~

-

T -

-

-

...

i, l l l i D. T U CO V I

SRBIJA I ARBANIJA JEDAN PRILOG

KRITICI ZAVOJEVA KE POLITIKE SRPSKE BUROAZIJE

S predgovorom

MILOVANA IL'ASA

1946.

KULTURA BEOGRAD-ZAGREB

-

~ l

~ l

t

Ova kJiga Dimitrija Tucot,ia dokaz ;e do je Srbija uvijek imala l;ude i pokrete koji au .znali da brane i od-brane njenu ast i njene stvarne interese od nazadnih vl4-dajuih krugova, kad god su ili za tim da pokrenu oorodne mase da slue njihovim interesima, bilo oo tetu drugih na-ruda, bilo samog srpskog na:-da. Tucovieva knjiga je isto-rijsko svjedoanstvo neocjenjive vanosti, koje potvruje da savjest srpskog naroda nije bila umrla, ak ni u vrijeme kada su svi vladajui slojevi i sve partije, opijeni brzim i relativno lakim pobjedama nad Turskom, jednoduno odo-bravali zavojevaku politiku Paieve vlade i trovati na-rodne mase ovinizmom i mrnjom prema malom albanskom narodu, koji je tek stupao u borbu za stvaranje svoje nacio-nalne drave. Tucovieva knjiga je - u vrijeme kada su pijanstvo od pobjeda i zanos za osvajanjima, bili obuzeti itavu vladajuu klasu, buroaske partije i znatan dio sitno-buroaskih partija - odigrala ogromnu ulogu, ako i ne toliko po tome to je pokrenula mase u borbu (ona je ob-javljena poslije povlaenja tzv. Primorskog kora iz Alba-nije), a ono po tome to je okupila najnaprednije ljude, protiv prvih otvorenih pokuaj4 imperijalistike politike

Paieve vlad~, to je, poniui iz radnog ooroda, u ime itavog naroda branila i obranila ast, slavu i slavnu pro-lost ustanike i slobodarske Srbije od svih koji su pokuali da tu ast i slavnu prolost uprljaju pred albanskim naro-dom i progresivnim ovjeanstvom. Nije tu, najzad, pre-sudno ni koliko je bita poznata i koliko je masa uspjela da pokrene, jer je to zavisilo od snage radnikog .JJ!2!!!eta. Pre-sudno je da se ona pojavila i da je izraavala, fpreko Tuca-

via kao voe proleterske i radne Srb!J!i stvarne tenje t stremljenja srpskog naroda koji ne samo da nije htio, nego se nije ni mirio sa ugnjetavanjem drugih naroda u ime nje-govo. Ona je pokazala svijetu da se srpski narod, a naroito

s

--

-

njegov najnap-r:edniji dio, ne slae sa ZVl.Ojevakom politi-kom Svoje vlade i svoje buroazije.IProleterska radna Srbija jol nije imala ni snage ni uslova da povede itav na-rod u borbu protiv . te i takve politike, ali ona je, s punim pravom. u ime naroda, u licu Dimitrija Tucovia i kroz ovo njegovo djelo, ustala protiv zavoJevakog pohoda zalaui sc za slobodu porobljenog narodl.lJ , '

Utoliko je alosnije to je ova knjiga danas skoro pot-puno zaboravljena, naroito meu mlaim generacijama. Tome su doprinijeli mnogobrojni uzroci. Nikakvo udo to su srpske buroaske part~je, radikali, demokrati i drugi, inili sve da ovo znaaJno ~ za nas znamenito djelo pokrije za-borav.G nije ni udo to je socijalna demokratija izdajui marksizam i stavljajui se u slubu buroazije, izddjui rad-

f!iku. k~asu, izdajui narod, utke prelazila preko Tucovi-ce~og dJel.a, kao smrtnog g1ijeha koji je uinila protiv vla-dajUe klase i njene imperijalistike politike. Socijaldemo-krati. su od Tucovia pravili feti, ikonu koja, radi obmane radmka, zgodno stoji po kancela.rijama komorakih biro-kmta, ali su istovremeno oduzimali od Tucovia sve ono to je on ustvari znaio- borbu protiv imperijalistike hegemo-nistike po.litik~ ~voje buroazije, borbu za ravn~pravnost naroda, tstwan,1e, ' u radu i u miru, nepomirljivosti interesa

TC!;~st~ da ga pono?o izdaju i . da sa njim upoznaju ire sloJeve. t PO'Ill:au da 3e borba kOJU oni vode, to je naroito P?tvr~w ova:~ rat, _us~ar! nastavak (u promijenjenim uslo-Vtma ~ sa da!eko vte 1de3ne spreme i jasnoe u gledanju na nacionalno pt.tanje) one borbe koju je vodio plemeniti i veliki sin srpskog naroda Dimitrije Tucovf;J

Ponovna pojava Tucovieve knjig slije vie od trideset godina, danas ima i poseban znaaj.'tDna uvruje bratstvo

~ro!la Jugoslavij.e i. albanskog naro3a u borbi protiv impe-1'&:Jahzma, pokazUJU~ da se ni u danima kada je soldateska, po nal~gu Paieve vlade i vojnih klika, kasapiZa albanski narod ~ kopala jaz izmeu njega i srpskog naroda najna-predniji i najdalekovidniji ljudi Srbije nijesu po~irili sa tom i takvom politikom. Tucovi je izra.z onog stobodarskog

l

l

i borbenog narodnog duha, koji ni tada, kao ni ranije naroito od Prvog ustanka - nije nikad zaspao i koji je u ovim godinama, u licu komunista, podiga~ i~ave na~ode na Balkanu da kuju svoje bratstvo protlv mostramh nje-mako-italijanskih zavojevaa, a danas i intriga imperija-

listikih klika Engleske i Amerike. Tucovieva knjiga nije bila sluajna pojava. Ona je nikla

u borbi srpskog naroda za nacionalni opstanak,. u vrij~e kada je itav svijet bio obuhvaen groznicom pnprema Im-perijalistikog rata, a iroke mase u Evropi, naroito sitne buroazije, opijene i zapaljene ovinistikom propagandom.

f.Tada su postojala dt;a put~ kojima j~. mogao ii. STJ?Ski n~rod: put kojim ga 3e vodtla buroaZ't:Ja - osva3an:~e tu~th teritorija i porobljavanje drugih naroda uz podrku PTi:Ja-teljskih imperijalistiki~ 'f?elesila, borba ~ ~rugim drav~~

, oko podjele plijena kojt :Je otet Tursko;} t -=~ '[11.1.: ko~~ 3e predlagao TucQvi .~,J:rats~E_!!_~j~d.i11;_~-~o balkans~t'1f!U!r0i.'11.1:' (na osnov1t potpune ravn~prC!:.":'rf'OStq u o~.Q!;::p_~~:: ... !?rt~er!:jalistikih velesila i za n31Ji vezamh domaclh tmpen:Jal~stikih vlada. Razumije se, ljudi koji su mislili kao Tucovi i ko1fu-za""srpsko-bugarski rat 1913 . god~n.e vi

6

od svih socijaldemokrata u..E.v.top_h izyf:JL bolj~~a...:u emu te najvie primakao boljeviciTIHJ_ i L(?njinov.om Ls.taljino-

vom.:.Hu.enju....o nacionalnom P.itanju. ~ Tucovi nije imao pojma o boljevizmu i o z.lmjinovom ,.adu. On je itavoj borbi koju je vodio Lenjin za izgradnju proleterske pat:tije i za udaranje, _njenih ideolokih osno"?~ vidio samo alosni rascjep u ruskoj socijalnoj demokrah31., radujui se kada bi Lenjin, stari cjepa, ostao u manjini (npr. u tzv. avgustovskom bloku). On ne samo da nije znao o kakvim se dubokim ideolokim razlikama radi u unutra-njoj borbi ruskog radnikog pokreta, nego nije znao ni naj-osnovnije injenice o radu, snazi i stavovima bolj.evika. On je u privatnim razgovorima nazivao D_r!J.:giu Lapevi~a, no-: tornog oportunistu i revizionistu, radt.)'.(l.l_()_ffi __ Y:_~o-~:0-~!~03 demokratiji, pa ipak je, u skladu s uenjima voda II Inter-nacionale - radi mira u partiji, sjedio s njim u istim fo- l rumima. On nije razumijevao - to potvru e i - kiasnusuS' mu a a n3e burz e e!.) .drave i njenog aparata sile (vojske);N}emu pjj_es.u....biLi jali'Ri puteni _ razvitka revolucije _u :uslovima_nove.. imperijalhtike -efjohe., pa. preiitiiame vi st1tiva impexi~alizma, kao .naJvi~g sttfu!J.jg, kapitatizma. On nije sasvim shvatio dubok& ostobo-d.ila~L.smis.ao~bama aJJ:ui1'!i@.~ ~trr!!!',fao nt vehkt z11U-aJpOjav~--~H~7J~h Mar.k:u.lV!!!.if; ~u~~m ga :naz.ivu >>J1!j]fl~ vjeJso..unim riterom). u __ .Q.orbtJLotu S1103e ~uroa~ u imperijalistik01)1., . p~jq._,~alli;Qm. ratu. ~n n_ ije ptt~ao. do. kon-kretnih zq.~t'j'll.!Lka-{poroz asv.~e h~ZWLJ.~l.e.. t.mpe-rijaasHke vtade--u....takv.Om- ratu). U_p.1ij~me kada je dr'!:g St(].!jin..~m--2namemtom.-.c:lj.el.u....))Mar.ksim1IL!.. naCJ"Qffiil!l:~O pitanje obra_~J!q_Q...!_Q!,qm~B.a.uex.om, najJlDZ.!Ulti1~~teor~tiarom~ ;:~do_71:~Lnog pi~f:t:?:tj!!~ II .znter.Jt~c~'!!lt ... r..U&.~ se__iim tsttm:Sauerom aduS~pl1ano.o t. zanosw. l-- Pa ipak bi, uprkos tim injenicama, biLo pogreno potc~jeniti znaaj ove Tucovieve knjige. Tucovi se zano~to Bauerom, ali njegova knjiga samo po spoljnoj.f01:mi, po op-toj frazeologiji, po nekim op.tim postavkama, tma veze s Bauerovim radovima i teorijama o nacionalnom pitanju. Po sutini po osnovnim pitanjima, po konkretnoj obradi i tretiranju 'pitanja, on se u osnovi razlikuje od Bauera i od svih teorija voa II Internacionale. On je dosta daleko od toga da bi mogao da bude na liniji uenja Lenjina-Sta-

7

-

ljina, ali i veoma. da.l k od II Internacionale. e 0 toga d.a bude na liniji U~enja

~ ;;

il

naroda ... ~a. samostalan dravni ivot i slo~od.!!_n .. 'U:ttutranji razvitak: 3.y Tucovi otro ustaje protiv zavojevake poUtjke Brps~e.:Vlade:;:.:HiOj~.w.Sti.ni--pojaava--i .. tropstvo srpskog t:t~

roa~ On od~i.f~ .svaku P.~!!.!9. ... ta.kt?oj .. vladi .. i takv.oj po~i~~t i 7'auJe se njenom P~~~ . -; Jit~g;-i;ftl~;-cia-je Tucovi u ovoj knjizi, ustajui pro~iv

zavojevake politike svoje vlade i svoje buroazije, uii-majui u zatitu pravo albanskog naroda na samostalan dr-. avni razvitak, istupio asno i nedvosmisleno, branei soci-jalizam i internacionalizam, branei maLi, zaostali narod od -svoje buroazije, dakle ono to nijesu nikad ni pokuali oportunistiki, proimperijalistiki teoretiari iz II Interna-cionale, Tucovi se nesumnj~vo drao Marksa, ali nova -imperijalistika - epoha traila je novu razradu i postav-ljanje nacionalnog pitanja, to on nije uinio, niti je bio kadar da uini. To su uinili Lenjin i Staljin - razraujui nacionalno pitanje takorei od poetka, na nov nain u

novim uslovima. Ali Tucovi nije . kaD-.'JJQ(JfL]I Int~rnacio-

f. nale, izdao Marksa, niti je zamijenio Marksov internacio-:nalizam socijal-ovinizmom. Tucovieva osnovna slabost nije - to je tipino za voe II Internaciona.le - u reviziji, u

. izmjeni Marksa, nego u tome to nije bio }s.ru:L~o kraja shvati novu epohu i nu~nost dalje razfaac .. mark.sisli:ke te-orije nacional.nog .. pi-tanja.u promijenjenim uslovima:-.Nasu-prot voama Il Internacionale Tucovi je istakaa",paTolu

bratstv~ .. .i ... rav.n2P.Tavnosti balkanskih naroda, razvijemh i nerazvijenih, u bor'lrF~(;Jtiv::jm_~eriJgJ_istikih velesila. On je bio jedinif kt;j~ 1e na elu najnaprednijeg dijela naroda u u Srbiji podigao~ i.f"im~...naroda; .. gla$ protiv pljaka~ke, .. zavo-

3evake politike buroaske (P..ai~~e) vlade, a ZG .. slobodu albanskog naroda ..... za njegovo pravo .. za. nesmetan razvitak, za br4~~vg::~ffi~fiq~J.'4T'a_~$1{9.il -~aroda.

