10 08 interfejs i konfigurisanje

Operativni sistemi– SuSE 8.1kroz IT

1

10 KONFIGURISANJE RAČUNARSKOG SISTEMA I INTERFEJS

Prvi interfejs sa kojim se običan korisnik susreće je grafički ili tekstualni interfejs koji mu omogućuje interakciju, zadavanje zadataka kernelu OS-a

Linux i dobijanje povratne informacije, rezultata zadatog zadatka. Tako da se interfejs može shavatiti kao veza između kernela (jezgra OS-a) i korisnika, čoveka. Kao softverska komponenta OS-a koja će jezik korisnika prevesti na jezik mašine, i obratno, jezik mašine na jezik koji će čovek razumeti. Međutim interfejs je potreban i prilikom komunikacije između hardverskih komponenti i kernela. Hardverske komponente se bitno razlikuju od računara do računara, a kernel mora biti sposoban da upravlja svakom od njih. Zato se mora definisati i interfejs za svaki tip hardvera koji se može naći u računaru. Ako OS nema interfejs za konkretnu hardversku komponentu tada nema ni interakcije između njih. Konkretno drajveri predstavljaju interfejse za pojedine komponente. Svaka komponenta računara mora imati svoj interfejs, od tastature i miša, preko monitora i grafičke kartice pa sve do HD-a, memorije i CPU-a. Kao primer biće naveden slučaj HD-ova kojih ima najrazličitijih vrsta i kapaciteta. Najosnovnije vrste su IDE, SCSI i noviji SATA diskovi. Svaka od ovih vrsta diskova mora imati svoje drajvere, interfejse da bi mogli da se koriste. Diskovi dolaze sa najrazličitijim kapacitetima, od, na primer, 40MB do 300GB, što za sobom povlači različit broj ploča i glava u disku. Pa samim tim treba omogućiti interfejse za svaki od ovih slučajeva, ili češće, omogućiti da jedan interfejs bude sposoban da podrži različite kapacitete diskova. Kada se interfejs za HD potpuno definiše, OS postaje sposoban da taj uređaj koristi. Međutim, dalje, podaci na jednom HD-u mogu biti sačuvani na najrazličitije načine. Organizacija podataka na jednom disku naziva se fajl sistem. Postoji mnogo fajl sistema a najčešći su VFAT, Ext2, Ext3, Swap, ReiserFS i drugi. O njima će biti reči u drugim poglavljima IT-a, ali na ovom mestu treba shvatiti da OS mora da obezbedi interfejse za svaki od ovih sistema pojedinačno. Tako se na primer Ext3 može naći i na IDE i na SCSI disku. U takvom slučaju OS koristi zasebne interfejse za IDE i SCSI, a isti interfejs za fajl sistem. Postoje i tzv. hardverski interfejsi. Primer je Ethernet kartica, mrežni interfejs, čije je rukovanje objašnjeno u okviru poglavlja o mrežama. Naime, svi računari u mreži komuniciraju međusobno istim jezikom koji je definisan mrežnim protokolom. Najčešći protokol za heterogene mreže je TCP/IP. Kada neki računar želi poslati podatke u mrežu on to radi preko Ethernet mrežne kartice. Računar šalje na karticu podatke koji su samo njemu razumljivi, a ova ih prevodi u TCP/IP protokol koji razumeju svi ostali računari u mreži, bez obzira što je reč o računarima koji su svi različitog tipa. Interfejs za kontrolu HD-ova koji je već pomenut ustvari predstavlja disk kontrolere koji su hardverski interfejsi. Dakle IDE, SCSI, SATA pa i RAID kontroleri-interfejsi. A sam OS ima odgovarajući softverski interfejs koji služi da omogući komunikaciju između kernela i hardverskog interfejsa, HD kontrolera, mrežne Ethernet kartice i sl. Jasno je da hardverski interfejs pretstavlja fizički sklop elektronskih komponenti. Postavlja se pitanje kako su definisani softverski interfejsi. Softverski interfejsi predstavljaju programe, drajvere, napisane tako da se ne mogu samostalno izvršavati, već se oni na različite načine “ugrađuju” u kernel čime postaju


2

njegov sastavni deo i proširuju mu funkcionalnost. Omogućavaju čitanje i pisanje u različite fajl sistemime, pružaju podršku za hardverske komponente, zvučne i mrežne kartice, monitore i modeme i sl. U Linuxu se ovi programi nazivaju “moduli”. U zavisnosti kako se moduli ugrađuju u kernel razlikujemo dve vrste kernela: monolitni i modularni.

