943. godine, iz

56 Arhiv Vii, a. k. 276, reg. br. 13/1, dep. br. 1824). Kongre s se zove i "Svet osav ski". Na nje mu jekao delegat uestvovao ameriki porunik Djordjc Musulin (Georg Maslin), dok je britanski brigadir (general)

Carls David Armstro ng, ef britanskih vojn ih misija kod etnika, demons trati vno odbio poziv da prisustv ujetom politikom skupu (Arhiv VII, a. k. 226, reg. br. 11/1-3; k. 275, reg. br. 2/1).

57 Arhiv VII, NAV-N-T-311, r. 286, s. 269, Peti deo, dokument br. 23.58 Arhiv VII, NAV-N-T-311, r. 192, s. 565-582; Peti deo, dokument br. 31.

Nemci su deifrovali Mihailovievu depeu kojom 25. maja 1943. saoptava komandantima u CrnojGori: "U|umi su crveni i mi tamo nemamo mesta". (Zb. NOR-a, XIV, 2, str. 1035).

Mihailovi je, na primer, "kritikovao" neke komandante zato to su "sa veim brojem automatskogoruja uli u Poegu", gde je dolo do "bratimljenja" sa Nemcima i Bugarima, s napomenom da to teti ugleduetnika pred saveznicima i narodom (Zb. NOR-a, XIV, 3, str. 150 i 152).

6' Arhiv VU, PRO, FO, k. 9, 371/37 617; Zb. NOR-a, XIV, 2, str. 1017.Re je o analizi Ratne obav eta jne sube SAD, Off ice of Strate gic Service - OSS (Arhiv VII, NAV,

RG, 226/3403; Zb. NOR-a, XIV, 2, str. 1017).

11


17/196

Kalinovika je poslao depeu Slobodanu Jovanoviu: "Mi neemo d a stvaramo s l o b o d n uteritoriju sve dok nismo u stanju i daje odbranimo i sauvamo narod od r ep r e s a l i j a , a l ismo u stanju da iz planina vladamo celokupnom dravnom teritorijom".63 Nije rekaokako moe vladati bilo kojim deliem teritorije. Ravnog orski narodni odbori, od seoskihdo pokrajinskih, za ije formiranje je izdata instrukcija krajem decembra 1943., bili suzamiljeni kao iskljuivo propag andni organi u funk ciji vojn e organizacije i pod stro-gom kontrolom vojnih komandanata koji su im bili na elu. 64

Crne trojke, slovo "Z" i zloini

U prolee 1942. godine, etnici su poeli da organizuju misteriozne, strogo kon-spirativne grupe koje su imale neverov atno zastraujue dejstvo i unosile nemir i

nespokojstvo. Bile su to grupe formirane od trojice etnika, kao egzekutivne formacije 11svakoj brigadi, i zvale su se "trojk e". U narodu su zapamen e kao "crne trojke", jer sumnog e srpske porodice zavile u crno. Ideja o formiran ju trojki potekla je od DraeMihailovia. Treeg maja 1942., Mihailovi je, kreui se preko Golije ka Crnoj Gori,radio-depeom javio Slobodanu Jovanoviu da Radio-London objavi: "Sef trojki uJugosl. nareuje da se to vie radi, a nita ne pria".65 Sef svih trojki u Jugoslaviji bio

je, niko drugi do Draa Mihailovi.66

Iskljuivi zadatak cmih trojki bilo je klanje. Tom groznom postup ku, van razumai ljudskosti, bile su podvr gnute osobe koje su pre toga oznaavane famo znim slovom"Z" . Ali, pod uda r trojk i dolazili su i drugi Srbi koji se nisu slagalali sa postupcima etni-ka, ili nisu podravali njihov nain miljenja i ponaanja, iako nisu bili obeleeni slovom"Z". Slovo "Z" je znailo da treba zaklati onoga ije bi ime bilo saopteno preko Radio-Londona, koji je u svemu bio na usluzi Mihailoviu, pa i u tom stranom poslu. Sedmogmaja 1942. Mihailovi javlja Slobodanu Jovanoviu: "Sef trojki u Jugoslaviji izdao jenaredbu da se pone sa radom protiv izdajnika", naglasivi da je za to "Znak slovo Z", i

ponavlja "slovo Z".67

I sam zbunjen onim to Mihailovi ini, Slobodan Jovanovi ga je15. maja, radio-depe om, pitao: "ta znai ef trojki i slovo Z javite hitn o". 68 Istogadana Mirko Lalatovi koji je bio zaduen, pored ostalog, i za radio-veze sa inos-transtvom, izvetava Mihailovia da su: "Jue u 17 asova objavljena na radio - Londonunareenja efa trojki za ienje izdajnika i utanje".69

