10.5. Дизалице у унутрашњем транспорту За разлику од...

10.5. Дизалице у унутрашњем транспорту

За разлику од преносилица код којих је одизање од тла неопходно због

премештања терета дуж транспортног пута, односно, по транспортној

површини код дизалица је доминантно кретање терета по висини, значи

подизање. Разликујемо дизалице мањег и већег радијуса дејства. Дизалице

мањег радијуса дејства деле се на повлачне, сл. 10.22 а.), са котурачом, и

зупчасте, сл. 10.22 б.). Дизалице већег радијуса дејства деле се на

стационарне, непокретне по тлу, и транслаторно покретне које углавном

користе, при кретању, шински пут који може бити једношински и

двошински. И једне и друге могу бити обртне, што је најчешћи случај, или

необртне.

10.5.1. Дизалице краћег радијуса дејства

Најчешће се изводе као повлачне у склопу са котурачом и ужетом, сл.

10.22 а) и као зупчасте – склоп ланчаника са ланцем, сл. 10.22 б.). Користе

се за терет тежине до 2.5 kN због ограниченог пречника котура или

ланчаника a у оквиру флексибилног, малосеријског и радионичког

производног процеса као и у сервисним радионицама.

Код повлачних сила повлачења је пропорционална сили тежине терета а

обрнуто пропорционална броју котурова. Висина подизања зависи од

дужине пута повлачења који износи од 1h до 4h, сл. 10.22.a), за подизање

на висину h, сл. 10.22.a). Као средство за захватање материјала користи се

кука.

Слика 10.22 a.) Ручне дизалице

Слика 10.22. b) Зупчаста дизалица

Зупчасте дизалице, сл. 10.22.б), употребљавају се у сервисима и на

линијама обраде и монтаже где се користе за подизање и премештања

тежих делова, тежине од 2.5 до 100kN (са планетарним озубљењем).

Висина подизања је: 100 – 300mm. Повлачење материјала се изводи

колутним или зглобним ланцем. Као средство за захватање материјала

користи се кука. Степен искоришћења је 0.7 до 0.85 %. Материјали за

израду дизалица су: челик: Č.0545, за зупчасту летву, и сиви лив: SL.22, за

навртку ручице. Навој је трапезни или правоугаони. Самокочна је угла

завојнице 4 600.

Преносни однос се налази у виду:

i=G rт / (F rp ),

при чему су rт и rp полупречници носећег и повлачног ланчаника, сл.

10.6.b).

Осим оваквих, зупчасте дизалице се изводе и у концепту: пуж са пужним

точком - пужне дизалице, које се употребљавају за подизање терета тежине

до 200 kN и на висину до 10m као и за ношење терета тежине до 100 kN.

Пуж има угао завојнице: 200 а самокочење се реализује аксијалном силом у

пужу. За повлаћење се користи колутни, Галов или Флејеров ланац. Степен

искоришћења је 65 - 80 %, а брзина подизања је од 0.01 до 0.02 m/s.

Електричне зупчасте и електричне витлене –повлачне дизалице

Употребљавају се код руковања материјалом у оквиру радног места, при

великој учесталости укључивања и искључивања. Разликујемо: електричне

зупчасте дизалице и електричне повлачне.

Електричне зупчасте дизалице

Изводе се за оптерећења од 1.25 до 5 kN, сл. 10.23.

Предвиђене су две брзине

подизања: већа, од 0.07 до 0.17 m/s

и нижа – монтажна (технолошка):

0.017 до 0.033 m/s,. Висина

подизања је до 8m. Предвиђа се

самокочење, за спречавање

преоптерећења, коничном

фрикционом спојницом која се

активира аксијалним померањем

ротора. Снага мотора је до 0.5kW и 1.4 kW за теже терете а при

интермитирајућем раду са = 30%. Погон је ланцем а средство за

захватање материјала кука.

Електричне, витлене - повлачне дизалице

Служе као средство за ношење терета а користе челично уже, сл. 10.9.

Носивости су 2.5 до 100 kN. Ротор се користи за кочење путем аксијалног

помака. Поседују и еластичну спојницу којом се пригушују вршна

оптерећења како у аксијалном правцу тако и на увијање. Мотор је,

најчешће, физички одвојен због лакше монтаже, приступа, коришћења

простора а и ради бољег хлађења. Носивост се повећава увећањем

преносног односа, те увећањем броја ужади са два на четири. Са друге

стране висина подизања се смањује са 16 на 8, односно, 4 m повећањем

броја ужади на 2, односно, 4 код веће носивости, до 25kN. Разлог је

одржавање константне величине обртног момента мотора повећањем пута

уз смењење силе повлачења.

Слика 10.23. Стубна

дизалица

10.5.2 Дизалице већег радијуса дејства

Ове дизалице се деле на стационарне - транслаторно непокретне, и

нестационарне - транслаторно покретне, најчешће, по шинском путу.

10.5.2.1. Стационарне – транслаторно непокретне дизалице

Користе се за подизање терета веће тежине (и преко 1000kN). Изводе се у

са вертикалним, учвршћеним стубом – стубне, сл. 10.23, јарболне, сл.

10.24, и торањске, сл. 5.20. Предвиђено је да су окретне на обртном

постољу, сл. 10.25, или на додатном порталу, сл. 10.28.

Дизалице са вертикалним, учвршћеним, стубом

Изводе се са стубом укљештеним на подлози, сл. 10.23. досега су до 6100

mm, носивости до 5 kN а масе веће од 205 kg, DEMAG, Т.10.11. Обртне су

угла обртања 2700, сл. 10.16 б.) и 10.23. О овим, стубним, стационарним,

дизалицама било је речи у 10.4.4.

Јарболне дизалице

Јарболне дизалице, сл. 10.24, служе за обављање послова премештања у

грађевинарству и на саобраћајним терминалима.

Носивости су до 300 kN (30 t). Изузетно, могу премашити носивост од

2МN. Досега су од 8 до 40m. Промена дохвата се изводи мењањем нагиба

Слика 10.24.

Јарболна дизалица са

стрелом

стреле, конзолног дела који је повезан ужетом или утегом за јарбол који

може бити непокретан, сл. 10.24 или окретан на лежају, сл. 10.25 и 10.26.

Резултанта вертикалних сила на јарболној дизалици, сл. 10.24, је у виду:

V = G + G1 + G2 + S + S1 ,

при чему су:

- G [N] - тежина терета,

- G1 [N] – тежина стреле,

- G2 [N] – тежина јарбола (вертикалног носача дизалице),

- S и S1 [N]– силе у ужету за подизање терета и у ужету за подизање

стреле.