Kod monolitnog kernela u njegov izvorni kod ubaci se kod svih modula koji se žele uključiti u kernel. Zatim se takav kernel kompajlira. Mana ovakvog kernela je to što on može da podrži samo onaj hardver za koji su mu dodati interfejsi pre kompajlovanja. Ukoliko se u toku rada ukaže potreba da se podrži neka nova hardverska komponenta, novi fajl sistem ili mrežni protokol to neće biti moguće jer nije moguće naknadno ubacivanje novih interfejsa u monolitni kernel. Mana je i veće zauzeće memorije jer se svi moduli nalaze u memoriji zajedno sa kernelom, bez obzira da li se trenutno koriste ili ne. Kernel je “takav kakav je” od trenutka kompajliranja i nije moguće proširiti njegove mogućnosti bez brisanja starog i kopajliranja novog monolitnog kernela. Prednost ovakvog kernela je njegova veća brzina izvršavanja. Kao i bolja stabilnost i veća pouzdanost, jer administrator sistema unapred definiše koji će se moduli koristiti i ovo nije moguće promeniti. Modularni kernel nema u sebe ugrađene module već se oni u toku rada pojedinačno učitavaju. Kada se Linux pokrene učitavaju se moduli za sve hardverske komponente koje se nalaze u računaru, i ovi interfejsi postaju sastavni deo kernela. Dalje, u toku rada, ako se ukaže potreba, na primer da se pročita VFAT disk particija učita se odgovarajući modul i kernelu postaje dostupan interfejs za taj fajl sistem. Kada se VFAT ne bude više koristio, ukloni se modul iz memorije, i kernel više nema taj interfejs. Prednost ovakvog kernela je manje zauzeće memorije (koriste se samo potrebni moduli) i u svakom trenutku se može dodati nova hardverska komponenta, ako postoji odgovarajući modul, kernelu će biti dostupan i interfejs za nju. Mana je sporiji kernel kao i manja stabilnost i pouzdanost. U svakom trenutku se može učitati neodgovarajući ili neispravan modul što, gotovo sigurno dovodi do pada sistema.

Slika 10.1: Spisak učitanih modula


3

Učitavanje modula, njihovo uklanjanje i sve druge manipulacije sa njima omogućeno je isključivo root korisniku, pa se sledeći primeri odnose samo na njega. Ukoliko se želi pogledati koji su moduli trenutno učitani u kernel treba u konzoli izdati naredbu “lsmod” i na ekranu će biti izlistani postojeći moduli.(Slika 10.1)

Za instaliranje novog modula u pokrenuti kernel komanda je: insmod imemodula

komanda za uklanjanje modula: rmmod imemodula

Za napredniju kontrolu učitavanja modula, a samim tim i interfejsa u Linuxu služe naredbe depmod i modprobe i konfiguracioni fajl “modules.conf” koji se nalazi u /etc direktorijumu. Vežba 10.1 Pogledajte sadržaj /etc direktorijuma (Slika 10.2)

Slika 10.2: Sadržaj /etc direktorijuma U /etc direktorijumu nalaze se konfiguracioni fajlovi raznih aplikacija instaliranih na sistemu, podešavanja hardvera, mrežnih resursa, grafičkog interfejsa, fajl sistema.


4

Vežba 10.2 Pregledajte konfiguracioni fajl /etc/modules.conf u nekom od tekstualnih editora.(Slika 10.3)

Slika 10.3: Sadržaj fajla modules.cong

“/sbin/depmod” služi za definisanje uzajamne zavisnosti između pojedinih modula. U skriptama koje se automatski izvršavaju prilikom uključivanja sistema najčešće se nalazi komanda “/sbin/depmod -a”. Ovom komandom se pretražuju moduli u svim direktorijumima koji su navedeni u fajlu “/etc/modules.conf”, i na osnovu rezultata kreira se fajl zavisnosti “modules.dep” između pronađenih modula. Ukoliko se ukaže potreba, u bilo kom trenutku, da se učita neki modul-interfejs, to se radi komandom “/sbin/modprobe -a imemodula” čime će biti učitan odgovarajući modul, ali i svi ostali moduli od kojih konkretan modul zavisi, na osnovu već pomenutog “modules.dep”, sa opcijama koje definišu ponašanje interfejsa. Ponašanje “depmod” i “modprobe” je dakle


5

u potpunosti definisano konfiguracionim fajlom “modules.conf”. Njegov sadržaj se vidi na slici 10.3. Napredni korisnik bi mogao ručnim editovanjem ovog fajla da utiče na ponašanje, konfiguraciju različitih interfejsa. Međutim to je zadatak koji je podložan greškama i zato su definisani brojni alati koji u grafičkom okruženju olakšavaju konfigurisanje interfejsa. SuSE Linux nudi YaST kao osnovni alat za ovo uz dodatak Kontrolnog Centra iz KDE okruženja. Ovde će biti opisana samo podešavanja onih interfejsa sa kojima se običan korisnik najčešće sreće kao što je podešavanje grafičkog korisničkog interfejsa. (obrađeno u okviru sedmog segmenta IT). Sva podešavanja koja se odnose na monitor, grafičku karticu i ostalo zahtevaju root lozinku. Ova podešavanja objašnjena su u prvom segmentu IT koji prati celu instalaciju Linux sistema.(... opis podešavanja broja boja i frekvencije, rezolucije tipa monitora u YaST-u. Vežba 10.3: Izbor predefinisane rezolucije (ovakvo podešavanje ne zahteva root lozinku) Ctrl+Alt++ i Ctrl+Alt+- Vežba 10.4: Pregled sistemskih informacija Putanja: Glavni meni Sistem Info Center (Slika 10.4)