Prvo saoptenje imena koje je trebalo likvidirati primenom slova "Z" objavio jeRadio-London 2. juna 1942. godine, a poslednje objavljivanje imena tim putem bilo je11. septembra iste godine.70 Preko Radio Londona bilo oglaeno ukupno 75 imena setiketom slova "Z", dok 25 imena koje je Mihailovi dostavio Radio-Lo ndon u nije javn o

63 Arhiv VII, a. k. 302, reg. br. 1/3.64 Na elu Pokrajinskog ravnogorskog odbora za Srbiju bio je generel Miroslav Trifunovi, koman-

dant Srbije; za Crnu Goru Pavle Djurii, za Sandak Vojislav Lukaevi, za Dinarsku etniku oblast popDjuji, za podruje istone Bosne i Hercegovine Petar Baovi, za centralnu i zapadnu Bosnu major SlavoljubVranjeevi, za Sloveniju Karlo Novak, za Vojvodinu pukovnik Dragomir Radovanovi itd ( Arhiv VII, a. k.278, reg. br. 18/1). Ovim su sprovedeni zakljuci Konferenc ije u ahoviima gde je utvrdjeno da e etnika

organizacija biti "nosilac celokupne dravne vlasti do ostvarenja etnikog programa i uslova za prelazak naire ustavne slobode"(Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 738).

65 Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 232.66 Na sudjenj u Mihailoviu odranom od 10. juna do 15. jula 1946. Mihailovia je predsednik suda

pitao: ko je bio ef trojki. Mihailovi je odgovorio: "Ja sam bio..." (Izdajnik i ratni zloinac Draa Mihailovi pred sudom, stenografske zabeleke i dokumenta sa sudjenja, Beograd, 1946, str. 352.

67 Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 353.68 Zb. NOR-a, XIV, I, str. 836.69 Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 386.70 Radoje i ivan Kneevi, Sloboda ili smrt, Sijetl, SAD, 1981, str. 66. Oni tvrde daje slovo "Z" prvo

slovo od rei zastraiti ili zaplaiti i daje imalo tu svrhu.

12


18/196

oglaeno. 71 Efekti su, meutim, bili stravini. Jer, prema "podacima prikupljenim naterenu broj zaklanih prelazi deset hiljada". 72 Najvie klanja po Srbiji od strane etnika,

bilo sa trojkama ili drugim eelonima smrti, izvreno je, nakon to su Britanci otkazaliusluge Radio-Londona u toj stvari. Mnogi pisci iz redova etnike emigracije skloni sutvrdnji da je slovo "Z" imalo smisao da nekoga zaplai (zastrai) da ne srlja u izdaju ikolaboraciju. Da je ono bilo, pored toga to je "uterivalo strah u kosti i pamet u glavu",i neto to nije "davalo imunitet krivcima i jemstvo za bezbednost u budunosti", atakoe i neka "pedagoka mera". 7 3 Ako bi to bilo tako, zato bi onda postojale crne tro-

jke. A one su likvidirale svakog na koga se odnosilo slovo "Z", pa i one "gre nike " kojinisu bili pod udarom toga slova. Tako su, bez slova "Z", zaklani i neki etniki koman-danti, Mihailovievi bliski saradnici. Meu kojima su: pukovnik Jevrem Jea Simi,Mihailoviev klasni drug, inspektor etnikih jedinica u zapadnoj Srbiji, porunik IlijaPaina, porunik Milutin Jankovi, komandant telesne strae Drae Mihailovia, potpukovnik i vojvoda Radomir eki eda, vojvoda Maan urovi i Boo osovi

Javorski. Zatim su crne trojke likvidirale kapetana Duana Radovia, komandantaZlatiborskog korpusa i erku generala Petra Nedeljkovia. Kada su "ovo dvoje ubili,ubice su im otsekli glave i odneli u Vrhovnu Komandu". 7 4 Iz raznih pobuda su etnici prema Srbima primenjivali dejstvo slova "Z". Emilija Strugarevi je, na primer, stavlje-na pod slovo "" samo "radi toga to nije htela da bude ljubavnica etnikog komandan-ta u Vrnjcima".75 Draa Mihailovi je naredio da se zakolje uiteljica Vera Filipovi izTometinog Polja, koja je bila veza Mihailovia sa Milanom Aimoviem i Ljotiem, aMihailovi je posumnjao u njenu odanost. 76

