· 11 medij: datum: emisija: početak trajanje emisija prilog 31.05.2017 ovo je srbija 31.05.2017...

1/1

Medij:Datum:

Emisija:

Početak TrajanjeEmisija

Prilog

31.05.2017

Ovo je Srbija31.05.2017 15:00:00 130:0031.05.2017 15:28:00 1:46

Autori:Teme:

RTS1

RedakcijaIzbeglice i azilanti / migranti; Komesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: Pirotski izviđači

1746

Voditeljka:Nezadovoljstvo i među pirotskim izviđačima. Naime, Odred izviđača iz tog grada obratio se javnostinakon obijanja i uništavanja inventara u njihovom kampu. Oni tvrde da su za to odgovorni migranti.Prema rečima izviđača uprkos obraćanju nadležnim institucijama problem nije rešen.Maja Mijalković, reporter:Izviđačke kućice u kampu na 4 km umesto da okupe izviđače postale su deponija sa ruiniraniminventarom. Kamp se nalazi odmah pored Migrantskog centra, a predstavnici Izviđačkog odreda kažu dasu u više navrata zatekli obijene kućice i u njima migrante.Rade Petrović, član UO Odreda izviđača:Mi nemamo ništa protiv migranata. Oni ljudi su došli sigurno ne svojom voljom. Ali želimo da se ponašajudomaćinski i samim tim kao dobre komšije da gradimo odnose sa njima.Miodrag Mitić, starešina Odreda izviđača:Spavali smo više puta u Policijskoj upravi u Pirotu. Ja sam sa njihovim patrolama dolazio. Dolazio je inačelnik Dušan. Međutim, sve se svodilo šta im mi možemo. Nemamo mi neke velike ingerencije premanjima. I to tako traje evo od kako su došli.Maja Mijalković, reporter:Predstavnici Komesarijata za migrante zaduženi za Centar na 4 km nisu želeli da komentarišu navodeizviđača. Rekli su da bi tek trebalo da se utvrdi ko je štetu napravio i javnost su jedino obavestili o stanjuu ovom Centru.Saša Georgijev, Komesarijat za izbeglice:Trenutno je 190 migranata, od toga stotinu skoro dece, pedesetak žena i ostalo su muškarci. Sve su toporodice uglavnom iz Avganistana.Maja Mijalković, reporter:Kamp izviđača ima osam objekata sa 66 ležajeva. Objekti su opremljeni kupatilom, laminatom i TApećima. Kamp trenutno ne radi, jer kako su nam rekli, nema uslova za izvođenje izviđačkih aktivnosti.

Komesarijat za izbeglice Republike Srbije kliping centar Srbijewww.ninamedia.rs

http://www.ninamedia.rs

1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

31.05.2017

Novosti31.05.2017 15:00:00 45:0031.05.2017 15:10:00 1:52

Autori:Teme:

Radio Novi Sad

Izbeglice i azilanti / migranti; MigracijeNaslov: Kuća za smeštaj izbeglica u Subotici

2062

Voditeljka:Ponovo domaće teme. I pored Peticije protivljenja koju je potpisalo više hiljada građana zbog negativnogstava vladajućeg Saveza vojvođanskih Mađara, projekat izgradnje kuća za smeštaj izbegličkih porodica uSubotici biće nastavljen. Tako tvrdi državni sekretar Nenad Ivanišević. Lider Saveza vojvođanskih MađaraIštvan Pastor kaže da od stavova ne odustaju, ali se obojica slažu da rešenje treba tražiti kroz razgovor.Pojedinosti Boris Šuman.Boris Šuman, reporter:Odnosi Srbije i Mađarske su na istorijski visokom nivou. Ovo je mantra koju ponavljaju političari sa obestrane granice već duže vreme, a partneri se slažu oko svega, pa čak i oko toga i čemu se ne slažu, a tosu izbeglice. Političko vođstvo vojvođanskih Mađara podržava maticu u njihovoj politici. Tako da je testodnosa postao projekat izgradnje objekata za smeštaj izbeglica u Subotici, jer se SVM i ako deovladajuće koalicije na sva tri nivoa vlasti, usprotivio ovom projektu. Upravo se protagonista gradnjeNenad Ivanišević i predsednik SVM Ištvan Pastor po ovom pitanju slažu da se ne slažu, ali da im to nećenarušiti odnose.Nenad Ivanišević, državni sekretar:Bilo koje pitanje a pogotovo ne pitanje nekog projekta u Subotici neće da poremeti ni moje ličnoprijateljstvo sa predsednikom Pastorom, pogotovo ne nešto više.Ištvan Pastor, predsednik SVM:Bez obzira na to što možda oko nekih pitanja imamo drugačije političke stavove, to nije tema zasukobljavanje i neće ga biti. Tražićemo rešenje kao što smo i do sada tražili. Ubeđen sam da ćemo naći.Boris Šuman, reporter:Bez obzira na neslaganje, peticije, optužbe u saopštenjima, projekat se nastavlja, tvrdi Ivanišević.Nenad Ivanišević, državni sekretar:Svi projekti će da se nastave, a svi problemi će da se rešavaju u razgovoru između odgovornih lica.Boris Šuman, reporter:Projekat predviđa izgradnju objekta za eventualni smeštaj šest porodica koje zatraže azil u Srbiji tokomnarednih godinu i po dana i to novcem Kraljevine Norveške. Potom bi objekti ostali u vlasništvuGerontološkog centra.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

31.05.2017

Ovo je Srbija31.05.2017 15:00:00 130:0031.05.2017 15:32:00 0:21

Autori:Teme:

RTS1

RedakcijaIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Donacija Crvenom krstu Subotica

298

Spiker:Predstavnici Crvenog krsta Nemačke predali su novo teretno vozilo Crvenom krstu Subotice. Donacijavredna oko 22000 evra deo je projekta kojim nemačka Vlada 5 meseci u potpunosti finansira obroke zasve migrante u subotičkom prihvatnom centru. Ukupna vrednost tog projekta je 200000 evra.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

31.05.2017 15:46

http://www.kurir.rs/crna-hronika/2857208/rekord-na-batrovcima-carina-i-policija-za-dan-otkrila-13-Autori:Teme:

www.kurir.rs

@KurirVestiIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: REKORD NA BATROVCIMA: Carina i policija za dan otkrila 13 Avganistanaca

1354

BEOGRAD - Carinici su na graničnom prelazu Batrovci, na izlazu iz zemlje, otkrili ukupno 13 migranata izAvganistana, koji su pokušali ilegalno da pređu granicu, saopšteno je danas iz Uprave carine. Migranti suotkriveni juče, u nekoliko slučajeva. foto: Carina Srbije U noći između ponedeljka i utorka, u tovarukamiona koji je iz Turske u Nemačku prevozio raznovrsnu robu, carinici su našli šest mladića koji supokušali ilegalno da pređu granicu. foto: Carina Srbije Dva sata kasnije, dvojica migranata otkrivena sumeđu paletama metalnih ploča, sklupčana u dnu tovarnog dela kamiona koji je robu prevozio na relacijiBugarska - Italija. Još jedan kamion iz Turske pojavio se na istom istom graničnom prelazu u ranimjutarnjim časovima, a uočivši polomljenu plombu, carinici su posumnjali da se u tovaru kriju "ilegalci" tesu vozilo uputili na skener. foto: Carina Srbije Analizom slike među robom uočene su siluete nalik naljudske, a nakon fizičkog pregleda ustanovljeno je da se među metalnim profilima kriju još tri osobe kojesu na ilegalan način htele da se domognu neke od evropskih zemalja. Zahvaljujući skeneru otkrivena su iposlednja dva u nizu migranata, koji bi, da su uspeli u svom naumu, stigli do Francuske, skrivajući semeđu auto delovima koje je prevozio kamion iz Albanije. Autor:Kurir.rs/Tanjug, Foto: Carina


http://www.kurir.rs/crna-hronika/2857208/rekord-na-batrovcima-carina-i-policija-za-dan-otkrila-13-avganistanaca


1/1

Medij:Vreme:

Link:

31.05.2017 15:51

http://www.smedia.rs/hronika/7164713/rts-na-batrovcima-zaustavljeno-13-migranata.htmlAutori:Teme:

www.smedia.rs


Naslov: Na Batrovcima zaustavljeno 13 migranata

1054

Carinici su na graničnom prelazu Batrovci, na izlazu iz zemlje, otkrili ukupno 13 migranata izAvganistana, koji su pokušali ilegalno da pređu granicu, saopšteno je iz Uprave carine.Migranti su otkriveni juče, u nekoliko slučajeva. U noći između ponedeljka i utorka, u tovaru kamiona kojije iz Turske u Nemačku prevozio raznovrsnu robu, carinici su našli šest mladića koji su pokušali ilegalnoda pređu granicu. Dva sata kasnije, dvojica migranata otkrivena su među paletama metalnih ploča,sklupčana u dnu tovarnog dela kamiona koji je robu prevozio na relaciji Bugarska - Italija. Još jedankamion iz Turske pojavio se na istom istom graničnom prelazu u ranim jutarnjim časovima, a uočivšipolomljenu plombu, carinici su posumnjali da se u tovaru kriju "ilegalci" te su vozilo uputili na skener.Analizom slike među robom uočene su siluete nalik na ljudske, a nakon fizičkog pregleda ustanovljeno jeda se među metalnim profilima kriju još tri osobe koje su na ilegalan način htele da se domognu neke odevropskih... Pročitajte ceo članak na rts.rs


http://www.smedia.rs/hronika/7164713/rts-na-batrovcima-zaustavljeno-13-migranata.html


1/1

Medij:Vreme:

Link:

31.05.2017 16:41

www.beta.rsAutori:Teme:

Beta

BetaIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Otkriveni migranti na Batrovcima

1055

BEOGRAD, 31. maja 2017. (Beta) - Carinici na graničnom prelazu Batrovci, sa Hrvatskom, otkrili su unekoliko navrata ukupno 13 migranata iz Avganistana koji su ilegalno pokušali da napuste Srbiju,saopšteno je danas.Kako se navodi, u noći izmedju ponedeljka i utorka, u tovaru kamiona koji je iz Turske u Nemačkuprevozio raznovrsnu robu, carinici su pronašli šest mladića koji su pokušali ilegalno da predju granicu.

Samo dva sata kasnije, dvojica migranata pronadjena su medju paletama metalnih ploča, sklupčana udnu tovarnog dela kamiona koji je robu prevozio na relaciji Bugarska - Italija.

Još jedan kamion iz Turske pojavio se na istom istom graničnom prelazu u ranim jutarnjim časovima.Uočivši polomljenu plombu, carinici su posumnjali da se u tovaru kriju "ilegalci" te su vozilo uputili naskener.

Analizom slike medju robom uočene su siluete nalik na ljudske, a nakon fizičkog pregleda ustanovljeno jeda se medju metalnim profilima kriju još tri osobe koje su na ilegalan način htele da se domognu neke odevropskih zemalja.


www.beta.rs


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

31.05.2017

Vojvodinom31.05.2017 17:45:00 35:0031.05.2017 18:04:00 1:53

Autori:Teme:

RT Vojvodina 1

RedakcijaIzbeglice i azilanti / migranti; Migracije

Naslov: Kuće za migrante

2090

Spiker:I pored peticije protivljenja koju je potpisalo više hiljada građana Subotice ali i izrazito negativnog stavaSaveza vojvođanskih Mađara projekat izradnje kuća za smeštaj izbegličkih porodica u tom gradu bićenastavljen. Tako tvrdi državni sekretar Nenad Ivanišević. Lider SVM pak, Ištvan Pastor kaže da odstavova ne odustaju ali su obojica saglasni u tome da rešenje treba tražiti kroz razgovor.Novinar Boris Šuman:Odnosi Srbije i Mađarske su na visokom istorijskom nivou, ovo je mantra koju ponavljaju političari sa obestrane granice već duže vremena, a partneri se slažu oko svega, pa čak i oko toga oko čega se ne slažu,a to su izbeglice. Političko vođstvo Vojvođanskih Mađara podržava maticu u njihovoj politici, tako da jetest odnosa postao projekat izradnje objekata za smeštaj izbeglica u Subotici jer se SVM iako deovladajuće koalicije na sva tri nivoa vlasti usprotivio ovom projektu. Upravo se protagonista gradnjeNenad Ivanišević i predsednik SVM Ištvan Pastor po ovom pitanju slažu da se ne slažu ali da im to nećenarušiti odnose.Nenad Ivanišević, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja:Bilo koje pitanje, a pogotovo ne pitanje nekog projekta u Subotici neće da poremeti ni moje ličneprijateljske odnose s predsednikom Pastorom, pogotovo ne nešto više.Ištvan Pastor, predsednik SVM:Bez obzira na to što oko nekih pitanja imamo drugačije političke stavove to nije tema za sukobljavanje ineće ga biti, tražićemo rešenje kao što smo i do sada tražili, ubeđen sam da ćemo naći.Novinar:Bez obzira na neslaganje, peticije, optužbe u saopštenjima, projekat se nastavlja.Nenad Ivanišević, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja:Svi projekti će da se nastave a svi problemi će da se rešavaju u razgovoru između odgovornih lica.Novinar.Projekat predviđa izgradnju objekta za eventualni smeštaj šest porodica koje zatraže azil u Srbiji tokomnarednih godinu i po dana i to novcem Kreljevine Norveške. Potom bi objekti ostali u vlasništvuGerontološkog centra.



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

01.06.2017

Feljton52535000

Strana: 20

Autori:Teme:

Politika

Momir MarjanovićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Pomažući Srbima, Francuska spasava sebe



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

01.06.2017

Hronika3750000

Strana: 15

Autori:Teme:

Blic


Naslov: Migrantiu kamionima



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

01.06.2017

Stavovi / Polemike / Pisma39080000

Strana: 23

Autori:Teme:

Večernje novosti


Naslov: Podele ruše evropski san



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

01.06.2017

Udarne vesti244110000

Strana: 7

Autori:Teme:

Informer

E.IIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: U srpske škole kreće 3.000 dece migranata



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

01.06.2017

Vojvodina15410000

Strana: 13

Autori:Teme:

Dnevnik


Naslov: Prevoz hrane za migrante



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

01.06.2017

Srbija2980000

Strana: 27

Autori:Teme:

Večernje novosti

V.ĆIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: IZVIđAČI NEćE MIGRANTE



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

01.06.2017

Globus5950

Strana: 16

Autori:Teme:

Danas

Mark LeonardIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Makronov treći put



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

01.06.2017

Vojvodina30210000

Strana: 13

Autori:Teme:

Dnevnik


Naslov: Olakšanje među Šiđanima



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

01.06.2017

Svet60535000

Strana: 3

Autori:Teme:

Politika

Biljana MitrinovićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Berlin seče fondove neposlušnim članicama



1/4

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

01.06.2017

Tema broja23370

Strana: 10,11,12,13

Autori:Teme:

Novi magazin

Piše Mijat LakićevićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Globalizacija-Francuska revolucija 21.veka



2/4

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

01.06.2017

Tema broja23370

Strana: 10,11,12,13

Autori:Teme:

Novi magazin





3/4

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

01.06.2017

Tema broja23370

Strana: 10,11,12,13

Autori:Teme:

Novi magazin





4/4

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

01.06.2017

Tema broja23370

Strana: 10,11,12,13

Autori:Teme:

Novi magazin





1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

31.05.2017

Info blok31.05.2017 15:15:00 30:0031.05.2017 15:15:00 2:30

Autori:Teme:

Yu EKO Subotica


Naslov: Donacija

1309

Crveni krst Nemačke donirao je teretno kombi vozilo Gradskoj organizaciji Crvenog krsta u Subotici zapotrebe transporta i pomoći migrantima. Donirano vozilo je namenjeno za distribuciju toplih obrokamigrantima u Prihvatnom centru u Subotici. Sredstva za ovaj projekat obezbedila je Vlada SavezneRepublike Nemačke, a realizacija se odvija u saradnji sa Crvenim krstom u Subotici.

