1. uvod - gornji milanovac plana.pdf · trafo stanica 10/0.4kv/kv iz koje je polo`en odre|en broj...

1. UVOD

1.1.PRAVNI I PLANSKI OSNOV ZA IZRADU PLANA DETAQNE

REGULACIJE

Pravni osnov za izradu i dono{ewe predmetnog Plana detaqne

regulacije sadr`an je u:

- Zakonu o planirawu i izgradwi (,,Sl. glasnik Republike

Srbije,,, broj 47/2003) i Zakonu o Izmenama i dopunama

Zakona o planirawu i izgradwi ( "Slu`beni glasnik

Republike Srbije", broj 34/06)

- Odluci o izradi Plana detaqne regulacije " Gimnazija u Gorwem Milanovcu, broj 4-01-06-1001//09, od

17.07.2009.g

Planski osnov za izradu plana sadr`an je u:

- Generalnom urbanisti~kom planu Gorwi Milanovac

- Programu za izradu Plana detaqne regulacije "Gimnazija" u Gorwem Milanovcu

1.2. CIQ I PREDMET IZRADE PLANA

Planom detaqne regulacije potrebno je definisati pravila

ure|ewa i gra|ewa i stvoriti mogu}nost za izgradwu novih

objekata. Predmet plana je da se defini{u povr{ine, utvrde

uslovi za izgradwu objekata, za ure|ewe prostora, na~in

sprovo|ewa plana kao i faznost izgradwe podru~ja.

Ciq izrade Plana je ure|ewe zemqi{ta i privo|ewe nameni u

skladu sa Programom za izradu plana, kao i uskla|ivawe

urbanisti~kih re{ewa sa dru{tveno ekonomskim uslovima i

potrebama korisnika prostora.

• Ciq Plana detaqne regulacije "Gimnazija" u Gorwem Milanovcu je da se obezbedi planski osnov:

• da se defini{e saobra}ajno re{ewe u skladu sa zonirawem i funkcionalnom organizacijom prostora i defini{e javno i

ostalo gra|evinsko zemqi{te.

• da se na osnovu detaqne valorizacije postoje}eg gra|evinskog fonda i urbanisti~kih parametara defini{u

pravila ure|ewa i gra|ewa za javne povr{ine, za objekte

od op{teg interesa kao i za objekte u okviru ostalog

gra|evinskog zemqi{ta

Plan detaqne regulacije “Gimnazija” u Gorwem Milanovcu

• da se na osnovu analize raspoloìvih kapaciteta defini{e mreà i objekti infrastrukture kao i wihov na~in

kori{}ewa.

• da se razradi sredworo~ni program ure|ewa javnog gra|evinskog zemqi{ta u obuhvatu plana

• Plan Detaqne regulacije radi se na slede}im podlogama:

• Topografsko - katastarski plan R1:1000 snimio: "GEOPAK"DOO Gorwi Milanovac

overio:Republi~ki geodetski zavod - slu`ba za katastar

nepokretnosti Gorwi Milanovac (podloga je priloèna u

programu)

• Digitalizovana topografsko - katastarska podloga - podloga dobijena od investitora

1.3. PODRU^JE I GRANICE PLANA

Opis granica plana

Granica plana obuhvata slede}e brojeve katastarskih

parcela: 621/1, 622, 619/1, 618, 616, 617, 614/2, 615,

614/1, 623, 624, 625/1, 625/2, 626, 627, 628, 631, 629,

630, 632, 633/1, 634, 633/2, 636, 635, 637/2, 637/1, 638/2,

639, 640 i delove kp.br. 689, 690, 687, 643/1, 686/1,

686/3,686/2, 644, sve KO Gorwi Milanovac. Prikaz granice

zahvata dat je u grafi~kom prilogu Katastarsko -

topografski plan sa prikazom granice plana. Ukpuna povr{ina

zahvata plana je 4.43ha.

U slu~aju neslagawa brojeva katastarskih parcela

tekstualnog i grafi~kog dela merodavni su podaci iz

grafi~kog priloga.

1.4. STATUS ZEMQI[TA U GRANICAMA PLANA

Prostor koji je predmet razrade Planom Detaqne regulacije

pripada KO Gornji Milanovac i nalazi se u okviru gradskog

gra|evinskog reona sa statusom dràvne svojine.

Korisnici zemqi{ta su pravna i fizi~ka lica.

1.5. ANALIZA POSTOJE]EG STAWA

1.5.1 Osnovna namena prostora


Analizirani predmetni prostor je velikim delom izgra|en.

U okviru postoje}eg na~ina kori{}ewa izdvajaju se javne

saobra}ajne povr{ine, zatim porodi~no stanovawe sa ili bez

delatnosti, vi{eporodi~no stanovawe sa delatnostima,

poslovno - komercijalne delatnosti, javne delatnosti.

Podru~je obuhvata deo neregulisanog potoka, a preostala

povr{ina je neizgra|ena, trenutno pod samoniklom

vegetacijom i u denivelaciji.

Deo predmetnog prostora je razra|en Urbanisti~kim projektom

koji se u toku izrade programa za Plan detaqne regulacije

tretira kao ste~ena obaveza.

1.5.2 Gra|evinski fond

Na predmetnom podru~ju evidentirani su objekti porodi~nog

stanovawa, porodi~nog stanovawa sa delatnostima, kolektivno

stanovawe, poslovno - komercijalne delatnosti (usluge,

trgovine,), zgrada gimnazije ,,Takovski ustanak,, sa

prate}im objektima kao i objekati u funkciji

infrastrukturnog opremawa. Objekti su razli~itog stepena

o~uvanosti. Za realizaciju predloènih sadràja neophodno

je uklawawe nekih objekata.

1.5.3 Postoje}a infrastruktura

Saobra}ajna mreà

Na predmetnom podru~ju obuhvata PDR Gimnazija primarnu

mreù saobra}ajnica ~ine Ulica Vojvode Milana, Ulica heroja

Draèvi}a i Ulica Milo{a Velikog. Sa ovih saobra}ajnica

omogu}en je pristup svim postoje}im sadràjima u okviru

obra|ivanog podru~ja. Pomenute saobra}ajnice imaju

definisanu trasu i popre~ni profil. Profil ulice Vojvode

Milana sastoji se iz kolovoza {irine 9m i trotoara

promenqive {irine min 5m sa razdelnim zelenilom na

pojedinim delovima. Ulica Heroja Draèvi}a ima popre~ni

profil koji se sastoji iz kolovoza {irine 8m i obostranim

trotoarom {irime oko 3.5m. Ulica Milo{a Velikog ima profil

koji se sastoji iz kolovoza {irine 7m i trotoara promenqive

{irine (od 2.5m do 4.5m). Raskrsnica ulica Heroja Draèvi}a

i Vojvode Milana, kao i ulica Vojvode Milana i Milo{a

Velikog su semaforisane.

Parkirawe na predmetnom podru~ju obavqa se uglavnom du`

svih obodnih saobra}ajnica na samom kolovozu kao podu`no i

preko trotoara. dok je jedini organizovan parking ispred

Robne ku}e kapaciteta oko 15 parking mesta.


Ukupna povr{ina pod saobra}ajnicama je 13.465,23m2 {to

iznosi 30% od ukupne povr{ine plana.

Elektroenergetska mreà

Na lokaciji koja je predmet ovog plana nalazi se jedna

trafo stanica 10/0.4kV/kV iz koje je poloèn odre|en broj

1kV-nih kablova kaoi i 10kVni kablovi kojima je ova trafo

stanica povezana sa drugim trafo stanicama u prsten i to sa

TC 10/0.4kV/kV Objekat A i ka TS 10/0.4kV/kV Po{ta.

U okviru lokacije podzemnim 1kV-nim kablovima napajaju se

okolne zgrade u okviru lokacije. Deo kablova se koristi za

napajawe vazdu{ne niskonaponske mreè koja je postavqena

du` ulice Vojvode Milana kao i delom ulice Milo{a Velikog.

i ulice Heroja Draèvi}a.

Pored navedenih kablova kroz deo lokacije poloèni su 10kV-

ni kablovi kao i 1kV-ni kablovi koji se napajaju iz okolnih

trafo stanica.

Telekomunikaciona infrastruktura

Na lokaciji koja je predmet ovog plana nalazi se jedan

vazdu{ni TT izvod koji je povezan podzemnim TK kablom sa

kablovskom TK kanalizacijom.u ulici Heroja Draèvi}a. Du`

pomenutre ulice kao i ulica Milo{a Velikog kao i dela ulice

Vojvode Milana u trotoaru postavqena je telekomunikaciona

kablovska kanalizacija koja se sastoji iz PVC cevi pre~nika

110mm i odgovaraju}ih TK okna. Delom ulice Vojvode Milana a

u trotoaru poloèn je podzemni TK kabal.

Hidritehni~ka infrastruktura

Vodovodna mreà

U ulici Vojvode Milana postoji cevovod LG Ø125mm a u delu

ulice Heroja Draèvi}a postoji cevovod PVC Ø100mm kao i cevovod maweg pre~nika.

U ulici Vojvode Milana planiran je cevovod F200mm, u ulici

Milo{a Velikog F 100mm. Planirano je da se produì cevovod

F 100mm u ulici Heroja Draèvi}a i da se planiranom ulicom

preko lokacije spoji sa cevovodom F 200mm u ulici Vojvode

Milana.

Fekalna kanalizacija

Umesto fekalnog kolektora ACC F 1000mm koji izlazi iz

velikog propusta za Glibski potok kako je dato u uslovima


izveden je fekalni kolektor Glibski potok 2 F 300mm koji se

ne ispu{ta u Glibski potok kako je u uslovima dato ve}

prolazi ispod ulice Heroja Draèvi}a I ukqu~uje se u

kolektor Glibski potok 1 F300mm. Kolektor Glibski potok 2

F300mm prihvata i deo fekalne kanalizacije F 200mm pored

bolnice koja je zbog ranijeg klizi{ta nizvodno iskqu~ena sa

mreè.

Glibski potok

Glibski potok je na delu lokacije ne regulisan i prati

trasu fekalnog kolektora Glibski potok 2 F 300mm. Kanalisan

je jedino ispod ulice Vojvode Milana i Heroja Draèvi}a i

nizvodno. Ne regulisani deo potoka potrebno je regulisati

(zaceviti).

1.5.4 Za{ti}eni objekti

Od strane Zavoda za za{titu spomenika kulture mere tehni~ke

za{tite date su kroz slede}e segmente:

1. Zgrada ,,Gimnazije,, izgra|ena je 1902. god. da bi se

odmah po zavr{etku I Svetskog rata dogra|ena (radovi

zavr{eni 1939.god.) u istom neoklasicisti~kom stilu,

uklopqen u stariji deo.

Zgrada ,,Gimnazije,, je objekat koji po Zakonu o

za{titi kulturnih dobara (,,Slu`beni glasnik RS,, br.

71/94) objekat pod prethodnom za{titom, Zavod u

Kraqjevu je prilikom izrade priloga za{tite za potrebe

Generalnog plana ovaj objekat valorizovao kao objekat

sa izuzetnim arhitektonsko - istorijskim vrednostima i

kao takav stavqen je u prioritet za utvr|ivawe za

nepokretno kulturno dobro - spomenik kulture.

Objekat je u graditeqsko stati~kom smislu u dobrom

stawu, ali unutra{wi zidovi i plafoni, podovi, spoqna

i unutra{wa stolarija je u izuzetno lo{em stawu. Iz

tog razloga potrebno je izvr{iti hitne intervencije na

revitalizaciji i rekonstrukciji istih.

Posebni problem je vlaga koja se mora sanirati kako

uklawawem uzro~nika, tako i kvalitetnom

hidroizolacijom.


2. Objekat koji je u dosta lo{em stawu, ali uz

konzervatorsko - restauratorske radove koji bi se

preduzeli mogao bi biti struktura koja se uklapa u

postoje}i ambijent i koji bi trabalo sa~uvati.