Delatnost etnikih trojki, pre ili kasnije, osetila se, u manjem ili veem obimu, usvim krajevima gde je bilo etnika, a najvie u Srbiji. Na koga se, ustvari, odnosilo slovo"Z" i nain njegove primene, veoma uverljivo pokaziju etniki dokumenti. Komandantetnika u istonoj Bosni i Hercegovini major Baovi je 8. avgusta 1942. naredio

potinjenima prema kome i kako treba sprovoditi slovo "Z'. "Komandant brigade po pri- jemu nareenja da se izvesno lice stavi pod slovo Z, duan je u roku od 24 sata, pomoutrojki, istog likvidirati - ubiti. Ovo likvidiranje - ubijanje ima biti iskljuivo klanje

kamom", nareuje Baovi. On, takoe, nareuje da ona trojka koja ne izvri zadatak"osuena je na smrt i odmah se mora sa njom likvidirati". 77

Konspirativnim sastavom trojki i podmuklom primenom slova "Z", etnici susejali smrt, zavodili strah i nespokojstvo u narodu. Sluanje Radio-Londona, tog monogi efikasnog medijskog sredstva u slubi etnika, privlailo je panju i zbog zloslutnihsaoptenja o tome ko e te veeri, ili te noi na najsvirepiji nain biti likvidiran.

I sa slovom "Z" i bez njega, etnici su izvrili mnog e pokol je nedun og srpskognaroda. Ove drastine mere irih razme ra naroito su se ispoljile u vre me kada su etni-ci i Nemci u Srbiji poeli da otvoren o saraduj u. Jedan od motiva za klan je bila je i ansaza unapreenje u vii in. To je sledovalo onom koji, u saradnji sa Nemcima, pokolje tovie partizanskih simpatizera i jataka. 78 Bilo je u Srbiji, bez povoda i razloga, mnotvomasovnih klanja nedunih civila ena, dece, staraca, silovanja keri, sestara, majki. Jedanod stravinih pokol ja desio se u selu Vraniu 20/21. dece mbra 1943. Te noi etnici suzaklali 70 osoba od 1 do 93 godine starosti. Stradale su kompletne porodice. Silovane su

71 Bor. Karapandi, Gradjanski rat u Srbiji 1941-1945, KJivland, Ohajo, SAD, 1958, str. 272.Zanimljivo je daje Milan Nedi, s kojim su etnici saraivali jo od sredine 1941, bio na listi slova "Z", dokDmntrije ILjoti, voda faistikog pokreta Zbor, navodno etniki neprijatelj, nije bio tim slovom "zaplaen".

Karapandi, n.d., str. 274.Radoje L. Kneevi, Jugoslovenska vlada i Draa Mihailovi. Organizovanje otpora. Poruka,

London, br. 13, str. 16.74 Karapandi, n.d., str. 285.75 Isto, str. 279

Radivije Jovanovi Bradonja, n.d., str. 97.II Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 515-516.

Prvi deo, dokument br. 78.

13


19/196

devojice i ene.79 Kapetan ivan Lazovi ika, komandant Smederevskog k o r p u s a ,izvestio je Mihailovia 27. decembra 1943. daje "likvidirao" 30 osoba, od ega je samou Boleu poklao 11 ena, dece i staraca.80 Draa Mihailovi je bio upoznat sa nedelimaivana Lazovia. U martu 1944. primio je izvetaj da Lazovi narod "toliko tue da

pojedincim a otpada meso sa tela '. Za Lazoviev og potinje nog kap etana BoidaraLazovia, Mihailovi je saznao daje "sadistikim nagonom lino sekao pojedincima ui,

probadao ih kamom, naterivao ih da sede na ara itd. i napokon polumrtve zaklao i jed-nostavno i najee bacao u Moravu". 81 Dva dana kasnije, 29. decembra 1943., koman-dant Gorske garde Nj. V. kralja Petra II, Nikola Kalabi, izvetava Mihailovia, d a je u"Kopitarima uhvaeno na spavanju i poklato 24 aktivna komunista od kojih su 20cigani \ 8 2 Eufo rija klanja zahvatila je celu Srbiju. Prema izvetaju Jevr ema Simia od 15.

januara 1944. Drai Mihailoviu, porunik Tihomir Jovanovi, komandant Oplenake brigade je "u selu Banji zaklao 18 istaknutih i okorelih crvenih".83 U selu Drugovacetnici su zaklali dvadesetetvoro Srba, 41 streliali, dok je nekoliko Srba izgorelo, a