U samu zoru imperijalistike politike srpske buroazije, Tucovi je tu politiku doekao vatrom. Iz itavog pobjednikog, ovinistikog pijanstva toga vremena, on se uzdigao kao budna savjest naroda. Ako nije imao za sobom dovoljno organizovane i svijesne snage da borbu razbukti, ako nije znao da vidi sve uslove i da primijeni sve metode borbe, on je u svakom sluaju asno izvr~io svoju duno:st i zapo-zo borbu, makar sa svim nedostacima i slabostima.

lO

l l

. N . pokret koji je do~ao i razvio se dalje iza njedga, znao ovt ' " . z teve i sredstva, a u no-je, s vremenom, nacl. l. prav l nt:.: ~~e se i on borio. Komu-

vim uslovima ostvart tde~le za ? . .. narodne mase za nistika partija Jugosla~t:Je, o:oamzul:~.uct naslonu na So-. e okupatora tz svo3e zem :Je, u k tst:Jenvan:J .. l" tiku draVU stvorenu pod TU 0-vjetski Savez, novu .soctJa. ~s t za je i bratstvo i sa-vods~VO"!l' Lenj~na ~.;ta~;~~~ ~s :~~~ita temelje za bratsku radn:JU. ,ugoslo~~!l's ~al~anskim narodima, a naroito Alb~nsaradn:JU sa o~ a zm k "ma stt iste one reakcionarne khke cim~ i kB~!?.a:tem~'u:ovi~Jtustao gledale da zavade srpski na-protlv O]" J ; rod i ostale narode Jugosla~tJe. . nskih

Utoliko je. drae. da":anjtm .~::2~m~t:av:J~g~a b~lk~ vri-naToda prott'? tutt;;ts.~ta_ ~~~~~istik~ imperijaListika poli-jeme kada. 3e P?Ctn.1 . . t;ovala odnose sa brat-tika reakcwnarn1h khk_a, koJa :~ed . duh i savjest njihovog skim i su.s_jednim na~odzma, na~reo~~njati i pozivali u borbu naroda ntJesu spavall, nego su P d "to vide da se nit pro-za bratstvo i r~vnoP_ra;no;t narop:;g:es nije ni u jednom gresivnog raz~ttka ~ or e ~~rbi i da~as moe pomoi -trf!nutku p1ekmula ! da ta tvarenju veLikih, vjekovnih ide-i ve ~tva:no pomazeB tk~~a - soLidarnosti i jedinstvu. bal-ala na3ve1h duhova a . v kanskih naroda u borbi protiv zavoJevaca.. . i

ova kn?iga Dimitrija Tu~ovi~~tf~t~~~~~j tf :~~ej:~oti~ i u tome Je, sem ostalog, njen i njome se ponosimo.

MILOVAN ILAS

tl

"

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

l

\ PREDGOVOR

Arbanskim pitanjem pozabaviti smo se ovde neto potpunije vie iz praktinih potreba nego 1Z teoriskoga interesa.. Arbanska politika nae vlade zav~ena je~zom koji nas je ~~-yeJ!!~ ~*.!tf!YJ! . ..Jo vee rt~.E~--

_cekajii u::liuaiwiiQ~ Zavojevakom politiKOm-srpske vlade prema arbanaskom narodu stvoreni su na zapadnoj granici Srbije takvi odnosi da se u skoroj budunosti mir i redovno stanje teko mogu oekivati. U isto vreme Arbanija je tom politikom gurnuta u naruja dve na .zapadnom Balkanu najzainteresovanije velike sile, a sva-ko uvrivanje uticaja ma koje kapitalistike drave na Balkanskom Poluostrvu predstavlja ozbiljnu opasnost za Srbiju i normalan razvitak svih balkanskih naroda.

Ali da se tom praktinom cilju odgovori, morali smo se zabaviti prilikama u Arbaniji. To je bilo u toliko po-trebnije uiniti to je, prvo, naa tampa, u pogubnoj utakmici da pomogne jednu ravo upuenu i ravo iz-voenu politiku, mesecima i godinama rasprostirala o arbanaskom narodu tendenciozna miljenja, i to je, dru-go, takvim miljenjima i sama ~Jad;t pokuavala _ da

--------~-- ~------------------. opravda svoju zavojevaku politiku u Arbaniji. _.,

''' l '

tenja potrebno proletarijatu na kome poglavito lei ve. liki zadatak da najodlunije ustane protiv zavojevake politike buroazije i vlasnikih krugova 1 da na jednom aktuelnom praktinom pitanju pokae koliko je zdrav i spasonosan rad balkanske socijalne demokratije na prijateljstvu, savezu i najpunijoj zajednici svih balkan-skih naroda.

Ako bi ova knjiica posluila kEw priloak tome isto-riskom zadatku balkanskih socijaldemokratskih partija, naia skromna oekivanja time bi bila opravdana.

1. januara 1914. Beograd. D. T.

14

r

i

l l

l

I.

IZ ~OTA ARBANASA

1. Postojbina i rasprostiranje. Postojbina Arbanasa je u glavnom jedan splet goro-

stasnih planina koje odvajaju plodne kotline Stare Srbi-je i Makedonije od Jadranskoga Mora. Ona se sputa na morsku obalu od Skadra na severu pa na jug do grkoga naselja; ali taj relativno dugaak primorski pojas je ne samo uzak ve i podbaran i malarian. Najpovoljnije uslove za ivot pruaju mestimino proirene plodne doline Drima, Mae, Semene, E';kumbije i Devola. Ali oblast planinskih klanaca sa omanjim renim lukama i ravninama je i danas prava postojbina arbanaskih ple-mena koja uporno uvaju odnose i navike ivota dav-nanjega porekla.

Preko toga planinskoga zemljita prolazili su nekada vrlo vani putevi kulturnoga sveta, meu kojima se na-

roito istiu na jugu Via Egn~tia: Dra, Elbasan, Stru-ga, Ohrid, Bitolj i dalje za Solun i Carigrad i na severu Via di Zenta, Zetski put, koji se od Skadra probijao dolinom Drima ka Prizrenu i dalje vodio u unutranjost Balkanskoga Poluostrva. Tragovi nekadanjega znaajnoga privrednoga i kulturnoga kretanja koje je teklo tim putevima i njihcvim ograhcima sauvani su do da-nas u veinom poruenim utvrenjima i jo ouvanim

15

i l, l l l.

~ '

monumentalnim mostovima; njih je puna A.rbanija. Ali putevi su danas opusteli. Po malim zasutim stazama koje su mestimino teko prolazne jedva im se trag nazire. A dalje od njih desno i levo caruje tolika primitivnost ivota, kao da su se uticaji nekadanjega kulturnoga kretanja zadravali na prvim grebenima karsta kroz koji su se ti putevi s mukom probijali. Zar nam pre ciglih nekoliko godina jedan putnik po Severnoj Arbaniji ne veli u svojim belekama kako je puc~jima iz revolve--ra objavio seir na daleko to je prvi put noga Evrop-ljaninova stupila na vrh Kunorin i to je prvi put Evrop-ljanin gledao lurjanska jezera ? Kao da ujemo rado-stan glas ispitivaa Centralne Afrike.

Sudbina ovih oblasti nerazdvojno je skopana sa sud-binom Jadranskoga Mora. Dokle je Jadransko More, kao to emo docnije videti, bilo jedan veliki kanal kroz koji je tekao ceo ogromni saobraaj Zapada sa Istokom, ja-dranska obala je u privrednom pogleu bila vrlo iva. Tragovi toga privredno-trgovinskoga ivota vie se u arbanaskim primorskim gradovima kao i na ponekim starim rudokopima. Skretanjem trgovinskoga saobra-aja sa Sredozemnoga Mora na Atlanski Okean, o emu opirnije govorimo u treoj glavi, pogoeno je celo Bal-kansko Poluostrvo, pa i Arbanija. U toku vremena luke Jadranskoga Mora gube stari znaaj za svetski saobra-

aj sa Carigradom i Istokom, usled toga i transverzalni putevi kroz Ar baniju, a unutranji saobraaj na polu-ostrvu poinje usled mnogih politikih i privrednih pro-mena gravitirati sve vie Solunu na jug i Srednjoj Evropi na sever. Ovamo, ka Solunu, okree se i trgovina svih varoi pored Drima, od Kore do Pei, u kojima jo ivi stara trgovako-zanatliska generacija koja je neka-da radila iskljuivo sa Draom, Krojom i Skarom.

16

J

'

l

Tako je prirodna otseenost arbanaske postojbine poja-ana skoro apsolutnom kulturno-saobraajnom iskljue-

nou, a Turska, inae kruta za sprovoenje i obezbee-nje saobraaja, samo se radovala to je ova plemena mogla skinuti s vrata, ostavljajui ih samima sebi, pljaci i meusobnom istrebljivanju.

Plemena . su se namnoavala, uprkos besnenju krvne osvete, a u planinama i gudurama sa starim nainima ra-da hleba ne dostie. Iz te teskobe Arbanasi su traili izlaza i, kao to uvek u istoriji narodnih seoba biva, oni su se kretali tamo ge priroda prua vie sredstava za ivot, ka plodnim kotlinama Stare Srbije i Makedo-nije. Na ovu stranu ih je uostalom vodio i nov pravac

saobraaja, jer su danas varoi s ove strane Drima, snabevane espahima preko Skoplja, Bitolja i Soluna, postale pijacama ak i onih arbanaskih plemena koja ive duboko u Arbaniji.

O tom prodiranju-:A:rbanasa na !s!o~:1l.Il.~:.;;~-~2gg_ . pfsafo;J~}iil!~!!~ .... r!!ff.~~~_:'3~~:!~~ u_.~!Y!rOZt+

paaium Mastun~ . Turske. To Je 1 danas glavno sred-~- stvo~lio:Jim'OVbiiiika""'tampa izaziva kod srpskoga na-

roda mrnju prema divljim< Arnautima, prikrivajui kao guja nokte divljatva koja je srpska vojska prema njima poinila. Koliko je samo suza prolivena ~to je isto-nsko Kosovo preplavljeno Arnautima. Oni su proli i dalje i opasali staru srpsku granicu, u velikom broju su

naeni u novoosloboenim okruzima i, naalost, iz njih najureni, da u toliko bude jai arnautski pojas oko gra-nice; sputali su se i u MakedoniJu, jako proeli tetovsku kotlinu i sili na Vardar; sa severozapaa su opasali Skoplje.

Mi se ne moemo ovde uputati u pitanje: u koliko je proreenost srpskoga elementa u ovim krajevima nepo-Srbija i Arbantja 2 ti

l i '

,:

sredan rezultat arnautske navale a u koliko je posledica optega, utvrenoga kretanja srpskoga naroda s juga na sever? Naseljavanje umadije je bez svake sumnje dolo raseljavanjem jugozapadnih krajev1=1:;. Istoriski je .ut~enq da se srpski ivalj iz ovih krajeva -povla~io u masam~''~'iz'austriSlte-trupe; kadagod suo-ve tl17:r18. veku morale obustavljati svoja nadiranja na jug i po-

vlaiti se. Naposletku, odakle su Srbi po Staroj Vojvo-dini i ko ih je i zbog ega preveo? Kada bi se o svemu tome i mnogo kojeemu drugom htelo voditi rauna, onda krvna osveta koju danas vlasnika Srbija prema Arba-nasima propoveda i vri ne bi bila ni toliko opravdana koliko ona na koju se Balkanicus i D-r Vladan zgraa-vaju. Ako bi, uostalom, stajalo da je srpski elemenat prosto llaProsfo" po11siiutarnanaskirii; zar. bi "to. bio--:pryi

__ ~luaj u istoriji da navala neltih .. .plemena vre organi--~c~j-~l_lf:~_!j_Iij!i....P.t~i@.!i;~~-!~j~--~~-!:i.~!!~ji.~~I:!!~i,qg~~~~-gova ognjita? Zar slovenska plemena nisu potisla sta-roseciioce ovih '"Zemalja.--redslvima o kojima istorik -ne-1iiaJiL. malo-lepo--!i~ijeJ.ije_."?I .. ar,naposletku, nisu Turci potiskivali i njih i druge pokorene narode, pa ih uprkos toga zvanina Srbija smatra danas za najvee ljubimce svoje u novim krajevima?

Arbanasi su se rasprostrli na istok na raun Slove-na, to je istina. Ali ispitivanje uzroka toga arbanaskoga prodiranja jo manje daje za pravo osvetnikom dranju prema njima. Pre s_y~_ga, na . koji . su naU koliko su drugi uzroci tome pripomagali, kao napr. oseaj nesigurnosti i gruba sila, oni su leali u sistemu vladavine u Turskoj, u optoj anarhiji uprave i nezati-

enosti raje. Turski reim je gledao kroz prste kada Arbanasi vre gruba nasilja prema hrianima, kao to ih je opet nemilosrdno kosio ako svojim postupcima po-vrede vlasnike interese reima. Nisu Arbanasi jedino

19

-...

-

J -

-

-

-

-

l'

pleme sa kojim je turski rezrm postupao kako mu je kada bilo potrebno. Takvi su i Kurdi, susedi Jermena.

Prodiranjem na istok arbanaski elemenat se ne samo Jako ~~eao sa srpskim naseljem, v~ je gotovo __ pot-puno ovladao u nekim oblastima, kao tO 13~(~:Metohija i Pe, u kojima je do pre nekoliko vekova bil_o politiko i crkveno sredite srpskoga naroda pod Turcima. Najlep-i spomenici srpske srednjevekovne kulture nalaze se danas u sredini skoro iskljuivo arbanaskoga naroda. A ta meavina ivih ljudi i starih spomenika, koja je pri ogranienju Arbanije prema Srbiji dala toliko posla Londonskoj Konferenciji, postala je ukrtanjem dva

pravca kulturnoga i narodnoga kretanja: prvi, stariji, za vreme trgovinskih veza srednjevekovne srpske drave sa Jadranskim Morem, izazivao je prodiranje srpskoga naroda ka primorju, i mrtvi spomenici toga prodiranja nalaze- se po celoj Seven~oj J\rbaniji; drugi, noviji, na-stao je kao posledica povlaenja srpskoga. n~roda seve-

roiston~,. dublje u unutrasfijost i "blie 'severnoj granici. 'Stopu u: stopu za tim povlaenjem nastupao je arbana-ski elemenat.