3. Ostali objekti unutar granice zahvata Plana su u lo{em

stawu, kako graditeqskom tako i urbanisti~ko

arhitektonskom. Iz tog razloga wih treba poru{iti ili

eventualno remodelovati o ~emu }e odlu~iti obra|iva~

Plana.

Sastavni deo dokumentacije plana su uslovi Zavoda za

za{titu spomenika

1.6. OSNOVNA KONCEPCIJA PLANA

Analizom postoje}eg stawa i procene razvojnih mogu}nosti, a

na osnovu ste~enih obaveza, uslova i smernica GP - a, do{lo

se do konceptualnog re{ewa saobra}ajne mreè sa prete`nim

namenama u okviru predmetnog prostora.

Prostorna organizacija je zasnovana na osnovnim principima

koji su definisani u Programu za izradu GP. Zonu u funkciji

javnih objekata -Gimnazija prostorno i funkcionalno

zaokruìti kroz dopunu neophodnih sadràja i povr{ina u

skladu sa normativima za ovu vrstu objekata.

Zona komercijalnih funkcija prostorno se zadràva, a u

okviru zone koja je opredeqena za stanovawe kao prete`nu

namenu potrebno je stvoriti uslove za kvalitetnu

transformaciju. U okviru ove zone teìti organizaciji

stanovawa sa delatnostima s tim {to je mogu}a i

organizacija samo stanovawa ili samo delatnosti.

Novoplaniranom saobra}ajnicom pre svega se uspostavqa

saobra}ajni kontinuitet od gradskog zna~aja i otvara

pristup u unutra{wost bloka.

Predloènim konceptom plana kao najbitniji programski

elementi izdvajaju se:

• Stvarawe uslova za uspostavqawe saobra}ajnog kontinuiteta

• Stavarawe uslova ( kroz rekonstrukciju postoje}ih i izgradwu novih stambenih objekata uz adekvatno komunalno


opremawe) za formirawe jedinstvenog bloka u kontaktu sa

centralnim gradskim jezgrom

• Stvarawe uslova za oblokovawe zone u funkciji Gimnazije uz dopunu neophodnim sadràjima

Ceo prostor koji je predmet Plana podeqen je na

funkcionalne zone koje prate odgovaraju}i urbanisti~ki

pokazateqi.

• Zona stanovawa - stanovawe je definisano kao prete`na namena koju prate delatnosti u skladu sa potrebama i

prostornim mogu}nostima. Maksimalna spratnost u okviru

ove zone P+4 a gustina stanovawa 150-300stanovnika /ha.

• Zona poslovno - komercijalnih funkcija - zadràva se na lokaciji postoje}e robne ku}e

• Zona javnih funkcija - zadràva se u okviru Gimnazije uz dopunu neophodnih sadràja.

• Zona komunalnih funkcija - podrazumeva objekte za komunalno opremawe predmetnog prostora

• Zona u funkciji saobra}aja - obuhvata postoje}e saobra}ajnice po obodu bloka kao i novoplaniranu ulicu.

• Zona u funkciji potoka - obuhvata zonu koja je opredeqena za ucevqewe postoje}eg potoka uz koji je i postoje}i

kanalizacioni kolektor.

2. PRAVILA URE\EWA

2.1. POVR[INE JAVNE NAMENE

tabelarni prikaz povr{ina javne namene

POVR[INE JAVNE POVR[INA (m2) % u~e{}a u zahvatu


NAMENE plana

saobra}ajne

povr{ine

17719.57 40.00

koridor ucevqenog

potoka i fekalnog

kolektora

854.96 1.92

povr{ine u

funkciji komunalnog

opremawa

83.20 0.018

povr{ine u funkciji

javnih objekata

8962.57 20.21

UKUPNO POVR[INE

JAVNE NAMENE

27620.03 62.30

POVR[INE OSTALIH

NAMENA

stanovawe 14938.00 33.7

Posl.komercijalne

funkcije

1774.62 4.00

UKUPNO POVR[INE

OSTALIH NAMENA

16712.62 37.70

UKUPNO ZAHVAT PLANA 44 330.56 100%

Podru~je obuhva}eno Planom detaqne regulacije pripada

gra|evinskom reonu.

Javne povr{ine i povr{ine za objekte javne namene

predstavqaju novoformirane javne gra|evinske parcele koje

su analiti~ki definisane u grafi~kom prilogu "Plan povr{ina

javne namene ".

U okviru zahvata plana za povr{ine javne namene opredeqene

su:

• saobra}ajne povr{ine i to kolske i pe{a~ke,

• povr{ine u funkciji ucevqenog potoka i fekalnog kolektora

2.1.1. JAVNE POVR[INE U FUNKCIJI SAOBRA]AJA


Saobra}ajne povr{ine obuhvataju postoje}e saobra}ajnice iz

mre`e gradskih ulica, novoplaniranu saobra}ajnicu kroz

sredi{te plana i povr{ine u finkciji javnih parkinga. Kao

javno zemqi{te u funkciji sobra}aja definisane su i zelene

povr{ine koje su zastupqene u postoje}im uli~nim profilima

kao i u profilu novoplanirane saobra}ajnice.

U funkciji saobra}ajnih povr{ina su cele katastarske

parcele br. 689,690,687,686/1, i delovi KP br. 625/1,

625/2, 623, 624, 626, 627, 628, 631, 633/2, 639, 640,

638/2, 613, 615, 814/1, 614/2, 617, 618, 619/1, 643/1 i to

u ukupnoj povr{ini od 17719.57m2. Za formirawe saobra}ajnih

povr{ina u skladu sa planom potrebno je pribaviti zemqi{te

u ukupnoj povr{ini od 3465.26m2.

U gafi~kom prilogu dati su analiti~ko geodetski elementi

koji odre|uju javne povr{ine u funkciji saobra}aja.

2.1.2. JAVNE POVR[INE U FUNKCIJI UCEVQENOG POTOKA I

KORIDORA FEKALNOG KOLEKTORA.

Javno gra|evinsko zemqi{te u funkciji ucevqenog potoka

obuhvata koridor koji je planom opredeqen za regulaciju

postoje}eg otvorenog potoka i trasu postoje}eg fekalnog

kolektora. Na delu gde se ovaj koridor preklapa sa javnom

povr{inom u funkciji gimnazije u nadzemnom delu u zoni

koridora mogu}a je organizacija sportskih terena i drugih

sadra`aja parternog karaktera kao i ure|ewe u skladu sa

celokupnim ure|ewem dvori{ta Gimnazije.

Povr{ina koja je u funkciji ucevqenog potoka a koja se

preklapa sa drugim javnim povr{inama zauzima delove KP br.

622, 643/1, 624 u ukupnoj povr{ini od 411.67m2.

Povr{ina u funkciji ucevqenog potoka i fekalnog kolektora

koja je opredeqena kao posebna javna povr{ina zauzima

KP.br. 624, 643/1, 613 i 623 i to u povr{ini od 443.29m2. U

funkciji ucevqenog potoka i fekalnog kolektora je ukupna

povr{ina od 854.96m2 Za realizciju planiranog koridora

potrebno je pribaviti zemqi{te u ukupnoj povr{ini od.

392.32m2.


koji odre|uju koridor ucevqenog kolektora kao i javnu

povr{inu u funkciji istog.


2.2. POVR[INE ZA OBJEKTE JAVNE NAMENE

U okviru zahvata plana opredeqene su povr{ine za objekte

javne namene i to:

• povr{ina u funkciji objekata komunalnog opremawa

• povr{ina u funkciji javnih objekta (gimnazija sa prate}im sadràjima)

2.2.1. POVR[INA ZA OBJEKAT GIMNAZIJE

Od javnih objekata u okviru predmetnog prostora izdvaja se

Gimnazija. Planom je opredeqena javna povr{ina za

egzistirawe postoje}ih sadràja kao i za pro{irewe u skladu

sa potrebama Gimnazije.

Novoformiranu Gra|evinsku parcelu u funkciji Gimnazije ~ine

.KP br. 622, 621/1, 623 i delovi KP br. 625/2, 625/1, 624 i

643/1 . Ukupna povr{ina parcele koja je u planu odre|ena

analiti~ko geodetskim elementima je 8962.57m2. Za potrebe

realizacije predmetne parcele potrebno je pribaviti 2382.14

m2 zemqi{ta.

Pristup predmetnom prostoru ostvarena je sa ulice Milo{a

Velikog na mestu postojeћег приступа и sa novoplanirane saobra}ajnice u zale|u. Primaran kolski pristup ostvaren

je sa novo planirane saobra}ajnice sa koje treba ostvariti

i pristup parkingu koji }e se organizovati u funkciji

Gimnazije. Postoje}i kolski pristup sa ulice Milo{a Velikog

ovim planom se zadràva i to uglavnom kao interventni.

Glavni pe{a~ki pristup objektu se zadràva iz ulice Milo{a

Velikog.

Postoje}i objekat Gimnazije se zadràva i na wemu su mogu}e

intervencije u skladu sa uslovima Zavoda za za{titu

spomenika kulture.

Tako|e ovim planom se zadràva i postoje}i prate}i objekat

koji je u funkciji kotlarnice.

U okviru opredeqene parcele planirana je dopuna sadràja

kroz izgradwu fiskulturne sale i sportskih terena na

otvorenom.

Objekat fiskulturne sale je planiran kao prizemni sa

visinom koja odgovara normativima za ovu vrstu objekata.

Vezu izme|u postoje}eg objekta i fiskulturne sale mogu}e je

ostvariti kao toplu ili u vidu nadstre{nice.


Organizaciju prate}ih sadràja u okviru dvori{ta Gimnazije

izvr{iti u skladu sa raspoloìvim prostorom a imaju}i u

vidu koridor ucevwenog potoka i fekalnog korektora koji

predstavqeju ograni~ewe pre svega u smislu postavqawa

objekata.

Slobodne povr{ine u okviru kojih su i pe{a~ke komunikacije

koje povezuju sadràje u kompleksu, organizovati u

funkciji {kolskog vrta.

[kolski vrt

U okviru parcele Gimnazije predvi|ena je organizacija

{kolskog vrta po principu male botani~ke ba{te. U skladu

sa raspoloìvom povr{inom predvideti izlo`beno sajamski

deo, zatim mali dendro vrt sa aranèrijom od razli~itih

edukativnih i autohtonih kategorija i ekonomski deo u

kontaktu sa novoplaniranom soabra}ajnicom.

Kod ure|ivawa ove povr{ine neophodno je uraditi prethodni

manual valorizacije postoje}e vegatacije. Neophodno je da

se sva kvalitetna stabla zadrè ili ukoliko je mogu}e

izvr{iti wihovo preme{atwe.

Kod dela ucevqenog fekalnog kolektora ne preporu~uje se

sadwa visokog i niskog rastiwa, dovoqno je da se ova

povr{ina pokrije kvalitetnim travnim pokriva~em.

2.2.2. POVR[INA ZA OBJEKAT KOMUNALNE INFRASTRUKTURE

U funkciji komunalnog opremawa u okviru predmetnog prostora

opredeqena je povr{ina u funkciji gasovoda ~ine je delovi

kp.br. 622 i 621/1, u ukupnoj povr{ini od 83.20m2. Za

realizciju predmetne povr{ine potrebno je pribaviti 83.20 m2

zemqi{ta.


koji odre|uju javne povr{ine u funkciji objekata komunalnog

opremawa.


Bilans planiranih povr{ina javne namene

planirana povr{ina

m2 povr{ina koju treba

pribaviti

m2

saobra}ajne

povr{ine

17719.57 3465.26

koridor ucevqenog

potoka i fekalnog

kolektora

854.96 392.32

infrastrukturni

objekti

83.20 83.20

povr{ina u

funkciji

Gimnazije

8962.57 2382.14

UKUPNO 27620.03 6322.92

2.3. POVR[INE OSTALIH NAMENA

U okviru povr{ina ostalih namena izvr{ena je podela na

funkcionalne zone i to:

• Zonu stanovawa i

• Zonu poslovno -17719.57komercijalnih funkcija

Podela na zone izvr{ena je u skladu sa planiranom prete`nom

namenom. Podela u okviru zone izvr{ena je prema

urbanisti~kim pokazateqima na celine.