nekoliko umrlo od posledica etnikog batinanja."4 Nou, 1/2. februara 1944. izvrenje pokolj u Pomoravlju. Pukovnik Ljubomir Mihailovi ("Long"), komandant grape korpusa, izvetava 17. februara 1944. Drau Mihailovia daje izvrio "ienje", ustvari, pokolj po varoima: "u Jagodini 17 mukaraca i 7 enskih, u upriji 9 mukaraca i 1enska, u Parainu 11 mukaraca i jedna enska". Pukovnik Mihailovi dalje navodi:"Narod je ovim zadovoljan. Nainom izvrenja pokazali smo prijateljima i neprijateljimanau snagu i jedinstvo i organizatorske sposobnosti".85 Pronalazili su etnici i raznedruge razloge za klanje. Partizanske zarobljenike obino su klali. Major Radomir Cveti("Ajbih", "Bi-Bi"), komandant Javorskog korpusa, izvetava Mihailovia 21. januara1944. o zarobljenim partizanima. "Mnogo ranjenih pomrlo im u putu. Mi smo zarobili 16i zaklali bez prekog suda".86 Nije udo to su to radili svom jedinom neprijatelju.Zaprepauje injenica to su i svoje etnike, na isti nain, likvidirali. Prilikom jedne

borbe na Bukoviku, mnogi etnici su se predali partizanima. Ovi s njima postupali uskladu sa konvencijama o statusu zarobljenika, pa su im pruili priliku da ostanu u parti-zanskim jedinicama i postanu borci protiv naci-faista, ili da odu svojim kuama.

esnaestog juna 1944. Ljuba Jovanovi Patak, komandant Timokog korpusa saoptava:"Streljao sam 75 vojnik a radi toga to su se predali partizanima", da ih oni ne bi pustili"da podrivaju nae redove i ire defetizam" ,87 etnici su nalazili razliita opravdanja za

pokolj sopstven og naroda. Darinku Rajko vi i dve njen e maloletne erke Stanu iRadmilu, etnici su zaklali samo zato to nisu htele da izdaju partizanske rukovodioce prikrivene u zemunici. Najpre su zaklali mladu Stanu, pa Radmilu, najposle Darinku.88

Jo je gora sudbina za slinu "greku" zadesila seljaka ivana urevia iz selaBalinovia, kod Valjeva. Njega su etnici pod komandom Nikole Kalabia, zajedno sasinovima uhvatili i podvrgli muenju. Poto su mu, na njegove oi zaklali sina, a ivan i

79 Imena poklanih, nain izvrenja, postupak pri silovanju dece pred roditeljima, braom i sestrama,iivljavanje nad mrtvim, videti Dragoljub Panti, No kame - pokolj nevinih u selu Vraniu, SUBNORBeograd, Beograd, 1996. Videti i Latas-Delebdi, n.d., str. 297-300. Jovan Radovanovi, Dragoljub DraaMihailovi u ogledalu istorijskih dokumenata, Sova, Beograd, 1966,na str. 166 navodi da su kobne no i zak-lane 72 osobe, navodei njihova imena.

80 Prvi deo, dokument br. 69, Zb. NOR-a, XIV, 3, str. 306. Major Svetislav Trifkovi ("K.om-K.om")

izvetava Drau Mihailovia de je Lazovi prilikom pokolja u Boleu opljakao narod u "vrednosti preko mil-ion dinara" (Isto, str. 306). "Od poklanih seljaka opljakani su dukati i mnoge druge stvari", pie u izvetajuMihailoviu (Isto, str. 596).

81 Zb. NOR-a, XIV, 3, str. 596-597.82 Zb. NOR-a, XIV, 3, str. 213.83 ZB. NOR-a, XIV, 3, str. 278.84 Radovanovi, n.d., str. 220-221.85 Zb. NOR-a, XIV, 3, str. 423.86 Zb. NOR-a, XIV, 3, str. 291.87 Zb. NOR-a, XIV, 3, str. 719. U borbi u kojoj su se partizanima predali etnici i spasili glavu, izgin-

ulo je 65 etnika a na stotine ih je bilo ranjenih i dezertera (Isto, str. 710-714).88 Latas - Delebdi, n.d., str. 295.

14


20/196

dalje ostao odluan, etnici su ga na Debelom brdu vezali za raanj i ivog ga pekli. 89

Jedan od lanova taba Gorske garde pisao je 3. novembra 1943. o ponaanju etnika podkomandom Nikole Kalabia. "Var.(oicu ) Stragare upalili su zato to su od prvog do

poslednjeg bili svi pijani". Zatim se navodi da od "celokupnog br. stanja koje su poklali50% su nevine rtve'. Dalje pie: "Narod kada uje da etnici dolaze u selo, vie se plainego kada dolaze Nemci, Bugari, Amauti i svaka druga vera". U pismu se naglaava kakoetnici, posle improvizovanih borbi protiv partizana, "zau po selima i pokolju onaj nevi-ni narod", a Mihailoviu podnose izvetaj "kako su u borbi naneli gubitke partizanima".O raspoloenju naroda prema etnicima, u pismu se kae: "Mogu samo Vam rei to danarod psuje majku Kralju, Vama - Drai i svima redom". 90

Draa Mihailovi je, bez sumnje, bio dobro obaveten o svim etnikim nedelima,ali nije zabranjivao takve postupke.

