1. instrumentalno uČenje

INSTRUMENTALNO UČENJE

- POJAM POTKREPLJENJA -

Šta je instrumentalno učenje?

Grupa oblika učenja kojima je zajedničko:

reakcija koja se uči je instrument postizanja nekog cilja – zato je i naučena: dovodi do postizanja nekog cilja

Karakteristike instrumentalnog učenja:

organizam motivisan vrši raznovrsne radnje pokušavajući da

postigne neki cilj jedna od slučajno izvršenih radnji dovodi

do ostvarenja cilja radnja koja je dovela do cilja se učvršćuje,

ostale se eliminišu

Klasično uslovljavanje : instrumentalno uslovljavanje

Klasično uslovljavanje

reakcija koja se uči je izazvana bezuslovnom draži

reakcija koja se uči sledi bezuslovnu draž

reakcija koja se uči nije instrument (sredstvo) dolaženja do cilja

Instrumentalno uslovljavanje

reakcija koja se uči je sponatno emitovana, nije izazvana

reakcija koja se uči prethodi bezuslovnoj draži (potkrepljenju)

reakcija koja se uči je instrument (sredstvo) dolaženja do cilja

Oblici instrumentalnog učenja

Učenje putem nagrađivanja

Učenje reakcije bežanja

Učenje reakcije izbegavanja

Učenje putem kažnjavanja

Diskriminatorno operantno učenje

Omisiono učenje

Učenje putem nagrađivanja

Organizam uči one oblike ponašanja koji su praćeni nagradom

TorndajkTorndajk:: učenje putem pokušaja i pogrešaka (učenje putem slepih pokušaja i slučajnih uspeha) osnovne karakteristike:

postupnost učenja, bez učešća inteligencije

potkrepljenje automatski učvršćuje tačnu reakciju

Moguća objašnjenja:

Zakon učestalosti: tačna reakcija se učvršćuje jer je najčešća (mora se izvršiti na kraju svake seanse) pogrešno objašnjenje jer se neke druge,

pogrešne reakcije izvršavaju češće nego tačna

Zakon efekta: tačna reakcija se automatski učvršćuje jer je praćena nagradom (dovodi do cilja) i zato se manifestuje u sličnoj situaciji, nema anticipacije

Šematski prikaz zakona efekta (Maurer)

Dejstvo nagrade

1. S R nagrada

2. S R

Dejstvo kazne

1. S R kazna

2. S R

JAČANJE REAKCIJE SLABLJENJE REAKCIJE

Operantno učenje (Skiner)

Skiner razlikovao dva oblika učenja:

1. Respondentno učenje (klasično uslovljavanje) – BD uvek izaziva odgovor

2. Operantno učenje (instrumentalno učenje) – tačna reakcija je operativna, deluje na spoljašnju sredinu i postiže se cilj posle niza neuspešnih radnji, životinja izvršava

pravu reakciju i dolazi do cilja

Metoda aproksimacije ili oblikovanja

Postupno oblikovanje željenog ponašanja:1. nagrađuje se prva aproksimacija željenom

odgovoru

2. postepeno se podiže kriterijum: nagrađuje se sve veća aproksimacija željenom odgovoru

Primenjeno na dresuru životinja i školsko učenje (moderno programirano učenje)

Programirano učenje

JEDINICA GRADIVA

NAREDNA JEDINICA

SADRŽAJ PITANJEPROVERA TAČNOSTI

POVRATNA INFORMACIJA

TAČAN ODGOVOR

NETAČAN ODGOVOR

UPUTSTVO ILI PONAVLJANJE


Organizam uči da pobegne iz situacije koja je neprijatna

komora 1 komora 2

• šok u komori 1

• emocija straha i mnoštvo neuspešnih reakcija

• slučajno prolaženje kroz vratanaca i prelazak u komoru 2

• šok u komori 2


• slučajno prolaženje kroz vratanaca i prelazak u komoru 1

• šok u komori 1

• sve brži prelazak u susednu komoru

UVEKUVEK SE DOŽIVLJAVA SE DOŽIVLJAVA NEPRIJATNA SITUACIJA!NEPRIJATNA SITUACIJA!


Objašnjenje: teorija potkrepljenja

ŠOK NEPRIJATNO UNUTRAŠNJE STANJE BEŽANJE IZ

NEPRIJATNE SITUACIJE NAGRADA (NEGATIVNO

POTKREPLJENJE)

Negativno potkrepljenje: prestanak negativnih draži


Organizam uči da vršeći neku radnju izbegne neprijatnu situaciju

crna komora

(šok)

bela komora

(bezbedna)

• šok u crnoj komori


• slučajno prolaženje kroz vratanaca i prelazak u belu komoru

• postepeno čim se stavi u crnu komoru – bežanje u belu: pre nego što se dobije šok – izbegavanje šokaMOŽE DA SE MOŽE DA SE IZBEGNEIZBEGNE

NEPRIJATNA SITUACIJA!!NEPRIJATNA SITUACIJA!!