Prema rečima Siniše Trajkovića, sekretara Crvenog krsta, ova Gradska organizacija pruža pomoćmigrantima u toku potekle dve godine, a vozilo im je bilo preko potrebno jer narodna kuhinja ima 1.100korisnika na 33 distributivna mesta.

Projekat je započeo 1. aprila, a saradnja Crvenog krsta Nemačke i Srbije traje od devedesetih godina.Plan projekta jeste da se obezbedi po tri topla obroka migrantima do kraja avgusta, a donirano vozilo jesredestvo koje olakšava sprovođenje projekta i odvijanje humanitarne misije. Gosti iz Nemačkeučestvovali su u podeli obroka migrantima u toku jučerašnjeg i današnjeg dana.Saradanja između Crvenog krsta Nemačke i Crvenog krsta u Subotici će se u okviru ovog projektanastaviti do 31. avgusta, do kada će biti obezbeđeni obroci za migrante smeštene u Prihvatnom centrukoje će finansirati Nemačka Vlada. Obe strane se nadaju da će uspeti da nastave uspešno ostvarenusaradnju.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

31.05.2017

Kroz grad/TV Subotica31.05.2017 18:00:00 35:0031.05.2017 18:02:00 2:06

Autori:Teme:

TV Subotica

RedakcijaMigracije; Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Donacija

1058

Predstavnica Crvenog krsta Nemačke uručila je danas ključeve kombi vozila sekretaru Crvenog krstaSubotice. Vozilo je namenjeno za distribuiranje obroka migrantima koji borave u Prihvatnom centru unašem gradu.

Vozni park Crvenog krsta Subotice od danas je bogatiji za jedno kombi vozilo koje je stiglo kao donacijaod Crvenog krsta Nemačke. Prema rečima sekretara Crvenog krsta Subotice, dr Siniše Trajkovića, kombivozilo, koje je namenjo za prevoz obroka za migrante u Prihvatnom centru, značiće mnogo, budući da supod opterećenjem zbog migrantske krize, te da im vozila uvek nedostaje.Predstavnica Crvenog krsta Nemačke, Matilda Rihter, istakla je joj je veoma drago što se saradnjaizmeđu dve organizacije koja datira još od devedesetih godina, nastavlja i danas.Donacija kombi vozila je deo jednog većeg projekta koji će trajati do 31. avgusta ove godine, po komCrveni krst Nemačke finansira ishranu migranata u Subotici sa 200.000 evra. Predstavnici oveorganizacije ne isključuju mogućnost da će se ta podrška i nastaviti nakon ovog datuma.



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

01.06.2017

Bez naslova5470

Strana: 5

Autori:Teme:

Tabloid

Nikola VlahovićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: “NEĆEMO UČESTVOVATI U LODILU BRISELSKIH ELITA!”



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

01.06.2017

Vojvodina25170000

Strana: 35

Autori:Teme:

Kurir

N.H.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: KOMBI ZA MIGRANTE IZ SUBOTIČKOG CENTRA!



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

01.06.2017

Jutarnji program/RTS01.06.2017 06:00:00 195:0001.06.2017 06:07:00 0:53

Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Naučni skup o migrantskoj krizi

934

SpikerPrvo na Arodrom Nikola Tesla, Milica Simić nam je na vezi. Da čujemo kakva je situacija i da li sve tečepo planu, da li su svi letovi realizovani i za koje to destinacije vlada najveće interesovanje. Milice, dobrojutro.SagovornikDobro jutro vama i vašim gledaocima. Pa ovde naravno sve teče po planu, kao i uvek. Danas su aktuelniovi letovi letnji, što bi se reklo, Hurgada, Antalija i destinacije egzotične i što se tiče broja letova, udolasku je planirano 79,a u odlasku 77 letova. Otkazanih letova nema i avio saobraćaj se odvija premapredviđenom redu letenja. Sve dodatne informacije o redu letenja možete dobiti u našoj službiinformacija putem broja telefona 209-4444 ili na našoj internet prezentaciji www.beg.aero, dok opšteinformacije u vezi sa vašim putovanjem možete dobiti putem broja telefona 209-4000. Iz info centraaerodroma Nikola Tesla Beograd želimo vam prijatan dan, a putnicima srećan put.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

01.06.2017

Dobro jutro Vojvodino01.06.2017 06:30:00 150:0001.06.2017 06:30:00 1:52

Autori:Teme:

RT Vojvodina 1


Naslov: Kuće za migrante

2090

Spiker:I pored peticije protivljenja koju je potpisalo više hiljada građana Subotice ali i izrazito negativnog stavaSaveza vojvođanskih Mađara projekat izradnje kuća za smeštaj izbegličkih porodica u tom gradu bićenastavljen. Tako tvrdi državni sekretar Nenad Ivanišević. Lider SVM pak, Ištvan Pastor kaže da odstavova ne odustaju ali su obojica saglasni u tome da rešenje treba tražiti kroz razgovor.Novinar Boris Šuman:Odnosi Srbije i Mađarske su na visokom istorijskom nivou, ovo je mantra koju ponavljaju političari sa obestrane granice već duže vremena, a partneri se slažu oko svega, pa čak i oko toga oko čega se ne slažu,a to su izbeglice. Političko vođstvo Vojvođanskih Mađara podržava maticu u njihovoj politici, tako da jetest odnosa postao projekat izradnje objekata za smeštaj izbeglica u Subotici jer se SVM iako deovladajuće koalicije na sva tri nivoa vlasti usprotivio ovom projektu. Upravo se protagonista gradnjeNenad Ivanišević i predsednik SVM Ištvan Pastor po ovom pitanju slažu da se ne slažu ali da im to nećenarušiti odnose.Nenad Ivanišević, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja:Bilo koje pitanje, a pogotovo ne pitanje nekog projekta u Subotici neće da poremeti ni moje ličneprijateljske odnose s predsednikom Pastorom, pogotovo ne nešto više.Ištvan Pastor, predsednik SVM:Bez obzira na to što oko nekih pitanja imamo drugačije političke stavove to nije tema za sukobljavanje ineće ga biti, tražićemo rešenje kao što smo i do sada tražili, ubeđen sam da ćemo naći.Novinar:Bez obzira na neslaganje, peticije, optužbe u saopštenjima, projekat se nastavlja.Nenad Ivanišević, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja:Svi projekti će da se nastave a svi problemi će da se rešavaju u razgovoru između odgovornih lica.Novinar.Projekat predviđa izgradnju objekta za eventualni smeštaj šest porodica koje zatraže azil u Srbiji tokomnarednih godinu i po dana i to novcem Kreljevine Norveške. Potom bi objekti ostali u vlasništvuGerontološkog centra.



1/3

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

01.06.2017

Evropa20600

Strana: 1,34,35

Autori:Teme:

Tabloid

Milan BalindaMigracije; Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: STREPNJA JAČA OD NADE



2/3

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

01.06.2017

Evropa20600

Strana: 1,34,35

Autori:Teme:

Tabloid





3/3

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

01.06.2017

Evropa20600

Strana: 1,34,35

Autori:Teme:

Tabloid





1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

01.06.2017

Jutarnji dnevnik/RTS01.06.2017 08:00:00 35:0001.06.2017 08:00:00 3:04

Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Pozivi za vojne vežbe

3030

Spiker:Poslednjih nedelja na adrese jednog broja vojnih obveznikau Srbiji stigli su pozivi za vone vežbe. UMinistarstvu odbrane kažu da to nije novina već deo redovne procedure Vojske Srbije koja se poštuje jošod završetka Drugog svetskog rata. Planovi za rezervni sastav vojska pravi unapred. Vežba je značajnane samo za dobranu zemlje već i u slučaju različitih elementarnih nepogoda i traje 15 dana. Proveravalismo kako ona izgleda i ko može da očekuje poziv.Reporter Jelena Terzić:Od plave koverte do vatrenog dejstva u minobacačkom vodu. Vojni poziv nije iznenadio inžinjera DejanaLovića zaposlenog u Beogradskim elektranama. Jednog od 150 rezervista na poligonu kod Požarevca.Dejan Lović, rezervni pešadijski potporučnik:To je svaka normalna dužnost punoletnog čoveka u zemlji.Reporter Jelena Terzić:Za svoj ratni raspored saznao je prošle godine. Atmosfera kaže podseća na dane iz vojske.Dejan Lović, rezervni pešadijski potporučnik: Samo sad smo malo stariji, više sedih, više kilograma malo imamo ali dobro sve je to prilagođeno nama.Reporter Jelena Terzić:Vest iz vojnog odseka za neke koji su ih dobili ipak je uznemirila zbog tenzija u regionu naročito.Kapetan fregate Jovan Krivokapić, portparol Ministarstva odbrane:U pitanju je redovna procedura obuke rezervnog sastava nemaju nikakve veze sa aktuelnombezbednosnom situacijom niti sa migrantskom krizom. Ove obuke su sada intenzivirane zbog mogućnostisamog sistema odbrane za takvom vrstom obučavanja i u narednom periodu biće ih još više.Reporter Jelena Terzić:Prema planu obuku bi svaki rezervista trebao da prođe bar jednom u 5 godina, ne samo u slučajuodbrane zemlje nego i u slučaju elementarnih nepogoda. Poput poplava, iz 2014. Ministarstvo odbranerezervistima pokriva putne troškove, nezaposlenima 70% od prosečne plate a poslodavcima zaposlenihrefundira se pun iznos mesečne zarade. Zato se kalkuliše između potrebe i novca.Pukovnik Boško Zorić:Kada pomerimo te dve činjenice dobijamo otprilike neki kompromis i imamo toliki broj rezervnog sastavakoliko možemo finansijski da podržimo njihovu obuku.Reoporter Jelena Terzić:Na obuku bi po zakonu trebalo da se odazove svako ko je služio vojsku pod oružjem. Muškarci do 50,žene do 60 godine. Ima i izuzetaka.Kapetan fregate Jovan Krivokapić, portparol Ministarstva odbrane:To je primera radi bolest u porodici, sprečenost zbog vanrednih okolonosti, ukoliko se vojni obveznikprofesionalno bavi sportom i priprema se za važna međunarodna svetska, evropska takmičenja, ukolikose bavi naučnim radom. Ukoliko od njegovog rada u porodici zavisi egzistencija porodice udomaćinstvu,naše kolege iz cenatara Ministarstva odbrane širom Srbije imaju itekako razumevanja iizlaze u susret naravno ne bi trebalo da dođe do nekih zloupotreba.Reporter Jelena Terzić:Poziv bi trebalo da dođe bar 30 dana pre vežbe, a rezervista je dužan da osam dana ranije opravdaeventualno odsustvo. Za neopravdani sledi kazna do 50 hiljada dinara ili 2 meseca zatvora.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

01.06.2017

Dnevnik/RTS101.06.2017 12:00:00 30:0001.06.2017 12:09:00 1:46

Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Migranti u novom smeštaju

1833

SpikerkaIz prihvatnog centra u Preševu 135 migranata prebačeno je u Vranje u adaptiran motel pored autoputa.Kako izgleda njihov novi smeštaj u prilogu Miljane Okiljević Nikolić.NovinarkaVisoki standardi smeštaja dostignuti u preševskom prihvatnom centru ovde su podignuti na viši nivo.Svaka porodica ima svoju sobu sa kupatilom, sve je kompletno opremljeno.Ali – iz AvganistanaUslovi su dobri za porodicu, tek smo stigli, ali vidim da je organizacija dobra. Imamo sve što nam jepotrebno.Sohran – iz AvganistanaU Preševu sam bio 6 meseci i tamo je bilo dobro, ali ovde je bolje, nije nas puno u istoj sobi i deca suprezadovoljna.NovinarkaZa dve godine koliko ne radi motel je potpuno ruiniran, obnovljena je infrastruktura, elektroinstalacije,zamenjen krov koji je prokišnjavao, izneto 12 kamiona smeća. Preostaje uređenje kuhinje i kantine,postavljanje ograde. Do sada su pomagali donatori, 250 hiljada evra odvojila je Evropska unija.Milenko Nikić – savetnik u Ministarstvu za rad i zapošljavanjeNadamo se da donatori neće odustati, sada kad sredimo ostaće u funkciji za potrebe, a posle će naravnobiti vraćeni Vladi Republike Srbije.NovinarkaAngažovani su i Vranjanci, nezaposleni sa tržišta rada, dve medicinske ekipe i radnici zaduženi zaodržavanje objekte i okoline.Dr Biljana StanojkovićZa mene je ovaj posao od velikog značaja s obzirom da sam završila fakultet pre par godina, povremenoradim u zdravstvenom centru Vranje.Ljubinka KrstićOvo mi je baš prilika super ispala za posao, baš sam zadovoljna.NovinarkaI u Vranju će deca imati prilike da nastave neformalno obrazovanje započeto u prihvatnom centru uPreševu. Organizovaće i radionice za starije. Do centra Vranja moći će da dolaze u kontrolisanom brojusa propusnicama. U tri centra Preševu, Bujanovcu i Vranju sada je oko 680 migranata.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

01.06.2017 12:29


Beta

Komesarijat za izbeglice Republike SrbijeNaslov: Odred izvidjača Pirot optužio migrante za uništavanje izvidjačkog kampa

2067

PIROT, 1. juna 2017. (Beta) - Odred izvidjača Pirota je danas optužio migrante smeštene u Prihvatno-tranzitnom centru, da su obili izvidjački kamp i uništili inventar.

Kamp izvidjača je u barakama nekadašnjeg Izbegličkog naselja "Četvrti kilometar" nadomak Pirota, aPrihvatni centar za migrante prekoputa.