U prvom periodu pobeivala je politika . i ~'!l.I!!trna JUm.iiio'nost:~s:rpskoga "narona, u drugom :Periodu pobe-:'ivaia.Je kulturna zaostalost i osamljenost arbanaskoga "'naroda u kojoj je plemenska organizacija bila sauvala 'punu';nagu. Turska ne samo da nije nita uinila da Arbanase iz osamljenosti izvede i kulturnim merama pokua uvesti u zajedniki ivot, ve je u sutini svoga sistema vladavine 'nosiia sve uslove za konzerviranje ar-banaske primitivnosti kao to je koila razvitak u sva~ kom drugom pogledu. To je sada, kada nema vie tur- skoga reima, potrebno u toliko jae naglasiti to su

vlasniki krugovi balkanskih dravica, kao naslednici

20

f turske vlasti, ve poli putem ne naunoga principa: da se sa promenom UBtanova i uslova ivota menjaju i ljudi., ve putem varvarskoga naela, kojim se ak ni Turska nije u tolikim Tazmerama slui!~_!~~~~ i 1Jeiala ~l!~---~~~!~Jl_ o.~--~~ . !1:.~!~"'.2:'!-.l!:,_~

~. Plemenska organizacija i kruna osveta. Prodiranje Arbanaca na istok je od velikoga istot;i- '

f!koga znaaja. Ono je odluilo sudbinu srpskoga narod& u celoj oblasti na junoj granici preanje Srbije. Ono je stvorilo onaj poznati arnautski pojas koji je vrlo v~ rovatno mogao biti jedan od uzroka to naa narodna revolucija 1804 nije otila dalje na jug, ali koji je u svakom sluaju spreavao docnije uticanje ivota slo-bodne Srbije na potitene slovenske mase u Turskoj.

Ali to arbanasko prodiranje na istok upuuje nas d~ posumnjamo u vrstinu plemenske organizacije rutve-noga ivota kod njih. Naim:e, ono je posredan dokaz da

. se plemenska organizacija kod Arbanasa iivljava i da_ ne dri vie svoje lanove sigurno u ruci, jer ona nije vie u 'Stanju da zadovolji njihove ivotne potrebe.

U Severnoj Arbaniji drutveni ivot A:rbanasa vrli se jo uvek u granicama plemena kojih po frateru Miha-

eviu ima dvadeset i sedam.1 Istina kretanjem i iselja-vanjem stanovnitva ovih brda plemena su esto puta teritorijalno rasturena, ali krvno srodstvo se i posle to-ga osea. Krasnia ima napr. u prizrenskoj okolini, na Kosovu, u Ostrozubu, u akovikoj nahiji, peskoj i be-

1 Vid. Fra. Lovro Mihaevi. Po Albaniji. Dojmovi s puta. Str. 21-24.

21

ranskoj, u Malesijama i t. d.:e Ma da se Krasnii u svima tim krajevima dre svoga plemenskoga imena i srodstva, ma da se svi ti rastureni delovi jednoga plemena sma-traju kao jednoplemenici ili arnautski kuerini, sasvim je prirodno to udaljavanje ovih ljudi sa njihove prvo-bitne plemenske baze slabi njihovu plemensku privre-nost, postepeno gasi plemenske tradicije i stare navike ivota. Ako ti doseljenici dou u krajeve u kojima su jaki drugi kulturni uticaji ili u kojima vlada dravni zakon, kao to je to vardarska dolina, kod njih vrlo brzo plemensko srodstvo, plemenske navike ivota, krvna osveta i t. d. ustupaju mesta optem zakonu i novom

nainu ivota. Kada stranac putuje kroz te krajeve, teko e po nainu rada, obraenosti zemlje i voenju gazdinstva moi primetiti da ima kakve razlike izmeu ovih arnautskih doseljenika i slovenskih starinaca.

Kod plemena koja su ostala na svojem plemenskom ognjitu, bilo cela ili glavnom masorp., plemenska orga-nizacija predstavlja jo uvek jednu ivu drutvenu silu. Kod izvesnih plemena nai e se jo i danas plemenske stareine koji uz pripomo nekoliko starijih i vienijih ljudi rukovode optim poslovima plemena. Jo uvek po-stoji plemenska organizacija sudske vlasti, bilo u vidu

plenije (starost), skupa dvanaestorice koji se biraju od sluaja do sluaja za reenje krupnijih sporova, bilo u vidu sudova dobrih ljudi ili naroitih izabranih sudija. Za izbor ovih plemenskih funkcionera kao i za druge plemenske poslove slue narodni skupovi ije su odluke

apso.l~tno obavezne. Ali kao najkarakteristinija manife-staciJa plemenskoga ivota kod Arbanasa postoji jo

11 Vid. "O Arnautima". Pismo od M. C. Borbu god. 1912. Br. 15.

22

uvek krvna osveta1 od koje je, kao to Engels lepo veli, naa smrtna kazna samo civilizovana forma. :.Za svoju bezbednost pojedinac se oslanjao na zatitu plemena, i to je mogao initi; ko njemu kakvo zlo uini, ini ga. celom plemenu. Iz toga, iz krvnih veza plemena ponikla. je obaveza krvne osvete, koja je kod Irokeza bila bezu-slovno priznata. Ako lan tuega plemena ubije jedno-plemenika, celo pleme ubijenoga bilo je obavezno na krvnu osvetu. Najpre se pokua izmirenje; pleme ubice dri vee i ini plemenu ubijenoga predloge za izmire-nje, obino nudei izjave saalenja i velike poklone. Ako se oni prime, stvar je time svrena. U obrnutom sluaju

povreeno pleme naimenuje jednoga ili vie osvetnika koji su obavezni da ubicu gone i ubiju.1

1 Vid. Friedrich Engels, Ursprung der Familie, des Pri-vateigenthwns und des Staats. S. 78.

O krvnoj osveti kod Arbanasa Mihaevi veli: "Krvna se osveta ne smije zaboraviti,' ona se mora, htio ne htio, osvetiti... Ubpjica, da se bar za neko vr:jeme oqva od krvne osvete, mora ostaviti svoju kuu i seliti u drugo selo. Ali roaci ub~jenoga imaju pravo ubiti ne samo ba ubo-jicu, nego i ma koga mukarca iz njegove kue i iz njegove sv,ojte, a i pored toga uvijek ostaje dunost ubiti ubojicu. Pa budu& osveta osvetu izaziva, to se docaa, da se gomila krv na krv, te se ubijaju, da itave porodice ostaju bez muke glave i tako utrnu. Osveta traje do pet, deset, dvade-set, pa gde i vie od p.edeset godina". Krvna osveta se iz-bjegava plaanjem ili pratanjem. Sastanu se predstavnici jedne i druge strane, dvanaest ili vie, u kui ubice na zbor na kome dogaaj raspravljaju. Ako se sporazum post:gne, uvode ubicu vezanih oiju i ruku, pa zovnu uvreenoga da mu oprosti i u znak toga odrei oi i ruke. Drugi nain izmhenja je ovakav. Ub~ca ode u pratnji dva tri prijatelja

kui uvreenoga i vezanih ruku pada pred njim na koljena i moli za oprotaj. U znak pratanja uvreeni mu ,odrei .ruke i vodi ga u kuu na ast. ("Po Albaniji", str. 103-105.)

-

-

Ma kako. se mislilo o sadanjem autoritetu ovih ple-menskih ustanova prema lanovima plemena i o sada-njoj sveini starih plemenskih tradicija, nesumnjivo je da se plemena jo i danas javljaju jedna prema drugima kao izvesna samostalna politika tela. Mnogi prirodni i drutveni uzroci, karakter zemljita, naseljavanje, oskudica u zemlji, seoba i t. d. uticali su da se ove za-jednice krvnoga srodstva najrazlinije kombinuju sa re-gionalnim zajednicama koje vezuju mnogi vani lokalni interesi, zajednicama ljudi razlinih plemena nastanje-nih u jednoj oblasti, kao to su to barjaci i krene. Ali preko svih tih veza i interesa jo uvek vai: to je iza okvira plemena tude je. U tim plemenskim okvirima Arbanasi nalaze najsigurnije zatite, jer se jo uvek celo pleme zalae za svakoga jednoplemenika.

Ali i ako plemena u Severnoj Arbaniji predstavljaju jedna prema drugima zasebne drave koje uvaju svo-je granice kao svetinju, i ako krvna osveta jo uvek radi, ipak se mora priznati da je ekonomska podloga plemenskoga ivota i kod Arbanasa odavna iezla. Pre svega zemlja vie nije zajednika plemenska svojina. Izvrena je deoba zemlje, ali ta deoba jo nije otila do kraja. Kao zajednika svojina su jo samo ume, i to ne uvek, ispae, vode i t. d.; sva ostala ziratna zemlja svojina je zadruga koje su u Severnoj Arbaniji veoma razvijene. Kao tip jedne takve zadruge izneo nam je Marko Miljanov1 nedijeljenu familiju Jaka Matina iz Miridita koja ima okolo stotine eljadi, meu kojima je 9kolo ezdeset vojnika pod orujem. Pet, deset, petnaest i dvadeset odraslih ljudi u kui su vrlo esta, upravo redovna pojava kod Arbanasa.

1 Vid. :Zivot i obiaji Arbanasa. Str. 47.

24

Bez obzira na veliinu ovih zadruga, sa deobom zem-lje plemenska organizacija je izgubila osnov unutra-njeg jedinstva i harmonije. Pojedine porodice su bile u

mogunosti da na raun drugih zahvate vei i bolji deo plemenske zemlje. A kako je - to je za raSpadanje plemenskih organizacija naroito vano - novana pri-vreda svuda vie ili manje prodrla, jae i bogatije za-druge su mogle svoje bogatstvo uveavati prikupljiva-njem zemlje, pljakom, otmicom, trgovinom i svima drugim sredstvima kojima novana privreda i proizvod-nja espapa otvara irom vrata.

Kao to je prelaskom zemlje iz plemenske svojine u zadrunu i razvitkom novane privrede razdruzgana istinska podloga unutranjega plemenskoga jedinstva, tako je i oskudica u zemlji i stenjenost u severoarban-skim krevima natovarila plemenima na lea stalnu bor-bu oko zemlje i plemenskih atara. U cvetu svoga razvit-ka plemenska organizacija pretpostavlja vrlo nerazvije-nu proizvodnju i vrlo retku naseljenost u prostranoj oblasti. Dokle pleme ima na raspoloenju dovoljno ne-zauzete zemlje ~oja se sa namnoavanjem lanova pro- 4 sto zauzima i uvlai u obradu, dotle su svae i borbe oko zemlje izline, dotle oskudica u zemlji ne uvlai pleme u stalne suko be sa susednim plemenima, dotle i privatna zadruna svojina zemlje nije po jedinstvo ple-menske organizacije tako opasna. I u tom pogledu je plemenska organizacija kod Arbanasa izgubila realnu podlogu.

Kako se to moe objasniti? Plemenska organizacija izgubila ekonomsku podlogu, pa ipak se odrava. Kako je to mogue?

25

J

Takve pojave za istoriju ljudskoga drutva nisu nita neobino. Organizacija ljudskoga drutva, oblici zajed-nikoga ivota upravo i idu za ekonomskim promenama, kao posledica istih, nikako obrnuto. A kako e se i ko-jom brzinom vriti proces prilagoavanja oblika dru-tvenoga ivota oblicima rada i proizvodnje, to sad za-visi od mnogih drugih istoriskih faktora.

U tom pogledu za arbanaska plemena je veoma karak-teristino: prvo, to je sadanja njihova postojbina iskljuivo krevita, planinska, besplodna oblast Severne Arbanije; drugo, to je ta oblast po prirodnoj otseenosti i saobraajnoj iskljuenosti moda najizolovanija stopa zemlje u Evropi. Eto na toj stopi zemlje plemena su se sauvala i namnoavanjem uzajamno stenjavala,

oseajui teku oskudicu u zemlji u toliko jae to su najbolje delove zemljita u granicama plemena prigra-bili pojedinci, istaknuti prvaci, poneki beg i bogate za-druge. Meutim okolina ove krevite postojbine i prema primorju i sa juga i od plodnih polja Makedonije i Stare Srbije na istoku bila je zauzeta velikim iflucima ije granice su uvali svim svojim autoritetom moni begovi

i dravne vlasti. U granicama plemena dakle pojedinci nisu vie imali obezbeenu egzistenciju kao nekada, a svaki njihov pokuaj da nadu opstanka irenjem ple-menskoga atara dovodio ih je u otar sukob sa sused-nim plemenima i dravnim vlastima. Jedini rezultat sva-koga takvoga pokuaja bio je poveanje broja svaa i neprijatelja.