- Gg N- тежина противтега, на краку: еg ,

- G1 N– тежина дизалице и

- G N- тежина терета.

Правац дејства резултанте: V се мора налазити између осе дизалице и

кружнице радијуса: еr, кружнице по којој ротирају ослонци, десно од осе

дизалице. Исто важи и за случај растерећеног стања и најмањег дохвата,

када до превртања може доћи услед момента силе тежине противтега. Код

неоптерећене дизалице резултанта вертикалних сила:

b

S

S1 f

Слика 10.25. Дизалица са окретним постољем Слика 10.26.

Дохватник обртне дизалице

S1

Неоптерећено

стање

Оптерећено

стање

V0 = Gg + G1.

Код појединих дизалица је могуће мењати величину дохвата стреле помоћу

котурача или утеге остварујући, тако, криволинијско или хоризонтално

премештање терета. Брзина подизања стреле, дохватника, се креће од 0.5

до 1.3 m/s. На сл. 10.26 приказана је изведба промене дохвата путем

котурача са преносним односом: i=2. Сила: S1 у ужету за подизање стреле,

према слици, дефинисана је путем:

S1 = (G (а – c) + G1 (е1 – c) – S b)/(2 z k f) N,


z - брoj носивих ужади на котурачи, степен преноса,

SN - сила у ужету за подизање терета, при чему је:

G = S, сл. 10.26 а

f и b m - нормална растојања, према сл. 10.26.

Потребна снага за подизање стреле дизалице износи:

PW= 2 S1 v ѕ/m,


-

s

mv 0.4 – периферна брзина ужета на бубњу витла:

rv ,

- m = 0.85 - степен искоришћења преноса,

- 1/s - угаона брзина бубња,

- v m - полупречник бубња.

10.5.3. Двошинске дизалице порталне дизалице и полурамне

Имају примену на саобраћајним терминалима, сл. 10.28, градилиштима и

површинским коповима. Размак трачница шинског пута је дефинисан

потребном носивости. За носивост од 20 до 100kN, предвиђа се ширина,

размак који одговара нормалном колосеку, односно, 1435 mm. За већу

носивост предвиђа се размак: од 2, 2.5, 3.2, 4, 5 и 6.3 m. Дохват дизалице је

4 до 10 m а при већим ширинама шинског пута може бити и већи.

Слика 10.29.

Полупортална

дизалица

Слика 10.28

Двошинска портална дизалица

Рамна, портална, дизалица веће носивости приказана је сликом 10.28, а

полурамна, полупортална, дизалица сликом 10.29. Портали су подвозја,

носачи дизалица, рамни или полурамни, којима се побољшавају

експлоатационе карактеристике дизалица. Брзина транслаторног кретања

дизалица је од 0.33 до 5 m/s. У овој категорији су и порталне и

полупорталне лучке дизалице. Експлоатационе карактеристике лучких

дизалица су како следи:

- Брзина подизања терета: vd[m/s]=0.1 – 1,

- Угаона брзина ротације обртног постоља: nр [о/min]= 0.1 – 1,

- Транслаторна брзина кретања портала: vpо[m/min]= 15 – 35,

- Капацитет лучких дизалица:

Kčt/h=Qn n kt ki,


- Qnt=(0.7–1.0) Q - номинална носивост масе,

- Qt - маса терета по циклусу рада, 20 – 30 [t],

- kt = 0.6 0.85 – коефицијент остварења номиналне носивости,

- ki=0.7 0.8 – коефицијент искоришћења средства за захватање

материјала,

- n[бр. радних циклуса/h]=3600/Т 12 13,

- Т [s]= 1

n

i

i

t

- средње време трајања читавог радног циклуса,

- ti [s]=si/vi+(3÷5) – средње време трајања једног од N радних циклуса,

- = 0.6 – 0.7 – коефицијент интермитенције, представља проценат/100,

времена трајања читавог циклуса које се односи на

мировање средстава транспорта,

- si m - средња дужина пређеног пута предмета рада у току једног

циклуса,

- vi m/s – средња брзина кретања транспортног предмета рада.

10.5.5. Кабловске дизалице

Кабловске дизалице се користе за транспорт на отвореном простору који је

потребно покрити надземним опслуживањем. Шематски изглед је дат сл.

10.31. Примена ових дизалица је за надземни транспорт руде, јаловине од

рудника до најближег терминала. Такође се користе и за транспорт људи у

оквиру туристичког или скијашког центра. Основно решење транспорта је

уз коришћење противтегова: C, сл.10.31. За обезбеђење истоветног

растојања између ужади користе се одстојници – јахачи: i. На истој слици

је приказано ослањање средства за захват материјала: f преко котурова: e.

Израз путем кога се врши предрачун потребног пречника ужета је у виду:

d [mm]= 0.32 k (G + Gк + Gu )1/2,


- k - коефицијент,

k = 1 за колица са 2 точка а k = 0.8 за колица са 4 и више точкова,

- G, G k и GuN - тежина терета, колица и ужета за повлачење терета.

Слика

10.31.

Кабловска

дизалица

- жичара

Треба обратити пажњу на зглобно извођење упорника: a1 и а2, на слици, а

у сврху обезбеђења исте затегнутости ужета: h и d прекo котурова: k, l и g

a путем контратега С при оптерећењу и растерећењу теретом: G.

Провера носивог ужета се врши налажењем угиба на средини распона: L а

који мора бити у распону од 0.03 до 0.05 L. Угиб је збир компонентних

угиба: од тежине носивог ужета f1:

f1 [m]= (Gm L2) / ( 8 H cos),

и угиба од тежине терета, колица и ужета за повлачење терета f2 у виду:

f2 [m]= (G + Gk + Gu) L / (4 H),


Gm [N/m] - тежина 1m носивог ужета,

H [N] - хоризонтална компонента вучне силе у ужету,

L [m] - распон ужета,

- угао ужета, успон.

Степен сигурности ужета од лома је 3.5 до 4.5.

16. ПРОРАЧУН ТРАНСЛАТОРНО ПОКРЕТНЕ ОБРТНЕ ДИЗАЛИЦЕ

СА КРИВОЛИНИЈСКИМ ПРЕМЕШТАЊЕМ ТЕРЕТА

Дизалица, сл. 16.1, која се прорачунава, је портална лучка дизалица,

транслаторно покретна по шинском путу и обртна на ослоној платформи

портала, сл. 10.28, и са криволинијским премештањем терета, сл. 16.1 и сл.

16.4.