2.3.1. ZONA STANOVAWA


Ova zona se razvija na prostorima gde trenutno egzistira uz

ulice Vojvode Milana i Heroja Draèvi}a sa oslawawem na

novoplaniranu saobra}ajnicu. Planom je ova zona predvi|ena

za transformaciju ka jednom kavalitetnijem prostoru u

neposrednom kontaktu sa centralnim gradskim jezgrom. Prema

uslovima plana vi{eg reda u okviru predmetne zone treba

izvr{iti pogu{}avawe kroz stvarawe osnova za gradwu objekta

vi{eporodi~nog stanovawa koje }e pratiti delatnosti koje

treba da podrè sadràje u kontaktu.

U okviru zone stanovawa izdvajaju se celine koje prate

tipove stanovawa u skladu sa specifi~nostima. Celine su

formirane prema istim urbanisti~kim parametrima.

o Celina SD1 – ova celina obuhvata stanovawe sa delatnostima koje je organizovano u okviru

prostora odre|enog ulicom Heroja Draèvi}a,

Vojvode Milana, novoplaniranom saobra}ajnicom i

javnom povr{inom u funkcji ucevwenog potoka.

Delatnosti u okviru ove celine planirane su u

prizemnim etaàma.

Sprovo|ewe ove namene vr{i}e se kroz

transformaciju predmetnog prostora zamenom

postoje}ih objekata individualnog stanovawa

objektima vi{eporodi~nog stanovawa. Povr{ina u

funkciji ove celine je 10975.89m2

o Celina SD2 – ova celina obuhvata stanovawe koje je organizovano uz ulicu Heroja Draèvi}a.

Delatnosti u okviru ove celine planirane su u

prizemnim etaàma u kombinaciji sa stanovawem ili

se u objektu mogu organizovati samo delatnosti

kao dopuna sadràja u okruèwu.

Sprovo|ewe ove namene vr{i}e se kroz

transformaciju predmetnog prostora zamenom

postoje}ih objekata objektima vi{eporodi~nog

stanovawa ili objektima u funkciji delatnosti.

Povr{ina u funkciji ove celine je 3962.11m2

2.3.2. ZONA POSLOVNO - KOMERCIJALNIH FUNKCIJA

Zona poslovno - komercijalnih funkcija zadràva se na

postoje}oj lokaciji na kojoj i sada egzistira u objektu

,,Robne ku}e,,. Ovaj objekat se u potpunosti zadràva

svojim poloàjem, horizontaslnim i vertikalnim gabaritima i

oblikovawem i na wemu su mogu}e intervencije u smislu

teku}eg odràvawa.


Bilans povr{ina - postoje}i na~in kori{}ewa zemqi{ta u

okviru analiziranog prostora

NAMENA POD OBJEKTIMA

m2 UKUPNA POVR[INA

KORI[]EWA

m2

porodi~no stanovawe 1 623.07 6 514.61

porodi~no stanovawe

sa delatnostima

128.21 2 525.30

vi{eporodi~no

stanovawe,

stanovawe sa

delatnostima

529.74 1 409.36

uslu`ne delatnosti 2 410.64 5 752.97

javne funkcije 1 144.19 4 936.32

komunalne funkcije 149.18 83.20

neizgra|ene

povr{ine

- 9 150.30

gradske ulice - 13 465.23

neregulisani potok - 493.39

UKUPNO 5 985.03 44 330.56


bilans povr{ina maksimalno o~ekivanih kapaciteta prema

predlo`enim celinama sa istim pravilima gra|ewa

NAMENA

CELINE SA

ISTIM

PRAVILIMA

GRA\EWA

POVR[INA

m2

STANOVAWE SD1 10975.89

SD2 3962.11

14938.00

POSLOVNO

KOMERCIJALNE

FUNKCIJE

1774.62

JAVNE FUNKCIJE

8962.57

KOMUNALNE

FUNKCIJE

83.20

SAOBRA]AJNE

POVR[INE

17719.57

KORIDOR UCEVQENOG

POTOKA I FEKALNOG

KOLEKTORA

854.96


UKUPNO ZAHVAT

PLANA

44330.56

INDEKS IZGRA\ENOSTI

24.41%

INDEKS ZAUZETOSTI

1.21

3. REGULACIJA INFRASTRUKTURNIH MRE@A

3.1. REGULACIJA MRE@E SAOBRA]AJNIH POVR[INA

Prema prikupqenim podacima i izvr{enim analizama moè se

zakqu~iti slede}e:

Saobra}ajno re{ewe na predmetnom podru~ju je zasnovano na

koncepciji saobra}ajnog re{ewa i smernicama koje su date

GUP-om, projektnim zadatkom i uslovima koji su dati od

investitora, kao i na sveobuhvatnoj analizi postoje}eg

stawa. Na predmetnom podru~ju obuhvata PDR Gimnazija

primarnu mreù saobra}ajnica ~ine Ulica Vojvode Milana,

Ulica heroja Draèvi}a i Ulica Milo{a Velikog. Sa ovih

saobra}ajnica omogu}en je pristup svim postoje}im

sadràjima u okviru obra|ivanog podru~ja. Pomenute primarne

saobra}ajnice imaju definisanu trasu i popre~ni profil, i

kao takve se zadràvaju. Profil ulice Vojvode Milana

sastoji se iz kolovoza {irine 9m i trotoara promenqive

{irine od 3.5m do 5m sa razdelnim zelenilom na pojedinim

delovima. Ulica Heroja Draèvi}a ima popre~ni profil koji

se sastoji iz kolovoza {irine 8m i obostranim trotoarom

{irine 3.5m (3.0m). Ulica Milo{a Velikog ima profil koji se

sastoji iz kolovoza {irine 7m i trotoara promenqive {irine

(od 2.5m do 4.5m). Raskrsnica ulice Milo{a Velikog sa

ulicama Heroja Draèvi}a i Vojvode Milana su predvi|ene ze

rekonstrukciju u smislu pove}awa radijusa zaobqewa sa

minimalnim radijusom Rmin=6.0m.

Planom je predvi|ena sasvim nova saobra}ajnica koja se

pruà centralnim delom obra|ivanog podru~ja u pravcu


jugoistok-severozapad i vezuje ulice Vojvode Milana i

heroja Draèvi}a. Ova saobra}ajnica predstavqa produètak

ulice Vuka Karaxi}a - jednom od sabirnih ulica koja spaja

ulicu @elezni~ku sa Takovskom ulicom. Planirana

saobra}ajnica je duìne oko 165m i namewena je za dvosmerni

saobra}aj sa popre~nim profilom koji se sastoji od kolovoza

{irine 8.0, obostranog zalenog pojasa {irine 2.5m,

trotoatra sa obe strane {irine 3m i bankinama {irine 0.5m.

Izgradwom ove saobra}ajnice teren koji je sada u depresiji

Organizovan parking ispred Robne ku}e kapaciteta oko 15

parking mesta se zadràva. Parkirawe putni~kih automobila

za potrebe gimnazije moè se organizovati u samoj parceli

Gimnazije na koju je glavni ulaz planiran sa pomenute

budu}e saobra}ajnice. Ostale potrebe za parkirawem }e se

zadovoqiti u okviru samih parcela po normativu 1parking

(gara`no) mesto na 1 stan ili 1 parking mesto na 70m2

poslovnog prostora.

Ukupna povr{ina pod saobra}ajnicama je 17719.57m2 {to iznosi

oko 40% od ukupne povr{ine zahva}ene planom.

Uslovi

Saobra}ajno re{ewe geometriju novoplanirane saobra}ajnice,

kao i rekonstrukcije postoje}ih raskrsnica i dogradwe

trotoara uz postoje}e ulice raditi na osnovu grafi~kog

priloga gde su dati svi elementi za obeleàvawe: koordinate

ukrsnih ta~aka, radijusi na raskrsnicama i popre~ni

profili. Prilikom izrade glavnih projekata mogu}a su mawa

odstupawa u smislu uskla|ivawa sa postoje}im stawem.

Novoplaniranu ulicu projektovati za ra~unsku brzinu

Vr=40km/h

Prilikom izrade glavnih projekata sastavni deo je i

projekat saobra}ajno - tehni~ke opreme.

Glavni ulaz u Gimnaziju ostvariti sa novoplanirane

saobra}ajnice u {irini od 6.0m na mestu ozna~enom u

grafi~kom delu. Sve eventualne potrebe Gimnazije za

parkirawem re{iti u samoj parceli Gimnazije preko pomenutog

ulaza.

Parkirawe putni~kih automobila re{iti u okviru samih

lokacija prema normativima za parkirawe u zavisnosti od

namene objekata, po normativu 1parking (gara`no) mesto na 1

stan ili 1 parking mesto na 70m2 poslovnog prostora.

Parkinge projektovati standardnih dimenzija za upravno

parkirawe (2.5×5.0m).


Nivelaciono re{ewe niveletu novoplaniranih saobra}ajnica

raditi na osnovu visinskih kota koje su date u grafi~kom

prilogu a slu`e kao orijentacija pri izradi glavnih

projekata. Izgradwom nove saobra}ajnice, teren koji je sada

u depresiji potrebno je nasuti do nivoa budu}e nivelete.

To se posebno odnosi na deo prema objekti gimnazije. Drugu

stranu ove saobra}ajnice, prema privatnim parcelama obzirim

da se nalazi u nasipu potrebno je obraditi {karpom sa

nagibom 1 :1.5 i ozeleniti. Na kratkim delovima nasipa

pored objekata predvideti potporni zid.

Saobra}ajnice projektovati sa jednostranim popre~nim

nagibom ip=2.5%. Parkinge raditi sa popre~nim nagibom 2%-4%

prema kolovozu.

Kolovoz kod novih saobra}ajnica izvesti sa zastorom od

asfalta. Oivi~ewe kolovoza raditi od betonskih ivi~waka

18/24cm.

Trotoare raditi sa zastorom od asfalta ili betonskih

poligonalnih plo~a (behatona) ili nekog drugog materijala

po izboru projektanta.

Parkinge raditi sa zastorom od betonskih elemenata ili

asfalta a oivi~ewa od betonskih ivi~waka 18/24cm ili

ba{tenskih 7/20cm.

Kolovoznu konstrukciju za novoplaniranu saobra}ajnicu

sra~unati na osnovu ranga saobra}ajnice, odnosno

pretpostavqenog saobra}ajnog optere}ewa za period od 20

god. i geolo{ko-geomehani~kog elaborata iz kojeg se vidi

nosivost posteqice prirodnog terena a prema metodi

JUS.U.C.012.

Pre izvo|ewa saobra}ajnica izvesti sve potrebne uli~ne

instalacije koje su predvi|ene planom, a nalaze se u

popre~nom profilu. Glavni projekti uli~nih instalacija su

posebni elaborati, a rade se na osnovu uslova od JKP i ovog

plana.

3.2. REGULACIJA MRE@E KOMUNALNIH SISTEMA INSTALACIJA

3.2.1. HIDROTEHNI^KE INSTALACIJE

Vodovodna mre`a


Vodovodna mreà je prstenasta. Najmawi pre~nik vodovodne

mreè na ulici iznosi f 100mm. Kriterijum za dimenzionisawe

vodovodne mreè jeste potrebna koli~ina vode za sanitarne i

protivpoàrne potrebe. Protivpoàrne hidrante postaviti na

raskrsnicama i na rastojawu od 80m, gde su centralne

funkcije, a u preostalim ulicama gde je planirano stanovawe

na rastojawu od 150m.

Vodovodne cevi postaviti u rovu na posteqicu od peska.

Zakopavawe rova vr{iti {qunkom ispod asfaltnih povr{ina i

zemqom iz iskopa ispod zelenih povr{ina u slojevima od

30cm sa potrebnim kva{ewem i nabijawem.