Starešina Odreda izvidjača Pirot Miodrag Mitić je rekao agenciji Beta da "veliki broj migranata" boravi ukampu izvidjača, da su poslednjih meseci pojedine barake obijene, unišeni dušeci, kreveti, kupatila iinventar.

"Obaveštavali smo više puta policiju, Komesarijat za izbeglice i migracije, nemamo nikakav odgovor",rekao je Mitić.

Član Upravnog odbora Odreda Rade Petrović kaže da nemaju ništa protiv migranata, ali da žele da se oniponašaju korektno i da budu "dobre komšije".

"Uputili smo apel Komesarijatu i tražimo da se kamp ogradi drvenom ogradom, da se ovde u dogovoru spolicijom otvori policijski punkt ili čuvarska služba, da se okreče prostorije u nekim barakama i izvršidezinfekcija", rekao je Petrović.

Portparol Komesarijata za izbeglice i migracije Ivan Mišković rekao je za TV Pirot da Komesarijat brine omigrantima i odgovoran je za njih dok su u prihvatnim centrima, ali su ti centri otvorenog tipa, tako daoni imaju potpunu slobodu kretanja kao i gradjani Srbije.

"Kada su van centara, treba da se ponašaju u skladu sa normama ponašanja koje važe u Srbiji i ne čineprestupe, a ako to čine to je u delokrugu rada nekih drugih službi, a ne Komesarijata", rekao je Mišković.

"Na sreću migrantska populacija je sastavljena od pristojnog sveta koji ne želi probleme s policijom. Kaoi svaka populacija, jedan broj pojedinaca je sklon problemima, možda nekakvim upadima u tudje kuće,ali to je minimalan broj incidenatra, a i kad se dese to je u nadležnosti drugih službi", rekao je Mišković.

U Prihvatnom tranzitnom centru u Pirotu je oko 190 migranata, uglavnom iz Avganistana, od čegastotinak dece, pedesetak žena, rekao je agenciji Beta službenik Komesarijata za izbeglice u tom centruSaša Georgijev.


www.beta.rs


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

01.06.2017

U ovom trenutku01.06.2017 12:00:00 59:0001.06.2017 12:44:00 1:53

Autori:Teme:

Radio Beograd 1


Naslov: Migranti iz Preševa prebačeni u Vranje

1645

Spiker:Poznato je da je mnogo dece bilo i među migrantima izbeglicama koje su prolazile kroz našu zemlju i onjihovoj zaštiti bi i te kako trebalo voditi računa, a iz prihvatnog centra u Preševu 135 migranataprebačeno je u Vranje u jedan adaptiran motel. Na vezi koleginica Miljana Okilivić Nikolić. Miljana, dobardan. Kako izgleda novi smeštaj za migrante?Miljana Okilivić Nikolić, reporter:Novi smeštaj zadovoljava sve najviše standarde, i u Preševu su uslovi bili sasvim zadovoljavajući ali ovdeje sve to podignuto na jedan viši nivo. Sama činjenica da svaka porodica, jer su prebačene uglavnomporodice sa decom, ima svoju sobu dovoljno govori tome u prilog. Svaka soba ima i svoje posebnokupatilo, zajednički su im neke prostorije za druženje, dosta je para uloženo do sada. Nije odvojeno izbudžeta Republike Srbije već od donatora. Evropska unija je sa 250000 evra finansirala rekonstrukcijuzgrade motela. Ona je za dve godine dosta bila uništena. Zamenjena je infrastruktura, elektroinstalacijesu zamenjene, krov je zamenjen kompletno, on je prokišnjavao, podovi su zamenjeni. Ostali su još nekestvari da se urade ali to je završno neko uređenje kuhinje, trpezarije i okoline. I ono što je takođe istobitno kod ovog prebacivanja je da su zaposleni ljudi iz Vranja i okoline. Zaposleni su medicinske ekipe,lekari, medicinske sestre, a pored toga i ljudi koji brinu o održavanju samog objekta i to su sve ljudi kojisu angažovani sa biroa, sa tržišta rada, do sada su bili nezaposleni. Ovde je, u Vranju je sada u tomprivremenom prihvatnom centru 135 migranata, u Preševu je ostalo oko 450, a u Bujanovcu nešto manjeod 100.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

01.06.2017 12:52

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/2754364/novi-smestaj-u-vranju-za-migrante-Autori:Teme:

www.rts.rs


Naslov: Novi smeštaj u Vranju za migrante iz Preševa

2059

Iz Prihvatnog centra u Preševu 135 migranata prebačeno je u Vranje, u adaptiran motel pored auto-puta.

Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim,društvenim i poslovnim trendovimaIz Prihvatnog centra u Preševu 135 migranata prebačeno je u Vranje, u adaptiran motel pored auto-puta.Visoki standardi smeštaja, dostignuti u preševskom Prihvatnom Centru, ovde su podignuti na viši nivo.Svaka porodica ima svoju sobu, sakupatilom, sve je kompletno opremljeno. "Uslovi su dobri za porodicu,tek smo stigli, ali vidim da je organizacija dobra, imamo sve što nam je potrebno", kaže Ali izAvganistana. "U Preševu sam bio šest meseci, i tamo je bilo dobro, ali ovde je bolje, nije nas puno u istojsobi, i deca su prezadovoljna", kaže Sohran iz Avganistana. Za dve godine, koliko ne radi, Motel jepotpuno ruiniran. Obnovljena je infrastruktura, elektroinstalacija, zamenjen krov koji je prokišnjavao,izneto12 kamiona smeća. Preostaje uređenje kuhinje i kantine, postavljanje ograde. Do sada su pomagalidonatori, 250.000 evra odvojila je Evropska Unija. "Nadamo se da donatori neće odustati, da ovaj ovajobjekat sredimo, ostaće u funkciji do potrebe a posle će biti vraćen Vladi Republike Srbije", kaže MilenkoNikić, savetnik u Ministarstvu za rad, zapošljavanje zadužen za prihvatne centre. Angažovani su iVranjanci, nezaposleni, sa tržišta rada. Dve medicinske ekipe i radnici zaduženi za održavanje objekta iokoline. "Za mene je posao od velikog značaja, završila sam fakultet pre par godina i radila povremeno uZdravstvenom centru u Vranju", kaže dr Biljana Stanojković. "Ovo mi je prilika super ispala za posao,baš sam zadovoljna", kaže Ljubinka Krstić. I u Vranju će deca imati prilike da nastave neformalnoobrazovanje, započeto u prihvatnom centru u Preševu. Organizovaće i radionice za starije. Do centraVranja moći će da dolaze u kontrolisanom broju, sa propusnicima.U tri centra,Preševu, Bujanovcu iVranju sada je oko 680 migranata. [email protected] +381 17 424 945


http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/2754364/novi-smestaj-u-vranju-za-migrante-iz-preseva.html


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

01.06.2017

Ovo je Srbija01.06.2017 15:00:00 130:0001.06.2017 15:55:00 1:58

Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Prihvatni centar Preševo

2076

Spiker:Iz preševskog prihvatnog centra u Vranje je prebačeno 135 migranata. Smešteni su u rekonstruisanuzgradu motela nadomak grada, koji ne radi dve godine. Zaposleno je četrnaestoro radnika iz Vranja iokoline.Novinarka:Visoki standardi smeštaja, dostignuti u preševskom prihvatnom centru, ovde su podignuti na viši nivo.Svaka porodica ima svoju sobu, sa kupatilom, sve je kompletno opremljeno.Ali iz Avganistana:Uslovi su dobri za porodicu, tek smo stigli, ali vidim da je organizacija dobra, imamo sve što nam jepotrebno.Sohan iz Avganistana:U Preševu sam bio šest meseci i tamo je bilo dobro, ali ovde je bolje, nije nas puno u istoj sobi i deca suprezadovoljna.Novinarka:Za dve godine, koliko ne radi, motel je potpuno ruiniran. Obnovljena je infrastruktura, elektroinstalacija,zamenjen krov koji je prokišnjavao, izneto 12 kamiona smeća. Preostaje uređenje kuhinje i kantine,postavljanje ograde. Do sada su pomagali donatori, 250.000 evra odvojila je Evropska unija.Savetnik u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Milenko Nikić :Nadamo se da donatori neće odustati sa nama da ovaj objekat sredimo. Ostaće u funkciji do potrebe, aposle će normalno biti vraćeni Vladi Republike Srbije.Novinarka:Angažovani su i Vranjanci, nezaposleni, sa tržišta rada. Dve medicinske ekipe i radnici zaduženi zaodržavanje objekta i okoline.Dr Biljana Stanojković:Za mene je ovaj posao od velikog značaja, s obzirom na to da sam završila fakultet pre par godina,povremeno radila u Zdravstvenom centru Vranje.Ljubinka Krstić:Ovo mi je baš prilika super ispala za posao, baš sam zadovoljna.Dejan Đorđević:Ja sam imao sreće, nisam imamo nikakve veze, samo sam konkurisao na sajtu i zvali su me na razgovori posle su me zvali na posao.Novinarka:I u Vranju će deca imati prilike da nastave neformalno obrazovanje, započeto u prihvatnom centru uPreševu. Organizovaće i radionice za starije. Do centra Vranja moći će da dolaze u kontrolisanom broju,sa propusnicima. U tri centra, Preševu, Bujanovcu i Vranju sada je oko 680 migranata.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

01.06.2017 18:54


Beta


Naslov: Ivanišević: Sve više migranata dobrovoljno se vraća u Avganistan i Pakistan

918

BEOGRAD, 1. juna 2017. (Beta) - Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka isocijalna pitanja Nenad Ivanišević izjavio je danas da raste broj migranata koji se dobrovoljno vraćaju uzemlje porekla, pre svega u Avganistan i Pakistan, kroz program koji finansira Evropska unija, a sprovodiMedjunarodna organizacija za migracije uz podršku resornog ministarstva.

Ivanišević je naveo da je za prvih pet meseci ove godine broj onih koji su se vratili u svoju domovinujednak njihovom ukupnom broju za celu prethodnu godinu, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Ivanišeć, koji je danas obišao prihvatni centar za migrante u Krnjači, zahvalio je donatorima nasveukupnoj podršci tokom migrantske krize, navodeći da je do sada američka humanitarna i razvojnaagencija CRS donirala 10 miliona dolara, a Fondacija "Ana i Vlade Divac" pet miliona, od toga je trimiliona prikupljeno zajedno sa CRS-om.


www.beta.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

01.06.2017 19:49

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:668309-Raste-broj-migranata-koji-se-Autori:Teme:

www.novosti.rs


Naslov: Raste broj migranata koji se vraćaju u zemlje porekla

1597

Raste broj migranata koji se vraćaju u zemlje poreklaTanjug | 01. jun 2017. 18:41 | Komentara: 0Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević izjavioje danas da raste broj migranata koji se dobrovoljno vraćaju u zemlje porekla, pre svega Avganistan iPakistanKRNjAČA - Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja NenadIvanišević izjavio je danas da raste broj migranata koji se dobrovoljno vraćaju u zemlje porekla, presvega Avganistan i Pakistan, saopšteno je iz tog ministarstva.

Obilazeći radove na pet baraka u Privremenom centru za tražioce azila u Krnjači, Ivanišević je preciziraoda njihov povratak finansira EU, a sprovodi Međunarodna organizacija za migracije (IOM) uz podrškuresornog ministarstva.

On je naveo da je za prvih pet meseci ove godine broj onih koji su se vratili u svoju domovinu jednaknjihovom ukupnom broju za celu prethodnu godinu.

Državni sekretar se zahvalio donatorima na sveukupnoj podršci tokom migrantske krize, navodeći da jedo sada CRS dao deset miliona dolara, a Fondacija "Ana i Vlade Divac" pet miliona, od toga je tri milionasakupljeno zajedno sa CRS-om.

U Privremenom centru za tražioce azila u Krnjači kroz projekat ,,Zaštita žena migrantske populacije krozunapređivanje smeštaja i zaštite prava", koji sprovode američka humanitarna i razvojna agencija CRS iFondacija ,,Ana i Vlade Divac", biće obnovljeno pet baraka.

Od avgusta 2016. do jula 2017. uloženo je milion dolara za renoviranje trinaest baraka uključujući i petnavedenih.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:668309-Raste-broj-migranata-koji-se-vracaju-u-zemlje-porekla


1/1

Medij:Vreme:

Link:

01.06.2017 22:57

www.fonet.rsAutori:Teme:

Fonet


Naslov: KRIKET ZA MIGRANTE

1085

KRIKET ZA MIGRANTE

BEOGRAD, 01. jun 2017. (FoNet) - Komesarijat za izbeglice imigracije i Kriket federacija Srbije počeli su danas zarealizacijom zajedničkog pokreta, koja će trajati doavgusta, i migrantima će pomoći da vreme u Srbiji proveduigrajući kriket.

Deo migranata u Srbiji, koji su smešteni u prihvatnim icentrima za azil u Somboru, Krnjači i Obrenovcu, biće uprilici da treniraju dva puta nedeljno sa najboljim srpskimtrenerima koje bude delegirala Kriket federacija Srbije, alii da igraju kriket mečeve.

Osim stručnog kadra KFS će obezbediti i osnovnu opremu zacentre.

Kriket je veoma popularan u Avganistanu i Pakistanu,zemljama iz kojih dolazi najveći broj migranata. Svi onikoji budu regulisali svoj boravak u našoj zemlji, moći će dase priključe nekom od domaćih kriket timova, rekao jeVladimir Ninković, generalni sekretar Kriket federacijeSrbije.

Na kraju projekta biće organizovan zvaničan kriket turnir zamlađe i starije kategorije na kojem će učestvovati migrantiiz tri pomenuta centra za azil, dodaje se u saopštenju.


www.fonet.rs


1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

02.06.2017

Politika2220

Strana: 5

Autori:Teme:

Danas

Nikola SamardžićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Koji svet, kakva Srbija?