Lm

L3

L1

L10

сила ветра Fv0 T1 - тежиште S1 стрела , '=

c сила вет. Fv T - тежиште G терет

L2 G1 растерећено стање

S1 S - терет

стрела - дохватник f G1

S - терет f1 оптерећено

l0 l' стање

hv0 =1.1 hv

витло V0 V1=G+G1+G2+Gg+Gk hv hm h

противтег Lg0

Lg кабина G2 – тежина кабине hk

Gg R1 Астреле eqv.2 m2 полупречник верт. рукавца: r2=0.2 дo 0.5 А кабине, eqv.5 m2

обртно постоље FNz FNp

Слика 16.1. Дизалица на обртном постољу

D d/D=0.12 –0.15, D=500-1000 mm, d/D=0.15-0.25, D=200-500mm,

d број точкова: np= nz =2,

ширина точка: b= 200 – 300 mm,

b крак отпора котрљања: fkr=0.05,

коефицијент трења котрљања: =0.0015-0.02,

D0 D1 коефицијент трења клизања: =0.01-0.03,

R1 =

2824

0101

DDDD

Слика 16.2. Обртно постоље

O

стање:

оптерећено неоптерећено

16.1. Транслаторно покретне обртне дизалице

Транслаторно покретне дизалице се састоје, према сл. 16.1, из кабине са

погонским агрегатом, стреле – дохватника са колицима за транслаторно

премештање терета дуж стреле, средства за захватање материјала, обртног

постоља, сл. 16.2, портала и противтега.

Погонски агрегат је електромотор на наизменичну струју, асинхрони, а

даје снагу за реализацију операција:

- подизање стреле дизалице,

- окретање дизалице на обртном постољу портала,

- подизање терета и

- транслаторно кретање дизалице са порталом.

Конструкција саме дизалице је ослоњена на обртном постољу портала, и

може се закретати за угао од 2700 или 3600.

Дизалица, сл. 16.1, је предвиђена за криволинијско премештање терета

путем дохватника - стреле и колица која се крећу транслаторно дуж стреле.

Транслаторно кретање дизалице је предвиђено да се реализује по шинском

путу. При томе, током опслуживања, стрела наткриљује средства

транспорта: водна, друмска и/или железничка.

Ротирање се изводи на обртној платформи у три варијанте :

- I варијанта : ротирање на точковима пречника: D по кружном

шинском путу,

- II варијанта : ротирање на ваљцима пречника: D такође, по

криволинијском шинском путу,

- III варијанта : ослона обртна површина је спољни прстен великог

кугличног или ваљкастог „котрљајног лежаја“.

Пренос погона је путем пужа и пужног точка или конично тањирастим

зупчастим паром.

16.2. Оптерећења

Оптерећење дизалице потиче од сила у вертикалној равни које чине:

G [N] - тежина терета,

G1 [N] - тежина стреле,

G2 [N]– тежина обртне платформе са надградњом и кабином

оператера,

Gg [N]- тежина противтега,

Gk [N]– тежина колица за премештање терета,

Gp [N]– тежина портала дизалице,

као и сила ветра у хоризонталној равни:

Fvu [N] - сила ветра у уздужном правцу,

Fvp [N] - сила ветра у попречном правцу.

16.3. Критична стања

Критична стања следе из моментне једначине за тачку пресека уздужне

осе дизалице и осе платформе. Та стања су:

16.3.1. Пуно оптерећење теретом са највећим дохватом, испустом

За ово стање оптерећења утврђујемо координату резултанте вертикалних

сила при максималном оптерећењу, односно, удаљење ове резултанте од

осе обртног постоља: l', сл. 16.1, у виду:

l' [m]= 3 1 1 2 2 . .

1 2

m k g g v keqv k streqv v tereta m

g k

G L G L G L G L G L p A h A h A h

G G G G G

,


- V1 [N] =G+G1+G2+Gg+Gk – резултанта вертикалних сила за случај

пуног оптерећења,

- . .vu v kabineeqv k streleeqv v tereta mF N p A h A h A h - сила ветра, погл.16.4.1.1,

- pv[N/m2=Pa] – притисак силе ветра,

- L1 [m] – крак силе G1 који одговара тежишту: Т стреле са теретом –

случај оптерећеног стања,

- Lg [m] – крак силе тежине противтега, сл. 11.7 – заокружено, – случај

оптерећеног стања.

Услов који мора бити испуњен да не би дошло до поремећаја

стабилности дизалице, сл. 16.1:

l' R1

при чему је V1 – резултанта вертикалног оптерећења на краку: l'.

16.3.2. Неоптерећено стање, стрела је на најмањем дохвату

За случај неоптерећеног стања и минималног дохвата, такође, утврђујемо

удаљење резултанте вертикалних сила од осе постоља при чему ће се

правац резултанте налазити лево од осе кабине, за разлику од случаја:

16.3.1 када се правац резултанте налази десно од осе кабине:

l0 [m]= kg

kgg

GGGG

LGlGLGLG

21

3220110 ,


- V0 [N] =G1+G2+Gg+Gk – резултанта вертикалних сила за

неоптерећено стање,

- L10[m] - нови крак за G1 који одговара тежишту: Т1 - случај

неоптерећеног стања,

- Lg0 [m] – крак силе тежине противтега, сл. 16.1 - случај

неоптерећеног стања.

Услов који мора бити испуњен да не би дошло до поремећаја

стабилности дизалице, сл. 16.1:

l0 R1,

при чему је: V0 – резултанта вертикалног оптерећења на краку: l0.

16.3.3. Установљење оптималног полупречника обртног постоља

Правилним избором тежине противтега и полупречника платформе: R1

обезбеђујемо да правац резултанте вертикалних сила за оптерећено и

неоптерећено стање пада унутар круга оивиченог шинским путем.

16.4. Утицај силе ветра на дизалицу

Утицај силе ветра се испољава у уздужном и попречном правцу. Овај

утицај деловања ветра се испољава кроз два критична стања: критично

стање када је дизалица максимално оптерећена и са највећим дохватом –

критично стање: 1 и критично стање када је дизалица растерећена и са

подигнутом стрелом – критично стање: 2

16.4.1. Утицај ветра – уздужни правац

Притиску ветра изложена је површина кабине и површина стреле, што

скупа, чине еквивалентну површину дизалице у уздужном правцу: Aeqv-p,

сл. 16.1. Ова површина се, при прорачуну, увећава и оном површином

терета на коју ветар делује. Из производа притиска и укупне површине,

изложене дејству ветра, произилази сила у N. Утицај ветра се

установљава за оба критична стања: 16.3.1 и 16.3.2. Утицај се увећава

компонентом силе која је резултат љуљања терета у уздужном правцу са

амплитудом која одговара углу као и у попречном правцу са углом: '.