Ponuda Drae Mihailovia Nemcima za saradnju 1941.

Saznanja Nemaca o Drai Mihailoviu potiu jo iz maja 1941. nakon njegovogdolaska na Ravnu Goru. Nemci su, navodno, imali nameru da "oiste ume od ostataka

jugoslovens ke vojsk e", imajui u vidu Drau i njegove ljude. To je, navodno , osujetioMilan Aimovi, uveravajui Nemce da je bolje da ti ljudi budu pod kontrolom jednog"trezvenog oveka", nego da padnu pod uticaj komunista.91 Nemci su bili zainteresovanida, poput Koste Peanca, stave pod svoju kontrolu i Drau Mihailovia. General HaroldTurner je ve 17. jula 1941., u strogo poverljivoj f ormi, saoptio Milan u Aimoviu d a jestupio u vezu sa zvaninim predstavnikom taba Drae Mihailovia. 92 Nekoliko pred-stavnika kvislinkog reima bilo je ukljueno u poslove oko uspostavljanja veze ismeuMihailovia i Nemaca. Jedan od njih bio je pukovnik Jovan Trii. U avgustu 1941., pre-govore sa Mihailoviem, uz nemaku saglasnost, vodio je Milan Aimovi. 93 Vee zan-imanje Nemaca za Mihailovia i njegovu organizaciju poelo je nakon to je Peanac pot-

pisao sporazum sa Nemci ma. U posao se ukljuila nemaka vojno obave tajna i kon-traobavetajna sluba - Abver. Ta sluba je tokom leta 1941. privolila vie oficira da

postanu njeni saradnici. Oni e, pre ili kasnije, biti znaajni etniki komandanti. Medunjima su general Ljuba Novakovi, pukovnik Branislav Panti, lan etnikog tabaDrae Mihailovia u Beogradu, potpukovnik Milutin Radojevi, komandant, odnosnoMihailoviev delegat za etnike na podruju Jablanice i Toplice, majori DragutinKeserovi, komandant Rasinskog koipusa, Velimir Pileti, komandant Krajinskog kor-

pusa, kapetani Nenad Mitrovi, Mihailoviev oficir za vezu sa Nemcima, Milorad Miti,veoma poverljiv Mihailoviev oficir za vezu sa Nemcima. 94 Najznaajnija linost zakontakte sa Mihailov iem bio je nemaki obavetajni oficir Jozef Mati. Prema nekimizvorima, on je jo u prvoj polovini avgusta 1941. boravio na Ravnoj Gori. 95

Nemcima je bilo stalo do toga da lino saznaju kakve su namere DraeMihailovia, kao i to da li se pojedini etniki odredi bore protiv nemakih trupa u zapad-noj Srbiji. Na Ravnu Gora je, u prvoj polovini septembra 1941. upuen Aleksandar

Nikolajevi Saa, pomonik direktora Bankferajna Georgija Zala. Trebalo je da utvrdi da bje Mihailovi spreman da "zajedno sa nemakim vlastima" brine za red i mir u zapad-nom delu Srbije. Nikolajevi je razgovarao sa Mihailoviem, a nakon povratka u Beoprad^Jomjjjejzvestio Zala. Rekao je da je Mihailovi "kategoriki protiv komunista', da

OA

Latas - Delevdi, n.d., str. 294-295.90 Zb. NOR-a, XIV, 3, str. 78.

Arhiv VII, a. k. 18, reg. br. 47/9).Jovan Marjano vi, Draa Mihailovi izmedju Britanaca i Nem aca , n.d., str. 124.Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 865.Miti je jedno vreme bio Mihailoviev predstavnik u Vrhovnom tabu NOP-a Jugoslavije, dok se

tab nalazio u Uzicu (Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 40-41).J. Marjanovi, Draa mihailovi izmedju Britanaca i Nemaca, n.d., st. 124. Marjanovi to navodi

prema kazivanju Ratka Martinovia. Mati je, inae, bio profesor slavistike na Univerzitetu u Gracu.