Objašnjenje (Maurer): teorija dva faktora

1. Klasično emocionalno uslovljavanje (emocije straha): šok (BD) u crnoj komori (UD) strah (BR/UR)

2. Instrumentalno uslovljavanje: crna komora (UD) strah (UR) prelazak u

belu komoru (izbegavanje šoka - potkrepljenje)

Učenje reakcije bežanja : učenje reakcije izbegavanja


uvek se doživljava neprijatna situacija (tek kada je doživi, organizam beži)

bežanje


neprijatna situacija može da se izbegne vršenjem određene reakcije

vršenje određene reakcije, koja ne mora biti bežanje (pritsak poluge, podizanje noge...)

Sumnje u teoriju dva faktora

emocija straha se manifestuje u ponašanju samo u početku sticanja reakcije izbegavanja

kada se reakcija izbegavanja izgradi, spoljašnji znaci straha nestaju

Reskorla i Solomon: strah centralne prirode?

Kognitivne teorije- Selidžmenova i Džonstonova teorija -

Objašnjava sledeće činjenice: emocija straha – samo na početku učenja

reakcije izbegavanja naučena reakcija – vrlo otporna na gašenje sprečavanje izvršenja naučene reakcije

(blokiranje) – eliminisanje reakcije


Tri osnovna elementa: uslovljavanje emocija preferencije (motivacioni faktori): npr. stanje

bez šoka se preferira stanju sa šokom (sPs) dve vrste očekivanja:

rEs – u odsustvu tačne reakcije očekuje šok (izgrađuje se na početku)

rEs – ako izvrši pravu reakciju ne očekuje šok (izgrađuje se kasnije, nakon što se više puta izvrši prava reakcija)


Kako objašnjava sledeće činjenice: emocija straha samo na početku – klasično

uslovljavanje (u početku), kasnije se oslanja na preferencije i očekivanja

naučena reakcija vrlo otporna na gašenje – očekivanje rEs je stalno potvrđivano, životinja uporno beži u belu komoru i ne suočava se sa tim da sada šoka nema ni u crnoj komori

sprečavanje izvršenja naučene reakcije vodi eliminisanju reakcije – kada se reakcija izbegavanja spreči, životinja uviđa da šoka nema ni u crnoj komori i koriguje se rEs u rEs


Problem: verovatnije je da se u početku izgrađuje očekivanje da su brojne reakcije praćene šokom nego da izostanak prave reakcije dovodi do šoka – kada bi životinja znala da izostanak određene reakcije dovodi do šoka, ona bi tu reakciju izvršila

Kognitivne teorije- Bolsova teorija -

u prirodi životinja ne uči reakcije bežanja i izbegavanja

postoje urođene reakcije specifične za vrstu opažanje opasnosti (bezuslovne draži i znaci

opasnosti) otkačinje te reakcije u situaciji izbegavanja uče se znaci i mesta

opasnosti i znaci i mesta sigurnosti, ne same reakcije

Da bi se reakcija manifestovala, mora se uvideti smisao, funkcija reakcije, posledice (percepcija opasnog i sgurnog dela aparata)

Kognitivne teorije- Bolsova teorija -

Ograničenja učenja: različiti motivacioni sistemi – različite

mogućnosti učenja odnosa reakcije i njene posledice i učenja novih reakcija (pr. pritisak poluge se ne može naučiti kao reakcija izbegavanja, ali može u situaciji hranjenja) – egzistencijalna važnost odbrane, nema mesta za probanje i učenje

različite vrste – različte mogućnosti učenja odnosa reakcije i njene posledice i učenja novih reakcija – niže filogenetske vrste teže uče nove reakcije u odbrambenim situacijama


Organizam uči da ne reaguje, da se uzdrži od reagovanja kako bi izbegao neprijatnu situaciju – pasivno izbegavanje

eksperimentalna situacija: 1. učenje određene reakcije

2. kažnjavanje prethodno naučene reakcije

3. životinja u konfliktnoj situaciji


Torndajkov stav o delovanju kazne: u početku: nagrada jača, kazna slabi

određenu reakciju kasnije: nagrada jača, kazna ne slabi

naučenu reakciju

Skiner: kazne mogu imati negativne posledice po kažnjavanu osobu – sve svoje socijalne programe zasnivao na blagovremenom, dobro proračunatom pozitivnom potkrepljenju


Efekti kažnjavanja trajni ako se za vreme supresije jednog oblika ponašanja (kažnjavanjem) izgrade drugi pozitivni načini ponašanja

Kako deluje kazna? Averzivna draž (kazna) izaziva strah koji

inhibira kažnjavanu reakciju – emocionalno uslovljavanje – vezivanje averzivnih emocija za kažnjavanu radnju


Uslovi od kojih zavisi dejstvo kazne na ljude:1. da li je kazna data iz besa ili iz želje da se nešto

popravi;

2. da li je kazna pravedna;

3. da li se kažnjava nenamerna greška osobe ili se uzima u obzir njena namera;

4. da li se kazna odnosi na osobu u celini ili njen određeni postupak;

5. ko daje kaznu – osoba koju cenimo, volimo, koja je pravedna ili osoba koja ima suprotna svojstva;

6. da li se kazna izriče pred svima ili nasamo;

7. kome je upućena – od prirode osobe kojoj se kazna upućuje zavisi njena reakcija na kaznu.