16.4.1.1. Критично стање: 1

Критично стање: 1 се односи на случај максималног оптерећења уз

највећи дохват стреле:

Fvu1 [N]= Fvu + Gsin cos


- Fvu [N]= . .v keqv streqv teretap A A A - сила ветра у уздужном правцу

за оптерећено стање,

- pv [Pa] = 5002500 - притисак силе ветра

- A [m2]= . .keqv streqv teretaA A A – површина кабине, стреле дизалице и

терета: управно на правац силе ветра,

- Gsin [N] - компонента силе утицаја ветра у уздужном правцу услед

љуљања терета.

Момент силе ветра у уздужном правцу:

Mvu1 [Nm]= . .v keqv k streqv v tereta mp A h A h A h + G hm sin cos.


Критично стање се односи на растерећено стање дизалице уз подигнуту стрелу

дизалице.

Fvu2 [N]= . .v kabineeqv streleeqvp A A

Момент силе ветра у уздужном правцу налази се путем:

Mvu2 [Nm]= . . 0v keqv k streqv vp A h A h ,


- Fvu2 [N]= p v A, - сила ветра у уздужном правцу - неоптерећено стање,

- А[m2]= . .kabineeqv streleeqvA A – површина кабине и стреле дизалице управно на

правац силе ветра,

- hv0 [m]- крак силе ветра при растерећеном стању.

16.4.2. Утицај ветра – попречни правац

Аналогно случају описаном у погл. 16.4.1, у овом поглављу се разматра

утицај ветра у попречном правцу али на површину: кабине, стреле и

терета, сл.16.1, управном на попречни правац деловања силе ветра.

16.4.2.1. Критично стање 1

Утицај силе ветра у попречном правцу за критично стање: 1 налази се путем:

Fvp1 N= Fvp + G sin ' cos',


- ' – угао закретања терета у попречном правцу,

- Fvp N= . .v keqv streqv teretap A A A - сила ветра у попречном

правцу за оптерећено стање,

- A[m2]= . .keqv streqv teretaA A A – површина кабине, стреле дизалице

и терета: попречно на правац силе ветра.

Момент силе ветра у попречном правцу за ово стање је:

Mvp1 Nm= . 2 . 1v keqv streqv tereta mp A L A L A L + G sin ' cos' Lm.



Fvp2 N= . .v keqv streqvp A A - сила ветра у попречном правцу за неоптерећено

стање,

при чему је:

А[m2]= . .keqv streqvA A - површина кабине и стреле дизалице: попречно

на правац силе ветра.


Mvp2 Nm= . 2 . 10v keqv streqvp A L A L ,


L10 m- промењен крак силе ветра због померања тежишта ближе оси

дизалице а услед растерећења.

16.5 Нормална сила реакције тла

Нормална реакција тла се разматра за случај критичног стања 1, погл.

16.3.1, када је дизалица максимално оптерећена и са највећим дохватом, и

за критично стање: 2, погл. 16.3.2, када је дизалица рaстерећена и са

подигнутим дохватником.

16.5.1. Нормална реакција тла за случај оптерећеног стања дизалице

Нормална сила реакције тла следи из моментне једначине за тачку

контакта задњих точкова и тла, према слици 16.2. Ова реакција се налази за

оптерећено стање с обзиром да су у том случају предњи точкови

оптерећенији од задњих. Следи, према 16.2.1 и 16.4.1.1:

Fnp2R1 = Mvu1 + V1 (R1+l'),

Fnp N=

1 11

1 12 2

vuV R lM

R R

,


Mvu1 Nm– момент силе ветра у уздужном правцу.

Максимална нормална сила по точку се налази као:

FnpT N= p

np

n

F ,


np = 2– број предњих точкова.

16.5.2 Нормална реакција тла за случај неоптерећеног стања дизалице

Нормална реакција тла за случај неоптерећеног стања дизалице налази се

за задње точкове дизалице. Моментна једначина за контакт предњег точка

и подлоге следи, према 16.3.2 и 16.4.1.2, у виду:

Fnz 2R1 = V0 (l0 + R1) – Mvu2,

Fnz N=

1

2

1

100

22 R

M

R

RlVvu

,


Mvи2 Nm– момент силе ветра у уздужном правцу.

Нормална реакција тла по точку:

FnzT N= Fnz

zn

1 ,


nz – број задњих точкова, nz = 2.

16.6. Окретање дизалице на обртној платформи

Отпори окретања на обртном постољу - платформи потичу услед:

– сила инерције у периоду неустаљеног кретања ,

- сила инерције у периоду устаљеног кретања,

- сила трења при окретању точкова и ваљака.

16.6.1. Отпор кретања због савлађивања сила инерције

Отпор кретања због савлађивања сила инерције налази се као:

Finеr N= Ri = Iz, i=1 ... m,


- m – укупан број овешаних маса,

- Iz kgm– момент инерције читаве структуре при ротацији,

- rad./s2- угаоно убрзање структуре.

Претпоставићемо да је:

Finеr N= Iz 0.

16.6.2. Отпор услед трења при кретању точкова или ваљака по шинском

путу

Отпор услед трења при кретању точкова и ваљака по шинском путу

потиче од силе трења која је резултат момента нормалне реакције тла на

краку: fkr, сл. 16.3, као и услед закошења

шинског пута:

0 0 ,

- коефицијент пријањања,

krN kr N N

fF D F f F F F

D

Слика 16.3. Точак

На слици 16.3 величине представљају:

d mm- пречник осовинице точка,

D mm– пречник точка,

D

d

fkr

FN

F0

d/D - Однос пречника осовинице точка и пречника точка:

d/D=0.120.15 за точкове пречника D=5001000 mm, односнo,

d/D =0.150.25 за точкове пречника: D=200500mm, сл.16.3,

fkr =50 100 mm – крак отпора котрљања, сл.16.3.

Сила трења на кретачима зависи од односа пречника рукавца точка и

пречника точка, према томе, од отпора у лежајевима кретача, као и од

отпора услед трења на контакту точкова и подлоге:

FwTN= (G+G1+G2+Gg+Gk)(d/D+2fkr/D),


- коефицијент којим се узима у обзир отпор услед закошења

шинског пута:

= 2.55.2 – точкови са клизним лежајима,

= 1.251.4 – точкови са котрљајним лежајима,

- коефицијент отпора трења,

=0.0015 0.02, за случај трења котрљања,

= 0.01 0.03, за случај трења клизања.