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

02.06.2017

Društvo200

Strana: 6

Autori:Teme:

Danas

D.D.Komesarijat za izbeglice Republike Srbije; Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: KOMESARIJAT OBEZBEDIO KRIKET ZA MIGRANTE



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

02.06.2017

Svet2850000

Strana: 7

Autori:Teme:

Blic


Naslov: SMRT U PUSTINJI



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

02.06.2017

Reportaža1850000

Strana: 24

Autori:Teme:

Blic

V. P.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Novi smeštaj za migrante



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

02.06.2017

Sandžak1020

Strana: 4

Autori:Teme:

Danas

S.N.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Približavanje kultura migranata



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

02.06.2017

Svet30835000

Strana: 3

Autori:Teme:

Politika


Naslov: Soros: Orbanova mafijaška država



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

02.06.2017

Društvo16635000

Strana: 7

Autori:Teme:

Politika

RedakcijaKomesarijat za izbeglice Republike Srbije; Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Treninzi kriketa u tri centra za azil



1/4

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

02.06.2017

Intervju22450

Strana: 44,45,46,47

Autori:Teme:

Pečat

Razgovarao miloš MILOJEVIĆKomesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: Stradanje Srba na Kosovu je crna rupa naše istoriografije



2/4

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

02.06.2017

Intervju22450

Strana: 44,45,46,47

Autori:Teme:

Pečat





3/4

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

02.06.2017

Intervju22450

Strana: 44,45,46,47

Autori:Teme:

Pečat





4/4

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

02.06.2017

Intervju22450

Strana: 44,45,46,47

Autori:Teme:

Pečat





1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

02.06.2017

Svet14535000

Strana: 3

Autori:Teme:

Politika


Naslov: U pustinji umrla 44 migranta, među njima i bebe



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

02.06.2017

Bez naslova1720

Strana: 34

Autori:Teme:

Ekspres


Naslov: Humanitarci optužuju Hrvati maltretiraju migrante



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

02.06.2017


Autori:Teme:

RT Vojvodina 1


Naslov: Krajiška suza na Banstalu

732

Jedna Ličanka odlučila je da finansira izgradnju spomenika Krajiška suza na Banstolu. Kraj temeljabuduće crkve „Blage Marije“ posvećene žrtvama Oluje, (Banstol se nalazi na starom putu Novi Sad –Inđija, kod Čortanovaca) otkriva se spomenik čija je izgradnja najavljena prije godinu i po dana afinansiran je od prihoda humanitarne knjige Milene Čanković „Divani ličkih spomenika“. Milena jaspomenik namjenila svim pravoslavnim grobovima koji za svojim izbjeglim narodom ostadoše u Krajinisvjedočiti da smo nekada tamo živjeli, stvarali i samo branili svoja ognjišta od vječitih neprijatelja.Znajući da Banstol i Čortanovci imaju najaču koncentraciju izbeglog krajiškog naroda Milena se odlučilada spomenik bude u Banstolu.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

31.05.2017

Vesti, Kruševac31.05.2017 18:00:00 30:0031.05.2017 18:06:00 0:30

Autori:Teme:

RTK Kruševac


Naslov: Nacionalna politika zapošljavanja

937

Spiker:Predstavnici Ministarstva rada socijalne zaštite i porodice Moldavije posetili su kruševačku filijaluNacionalne službe za zapošljavanje. Ovom prilikom prezentovane su aktivnosti koje se odnose nazapošljavanje migranata povratnika kao i razmena iskustava u domenu nacinalne politike zapošljavanja.Reporter:Cilj posete delegacije iz Moldavije je prenošenje i razmena iskustava u domenu nacionalne politikezapošljavanja i strateškim prioritetima za zapošljavanje uključujući i radne migracije rekao je direktorkruševačke filijale Predrag Marković. U gradskoj upravi upriličen je radni sastanak sa načelnikomodeljenja opštih poslova Dušanom Todorovićem i članovima saveta za migraciju grada Kruševca. Unarednom periodu kako je rečeno na sastanku očekuje se proširenje saradnje kroz dobre primere praksena republičkom i lokalanom nivou u vezi sa pružanjem kvalitetnih usluga podrške u zapošljavanjumigranata povratnika.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

02.06.2017

Telemaster 183002.06.2017 17:50:00 65:0002.06.2017 18:28:00 0:32

Autori:Teme:

Happy


Naslov: Evakuisani migranti kod starog aerodroma u Atini

404

Grčka policija evakuisala je danas više stotina migranata iz improvizovanog skloništa postavljenog ukompleksu napuštenih zgrada starog aerodroma u Atini koji će biti rekonstruisan.Prilaz tom mestu kodaerodroma "Elinikon" blokiran je jutros i više desetina policajaca stajalo je sa strane dok je oko 600migranata ulazilo u autobuse kojima su se uputili ka izbegličkim kampovima u drugim delovima Grčke.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

02.06.2017

Dnevnik/N102.06.2017 19:00:00 55:0002.06.2017 19:23:00 3:46

Autori:Teme:

N1

RedakcijaIzbeglice i azilanti / migranti; Komesarijat za izbeglice Republike Srbije; Vladimir Cucić

Naslov: Izbeglice potvrdile da su fizički zlostavljane u Hrvatskoj

2926

Izbeglice koje se vraćaju iz Hrvatske potvrdile su za N1 da im hrvatska policija uskraćuje pravo natraženje azila i, koristeći nasilje, fizički vraća nazad na teritoriju Srbije. Mladić iz Avganistana pre dvadana ilegalno je prešao granicu i ušao u Hrvatsku. Umesto dokumenata za traženje azila, tvrdi, odhrvatske policije dobio je batine.

„Kad smo prešli granicu, hodali smo još neka 3-4 sata pre nego što nas je policija uhvatila. Vratili su nasnazad do granice i tu počeli da nas tuku palicama. Bilo je okrutno. Tražili smo papire kako bismo moglida zatražimo azil, ali su nam samo rekli: nema azila za vas“, kaže Vahidula, izbeglica iz Avganistana.

Azila nije bilo ni za Ašrafa, koji pokazuje mesta na telu gde je navodno dobio udarce od hrvatskihpolicajaca pre nego što je vraćen u Srbiju: „Čim smo prešli u Hrvatsku, policija nas je uhvatila i počela danas tuče, jednog momka su i onesvestili. Samo su nas gurnuli nazad u Srbiju, nikakvih procedura tu nijebilo“. U međunarodnim humanitarnim organizacijama, poput Lekara bez granica i Lekara sveta kažu daovakvi navodi nisu novost; samo u poslednjih 10 dana dobili su ukupno 33 prijave slučajeva nasilja kojese pripisuju hrvatskoj policiji.

„Prijavljeni slučajevi prate isti obrazac koji smo mogli da vidimo i u decembru i januaru – prebijanjedrvenim štapovima i granama, šutiranje i pesničenje, uništavanje telefona i pljačkanje. Osuđujemo ovonavodno nasilje, podvlačeći da ono ni u kom slučaju ne sme biti korišćeno kao način odvraćanja ljudi kojitraže zaštitu“, navodi Stefan Moasan, šef misije Lekara bez granica.

U hrvatskom MUP-u kažu da će navodi o korišćenju prekomerne sile biti ispitani, ali odlučno odbacujumogućnost da se radi o organizovanom delovanju. Tvrde da informacije o prebijanjima nisu dobili odsrpskih zvaničnika, već samo nevladinih organizacija.

„Svakodnevno kontaktiramo s kolegama iz Republike Srbije o svim važnim događajima, ali obaveštenje otakvim događajima nismo dobili, kao ni prijave zdravstvenih institucija o navedenim telesnimpovredama“, kaže se u saopštenju MUP-a RH.

Povređene ljude, međutim, viđao je i koordinator izbegličkog kampa u Adaševcima, ali niko od njih, tvrdi,nije želeo sa srpskim zvaničnicima da kaže na koji način je ozleđen.

„Nismo uspeli od njih da izvučemo, neki konkretan odgovor. Mahali su glavom i bili prilično zatvoreni“,navodi Dragan Velimirović, koordinator Prihvatnog centra u Adaševcima. U centru Šida, iako je izbegličkikamp u utorak zatvoren, grupe izbeglica okupljaju se u parku. Iz Hrvatske su već vraćani i oni pominjunasilje, ali kažu da će pokušati ponovo.

Izbeglice nemaju izbora jer su ostali bez novca i izbori im se, kažu, sužavaju. Deo njih spakovaće se ipokušati peške da pređe granicu, a drugi deo opredeljuje se ukrcavanje na neki od kamiona koji sezaustavljaju u blizini prihvatnih centara, ukoliko ih zaposleni, kao u ovom slučaju, ne oteraju.



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

03.06.2017

Svet85235000

Strana: 2

Autori:Teme:

Politika

Dragan VukotićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Investicije u Srbiju nisu ključni rezultat našeg rada



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

03.06.2017

Društvo2150000

Strana: 9

Autori:Teme:

Blic


Naslov: MIGRANTI SE VRAĆAJU POVREĐENI



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

03.06.2017

Svet28980000

Strana: 9

Autori:Teme:

Večernje novosti

D.D.S.Vladimir Cucić

Naslov: Grčki komunisti blokirali albanski kontingent NATO



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

03.06.2017

Vojvodina21580000

Strana: 26

Autori:Teme:

Večernje novosti

J.L.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Za brzi prevoz obroka



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

03.06.2017

Dobro jutro Srbijo03.06.2017 04:30:00 400:0003.06.2017 05:32:00 0:32

Autori:Teme:

Happy


Naslov: Evakuisani migranti kod starog aerodroma u Atini

404

Grčka policija evakuisala je danas više stotina migranata iz improvizovanog skloništa postavljenog ukompleksu napuštenih zgrada starog aerodroma u Atini koji će biti rekonstruisan.Prilaz tom mestu kodaerodroma "Elinikon" blokiran je jutros i više desetina policajaca stajalo je sa strane dok je oko 600migranata ulazilo u autobuse kojima su se uputili ka izbegličkim kampovima u drugim delovima Grčke.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

03.06.2017

Dobro jutro03.06.2017 07:00:00 300:0003.06.2017 07:00:00 16:40

Autori:Teme:

Pink


Naslov: Rebić: Pretnje Haradinaja da će doći do Niša su besmislica

1170

Šef policije je govorio o regionalnoj policijskoj saradnji, novom Zakonu o suzbijanju nasilja u porodici,pretnjama Ramuša Haradinaja i Danu policije koji se sutra obeležava u Nišu.U nedelju 4. juna biće obeležen Dan policije, a centralna proslava biće održana na trgu u Nišu.Direktor policije Vladimir Rebić najavio je uručenje nagrada najboljim pripadnicima MUP-a, polaganjevenaca na tri lokacije u Srbije i proslava na centralnom trgu u Nišu.- Pozivam Nišlije da se druže sa policijom, razgovaraju sa njima i saznaju sa kakvim se izazovimasvakodnevno susreću – poručio je Rebić, ističući da će u defileu učestvovati oko 1.000 službenika koji ćeu vežbama pokazati spremnost i sposobnost policije.Govoreći o pretnjama Haradinaja da će doći do Niša, Rebić je poručio da su takve pretnje besmislene, alida je odlično što se proslava Dana policije održava baš u Nišu, kako bi se pokazala spremnost srpskepolicije.- Policija će pokazati svoju sposobnost, kao što je pokazuje svakodnevno. Broj ubistava i krivičnih delasmanjio se za 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, što znači i da su građani sigurniji i bezbedniji –poručio je Rebić za televiziju Pink.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

04.06.2017


Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Ilegalni prelasci granice

1936

Spiker:Prema pokazateljima mađarskih vlasti proteklu nedelju obeležio je ponovo veliki broj pokušaj ilegalnogprelaska granice. Odlučni su međutim da masovne prolaske neće dozvoliti.Reporter:Nakon višemesečnog zastoja migranti ponovo pokušavaju da se domognu EU. Preko zelene linije nasrpsko mađarskoj granici. U proteklih nedelju dana više od 500 migranata pokušalo je ilegalno da uđe uMađarsku. 80% je sprečeno još u pokušaju dok su preostali vraćeni u tranzitne zone. Ova zaštitnaograda na mađarsko srpskoj granici ojačana je armiranom mrežom i obeležena je sa napisima nanekoliko jezika, arapskom, mađarskom, engleskom i srpskom, da je u pitanju električna ograda. Međutimmađarski zvaničnici tvrde da je to struja koja ne može nikoga da povredi već samo služi za alarmnisistem ukoliko neko želi da iseče ogradu. U naselju u neposrednoj blizini granice strahuju od novogtalasa migranata. Gradonačelnik poznat po antimigrantskim stavovima navodi da je u naselju trenutnomirno i da građani ne žele prisustvo azilanata u njihovom susedstvu.Laslo Torockai gradonačelnik Ašothaloma:Proteklih dana primetili smo nove migrante ali i pojačanu aktivnost policije i vojske. Mislim da je glupošto migranti pokušavaju da uđu u EU preko mađarsko srpske granice. Lakše bi im bilo preko drugihzemalja. Jasno je da će mamđarska vlada čvrsto braniti granicu, migranti ovde nisu dobrodošli.Reporter:Gostujuči na nacionalnom radiju mađarski premijer je rekao da neće uspeti planovi američkog milijarderaDžordža Šoroša da se milion migranata godišnje naseli u Evropi. Mađarska vlada će odbraniti granicuzato smo izgradili ogradu. Nećemo dozvoliti masovno naseljavanje migranata. I pored toga što postojedve zaštitne ograde na mađarsko srpskoj granici i što se primenjuje zakon po kome se svi azilantiuhvaćeni na teritoriji granice vraćaju do granice sa Srbijom očigledno da migranti ne smatraju da jebalkanska ruta zatvorena.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

04.06.2017

Dnevnik 1704.06.2017 17:00:00 25:0004.06.2017 17:04:00 2:33

Autori:Teme:

RT Vojvodina 1


Naslov: Dan Ministarstva unutrašnjih poslova

23

U Nišu obeležen Dan MUP



1/1

Medij:Vreme:

Link:

04.06.2017 19:19


Beta

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: Izbeglice u Tutinu dobijaju novi objekat

942

NOVI PAZAR, 4. juna 2017. (Beta) - Rekonstrukcijom nekadašnjeg objekta osnovne škole u naselju VeljePolje u Tutinu danas je počela izgradnja novog Centra za tražioce azila, koji će raspolagati sa 250smeštajnih kapaciteta.

Izgradnju i opremanje novo objekta, koji će se prostirati na 1.500 kvadrata, finansira "Fondacija Divac"sa 350.000 evra.

Upravnik Centra u Tutinu Sead Reč rekao je novopazarskom radiju Sto plus da će ovaj objekat imati sveuslove za smeštaj i boravak izbeglica po savremenim evropskim standardima.

"Pozitivan odnos koji opština Tutin ima prema migrantima prepoznala je i 'Fondacija Divac' koja će uložitiznačajna sredstva kako bi kvalitet života azilanata bio podignut na mnogo viši nivo. Objekat u kome sadaborave izbeglice izgradjen je od drvenog materijala i prilično je dotrajao", rekao je Reč.