Fekalna kanalizacija

Koli~ine otpadnih voda se dobijaju kada se maksimalna

~asovna potro{wa pomnoì sa koeficijentom 0.8. Minimalni

pre~nik uli~ne kanalizacije iznosi f 200mm.Maksimalno

rastojawe revizionih silaza iznosi 50m. Kanalizacione cevi

su od tvrdog PVC-a. Kanalizacione cevi postaviti na

posteqicu od peska. Zatrpavawe rova vr{iti asfaltom ispod

asfaltnih povr{ina i zemqom iz iskopa ispod zelenih

povr{ina, u slojevima od 30cm sa potrebnim kva{ewem i

nabijawem.

Regulacija potoka

Glibski potok je planiran za ucevqewe. Ucevqewe izvr{iti

na deonici izme|u ve} izvr{enih kanalisawa izme|u ulica

Vojvode Milana i Heroja Draèvi}a. Ucevqewe izvre{iti AB

cevima pre~nika F2000 mm i uklopiti sa uzvodnom i nizvodnom

deonicom. Ucevqewe potoka prati i trasu postoje}eg gradskog

kolektora F 300mm.

3.2.2. ELEKTROENERGETSKA MRE@A

• Analiza potro{we elektri~ne energije

U sredini gde se vr{i prognozirawe potro{we elektri~ne

energije za naredni period, potrebno je izvr{iti analizu

energetskog kretawa u predhodnom periodu utvrditi odre|ene

zakonitosti kretawa potro{we elektri~ne energije, vr{nog

optere}ewa i vremena kori{}ewa energetskih postrojewa, kako

po pojedinim zonama tako i za celo naseqe ili podru~je.


Radi lak{eg i adekvatnijeg analizirawa konzuma po pojedinim

zonama, potrebno je izvr{iti podelu potro{a~a po

kategorijama, i to:

• doma}instva

• tercijalne delatnosti (ostali mali potro{a~i)-poslovni prostor

• javna rasveta

U grupu "tercijalne delatnosti'- poslovni prostor

treba uvesti potro{a~e na naponu 0.4kV, i to:

- kultirno-prosvetne i zdravstvene ustanove

- poslovne i dru{tvene prostorije

- turisti~ke objekte, razne lokale, prodavnice

- mawe zanatske radwe

Detaqnom analizom potro{we u proteklom periodu, po

navedenim kategorijama potro{a~a i dovo|ewem te potro{we

u odre|eni odnos, mo`e se kod prognozirawa do}i do

ta~nijih podataka o konzumu po pojedinim delovima

razmatranog podru~ja. Vremenski period u kome se vr{i

analizirawe potro{we elektri~ne energije trebao bi biti

{to je mogu}e du`i, a dovoqno ta~ni pokazateqi mogu se

dobiti prou~avawjem 20-to godi{we potro{we.

Osnovni podaci koje treba analizirati u posmatranom

vremenskom periodu su:

• potro{wa elektri~ne energije(kWh) kako ukupna tako i po kategorijama potro{a~a

• vr{na optere}ewa(kW) i

• vreme trajawa vr{nih optere}ewa

Analizom navedenih podataka odre|uje se zakonitost wihove

potro{we, a samim tim i godi{weg procentualnog

prirasta(p%) potro{we elektri~ne energije. Pored

ustanovqenih funkcionalnih zavisnosti potro{we elektri~ne

energije, snage i vremena trajawa vr{nih optere}ewa, u

posmatranom periodu mogu}e je uspostaviti i wihove

me|usobne funkcionalne zavisnosti.

Utvr|ene zakonitosti (P= f(W); T= f(W)) predstavqale bi obavezu za sve planere i budu}a planirawa, kako na

urbanom, tako i ruralnom prostoru.

• Prognoza konzuma uz kori{}ewe urbanisti~kih podloga


Parametri za dimenzionisawe elektroenergetske mre`e su

odre|ivawe jednovremenog optere}ewa za pojedine vrste

objekata i ono je ura|eno uz kori{}ewe slede}ih parametara:

• Planirani objekti u sklopu ovog plana svrstani su u "Kolektivna stambena naseqa sa centralnim grejawem i

malom gustinom stanovawa" pa primenom Zbirke tehni~kih

preporuka ED Srbija, TP-14b dobijamo maksimalno

jednovremeno optere}ewe grupe stanova na kraju

eksploatacionog veka elemenata mre`e na koje su stanovi

prikqu~uju, koje se izra~unava po slede}em obrascu:

( )199088,0

015,186,2−⋅⋅= t

mnP

gde je:

25 < n < 300; t- godina u kojoj se

prikqu~uje + 25

Na osnovu gorweg obrasca izra~unat je broj stanova koji

se prikqu~uju na pojedine elemente.

Za poslovni prostor jednovremena snaga ra~unata je prema

vrstama delatnosti ispecifi~noj potro{wi po metru

kvadratnom(m2) za tu delatnost (TP septembar 2001.)

DELATNOST

SPECIFI^NA POTRO[WA

(W/m2) trgovina i usluge 25-50

obrazovawe 10-25

Polaze}i od analiti~ke obrade statisti~kih podataka o

potro{wi elektri~ne energije, vr{nih optere}ewa, broja

stanova i wihovog porasta, utvr|uju se ulazni podaci za

prognozu potro{we elektri~ne energije. Kao najrealnija

metoda prognozirawa potro{we elektri~ne energije jeste:

metoda zavisnosti godi{weg porasta potro{we elektri~ne

energije od potro{we po stanovniku.

Ova metoda daje najrealnije rezultate o odre|ivawu

konzuma, posebno kada se koriste elementi urbanisti~kog

programa razvoja. Vrednost ove metode je u tome {to je

zasnovana na porastu potro{we elektri~ne energije po

stanovniku(specifi~na potro{wa).


Prognoza potreba za elektri~nom energijom zasnovana na

Analiti~koj metodi podrazumeva odre|ivawe vr{nih

optere}ewa stanovawa i tercijalnih delatnosti kao i

wihovu me|usobnu povezanost.

Vr{no optere}ewe stanovawa:

Tabela 2. Vr{no optere}ewe stanovawa

blok broj

stanova

t-razlika

godina Pmax(kW)

1 617 25 947.8

Vr{no optere}ewe tercijalnih delatnosti(poslovnog

prostora):

Vr{no optere}ewe tercijalnih delatnosti odre|uje se na

osnovu povr{ine prostora i specifi~nog vr{nog optere}ewa

(W/m2). Specifi~no vr{no optere}ewe podrazumeva u sebi primenu elektri~ne energije za sve potrebe prostora sem

grejawa(priprema tople vode klima ure|aji za hla|ewe

prostora,...). na podru~ju predmetnog plana predvi|ene su

tercijalne delatnosti tipa trgovine pru`awa raznih usluga

za koje specifi~no vr{no optere}ewe iznosi oko 30W po metru

kvadratnom za ove vrste delatnosti. Rezultati prora~una

dati su u tabeli 2

Tabela 2. Vr{no optere}ewe tercijalnih delatnosti

blok Bruto

povr{ina

(m2)

Namena

prostora

Specifi~no

optere}ewe

W/m2

Vr{no

optere}ewe

Pvt (W) 1.1 2360 komercijalne

funkcije 30 70800

1.2 4446 javne funkcije

50 222300

Na osnovu rezultata prora~una za zimski period odre|ena su

vr{na optere}ewa zone usled stanova i tercijalnih

delatnosti, a prema wihovoj prostornoj pripadnosti i

me|usobnoj istovremenosti. Koeficijent istovremenosti

stanova i tercijalnih delatnosti odre|en je svo|ewem vr{nih

optere}ewa tercijara na fiktivni broj stanova. Na taj na~in

vr{no optere}ewe trafo reona dobijeno je kao rezultat

ukupnog broja stanova (stvarni i fiktivni). Na osnovu tako


odre|enih vr{nih optere}ewa reona, a saglasno specifi~nom

prostornom optere}ewu, definisan je broj i prostorni

raspored trafo stanica.

Prora~uni su ura|eni za letwi i zimski period, a rezultati

su dati u tabelama 4

Tabela 3. Vr{na optere}ewa bloka prema prostornoj

pripadnosti

Blok Jednovremena

snaga

stanova

kW

Jednovremena

snaga

delatnosti

kW

Ukupna

snaga

kW 1 947.8 294.1 1025.79

Vr{no optere}ewe javne rasvete

Vr{no optere}ewe javne rasvete u ukupnom vr{nom optere}ewu

zone(bloka) ili naseqa, kre}e se po preporukama do 5% od

ukupnog vr{nog optere}ewa. Za na{ slu~aj je usvojeno da

iznosi 5% od ukupnog vr{nog optere}ewa.

Dakle, imamo:

Pvjr = 0.05(Pv bloka) izra`eno u kW rezultati su izra`eni u tabeli:

Ukupno vr{no optere}ewe kompleksa dobija se zbirom

optere}ewa javne rasvete, tercijalnih delatnosti i

stanovawa i to za vrednosti u zimskom periodu kada je

kriti~nije za planirani prostor sa stanovi{ta snabdevawa

elektri~nom energijom

Tabela 4. Ukupno vr{na optere}ewa bloka prema prostornoj

pripadnosti

Blok Jednovremena

snaga

stanova

kW

Jednovremena

snaga

delatnosti

kW

Ukupna

snaga

kW

Spoqno

osvetqewe

Vr{no

optere}ewe

bloka

Pv (kW) 1 947.8 294.1 1025.79 51.29 1077.08


Tabela 5. Vr{na optere}ewa kompleksa odnosno urbanisti~ke

celine

blok Vr{no

optere}ewe

bloka

Pv(kW)

Rezerva+

optere}ew

e

(Pv+10%)

kW

Faktor

snage

cosφ

Vr{no optere}ewe

Sv (kVA)

1 1077.08 1184.8 0.95 1247.15

o Plan

Ovim Planom je predvi|eno porodi~no (individualno)

stanovawe, kolektivno stanovawe, kao i objekti trgovine,

usluga, objekti javnih funkcija. Za potrebe napajawa

elektrinom energijom istih, a na osnovu gore pomenutih

parametara planirano je slede}e:

Kako vr{no optere}ewe kompleksa(zona) nastupa u zimskom

periodu to je na osnovu podataka datih u tabeli 4 uzimaju}i

u obzir pove}awe snage za 10%(rezerva+gubici), prikazano u

tabeli 5 odre|en broj trafo stanica 10/0.4kV snage najmawe

1x630kVA, po trafo reonima kako je dato tabelom 5.

Tabela 6. Vr{no optere}ewe zona; broj transformatora;

ukupan broj trafo stanica

urbanisti~ka

celina

vr{no

optere}

ewe

zone

Pv(kW)

vr{no

optere}e

we zone

Sv(kVA)

Postoje

}i broj

trafo

stanica

snage u

kVA

Planirani

broj

trafo

stanica

snage u

kVA

Ukupan

broj i

snaga

trafo

stanica

u KVA

stepen

optere}e

wa trafo

stanica

u bloku

1 1184.8 1247.15 630 1x(2x630) (1x630)+ (2x630)

0.66


Pored postoje}e trafo stanice kojom se predmetni konzum

napaja elektri~nom energijom, a na osnovu potreba

predvi|eno je postavqawe nove trafo stanice snage 2x630kVA. Trafo stanica nazna~ena je u planu budu}eg stawa

elektroenergetskih instalacija. Trafo stanica je nazivnog

napona 10/0.4kV, a snagu }e odrediti nadle`na Elektrodistributivna organizacija, a sve betonske trafo

stanice moraju biti sa opremom za sme{taj transformatora do

2x1000kVA, dok su prora~unom ra~unati transformatori snage

630kVA. Nova trafo stanica se povezuje u 10kVni prsten

presecawem 10kV-nog kabla koji je poloèn iz trafo stanice

35/10kV/kB "GM1" . Na ovaj na~in se ostvaruje dvostruko napajawe nove trafo stanice.