Spoljašnje i unutrašnje kazne:

1. Fizičke kazne, neodobravanje, uskraćivanje pažnje...

2. Nagrađivanje i kažnjavanje dece u ime verbalno ekspliciranih načela načela se usvajaju kao sopstvena (savest koja vrši samokažnjavanje neprihvatljivih ponašanja)

Diskriminatorno operantno učenje

Dve varijante:

1. kod učenja putem nagrađivanja: vršenje određenih radnji samo u prisustvu određene (diskriminatorne) draži nagrada

2. kod učenja putem kažnjavanja: vršenje određenih radnji samo u prisustvu određene (diskriminatorne) draži kazna (nema diskriminatorne draži – nema kazne)

Dva značenja potkrepljenja

Istočno značenje (Pavlov):

proceduralno značenje – davanje BD u paru (kartkom vremenskom razmaku) sa UD koje vodi jačanju UR

mehanizam dejstva potkrepljenja: asocijacija po dodiru

Davanje averzivne BD – potkrepljenje jer vodi jačanju UR

Dva značenja potkrepljenja

Zapadno značenje:

neki autori: potkrepljenje = nagrada, zadovoljavajuće stanje stvari

drugi: strogo operacionalno značenje – sve ono što sledi neku reakciju i pojačava je (potkreljivač može biti i negativna draž)

Akceptor radnji

Anohin: akceptor radnji – aparat koji procenjuje posledice izvršenih radnji: pozitivne – aparat ih usvaja negativne – aparat ih ne usvaja

Srodan zakonu efekta, kao i kognitivnim teorijama (efekti ne učvršćuju radnje automatski več postoji procena efekta na osnovu koje se radnja učvršćuje ili ne)

Zakon efekta – zakon učenja ili zakon motivacije i delatnosti?

Torndajk: radnje se uče zavisno od svojih posledica, tačna reakcija se automatski učvršćuje zahvaljujući pozitivnom efektu do kog dovodi

Estes: zakon učenja se meša sa zakonom delatnosti – povezanost u ponašanju ne mora biti posledica učenja već motivacije i kognicije

Torndajkove formulacije zakona efekta

1. Od nekoliko odgovora koji se u jednoj situaciji vrše čvršće se vezuju za situaciju oni koji su praćeni zadovoljenjem životinje, a oni koji su praćeni neugodnošću postaju slabiji.

asocijacionizam (konekcionizam)

hedonizam prošlosti (zadovoljstvo automatski učvršćuje prethodno izvršene radnje, nema anticipacije zadovoljstva)

Torndajkove formulacije zakona efekta

2. Od nekoliko odgovora koji se u jednoj situaciji vrše čvršće se vezuju za situaciju oni koji su praćeni zadovoljavajućim stanjem stvari, a oni koji su praćeni nezadovoljavajućim stanjem stvari postaju slabiji.

ono stanje u odnosu na koje životinja ne čini ništa da izbegne, a često dela tako da ih postigne ili održi

ono stanje koje životinja obično izbegava i napušta

MekGokove formulacije zakona efekta

1. Akti postaju učvršćeni ili eliminisani kao funkcija svojih efekata.

ne može se primeniti na sve oblike učenja (klasično uslovljavanje i verbalno učenje)

rezultati neke akivnosti mogu se saznati posle dužeg vremena, ne posle par sekundi

ono što se dešava kao posledica jednog akta, obično ono što se dešava nekoliko sekundi posle akta


2. Akti koji su praćeni stanjem stvari koje životinja ne izbegava i često pokušava da održi ili postigne izdvajaju se i fiksiraju, dok se akti koji su praćeni stanjem stvari koje individua izbegava ili pokušava da izmeni eliminišu.

identična kasnijoj Torndajkovoj definiciji zakona efekta


3. Ukoliko su drugi uslovi jednaki, akti koji dovode do posledica koje zadovoljavaju postojeće motivaciono stanje biraju se i pojačavaju, dok se oni akti koji dovode do posledica koje ne zadovoljavaju postojeće motivaciono stanje eliminišu.

manje empirijska definicija, manje uopštena i manje prazna

HVALA NA PAŽNJI!!

1. instrumentalno uČenje

Documents