Novi Centar u Tutinu imaće savremeno opremljenu ambulantu, kuhinju, sportske terene i veći dečijikutak.


www.beta.rs


1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

05.06.2017

Vesti93110000

Strana: 9

Autori:Teme:

Informer

E.I.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Oko 500 migranata ilegalno htelo da uđe u Mađarsku



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

05.06.2017

Vesti10670000

Strana: 6

Autori:Teme:

Kurir


Naslov: Mađari vratili u Srbiju 500 migranata



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

05.06.2017

Društvo3880000

Strana: 4

Autori:Teme:

Večernje novosti


Naslov: U MAđARSKU HTELO 500 MIGRANATA



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

05.06.2017

Bez naslova3635000

Strana: 4

Autori:Teme:

Politika


Naslov: Spaseno više od 170 migranata



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

05.06.2017

Vesti17110000

Strana: 13

Autori:Teme:

Informer


Naslov: 9



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

05.06.2017

Društvo2150000

Strana: 11

Autori:Teme:

Blic


Naslov: Još 250 mesta za migrante



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

05.06.2017


Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Plan partnerstva

3149

Spiker:Srbija i UN u našoj zemlji potpisale su plan petogodišnjeg partnerstva vredan 170 miliona dolara koji je udirektnoj vezi sa ciljevim Srbije u procesu evrointegracija. Rad UN najpre se prepoznaje po političkomuticaju i mirovnim misijama, međutim u država poput naše, osim humanitarne ima i važnu razvojnuulogu. Kakvu, u priči Ruže Jeremić Turudić.Ruža Jeremić Turudić, reporter:Podvučeno crvenom u dokumentima stalne koordinatorke UN prioriteti petogodišnje saradnje. Pomoć uzbrinjavanju migranata već se sprovodi, jer nije moglo da se čeka potpisivanje okvira o partnerstvu.Karla Herši, stalna koordinatorka UN u Srbiji:Imamo 5 stubova na koje se oslanjamo, koji služe da se olakša i podigne kapacitet Vlade u dostizanjuciljeva evrointegracija. Prvo su uprava i vladavina prava, zatim razvoj socijalnih i ljudskih resursa, trećistub odnosi se na ekonomski razvoj i zapošljavanje, četvrti na životnu sredinu i klimatske promene i petina kulturni razvoj.Ruža Jeremić Turudić, reporter:Razvojne aktivnosti psrovodi sistem od 19 agencija i fondova koji deluju u Srbiji pod okriljem UN.Veljko Odalović, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova:Postoje određena pravila, standardi koje, koji ovaj EU, odnosno Evropska zajednica postavlja, oni sebitno ne razlikuju od globalnih standarda koji UN podržavaju i zato između ostalog oni kroz svojeprojekte, znači agencije, posebne organizacije i razne projekte koje finansiraju podržavaju i taj naš trud.Ruža Jeremić Turudić, reporter:Koliko je značaj ne samo finansijske, administrativne, zakonodavne i svake druge pomoći UN uverili smotokom katastrofalnih poplava.Marko Blagojević, direktor Kancelarije za obnovu:*Kuće koje su sazidane za porodice koje su ostale bez krova nad glavom zbog poplave, * tih kuća jesazidano upravo preko te organizacije. UMNOPS je skraćenica. Oni su bili implementacioni partner takođekao i FAO, delegacija EU u Srbiji, preko njih je plasirano na desetine miliona evra.Ruža Jeremić Turudić, reporter:Baš ta pomoć stgla je do Rodoljuba Samardžića, uzgajivača cveća iz okoline Šaoca, kad mu je poplavarazorila imovinu.Rodoljub Samardžić, poljoprivrednik:Ovi plastenici mnogo znači, oni su nadoknadili dobrim delom, taj deo koji smo imali to imovinu, tako dasmo se na neki način oporavili.Ruža Jeremić Turudić, reporter:U Vladi dragocenim smatraju to što agencije UN konkurišu u ime Srbije za novac iz inostranih fondovakojima naša država nema pristup.Marko Blagojević, direktor Kancelarije za obnovu:UN su za nas dobile donaciju države Japana u iznosu od 3 miliona evra i iz tog posla recimo finansiranonekoliko desetina projekata obnove i unapređenja lokalne infrastrukture.Ruža Jeremić Turudić, reporter:Oko 230 miliona dolara iz kase UN za poslednjih 6 godina utrošeno je u našoj zemlji.Karla Herši, stalna koordinatorka UN u Srbiji:Od 170 miliona dolara koliko vredi trenutni petogodišnji program samo 2016. obezbedili smo 63 milionadolara.Ruža Jeremić Turudić, reporter:Svrha projekata jeste i da se pomogne ispunjavanje ambicioznih ciljeva održivog razvoja i za agende do2030. godine koju je Srbija potpisala.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

05.06.2017 08:31

http://beta.rs/vesti/drustvo-migranti/64813-cucic-u-srbiju-mesecno-udje-800-a-legalno-izadje-250-Autori:Teme:

beta.rs

RedakcijaVladimir Cucić

Naslov: Cucić: U Srbiju mesečno udje 800, a legalno izadje 250 migranata

891

Komesar za izbeglice Vladimir Cucić izjavio je danas da u Srbiju mesečno udje 800 migranata, a dalegalno izadje oko 250.Deset ljudi dnevno izlazi kroz kapije Horgoš i Kelebija ka Madjarskoj, to je oko250 ljudi mesečno Komesar za izbeglice Vladimir Cucić izjavio je danas da u Srbiju mesečno udje 800 migranata, a dalegalno izadje oko 250. "Deset ljudi dnevno izlazi kroz kapije Horgoš i Kelebija ka Madjarskoj, to je oko250 ljudi mesečno koji izadju regularno, ali ima i ljudi koji najčešće ilegalno pokušavaju očajnički da sedomogne zapadne Evrope", rekao je Cucić za Radio-televiziju Srbije i dodao da nelegalno iz Srbije izadjeoko 700 ljudi. On je rekao da sada u migrantskim centrima ima i više mesta nego što je potrebno i da jeu Srbiji trenutno oko 6.200 migranata. "Mi smo januar dočekali sa 8.400, a sada mislim da je ispod6.500, s tendencijom daljeg pada", rekao je Cucić.


http://beta.rs/vesti/drustvo-migranti/64813-cucic-u-srbiju-mesecno-udje-800-a-legalno-izadje-250-migranata


1/1

Medij:Vreme:

Link:

05.06.2017 09:21

www.tanjug.rsAutori:Teme:

Tanjug

Vladimir CucićNaslov: Cučih:Vrlo verovatno da migrantskom rutom prolaze teroristi

2444

BEOGRAD, 5. juna (Tanjug) - Vrlo je verovatno da Balkanskom migrantskom rutom prolaze teroristi, alisrećom, nijedan eksces te vrste u milion i po prolazaka nije se desio u Srbiji, koja je jedina zemlja kojaevidentira sve prolaske, izjavio je dana komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić.

"Pokazalo se da je jedan od terorista napada u Belgiji pre godinu dana prošao balkanskom rutom, a deonjih koji sada vrše terorističke napade, rođeni su u Holandiji, Belgiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj, ali jevrlo verovatno da ako ne sadašnji, onda sigurno nekakvi budući "spavači" prolaze Balkanskom rutom",rekao je Cucić za RTS.

Prema njegovim rečima, Srbija je ubedljivo najefikasnija zemlja na ruti, što se sprečavanja krijumčarenjatiče, a to se, smatra Cucić, vidi po rezultatima i načinu delovanja, otkriven 651 slučaj krijumčarenjamigranata, sa 44 prijave.

"Ne treba dizati žice, dovoljno je na taj način biti efikasan. Vidi se po aktuelnim brojevima. Između 10 i30 migranata dnevno ulazi u Srbiju na regularan način, u proseku 800 za mesec dana, a opet, 10 ljudiregularno dnevno izlazi kroz kapije Horgoša i Kelebije u skladu sa listama koje postoje, to je oko 250ljudi koji izađu regularno iz Srbije mesečno", rekao je Cucić.

Takođe, kako kaže, postoji i veliki broj ljudi koji i dalje ilegalno, najčešće bez krijumčara "očajničkipokušavaju da se domognu Evrope", te tako, za mesec dana prosečno, nelegalno iz zemlje izađedodatnih 700 migranata.

Trenutno je u zemlji, kažze Cucić, oko 6.200 migranata, a ta brojka je, smatra, sa tendencijom daljegpada.

"U januaru smo imali 8.400 migranata, sada ih je oko 6.200, sa hostelima još oko 200 ljudi, ali imamo ihdakle ispod 6.500, sa tendencijom daljeg pada. Sada je došlo vreme, imamo dovoljno mesta, čak i viška,možemo da vršimo razmeštaje, imamo sasvim dovoljno mesta u odnosu na stvarno stanje", rekao jeCucić.

Komesarijat, kako kaže, već sada intenzivno razmišlja o predstojećoj zimi, prošle je bilo oko 1.500 ljudipod šatorima, ove godine to se, podvlači, neće dopustiti.

"U skladu s tim j e i gašenje nekih centara, smanjenje brojeva u nekim koji su bili preopterećeni. Sa8.500, spali smo na oko 6.400 migranata, uprkos svim dolascima koji su daleko veći nego legalan izlaz,tako da, takav je trend. Mi više nemamo više ljude van centara, koji su bili i u Beogradu pod šatorima,toga više nigde nema i to je velika stvar", rekao je Cucić.


www.tanjug.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

05.06.2017 09:39


Beta

Vladimir CucićNaslov: Cucić: U Srbiju mesečno udje 800, a legalno izadje 250 migranata

711

BEOGRAD, 5. juna 2017. (Beta) - Komesar za izbeglice Vladimir Cucić izjavio je danas da u Srbijumesečno udje 800 migranata, a da legalno izadje oko 250.

"Deset ljudi dnevno izlazi kroz kapije Horgoš i Kelebija ka Madjarskoj, to je oko 250 ljudi mesečno kojiizadju regularno, ali ima i ljudi koji najčešće ilegalno pokušavaju očajnički da se domogne zapadneEvrope", rekao je Cucić za Radio-televiziju Srbije i dodao da nelegalno iz Srbije izadje oko 700 ljudi.

On je rekao da sada u migrantskim centrima ima i više mesta nego što je potrebno i da je u Srbijitrenutno oko 6.200 migranata.

"Mi smo januar dočekali sa 8.400, a sada mislim da je ispod 6.500, s tendencijom daljeg pada", rekao jeCucić.


www.beta.rs


1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

02.06.2017

Bez naslova2892017

Strana: 9

Autori:Teme:

Ruske slovo

RedakcijaVladimir Cucić; Komesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: LJEPŠI USLOVIJA ZVONKA HORODU



1/1

Medij:Vreme:

Link:

05.06.2017 08:33

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2758048/cucic-manje-od-6500-migranata-u-Autori:Teme:

www.rts.rs


Naslov: Cucić: Manje od 6.500 migranata u Srbiji

1363

Komesar za izbeglice Vladimir Cucić rekao je za RTS da je vrlo verovatno da kroz Srbiju migrantskomrutom prolaze i teroristi ali napominje da se nije dogodio nijedan incident. Navodi da je Srbija jedinazemlja koja evidentira sve prolaske. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana isveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaKomesar za izbeglice Vladimir Cucić rekao je za RTS da je vrlo verovatno da kroz Srbiju migrantskomrutom prolaze i teroristi ali napominje da se nije dogodio nijedan incident. Navodi da je Srbija jedinazemlja koja evidentira sve prolaske.Vladimir Cucić je gostujući u Dnevniku RTS-a rekao da je Srbija veoma efikasna kada je reč okrijumčarima. Napomenuo je da je ponosan na sve ljude iz MUP-a i dodao je da se njihovi rezultati vide."Ne treba dizati žice, dovoljno je biti na ovaj način efikasan", rekao je Cucić. Naveo je da se u Srbiji sadanalazi manje od 6.500 migranata. Kako je rekao, ima i viška kapaciteta u odnosu na potrebe. Kaže daoko 250 ljudi mrsečno regularno izlazi iz Srbije ali ima i onih koji očajnički pokušavaju da se domognuZapadne Evrope pa pokušavaju da izađu na ilegalne načine. Cucić je rekao da se već razmišlja opredstojećoj zimi i naveo je da će se neki centri ugasiti a da že se smanjiti broj migranata u nekimsredinama koje su opterećene.


http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2758048/cucic-manje-od-6500-migranata-u-srbiji.html


1/1

Medij:Vreme:

Link:

05.06.2017 09:00

http://www.politika.rs/sr/clanak/382146/Cucic-Vrlo-verovatno-da-migrantskom-rutom-prolaze-teroristiAutori:Teme:

www.politika.rs


Naslov: Cucić: Vrlo verovatno da migrantskom rutom prolaze teroristi

3004

Vrlo je verovatno da Balkanskom migrantskom rutom prolaze teroristi, ali srećom, nijedan eksces tevrste u milion i po prolazaka nije se desio u Srbiji, koja je jedina zemlja koja evidentira sve prolaske,izjavio je dana komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić.

"Pokazalo se da je jedan od terorista napada u Belgiji pre godinu dana prošao balkanskom rutom, a deonjih koji sada vrše terorističke napade, rođeni su u Holandiji, Belgiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj, ali jevrlo verovatno da ako ne sadašnji, onda sigurno nekakvi budući "spavači" prolaze Balkanskom rutom",rekao je Cucić za RTS.Vrlo je verovatno da Balkanskom migrantskom rutom prolaze teroristi, ali srećom, nijedan eksces tevrste u milion i po prolazaka nije se desio u Srbiji, koja je jedina zemlja koja evidentira sve prolaske,izjavio je dana komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić. "Pokazalo se da je jedan od teroristanapada u Belgiji pre godinu dana prošao balkanskom rutom, a deo njih koji sada vrše terorističkenapade, rođeni su u Holandiji, Belgiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj, ali je vrlo verovatno da ako nesadašnji, onda sigurno nekakvi budući "spavači" prolaze Balkanskom rutom", rekao je Cucić za RTS.Prema njegovim rečima, Srbija je ubedljivo najefikasnija zemlja na ruti, što se sprečavanja krijumčarenjatiče, a to se, smatra Cucić, vidi po rezultatima i načinu delovanja, otkriven 651 slučaj krijumčarenjamigranata, sa 44 prijave. "Ne treba dizati žice, dovoljno je na taj način biti efikasan. Vidi se po aktuelnimbrojevima. Između 10 i 30 migranata dnevno ulazi u Srbiju na regularan način, u proseku 800 za mesecdana, a opet, 10 ljudi regularno dnevno izlazi kroz kapije Horgoša i Kelebije u skladu sa listama kojepostoje, to je oko 250 ljudi koji izađu regularno iz Srbije mesečno", rekao je Cucić. Takođe, kako kaže,postoji i veliki broj ljudi koji i dalje ilegalno, najčešće bez krijumčara "očajnički pokušavaju da sedomognu Evrope", te tako, za mesec dana prosečno, nelegalno iz zemlje izađe dodatnih 700 migranata.Trenutno je u zemlji, kaže Cucić, oko 6.200 migranata, a ta brojka je, smatra, sa tendencijom daljegpada. "U januaru smo imali 8.400 migranata, sada ih je oko 6.200, sa hostelima još oko 200 ljudi, aliimamo ih dakle ispod 6.500, sa tendencijom daljeg pada. Sada je došlo vreme, imamo dovoljno mesta,čak i viška, možemo da vršimo razmeštaje, imamo sasvim dovoljno mesta u odnosu na stvarno stanje",rekao je Cucić. Komesarijat, kako kaže, već sada intenzivno razmišlja o predstojećoj zimi, prošle je bilooko 1.500 ljudi pod šatorima, ove godine to se, podvlači, neće dopustiti. "U skladu s tim j e i gašenjenekih centara, smanjenje brojeva u nekim koji su bili preopterećeni. Sa 8.500, spali smo na oko 6.400migranata, uprkos svim dolascima koji su daleko veći nego legalan izlaz, tako da, takav je trend. Mi višenemamo više ljude van centara, koji su bili i u Beogradu pod šatorima, toga više nigde nema i to jevelika stvar", rekao je Cucić. (Tanjug)


http://www.politika.rs/sr/clanak/382146/Cucic-Vrlo-verovatno-da-migrantskom-rutom-prolaze-teroristi