Iz tabele 6 se vidi da je za urbanisti~ku celinu potrebna

jedna trafo stanica snage do 1000kVA, a radi rezerve

predvi|eno je postavqawe jedne trafo stanice sa dva

transformatora, s tim da se u prvoj fazi moè postaviti

samo jedan transformator.

Na osnovu tabele broj 6 i na osnovu prora~una za predmetni

konzum predvi|ena je dovoqna snaga. Ukupna potro{wa

planirana je na 1247.15kVA, a ukupna snaga trafo stanica je

1890kVA. Trafo stanice mogu biti sa ve}im snagama transformatora za koje nadle`na elektrodistributivna

organizacija ima mogu}nost izmene snaga transformatora u

trafo stanicama. Trafo stanica je u gra|evinskom smislu

monta`no-betonska. Tip budu}ih transformatora }e odrediti

nadle`na elektrodistributivna organizacija koja je i

vlasnik ve}ine novih transformatorskih trafo stanica, a

predlog projektanta su trafo stanice sa uqanim

transformatorima. Stvarni tip transformatora odredi}e

nadle`na elektrodistributivna organizacija u ~ijem sastavu

je i odràvawe istih.

Poloàj trafo stanica je izabran kako prema potro{a~ima

tako i prema mogu}em mestu na osnovu urbanisti~kih re{ewa.

Pri izboru lokacije vodilo se ra~una da:

• trafo stanice budu {to bliè teì{tu optere}ewa

• prikqu~ni vodovi visokog i niskog napona budu {to kra}i, a wihov rasplet {to jednostavniji

• da do trafostanica postoji lak prilaz radi montaè gra|evinskog dela, energetskih transformatora i ostale

opreme

TRANSFORMATORSKA STANICA 10/0.4kV

Planirane transformatorske stanice 10/0.4kV izgraditi kao slobodno stoje}u(MBTS) ili zidanu u sklopu objekta, u


zavisnosti od raspoloìvog prostora za predloène lokacije.

Ta~an poloàj trafo stanice bi}e odre}en projektnom

dokumentacijom i uslovima nadle`nog elektrodistributivnog

preduze}a.

Novoplanirane trafo stanice TS 10/0.4kV se postavqaju u namenski projektovanom prostoru odnosno u posebnim

monta`no-betonskim ku}icama, u ravni terena. Raspored

opreme i poloàj energetskog transformatora moraju biti

takvi da obezbede {to racionalnije kori{}ewe prostora,

jednostavnost rukovawa , ugradwe i zamene pojedinih

elemenata i blokova i omogu}i efikasnu za{titu od direktnog

dodira delova pod naponom. Kod izvo|ewa, izvo|a~ je duàn

uskladiti svoje radove sa ostalim gra|evinskim radovima na

objektu , kako ne bi dolazilo do o{te}ewa ve} izvedenih

radova i poskupqewa gradwe.

Osnovne karakteristike planiranih transformatorskih stanica

10/0.4kV su:

• nazivni vi{i napon 10000 V

• nazivni niì napon 400/231 V

• kapacitet TS 2000 kVA

• snaga transformatora 2x630 kVA

• tip transformatora - uqni

• u~estanost 50 Hz

• snaga kratkog spoja sabirnice 10kV 250 MVA

Trafo stanica mora imati tri odvojena odeqewa i to dva za

sme{taj transformatora i tre}a prostorija za sme{taj

razvoda(razvodnih ormana) vi{eg i nièg napona. Za svako

odeqewe je potreban nesmetan pristup {to je ostvareno u

tipskim monta`no-betonskim trafo stanicama-objektima.

Razvodni blok vi{eg napona planiranih trafo stanica sadrì

najmawe 4 }elije i to dve (dovodno-odvodne) kablovske

}elije, jednu rezervnu kablovsku }eliju i jednu

transformatorsku }eliju.

Razvod nièg napona svake trafo stanice sadrì dva poqa i

to: prikqu~no poqe i razvodno-odvodno poqe sa 8 izvoda i

poqem javne rasvete.

Za transformatorske stanice koje se grade u objektu i

neposrednoj blizini stambenog objekta treba poredvideti

sigurnu zvu~nu i toplotnu izolaciju. Prostorije za sme{taj

transformatora. Izme|u oslonca temeqa transformatora i

transformatora postaviti elasti~nu podlogu. Zvuk koji

proizvodi transformator potrebno je ograni~iti na 55dB dawu

i 40dB no}u, ra~unaju}i na granici objekta.


Projektom ure|ewa terena predvideti kamionski pristupni put

do trafo stanice koji mora da ima minimalnu {irinu 3m do

najbliè javne saobra}ajnice. Lokacija planiranih trafo

stanica data je u grafi~kom prilogu sa te`wom da svaka

trafo stanica bude uz javnu sobra}ajnicu.

Investitori su du`ni da obezbede projektnu dokumentaciju za

gra|ewe planiranih trafo stanica, kao i da obezbedi

tehni~ku kontrolu(reviziju) tih projekata. Investitori su

du`ni da obezbede potrebnu dokumentaciju za izvo|ewe

gra|evinske dozvole, kao i stru~ni nadzor nad izvo|ewem

radova. Nakon zavr{etka radova, investitor je duàn

zahtevati vr{ewe tehni~kog pregleda i nakon wega podneti

zahtev za upotrebne dozvole.

Trafo stanice su povezane sa postoje}im trafo stanicama

10kV-nim kablom, a radi obezbe|ewa sigurnog napajawa me|usobno su povezane u prsten tako da se sve trafo stanice

napajaju dvostrano odnosno sve su dva puta prolazne sa

visokonaponske strane. Trafo stanice su povezane 10 kV-nim

kablom tipa i preseka IPO 13A 3x150mm2. odnosno kompletnu

planiranu 10kV-nu mreù izvesti kablovima ~iji }e tip i presek odrediti stru~na slu`ba Elektrodistribucije-â~ak.

KABLOVSKI VOD 10kV

Planirane trafo stanice 10/0.4kV prikqu~iti na

elektroenergetsku mreù 10kV-nim kablovskim vodovima. Pri planirawu polagawa kabla sve postoje}e kablove kao i

postoje}e 10kV-ne dalekovode koji su ugroèni planiranom izgradwom- izgradwom novih saobra}ajnica ili objekata

izmestiti na bezbedno mesto. Svi novoplanirani 10kV-ni vodovi su podzemni i slede}ih karakteristika:

• nominalni napon, 10kV

• tip kabla NPO13A 3x150mm2 ili XXP 49-A 3x150mm2

• nominalna struja 255A

Trase planiranih 10kV-nih kablova prikazane su u grafi~kom delu.

Kablove polagati slobodno u kablovskom rovu,dimenzija

0.4x0.8m, a na mestima prolaza kablova ispod saobra}ajnica, kao i na svim onim mestima gde se moè o~ekivati pove}ano

mehani~ko optere}ewe kabla(kabal treba izolovati od sredine

kroz koju prolazi), kroz kablovsku kanalizaciju, sme{tenu u

rovu dubine 1m.


Nakon polagawa, a pre zatrpavawa kabla, investitor je duàn

obezbediti katastarsko snimawe ta~nog poloàja kabla, u

skladu sa zakonskim odredbama. Na tom snimqenom grafi~kom

prilogu trase kabla treba ozna~iti tip i presek kabla,

ta~nu duìnu trase i samog kabla, mesto wegovog ukr{tawa,

pribliàvawe ili paralelno vo|ewe sa drugim podzemnim

instalacijama, mesta poloène kablovske kanalizacije sa

brojem kori{}enih i rezervnih cevi.

Du` trase kablova ugraditi standardne oznake koje

ozna~avaju kabl u rovu, opremawu pravca trase, mesta

kablovskih spojnica, po~etak i kraj kablovske kanalizacije,

ukr{tawe, pribliàvawe ili paralelno vo|ewe kabla sa drugim

kablovima i ostalim podzemnim instalacijama i sl.

Eventualna izme{tawa postoje}ih kablova, zbog novih

urbanisti~kih re{ewa, vr{iti uz obavezno prisustvo

predstavnika Elektrodistribucije - â~ak i pod wegovom

kontrolom. U tim slu~ajevima, otkopavawe kabla mora biti

ru~no, a sam kabal mora biti u beznaponskom stawu.

Pri izvo|ewu radova preduzeti sve potrebne mere za{tite

radnika, gra|ana i vozila, a za{titnim merama omogu}iti

odvajawe pe{a~kog i motornog saobra}aja. Na mestima gde je,

radi polagawe kablova, izvr{iti isecawe regulisanih

povr{ina, iste dovesti u prvobitno stawe.


izvo|ewe kablovskih 10kV-nih vodova, kao i da obezbede

tehni~ku kontrolu tih projekata. Investitori su du`ni da

obezbede potrebnu dokumentaciju za izdavawe gra|evinske

dozvole, kao i stru~ni nadzor nad izvo|ewem radova. Nakon

zavr{etka radova, investitor je duàn zahtevati vr{ewe

tehni~kog pregleda i nakon wega podneti zahtev za izdavawe

upotrebne dozvole.

KABLOVSKA MRE@A 0.4kV

Planirana elektroenergetska mreà niskog napona je

oblikovana kao radijalna, kablovska najve}im delom podzemna

ili jednim delom kao nadzemna u zavisnosti od potro{a~a

koji se prikqu~uju. Niskonaponska nadzemna i podzemna mreà

planirana je prema urbanisti~kim zahtevima i uslovima koje

}e odrediti nadle`na elektrodistributivna organizacija-

"Elektrodistribucija â~ak".

Postoje}a niskonaponska mreà u nekim delovima prostora

ostaje u planiranim saobra}ajnicama i potrebno je izvr{iti

weno izme{tawe u trotoar po vaè}im propisima za ove

radove.


U delu lokacije koja je predmet ovog plana predvi|ena je

podzemna niskonaponska mreà. Deo niskonaponske postoje}e

nadzemne mreè potrebno je u odre|enom vremenskom periodu

zameniti podzemnim kablom.

Kablovska 1kV-na mreà }e se izvoditi kablom tipa HP00 AC(J)

ili PP00 AC(J) preseka 3h150+70mm2 ili 4h150mm2. Trase niskonaponske mreè su odre|ene konfiguracijom i

rasporedom objekata koje napajaju. i prate regulacionu

liniju kolske i pe{a~ke komunikacije i uskla|eni su sa

ostalim objektima infrastrukture.

Kablove polagati slobodno u kablovskom rovu,dimenzija

0.4x0.8m, a na mestima prolaza kablova ispod saobra}ajnica, kao i na svim onim mestima gde se moè o~ekivati pove}ano

mehani~ko optere}ewe kabla( kabal treba izolovati od

sredine kroz koju prolazi), kroz kablovsku kanalizaciju,

sme{tenu u rovu dubine 1m.

Nakon polagawa, a pre zatrpavawa kabla, investitor je duàn

obezbediti katastarsko snimawe ta~nog poloàja kabla, u

skladu sa zakonskim odredbama. Na tom snimqenom grafi~kom

prilogu trase kabla treba ozna~iti tip i presek kabla,

ta~nu duìnu trase i samog kabla, mesto wegovog ukr{tawa,

pribliàvawe ili paralelno vo|ewe sa drugim podzemnim

instalacijama, mesta poloène kablovske kanalizacije sa

brojem kori{}enih i rezervnih cevi.

Ukoliko to zahtevaju tehni~ki uslovi stru~ne slu`be JP

Elektrodistribucije-â~ak , zajedno sa kablom na oko 0.4m

dubine u rov poloìti i traku za uzemqewe,FeZn 25h4mm. Du` trase kablova ugraditi standardne oznake koje

ozna~avaju kabl u rovu, opremawu pravca trase, mesta

kablovskih spojnica, po~etak i kraj kablovske kanalizacije,

ukr{tawe, pribliàvawe ili paralelno vo|ewe kabla sa drugim

kablovima i ostalim podzemnim instalacijama i sl.

