1. predavanje antic-istorija anatnomije

1

UVOD U ANATOMIJUUVOD U ANATOMIJU

SRESREĆĆNO!NO!

ANATOMIJAANATOMIJA --definicijadefinicija

U U ŠŠIREM SMISLU:IREM SMISLU:AnatomijaAnatomija jeje deodeo biologijebiologije

kojakoja obuhvataobuhvata naukunauku o o svim svim žživivim biim biććimaima i i kojakojaistraistražžujeuje nene samosamo oblikeobliketelatela žživihivih bibiććaa((morfologijamorfologija) ) negonego i i njihovenjihove funkcijefunkcije((fiziologijafiziologija), ), njihovnjihovmedjusobnimedjusobni odnosodnos kaokao i i odnosodnos premaprema okoliniokolini u u kojojkojoj žživeive..

antropotomijaantropotomija

zootomijazootomija

fitotomijafitotomija

U UU UŽŽEM SMISLU:EM SMISLU:

ANATOMIJA JE ANATOMIJA JE

NAUKA O GRAĐI NAUKA O GRAĐI

ČČOVEOVEČČIJEG TELAIJEG TELA

"anatémnein"• Termin “Anatomija” vodi poreklo od grčke

reči "anatémnein", koja znači “seći odvojeno” ili “disekovati”.

Nije dovoljno anatomiju smatrati umetnošću disekcije. Pre će biti da je Anatomija nauka, koja proučava građu i oblikovanje tela čoveka.

Makroskopska anatomija se zasniva na prepoznavanju struktura golim okom.

Mikroskopska anatomija omogućuje saznanja o mikro- relacijama unutar tela čoveka. Njen glavni dodatak predstavlja elektronska mikroskopija.

Glavni zadatak anatomije je da prepozna međuzavisnost individualnih komponenti unutar tela čoveka.

ANATOMIA (= ANATOMIA (= MORFOLOGIA)MORFOLOGIA)

MorfologijaMorfologija jeje mnogomnogoššire ire podrupodruččjeje negonegoanatomijaanatomija jerjerrazjarazjaššnjavanjava nastanaknastanaktelesnihtelesnih oblikaoblika kaokao i i zakonezakone popo kojimakojima se se prenoseprenose nana potomstvopotomstvonaslenasleđđemem..

MAKROSKOPSKAMAKROSKOPSKA

(anatomija)(anatomija)

MIKROSKOPSKAMIKROSKOPSKA

(histologija)(histologija)

ISTORIJAT ANATOMIJEISTORIJAT ANATOMIJE

Medicina drevnih narodaMedicina drevnih narodaPPraistorijaraistorijaMesopotamijaMesopotamijatradicionalna medicina Indijetradicionalna medicina IndijeTradicionalna medicina KineTradicionalna medicina KineStari EgipatStari Egipat

Medicina stare GrMedicina stare GrččkekeMedicina GrMedicina Grččke i Rimake i RimaSrednji vek i renesansaSrednji vek i renesansaNovi vekNovi vek

ISTORIJAT ANATOMIJE ISTORIJAT ANATOMIJE –– drevnih narodadrevnih naroda

““BoBožžanskaanska jetrajetra””

2

ISTORIJAT ANATOMIJE ISTORIJAT ANATOMIJE –– drevnih narodadrevnih naroda--

ISTORIJAT ANATOMIJE ISTORIJAT ANATOMIJE –– drevni drevni EEgipat gipat –– balsamovanjebalsamovanje--

ISTORIJAT ISTORIJAT ANATOMIJE ANATOMIJE –– stara grstara grččkaka

HIPOKRATHIPOKRAT

-- otac medicineotac medicine--44660 0 –– 377pNE377pNE

Postavio medicinu na Postavio medicinu na pouzdane temelje iskustva pouzdane temelje iskustva ––prirodne pojave treba prirodne pojave treba tumatumaččiti prirodnim iti prirodnim uzrocima, a iskustvo je uzrocima, a iskustvo je glavni uzrok medicinskog glavni uzrok medicinskog saznanja. saznanja.