У случају обртања на ваљцима сила отпора на кретачима је облика:

FwVN=2fkr/DFN ,


D m– пречник точка односно ваљка, сл. 16.3,

FN N– нормална реакција тла на точак, сл. 16.3.

Обртни момент од силе отпора услед трења при кретању: Fw, за точкове

износи:

M1TNm= 1 0

4

D D FwT,

односно за ваљке:

M1VNm= 1 0

4

D D FwV,


1

22

2R

1 0 1 0

1 24 4

D D D DR

.

У случају обртног постоња са већим бројем точкова, 8z pn n усваја се:

1 0

14

D DR

,

а стрела се поставља управно на осу точкова.

16.6.3. Додатни момент отпора трења

Додатни момент отпора трења са аспекта оптерећенијих точкова који

треба савладати а узрокован је бочним трењем клизања по шинском путу

износи:

M2Nm=k''bFnp,


- b m – ширина точка,

- '=0.25-коефицијент отпора клизања између точка и обода

шинског пута,

- k'=1035 - коефицијент отпора клизања између точка и

подлоге кружног шинског пута: веће вредности усвајати код

већег броја точкова обртног постоља и обрнуто.

16.6.4. Момент за савлађивање силе трења у вертикалном рукавцу носача

кретача

Момент за савлађивање силе трења у вертикалном рукавцу носача кретача

износи:

M3Nm=2r2V1,


2-= 0.015 дo 0.05 - коефицијент трења у рукавцу,

r2 m= 0.3 do 0.5 – полупречник рукавца.

16.6.5. Укупни момент потребан за савлађивање отпора трења

Укупни момент потребан за савлађивање отпора трења износи:

MtrNm= M1+M2+M3, M1= M1Т.

16.6.6. Укупни момент потребан за савлађивање отпора при обртању

дизалице

Укупни момент потребан за савлађивање отпора при обртању дизалице

износи, према 16.4.2 и 16.6.5:

MvNm= Mo= 0.7 Mvp1+Mtr.

16.6.7. Снага потребна за обртање дизалице

Снага потребна за обртање дизалице налази се путем:

PkW =

30

min/.sec/1 11 onMkMk posoposo


npos = 0.2 дo 1 o/min – број обртаја на постољу у минути,

pos =

4

01 DD

v

[1/s]– угаона брзина обртања постоља,

rv pos ,

v = 15 do 35 m/min – периферна брзина,

- степен искоришћења, =0.8,

k1 = 1.10 дo 1.25– коефицијент увећања снаге за 10 дo 25%,

Mo [Nm]– потребан обртни момент еквивалентан моменту: Mv.

Треба водити рачуна да се за сва друга дејства дизалице:

- подизање стреле,

- подизање терета и

- транслаторно кретање дизалице,

одабере број кракова котураче или преносни односи такви да снага

добијена у овој тачки буде довољна имајући у виду да истовремена дејства

дизалице нису ни предвиђена нити могућа.

16.7. Снага потребна за подизање терета

Снага мотора потребна за подизање терета се налази путем израза:

Р[kW]=1

1

m

vGk t

,


vt [m/s]– брзина подизања терета,

m1 = 1 4 – број кракова од котураче за подизање терета – преносни

однос; овај преносни однос омогућава да се мањом силом

на дужем путу подиже тежи терет али за дуже време,

1m

G[N]= S[N] – сила у ужету за повлачење терета,

k1 = 1.10 дo 1.25 – кофицијент увећања снаге за 10 дo 25%.

16.8. Снага потребна за подизање стреле дизалице

Сила у ужету за подизање стреле дизалице у N налази се из моментне

једначине за тачку: О, према слици: 16.1 и 16.4, и износи:

3 1 1 1 1

1

sin cos,

m k vu v mG L c G L c G L c F h G h S fS N

m f


m =2 дo 4 – број кракова котураче за подизање стреле дизалице,

S [N] = G/m1 – сила у ужету за подизање терета, погл. 7,

m1 = 2 до 4 - број кракова котураче за подизање терета,

=0.85 - степен искоришћења.

Слика 16.4.

Стрела за криволинијско

премештање терета са

системом затеге

S1

S f 1 f1

Обимна брзина ужета на бубњу:

v=lu/td, v=0.1 дo 0.15 m/sec.


td [s] - време потребно за потпуну промену дохвата,

x0-x'0 [m] - промена дужине затеге стреле дизалице,

lu [m] - дужина ужета за подизање стреле дизалице намотаног на

добош при промени дужине затеге са х0 на x'0,

lu = (x0-x'0) m = const, сл. 16.4.

Током подизања стреле дохват се смањује. Намотавањем ужета на

добош пречник добоша се повећава што узрокује повећање брзине

подизања, при константној угаоној брзини добоша, како се стрела

усправља. Према томе, на почетку усправљања стреле брзина

промене дохвата је мања а на крају највећа.

Обимна сила на добошу износи:

FoN=dob

S

1 .

Момент обимне силе на добошу:

MoNm=F02

dobD , Ddob = 0.2 m дo 1 m.

Угаона брзина на добошу:

1/s= .30.

constn

r

v

dob

Снага потребна за подизање стреле дизалице:

PW=strele

vSk

11 ,


strele =0.95 - коефицијент искоришчења преноса,

k1 = 1.15 дo 1.3 – коефицијент увећања потребне снаге.

16.9. Снага потребна за праволинијско кретање дизалице

Снага потребна за праволинијско кретање дизалице се налази на основу:

Р vFW

W in

,


- =1.5 до 1.8- степен преоптерећења електромотора,

- = 0.8 до 0.9 - степен искоришћења,

- v[m/s] – максимално предвиђена брзина транслаторног кретања

дизалице,

- Fin [N]– инерциона сила при транслаторном кретању,

Fin= g

k1 (G+G1+G2+Gk+ Gp+Gg)ain,


- ain 0.15 [m/s2]- убрзање,

- k1 – коефицијент увећања потребне снаге, према погл. 16.8,

- g = 9.81[m/s2] - убрзање силе теже,

- W[N] – сила потребна за савлађивање отпора при

транслаторном кретању дизалице са порталом:

W=Wk+Wn+W0,


- Wk [N] - сила отпора котрљању:

Wk=(G + G1 + G2 + Gk + Gp + Gg) fk,

- fk - коефицијент отпора трења котрљања, према таблици:

Т. 16.1,

- WnN - сила која узима у обзир нагиб шинског

транспортног пута:

Wn= (G+G1+G2+Gk+ Gp +Gg)sin nagiba terena ,

nagiba terena =1 do 50 – угао нагиба тла,

- W0N 0 - сила отпора која узима у обзир остале утицаје;

углавном се претпоставља да је једнака нули а

њен утицај се узима у обзир кроз коефицијент

увећања потребне снаге.