U toj teskobi, kao u kakvoj krletci, nastao je nov ivot u plemenima i izmeu njih. Pre svega apsolutno nepoverenje prema svakome. Svi putnici po Arbaniji saoptavaju sa koliko surevnjivosti ovi gortaci bde nad integritetom svoga atara i sa koliko nepoverenja i sum-

26

l nje predusreu svakoga stranca, bojei se da nije ~oa~ da uzme neto od njihovih brda! Borba oko gramca 1 ispaa poela je da besni. Sa celim suse~stv?m _u k~o~ osveti. Zatvoreni sa svih strana, pljaka Je b1la JO Jednn spas ovih gortaka. I pljaka je postala njihovim glav-nim izvorom ivotaJ a redovno zanimanje zasede, ucene putnika i trgovaca, otmica stoke, praeni ubistvima i ubistvima za ubistva, dobro organizovani pljakaki po-hodi prema primorju ili u plodne krajeve na istoku. Sve nas to potsea na ono stanje u kome su se nalazila grka plemena u doba propadanja plen1enske organizacije i za koje Engels veli: Stari rat plemena protiv plemena ve izvrgnut u sistematsku hajduiju na su\ru i na moru za osvajanje stoke, roblja i blaga; ukratko bogatstvo se ceni i potuje kao najvee dobro, a stara plemenska organizacija se zloupotrebljava za opravdanje nasilne otmice bogatstava.

ime se sada plemenska organizacija odrava? Od kako je preovladala privatna svojina zemlje sa proizvod-njom espapa, lanovi plemena su upueni da gledaju svoje dobro samo u svom privatnom gazdinstvu, zajed-

niki plemenski interes je suen, unutranje plemensko jedinstvo razoreno. Od toga trenutka plemena se javlja-ju kao celine so.mo prema tuim plemenima i prema su-sedstvu sa kojim su u stalnom neprijateljstvu i borbi. Plemenska organizacija se ne dri vie na unutranjem plemenskom jedinstvu, ve na stalnoj opasnosti spolja i neprekidnoj zategnutosti odnosa i borbi na svima stra-nama, borbi koja je zaista borba na ivot i smrt.

Ali iza ove plemenske zajednice i sadanje krvne osvete kriju se sa.svim drugi uslovi ivota. Ako je u eve-tu plemenskoga ivota plemenska zajednica pruala svi-

J

.. l

j

..

ma lanovima obezbeen i jednak !ivot, danas je svaki lan zajednice uivao onoliko sigurnosti i ugodnosti u ivotu u koliko je bio vei sopstvenik. Ako je ranije borba sa tuim plemenima bila u podjednakom interesu svih lanova, danas je ona poglavito u interesu onih iji je opstanak u plemenu osiguran, koji imaju stada za ispae i zeDJ.lje za obradu. Ako je ta borba ranije voena za zatitu i nepovrednost plemenskoga zemljita, danas se poglavito vodi zbog nedostatka zemljita. Ako je krvna osveta ranije bila sred:~tvo da se zatiti zajed-niki plemenski interes, danas se ona javlja kao posle-dica neprestanoga meusobnoga trenja koje istie iz stenjenosti i nemanja uslova za ivot, kao posledica nemanja zajednikoga plemenskoga interesa, kao posle-dica dva velika zla: anarhije i bede. Narodna pesma veli: Travu iju, pa se s nama biju

njenija domaa ivotinja ovih gortaka. A malo, upavo, uto, divlje govee, koje smo viali u oporima po arban-skim brdima, kao da je prvi potomak staroga izumrloga tura, rodonaelnika naega domaega goveeta! Ali sa delenjem zemlje, prodiranjem novane privrede i optom nesigurnou stoke je svakim danom sve manje. Stoka je postala glav:~i predmet trgovine; sa njom se Arbanas javlja na trgu; prodajom stoke dolazi do novca koji mu je potreban za kupnju ita, za plaanje interesa i krvni-ne. A kako severoarbanski krevi ne mogu da prue ni priblino dovoljnu koliinu ita za ishranu, novac je po stao neminovno potreban za samo odranje ivota, i ovi gortaci su se poglavito stokom i pljakom branili od ~ umiranja od gladi.

Pored javne . nesigurnosti i optega osiromaavanj~ glavni udar stoarstvu zadalo je zatvaranje izlaza na primorju i u ravnije i toplije predele. Pritisnuvi sve dobro zemljite begovski sistem je osta\io ovim gorta-cima da se od plemena do plemena kolju oko svake gu-dure, svake planine, svakoga kra, pa makar on ne vre-deo ni sto groa. On im je sve vie zatvarao izlaze i stoci. A kako se stono bogatstvo ovih krajeva, bogatih u pdama ali siromamh u livadama, zasnivalo na tome to se stoka preko zime sjavi s planine u primorje i to-plije predele, kao to to rade i Kucovlasi sa Pindosa i po Makedoniji, to je politiko i privredno hapenje ovih plemena u njihovim krevima i planinama upropastilo stoarstvo kao glavni izvor materijalnoga ivota.

Velika nasuna potreba za novcem, s jedne, i presu-ivanje izvora da se do novaca doe, s druge strane,

uinili su da se razvije besprimerno straan zelenaki sistem. Po belekama mnogih putnika lihva se kree

izmeu 40 i 60 od sto. Varoi su postale centri te trgo-vine novcem; one su zaduile i velikim interesima poro-bile okolinu tako da ovi ubogi avoli stalno snose svoje plodove rada u varoi, a iz njih se vraaju praznih aka.

Kakva se beda u tim gnezdima slobode zacarila na-slikao je vrlo ivo njihov najbolji poznavalac Marko Miljanov. O ivotu Kua, crnogorskog plemena koje je u najtenjem srodstvu sa arbanaskim plemenima i apso-lutno na istom stupnju kulture i u istim prilikama, Mar-ko Miljanov pie:

"Sto su imali sv,oje zemlje i kua po Nahiji i po Zeti, sve Turci prisvojie. Pazare im zatvorie. Svako oko Kua zarati -llljima, jednako ko klanja ili se krsti. Tako i oni nikoga oko sebe nisu tedili: bili su, P.lenjivali, grabili, palili svakoga a nji' svako. Svaka ih je ,osku-dica stjenjavala". -

"Tako kad im najvea muka od gladi doe u zimu, 1-::ad nema nikakve zelene trave da se njome pomognu, brojili su koanje kupusa u zgrade (gradine) da vide mogu li -njime doekat' proljee, pa koji ne moe s kupusom, on kopa korijenje od raznijeh trava (gomu-lice, kauna, visibabe) ili skida koru kunovu i t. d Od kila, od kozalca i kunovije kora najvie su pravili ljeb. Bukova kora nije valjala, no su ispod nje stru-gali i jeli mzgu"1

Sasvim je razumljivo to ostali svet gladni Kui nisu ostavljali da na miru uiva svoja dobra. Kui su prosto zavisili od pljake i zato su mrzeli mir i redovno stanje u kojima taj izvor ivota presane. Miljanov veli o tom:

1 Vid. Vojvoda Marko Miljanov: Pleme Kui u narodnoj prii i pje::.mi. Str. 105 i 106.

31

-..

..

K - eljeli PrltiJ. enjeni mukama od gladi, ~cl . su " k .. ' diJ. eva O:rul b .L za;;!VlCU boja pa i kad ne b;. O DJl za .' . r

. tralli teke da pljakaju .... No kollk~ su god ~mt:: 1 b t s 'akome toliko je i njima svatko 1 tako su 1 s ?e-~r vda su 'im i planiDJU neprijatelji pritisli d~ ru: nisul, imali od sv.oje planine, no .s~ lje~ovali u ZlJevo ~ Labednicu, e su ljudi zaboravih SVOJU muku, gleda

jui kako se ivotinja mui ~ gladi i ei" (str. 109). Toj bedi ovih plemena odgovara uasna ne~azvij~nost

njihovih kultur~ih potreba, uopt? . nizak. m~o _Zivota~ ivei meu Arbanasima, Marko MllJano~ ~e bi? IZnena

en ne toliko bedom u kojoj taj narod ZIVl kolik? _lak~om sa kojom on tu bedu podnosi. I kako ponos~ti ~OJltoda moda poslednji predstavnik srednjevekovmh rlte-ra, . ~ije mogao da prozre da se beda ivota ne ?~rta v~ na dui 1 dranju ovih ljudi samo zbog ?eraZVIJenosti njihovih potreba, on je ushien tom poJavom ~azvao

takvo dranje junakom siroma~inom .. Sretne h n~ko bedno obane, neto izmeu elJadeta 1 avola, pria .Miljanov, mora se diviti kako se on sam sebe dopa~a da se s carem ne bi promijenio, ni mu se s J?Uta uklomo da ga srete.1

I drava koja poe da od ovih Bvojih sunja ~';Pi bara nije mogla ni oekivati drugi' o~govor .. nego ~to ga je redovno dobijala. !Zene su govorll_e SVOJim muze-vima: Ginite, ne podaraite Be) ili daJte pu~e naD?-~ enama, puste vi ostale! A k~~a su Mlad?turc1 naumili da sredstvima bez izbora saVIJU vrat ?vih gor~a u jaram poreskih i vojnih nameta, onda Je u okohm akovice za vreme arnautskoga pokreta 1908 pevana u narodu pesma:

Vid. VOJ. Marko Miljanov: "Zivot i obiaji Arbanas.a". Str. 15.

l

Budite milostivni, nevolja je velja, Ublaite arbanaki nesreni udes! Najbogatiji ima samo komadi zemlje, Cetiri ovce, etiri koze dri najbogatiji Iz stene se malo hrane dobija, Sedam kua slui jedno ivine. Po vejavici i snegu nosi bez ,odmora Go i nag ovek svoj tovar; Puku uza se, samo soli s hlebom, Uvek mu preti smrtna opasnost!

(Stajnmec). U ostalim krajevima Arbanije ekonomske prilike, kao

to smo ve istakli, znatno su drukije. U tim krajevima Arbanasi ne uivaju u umskoj slobodi i ne nose pono-sito puku kao gortak iz Severne Arbanije, ali i ne trpe permanentnu glad. Kao ifije na begovskim dobrima oni imaju -redovan posao, a dodirom sa susednim slovenskim stanovnitvom nauili su se pealbarstvu. Vrlo veliki broj Arbanasa radi grube poslove, obino nosake i te-sterake, po varoima balkanskih drava, a iz nekih kra-jeva, kao to je to okolina Prizrena, u masama poinju odlaziti u Ameriku. Sve je to uinilo da se izmeu Arba-nasa u tim krajevima i njihovih slovenskih i drugih suseda esto puta ne primeava nikakva razlika ni u pogledu naina obrade zemlje kao ni u pogledu kultur-nosti ivota.

Ali u ekonomskom pogledu ti se krajevi razlikuju od Severne Arbanije poglavito po begovskom sistemu. Taj prvorodni greh Turske, ini mi se najstranije je pogodio ba Arbaniju. Na putu kroz Srednju Arbaniju vidite, na jednoj strani, kue pripete uz samu stenu kao lastina gnezda i ljude gde ive u kru i vrleti u kojoj e se koza otisnuti, na drugoj strani, u plodnoj dolini Semene, Devola i kumbije itave ravnice pritiskao trnjak kroz Brblja. 1 Arbanija. 3

33

' ' j

koji je tee proi nego kroz neprijateljski strelja~i stroj i u kome divlja svinja i zverinje caruje. NaselJa vrlo retka. Retko posejana sela su obino oliena u de-'setak petnaest bednih ifiskih kua koje su prava su-protnost ponositim kamenim .kulama severnih kraje~a. Kada sam u selu iragi, izmeu Devola i kumbtJe, uao da razgledam gde -taj svet ivi, naao sam se u pravim slepominim rupama: zidovi od trnja a planina nad selom; nikakva prozora; usred dana sam morao zapaliti sveu da vidim gde sam; o kakvom nametaju i redu ne moe biti ni rei. Prema ovim rupama ifiske

kue Makedonije, u kojima se inae ogleda sva teina i nesnosnost begovskoga sistema, predstavljaju prave pa-late. A izgledu kua potpuno odgovara i izgled ljudi koji u njima stanuju. Po svojoj fizikoj onakaenosti i tupom blesavom izrazu lica ovi su prava suprotnost pre-ma severnim gortac~a ponosita stasa i otrih crta. U celoj Makedoniji nisam nigde dobio tako stranu sliku do !toga stepena begovski sistem moe da upropasti svoje roblje.

Po svemu izgleda a su ovi krajevi eldorado begovske eksploatacije. Vie fen

S b. . :.neka zna da niJe muka sa vetujui svakom r mu tebi ini, da si ti daleko od s Arbanasima, ka to se njega i on od tebe. dn

" . . D Vl dan napisali su po Je u Pa ipak Balkamcu~ l r: l'o~ da smode ovaj bedni itavu knjigu sa .oitom :e~ njegovu nesposobnost za

arbanaski narod I da '!~ a t Po 'ava tih dela zasluuje kulturan i nacionalan z~v~t. U k!pitalistikim dravama Teu panju neg? sama ek\iko i zavojevaka kapitali-ta knjievnost Je stara ~ . kapitalistikih klasa stika politika. Kada su mteres: Iitiku kolonijal-

. d ske drave otnocnu po . nalagah a evro~ .... i acu je otpoela da plavl noga zarobljavanJa, knJIZevnu ~ J . Dra Vladana. U knjievnost a la spisi B~~~amcus-~~asla posle okupa-Austro-Ugarskoj je ta ~nJiz:v~o~n 'ena je onom istom cije Bosne i Herc~govme I ISp Jll' unositi Balkanicus

1 JU su u nas po e . argumentaciJOm w taci a je istina drsko pljuvanJe i Dr. Vladan. Ta ar~en .. J 'e mo 'buroaska nauka u lice zakonu razvtt~a u :~J~eJ e zasnovala svu svoju bezuslovno verovala ~ na o al~ zar zavojevaka kolo~ borbu sa p~e~stvom .~ ~~~~::a buroazije nije isto tako nijalna pohtika ~apl ad lS l svih nacionalnih ideala o bezobzirno bacanJe po. ~og: . . . ., Po ava tih spisa nezavisnosti, .. o~lob~ .. enJu \~~:~nJ::J;ohod ~rpske vojske ini eru u nasoJ knJIZevnos l . . .