ISTORIJAT ISTORIJAT ANATOMIJE ANATOMIJE –– stara grstara grččkaka --

Uporedno sa Uporedno sa medicinom razvijala medicinom razvijala se i anatomija kao se i anatomija kao njen nerazdvojni i njen nerazdvojni i jedinstveni deojedinstveni deo

HIPOKRAT“ otac medicine ”

ISTORIJAT ANATOMIJE ISTORIJAT ANATOMIJE –– stara grstara grččkaka

GrGrččki lekar ALKEMEON iz Krotona (500pNE)ki lekar ALKEMEON iz Krotona (500pNE)

Sekcirao leSekcirao lešševe eve žživotinja i opisao: vidni ivotinja i opisao: vidni žživac, grivac, građu okaađu oka, arterije, vene, traheju , arterije, vene, traheju ––tvrdio da je mozak centar intelekta.tvrdio da je mozak centar intelekta.

ARISTOTEL (384 ARISTOTEL (384 –– 322 pNE)322 pNE)

Opisao aortu, dao prve podatke o Opisao aortu, dao prve podatke o uporednoj anatomiji, sekcira leuporednoj anatomiji, sekcira lešševe eve žživotinja.ivotinja.

ISTORIJAT ANATOMIJE ISTORIJAT ANATOMIJE -- Aleksandrijska Aleksandrijska šškola kola --

3

ISTORIJAT ANATOMIJE ISTORIJAT ANATOMIJE –– Aleksandrijska Aleksandrijska šškola kola --

Herofil i Erasistrat rade u Aleksandriji, Herofil i Erasistrat rade u Aleksandriji, zapozapoččinju sekciranje ljudskih leinju sekciranje ljudskih lešševa, sa eva, sa njima zaponjima započčinje danainje današšnja anatomija.nja anatomija.Herofil (300pNE):Herofil (300pNE): opisao mozak i kiopisao mozak i kiččmenu menu momožždinu, njihove dinu, njihove žživce, venski sinusi lobanje, ivce, venski sinusi lobanje, organe za varenje, oko. Napisao delo organe za varenje, oko. Napisao delo ANATOMICA.ANATOMICA.

Erasistrat (310 Erasistrat (310 –– 250 pNE)250 pNE) opisao: sropisao: srččane ane zalistke, jetru, zalistke, jetru, žžuuččne puteve, crevnu ne puteve, crevnu vaskularizaciju.vaskularizaciju.

ISTORIJAT ANATOMIJE ISTORIJAT ANATOMIJE GrGrččko rimska ko rimska šškola kola -- GALENGALEN

Kornelije CalzoKornelije Calzo –– osam osam tomova medicinskog tomova medicinskog

saznanjasaznanja

GALENGALEN –– grk iz grk iz PPergama ergama radi i radi i žživi u Rimuivi u Rimu

Povezuje morfologiju Povezuje morfologiju sa funkcijom sa funkcijom OsnivaOsnivačč Galenske Galenske medicine koja se zadrmedicine koja se zadržžala ala do Novog vekado Novog veka..

ISTORIJAT MEDICINE ISTORIJAT MEDICINE --Anatomija u XII i XIII veku Anatomija u XII i XIII veku

Otvaraju se medicinske Otvaraju se medicinske šškole i fakulteti u: kole i fakulteti u: ITALIJA ITALIJA –– BolonjaBolonja, , Padova, NapuljPadova, NapuljENGLESKA ENGLESKA –– Oxford, CambridgeuOxford, CambridgeuFRANCUSKA FRANCUSKA –– Mompelje, ParizMompelje, ParizŠŠPANIJA PANIJA –– Valensija, SalamankiValensija, Salamanki

Mondino de Luzzi Mondino de Luzzi –– 1314g. KOMPENDILJ 1314g. KOMPENDILJ ANATOMIJE (na principima Galenske medicine)ANATOMIJE (na principima Galenske medicine)

Sve do XVI veka vlada dogmatski Galenovi principiSve do XVI veka vlada dogmatski Galenovi principi

ISTORIJAT ANATOMIJEISTORIJAT ANATOMIJEod XVI veka do danasod XVI veka do danas

SIKSTIO IV i KLEMENT VIISIKSTIO IV i KLEMENT VII

Posebnom bulom odobrili da se anatomija Posebnom bulom odobrili da se anatomija momožže ue uččiti sekciranjem ljudskih leiti sekciranjem ljudskih lešševa.eva.