Eventualna izme{tawa postoje}ih kablova, zbog novih

urbanisti~kih re{ewa, vr{iti uz obavezno prisustvo

predstavnika Elektrodistribucije - â~ak i pod wegovom

kontrolom. U tim slu~ajevima, otkopavawe kabla mora biti

ru~no, a sam kabal mora biti u beznaponskom stawu.

Pri izvo|ewu radova preduzeti sve potrebne mere za{tite

radnika, gra|ana i vozila, a za{titnim merama omogu}iti

odvajawe pe{a~kog i motornog saobra}aja. Na mestima gde je,

radi polagawe kablova, izvr{iti isecawe regulisanih

povr{ina, iste dovesti u prvobitno stawe.


izvo|ewe kablovskih 1kV-nih vodova, kao i da obezbede tehni~ku kontrolu tih projekata. Investitori su du`ni da

obezbede potrebnu dokumentaciju za izdavawe gra|evinske


dozvole kao i stru~ni nadzor nad izvo|ewem radova. Nakon

zavr{etka radova, investitor je duàn zahtevati vr{ewe

tehni~kog pregleda i nakon wega podneti zahtev za izdavawe

upotrebne dozvole.

Od nove trafo stanice se polaù niskonaponski 1kV-ni kablovi za napajawe elektri~nom energijom potro{a~a tako i za

osvetqewe ulica(saobra}ajnica). Presek kablova

niskonaponskih potro{a~a kao i uli~ne rasvete bi}e odre|en

uslovima nadle`ne elektrodistributivne organizacije i

glavnim projektima objekata na osnovu stvarnih

jednovremenih snaga objekata. Niskonaponski kablovi su

tipa PP41/A 4h150mm2. Na objektima postaviti kablovske

prikqu~ne ormane tipa KPK 3h200A sistema ulaz-izlaz koji se me|usobno povezuju.

U trotoaru ili mekom terenu predvi|eno je polagawe 1kV-nih

kablova kao i novih 10kV-nih kablova. Kablovi se polaù na propisnim dubinama u proseku na 0.8m i pri polagawu se mora

voditi ra~una o me|usobnom rastojawu sa drugim

instalacijama ili paralelnom vo|ewu istih. Pri prelasku

kablova ispod saobra}ajnica predvi|eno je polagawe najmawe

dve PVC cevi pre~nika 110mm.

Polagawe svih kablova izvesti prema vaè}im tehni~kim

uslovima za ovu vrstu delatnosti. Na mestima gde se

energetski kablovi vode paralelno ili ukr{taju sa drugim

vrstama instalacija voditi ra~una o minimalnom rastojawu

koje mora biti slede}e za razne vrste instalacija:

• Pri paralelnom vo|ewu energetskih i telekomunikacionih kablova najmawi horizontalni razmak je 0.5m za kablove

1kV,10kV, odnosno 1m za kablove 35kV. Ukr{tawe

energetskog i telekomunikacionog kabla vr{i se na razmaku

od 0.5m. Energetski kabal se polaè na ve}oj dubini od

telekomunikacionog kabla. Ukoliko se razmaci ne mogu

posti}i energetske kablove na tim mestim provesti kroz

cev. Pri ukr{tawu energetskih kablova sa

telekomunikacionim kablovima potrebno je da ugao bude {to

bliì pravom uglu. Ugao ukr{tawa treba da bude najmawe 45

stepeni. Pri ukr{tawu kablova za napone 250V najmawe

vertikalno rastojawe mora da iznosi najmawe 0.3 a za ve}e

kablove 0.5m.

• Pri horizontalnom vo|ewu energetskog kabla sa vodovodnom ili kanalizacionom infrastrukturom(cevi) najmawi razmak

iznosi 0.4m. Energetski kabl se pri ukr{tawu polaè iznad


vodovodne ili kanalizacione cevi na najmawem rastojawu od

0.3m. Ukoliko se ovi razmaci ne mogu posti}i na tim

mestima energetski kabl poloìti kroz za{titnu cev.

• Pri paralelnom vo|ewu kablova i toplovoda najmawe rastojawe izme|u kablova i spoqne ivice toplovoda mora da

iznosi 0.3m odnosno 0.7m za 10kV-ni kabal. Nije dozvoqeno

polagawe kablova iznad toplovoda. Pri ukr{tawu

energetskih kablova i sa kanalima toplovoda minimalno

vertikalno rastojawe mora da iznosi 0.6m. Energetske

kablove pri ukr{tawu poloìti iznad toplovoda. na ovim

mestima obezbediti toplotnu izolaciju od izolacionog

materijala(penu{avi beton) debqine 0.2m. Pri paralelnom

vo|ewu i ukr{tawu energetskog kabla za javno osvetqewe i

toplovoda najmawi razmak je 0.1m

Prikqu~ewe novih potro{a~a na niskonaponsku mreù vr{i}e se

polagawem podzemnih 1kV-nih kablova do kablovskih prikqu~nih ormana postavqenih na fasadi objekata. Kablovski prikqu~ni

orman kao i napojni kabal bi}e definisani u glavnim

projektima elektroinstalacija novih objekata, a uvod

kablova u objekte mora se obezbediti polagawem PVC cevi

pre~nika 110mm.

OSVETQEWE JAVNIH POVR[INA

Ovim planom se delom defini{e javno osvetqewe kao sastavni

deo urbanisti~ke celine tako da ga treba i izgraditi u

skladu sa urbanisti~kim i saobra}ajno-tehni~kim zahtevima.a

teè}i da instalacije osvetqewa postane integralni element

urbane sredine. Pri planirawu osvetqewa saobra}ajnica i

ostalih povr{ina mora se osigurati minimalni osvetqaj koji

}e obezbediti kretawe uz {to ve}u sigurnost i komfor svih

u~esnika u no}nom saobra}aju, kao i u tome da instalacija

osvetqewa ima i svoju dekorativnu funkciju. zato se pri

re{avawu uli~nog osvetqewa mora voditi ra~una o sve ~etiri

osnovna merila kvaliteta osvetqewa:

- nivo sjajnosti kolovoza i propisan nivo osvetqenosti za odvijawe normalnog saobra}aja

- podu`na i op{ta ravnomernost sjajnosti

- ograni~avawe zaslepqivawa(smawewe psiholo{kog bqe{tawa)

- vizuelno vo|ewe saobra}aja Po vaè}im preporukama CIE(Publikation CIE 115,1995. god.),

sve saobra}ajnice za motorni i me{oviti saobra}aj su

svrstane u pet svetlotehni~kih klasa, M do M5, a u

zavisnosti od kategorije puta i gustine i sloènosti


saobra}aja kao i od postojawa sredstava za kontrolu

saobra}aja(semafora, saobra}ajnih znakova) i sredstava za

odvajawa pojedinih u~esnika u saobra}aju. Slede}a tabela

daje vrednosti pobrojanih svetlotehni~kih parametara koje

jo{ uvek obezbe|uju dobru vidqivost dobar vidni komfor:

Svetlotehni~ka

klasa Lsr

minimalno (cd/m2)

U0 minimalno (Lmin/Lsr)

U1 minimalno (Lmin/Lmax)

T1 minimalno (%)

SR minimalno (Eex/Ein)

M1 2.00 0.40 0.70 10 0.50

M2 1.50 0.40 0.70 10 0.50

M3 1.00 0.40 0.50 10 0.50

M4 0.75 0.40 nema

zahteva

15 nema

zahteva

M5 0.50 0.40 nema

zahteva

15 nema

zahteva

[to se ti~e vizuelnog vo|ewa saobra}aja, ne postoje

numeri~ki pokazateqi za wegovo vrednovawe.

Pored navedenih uslova za osvetqewe javna rasveta mora

zadovoqiti i slede}e parametre:

• ekonomi~nost upotrebqenih svetiqki i stubova

• ekonomi~nost pri odràvawu javne rasvete

• tipizaciju javne rasvete

Postoje}e javno osvetqewe ostaje i daqe u funkciji. U delu

naseqa gde se planira niskonaponska mreà kao nadzemna na

istim stubovima NN mreè postaviti odgovaraju}e svetiqke.

javnu rasvetu koja }e se napajati podzemno polagawem kabla

u zemqu. Napajawe izvesti kablom PP00 ASJ 4h25mm2. Izbor stubova kao i tipa svetiqke za javno osvetqewe planiranog

prostora kao i wihov ta~an poloàj bi}e definisan glavnim

projektima javnog osvetqewa i u skladu sa Pravilnikom grada

o osvetqewu javnih povr{ina.

Pri izradi glavnih projekata osvetqewa sobra}ajnica ulice

}e biti svetlotehni~ki klasifikovane, a na raskrsnicama

svih saobra}ajnica posti}i svetlotehni~ku klasu za jedan

stepen ve}u od samih ulica koje ~ine rasakrsnicu.

Kod pe{a~kih staza i parkinga, unutar podru~ja plana,

obezbediti sredwu osvetqenost od 20lx, uz minimalnu

osvetqenost od 7.5lh..

Rasveta saobra}ajnica definisana je u zavisnosti od

kategorije saobra}ajnica na slede}i na~in:

Glavne saobra}ajnice su osvetqewe postavqawem metalnih

stubova visine 10-12m sa svetiqkama ~iji izvor svetlosti


je natrijum visokog pritiska(NaVT) snage prema fotometrijskom prora~unu.

Osvetqewe svih internih saobra}ajnica kao i parkinga,

pe{a~kih staza i {etali{ta je planirano sa kandelaberskim i

metalnim stubovima visine 5m sa svetiqkom ~iji je izvor

svetlosti ìva visokog pritiska(VTFE) ili metalhalogenih izvora svetlosti snage prema fotometrijskom prora~unu. Broj

svetiqki bi}e odre|en glavnim projektima kao i ta~an tip.

Pri izboru stubova i svetiqki potrebno je voditi ra~una da

se deonice ovih sobra}ajnica uz podru~je plana ne mogu

posmatrati nezavisno od ostalog dela tih saobra}ajnih

pravaca. Napajawe svetiqki je po trasi koja je nazna~ena za

1kV-ne kablove iz niskonaponskog poqa u trafostanicama, a upravqawe(ukqu~ewe-iskqu~ewe) rasvete je predvi|eno foto

}elijom. Presek kabla za javnu rasvetu bi}e odre|en glavnim

projektom na osnovu pada napona i drugih parametara.

ZA[TITNE MERE

Za{tita niskog napona

Mreù niskog napona treba {tititi od struja kratkog spoja

sa NN visokou~inskim osigura~ima, ugra|enim u NN poqu

pripadaju}e TS 10/0.4kV. U prikqu~nim kablovskim ormari}ima za{tititi ogranke za objekte odgovaraju}im osigura~ima.

Za{tita TS 10/0.4kV

U TS10/0.4kV za za{titu transformatora predvi|en je Buholcov

relej. Za za{titu od kvarova izme|u 10kV i 0.4kV sluè primarni prekostrujni releji, kao i NN prekida~i sa

termi~kom i prekostrujnom za{titom.

Za{tita od visokog napona dodira

Kao za{tita od visokog napona dodira predvi|aju se uzemqewa

svih objekata elektroenergetskog kompleksa, tako da se

dobije sisitem zajedni~kog uzemqiva~a. Prilikom izrade

uzemqewa voditi ra~una da napon dodira na mestu ne bude

ve}i od 50V.