1/1

Medij:Vreme:

Link:

05.06.2017 09:00

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=335136Autori:Teme:

tanjug.rs

RedakcijaVladimir Cucić; Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Cucić: Vrlo verovatno da migrantskom rutom prolaze teroristi

637

BEOGRAD - Vrlo je verovatno da Balkanskom migrantskom rutom prolaze teroristi, ali srećom, nijedaneksces te vrste u milion i po prolazaka nije se desio u Srbiji, koja je jedina zemlja koja evidentira sveprolaske, izjavio je dana komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić. "Pokazalo se da je jedan odterorista napada u Belgiji pre godinu dana prošao balkanskom rutom, a deo njih koji sada vršeterorističke napade, rođeni su u Holandiji, Belgiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj, ali je vrlo verovatno daako ne sadašnji, onda sigurno nekakvi budući "spavači" prolaze Balkanskom rutom", rekao je Cucić zaRTS.Foto Tanjug/ T.Valič,


http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=335136


1/1

Medij:Vreme:

Link:

05.06.2017 09:04

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=06&dd=05&nav_category=12&nav_id=1268Autori:Teme:

www.b92.net


Naslov: Cucić: Verovatno da kroz Srbiju prođu teroristi

2270

Verovatno da Balkanskom migrantskom rutom prolaze teroristi, ali srećom nijedan eksces se nije desio uSrbiji, kaže komesar za izbeglice Vladimir Cucić."Pokazalo se da je jedan od terorista napada u Belgiji pre godinu dana prošao balkanskom rutom, a deonjih koji sada vrše terorističke napade, rođeni su u Holandiji, Belgiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj, ali jevrlo verovatno da ako ne sadašnji, onda sigurno nekakvi budući 'spavači' prolaze Balkanskom rutom",rekao je Cucić za RTS.Prema njegovim rečima, Srbija je ubedljivo najefikasnija zemlja na ruti, što se sprečavanja krijumčarenjatiče, a to se, smatra Cucić, vidi po rezultatima i načinu delovanja, otkriven 651 slučaj krijumčarenjamigranata, sa 44 prijave. "Ne treba dizati žice, dovoljno je na taj način biti efikasan. Vidi se po aktuelnimbrojevima. Između 10 i 30 migranata dnevno ulazi u Srbiju na regularan način, u proseku 800 za mesecdana, a opet, 10 ljudi regularno dnevno izlazi kroz kapije Horgoša i Kelebije u skladu sa listama kojepostoje, to je oko 250 ljudi koji izađu regularno iz Srbije mesečno", rekao je Cucić. Takođe, kako kaže,postoji i veliki broj ljudi koji i dalje ilegalno, najčešće bez krijumčara "očajnički pokušavaju da sedomognu Evrope", te tako, za mesec dana prosečno, nelegalno iz zemlje izađe dodatnih 700 migranata.Trenutno je u zemlji, kaže Cucić, oko 6.200 migranata, a ta brojka je, smatra, sa tendencijom daljegpada. "U januaru smo imali 8.400 migranata, sada ih je oko 6.200, sa hostelima još oko 200 ljudi, aliimamo ih dakle ispod 6.500, sa tendencijom daljeg pada. Sada je došlo vreme, imamo dovoljno mesta,čak i viška, možemo da vršimo razmeštaje, imamo sasvim dovoljno mesta u odnosu na stvarno stanje",rekao je Cucić. Komesarijat, kako kaže, već sada intenzivno razmišlja o predstojećoj zimi, prošle je bilooko 1.500 ljudi pod šatorima, ove godine to se, podvlači, neće dopustiti. "U skladu s tim je i gašenjenekih centara, smanjenje brojeva u nekim koji su bili preopterećeni. Sa 8.500, spali smo na oko 6.400migranata, uprkos svim dolascima koji su daleko veći nego legalan izlaz, tako da, takav je trend. Mi višenemamo više ljude van centara, koji su bili i u Beogradu pod šatorima, toga više nigde nema i to jevelika stvar", rekao je Cucić.


http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=06&dd=05&nav_category=12&nav_id=1268339


1/1

Medij:Vreme:

Link:

05.06.2017 09:36

http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/cucic-srbija-efikasna-u-sprecavanju-krijumcara_830171.htmlAutori:Teme:

www.rtv.rs


Naslov: Cucić:Srbija efikasna u sprečavanju krijumčara

2609

Vrlo je verovatno da Balkanskom migrantskom rutom prolaze teroristi, ali srećom, nijedan eksces tevrste u milion i po prolazaka nije se desio u Srbiji, koja je jedina zemlja koja evidentira sve prolaske,...BEOGRAD - Vrlo je verovatno da Balkanskom migrantskom rutom prolaze teroristi, ali srećom, nijedaneksces te vrste u milion i po prolazaka nije se desio u Srbiji, koja je jedina zemlja koja evidentira sveprolaske, izjavio je dana komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić."Pokazalo se da je jedan od terorista napada u Belgiji pre godinu dana prošao balkanskom rutom, a deonjih koji sada vrše terorističke napade, rođeni su u Holandiji, Belgiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj, ali jevrlo verovatno da ako ne sadašnji, onda sigurno nekakvi budući "spavači" prolaze Balkanskom rutom",rekao je Cucić za RTS. Prema njegovim rečima, Srbija je ubedljivo najefikasnija zemlja na ruti, što sesprečavanja krijumčarenja tiče, a to se, smatra Cucić, vidi po rezultatima i načinu delovanja, otkriven651 slučaj krijumčarenja migranata, sa 44 prijave. "Ne treba dizati žice, dovoljno je na taj način bitiefikasan. Vidi se po aktuelnim brojevima. Između 10 i 30 migranata dnevno ulazi u Srbiju na regularannačin, u proseku 800 za mesec dana, a opet, 10 ljudi regularno dnevno izlazi kroz kapije Horgoša iKelebije u skladu sa listama koje postoje, to je oko 250 ljudi koji izađu regularno iz Srbije mesečno",rekao je Cucić. Takođe, kako kaže, postoji i veliki broj ljudi koji i dalje ilegalno, najčešće bez krijumčara"očajnički pokušavaju da se domognu Evrope", te tako, za mesec dana prosečno, nelegalno iz zemljeizađe dodatnih 700 migranata. Trenutno je u zemlji, kažze Cucić, oko 6.200 migranata, a ta brojka je,smatra, sa tendencijom daljeg pada. "U januaru smo imali 8.400 migranata, sada ih je oko 6.200, sahostelima još oko 200 ljudi, ali imamo ih dakle ispod 6.500, sa tendencijom daljeg pada. Sada je došlovreme, imamo dovoljno mesta, čak i viška, možemo da vršimo razmeštaje, imamo sasvim dovoljnomesta u odnosu na stvarno stanje", rekao je Cucić. Komesarijat, kako kaže, već sada intenzivnorazmišlja o predstojećoj zimi, prošle je bilo oko 1.500 ljudi pod šatorima, ove godine to se, podvlači,neće dopustiti. "U skladu s tim j e i gašenje nekih centara, smanjenje brojeva u nekim koji su bilipreopterećeni. Sa 8.500, spali smo na oko 6.400 migranata, uprkos svim dolascima koji su daleko većinego legalan izlaz, tako da, takav je trend. Mi više nemamo više ljude van centara, koji su bili i uBeogradu pod šatorima, toga više nigde nema i to je velika stvar", rekao je Cucić.


http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/cucic-srbija-efikasna-u-sprecavanju-krijumcara_830171.html


1/1

Medij:Vreme:

Link:

05.06.2017 11:05

http://www.pressonline.rs/info/drustvo/396804/cucic-verovatno-da-kroz-srbiju-prodju-teroristi.htmlAutori:Teme:

www.pressonline.rs

inbox-online.comVladimir Cucić

Naslov: Cucić: Verovatno da kroz Srbiju prođu teroristi

2417

05. 06. 2017.

Verovatno da Balkanskom migrantskom rutom prolaze teroristi, ali srećom nijedan eksces se nije desio uSrbiji, kaže komesar za izbeglice Vladimir Cucić.Foto:b92.net"Pokazalo se da je jedan od terorista napada u Belgiji pre godinu dana prošao balkanskom rutom, a deonjih koji sada vrše terorističke napade, rođeni su u Holandiji, Belgiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj, ali jevrlo verovatno da ako ne sadašnji, onda sigurno nekakvi budući 'spavači' prolaze Balkanskom rutom",rekao je Cucić za RTS.Prema njegovim rečima, Srbija je ubedljivo najefikasnija zemlja na ruti, što se sprečavanja krijumčarenjatiče, a to se, smatra Cucić, vidi po rezultatima i načinu delovanja, otkriven 651 slučaj krijumčarenjamigranata, sa 44 prijave."Ne treba dizati žice, dovoljno je na taj način biti efikasan. Vidi se po aktuelnim brojevima. Između 10 i30 migranata dnevno ulazi u Srbiju na regularan način, u proseku 800 za mesec dana, a opet, 10 ljudiregularno dnevno izlazi kroz kapije Horgoša i Kelebije u skladu sa listama koje postoje, to je oko 250ljudi koji izađu regularno iz Srbije mesečno", rekao je Cucić.Takođe, kako kaže, postoji i veliki broj ljudi koji i dalje ilegalno, najčešće bez krijumčara "očajničkipokušavaju da se domognu Evrope", te tako, za mesec dana prosečno, nelegalno iz zemlje izađedodatnih 700 migranata.Trenutno je u zemlji, kaže Cucić, oko 6.200 migranata, a ta brojka je, smatra, sa tendencijom daljegpada."U januaru smo imali 8.400 migranata, sada ih je oko 6.200, sa hostelima još oko 200 ljudi, ali imamo ihdakle ispod 6.500, sa tendencijom daljeg pada. Sada je došlo vreme, imamo dovoljno mesta, čak i viška,možemo da vršimo razmeštaje, imamo sasvim dovoljno mesta u odnosu na stvarno stanje", rekao jeCucić.Komesarijat, kako kaže, već sada intenzivno razmišlja o predstojećoj zimi, prošle je bilo oko 1.500 ljudipod šatorima, ove godine to se, podvlači, neće dopustiti."U skladu s tim je i gašenje nekih centara, smanjenje brojeva u nekim koji su bili preopterećeni. Sa8.500, spali smo na oko 6.400 migranata, uprkos svim dolascima koji su daleko veći nego legalan izlaz,tako da, takav je trend. Mi više nemamo više ljude van centara, koji su bili i u Beogradu pod šatorima,toga više nigde nema i to je velika stvar", rekao je Cucić.Izvor: b92.net


http://www.pressonline.rs/info/drustvo/396804/cucic-verovatno-da-kroz-srbiju-prodju-teroristi.html


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

05.06.2017

Dnevnik/RTS105.06.2017 12:00:00 30:0005.06.2017 12:10:00 0:58

Autori:Teme:

RTS1

RedakcijaKomesarijat za izbeglice Republike Srbije; Migracije; Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Migranti

798

Spiker:U našoj zemlji je trenutno oko 6.200 migranata, tvrde u Komesarijatu za izbeglice. Srbija je najefikasnijau borbi protiv krijumčarenja, rekao je za RTS komesar za izbeglice Vladimir Cucić i napomenuo, da sedešava da migrantskom rutom prolaze teroristi, ali da se nije dogodio ni jedan incident.Vladimir Cucić, komesar za izbeglice:800 uđe na vrlo ilegalan način, ne može da bude sprečen. Sprečava se oko 2.000. Izađe legalno oko 250na nelegalan način izađe još dodatnih 700 ili 800. Dakle, na način koji je eto, mi smo sa 8.500 pali nanešto ispod 6.500 uprkos svim dolascima koji su daleko veći nego legalni izlaz. No ni jedan eksces tevrste srećom u tih milion ipo prolazaka se nije desio u Srbiji. Ako se sećate Srbija je jedina zemlja kojaevidentira sve prolaske koje ima.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

04.06.2017

Slike dana 304.06.2017 20:00:00 30:0004.06.2017 20:10:00 1:20

Autori:Teme:

TV Belleamie


Naslov: Migranti ponovo krenuli

1174

SpikerNakon dvomesečnog zatišja migranti ponovo u većim grupama pokušavaju da se domognu Evropskeunije preko zelene linije na srpsko-mađarskoj granici. Proteklih nedelju dana je više od 500 migranatapokušalo ilegalno da uđe u Mađarsku.NovinarNavodi se da je druga zaštitna ograda na mađarsko-srpskoj granici ojačana armiranom mrežom iobeležena natpisima na nekoliko jezika arapskom, mađarskom, engleskom i srpskom da je u pitanjuelektrična ograda. Međutim, mađarski zvaničnici tvrde da je to struja koja ne može nikoga da povredi,već služi za alarmni sistem ukoliko neko želi da iseče ogradu. U naselju u neposrednoj blizini granice seluAšhalom strahuju od novog talasa migranata. Gradonačenik poznat po antimigrantskim stavovima navodida je u naselju trenutno mirno i da građani ne žele prisustvo azilanata u njihovom susedstvu. Gostujućina nacionlanom radiju Košut, mađarski premijer Viktor Orban je rekao da neće uspeti planovi američkogmilijardera Džordža Soroša da se milion migranata godišnje naseli u Evropi. Mađarska vlada će odbranitigranicu, zato smo izgradili ogradu. Nećemo dozvoliti masovno naseljavanje migranata, poručuje premijerViktor Orban.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