Od tada poOd tada poččinje ekspanzija u razvoju inje ekspanzija u razvoju anatomije i medicine.anatomije i medicine.


Grade se Grade se anatomski anatomski amfiteatri amfiteatri ––teatrum teatrum anatomicumanatomicum

Sale za sekciranjeSale za sekciranje


4

Leonardo da VinciLeonardo da Vincibavio se anatomijom bavio se anatomijom

Svi ostali veliki slikari Svi ostali veliki slikari RENESANSERENESANSEodliodliččno poznaju no poznaju anatomiju ljudskog anatomiju ljudskog telatela

ISTORIJAT MEDICINE ISTORIJAT MEDICINE -- renesansarenesansa--


Pre Vazala: Pre Vazala:

Torre, De Capri, Benedetti, Torre, De Capri, Benedetti, Achellini, Andernach, Sylvius, Da VinAchellini, Andernach, Sylvius, Da Vinččii

ANDREJA VASAL ANDREJA VASAL -- PADOVAPADOVA


TABULAE TABULAE ANATOMICAE 1538ANATOMICAE 1538

kritikakritika GalenskeGalenskemedicine i medicine i anatomijeanatomije

DE HUMANI DE HUMANI CORPORIS FABRICACORPORIS FABRICA

1555.1555.


VAVAZZALA SLEDEALA SLEDE::

FALLOPIO, HARVEY, MALPIGHI, FALLOPIO, HARVEY, MALPIGHI, LAEUWENHUEK, LOWER, BELLINI, LAEUWENHUEK, LOWER, BELLINI,

BRUNER, KERKING, DOUGLAS, VATER, BRUNER, KERKING, DOUGLAS, VATER,

MORGANJI, HALLER.......MORGANJI, HALLER.......

THOMAS WILLISTHOMAS WILLIS((IstraIstražživaivačč

cerebralne cirkulacije)cerebralne cirkulacije)

5


U U XVIII i XVIII i XIX veku:XIX veku:

GEORGES CUEWIER 1769GEORGES CUEWIER 1769--1832 (uporedna 1832 (uporedna anatomija i embriologija), MECKEL, anatomija i embriologija), MECKEL, MILLER, WOLFF, RATHKE, HISS, MILLER, WOLFF, RATHKE, HISS, BAER, HERWING, BAER, HERWING,

TOLDTTOLDT


ANATOMIJA U ANATOMIJA U XIX i XIX i XX VEKUXX VEKU

svetlosna mikroskopijasvetlosna mikroskopijaelektronska mikroskopijaelektronska mikroskopijarentgen (kontrastne metode)rentgen (kontrastne metode)ultra zvukultra zvukskenerskenermagnentna rezonancamagnentna rezonanca

CILJ CILJ ANATOMIJEANATOMIJESvakiSvaki budubudućći i

doktordoktor, , dada bi se bi se osposobioosposobio zazauspesnouspesno leleččenjeenjeobolelogobolelog telatela, , moramora, , prvenstvenoprvenstveno zazavremevreme studijastudija,,da da do tando tanččinainaupoznaupozna njegovu njegovu normalnunormalnugragrađđuu..

NAJVANAJVAŽŽNIJI CILJ ANATOMIJENIJI CILJ ANATOMIJE

PODELA ANATOMIJE:PODELA ANATOMIJE:

PODELA ANATOMIJEPODELA ANATOMIJE

SISTEMATSKA ANATOMIJASISTEMATSKA ANATOMIJATOPOGRAFSKA ANATOMIJATOPOGRAFSKA ANATOMIJARENTGENSKARENTGENSKAPLASTIPLASTIČČNA (slikarstvo, vajarstvo)NA (slikarstvo, vajarstvo)UPOREDNA ILI KOMPARATIVNAUPOREDNA ILI KOMPARATIVNAKLINIKLINIČČKAKA -- HIRURHIRURŠŠKAKA