Arb . . ini eru u politici SrbiJe. na aDIJU " . . oinje svlaiti

Sa lica srpskoga naro?.a bu:zoazi~a d .P uzda u mo . otitene naciJe koJa se Je mo .

veo Jedne p . . . Gledite Balkanicus-a I Dra nacionalnoga raZV'tJan~~ l i davno oborenom kastin-Vladana odgovara prezive om

. bl i Srbija i Austro-Ugar-t Balcanicus: Albanski pro em __ . Arnauti i V etike Sile.

ska. Str. 111. Dr. Vladan or eVlc. Str. 188.

36

skom duhu u kome je plemstvo i svetenstvo nekada hranilo svoje privilegije, dokazujui da je ono pozvano da upravlja sudbinom naroda zato to je od njega du-hovno razvijenije. U borbi protiv privilegija buroazija je nekada znala na to odgovoriti: da su plemstvo i sve-tenstvo duhovno razvijeniji ne zato to su prirodno obdareniji i1i bogom izabrani, ve zato to su imali bolje prilike za umni rad, i da te prilike treba pruiti i osta. lom narodu pa da se duhovno razvije. Danas ona, bur-oazija, odrie proletarijatu jednaka politika prava na osnovu istih davno odbaenih teorija koje je nekada plemstvo prim.enjivalo prema Djoj i protiv kojih je ona dala svoje najjae ljude.

Kada je buroazija takva prema svojoj :.brai, svojim sunarodnicima radnike klase i proletarizovanih narodnih masa, to se drugo od njenih predstavnika moe oekivati kada govore o Arbanasima? U cilju da dokau da taj narod kao rasa nema smisla za kulturan i samo-stalan ivot, oni sve one. to u primi tivnosti toga naroda postoji predstavljaju ne kao iaraz i.stori8koga stupnja na kome se on nalazi i kros koji su syi drugi narodi proli, ve kao izraz njegove ra.!in.!ke nej:Jodobnosts ZCJ kulturan razvitak uopte. Najpovrniji istoriski pogled na razvitak oveanstva pokazuje da je krvna osveta jedan oblik javne kazne, da je kao takva vladala kod svih naroda na stupnju plemenskoga ivota i ak se odr-avala prilino dugo posle toga, pa ipak se ona upotreb-ljavala protiv Arbanasa kao dokaz neke uroene krvo-lonosti tih plemena. Kad to protiv njih istie Dr. Vladan, nazivajui ih repatim ljudima, zar neki Arba-nas ne bi imao prava da ga potseti kako je do skora Dalmatinka uvala krvavo rublje svoga mua i pokazu-jui ga sinu na krilu zaklinjala ga na krvnu osvetu?

37

U istoj nameri' Balkanicu~ pr~listava s~e .. mogue konverzacione leksikone, da b1 nasao to ruzmJu oc.e~u karaktera Arbanasa. Razni pisci i putnici predstavlJaJU nam Arbanasa as kao oveka koji gine za svoju re

as kao oveka koji ubija drugoga iz puke koju od njega uzme da razgleda. Iz ivota aljana, jednoga ne-taknutoga gortakoga plemena, Miljanov n_am. sa~ptava ova dva karakteristina sluaja. Jednoga salJanma, P?-vedena na gubilite, vezir zaustavi u trenutku ~ada. Je iskeeni Ciganin sa zamahnutim jataganom staJao lZa njega, i zapita ga: Kazuj junaki, jesi li ti ~io ~~d n~ ovaku muku? Arbanas ree: Dva put su mi priJatelJI doli u kuu, kad nijesam ljeba ima da i' dam, no su mi bez veere konaili; to je oboje bilo tee za m~ne od dananjega, jer e ovo dananje proj.' a o:t;o :t;ee n~ad.1 J ednom drugom prilikom skadarski. vezir J? traz1~ od svoga sluge, opet aljanina da mu IZda svo~e zemlJake. Kako drukije nije uspeo, stavi ga na muke 1 dovede ~~ majku ne bi li se saalila i sina savetovala da um1 veziru po volji Majka e rei: Kol jo! Kol jo! . u v~' pamet i ast! N e ali dvije uice ~rvi to. e. b vezir prosut!! Na drugoj strani poznati austnsk1 konzul Prohaska crta Arbanase na osnovu Hnih doivljaja u Ljumi kao najverolomniji narod.

Naavi se pred tako protivurenim miljenjima BS;~kanicus-u nije bil:o teko da se odlui, jer se ~~ravo b1~ unapred odluio. Birajui izmeu Mar~ Mil~anova I Prohaske, on je izabrao Proha:sku. On DIJe uo1o da su ta protivurena miljenja o karakteru ~rbanasa b~ dokaz da se njihov drutveni ivot nalazt u prelazno.1

1 Vid. Marko Miljanov: "Zivot i obiaji Arbanasa". Str. lO.

2 Isto djelo. Str. 32.

38

jazi: plemena gube svoj stari moni uticaj a novi odnosi jo nisu isformiranL Ovo marksistiko posmatranje stvari Balkanicus-u :aije nepoznato; na osnovu njega on je ponekad hteo i nama da oita poneku lekciju. Ali to gledite nije nikako zgodno za opravdanje reakcio-narne politike buroazije, a u ovom sluaju specijalno izdalo bi tajnu o relativnoj istoriskoj vrednosti karak-ternih osobina ovih plemena i zavisnosti tih osobina od stupnja drutvenoga ivota.

Kreui se u uskom krugu plemena, Arbanasi su iz te uske sredine dobili one karakterne osobine koje se kod njih najvie istiu: besa, pobratimstvo, gostoprim-stvo, ponositost, astoljublje. Neto slino tome naao je i Morgan kod amerikih plemena Indijanaca, istiui da kod njih svako priznaje nesalomljivi oseaj nezavi-snosti. i lino dostojanstvo u dranju. Kao i kod Indija-naca 1 kod Arbanasa su karakterne osobine edo pro-stote odnosa plemenskoga ivota. Od svih ispitivaa zna-mo da ovi ljudi ive zadovoljno sa minimumom materi-jalne i duhovne kulture, a poto su merila o ivotu isto tako skromna kao to je uska cela njihova sredina, to ~vako bedno qbane moe biti opevano -kao heroj, dika 1 ponos plemena i uzdignuto narodnim predanjem na najvii stepen asti i slave. U koliko je drutvena sre-dina nerazvijenija, u toliko se jae vidi svaka linost ona stoji iznad celine, prati se svaki njen pokret, vidi s~ svako njeno delo i pamti se ako je ko dobra gosta do-bro doekao, prijatelja osvetio ili pevajui saekao da mu turski jatagan skine glavu s ramena. A kao to ga narodno predanje die u nebesa za sve ono to mu se svidi, tako ga isto strogo i neumitno obara ako ne po-stupi po uobiajenom oekivanju. Pod tom stegom dri se zajednica.

39

,.

] l ] ] 1 l l l -

Ali kao to su iz plemenske zajednice ponikle, te karakterne osobine se sa plemenskom zajednicom i gube. Sa prodiranjem novane privrede, razvitkom proizvodnje espapa i grabei oko zemlje pleme gubi stari silni uticaj na delanje i miljenje svakoga pojedinca, i mesto pro..; stih moralnih vrlina poinju zauzimati novi moralni pojmovi. Fridrih Engels lepo veli: Mo ovih prvobitnih zajednica morala je biti sruena ona je sruena. Ali ona je sruena uticajima koji nam se unapred pokazuju kao degradacija, kao pad u greh sa proste moralne visine staroga rodovskoga drutva. Novo, civilizovano, klasno drutvo osveeno je najniim instinktima: pro-stom pohlepnou, udnjom za uivanjem, prljavom su-jetom, samoivom otmicom opte svojine; neklasno dru-tvo je potkopano i oboreno najgorim sredstvima:

kraom, nasiljem, prevarom, izdajom.l Do koga je gde stepena stara drutvena organizacija postignuta novom, do toga je stepena izvren taj pad u greh, do toga su stepena iezle proste vrline plemenskoga morala. A kako je taj razvitak u raznim krajevima Arbanije do-ao do razlinih taak.a, otuda su i miljenja putnika i poznavalaca o karakternim osobinama Arbanasa vrlo razlina. Ta razlika je dakle posledica promena koje trpi moral sa raspadanjem plemenske organizacije. Mogu, prema tome, imati pravo i oni koji su videli jedno, kao i oni koji su videli drugo; mogu imati pravo i Marko

1 Vid. Fr. Engels: Ursprung der Familie. Str. 92. Marko Miljanov navodi za c:::nogorsko pleme Kua ovaj

karakteristibn sluaj. Kadr:. je jednom prilikom skadarski vezir poslao pare za potkupljenje Kua, neko upita nekoga Ola Pranova: "Oe li, striko Ole, izdat' Drekalovie?" - "Ne, tako mi due". "Ada oe li da ti dadem pulju (para)?" - "Ou tako mi due' .

40

,. ,,

Miljanov. i Prohaska. Ali nemaju prava ni oni koji na osnovu tlh zapaanja crtaju Arbanase kao osobito sim-

patinu rasu, kao ni oni koji joj na osnovu toga spore pravo da bude u zajednici kulturnog sveta.

Kako moralni pojmovi i une vrline tako i ceo duhov-~i i~ot Ar~ana ... sa nosi otisak plemenske organizacije l uskih gramca zupe. Balkanicus je obratio panju i na n~rodnu poeziju. Svaka narodna poezija se kree u gra-mcam.a narodnoga iskustva, a narodno iskustvo Arba-

n~sa, kao i svih drugih plemena, ogranieno je uskim Vl.do~rugom plemenskogg, ivota; kroz nju govore oseanJa, zelje i tenje ljudi iji se duhovni ivot ne moe da

uzdign~ iznad sredine u kojoj se oni kreu. Za potvrdu toga m nemamo nikakve zbirke arbanaskih narodnih pesa~a, ~li im~mo z~irku pesama plemena Kui koje. po-tvruJU JO nesto vie, naime da drukiji karakter ne-ma ni p~ezij~ cm?gorskih plemena. Sakupili se, napri-~er, Kuc1 u Jedn?J mehani i, kao svi junaci, piju vino i me dogovor za svoje veliko delo! Jedan e rei:

Zna, Ivane, nije davno bilo, Kad nam na Kom KUmenti udrle, Posjekoe Radovia Grba

. . l btjele ovce plijenie, Nijesmo i' pukom osvetili ...

Ivan se reava na osvetu, nalazi dva sestria, dTa. :Memedevia pa im veli:

A Boga vi, dva mlada sestria, Jeste li mi deco, uodi,i

Klimenake ovce i pastire, Kako emo njima udariti.

41

l

N a to sestri i odgovaraju: Bijele .sm,o uodili ovce, Bi se moglo njima udariti, No je strano u Cijevnu noi A kamo li izagnati ovce.

Neka niko ne misli da je to sadraj samo jedne pe-sme; ne, kroz celu tu zbirku najradije se peva o podvi-~zima pri otmici ovaca! A to samo pokazuje da su ta ple-mena preivela vekove u meusobnoj borbi oko svake planine, svake gudure, svakoga brava. Da li e Balka-nicus na osnovu toga odrei i crnogor_skim plemenima .sposobnost da ive u samostalnoj dravi? Nasuprot tome naa narodna poezija nema niega zajednikoga sa tim duhovnim proizvodima doivotnih ovara, jer je ona proizvod naroda iji ivot nije bio ogranien ple-menskom iskljuenou ni ispunjen pljakakom borbom za opstanak, a zatim to je ona ponikla na irokoj isto-riskoj podlozi koju daje uspomena na nekadanji moan --dravni ivot.

Svaka umotvorina Arbanasa imala je da se bori sa uskim plemenskim i lokalnim granicama. Preko tih gra-nica njoj je bilo teko prenositi se, jer izmeu pojedinih plemena i upa nije bilo kulturne uzajamnosti. Ali i _tu Balkanicus vodi stvar ad apsurdum kada tvrdi da Arba-nasi nemaju pojma o njihovoj naj~idnijoj istoriskoj linosti, Skender-begu, da su ga zaboravili i da o njemu nemaju nijednu pesmu. Ja za tim pesmama nisam naro-

ito tragao, pa sam ipak za nekoliko dana bavljenja u Elbasanu saznao za jednu karakteristinu pesmu o Skender-begu, koja se ovako poinje:

-42

Od kuda ide, ti junak-kapetane? Sa vojne, sa planina Balkana. Da li ga zna, ti junak-kapetan~ Arbanskoga kralja Skender-bega, velikog imena? Ja ga bolje znam, s njim sam ratovao. On je dobar junak, za Arbaniju je umro; Neprijatelje je jeo, sa n.ogu ih skidao, Tek kada je u grob legao, bili su ga slobodni.

Revnost Balkanicus-ova u potcenjivanju arbanaskoga naroda kao rase ide dotle da istorisku ulogu Skender-bega pripisuje njegovu poreklu od Srpkinje Vojislave! .A do kakvih kurioznih protivurenosti dovode te davno preivele teorije, neka pokae ovaj primer. Jedan od najvaljanijih priznatih predstavnika srpske istoriske nauke, g. Jovan Tomi, iznosi u svojoj knjizi o Arbana-sima: Da je od arnautskoga plemena Klimenta jedan deo doseljen u na Rudnik i dao nekoliko vrlo vienih linosti u narodnoj revoluciji 1804. Mi ne znamo na ko-1 .ga g. Tomi misli, ali se mnoga ispitivanja slau da je vod te revolucije, rodonaelnik 'dinastije Karaorevia, :Kara-ore Petrovi, arbanaskoga po rekla!

43

-

-

I ] ] ] ] ] ] l

II.