05.06.2017 08:48

http://rs.n1info.com/a273797/Vesti/Vesti/U-Srbiju-mesecno-udje-800-migranata-a-izadje-oko-250.htmlAutori:Teme:

rs.n1info.com


Naslov: U Srbiju mesečno uđe 800 migranata, a izađe oko 250

664

Komesar za izbeglice Vladimir Cucić izjavio je danas da u Srbiju mesečno uđe 800 migranata, a dalegalno izađe oko 250. "Deset ljudi dnevno izlazi kroz kapije Horgoš i Kelebija ka Mađarskoj, to je oko250 ljudi mesečno koji izađu regularno, ali ima i ljudi koji najčešće ilegalno pokušavaju očajnički da sedomognu zapadne Evrope", rekao je Cucić za Radio-televiziju Srbije i dodao da nelegalno iz Srbije izađeoko 700 ljudi.On je rekao da sada u migrantskim centrima ima i više mesta nego što je potrebno i da jeu Srbiji trenutno oko 6.200 migranata."Mi smo januar dočekali sa 8.400, a sada mislim da je ispod6.500, s tendencijom daljeg pada", rekao je Cucić.


http://rs.n1info.com/a273797/Vesti/Vesti/U-Srbiju-mesecno-udje-800-migranata-a-izadje-oko-250.html


1/1

Medij:Vreme:

Link:

05.06.2017 11:19

http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=347641&title=Cuci%c4%87%3a+U+Srbiji+manje+od+Autori:Teme:

www.danas.rs


Naslov: Cucić: U Srbiji manje od 6.500 migranata

1074

Komesar za izbeglice Vladimir Cucić rekao je za RTS da je vrlo verovatno da kroz Srbiju migrantskomrutom prolaze i teroristi ali napominje da se nije dogodio nijedan incident. Navodi da je Srbija jedinazemlja koja evidentira sve prolaske. Piše: Izvor: RTS 05. jun 2017. 11:19 Foto: EPA/Edvard MolnerVladimir Cucić je gostujući u Dnevniku RTS-a rekao da je Srbija veoma efikasna kada je reč okrijumčarima. Napomenuo je da je ponosan na sve ljude iz MUP-a i dodao je da se njihovi rezultati vide."Ne treba dizati žice, dovoljno je biti na ovaj način efikasan", rekao je Cucić. Naveo je da se u Srbiji sadanalazi manje od 6.500 migranata. Kako je rekao, ima i viška kapaciteta u odnosu na potrebe.Prema njegovim rečima oko 250 ljudi mrsečno regularno izlazi iz Srbije ali ima i onih koji očajničkipokušavaju da se domognu Zapadne Evrope pa pokušavaju da izađu na ilegalne načine. Cucić je rekaoda se već razmišlja o predstojećoj zimi i naveo je da će se neki centri ugasiti a da že se smanjiti brojmigranata u nekim sredinama koje su opterećene. povezane vesti


http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=347641&title=Cuci%c4%87%3a+U+Srbiji+manje+od+6.500+migranata+


1/1

Medij:Vreme:

Link:

05.06.2017 14:35

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/i-u-vranju-otvoren-prihvatni-centar-za-izbeglice-i-migrante/qlmf6qdAutori:Teme:

www.blic.rs

RedakcijaKomesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: I u Vranju otvoren Prihvatni centar za izbeglice i migrante

1639

Vesti Društvo Tweet Beta | 05. 06. 2017 - 14:31hU novom prihvatnom centru otvorenom u renoviranom motelu na ulazu u Vranje smešteno je 135migranata i izbeglica, izjavio je danas predstavnik za medije republičkog Komesarijata za izbeglice IvanMišković.Foto: Blic / RAS Srbija Prihvatni centar u Preševu Mišković je rekao da su u Prihvatni centar u Vranjuprebačene izbeglice iz centra u Preševu u kome ih je sada ostalo 431. Od prošle nedelje i Vranje seubraja među gradove u Srbiji u kojima se nalaze prihvatni centri za izbeglice i migrante sa Bliskog istokau kojima ukupno boravi oko 6.000 ljudi. - Komesarijat za izbeglice pokušava da teret migrantske krizerasporedi na više lokalnih samouprava, da ne bude da je u samo jednoj opštini smešten veliki broj ljudi.U centru u Vranju smešteni su ljudi poreklom iz Avganistana. Među njima najviše je porodica sa decom,ali ima i maloletnika bez roditelja - kazao je Mišković. On je naveo da centar u Vranju ima kapacitet od240 ležaja, odnosno da u njemu ima prostora za smeštaj još stotinak izbeglica. - Ostalo je da se obavijoš nešto manjih radova na renoviranju motela. Kao i u ostalim centrima u Srbiji, i u Vranju suobezbeđeni svi uslovi za borvak izbeglica uključujući i tri obroka dnevno - rekao je Mišković. Premanjegovim rečima, i za izbeglice i migrante smeštene u Vranju važi pravilo da centar mogu da naspustesamo uz identifikacione karte do 22 sata i da moraju da se jave obezbeđenju. Prema podacimarepubličkog Komesarijata za izbeglice u svim prihvatnim centrima u Srbiji trenutno je smešteno 6.074izbeglica koje u najvećoj meri potiču iz zemalja Bliskog istoka.


http://www.blic.rs/vesti/drustvo/i-u-vranju-otvoren-prihvatni-centar-za-izbeglice-i-migrante/qlmf6qd


1/1

Medij:Vreme:

Link:

05.06.2017 14:36

http://rs.n1info.com/a273893/Vesti/Vesti/U-Vranju-otvoren-prihvatni-centar-smesteno-135-Autori:Teme:

rs.n1info.com


Naslov: U Vranju otvoren prihvatni centar, smešteno 135 migranata

1532

U novom Prihvatnom centru otvorenom u renoviranom motelu na ulazu u Vranje smešteno je 135migranata i izbeglica, izjavio je predstavnik za medije republičkog Komesarijata za izbeglice IvanMišković. Mišković je izjavio da su u Prihvatni centar u Vranju prebačene izbeglice iz centra u Preševu ukome ih je sada ostalo 431.Od prošle nedelje i Vranje se ubraja medju gradove u Srbiji u kojima senalaze prihvatni centri za izbeglice i migrante sa Bliskog istoka u kojima ukupno boravi oko 6.000ljudi."Komesarijat za izbeglice pokušava da teret migrantske krize rasporedi na više lokalnihsamouprava, da ne bude da je u samo jednoj opštini smešten veliki broj ljudi. U centru u Vranjusmešteni su ljudi poreklom iz Avganistana. Među njima najviše je porodica sa decom ali ima i maloletnikabez roditelja", kazao je Mišković.On je naveo da centar u Vranju ima kapacitet od 240 ležaja, odnosno dau njemu ima prostora za smeštaj još stotinak izbeglica."Ostalo je da se obavi još nešto manjih radova narenoviranju motela .... Kao i u ostalim centrima u Srbiji i u Vranju su obezbedjeni svi uslovi za borvakizbeglica uključujući i tri obroka dnevno", rekao je Mišković.Prema njegovim rečima, i za izbeglice imigrante smeštene u Vranju važi pravilo da centar mogu da naspuste samo uz identifikacione karte do22 sata i da moraju da se jave obezbeđenju.Prema podacima republičkog Komesarijata za izbeglice, usvim prihvatnim centrima u Srbiji trenutno je smešteno 6.074 izbeglice koje u najvećoj meri potiču izzemalja Bliskog istoka.


http://rs.n1info.com/a273893/Vesti/Vesti/U-Vranju-otvoren-prihvatni-centar-smesteno-135-migranata.html


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

05.06.2017

Novosti05.06.2017 15:00:00 45:0005.06.2017 15:12:00 0:57

Autori:Teme:

Radio Novi Sad


Naslov: Srbija najefikasnija zemlja u sprečavanju krijumčarenje ljudi

914

SpikerSrbija je ubedljivo najefikasnija zemlja u sprečavanju krijumčarenja ljudi na takozvanoj Balkanskojmigrantskoj ruti, rekao je za RTS Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić. Podsećajući naprošlogodišnji napad u Belgiji kad je otkriveno da je jedan od napadača stigao Balkanskom rutom. Cucićje upozorio na to da među migrantima i sada ima terorista ali da se nije dogodio ni jedan incident.Vladimir Cucuć, komesar za izbeglice i migracije800 uđe na vrlo ilegalan način, ne može da bude sprečeno. Sprečava se oko 2000. Izađe legalno oko250. Na nelegalan način izađe još dodatno 700 ili 800, dakle na način koji je tu. Mi smo sa 8500 pali nasada na nešto ispod 6500 uprkos svim dolascima koji su daleko veći nego legalan izlaz. No ni jedaneksces te vrste srećom u tim milionipo prolazaka se nije desio u Srbiji. Ali ako se sećate Srbija je jedinazemlja koja evidentira sve prolaske koje ima



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

05.06.2017

Srbija On Line05.06.2017 15:00:00 155:0005.06.2017 15:20:00 0:49

Autori:Teme:

Kopernikus


Naslov: Bez incidenata na migrantskoj ruti

870

Spiker:Komesar za izbeglice Vladimir Cucić izjavio je, da je vrlo verovatno da kroz Srbiju migrantskom rutomprolaze i teroristi ali je napomenuo da se nije dogodio ni jedan incident. Cucić je gostujući u dnevnikuRTS rekao, da je Srbija veoma efikasna kada je reč o krijumčarima, ne teba dizati žice dovoljno je biti naovaj način efikasan istakao je Cucić govoreći o reagovanju policije. Naveo je da se u Srbiji sada nalazimanje od 6 i po hiljada migranata, i da ima više kapaciteta za smeštaj u odnosu na potrebe. Premanjegovim rečima oko 250 ljudi mesečno regularno izađe iz Srbije, ali ima i onih koji očajnički pokušavajuda se domognu zapadne Evrope, pa pokušavaju da izađu na ilegalne načine.Spiker:Upravo ovih dana je bila priča o tome, kako su ponovo migranti izgubili stpljenje koji se nalaze uVojvodini, i pobali da na ilegalan način uđu u Hrvatsku.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

05.06.2017

Agro dnevnik05.06.2017 15:00:00 35:0005.06.2017 15:03:00 0:19

Autori:Teme:

RT Vojvodina 1

RedakcijaKomesarijat za izbeglice Republike Srbije; Izbeglice i azilanti / migranti; Migracije

Naslov: Migrantskom rutom prolaze i teroristi

300

SpikerKomesar za izbeglice Vladimir Cucić izjavio je da je vrlo verovatno da kroz Srbiju migrantskom rutomprolaze i teroristi, ali je napomenuo da se nije dogodio nijedan incidenta. On kaže da se u Srbiji sadanalazi manje od 6.500 migranata i da ima više kapaciteta za smeštaj u odnosu na potrebe.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

05.06.2017

Ovo je Srbija05.06.2017 15:00:00 130:0005.06.2017 15:18:00 1:15

Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Dobra saradnja sa crnogorskom policijom

1143

Spiker:Policijska saradnja Srbije i Crne Gore izuzetno je dobra u razmeni informacija, borbi protiv organizovanogkriminala, šverca oružja i narkotika, poruka je sa sastanka ministara unutrašnjih poslova dve zemlje.Zaključak je da saradnja mora biti intenzivnija jer se i Srbija i Crna Gora susreću sa izazovima koja noseorganizovani kriminal, terorizam, migracije, evrointegracije.Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova Srbije:Ta vrsta snažnog suprotstavljanja svim organizovanim klanovima, ovde su da kažem najpoznatiji oni kojideluju i na teritoriji Srbije i Crne Gore škaljarski, kavački kriminalni klan, ali i svim drugim kriminalcima ikriminalu koji se pojavi i drago mi je da smo obojica zaključili da samo sinhronizovanim delovanjem,čvrstom rukom i potpunim pritiskom na kriminal, možemo da suzbijemo takvu vrstu delovanja i daučinimo da se građani osećaju bolje i sigurnije.Nevludin Nuhodžić, ministar unutrašnjih poslova Crne Gore:Razmišljamo da formiramo i zajedničke istražne timove koji bi se posebno bavili organizovanimkriminalnim grupama koje, ajde tako da kažem, najviše ugrožavaju Srbiju i Crnu Goru.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

05.06.2017 15:03


www.b92.net


Naslov: Otvoren novi Prihvatni centar za migrante u Vranju

1531

U novom Prihvatnom centru otvorenom u renoviranom motelu na ulazu u Vranje smešteno je 135migranata i izbeglica.Predstavnik za medije republičkog Komesarijata za izbeglice Ivan Mišković je za agenciju Beta izjavio dasu u Prihvatni centar u Vranju prebačene izbeglice iz centra u Preševu u kome ih je sada ostalo 431.Od prošle nedelje i Vranje se ubraja među gradove u Srbiji u kojima se nalaze prihvatni centri zaizbeglice i migrante sa Bliskog istoka u kojima ukupno boravi oko 6.000 ljudi. "Komesarijat za izbeglicepokušava da teret migrantske krize rasporedi na više lokalnih samouprava, da ne bude da je u samojednoj opštini smešten veliki broj ljudi. U centru u Vranju smešteni su ljudi poreklom iz Avganistana.Među njima najviše je porodica sa decom ali ima i maloletnika bez roditelja", kazao je Mišković. On jenaveo da centar u Vranju ima kapacitet od 240 ležaja, odnosno da u njemu ima prostora za smeštaj jošstotinak izbeglica. "Ostalo je da se obavi još nešto manjih radova na renoviranju motela .... Kao i uostalim centrima u Srbiji i u Vranju su obezbeđeni svi uslovi za borvak izbeglica uključujući i tri obrokadnevno", rekao je Mišković. Prema njegovim rečima, i za izbeglice i migrante smeštene u Vranju važipravilo da centar mogu da naspuste samo uz identicikacione karte do 22 sata i da moraju da se javeobezbeđenju. Prema podacima republičkog Komesarijata za izbeglice u svim prihvatnim centrima u Srbijitrenutno je smešteno 6.074 izbeglica koje u najvećoj meri potiču iz zemalja Bliskog istoka.




1/1

Medij:Vreme:

Link:

05.06.2017 15:20

Autori:Teme:

Fonet

FonetKomesarijat za izbeglice Republike Srbije; Vladimir Cucić; Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: VEROVATNO PROĐU I TERORISTI

918

BEOGRAD, 05. jun 2017. (FoNet) - Komesar za izbegliceVladimir Cucić izjavio je da je vrlo verovatno da krozSrbiju migrantskom rutom prolaze i teroristi, ali jenapomenuo da se nije dogodio nijedan incident.

Cucić je gostujući u Dnevniku RTS rekao da je Srbija veomaefikasna kada je reč o krijumčarima.

"Ne treba dizati žice, dovoljno je biti na ovaj načinefikasan", istakao je Cucić govoreći o reagovanju policije.

Naveo je da se u Srbiji sada nalazi manje od 6.500 migranatai da ima više kapaciteta za smeštaj u odnosu na potrebe.

Prema njegovim rečima, oko 250 ljudi mesečno regularno izađeiz Srbije, ali ima i onih koji očajnički pokušavaju da sedomognu Zapadne Evrope, pa pokušavaju da izađu na ilegalnenačine.