Za{tita mreè visokog napona

Za{tita mreè visokog napona re{ava se u sklopu ~itave

mreè 10kV, na podru~ju Gorweg Milanovca


ZAKQUÂK

U ovom kompleksu radi wegovog kvalitetnog snabdevawa

elektri~nom energijom , potrebno je uraditi slede}e:

1. Uraditi novu trafo stanicu 10/0.4kV snage 2h630kVA. Poloàj trafo stanice bi”e odre}en niìm planskim

aktom ili projektnom dokumentacijom i tehni~kim

uslovima nadle`ne elektrodistributivne organizacije

2. Kablovsku 10kV-nu mreù uraditi prema planu, a postoje}u zadràti

3. Niskonaponsku mreù uraditi kablovski sa unificiranim presecima kablova, a polagawe je u zemqu na na~in

predvi|en tehni~kim propisima

4. Spoqnu rasvetu uraditi za saobra}ajnice prema kategorizaciji saobra}ajnica.

3.2.3. TELEKOMUNIKACIONA MRE@A

Na osnovu uvida u ovaj plan kojim se predvi|a izgradwa nove

saobra}ajnice ovim planom se zadràva postoje}a

infrastruktura telekomunikacione mreè. Du` nove

saobra}ajnice-dela ulice Vuka Karaxi}a od ulice V.Milana do

ulice H.Draèvi}a planira se izgradwa nove

telekomunikacione kanalizacije sa 4 nova TK okna. Novu

telekomunikacionu kanalizaciju povezati na postoje}u TK

kanalizaciju. Nova kanalizacija treba da bude izgra|ena od

najmawe 4 PVC cevi pre~nika 110mm.

Na osnovu dobijenih podataka kapacitet distributivne TK

mreè bi}e dovoqan bez obzira na pove}awe broja

pretplatnika na ovom podru~ju, pa se ne planira weno

pro{irewe, ve} se planira izgradwa telekomunikacione

infrastrukture du` novih saobra}ajnica.

Postoje}a podzemna telekomunikaciona kablovska mreà se

zadràva a za prikqu~ewe novih korisnika predvi|a se

pro{irewe kapaciteta postavqawem novih podzemnih puwenih

kablova sa polietilenskom izolacijom ìla i slojevitim

omota~em od polietilena sa oznakom TK59GM sa brojem

parica(~etvorki) u zavisnosti od potrebnog broja prikqu~aka

kao i postavqawe novih samostoje}ih ormana. Pre~nik

distributivnog kabla bi}e odre|en glavnim projektima

distributivne mreè i uslovima "Telekoma Srbija" u

zavisnosti od udaqenosti od ATC, a predlog u ovom planu je


0.4mm. Kapacitet telekomunikacionih kablova koji se polaù

kroz telekomunikacionu kablovsku kanalizaciju bi}e odre|en

glavnim projektima objekata koji se prikqu~uju na

telekomunikacionu podzemnu mreù odnosno prema stvarnim

potrebama i nameni svakog objekta ponaosob, kao i na osnovu

potreba za telekomunikacionim prikqu~cima i uslugama u

odnosu na broj stanovnika i dru{tvenih subjekata ovog dela

grada.

Izbor trase kablova u ovom planu je predvi|en sa jedne

strane saobra}ajnice suprotno od strane saobra}ajnica gde

se polaù elektroenergetske instalacije. Pri izboru trase

kablova voditi ra~una o slede}em: da su trase {to kra}e i

pristupa~ne, da se kabal ne nalazi u zoni lutaju}ih struja

ili induktivnih napona EE i EB postrojewa, da je zemqi{te ,

gde se kabal polaè neagresivno i stabilno, itd.

Ovi kablovi se polaù u cevima telekomunikacione kablovske

kanalizacije ili mawim delom direktno u zemqu, ispod

slobodnih zelenih ili trotoarskih povr{ina du`

saobra}ajnice sa jedne wene strane. Minimalno rastojawe od

ivice saobra}ajnice je 0.5m. Dubina rova za polagawe kabla

gde god je mogu}e iznosi 0.8m a {irina rova 0.4m. Pri

polagawu kablova obavezna je za{tita u skladu sa vaè}im

propisima ZJPTT-a. Pri prelasku preko saobra}ajnica

izvr{iti raskopavawe uz polagawe za{titne PVC cevi pre~nika

110mm i to najmawe dve na najmawoj dubini 1.2m. Ukr{tawa sa

saobra}ajnicama izvesti pod uglom od 90o.

Pri polagawu kablova voditi ra~una o me|usobnom rastojawu

istih od drugih vrsta instalacija, i to:

horizontalna

udaqenost(m)

vertikalna

udaqenost(m)

od vododvodne

cevi

0.6 0.5

od cevovoda

kanalizacije

0.5 0.5

regulaciona

linija objekta

0.5 /

Pri paralelnom vo|ewu i ukr{tawu sa drugim instalacijama-

energetskim kablovima minimalna rastojawa su:

paralelno

vo|ewe,(m)

ukr{tawe(m)

EE kabal do 10kV 0.5 0.5

EE kabal preko 1.0 0.5


10kV upori{te voda do

110kV

10.0 /

upori{te voda do

220kV

15.0 /

upori{te voda do

380kV

25.0 /

Ukoliko se u toku radova ne mogu ispo{tovati ova predvi|ena

rastojawa primewuje se za{titna mera shodno vaè}im

Uputstvima ZJPTT-a- Uputstvo o gra|ewu TT kablovske mreè.

Planom se predvi|a odre|en broj novih ulica za koje je

predvi|ena delom izgradwa telekomunikacione kablovske

kanalizacije od najmawe 4 PVC cevi pre~nika 110mm da bi se

omogu}ilo uvo|ewe digitalnih prenosnih sistema(provla~ewe

opti~kih kablova do krajweg korisnika) kao i odre|en broj

novih telekomunikacionih okna. Pri izgradwi nove

telekomunikacione kablovske kanalizacije izvr{iti

povezivawe sa postoje}om kablovskom kanalizacijom koje

zajedno ~ine jednu celinu.

Telekomunikacionu mreù sa ovog plana povezati sa

telekomunikacionim instalacijama kontaktnih zona odnosno

planovima okolnih zona tako da ~ine jednu celinu. Na

raskrsnicama postoje}ih ulica gde prolazi postoje}a

telekomunikaciona kablovska kanalizacija od postoje}ih okna

poloìti najmawe dve PVC cevi pre~nika 110mm za povezivawe

i prikqu~ewe sa kontaktnim zonama.

Distributivne kablove zavr{iti u spoqnim samostoje}im

izvodnim razvodnim ormanima kapaciteta 10x2 i 20x2, na

izvodnim stubovima za vazdu{ne izvode kapaciteta 10x2 ili u izvodnim ITO ormanima za unutra{we izvode, a u skladu sa

propisima ZJPTT-a. Postavqawe spoqa{wih izvoda je

predvi|eno u slobodnoj zelenoj povr{ini, odnosno na

trotoarima ako zelena povr{ina ne postoji. Izbegavati

postavqawe ovih izvoda u privatnim imawima, sem ako se

budu}im projektima to pravno obezbedi.

Jednu PVC cev u telekomunikacionoj kanalizaciji treba

predvideti za potrebe kablovske televizije i u skladu sa

propisima uraditi ku}nu instalaciju. Za nove stambene

objekte planirane su providne PVC cevi pre~nika 40mm za

uvod kablovske televizije, dok se za individualne ku}e moè

prikqu~ewe vr{iti nadzemnim-vazdu{nim prikqu~kom.

U objektima funkcionalne namene predvideti mogu}nost

montaè javnih telefonskih govornica.


Ku}nu telefonsku instalaciju treba izvoditi u tipskom

ormari}u koje }e propisati nadle`no preduze}e za

telekomunikaciju.

Ku}nu instalaciju izvesti telefonskim kablovima u

odgovaraju}im PVC cevima, a broj telefonskih prikqu~nica

bi}e odre}en od strane nadle`ne organizacije za

telekomunikacije, a predlog projektanta ovog plana je

najmawe dve telefonske prikqu~nice u stambenim jedinicama a

najmawe 4 u poslovnim prostorima.

Kapacitet telekomunikacionih kablova koji se polaù kroz

telekomunikacionu kablovsku kanalizaciju bi}e odre|en

glavnim projektima objekata koji se prikqu~uju na

telekomunikacionu podzemnu mreù odnosno prema stvarnim

potrebama i nameni svakog objekta ponaosob, kao i na osnovu

potreba za telekomunikacionim prikqu~cima i uslugama u

odnosu na broj stanovnika i dru{tvenih subjekata ovog dela

grada.

Uz telekomunikacione kablove odnosno telekomunikacionu

kablovsku kanalizaciju poloìti i providne PVC cevi

pre~nika 40mm za eventualne budu}e nove vidove

telekomunikacionih usluga.

Po zavr{etku svih radova izvr{iti ispitivawe izolacije

kablova, proveriti otpore uzemqewa i pribaviti atest o

tome.

3.2.4. TERMOTEHNI^KA INFRASTRUKTURA

Prostor u granicama predmetnog Plana detaljne regulacije

snabdeva}e se prirodnim gasom sa postoje}eg gasnog sistema

prema uslovima peduze}a za transport i promet prirodnog i

te~nog gasa ,,SRBIJAGAS,,.

Od planirane distributivne mreè du` ulice Vojvode Milana

grana se prstenasta mreà du` ulica ovog podru~ja.

Merno-regulacina stanica je ulaznog pritiska 6-12 bara,a

izlaznog pritiska do 4 bara. Od MPC do merno regulacionog

seta potro{a~a distributivna gasovodna mreà je od

polietilenskih cevi radnog pritiska do 4 bara, kvaliteta S-

5.

Dubina ukopavawa distributivnog gasovoda iznosi od 60 do 80

cm u zavisnosti od uslova terena. Minimalna dubina

ukopavawa pri ukr{tawu gasovoda sa putevima i ulicama

iznosi 1 m, ra~unaju}i od gorwe ivice za{titne cevi do

gorwe ivice saobra}ajnice. Ku}ni gasni prikqu~ci su ra|eni

i na dubini 40cm.


Pri paralelnom vo|ewu distibutivnog gasovoda sa podzemnim

vodovima, minimalno svetlo rastojawe iznosi 40 cm. Pri

ukr{tawu gasovoda sa podzemnim vodovima, minimalno svetlo

rastojawe iznosi 20 cm, a pri vo|ewu gasovoda pored temeqa

1.0 m.

Ukr{tawe distributivnog gasovoda sa saobra}ajnicama vr{i se

polagawem gasovoda u za{titnu cev odnosno kanal.

Objekat MRS lociran je tako da je udaqewe od zgrada i

drugih objekata minimalno 15 m, a od nadzemnih elektri~nih

vodova minimalno 1.5 puta visine stuba. Analizom postoje}eg

stawa i procene potreba organizacije prostora u pogledu

novih sadràja, a na osnovu ste~enih obaveza i uslova

distributera toplotne energije-„Srbijagas“-a do{lo se do

re{ewa nu`nog izme{tawa podzemnog dela distributivnog

gasovoda. Izmeweni deo distributivnog gasovoda bi pratio

trasu korita Glibskog potoka. Predmetnu trasu gasovoda

voditi van koridora potoka paralelno sa ostalom

infrastrukturom. Gasovod poloìti u rov {irine 30cm ve}e od

pre~nika gasovoda i zasuti peskom u sloju od 10cm sa obe

strane. Iskop rova vr{iti ru~no ili ma{inski bez razupirawa

u zavisnosi od drugih instalacija na trasi. Zatrpavawe rova

vr{iti ru~no. Na 30cm od gorwe ivice rova postaviti ùtu

upozoravaju}u traku sa oznakom “GAS“ du` cele trase.

Zatrpavawe rova vr{iti u {to kra}em vremenu posle polagawa

gasovoda i geodetskog snimawa.

Niveleta gasovoda treba da prati niveletu terena, {to

omogu}ava osobina savitqivosti polietilenskih cevi.

Kapaciteti merno regulacionih stanica i dimenzije gasovoda

treba da obezbede dovoqnu koli~inu prirodnog gasa za sve

potro{a~e.

Pri izradi tehni~ke dokumentacije u svemu se pridràvati

pravilnika o tehni~kim uslovima i normativima za

projektovawe i izgradwu distributivnog gasovoda od

polietilenskih cevi za radni pritisak do 4 bara i

Pravilnika o tehi~kim uslovima i normativima za

projektovawe i polagawe ku}nih gasnih prikqu~aka za radni

pritisak do 4 bara.