AUTONOMIJA ARBANIJE

1. Pojava pokreta za autonomiju.

Turska vladavina na Balkanskom Poluostrvu izala je iz vojnike pobede, a docnije se odravala poglavito na feudalnom gospodarstvu. Blagodarei tome celokup-na dravno ureenje Turskoga Carstva nosilo je pre-teno vojniko-feudalni karakter. Unato svima re-formnim pokretima i pokuajima Turska je taj karakter

sauvala do dananjega dana. Na svoje vojniko zavoje-vako poreklo ona potsea i svoju feudalnu unutranjicu ona pokazuje i nainom uprave, i administrativnom po-delom, i vojnom organizacijom, i poreskim sistemom, i

ureenjem kole, i nadlenostima crkve i skoro svima . ostalim javnim ustanovama i funkcijama.

Kao spoljanji vidan izraz takvoga reda stvari vidimo u Turskoj krajem XVIII i poetkom XIX veka itav niz autonomnih oblasti i privilegije koje, posmatrane sa jednoga viega istoriskoga gledita, nisu bile nita dru-go no posledica feudalnoga dravnoga ureenja. Kao to se u feudalnom privrednom sistemu ifluci reaju jedan do drugoga, granie jedan sa drugim, ali jedan prema drugom i svaki prema privrednom organizmu ine potpuno zasebne oblasti, neku vrstu drave u dra-vi, tako isto u feudalnom drav"'llom ureenju drava

44

nije organska celina ve prost agregat pojedinih oblasti. Sa Turskom dravom ove oblasti su bile vezane prosto

mehanikim vezama vojniko-upravne prirode koje su se oliavale u jednom pai na elu cele oblasti, nekom garnizonu ili panduru u varoi, spahiji i kadiji. Oduzmi-te ma koju od ovih funkcija, zamislite da je ma iz kakvoga razloga bilo nemogue uvesti je, dobijate ve neku vrstu autonomne oblasti koja ivi svojim samo-stalnim unutranjim ivotom i pamti da pripada Turskoj samo po izvesnoj sumi poreza koji otsekom plaa i po odreenoj vojnikoj obavezi.

Krajem XVIII veka takvih autonomnih oblasti bilo je puno Balkansko Poluostrvo.1 Ali po autonomnim privi-legijama najvanija je planinska oblast od Crne Gore, preko Severne i Srednje Arbanije, Pindosa, Olimpa do Svete

i plemenske autonomije uivala pravo: da m~~to ~ur skih vlasti plemenon upravljaju plemenske stares~ne ~ da ne

plaaju nikom nita. Tenja o.vih plemena ~a sama s.o: born upravljaju i da nikom mta ne pla~JU ~~ra ~~~~ svakom jasna i prirodna; ali .to . s~ .u ~OJ s~OJOJ teznJl prolazila moe se, izgleda, obJas.mtl ~ed1~o u~asnom ne-srazmerom izmeu rtava koje Je drzanJe ovih plemena u pokornosti iziskivalo i dobiti koja se od toga mogla

oekivati. Takve odnose prema Turskoj dravi sauvala su arba-

naska plemena sve do 19. veka, pa i za prvih nekoli~~ desetina godina toga veka. Jo i danas se u ArbamJl uva uspomena na to doba nezavisnosti Arb~nije, doba kada je svako pleme ivelo slobodn~ po~ svoJim ple~en: skim stareinom, kada nije podnosilo mkakva hara:a ~ kada je jedina obaveza prema dr.avi bil~ . u ':OJnOJ slubi, i to opet sa odreenim broJem voJnika l pod barjakom svoga plemena.

Ali ovaj pogled na ranije odnose arbanaskih . ple~er:a prema Turskoj za nas je vrlo vaan za obJa~nJenJe docnijih pokreta za autonomijom. J er kao to. nikakav pokret ne mie izvan svoje istori~: tako su s~ ~ arbana-ski pokreti i tenje za autonomiJOm naslanJah na ov_e istoriske autonomne odnose, od njih pozajmljivali svoJe zahteve njih smatrali za svoj ideal. Bar to je prilikom svih pokreta za autonomijom lebdelo pred oima severo-arbanskih plemena i narodne mase.

I kada je Turska, traei naina da stalno opadanje carstva sprei, poela sprovoditi puniju centralizaciju u dravnoj upravi, ona nije vie ostavljala ni arbana~~a plemena da po svojim starim pr~vil~gijama ive u ~VOJI:U gorama kao neka drava u drzav1. Na mesto nJihovih plemenskih stareina ona je poela postavljati svoje i-

46

novnike, na mesto plemenskih sudova svoje sudije, tra-ei od njih i porez i rekrute. Sukob je bio neiz&ean i ovi gortaci borili su se na ivot i smrt da sauvaju svoju plemensku autonomiju.

Pokret za autonomijom uzleteo je do najvie take organizovanjem Arbanaske Lige koja je osnovana 1878. U trenutku kada se delegat Turske na Berlinskom Kon-gresu, Mehmed Ali-paa, alio na povlastice i izuzetna prava arbanaskih plemena, u Prizrenu su predsta~ici iz cele Arbanije drali opti zbor, izabrali centralni odbor i na javnom zl:oru 5. juna traili: 4) da Liga svim silama poradi da se Arnautima vrati samostalnost koja im je pre sto i vie godina oduzeta, to jest da im se vie ne alju inovnici iz Oarigrada i da ih ne postavlja vie Sultan i Porta, ve da ih oni sami izmedu sebe biraju i 5.) da sultan ne trai vie od njih rekruta i poreza.1) Kao to se vidi, zahtevi Arbanaske Lige poklapaju. fie sa autonomnim plemenskim privilegijama iz ranijega doba. . .

Nije teko uoiti da je borba protiv plaanja poreza bila poglavito u interesu imunih zadruga~ begova i. plemenskih stareina i dinasta. I.sto tako je i plemenska autonomija imala naroitoga znaaja samo za one ele-mente ija je egzistencija u plemenu bila obezbeena. Ali u toj borbi ti elementi uivaju najpuniju potporu plemenske parije, osirotele i ogladnele mase koja je inila glavnu snagu svih arbanaskih pokreta. Ta masa je traila plemensku autonomij1,1, prvo to je bila pod uticajem patriJarhalne odanosti prema uticajnom ele-mentu u plemenu, drugo, to je ona u uticaju sa strane i ruenju njene plemenske organizacije gledala u2:rok

1 Vidi D-r Jov. Hadi-Vasiljevi: Arbanska Liga. Str. 42.

47

l l l r

l [ l

-

svoj bedi i teskobi ivota koja je sa prodiranjem novane privrede zavladala.

Ali jo na prvom sastanku Lige, u Prizrenu 1878, izmeu predstavnika sa Severa i predsta:mika sa Ju~a pojavila se osnovna razlik3: ~u ~h~a~~u autonomiJe Arbanije. Dokle su predstavmc1 pnnnbvmh severoar~a~skih plemena bili zadovoljni ako i_n: se povrate preas~~~ plemenske privilegije, predsta vmc1 s~ J ~g~ su trazll1 potpuno samostalnu Arbaniju, ne ~riZn~JU~l sultansku vlast ni u kojoj formi. Ta se razbka JaVlJa skoro na svima docnijim sastancima Lige, pri emt; su: kao to

emo videti, socijalno razvijenija Srednja 1 ~nzna Ar~~nija bile jemstvo da se pokret z ... a .autonon:IJ?- . A~baniJe ne sahrani pod reakcionarnim teznJama pnm1t1vmh ple-mena sa Severa.

Pobeda tenja naprednijega Juga dola je neoekivano brzo. Posle dve godine, 1880, na trodnevnom dogo.voru u Skadru predstavnika Arbanasa, i muhamedanaca l ka-tolika, primljeni su ovi zahtevi:

48

Mi molimo milostivog Sultana: l, da nam dade unu-trafnju autonomiju, koja bi obuh~atala sve arb~naske zemlje; 2, da Visoka Porta potvrds kn;za ~?pa. szbere-mo s naslednim pravima; 3, da odredi kollcmu danka

. koju smo gotovi plaati svake godine gospodaru; 4? da odredi b~oj pomone vojske koju emo. rado d~ ti Sultanu u sluaju kad Turska zarati sa mostramm dravama; 5, da u zamenu .za to ~kL~ni s~e otoma~sk~ trupe iz gradova i utvremh fortica lZ pase: domovme, 6 da se odnoaji nai prema Porti odrzavaJu posredo-.Janjem arbanakog predstavnika u Carigradu; 7, da se svi otomanski inovnici koji nis~ od na.e n~rodnosti zamene inovnicima domorodclma, koJe ce knez postaviti.1

1 Vid. Dr. Jovan Hadi-Vasiljevi: isto delo. Str. 101.

.: ..

S kongresa sz otilo pravo na posao i u toku jednoga do dva rnescca cela Severna Arbanija sa glavnim mesti-ma Skadrom, Prizrenom, akovicom, Pei i Pritinom bila je oiena od turske vlasti i vojnikih garnizona. Arbanija je imala jedan opti revolucionaran prevrat.

Zahtevi skadarskoga dogovora su karakteristini jo i po tome to odgovaraju potpuno onim zahtevima koji su pre jednoga veka isticani u toku istoriskoga posta-janja nezavisnih kneevina Vlake i Moldavije, Srbije i drugih balkanskih dravica. ta vie oni su radikalniji od zahteva srpskoga narodnoga pokreta za autonomijom 1793 i 1804, a u svima glavnim takama poklapaju se sa srpskim zahtevima, istaknutim na skuptini u Kragu-jevcu l. januara kritine 1813 godine. Kada ovo predo-avamo srpskim piscima i politiarima koji o Arbanasima vole da stvaraju iluziju potrebnu za opravdanje zvanine politike, mi ne gubimo iz vida ni veliku razliku izmeu jednoga i drugoga narodnoga pokreta. Na narodni po~ kret za oslobQiienje od turske vladavine imao je revo-lucionaran karakter, jer su nosilac pokreta bile iroke seoske mase srpskoga naroda koje su stajale u najotri-joj klasnoj suprotnosti sa turskim spahijama kao poli-tikim i ekonomskim gospodarima u isto vreme. Meutim kao nosioci arbanaskoga pokreta za autonomijom javljaju se gornji slojevi, istaknuti pojedinci i duhovno razvije-niji sunarodnici iz Italije, Carigrada i sa Juga. Ekonom-ska suprotnost izmeu begova i njihovih robova nije ni ovde, kao ni u Bosni, mogla dati snage nacionalnom pokretu zbog toga to su ti begovi obino pomusloma-njeni Arbanasi.

Ma da se u doba postanka Arbanaske Lige raunalo na zajedniku akciju Arbanaca sa hrianima, dogaaji su je jo u poetku onemoguili. Jedan italijansko-arba-Srbija l Arba.ntja 4

49

naski odbor, obrazovan u Milanu 1876, obeava pozvati hrabru brau u Makedoniji, Epiru i Albaniji da prue ruku Jugoslavenima protiv svoga optega ugnjetaa. A dotle upravlja bratski pozdrav i pohvalu velikodunom slovenskom narodu. Ali naskoro zatim Arbanasi su se nali izmeu ekia i nakovnja, izmeu Turske protiv

ijeg jarma su se borili i balkanskih dravica koje su im nosile nov jaram. Srbija zlostavlja i progoni arba-nasko naselje iz etiri zadobivena okruga, Crna Gora nadire sa severa u srce severoarbanskih plemena a Grka trai izvesne oblasti na Jugu. Postala u stvari radi otpora protiv turske vlasti, Arbanaska Liga se morala odmah od osnivanja boriti na dva fronta: i protiv suseda koji su arbanaska plemena vredali, i protiv turske vlasti koja ih je stenjavala. Borba za odbranu od suseda najvie je pridonela naglom irenju Lige, ali ona je otvorila vrata carigradskim gospodarima da je zloupotrebe za svoje sporove sa hrianskim dravicama. A kada je svoje sporove . sa balkanskim dravicama uz posredo-vanje Evrope raspravila, Porta je Ligu na krvav i muki nain uguila, ali izmeu Arbanasa i hriana u Turskoj nastaje doba nacionalne mrnje i neprijateljstva.

' !. Bever i Jug: Gege i Toske.

U politikim razlikama izmeu predstavnika Severa i Juga, izmeu Gega i Toska, ogleda se razlika u privred-noj i socijalnoj razvijenosti Severne i. June Arbanije; a razlika u nainu shvatanja sredstava i ciljeva auto-nomnoga pokreta samo je izraz razlike koja u pogledu miljenja i tenja postoji izmeu predstavnika plemena i predstavnika kla.c:;e.