6

SISTEMATSKA, SISTEMATSKA, DESKRIPTIVNA DESKRIPTIVNA

ANATOMIJAANATOMIJA

ImaIma zadatakzadatak dada istrazujeistrazuje organskeorganske sastavesastave golimgolim okomokom, , lupomlupom iliilimikroskopommikroskopom ( ( mikropskopskamikropskopska anatomijaanatomija))

HistologijaHistologija jeje posebanposeban ogranakogranak sistematskesistematske anatomijeanatomijeZadatakZadatak sistematskesistematske anatomijeanatomije jeje dada istrazujeistrazuje oveove organskeorganske sistemesisteme, , svakisvakiposebnoposebno; ; otudaotuda i i njennjen nazivnaziv. . OnaOna, , premaprema tome tome nene prikazujeprikazuje delovedelove telatela, , nprnpr. . glavuglavu, , vratvrat, , rukuruku kaokao celinucelinu negonego sledisledi svakisvaki put put pojedinipojedini sistemsistem, , bezbezobziraobzira nana to to gdegde se se nalazenalaze organiorgani kojikoji mumu pripadajupripadaju..

TOPOGRAFSKA ANATOMIJATOPOGRAFSKA ANATOMIJA

TopografskaTopografska ((regionalnaregionalna) ) anatomijaanatomija oopisujepisuje svesve organskeorganskesistemesisteme kojikoji se se nalazenalaze u u odreodređđenomenom deludelu telatela pripri ččemuemu jejeglavnaglavna papažžnjanja usmerenausmerena nana njihovnjihovpolopoložžajaj ii odnosodnos..TopografskaTopografska anatomijaanatomijaomoguomoguććavaava doktorudoktoru dada pripriispitivanjuispitivanju bolesnikabolesnika poznajepoznajerasporedraspored organaorgana u u telutelu I I akoako ihih nenevidividi krozkroz kokožžu.u.

HIRURHIRURŠŠKA ANATOMIJAKA ANATOMIJATo je dTo je deoeo topografsketopografskeanatomijeanatomije kojikoji sluslužži i potrebamapotrebama hirurgijehirurgije..OblikOblik telatela uslovljenuslovljen jejegragrađđomom kosturakostura sasazglobovimazglobovima i i rasporedomrasporedommimiššiiććnihnih masamasa, a , a zatimzatimkokožžomom i i potkopotkožžnimnimmasnimmasnim tkivomtkivom. . RasporedRasporedpotkopotkožžnognog masnogmasnog tkivatkivakojimkojim upravljajuupravljaju žžlezdelezde sasaunutraunutraššnjimnjim luluččenjemenjemrazlikujerazlikuje se se zavisnozavisno ododpolapola i i zivotnogzivotnog dobadoba..

RENDGENSKA ANATOMIJARENDGENSKA ANATOMIJA

MnogiMnogi organiorgani mogumogu se se posmatratiposmatrati nana rendgenskomrendgenskomaparatuaparatu iliili nana fotografskojfotografskoj plopločči u i u oblikuobliku senkesenke, , kaokao projekcijaprojekcija. . TkivaTkiva manjemanje gustinegustine propupropušštajutajuRRöö-- zrakezrake laklakšše. e. VaVažžno no jeje rerećći i dadase se nana ovajovaj nanaččin in mogumogu videtividetiunutrunutraaššnjinji organiorgani tokomtokom njihovognjihovogradarada i i takotako ustanoveustanove svesve promenepromenenjihovognjihovog oblikaoblika pripri raduradu ( ( npr. npr. dijafragmadijafragma, , pluplućća a prilikomprilikomdisanjadisanja, , žželudaceludac i i crevacreva zaza vremevremevarenjavarenja). ). PraviPravi oblikoblik žželucaeluca, , kakavkakav jeje u u žživomivom telutelu, , ustanovljenustanovljen jeje jedinojedino putemputem RRöö--jerjer nakonnakon smrtismrti istiisti jeje promenjenpromenjenzbogzbog popupopušštanjatanja svog svog mimiššiiććnognogzidazida..