Таблица: Т.16.1. Величина коефицијента отпора трења у зависности од

пречника точка, пречника рукавца и вида трења

Пречник точка

[mm]

Пречник рукавца

[mm]

fk клизања fk котрљања

до 200 до 50 0.028 0.02

200 до 400 50 до 65 0.018 0.015

400 до 600 65 до 90 0.016 0.01

600 до 800 90 до 100 0.013 0.006

16.10. Снага потребна за праволинијско кретање колица за премештање

терета

Снага мотора потребна за праволинијско, кретање колица за подизање

терета налази се у виду:

РW =

sincos1 kk vGGk,


- vk m/s – брзина кретања колица,

- k1 – коефицијент увећања потребне снаге, према погл. 16.8.7,

- - коефицијент отпора трења котрљања, према Т. 16.1,

- - највећи угао који стрела, при опслуживању терета, тежине: G,

може да гради са хоризонталном равни,

- =0.8 до 0.9 - степен искоришћења.

16.11. Прорачун транслаторно покретне обртне дизалице са

криволинијским премештањем терета

Пример 1

За порталну лучку дизалицу, транслаторно покретна по шинском путу

нагиба 10 и обртну на ослоној платформи портала и са криволинијским

премештањем терета, сл. 16.1 и сл. 16.2, установити:

- минимално потребан полупречник шинског пута по коме се, на

порталу, сл. 10.28, обрће имајући у виду стање највећег оптерећења

при највећем дохвату и неоптерећено стање при најмањем дохвату,

- оптерећење узроковано дејством ветра у уздужном и попречном

правцу,

- потребну снагу за подизање стреле дизалице,

- потребну снагу за подизање терета,

- потребну снагу зa обртање дизалице,

- потребну снагу зa транслаторно кретање дизалице,

при чему су подаци за величине дати на сл. 16.1 и 16.2, и изражени у

јединицама: kN, m, stepen, како следи:

- Lm = 15, L1=0.7 Lm, L10 = 0.8 L1, L2 = c - 1, Lg = c + 6, Lg0 = c + 1,

- L3 = 0.9 Lm, hm= 15, hv= 12, hk= 4, D= 0.4, Ddob=0.8,

- R1 – установити из услова стабилности дизалице, c=1.1 R1,

- f1=2, f =2, b=200mm,

- брине подизања терета и стреле одабрати произвољно,

тежине су како следи:

- G= 100, G1=20, G2= 30,

- Gp = 70 – тежина портала дизалице,

- Gg = G,

- брзина транслаторног кретања дизалице: v=5m/s,

- = 15, 1= 15,

чеоне површине дизалице (кабине и стреле) и терета, еквивалентне, су:

- Akabineekv=5m2 – eквивалентна површина кабине,

- Astrleekv=2m2 – eквивалентна површина стрлe,

- терет је цилиндрични, полупречника базе: rosnove = 1 и висине:

h=2

Атерета=2 rosnove h=212=4m2,

притисак силе ветра износи:

- рv=1000Ра=1kPa.

Дизалица се по постољу обрће на четири точка са кoтрљајним лежајима.

Решење:

Минимално потребан полупречник шинског пута по коме се, на порталу,

обрће имајући у виду стање највећег оптерећења при највећем дохвату и

неоптерећено стање при најмањем дохвату:

- пуно оптерећење теретом са највећим дохватом стреле - критично стање 1

налази се установљењем растојања осе резултанте вертикалних сила од

вертикалне осе симетрије кабине дизалице: l', сл. 16.1:

3 1 1 2 2 . .

1

,m k g g v keqv k streqv v tereta mG L G L G L G L G L p A h A h A h

l mV

L1 [m] – крак силе G1 који одговара тежишту: Т стреле са теретом,

случај оптерећеног стања,

V1[N] = 1 2 g kG G G G G – резултанта вертикалног оптерећења

на краку: l' R1.

Дужина крака: l' је у граничном случају једнака полупречнику шинског

пута: R1:

.77.31.142.3254

1.1701238

254

701238

254

701041134

41003020100

15412245161001307.0209.04100`

111

1 mRcmRR

Rcc

ccLLLl mmm

Минимално потребан полупречник шинског пута по коме се, на порталу,

дизалица обрће имајући у виду стање најмањег оптерећења при најмањем

дохвату:

- неоптерећено стање, стрела је на најмањем дохвату - критично стање: 2

налази се установљењем растојања осе резултанте вертикалних сила од

вертикалне осе симетрије кабине дизалице: 0l , l0 R1 сл. 16.1:

l0 [m]= 0

322011

21

3220110

V

LGlGLGLG

GGGG

LGLGLGLG kgg

kg

kgg

,

- L10[m] - нови крак за G1 који одговара тежишту: Т1 - случај

неоптерећеног стања,

- kg GGGGV 210 – резултанта вертикалног оптерећења на краку: l0.

.31.11.119.1154

1.17092

154

7092

154

110013016854

41003020

11001307.08.0209.04

111

1

0

mRcmRR

Rc

ccccLLl mm

l` R1, l0 R1,

Налази се минимално потребан полупречник шинског кружног пута

дизалице у виду:

R1 sup(3.42, -1.19) R1=3.42m, c=3.8m, L2=3.7m, Lg=10m, Lg0=4.8m.

Оптерећење узроковано дејством ветра у уздужном и попречном

правцу

Утицај силе ветра се испољава у уздужном и попречном правцу. Овај

утицај деловања ветра се испољава кроз два критична стања: критично

стање када је дизалица максимално оптерећена и са највећим дохватом –

критично стање: 1 и критично стање када је дизалица растерећена и са

подигнутом стрелом – критично стање: 2

Утицај ветра – уздужни правац

Притиску ветра изложена је површина кабине и површина стреле, што

скупа, чине еквивалентну површину дизалице у уздужном правцу: Aeqv-p,

сл. 1. Ова површина се, при прорачуну, увећава и површином терета на

коју ветар делује.

Критично стање: 1

Критично стање: 1 односи се на случај максималног оптерећења уз

највећи дохват стреле.