Slika 10.4: Pregled sistemskih informacija


6

U KDE info centru možete pogledati informacije vezane za DMA kanale, IO portove, Memoriju, Mrežni interfejs, Particije, USB uređaje, SCSI uređaje i ostalo. Vežba 10.5: Pregled informacija vezanih za X- server (Slika 10.5) Putanja: Glavni meni Sistem Info Center X- Server

Slika 10.5: X-Server Vežba 10.6: Pregled informacija vezanih za mrežni interfejs (Slika 10.6) Putanja: Glavni meni Sistem Info Center Network Interfaces

Slika 10.6: Network Interfaces

Vežba 10.7: Pogledajte sve YaST module Putanja: Glavni meni Sistem YaSt


7

Konfigurisanje SuSE 8.1 i hardverski zahtevi SuSE 8.1 je veoma fleksibilna distribucija. Može se prilikom instalcije sistema prilagoditi najrazličitijem spektru korisnika. Od korisnika na stonim ili prenosivim računarima pa sve do velikih mrežnih servera, bilo na Internetu ili Intranetu. Zato minimalna hardverska konfiguracija zavisi i od zahteva samog korisnika. Za korišćenje SuSE distribucije u kancelarijske svrhe, za obradu teksta i “surfovanje” po Internetu, bez paralelnog pokretanja zahtevnijih aplikacija, minimalna konfiguracija bila bi: 1.Procesor u klasi Pentium I (Intel ili AMD) 2.64 MB memorije

Već sa ovom konfiguracijom korisnik bi mogao da pokrene SuSE sa KDE grafičkim okruženjem. Međutim, rad na ovakvom računaru je daleko od udobnogu pogledu brzine prilikom paralelnog izvršavanja više aplikacija. Pa bi zato, za minimum praktičnog korišćenje sistema, u kancelarijskim i školskim uslovima bila potrebna sledeća konfiguracija: 1.Pentium II na 400MHz 2.128MB memorije Prostor koji bi zauzimala minimalna instalacija bio bi oko 400MB pri čemu ne bi bile instalirane brojne aplikacije za obradu teksta i grafike, za multimediju i programerski razvoj. Standardna instalacija zauzima oko 1.5GB u zavisnosti od želja korisnika, i da li želi da na svoj računar instalira više različitih grafičkih okruženja i koliko dokumentacije. Izbor kompletne instalacije, svih programa, dokumentacije i grafičkih okruženja koji se nalaze na instalacionim CD-ovima zauzeo bi preko 6GB prostora. Sadržaj distribucije: Distribucija SuSE Linux 8.1 dolazi u dve varijante: Personal i Professional na 7 CD-ova ili na jednom DVD ROM-u. U sklopu ovog paketa nalaze se i dva priručnika: 1) User guide (360 str.) 2) Administration guide (500 str.) U priručniku za korisnike nalaze se upustava o instalaciji, konfiguraciji kao i uputstva za korišćenje programa poput Gimpa, Evolucije, OpenOfficea i drugih. U ovom priručniku možete naći i osnovne informacije vezane za korišćenje SuSE-a u tekstualnom režimu, odnosno iz konzole. Priručnik za administriranje sadrži poglavlja o kernelu, mrežnim postavkama, sigurnosnim opcijama kao i detaljno objašnjenje konfigurisanja i instalacije. Sama instalacija je pojednostavljena korišćenjem YaST2 programa koji funkcioniše po sistemu čarobnjaka.

1.Na prva četiri diska nalaze se verzije paketa a ostala tri sadrže izvorni kod. 2.Kernel dolazi u verziji 2.4.19 3.XFree86 4.2.0 sa podrškom za novije grafičke kartice kao što su ATI: Radeon

7500/8500, FireGl 8700/8800, FireGL 2/4; Matrox: G450/G550; nVidia: GeForce 2/3/4, nForce


8

4.Grafičko okruženje KDE 3.0.3, GNOME 2.0.6-60. 5.Biblioteka za razvoj u programskom jeziku C Glibc 2.2.5 6.Web-server Apache: 1.3.26, kao i Samba, NIS, NFS serveri. 7.Od kancelarijskih programa na raspolaganju su KOffice 1.2 i OpenOffice 1.0.1 8.Menjanje veličine Windows (FAT i FAT32) particija iz YaST2 sa grafickim

interfejsom. 9.Netscape 4.80, Mozilla 1.0.1, Konqueror, Opera, Galeon... AIM, IRC, ICQ,

Kinkatta...

10 08 interfejs i konfigurisanje

Documents