15


21/196

"Mihailovi nee nita preduzeti protiv Nemaea", kao i da "zbog r a s p o l o e n j a s v o j i htrupa Mihailovi ne vidi nikakvu mogunost da otvoreno radi sa Nemcima". 96 U t0

vreme jedan nemaki potez pruao je dokaze da Nemci nisu ba neprijateljski r a s p o l o e n i prema etnicima. Samo to su se upoznali sa Mihailovievom izjavom datoj Nikolajeviu, predstavnik Feldkomandanture 816 u Uicu pristupio je pregovorima sakomandantom Zlatiborskog vojno-etnikog odreda, vojvodom potpukovnikomRadomirom ekiem. Rezultat toga bio je da su Nemci, pilikom povlaenja i z U i c a ,

prepustili taj garnizon etnicima. Oni su u grad uli 21. septembra 1941. godine.97

Oigledn o je Mihailovi bio spreman na saradn ju sa Nemc ima, ali bez javn og eksponi-ranja. U pregovore sa Nemcima oko budue uloge Mihailovia i etnika, ukljuili su semajori Aleksandar Mii i Miodrag Paloevi. 98

Dogaaji koje su pratile borbene aktivnosti partizanskih odreda, ubrzali suMihailovievu reenost da se obrati Nemcima i ponudi im svoje odrede za borbu protiv

partizana. Pre nego to e Mihailovievi delegati otputovati u Beograd da Nemcimaizraze elju etnikog komandanta, u Struganiku, u kui majora Miia, sastali su seMihailovi, Dragia Vasi, potpukovnik Dragoslav Pavlovi, Branislav Panti i NenadMitrovi. Mihailovi im je rekao da je odluio da se obrati Nemcima i ponudi im nauslugu svoje odrede, koje je trebalo da Nemci naoruaju. Odlueno je da se o svemuobavesti general Nedi.99 Mihailovievu ponudu Nemcima u Beograd su odneli Panti iMitrovi. U njoj pie: "Moja akcija ima se posmatrati iskljuivo kao borba protiv komu-nista... Spremni smo da kooperiemo u svakoj borbi protiv komunista koju bi izvodilenemake oruane snage".10 0 Mihailovievi izaslanici su 28. oktobra 1941. predali Matlu

ponudu pod naslovom "etniki odredi jugoslovenske vojske pod koman dom pukovnikaDrae Mihailovia stavljaju se na raspolaganje za borbu protiv komunista u saradnji sanemakim Vermahtom".10 ' Narednih nekoliko dana pregova ralo se o tome kako daMihailovi doe u Beograd i nemakim predstavnicima objasni sutinu svoje ponude.Mihailovi je, meuti m, bio zauzet borb ama koje su etnici 31. oktobra 1941. zapoeli

protiv partizanskih snaga, pa nije mogao da odredi taan datum kada e doi uBeograd.10 2 Pot o su b orb e dobij ale sve ire razmere, Nem ci su izali u susretMihailoviu, pa su doli u selo Divce, gde su se 11. novembra 1941. sastali i razgovaralisa Mihailoviem. Tom prilikom Mihailovi je, pored ostalog, izjavio: " Nije moja nam-era da ratujem protiv okupatora", naglasivi: "Neemo se boriti protiv Nemaca, pa nionda ako nam ova borba bude nametnuta". Na to je Mii dodao: "Mi vam neemo bitineverni".10 3 Mora se priznati, Mihailovi se do kraja rata dosledno drao svojih iMiievih obeanja datih Nemcima. Da bi im pokazao lojalnost, kao dokaz Mihailovi jenaredio da se Nemcima preda 365 partizana koje su etnici na prevaru zarobili. 10 4 Nemcisu, pak, sa svoje strane bili voljni da pomognu Mihailoviu prilikom napada na partizane

96 B. Latas, Draa Mihailovi i Nemci u vreme Uike republike, Uika republika, knj. 2, Eksport- pres, Beograd, 1978, str. 125-137, posebno str. 126. arko Jovanovi, Draa Mihailovi i Nemci u Srbiji 1941,J1 br. 2/1997, iznosi iste podatke o ulozi Nikolajevia.

97 Arhiv VII, a. k. 30, reg. br. 15/1. Vidi: Uice 1941, Vojno delo, Beogra d, 1961, str. 143-149.

Vojvoda Deki, zvani Djedo, povukao se krajem 1941. u Bosnu. Sa etnicima pod komandom Baovia otiao je krajem 1942. u severnu Dalmaciju. Tamo je saradjivao sa Italijanima, a kada su tamo, posle kapitulacijeItalije, prodrle nema ke trupe nastavio je saradnju sa Nemcima. U sukobu triju vojvoda: Djuji - Man e Rokvi- Djedo, ov aj poslednji je, po naredjenju Djujia , morao da napusti teritoriju Dalmacije. Djeki je otiao u CrnuGoru, pa u Srbiju. Tamo je po naredjenju Drae Mihailovia ubijen ( Zb. NOR-a, XIV, 2, str. 62; Arhiv VII, Ca.k. 153, reg. br. 19/5; NAV -N-T-314, f. 566/32).