Cилa ветра у уздужном правцу:

Fvu1 [N]= Fvи + Gsin cos =11+100sin150cos150=36kN,


- Fvи [N]= pv A=11000N=11kN - сила ветра,

- Gsin [N] - компонента силе утицаја ветра у уздужном правцу услед

љуљања терета,

- A [N]– површина стреле дизалице и кабине: Акабине и стреле eqv., сл.16.1,

увећана за еквивалентну површину попречног пресека терета

управно на правац силе ветра:

A= Aкабине и стреле eqv.+At=7+2rosnove h=7+212=11m2,

- At [N]- површина попречног пресека терета управно на силу ветра,

- pv [Pa]– притисак силе ветра, pv=1000Pa=1kPa

Момент силе ветра у уздужном правцу:

Mvu1 [Nm]= p(Akabeqv. hk+ Astreqv. hv + Ater. hm )+G hm sin cos =

154122451 + 100sin150cos15015 =104+375=479kNm.


Критично стање се односи на растерећено стање дизалице уз подигнуту стрелу

дизалице.

Fvu2 [N]= Fv= рА =7kN,

A= Aкабине и стреле eqv.=7 m2

Момент силе ветра у уздужном правцу налази се путем:

Mvu2 [Nm]= p(Akabeqv. hk+ Astreqv. hv0 )= 2.132451 =46.4kNm,


hv0 [m]= hv 1.1= 13.2m - крак силе ветра при растерећеном стању.

Утицај ветра – попречни правац

Rазматра се утицај ветра у попречном правцу на површину: Aкабине и стрелеeqv,

сл.16.1, увећану површином терета управном на попречни правац

деловања ветра.



Fvp1 N= Fvp + G sin ' cos '=11+100sin 150cos 150=37kN,


' =150– угао закретања терета у попречном правцу,

Fvp = Fvu =11N– сила ветра у попречном правцу.


Mvp1 Nm= p(Akabeqv. L2+ Astreqv. L1 + Ater. Lm ) + G sin ' cos 'Lm=

1545.1028.351 +100sin150 cos15015=475kNm.



Fvp2 N= Fv=рА=7kN, A= Aкабине и стреле eqv.=7 m2.


Mvp2 Nm= p(Akabeqv. L2+ Astreqv. L10 ) =1(53.8+28.4)=35.8kNm,


- L10 m=0.80.7Lm=8.4 m - промењен крак силе ветра због померања

тежишта ближе оси дизалице а услед растерећења.

Нормалне реакције тла

Нормална реакција тла за случај оптерећеног стања дизалице

Fnp 2R1 = Fv hv + V1 (R1+l') + Gsin cos hm,

.32442.32

42.342.3254

42.32

479

22 1

11

1

1 kNR

lRV

R

MF vu

np

Максимална нормална сила по точку, сл. 16.3, се налази као:

FnpT N= p

np

n

F=359/2=179.5kN ,


np = 2– број предњих точкова.

Нормална реакција тла за случај неоптерећеног стања дизалице

Fnz 2 R1= V0 (l0 + R1) – Мvu2,

Fnz N=

.7042.32

231

42.32

42.319.1154

221

2

1

100 kNR

M

R

RlVvu

Нормална реакција тла по точку:

FnzT N= Fnz

zn

1 =35kN ,


nz – број задњих точкова, nz = 2.

Окретање дизалице на обртној платформи

Отпор кретања услед савлађивања сила инерције

Отпор кретања због савлађивања сила инерције налази се као:

Finеr N= Ri = Iz, i=1 ... m,


- m – укупан број овешаних маса,

- Iz kgm– момент инерције читаве структуре при ротацији,

- rad./s2- угаоно убрзање оптерећене дизалице при обртању.

Претпоставићемо да је:

Finеr N= Iz 0.

Момент отпора услед трења при кретању точкова по шинском путу

Отпор услед трења при кретању точкова по шинском путу потиче од силе

трења која је резултат момента нормалне реакције тла на краку: fkr, сл.

16.3, као и закошења шинског пута. При томе су:

- d/D=0.2 - однос пречника осовине точка и пречника точка за

точкове пречника: D=400mm,

- fkr [mm]=50 100 50 mm – крак отпора котрљања, сл. 16.3.

Сила трења на точковима следи у виду:

FwTN= (G+G1+G2+Gg+Gk)(d/D+2fkr/D),

kND

f

D

dVF kr

wT 8025.14.0

050.022.001.025421

,


=1.25- коефицијент којим се узима у обзир отпор услед закошења

шинског пута код точкова са кoтрљајним лежајима,

=0.01- коефицијент отпора трења у осовини точка.

Обртни момент од силе отпора услед трења при кретању: FwТ, износи:

M1TNm=M1=(D1+D0)/4FwT=4.8480=387kNm,

при чему је, према сл. 2:

(D1+D0)/4 1

22

2R =R1 2 =4.84m

Додатни момент отпора трења

Додатни момент отпора трења који треба савладати са аспекта

оптерећенијих точкова а узрокован је бочним трењем клизања по

шинском путу износи:

M2Nm=k''bFNp=10.80.250.2359=194kNm,


- b m – ширина точка,

- '=0.25 - коефицијент отпора клизању између точка и обода

шинског пута,

- k'=1035 (10.8) - коефицијент отпора клизања између точка и

подлоге кружног шинског пута.

Момент за савлађивање силе трења у вертикалном рукавцу носача

кретача:

Момент за савлађивање силе трења у вертикалном рукавцу носача кретача

износи:

M3Nm=2r2V1=0.030.4254=3.048kNm,


- 2-= 0.03 - коефицијент трења у рукавцу,

- r2 m= 0.4 – полупречник рукавца.

Укупни момент потребан за савлађивање отпора трења

Укупни момент потребан за савлађивање отпора трења износи:

MtrNm= M1+M2+M3=387+194+3=584kNm, M1= M1Т.



износи:

MoNm= 0.7 Mvp1+Mtr=0.7475+584=916.5kNm.

Снага потребна за обртање дизалице

Снага потребна за обртање дизалице налази се путем:

1 11/ sec. / min 1.1 916.5 0.285

37.630 30 0.8

o pos o posk M k M n oP kW kW

,


- npos = 0.285 o/min – број обртаја дизалице у минути на постољу,

- 1 01

0.2854.84 0.144 / 8.66 / min.

4 30 30

posnD Dv R m s m

–периферна

брзина,

- - степен искоришћења, =0.8,

- k1 = 1.1– коефицијент увећања снаге за 10 %.

Снага потребна за подизање терета

Снага мотора потребна за подизање терета се налази путем израза:

Р= 1

1

1.1 100 0.836.7

0.8 3

tk G vkW

m

37 kW,


- m1 =3 број кракова котураче за подизање стреле дизалице,

- vt – брзина подизања терета,

- =0.85 - степен искоришћења преноса.