3.3. REGULACIJA OZELEWENIH POVR[INA

U okviru predmetnog prostora uo~eno je kvalitetno zelenilo

javnog karaktera u uli~nom profilu i ono se kao takvo

zadràva. Novoformirana zelena povr{ina predvi|ena je du`

novoplanirane saobra}ajnice koja prolazi kroz sredi{wi deo

plana. Ova kategorija zelenila pripada istoj kategoriji

(zelenilo u uli~nom profilu) s tim {to je povr{ina koja se

ure|uje na ovaj na~in konfornija , tako da pruà mogu}nost

stvarawa prijatnog ambijenta svim potencijalnim

korisnicima. U~e{}e zelenila u uli~nom profilu iznosi

1634,26m2 ili 3.6% u odnosu na ukupan zahvat plana.

Kod ure|ivawa ovakvih povr{ina preporuka je da to budu

autohtone vrste ili one koje su se dobro pokazale na datom

podru~ju, da budu pogodne za drvorednu sadwu ili kvalitetne

`bunaste vrste ukoliko je u pitawu denivelisana povr{ina,

koja na ovaj na~in ozelewavawa postaje vrlo atraktivna.

Od kategorije javnog zelenila ali sa ne{to ograni~enim

na~inom kori{}ewa je zelenilo u okviru Gimnazije, gde je

planiran {kolski vrt (ure|en po tipu male botani~ke ba{te).

Kvalitetnim odabirom zelenila ostvaruje se jedinstvena

zelena karta centra grada ukomponovana u {ire okruèwe,

~ime je obezbe|en prijatan ambijent naseqa u celini.

Povr{ina predvi|ena za zelenilo {kolskog vrta zavisi}e od

organizacije prostora u celini.

Preostali deo zelenila prati dominantnu urbanisti~ku namenu

i u skladu sa tim te povr{ine treba afirmisati.


4. EKONOMSKA ANALIZA I PROCENA ULAGAWA IZ JAVNOG SEKTORA

Procena potrebnih sredstava za realizaciju PDR-a, struktura

investicionih ulagawa na ure|ewu i izgradwji javnih povr{ina i

objekata

1. SAOBRA]AJ

namena m2 din/m2 ukupno Saobra}ajnica u celom

koridoru; 8m +2×2.5m+2×3m2830 5150 14.572.405,00

ukupno: 14.572.405,00

2. VODOVODNA MRE@A

• Cevi pre~nika φ100mm 410mx6000= 2 460 000,00

• Cevi pre~nika φ200mm 390mx8000= 3 120 000,00

3. FEKALNA KANALIZACIJA

• Cevi pre~nika φ200mm 100mx10000= 100 000,00

• Cevi pre~nika φ2000mm 210mx30 000=6 300 000,00

ukupno hidrotehni~ka infrastruktura 11 980 000,00

4. GASOVOD

ulica Du`ina (m) cena po du`nom metru (din/m)

Ukupno

(din.) sekundarni

gasovod

obostrano

330 1200 396000

MRS Pau{alno 4 000 000

Ukupno: 4 396 000


5. EE MRE@A I POSTROJEWA

izgradwa nove trafostanice 10/0.4kV, snage 2h630kVA

kom. 1 h 800 000 = 800 000

polagawe 10kV-nog kabla NP013A 3h150mm2, za

povezivawe TS-a

i prikqu~ewe u prsten(dvostrano napajawe)

km. 0.1 h 3300000 = 330

000

1kV-ni napojni kabal km. 1.4h 1950000

= 2 730 000

spoqno osvetqewe: km. 1.0h 1550000 = 1

550 000

__________________________

Ukupno: 5 410 000

6. TT MRE@A

Izrada Telekomunikacione kablovske kanalizacije sa

polaganjem odgovaraju}ih kablova i izradom 4 TT okna:

km. 0.2 h 1850000 = 370

000

________________________

Ukupno: 370 000

7. JAVNE ZELENE POVR[INE

Ure|ewe javnih zelenih povr{ina obuhvata grubo i fino

planirawe zemqi{ta (iskqu~uju}i tro{kove nasipawa kod

pojedinih delova podru~ja, koje u ovoj fazi nisu

razmatrane), zatim zasa|ivawe, ankerovawe sadnica i

podizawe travwaka, iskqu~uju}i tro{kove odr`avawa ovih

povr{ina, u okviru zelenila u uli~nom profilu.


TRO[KOVI URE\EWA ZELENIH POVR[INA -PAU[ALNO 277 500.00

ZBIRNA REKAPITULACIJA:

INFRASTRUKTURA 25 025

905,00din.

OBEZBE\EWE JAVNIH POVR[INA 6 006850.00din.

UKUPNO:

31 032 755.00din.

Napomena: Urboekonomska analiza ra~unata je za urbanisti~ki

maksimum.

Procena o~ekivanih prihoda:

Tab. 1 NAKNADA ZA URE\EWE GRA\. ZEMQI[TA

namena: m2 din./m2 ukupno Stanovawe(SD1, SD2) 53 776.80 40.00 2 151

072.00 Posl.komerc.funkcije 1774.62 50.00 88

731.00

ukupno: 2 239 803.00

Napomena: Cene naknade za ure|ewe gradskog zemqi{ta date su na

osnovu Sl.glasnika op{tine Gorwi Milanovac br. 30/08.

Tab. 2 NAKNADA ZA KORI[]EWE GRA\EVINSKOG ZEMQI[TA

namena: m2 din./m2 ukupno Stanovawe 53776.80 10.00 5 337 768.00

Posl.komerc.funkcije 1774.62 15.00 26619.30

ukupno: 5 364 387.30

(mese~no)


5. PRAVILA GRA\EWA

5.1 STANOVAWE

Dozvoqena namena je stanovawe i to vi{eporodi~no i

vi{eporodi~no sa delatnostima. Zabrawena je izgradwa

objekata ~ija bi namena negativno uticala na prete`nu

namenu - stanovawe (stvarawe buke, zaga|ewe vazduha, vode,

zemqi{ta i sl.)

Te`iti zameni postoje}eg porodi~nog stanovawa objektima u

funkciji vi{eporodi~nog stanovanwa s tim {to se postoje}i

objekti porodi~nog stanovawa mogu zadr`ati i na wima vr{iti

intervencije u skladu sa uslovima plana

Uslovi za objekte stanovawa u okviru celine SD1 - stanovawe

sa delatnostima

- u okviru ove namene dozvoqena je izgradwa stambenih i stambeno - poslovnih objekata pre svega u funkciji

vi{eporodi~nog stanovawa.

- objekti se mogu organizovati kao slobodnostije}i, dvojni ili kao objekti u nizu.

- najmawa povr{ina parcele za izgradwu objekta vi{eporodi~nog stanovawa sa delatnostima je 600m2.


- poloàj objekta odre|en je gra|evinskom linijom koja je definisana u odnosu na regulacionu liniju. Prema

ulicama Vojvode Milana i Heroja Draèvi}a gra|evinska

i regulaciona linija se poklapaju i objekti se moraju

postavqati na zadatu gra|evinsku liniju dok se prema

novoplaniranoj ulici objekti mogu postavqati na ili

iza gra|evinske linije. Poloàj gra|evinske linije sa

elementima za weno obeleàvawe prikazan je na

grafi~kim prilozima plana.

- maksimalni indeks izgra|enosti 3.6

- maksimalni indeks zauzetosti parcele 60%

- maksimalna spratnost objekta P+4+Pk uz mogu}nost izgradwe podrumske ili suterenske etaè u zavisnosti

od poloàja objekta i nagiba terena.

- teìti formirawu niza, ukoliko se objekti postavqaju kao slobodno stoje}i rastojawe izme|u dva objekta

treba da bude min. pola visine objekta ve}e visine.

Rastojawe moè biti i mawe ali bez postavqawa otvora

na toj fasadi.

- pristup parceli ostvariti sa javnog puta, ukoliko se objekat gradi uz novoplaniranu saobra}ajnicu pristup

je preko javnog zemqi{ta u funkciji saobra}ajnice keje

se nivelacijski moè prilagoditi terenu na kome se

objekat gradi.

- u okviru objekta u kombinaciji sa stanovawem mogu se organizovati delatnosti, delatnosti organizovati u

prizemnim etaàma

- parkirawe je planirano u okviru parcele a garaìrawe iskqu~ivo u okviru objekta uz uslov 1PM/stan, odnosno

1PM/70m2 poslovnog prostora. U skaldu sa propisima

obezbediti i parking mesta za hendikepirana lica.

- nove objekte oblikovno prilagoditi ambijentu okruèwu i lokalitetu uz primenu savremenih materijala.

- postoje}i objekti porodi~nog stanovawa mogu se zadràti uz mogu}nost dogradwe do 40% zauzetosti

parcele i nadgradwe do maksimalne spratnosti P+1+Pk.

- Nivo prizemqa objekata pored ulica treba da bude u nivou trotoara+30cm.

Uslovi za objekte stanovawa u okviru celine SD2 - stanovawe

sa delatnostima

- u okviru ove namene dozvoqena je izgradwa stambenih, stambeno - poslovnih i poslovnih objekata. Stambeni

objekti su pre svega u funkciji vi{eporodi~nog

stanovawa.


- objekti se mogu organizovati kao slobodnostije}i, dvojni ili kao objekti u nizu.

- najmawa povr{ina parcele za izgradwu objekta vi{eporodi~nog stanovawa sa delatnostima je 600m2.

- poloàj objekta odre|en je gra|evinskom linijom koja je definisana u odnosu na regulacionu liniju. Prema

ulici Heroja Draèvi}a gra|evinska i regulaciona

linija se poklapaju i objekti se moraju postavqati na

zadatu gra|evinsku liniju dok se prema novoplaniranoj

ulici i parkingu u zale|u objekti mogu postavqati na

ili iza gra|evinske linije. Poloàj gra|evinske linije

sa elementima za weno obeleàvawe prikazan je na

grafi~kim prilozima plana.

- maksimalni indeks izgra|enosti 3.6 za objekte vi{eporodi~nog stanovanja sa delatnostima, ukoliko sa

na parceli organizuju samo delatnosti maksimalni

indeks izgra|enosti je

- maksimalni indeks zauzetosti parcele je 60% za objekte vi{eporodi~nog stanovawa sa delatnostima, ukoliko se

na parceli organizuju samo deltnosti maksimalni indeks

zauzetosti je 70%

- maksimalna spratnost objekta u funkciji vi{eporodi~nog stanovawa sa delatnostima je P+4+Pk uz mogu}nost

izgradwe podrumske ili suterenske etaè u zavisnosti

od poloàja objekta i nagiba terena ukoliko se u

objektu organizuju samo delatnosti maksimalna

spratnost objekta je P+1.

- teìti formirawu niza, ukoliko se objekti postavqaju kao slobodno stoje}i rastojawe izme|u dva objekta u

funkciji stanovawa treba da bude min. pola visine

objekta ve}e visine. Rastojawe moè biti i mawe ali

bez postavqawa otvora na toj fasadi.

- pristup parceli ostvariti sa javnog puta,

- ukoliko se u okviru objekta u kombinaciji sa stanovawem organizuju delatnosti iste mogu se

organizovati u prizemnim etaàma

- parkirawe je planirano u okviru parcele a garaìrawe iskqu~ivo u okviru objekta uz uslov 1PM/stan, odnosno

1PM/70m2 poslovnog prostora. U skaldu sa propisima

obezbediti i parking mesta za hendikepirana lica.

- nove objekte oblikovno prilagoditi ambijentu okruèwu i lokalitetu uz primenu savremenih materijala.

- postoje}i objekti porodi~nog stanovawa mogu se zadràti uz mogu}nost dogradwe do 40% zauzetosti

parcele i nadgradwe do maksimalne spratnosti P+1+Pk.


- Nivo prizemqa objekata pored ulica treba da bude u nivou trotoara+30cm.

5.2 POSEBNI USLOVI I MERE ZA[TITE

5.2.1 MERE ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE

U sprovo|ewu plana, neophodno je isp

1. uvod - gornji milanovac plana.pdf · trafo stanica 10/0.4kv/kv iz koje je polo`en odre|en broj...

Documents