KONTRASTNA RADIOGRAFIJAKONTRASTNA RADIOGRAFIJA

GGuuššćće e gragrađđenieni iliili ššupljiuplji organiorgani (sudovi),(sudovi), ispunjeniispunjeni nekimnekim kontrastnimkontrastnimsredstvomsredstvom, vi, višše e zadrzadržžavajuavaju RRöö-- zrake zrake ( ( bacajubacaju svojusvoju senkusenku). ). AnatomijaAnatomija jejeunapreunapređđenaena ovimovim nanaččininoom m istraistražživanjaivanja telatela. . OnaOna omoguomoguććujeuje gledanjegledanjesakrivenihsakrivenih unutraunutraššnjihnjih organaorgana,, krvnih i limfnih sudova krvnih i limfnih sudova (lymphangiographia, npr.)(lymphangiographia, npr.) i to i to gledanjegledanje nana žživomivom ččovekuoveku, , ččime seime seispravljaispravlja onajonaj nedostataknedostatak ananaatomijetomije kojikoji uglavnomuglavnom opisujeopisuje gragrađđu u mrtvogmrtvogtelatela..

Konvencionalna MRI i 3D rekonstrukcijaKonvencionalna MRI i 3D rekonstrukcija

conventionalMRI shows both nodes same 3D

reconstructionof node metastatic rednonmetastaticgreen

MRI with superpara-magneticnanoparticles– signalin normal node decreased buthigh in metastatic node

abdominalCT – fails todifferentiatebetween the 2 nodes

7

CT CT -- ANATOMIAANATOMIA ULTRAZVUKULTRAZVUK

KOMPARATIVNA ANATOMIJAKOMPARATIVNA ANATOMIJA(Npr. Istra(Npr. Istražživanje krvotoka kod ribe, komparacija sa krvotokom kornjaivanje krvotoka kod ribe, komparacija sa krvotokom kornjačče, e,

krokodila, ptica i sisara)krokodila, ptica i sisara)““ANATOMSKI MULAANATOMSKI MULAŽŽ””

ANATOMIJA U UMETNOSTI I ANATOMIJA U UMETNOSTI I UMETNOST U ANATOMIJIUMETNOST U ANATOMIJI

Leonardo Leonardo dada VinciVinci--aaPlastiPlastiččnana anatomijaanatomija jejeu u sluslužžbi bi likovnelikovneumetnostiumetnosti..ImaIma zadatakzadatak dada prprououčči i svesve ššto to jeje bitnobitno zazaspoljnispoljni oblikoblik telatela i i njegovenjegove promenepromene kaokaoi i dada nana to to upozoriupozoridoktora (i doktora (i umetnikaumetnika))..

SISTEMATSKA SISTEMATSKA ANATOMIJAANATOMIJA

ČČoveoveččjeje telotelo jeje sastavljenosastavljeno odod velikogvelikogbrojabroja organaorgana, , odod kojihkojih svakisvaki imaima i i svojsvojposebniposebni oblikoblik i i svojesvoje posebnoposebnodelovanjedelovanje. . IpakIpak, , titi pojedinipojedini organiorgani nisunisupotpunopotpuno nezavisninezavisni jedanjedan odod drugogdrugog, , negonego vivišše e njihnjih ččineine celinucelinu u u kojojkojoj jedanjedanorgan organ upotpunjujeupotpunjuje delovanjedelovanje drugogdrugog, a , a svisvi sluslužže e veveććemem zadatkuzadatku. .

8

SISTEMATSKA SISTEMATSKA ANATOMIJA ANATOMIJA --

podelapodela

Systema sceletaleSystema sceletale

Systema articulareSystema articulare

Systema musculareSystema musculare

Systema cardiovasculareSystema cardiovasculare

SplanchnologiaSplanchnologia

Splanchnologia Splanchnologia podela:podela:

-- Sy. Sy. ddigestoriumigestorium--Sy. Sy. rrespiratoriumespiratorium--Sy. Sy. uurinariumrinarium--Sy. Sy. ggenitaliaenitalia--Sy. Sy. eendocrinaendocrinae--Sy. Sy. nnervosumervosum--Organum sensumOrganum sensum--Integumentum Integumentum communaecommunae -- kokožžaa