98 Arhiv VII, NAV-N-T-120, r. 2423, s. 226630.99 Karapandi, n.d., str. 130-132.1 0 0 Isto, str. 133.1 0 1 Peti deo, dokument br. 11 0 2 Dokument br. 4.1 0 3 Peti deo dokument br. 61 0 4 Zb. NOR-a, XII, 1, str. 629; Izdajnik i ratni zloinac, n.d., str. 129-130.


22/196

u okolini Uica. Nemaki obavetajni centar iz Beograda javio je 14. novembra 1941. uBerlin daje Mihailovi pokrenuo akciju "protiv Uica", zbog ega "treba da se stavi uizgled bombardovanje sa nemake stane". 10 5

Legalizacijom u slubu Nemaca u Srbiji

Jedna od formi opstanka i ouvanja etnikih formacija u Srbiji i njihovogangaovanja na strani okupatora, bila je legalizacija etnikih odreda u formacijama kvis-linkog reima Milana Nedia. To je, ustvari, bilo indirektno potinjavanje etnikanemakim okupacionim komandama. Do legalizacije je dolo kada su nemake i kvis-linke snage, potpomognute etnicima Drae Mihailovia, uspele da potisnu partizanskeodrede iz zapadnog dela Srbije. Tada je zapretila opasnost da i etnici, ako i dalje ostanu

pod zvaninom komandom Mihailovia, budu razbijeni. Meutim, poto su etnici bili potrebni Nedievom reimu kako bi mogao odravati red i poredak u Srbiji,10 6 naeno je kompromisno reenje. Ono se sastojalo u tome da se etniki odredi stvarno stavljajupod komandu kvislinke vlade, a nominalno ostaju pod Mihailovievim uticajem. Odlukao legalizaciji doneta je u Mihailovievom tabu na Ravnoj Gori 30.novembral941. Tadasu etnikim komandantima date instrukcije za legalizaciju.10 7 Cesto su posrednici u

preobraanju etnika u Nedie vce bili Ljotievi oficiri. Tako je posredstvom MarisavaPetrovia, komandanta Petog dobrovoljakog odreda, legalizovan etniki odred podkomandom porunika Predraga Rakovia ("Frike") kod nemakog komandanta u aku,

potpukovnika Frikea. Zahvaljujui Frikeu porunik Rakovi je 1. marta 1942. postaokomandant aka. Veoma zanimljiv razgovor je voden izmeu Frikea i Rakovia. Frike

je pitao Rakovia od koga prima nareenja, on je odgovorio "Od Nedia. Na to se Frikeveoma uzrujao i dreknuo: Ne od Nedia, nego od Dra e" .10 8

Mnogi legalizovani etniki komandanti zauzeli su vane i odgovorne vojne poloaje u Nedievom reimu. Major Manojlo Kora, bivi Peanev oficir, inae

komandant glavne etnike kolone za napad na partizansske snage u Uicu, posle legal-izacije postao je okruni naelnik u Uicu. Istovremeno je bio komandant Grupe uiko- poekih odreda.10 9 Pored ostalih, legalizovao se i odred pod komandom majora LjubeJovanovia Patka, kasnije komandanta Timokog korpusa. Jovanovi je postao koman-dant Srpske dravne strae u Zajearu.11 0 U to mesto rasporeeni su, kao legalni, mnogietniki oficiri. Meu njima su bili kapetani Vladimir Komarevi, kasnije komandantKolubarskog korpusa, Neko Nedi, komandant Valjevskog koipusa, pa naelnik tabaetvrte grupe jurini h koipu sa, porunik Milo Radosav ljevi. Porun ik Toma Aleksi

je rasporeen na slubu u Zlot, kapetan Miri u agubicu. U Knjaevac je dobio rasporedkapetan Toma Obradovi. U Valjevu su na slubi u vojnim formacijama Nedievogreima bili major Vojteh i kapetan Selimir Popovi. 11 1 Legalizacijom su se stavili uslubu kvislinkom reimu odredi pod komandom Vuka Ignjatovia, Miloa Gliia imnogi drugi. Oni etniki odredi koji se nisu legalizovali, na primer, Takovski odred podkomandom porunika Zvonimira Vukovia Zvonka ("Feliks"), jednostavno su se ras-

pali, ljudstvo otilo svojim kuama.11 2

j 0 5 Zb. NOR-a, XII, 1, str. 630 i 655.Porunik Neko Nedi, komandant Valjevskog odreda, naredio je 13. decembra 1941. naredniku

Spasoju Radojeviu da stupi u vezu sa vlastima optine Krmarske i predstavi kao da on formira '"oruanesnage" koje;e biti u slubi "odravanja reda i mira" (Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 90).

j 0 7 Prvi deo, dokument br. 30.Isto. Na Rakovievom izvetaju, Mihailovi je dopisao: "Frike odlian rad". Tako je Rakovicu za

pseudonim i ifru "Frike" bio "kum" Draa Mihailovi.09 Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 55.

Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 232.Isto.

119 Karapandi, n.d., str. 161.

17


23/196

Legalizacija je za Mihailovia znaila samo masku za opstanak etnika, alistvarnost je bila takva da su ti etnici stavljeni pod strogu kontrolu nemakih komandi.Bili su, dakle pod istim tretmanom i reimom koji su vaili za odrede Koste Peanca iLjotieve dobrovoljake odrede. Nemci su ih razlikovali samo po oznaenim brojevima,C-20 do C-100 . Tako su C-20 do C-38 bili brojev i rezervisani za etnike ravnogo rskog

pokreta, C-39 do 100 bili su brojevi kojima su numerisani Peanevi odredi. BrojevimaD-l do D- 19 oznaavani su Dobrovoljaki odredi. 1 '3 Delovanje etnikih odreda, kaolegalizovanih formacija, trajalo je do prolea 1943. kada se delegalizovao i poslednjietniki odred. Ali, od tada poinje novo poglavlje u etniko-nemakim odnosima, toujesen i zimu te godine rezultira potpisivanjem etniko-nemakih ugovora o saradnji uSrbiji. Bilo je etnikih jedinica ija se saradnja sa Nemcima odvijala kontinuirano, bezobzira na status legaliteta. Jedan od takvih bio je Drugi ravnog orski korpu s pod koman-dom Predraga Rakovia. Te etnike Nemci su obilato snabdevali municijom.11 4 etnicisu, zauzvrat, vodili borbe protiv pripadnika i simpatizera NOP-a. Bilo je, meutim, i

drugih oblika saradnje, koji podseaju na Hitlerovu naredbu o odmazdama za ubijenogNemca. 11 5 "Ak o pogin e okupatorski vojnik na ovom terenu nee se paliti redom kue,ve samo po naem spisku i to partizanske i samo e se partizani ubijati", izvetavaRakovi 23. marta 1943. Drau Mihailovia.11 6

Javna i potpuna saradnja sa Nemcima u Srbiji

Od 1943. godine pa sve do kraja rata kada su bili primoran i da se, zajedn o sa Nemcima, povuku iz Srbije, etnici su saradnju sa nemakim trupama ostvarivali naosnovu pisanih sporazuma ili usmenih dogovora. Prvu ponudu za sporazum sa Nemcimauinio je Nikola Kalabi u maju 1943. godine.11 7 U jesen 1943. u Beograd je stigaoHitlerov izaslanik Herman Nojbaher. Pridodat je kao diplomatsko lice KomandiJugoistoka, pod komandom Maksimilijana von Vajksa. Vajks je 1. novembra 1943.

procenio da najveu opasnost za okupatore, a ujedno i za kvislinge i kolaboracioniste,

predstavljaju partizanske snage koje nameravaju da prodru u Srbiju iz Bosne. Oseajuise inferiornim, Mihailovi je, kako pie Vajks, zatraio "vezu sa nemakim komandama,kako ne bi potpao pod komunistiku vlast '. 11 8 Ubr zo je Mihailovi poslao u Beogradizaslanike koji su imali zadatak da sa Nojbaherom i Vajksom utvrde platformu na kojoj

bi nemake trupe prihvatile saradnju sa etnicima. Meu pregovaraima, izmeu ostalih, bili su Miodrag Paloevi, Dragutin Keserovi, Predrag Rakovi, Milorad Miti, KotaKouti i jo neki.11 9 Dok su trajali pregovori u Beogradu, pojedini etniki komandan-ti su ve bili u kontaktima sa Nemcima. Petnaestog novembra potpukovnik DragoslavPavlovi, delegat (komandant) Drae Mihailovia za istonu Srbiju, pie Mihailoviukako nemaki krugovi iz Beograda nude razgovor i potpunu diskreciju. Dalje pie da

Nemci nude da njihovo oruje dospe u ruke etnika tako to bi etnici razoruali nekeslabije nemake jedini ce, zadrali oruje, a Nemc e pust ili.12 0 Nemci su bili spremni da

1 1 3 Zb NOR-a, XII, 3, str. 119.1 1 4 Samo u jednoj isporuci Nemci su Rakoviu dali 5.000 metaka (Zb. NOR-a, XIV, 2, str. 324 i 550).1 1 5 U naredbi genera la Kajtela od 16. septe mbra 1941, s pozi vom na Hitlerov u nared bu, pored osta-

log, pie: "Kao odmazdu za ivot jednog nemakog vojnika mora se u ti

1 deo: dokumenti o saradnji Četnika sa osovinom (nacistima, fašistima, okupatorom) dr. branko...

Documents