Снага потребна за подизање стреле дизалице

Сила у ужету за подизање стреле дизалице у N налази се из моментне

једначине за тачку: О, према слици: 16.1, и износи:

3 1 1 1 1

1

sin cos,

m k vu v mG L c G L c G L c F h G h S fS N

m f

S1[N]=285kN


m =2 – број кракова котураче за подизање стреле дизалице,

S [N] = G/m1 =100/3=33.3kN– сила у ужету за подизање терета,

m1 = 3 - број кракова котураче за подизање терета,

=0.95 - степен искоришћења.

Обимна брзина ужета на бубњу:

v= 0.11 m/sec.

Обимна сила на добошу износи:

FoDN= 1 285335

0.85dob

SkN

.

Момент обимне силе на добошу:

MoDNm=F00.8

335 1342 2

dobDkNm .

Угаона брзина на добошу:

.min/6.2275.030

275.04.0

11.0/1 on

r

vs

dob

Снага потребна за подизање стреле дизалице:

PW= 1 1 1.13 285 0.1137.3

0.95strele

k S vkW

,


strele =0.95 - коефицијент искоришћења преноса,

k1 = 1.13 – коефицијент увећања потребне снаге.

Снага потребна за праволинијско кретање дизалице

Снага потребна за праволинијско кретање дизалице се налази на основу:

Р vFW

W in

,


- =1.5 до 1.8- степен преоптерећења електромотора,

- = 0.8 до 0.9 - степен искоришћења,

- v[m/s]=3m/s - максимално предвиђена брзина транслаторног

кретања дизалице,

- Fin [N] - инерциона сила при транслаторном кретању,

Fin= g

k1 (G+G1+G2+Gk+ Gp+Gg)ain= kNGV p 5.515.081.9

1.11 ,


- ain 0.15 [m/s2]- убрзање,

- k1 =1.1– коефицијент увећања снаге,

- g = 9.81[m/s2] - убрзање силе теже,

- Gp =70kN– тежина портала дизалице,

- W[N] – сила потребна за савлађивање отпора при

транслаторном кретању дизалице са порталом:

W=Wk+Wn+W0=4.86+5.65+0=10.51kN,


- Wk [N] - сила отпора котрљању:

Wk=(G + G1 + G2 + Gk + Gp + Gg) fk,

Wk= (V1+70)0.015=3240.015=4.86kN,

- fk - коефицијент отпора трења котрљања: Т. 16.1.

- WnN - сила отпора кретању којим се узима у обзир

нагиб шинског транспортног пута:

Wn= (G+G1+G2+Gk+ Gp +Gg)sin nagiba terena =

=(V1+ Gp )sin10=(254+70)sin10=5.65 kN

nagiba terena =10 – угао нагиба тла,

- W0 N 0 - сила отпора која узима у обзир остале

утицаје; углавном се претпоставља да је једнака нули

а њен утицај се узима у обзир кроз коефицијент

увећања потребне снаге.

Снага потребна за праволинијско кретање дизалице

Р 5.5 10.51

3 37.7 .1.5 0.85

inW FW v kW

Констатујемо да се за реализацију свих дејстава дизалице усваја

мотор снаге прве веће стандардне од: Р = 37.7 kW:

Р 37.740 kW.

TEHNIKUM TAURUNUM, VIŠSS

Beograd – Zemun

УНУТРАШЊИ ТРАНСПОРТ

ДОМАЋИ ЗАДАТАК 2

ПРОРАЧУН ТРАНСЛАТОРНО ПОКРЕТНЕ ОБРТНЕ ДИЗАЛИЦЕ

СА КРИВОЛИНИЈСКИМ ПРЕМЕШТАЊЕМ ТЕРЕТА

UNUTRAŠNJI TRANSPORT 2.1

Za portalnu lučku dizalicu, sl. 1, predviđenu za krivolinijsko premeštanje tereta, translatorno

pokretnu po šinskom putu i obrtnu na oslonoj platformi portala, sl. 2, ustanoviti:

- potrebnu snagu za podizanje strele dizalice,

- potrebnu snagu za podizanje tereta,

- potrebnu snagu za obrtanje dizalice,

- potrebnu snagu za translatorno kretanje dizalice,

- potrebnu snagu za kretanje kolica,

pri čemu su podaci za veličine, prema sl. 1 i 2, izraženi u jedinicama: kN, m, stepen kako

sledi:

Lm = 15,

L1=0.7 Lm,

L10 = 0.8 L1,

G= 100,

hm= 15,

hv= 12,

D= 0.4,

Ddob=0.8,

R1 – odabrati iz uslova stabilnosti dizalice,

c=1.1 R1,

L2 usvojiti: c - 1000mm,

L1=0.7 Lm,

L10 = 0.8 L1,

Lg usvojiti: c + 1000mm

L3 = 0.9 Lm,

f1=2,

f =3,

G1=20,

L1=0.7 Lm,

L10 = 0.8 L1,

G2= 30,

Gk = 4 - težina kolica,

Gp = 70 – težina portala dizalice,

Gg = G,

= 15, 1= 15.

Teret je cilindrični, rosnove = 1 ili prizmatični, Aosnove= , visine: h=2

Lm

L3

L11.1 L10

L10

S1 за стрелу , '=

C сила ветра Fv T G

L2 сила ветра Fv0 S од терета

T1

f G1 G1

f1 растерећено оптерећено

lo l' стање

hv0 hm h

витло V0 V1=G+G1+G2+Gg+Gk hv =1.1 hv0

противтег Lg

кабина G2 – тежина кабине

Gg R1

Полупречник верт. рукавца: r2=0.2, do 0.5 Астреле и кабине, eqv.7 m2

FNz FNp

Слика 1. Дизалица на обртном постољу

D d/D=0.12 –0.15, D=500-1000 mm, d/D=0.15-0.25, D=200-500mm,

d број точкова напред и позади: np= nz =2,


b /4 крак отпора котрљања: fkr=0.05,

450 коефицијент трења котрљања: =0.0015-0.02,


R1 = (D1+D0)/4 cos 450

Слика 2. Обртно постоље

U Zemunu, Student: B. R. Marković

O

UNUTRAŠNJI TRANSPORT 2.2









sledi:

Lm = 12

G= 120

hm= 15

hv= 12

D= 0.4

Ddob=0.8

R1 – odabrati iz uslova stabilnosti dizalice

c=1.1 R1

L1=0.7 Lm

L10 = 0.8 L1

L2 usvojiti: c - 1000mm


L3 = 0.9 Lm

f1=2

G1=20

G2= 30

Gk – težina kolica: Gk = 4

Gp – težina portala dizalice: Gp = 70

Gg = G

= 15 , 1= 15

f =3.