50

... ,

Nacija nije samo prirodna ve i kulturna zajednica kao to je prosto i jasno rekao Oto Bauer.1 D~ se razlin~ ~lemena koja su recimo jednoga istoga porekta, priblie J:d~n drugom, duhovno i politiki srode, kao to to ~~d1mo kod jednoga naroda, potrebno je da ta plemena :~ve pod uzajamnim dejstvom zajednikog kulturnog zivota. ~to god je kod nekih plemena taj zajedniki ivot neraz~i~eniji, t? je plemenska otuenost vea i iskljui

vo~t Jaca, u toliko se manje osea uticaj onih tendencija koJe ta plemena treba da sliju u jednu nacionalnu celinu ~ta vi~e, a:r? svako pleme i svaka pokrajina ive svoj~ zasebmm z1votom, bez dodira i . uzajamnosti, tada ne ~~. .t .. o se izmeu njih ne vri poznato izjednaavanje l P:I~hzavanje, ve biva obrnuto: svako se pleme na BVOJO_J uskoj osnovici jo vie specijalizira i udaljava od ostalih plemena. .. P~ouavajui makedonsko slovensko naselje prof. Cvi-JI Je zapazio od kotline do kotline, od oblasti do oblasti Yrlo vidne tragove specijaliziranja, udaljavanja u tok~ razvitka. Koliko je pak taj zakon specijaliziranja bio jak kod arbanaskih plemena koja su ivela skoro iZvan svake kulturne zajednice? Silan uticaj toga zakona osea se na svakom koraku. Samo je jedna strana plemenska otuenost mogla stvoriti toliko nareja koliko ima ple-mena, a Toske sa Juga i Gege sa Severa teko se medu sobom mogu ikako razumeti. Razdrobljenost ivota mi plemenske i pokrajinske rejone bila je osnov za stva-ranje dananje religiozne razdeljenosti arbanaskoga sta-~~vnitva. Toj religioznoj razdeljenosti odgovara poli~ tlcka pocepanost, upra vo od plemena do plemena i od

1 v;c1i Otto Be>.m:1: DiP T~ationaliHitenfrage und ct:e Sozial-

dcrnokralic. S. 2G. '

I l ] 1 ! ] I I -

-

pokrajine do pokrajine delali su i delaju. najra~li;:tiji tr . l*t"ki uticaJ"i. Prema tome, razhke u Jez:7Gu7

.s am p011 . . .. t d Jesu u ref.igiji, u politikim tenjama " utwa?'ma ~ . . . . . . ogledalo plemenske otuenosti i nemanja uzajamnosh ' .saobraaja u ivotu Arbanasa.

Ali daje li to za pravo onima koji na osnovu toga stanja stvari odriu Ar~~nasima sva:u sposobnost da u

budunosti dadu drukIJe rezultate . Pre svega je potrebno ra~istiti sa jednom :.nauno~

lai koja nam se od pohoda srpske vojske u :A-rbamJu na hiljadu naina namee, ma da je u ~au~1 oda~o otWa u staru gvoMuriju. Elementa lt;OJ" !ne ~ac?.JU Mcijom i faktor6 koji odretfu.i:~, uslove zajedn;wkoga_ dravnoga livota nijedan ozbiljan ~ovek ne tzn~~~ danas merenjem Zo'banju, i prouavanJem ras~,~ ve~ "

odreuje istorija i sociologija. Treba zagledati ll; zivot toga naroda i ra.Alaniti njegove socijalne odnose l ust~nove! Tada emo v:ideti sa kakvim prepre~ama fo:rzu: ranje autonomne Arbanije ima da rauna: ah emo Vl~:tt tako . isto da ivot ne prestaje na gramca~a ArbamJ~, d& istorija nije ni () Arbanasima rekla svoJu poslednJU ~. smo ve istakli kako predstavnici primitivnih sev~

. ~aD.skih plemexia imaju sasvim drugojaije pojmove ::utonomnom pokretu od trgovaca i begova sa Juga. I dokle protivnici Arbanasa smatraju da je. to sa~o j~~ d k . :x o slabosti celoga pokreta, ml u toJ razlici,

o az v..,e kako . rotiv gledamo kako misao o autonomiJI sazreva, !eapodluuju pogledi kojima pripada budunost od r:a~c.funarnih, primitivnih forama prolosti, kak~ se pol~Je 1 t uskih okvira plemenskih potreba 1 shvatanJa. 1Z az1 1 lZ d tan h 1 u G-"u ili Krasniu sa Severa tzgle a Pl Je .-,a 1apm , ~ . . "k njegove plemenske autonomije Jedmo 1 naJ rupmJe Pl-

tanje, jer se jo uvek ceo njegov ivot obavlja u grani-cama plemena, dokle to reenje nije nikakvo reenje za bega ili itarskoga ili stoarskoga trgovca ili njihov :ea strani kolovani podmladak sa Juga. Dokle predstavnici primitivnih plemena sa Severa oseaju da je svaki od njih sam sebi dovoljan i gledaju u pokretu samo sred-stvo za sprovoenje plemenske autonomije i za uvrenje svoga gospodatstva, dotle su se begovi sa Juga ve poeli oseati kao klasa_, gledajui u pokretu sredstvo da svoju klasnu vladavinu vide jednoga ana rasprostra-njenu na celu Arbaniju. Severoarbanska plemena sh va-taju autonomni pokret kao tenju za obnavljanje starih plemenskih autonomnih privilegija; oni su vatreni privr-enici preivelih privilegija kao to su i plemenske orga-nizacije uopte preivele svoje; a kako su te tenje ne-saglasne sa modernim drutvenim razvitkom i nemogue u modernoj dravi, one su reakcionarne i osuene na propast.

Ali izmeu Severa i Juga ne postoji razlika samo u shvatanju autonomije ve i u dranju i delanju za auto-nomiju. Dokle su planinci sa Severa pokretni, uvek go-tovi na ustanak, buntari, dotle su Tuske s Juga neka vrsta teoretiara arbanaskoga autonomnoga pokreta. Planinci sa Severa, Gege, nalaze se tako rei stalno pod orujem, u mo oruja jedino se uzdaju i veruju da za-dobijanje prava na noenje oruja znai to i zadobijanje svih ostalih prava. Junjaci, meutim, izdli su iz toga stanja kada je pleme to i svet a puka najvei amanet. Njihovi imuniji redovi, naroito trgovci i begovi, odbi-jaju rekrute Parti, ali bi eleli svoju vojsku, odbijaju; inovnike iz Carigrada, ali bi hteli svoje inovnike; odbi-jajui tursku vlast oni ne ele povratak u staro stanje plemenske izolovanosti i anarhije ve organizaciju auto-

1

-nomne Arbanije, u kojoj bi turska vlast bila zamenjena njihovom klasnom. Juna i Srednja Arbanija su dakle pravi nosilac modernoga pokreta za autonomiju Arba-nije. Iz tih junih krajeva, kao iz Vandeje arbanaskoga nacionalizma, potekli su i prvi zahtevi za arbanasku azbuku i za kolu. Dok plemenske voe na Severu jo uvek cene svoju mo po broju naoruanih momaka, dotle Toske na Jugu otvaraju kole, izdaju listove i tampaju knjige na arbanaskom jeziku. Posle uguenja Lige 1881 Porta je bila mnogo stroija prema Arbanasima iz junih krajeva nego iz severnih i oterala je iz njih u progonstvo u Malu Aziju preko 1000 i nekoliko stotina porodica. J o tada su carigradski gospodari uviali da im sa Juga preti vea opasnost, i sa razlogom.1 Jer dok su severoarbanska plemena bila u stalnom sporu sa Portom, diui esto puta itave bune za promenu jednoga inovnika, dotle se u Junoj i Srednjoj Arbaniji tiho vrio proces nacionalnoga pri-biranja. Po obavetenjima koje sam dobio u Elbasanu ,pred balkanske dogaaje izlazilo je u tim krajevima 'nekoliko arbanaskih listova, meu kojima su Tomori (po planini Tomoru) u Elbasanu, Bakim (Jedinstvo) u Bitolju, Kora u Kori, 2im (Buenje) u Janjini

i~ t. d. Bilo je otvoreno oko stotinu arbanaskih kola, meu kojima je bila i uiteljska kola u Elbasanu sa 200 aka. Knjige su na arbanaskom jeziku sa latinskom azbukom.

I u Arbaniji, kao i u Makedoniji, religija ima toliko moan uticaj d.a se i partiska grupisanja vre na reli-gioznoj osnovi. Izrazito religiozne partije su muhame-

'Vidi D-r Jov. Hadi-Vasiljevi: Arbanska Liga. Strana 125.

54

~ .

d.an~ka, ort~doksna i katolika.. od kojih prva ima za ~ev~zu: ko . Je. muhamedanac neka je u Turskoj, druga Izr~aya utica.J Grka a trea Austrije i Italije. Ali naj-b?~Je ~glede Ima nacionalna partija koja je istakla kao CilJ. pripren:_anje arbanaskoga naroda za nacionalnu revo-luCIJu. Trazei pri~talice meu Arbanasima svih vera ~na. ~e uporno. bori protiv religiozne iskljuivosti koja J'e JOS ~.vek tolika da selo jedne vere prema selu druge 'ere DIJe. pokazivalo za vreme okupatorskoga reima srpske VOJske skoro nikakva sauea u sudbini ta .... da ~ode. me~;t sobom itave verske ratove. U toj b:;:~ pomklo Je vzse pesamcl, u kojima su karakteristine strofe: ove

lli:

Dol.e tamnica, dole glupost, Sto 1~ upotre!Jljavaj.u nai neprijatelji: Jedm u crkv1, drug1 u damiji -Mi smo braa, ne mogu nas deliti. >>Vi, Arbanci, vas dele na dvadeset sekta Hoce da vas zavode ' Jedan veli imam ver'u, drugi din Jod~n veli Turin sam, drugi Latin,t Nek1 s~ zovu Slovenima, drugi Grcima, Meutun ste svi braa, bre sirotinj.o.

Sve nas t~ 'potsea na doba koje je Evropa preivela u. ":V: XVI 1 ~yu veku i fina Bauerova crtanja istonJack~h revoluc~Ja2 pala su nam na um u trenutku kada smo. se u Elbasanu o ovom pokretu raspitivali. Traei dodira sa predstavnicima toga pokreta sreli smo se sa

1 ~ J\rbaniji jo uvek ~rbanasi muhamedanca ne zovu d~g~m Imenot? ~;go Turcm, kao to katolike zovu Lati-nuna. Tako na]esce i oni sami sebe zovu.

,

2 ?tt~ Ba~~r: Istonjake revolucije: >:Borba, polume-secnl spiS soCIJalne demokratije. God. III. knj. 5. Str. 23.

55

otresitijim begovima, bogatim trgovcima i predstavni-cima turskog inovnitva arbanaskoga porekla, koje je pod .4-bdul Hamidom teralo karijeru ak do poloaja paa a sada predstavlja neku vrstu arbanaska aristo-kratije kojoj su Mladoturci dali dovoljno vremena da se zanima ~narodnim stvarima! Ona je odravala vezu sa svojim mnogobrojnim kolegama u Carigradu i na strani, jednim svetom koji je as u ljubavi sultanskoj as u njegovoj ta.mnici iji je najpriznatiji predstavnik pred-sednik privremene vlade Ismail Kemal. kolovani pod

mlaak ovih redova pije vino i kritikuje Muhamedovo uenje, bori se protiv nesnosnih religioznih stega osni-vanjem novih sekta a protiv politike beznaajnosti propovedanjem autonomne Arbanij.e. Otuda je najras-prostranjenija i najvra verska organizacija u Arba-niji, takozvano bektatvo, u isto vreme najodluniji no-silac arbanaskoga nacionalizma.

Prema ovom pokretu na Jugu Mladoturci su u poetku bili tolerantni. Ali u koliko je ceo pokret sve vie dobi-jao nacionalan karakter, u toliko su se i Mladoturci prema njemu -pokazivali sve otvorenijim i nepomirljivi-jim, neprijateljima. U to doba padaju i one krvave vojne ekspedicije na Severnu Arbaniju, kojima je bio cilj da se severoarbanska plemena konano saviju u jaram turske dravne vlasti, ekspedicije koje su izazvale itav niz arbanaskih ustanaka.

Istoriski znaaj ovih ustanaka i krvavih borbi na Severu za pitanje koje ovde pretresamo bio je u tome to ;e vaspostavljena .Veza izmedu Severa i Juga_, Gega i Toska. Junjaci su poeli uviati dragocena vrednost materijalne, fizike snage koju severna plemena pred-stavljaju, starajui se da ih uvuku u slubu zajednikom pokretu ija bi glava bila na Jugu. Onaj koji je krenuo

56

~ase i ~rogurao preko Stare Srbije i uao u Skoplje bila su 1 sada plemena sa Severa, ali ovoga puta ona su bila u vezi sa predstavnicima pokreta na Jugu, koji su ve poeli frakcionisanost u turskom parlamentu iskoritavati za svoje politike zahteve. Sporazum izme-

u jednih i drugih olakavali su sada krajevi istono od severoarbanskih kreva, iji su se stanovnici iselili sa prvobitne plemenske baze i iupali iz plemenskih okvira koji i sada okivaju njihovu brau to su ostala na plemenskom ognjitu, a dodirom sa slovenskim su-sedima ti su stanovnici postali ve sposobniji da arba-naski pokret shvate sa irega nacionalnoga gledita.

Takvo je bilo stanje pokreta u Arbaniji kada su voj-ske balkanskih dravica prele granice Turske.

3. Izgledi u budunosti. Samostalan pokret Arbanasa je balkanskim dogaaji

ma preseen i Arbanija, blagodarei u prvom redu zavo-jevakim apetitima balkanskih dravica, postala je bal-kanskom predstraom dveju velikih evropskih sila, Austro-Ugarske i Italije. Dalja sudbina Arbanije postala je posle Londonske Konferencije stvar Evrope. Ali ma kakva odluka Londqnske Konferencije bila izvedena, ustanova autonomne Arbanije imae za arbanaski narod znaaj jedne politike revolucije, pod ijim uticajem e stari odnosi i navike ivota pretrpeti vratolomne brze promene.

Toj novoj tobonjoj dravi mi neemo da proriemo sudbinu. Ona e nesumnjivo imati da se nosi sa veim tekoama nego to su bile duge i teke poroajne muke od kojih jo uvek pati. Ona e imati da se nosi i sa

prolou i sa budunou. Prva joj je ostavila u nasle-e: na Severu plem ensku, pri~itivnost i iskljuivost, na Jugu feudaliii sistem krajnje nepodnoljivosti, a i na Severu i na Jugu neprosveenost narodnih masa, versku pocepanost i zatucanost, politiku razdrobljenost, odsu-stvo svakoga saobraaja meu plemenima i pokrajinama, nemanje nikakva optega centra koji bi davao ivotu odreen pravac. Ovim nezgodama koje su dezorganizo-vale ivot u Arbaniji pridruie se u budunosti ne manje dezorganizatorski uticaji stranih prijatelja, o kojima iskustvo ostalih balkanskih dravica nije malo.