ANATOMSKE RAVNI ANATOMSKE RAVNI –– PLANAPLANAANATOMSKI STAVANATOMSKI STAV

1. 1. Plana frontalia s. Plana frontalia s. coronaliacoronalia

2. 2. Plana horizontaliaPlana horizontalia3. 3. Plana sagittaliaPlana sagittalia

3.1. Planum medianum s. 3.1. Planum medianum s. mediosagittalismediosagittalis

3.2. Plana paramediana3.2. Plana paramediana

ANATOMSKI PRESECIANATOMSKI PRESECI

Frontalni presekFrontalni presek

Horizoktalni presekHorizoktalni presek

Sagitalni presekSagitalni presek

ORJENTACIONE ORJENTACIONE LINEAELINEAE

I TAI TAČČKE (prirodne KE (prirodne i konvencionalne)i konvencionalne)

ORJENTACIJA UANATOMIJI

KINEZOLOGIJA KINEZOLOGIJA -- pokretipokreti

KINESIOLOGIAKINESIOLOGIA1. Oppositio1. Oppositio

2. Supinatio 2. Supinatio ––pronatiopronatio

3. Inversio 3. Inversio -- eversioeversio

9

KINESIOLOGIAKINESIOLOGIA(1. Elevatio (1. Elevatio –– depressiodepressio2. Protractio 2. Protractio –– retractio)retractio)

TERMINOLOGIJA U ANATOMIJI TERMINOLOGIJA U ANATOMIJI anatomska nomenklaturaanatomska nomenklatura

ANATOMSKA NOMENKLATURAANATOMSKA NOMENKLATURA

5500 termina5500 terminaOsnova je latinski, a Osnova je latinski, a koriste se rekoriste se rečči iz i iz grgrččkog, hebrejskog i kog, hebrejskog i arapskog jezikaarapskog jezika

ANATOMSKA NOMENKLATURAANATOMSKA NOMENKLATURA

BAZEL (1895) BAZEL (1895) –– BNABNA

JENA (1935) JENA (1935) –– JNAJNA

PARIZ (1955) PARIZ (1955) –– PNA PNA –– vavažži i danas sa i i danas sa dopunama (mi koristimo sa dopunama iz dopunama (mi koristimo sa dopunama iz 1998).1998).

TERMINOLOGIA ANATOMICA TERMINOLOGIA ANATOMICA (preko 5500 latinskih naziva)(preko 5500 latinskih naziva)

“May I please be excused? My brain is full!!”MOJ MOZAK JE PUN!

ProfesoriProfesori kojikoji predajupredaju anatomijuanatomiju nanaMedicinskomMedicinskom fakultetufakultetu u Niu Niššuu

Prof. dr Natalja StefanoviProf. dr Natalja StefanoviććProf. dr Svetlana AntProf. dr Svetlana AntiiććProf. dr Ljiljana VasoviProf. dr Ljiljana VasoviććProf. dr Rade Prof. dr Rade ČČukuranoviukuranoviććProf. dr SneProf. dr Snežžana Pavloviana PavloviććDoc. dr Stojanka ArsiDoc. dr Stojanka ArsiććDoc. dr Slobodan VlajkoviDoc. dr Slobodan VlajkoviććDoc. dr Ivan JovanoviDoc. dr Ivan JovanoviććDoc. dr Marija BjelakoviDoc. dr Marija BjelakoviććDoc. drDoc. dr Slađana Ugrenovi Slađana Ugrenovićć

10

UDUDŽŽBENICIBENICIzaza prvi prvi

semestarsemestar

UDUDŽŽBENICIBENICIzaza drugidrugisemestarsemestar

Za seminare iz opšte anatomije2 seminara u I semestru i 3 seminara u II

Kosti gornjeg Kosti gornjeg ekstremitetaekstremiteta

KljuKljuččna kostna kostLopaticaLopaticaRamena kostRamena kostLakatna kostLakatna kostŽŽbicabicaKosti Kosti ššakeake

KljuKljuččna kostna kost ((claviculaclavicula)) KljuKljuččna kostna kost ((claviculaclavicula))

11

SCAPULASCAPULA

Pogled spreda Pogled pozadi

SCAPULASCAPULA

LopaticaLopatica ((scapulascapula))–– zadnja stranazadnja strana

1. predavanje antic-istorija anatnomije

Documents