U borbi sa tim unutranjim i spoljanjim nezgodama narodne mase treba da budu onaj nepresuni izvor novih sila i sredstava. A narodne mase ba i jesu te koje se ne vide iza patrijarhalnoga autoriteta plemenskih voa i ispod bezdune eksploatacije feudalnih gospodara. U dosadanjim dogaajima i pokretima one su uestvo .. vale kao obina orua autoritativnih plemenskih~dinasta ili begovske kaste. Oni nisu lanovi toga pokreta kao to jo nisu ni lanovi jedne arbanaske nacije. Oni su samo lanovi plemena ili robovi feudalnih gospodara. Nacija koju danas vidimo kod Arbanasa da- se stvara, da postaje, to je nacija jedne kaste, a nacionalna svest odgovara socijalnom -poloaju begova i njihovoga kola vanog p~dmlatka.

Da bi pitanje Arbanije prestalo biti iskljuivo stvar jedne kaste i pojedinaca i postalo brigom iroke narod-ne mase, Arbanija bi trebala da dobije svoju naciju, svoje graane. Ona bi ih mogla dobiti sama onim putem kojim su ih dobijali svi narodi u doba svoga nacional-noga postajanja, naime: uzdizanjem narodnih masa do kulturne zajednice, do ueca u javnom ivotu, do meu-

58

'---------- --~-------~-----&.

' (

sobnoga saobraaja. Pored uvlaenja plemena u zajed-niki narodni ivot, to trai pre svega unitenje feudal-noga sistema svojine i osloboenje seljaka.

Ali to i jeste ba ono to dananji arbanaski patrioti ne misle da uine. Sa narodnom masom oni ne raunaju. O njoj begovska kasta i njen bezbrini podmladak govori kao o mranoj masi bez svesti i razumevanja. U Elba-sanu mi je jedan inteligentan bej na postavljeno pitanje

odluno odgovorio: kako ustav i parlamentarizam nisu za Arbaniju ve neto nalik na bojarski sistem u Rumu-niji! Istiui Rumuniju za ugled i u pitanju za koji mu je izvesno trebao drugi primer, elbasanski bej i pristalica nacionalnoga pokreta je 'oigledno pokazao da on o poli-

tikom reinm ne moe da govori a da ne misli na be-govski sistem !

Nosilac naprednih pogleda na politika i privredna pitanja mogao bi biti samo graanski elemenat, a on je u arbanaskoj primitivnosti jo uvek vrlo slabo razvijen. U arbanaskim varoima stanovnitvo je puka sirotinja sa vie ili manje begdva, trgovaca i sitnih zanatlija. Begovi su jo uvek glavni predstavnici bogatstva i ugle-da. Oni provode vreme vrlo frivolno, po modusima svih mesta u koja je evropska kultura ula sa svojim prtlja-gom napred. A varo u kojoj kula age i bega visoko stri iznad skromnih krovia zanatlija i-. trgovaca, ne moe da bude nosilac nacionalne kulture i politikoga napretka, kao to su to bile varoi dananjih kulturnih drava. Tek sa jaim poletom moderne privrede arbanaske varoi e postati pravi nosioci napretka.

To su samo nekoliko napomena o drutvenim prilikama kod :Arbanasa. Nama uostalom i nije cilj da ih izlaemo, ve da, ukazujui na njih, pokaemo da Arbanija, i ovako zaostala i primitivna kakva je, ne stoji ni izvan sveta.

59

ni izvan istorije i da pokreti i borbe u njoj nisu ni po-buna divljaka protiv civilizacije, kao to predstav-ljaju jedni, ni plod tumaranja i name~a. tuih agena~, kao to predstavljaju drugi. Ti pokreti 1 borbe su P~lpremljeni i uslovljeni optim promenama ~ drutven~ odnosima i uslovima ivota u Arbaniji, koJe su u svoJe vreme davale sline borbe i pokrete i u drugih naroda. Ako su oblici i ciljevi tih borbi jo vrlo nerazvijeni, znai li to da Arnautin nita drugo ne eli, nita drugo ne zasluuje i nita drugo ne moe imati nego to ~m?' sada? Zar moe neko tvrditi da feudalni rob ne zeb da se oslobodi ropstva i da sam uiva plodove svo~a. rada? :.:~

povlaenju srpskih trupa nastale su u SrednJOJ ArbamJl velike meusobne borbe, a one nisu bile, kao to je naa tampa objavljivala, izraz plemenske i religiozne netrpe-ljivosti ve pobuna feudalnih robova, ifija, protiv .... po-kuaja aga i begova da za vreme okupatorskoga re~m:a nagomilane feudalne obaveze likvidiraju i restaunraJu stanje pre okupacije.

Takav je narodni materijal koji ulazi u auton~mn~ Arbaniju. O njegovoj podobnosti za samostalan drzavn~ ivot nita nam nisu u stanju rei oni koji u njegoV:OJ amautskoj krvi unapred vide antidravni, antikult~rni antisocijalni elemenat. Treba poi sasvim drugrm p~tem, potraiti Arbanasa kao lana plemena i kao lana klase, kao gospodara i kao roba, kao borca z~ auton?-miju i kao radnika na njivi, jer danas u nauc1 ne moze biti spora da podobnost nekoga plemena. za dravni ~ivot treba ceniti po stupnju istoriskoga razvitka, po drustve-nom sastavu, po kulturnoj razvijenosti i drutvenim i

politikim tenjama, a ne po rasi kojoj pripada. Osim toga mi smo upueni da pratimo razvitak i sud-

binu ovoga novoga lana balkanskih dravica. Na to nas

()(}

ne upuuje kakva zabrinutost za budunost autonomne Arbanije - jer su te brige, blagodarei zavojevakoj politici Srbije, Crne Gore i Grke, prele naalost na jaega, Austro-Ugarsku i Italiju - ve obziri prema naoj sopstvenoj budunosti. A po budunosti Arbanije, kao i svih malih dravica koje se nalaze na udaru jaih, mnogo. su ozbiljnije opasnosti koje dolaze spolja nego one koje se kriju unutra. Na svaki nain nee biti lako savladati plemenske i religiozne suprotnosti i izvesti dravnu organizaciju u tako groznoj dezorganizaciji dru-tvenoga ivota, ali to nije nemogue kao to nije bilo

nemogue slomiti autonomske tenje kneina pri orga-nizovanju nove srpske drave. Arbaniji e biti mnogo tee odolevati opasnostima koje se kriju u pogodbama pod kojima je postala i pod kojima ima da se razvija .

Valjda nije nikada bilo zemlje na svetu po kojoj je tumaralo toliko tuinskih agenata kao po Arbaniji

Oslanjajui se bilo na slabije susedne bilo na jae udalje-nije drave, svi oni vre godinama jedan propagandi-stiki rad koji je kroz kole, crkve. konzulate, trgovake veze i druge ustanove ve bio spremio zemljite za tue uticaje. Ono to se danas u Arbaniji doga~ moe se

r~eti samo u vezi sa tim u.ticajima. Zar sadanje partiske struje u Arbaniji, kao to smo ve videli, ne nose u prvom redu obeleje razlinih stranih uticaja i

tuinskih propaganda? Borba tih stranih uticaja oko prevlasti ne samo da podrava razline kandidacije za novoga vladaoca ve, kombinujui se sa verskim i ple-menskim suprotnostima, pojaava separatistike apetite bogatih begova, plemenskih glavara ili istaknutih linosti. Ti uticaji predstavljaju danas nesumnjivo najveu smetnju sreivanju unutranjih prilika, i autonomna Arbanija moe se javiti samo u borbi protiv njih.

61

(

Ta borba koja prati osnivanje svih balkanskih dra-vica pada arbanaskom narodu u toliko tee, ~ nje-gova prva dravna zajednica nosi od samog roenJa vrlo teke nedostatke.

Svojom zavojevakom politikom Srbija, Grka i Crna Gora nisu uspele da Arbaniju podele, ali su uspele da je smanje i oerupaju. Formalno Arbanija dobija a ... ~tonomiju, ali je ta autonomija hroma, forma bez sadrzme, pravo bez najbitnijih uslova da bude ostvareno, autono-mija movarnoga primorja i besplodnih krajeva, otseenih od plodnih krajeva na istoku i jugu. [Londonska) Konferencija je bila prema Arbaniji jo svirepija nego Berlinski Kongres prema Srbiji Njenim odlukama ne-sumnjivo je najvie oteen arbanaski narod; ali onaj : to je najvie dobio nisu balkanske dravi;e v~. zaiz:te- \1 resovani kapitalistiki i vlasniki krugov1 velikih slla,. Austro-Ugarske i Italije. Prvo, nep~jateljsk~ dr;;Jnje vlada balkanskih dravica odgurnulo Je ArbanlJU u ake ovih drava, drugo, ona e im biti u toliko pouzdanije

orue u koliko je slabija i za ivot nesposobnija. Uporedo sa tom slabou raste ekonomska zavisnost

nove drave od inostranstva. Svi pokuaji njenih uprav-ljaa da zemlju uine sposobnijom za odbranu od opa-snosti. spolja vodie i u .A.rbaniji, kao to je to bilo i u ostalim balkanskim dravicama, padanju u sve tee rop-stvo evropskoga kapitalizma. U koliko je pak Arbanija nesigurnija politika tvorevina, u toliko to porobljavanje nee ii posredstvom dravnih dugova ve putem nepo-sredne kolonijalne pljake. Jedan veliki dobro obavete-ni nemaki list pisao je pre nekoliko nedelja:

62

))I grozniava spekulacija traje (u Arbaniji) jo kao i pre. Ne proe nijedan dan a da se ne jave novi lovci na koncesije za osnivanje banaka, podizanje eleznica.

elektrinih postrojenja, na kupovinu uma i rudnika. U interesu zem,lje moe se biti radostan to oni sada skoro nigde ne nailaze na odziv, poto se .odluilo da se sa koncesijama eka do uvoenja ureenih odnosa, a ve zakljueni ugovori strogo se procenjuju i, ako su pr,otivni dravnom interesu, ponitavaju. Nadati je se da e pasti i onoga krupnoga trgovca iz Milana kupovina miriditske ume, o kojoj je u posljednje vr.::me bilo mnogo govora, poto se najveim delom tie oblasti na koje prodavac, iza koga stoji Prenk B1b Doda-paa irna vrlo sumnjivo pravo svojine za-snovano na nekada u Carigradu dobivenom paretu hartije, dokle na drugoj strani nekoliko optina mogu da pokau staro prav.o na ove ume. Svi ovi pokuaJ?. spekulativne eksploatacije sadanjega poloaja potiu

obino sa strane, to slui zemlji na ast. Ali pored ove vrste preduzea mnoge ozbiljne trgovake snage dale su se na posao da pripreme privredno osvajanje zemlje, i da se dobro upoznadu sa poslovima koje e budua vlada u~~najskorijem vremenu morati dati. One e docnije biti u tom povoljnijem poloajt). to e moi odmah izai pred vladu sa dobro promiljenim i svestrano procenjenim predlozima. U svakom slu-

aju mora se naglasiti da, ko nee da zadocni, mora se sa ovdanjim prilikama sad upoznati (Kolnisohe Zeitung od 21. decembra 1913.).

Tako se evropske kapitalistike klase javno sazivaju na kolonijalno osvajanje Arbanije. Ono to evropski kapitalizam danas tamo priprema bie u stvari stvarna osnova budue drave. I kada se srpski vlasniki kru-govi raduju svakom novom meteu i unutranjem sporu, gledajui u tom sredstvo za sprovoenje svojih planova, oni gube iz vida da se na obalama Jadranskoga Mora

poinje utvrivati najjaa evropska sila, kapitalizam, i da je samo on taj koji nee zadocnitk.

f);J

..

...

III.

BORBE OKO JADRANSKOGA MORA

1. Jadransko More i borbe na Istoku.

Da bi se razumelo zbog ega je najsiromanija i naj-bednija oblast na Balkanskom Poluostrvu proizvela u toku balkanskih dogaaja najzaotrenije odnose s Evro-pom, mora se pre svega naglasiti da se borba ne vodi oko golih arbanskih kreva ve oko gospodarstva na onom delu obale Jadranskoga Mora koja pripada Arba-niji. A ta borba ne samo da ini jednu znaajnu glavu u istoriji ~rpskoga naroda, ve je vrlo jako uplet.en~ u o~u veliku, dugotrajnu svetsku borbu oko Istoka 1 n]egov1h bogatih izvora u kojoj" su uestvovale i svoju mo ogle-dale sve evropske drave.

Kao to je Jadransko More samo jedan rukavac Sre-dozemnoga Mora, to se i borbe oko gospodarstva na obalama Jadranskoga Mora javljaju kao produenje borbi oko prevlasti i uticaja na Sredozemnom Moru. A one su se vrlo rano javile. Odavna je Istok poeo privla-

iti na se panju evropskih naroda i vrlo rano je nastao veoma iv trgovinski promet izmeu Istoka i Zapada.

Najkrai, najjevtiniji i tada jedino poznati put toga trgovinskoga saobraaja vodio je preko Sredozemnoga Mora. To more se javlja kao jedina veza izmeu dva

64

sveta, a borba oko prevlasti na njemu kao borba ok