Cucić je rekao da se već razmišlja o predstojećoj zimi inaveo je da će neki centri biti ugašeni i da će biti manjebroj migranata u nekim sredinama koje su opterećene.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

05.06.2017 15:36


Beta

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: I u Vranju otvoren Prihvatni centar za izbeglice i migrante

1610

U novom Prihvatnom centru otvorenom u renoviranom motelu na ulazu u Vranje smešteno je 135migranata i izbeglica, izjavio je danas predstavnik za medije republičkog Komesarijata za izbeglice IvanMišković.

Mišković je za agenciju Beta izjavio da su u Prihvatni centar u Vranju prebačene izbeglice iz centra uPreševu u kome ih je sada ostalo 431.

Od prošle nedelje i Vranje se ubraja medju gradove u Srbiji u kojima se nalaze prihvatni centri zaizbeglice i migrante sa Bliskog istoka u kojima ukupno boravi oko 6.000 ljudi."Komesarijat za izbeglice pokušava da teret migrantske krize rasporedi na više lokalnih samouprava, dane bude da je u samo jednoj opštini smešten veliki broj ljudi. U centru u Vranju smešteni su ljudiporeklom iz Avganistana. Medju njima najviše je porodica sa decom ali ima i maloletnika bez roditelja",kazao je Mišković.

On je naveo da centar u Vranju ima kapacitet od 240 ležaja, odnosno da u njemu ima prostora zasmeštaj još stotinak izbeglica.

"Ostalo je da se obavi još nešto manjih radova na renoviranju motela .... Kao i u ostalim centrima uSrbiji i u Vranju su obezbedjeni svi uslovi za borvak izbeglica uključujući i tri obroka dnevno", rekao jeMišković.

Prema njegovim rečima, i za izbeglice i migrante smeštene u Vranju važi pravilo da centar mogu danaspuste samo uz identicikacione karte do 22 sata i da moraju da se jave obezbedjenju.

Prema podacima republičkog Komesarijata za izbeglice u svim prihvatnim centrima u Srbiji trenutno jesmešteno 6.074 izbeglica koje u najvećoj meri potiču iz zemalja Bliskog istoka.

Ostale fotografije uz tekst


www.beta.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

05.06.2017 16:49

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2758617/otvoren-prihvatni-centar-za-izbeglice-i-Autori:Teme:

www.rts.rs


Naslov: Otvoren Prihvatni centar za izbeglice i migrante u Vranju

1906

Novi Prihvatni centar otvoren je u renoviranom motelu na ulazu u Vranje, a u njemu je smešteno 135migranata i izbeglica, izjavio je predstavnik za medije republičkog Komesarijata za izbeglice IvanMišković. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sapolitičkim, društvenim i poslovnim trendovimaNovi Prihvatni centar otvoren je u renoviranom motelu na ulazu u Vranje, a u njemu je smešteno 135migranata i izbeglica, izjavio je predstavnik za medije republičkog Komesarijata za izbeglice IvanMišković.Mišković je za agenciju Beta izjavio da su u Prihvatni centar u Vranju prebačene izbeglice iz centra uPreševu u kome je sada ostala 431 osoba. Od prošle nedelje i Vranje se ubraja među gradove u Srbiji ukojima se nalaze prihvatni centri za izbeglice i migrante sa Bliskog istoka u kojima ukupno boravi oko6.000 ljudi. "Komesarijat za izbeglice pokušava da teret migrantske krize rasporedi na više lokalnihsamouprava, da ne bude da je u samo jednoj opštini smešten veliki broj ljudi. U centru u Vranjusmešteni su ljudi poreklom iz Avganistana. Među njima najviše je porodica sa decom, ali ima imaloletnika bez roditelja", naveo je Mišković. Ukazao je da centar u Vranju ima kapacitet od 240 ležaja,odnosno da u njemu ima prostora za smeštaj još stotinak izbeglica. "Ostalo je da se obavi još neštomanjih radova na renoviranju motel. Kao i u ostalim centrima u Srbiji i u Vranju su obezbeđeni svi usloviza boravak izbeglica uključujući i tri obroka dnevno", rekao je Mišković. Prema njegovim rečima, zaizbeglice i migrante smeštene u Vranju važi pravilo da centar mogu da napuste samo uz identifikacionekarte do 22 sata i da moraju da se jave obezbeđenju. Prema podacima republičkog Komesarijata zaizbeglice, u svim prihvatnim centrima u Srbiji trenutno je smešteno 6.074 izbeglica koje u najvećoj meripotiču iz zemalja Bliskog istoka.


http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2758617/otvoren-prihvatni-centar-za-izbeglice-i-migrante-u-vranju.html


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

05.06.2017

Vesti 1805.06.2017 18:00:00 50:0005.06.2017 18:21:00 3:00

Autori:Teme:

Prva televizija


Naslov: Migranti krenuli u srpsku školu

2590

Spiker:U Srbiji sasvim drugačija slika. Desetak malih migranata iz kampa u Krnjači danas je krenulo u srpskuškolu. To nije ništa neobično i dešava se već nekoliko meseci. Deca koja duže borave u Srbiji polako seuključuju u obrazovni sistem.Spiker:U Beogradu su raspoređeni u osam škola. Mnogi od njih ostali su u Srbiji iako su im roditelji otišli dalje uZapadnu Evropu ili su deportovani nazad u zemlju porekla.Reporter:U odeljenje peto dva osnovna škola Rade Drainac u Borči krenuo je novi učenik. Vahid iz Avganistanavolim matematiku i geografiju, ali ni srpski jezik mi ne ide loše.Vahid, 12 godina:Ćao, kako ste. Ja super, a ti. Doviđenja, šta imaš novo.Reporter:Svaka ti čast, dosta si naučio. Deca iz Avganistana u ovoj školi imaju prevodioca za Farsi jezik, koja sene odvaja od njih. Tako prate nastavu. Kako se slažete ovako?Sagovornik:Ja sam sa ovim mojim novim drugom super slažem.Ahmaz Osmani, učenika OŠ „Rade Drainac“:Tu sam već četiri meseca, a već dve godine sam u putu. Moji roditelji su krenuli iz Avganistana u Iran, izIrana u Tursku, odatle smo preko Bugarske stigli ovamo.Reporter:Program školovanja za decu iz Sirije, Avganistana i drugih zemalja iz kojih stižu migranti organizovali suMinistarstvo prosvete i UNICEF uz pomoć brojnih nevladinih organizacija.Osman Fazili, migrant iz Avganistana:Nargiz jer moja ćerka i veoma sam srećan što može da ide u školu ovde.Reporter:Međutim, nisu svi migranti u kampu u Krnjači ovako oduševljeni što im deca idu u školu. Kao i mi i oniimaju strah od nepoznatog i žele da drže decu na oku. Učiti po srpskom obrazovnom programusvakodnevno uz prevodioce sigurno neće biti lako za decu migranata, ali obrazovanje je jedini način i lekod ekstremizma i garant da će ta deca izrasti u miroljubive i dobre ljude. Od oko 2.500 migrantske decekoliko trenutno boravi u Srbiji njih oko 1.200 su deca bez roditelja. Imaju podršku staratelja izhumanitarnih organizacija UNICEF.Olivera Bojović, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila:Ako ostanu zatvoreni iza kapija njihovi potencijali se neće iskoristiti u najboljem mogućem smislu. Akoimate dete koje čak ni ne priča srpski a ide u školu ono će za nedelju dana umeti da kaže dobar dan idoviđenja, nakon dve nedelje će umeti da pozdravi svoje drugare, nakon 3 nedelje, znači baš dostanapreduju.Reporter:U Srbiju mesečno uđe oko 850 migranata. Mnogi ovde ostave decu i na ilegalne načine pokušavaju daodu dalje ka zapadu. Deca koja ostaju možda će jednoga dana igrati košarku kao što je njihove pretkeengleska kolonijalna škola naučila kriketu.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

05.06.2017

Dnevnik 2/RTS105.06.2017 19:30:00 40:0005.06.2017 19:46:00 2:45

Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Volodin u poseti Srbiji

2482

Spiker:Beograd je posetio predsednik državne Dume Federalne skupštine Ruske Federacije Vjačeslav Volodin.Predsednik Alekasndar Vučić rekao mu je da su odnosi Rusije i Srbije najbolji u savremenoj istoriji i da jeBeograd na njih ponosan. Poručuje i da je Srbija zahvalna Rusiji što nije podržala prijem Kosova uUNESCO. Prijateljske veze dosegle su nivo strateškog partnerstva ocenili su Volodin i vršilac dužnostipremijera Srbije Ivica Dačić i istakli opredeljenost za dalje snaženje svih vidova saradnje. PredsednikRuske Dume je sa predsednicom Skupštine Srbije Majom Gojković otvorio drugo zasedanje komisije zasaradnju parlamenata dveju zemalja.Novinar:Drugi susret ruskih i srpskih parlamentaraca potvrdio je odlučnost da učvrste saradnju dve zemlje ufokusu komisije za saradnju, borba protiv terorizma, ilegalne migracije i zaštita bezbednosti građana.Posebno je važna saradnja parlamentarnih delegacija u međunarodnim organizacijama. Rusija će ponovopodržati Srbiju po pitanju KiM u UNESCO-u.Maja Gojković, predsednica Skupštine Srbije:Razgovarali smo naravno i o potencijalnom ponovnom apliciranju takozvanog Kosova i Metohije začlanstvo u Međunarodnoj organizaciji kao što je UNESCO i koliko je to važno pitanje za očuvanje kulturnebaštine Srbije i Srpskog naroda ali i očuvanja čitave svetske kulturne baštine i naravno da smo se složilioko toga da će Ruska Federacija kao i na prošlom glasanju svakako pružiti podršku Republici Srbiji.Novinar:Naglašava da je u parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope Srbija protiv oduzimanja glasa RuskojFederaciji u tom telu treba omogućiti svima da kažu svoje mišljenje i promeniti pravilnik, smatrapredsednik Ruske Dume.Vjačeslav Volodin, predsednik Državne Dume Ruske Federacije:Sada Skupština Saveta Evrope nije mesto na kojem može da se razgovara. Pravo na reč odzima se celojdelegaciji jedne zemlje, Ruskoj Federaciji. Većina ima pravo da donosi odluke ali svaki poslanik, svakadelegacija treba da ima pravo da iznese mišljenje što sada nije slučaj.Novinar Danica Kostić:Saglasni su da saradnju treba proširiti na ekonomskom i kulturnom planu. Deo toga je i mozaik izgrađenu Rusiji za Hram Svetog Save. Beograd je prva Evropska destinacija predsedniku Ruske Dume, pa srpskukoleginicu poziva na satanak predsednika parlamenata Evroazijskih zemalja. U prijateljstvo građanaSrbije gosti iz Rusije uverili su se obilazeći očuvano groblje na kojem zajedno počivaju Ruski i Srpskioslobodioci Beograda.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

05.06.2017

I bi dan05.06.2017 20:00:00 50:0005.06.2017 20:17:00 1:27

Autori:Teme:

TV Palma Plus

RedakcijaMigracije; Izbeglice i azilanti / migranti; Komesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: Migrantskom rutom prolaze i teroristi

300

SpikerKomesar za izbeglice Vladimir Cucić izjavio je da je vrlo verovatno da kroz Srbiju migrantskom rutomprolaze i teroristi, ali je napomenuo da se nije dogodio nijedan incidenta. On kaže da se u Srbiji sadanalazi manje od 6.500 migranata i da ima više kapaciteta za smeštaj u odnosu na potrebe.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

05.06.2017 21:42

http://www.vaseljenska.com/drustvo/otvoren-novi-prihvatni-centar-za-migrante-u-vranju/Autori:Teme:

www.vaseljenska.com

@VaseljenskaTVKomesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: Otvoren novi Prihvatni centar za migrante u Vranju

1727

Vranje -- U novom Prihvatnom centru otvorenom u renoviranom motelu na ulazu u Vranje smešteno je135 migranata i izbeglica. Predstavnik za medije republičkog

u Društvo 5. juna 2017. 0Vranje - U novom Prihvatnom centru otvorenom u renoviranom motelu na ulazu u Vranje smešteno je135 migranata i izbeglica.Predstavnik za medije republičkog Komesarijata za izbeglice Ivan Mišković je za agenciju Beta izjavio dasu u Prihvatni centar u Vranju prebačene izbeglice iz centra u Preševu u kome ih je sada ostalo 431.Od prošle nedelje i Vranje se ubraja među gradove u Srbiji u kojima se nalaze prihvatni centri zaizbeglice i migrante sa Bliskog istoka u kojima ukupno boravi oko 6.000 ljudi."Komesarijat za izbeglice pokušava da teret migrantske krize rasporedi na više lokalnih samouprava, dane bude da je u samo jednoj opštini smešten veliki broj ljudi. U centru u Vranju smešteni su ljudiporeklom iz Avganistana. Među njima najviše je porodica sa decom ali ima i maloletnika bez roditelja",kazao je Mišković.On je naveo da centar u Vranju ima kapacitet od 240 ležaja, odnosno da u njemu ima prostora zasmeštaj još stotinak izbeglica."Ostalo je da se obavi još nešto manjih radova na renoviranju motela …. Kao i u ostalim centrima u Srbijii u Vranju su obezbeđeni svi uslovi za borvak izbeglica uključujući i tri obroka dnevno", rekao je Mišković.Prema njegovim rečima, i za izbeglice i migrante smeštene u Vranju važi pravilo da centar mogu danaspuste samo uz identicikacione karte do 22 sata i da moraju da se jave obezbeđenju.Prema podacima republičkog Komesarijata za izbeglice u svim prihvatnim centrima u Srbiji trenutno jesmešteno 6.074 izbeglica koje u najvećoj meri potiču iz zemalja Bliskog istoka.Beta


http://www.vaseljenska.com/drustvo/otvoren-novi-prihvatni-centar-za-migrante-u-vranju/


1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

06.06.2017

Društvo4480000

Strana: 5

Autori:Teme:

Večernje novosti

M.N.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: FONDACIJA “DIVAC“ UZ AZILANTE



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

06.06.2017

Srbija4680000

Strana: 25

Autori:Teme:

Večernje novosti

S.M.J.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: POPLAVLJENIMA NOVE KUĆE



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

06.06.2017

Vesti628110000

Strana: 8

Autori:Teme:

Informer

A.S.Vladimir Cucić; Izbeglice i azilanti / migranti; Komesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: Među migrantima u Srbiji ima i terorista



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

06.06.2017

Beograd9150000

Strana: 33

Autori:Teme:

Blic

M.Z.B.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: I migranti moraju da plaćaju busplus



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

06.06.2017

Susedi / Svet3380000

Strana: 9

Autori:Teme:

Večernje novosti


Naslov: GRADE OGRADU PREMA RUSIJI



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

06.06.2017

Svet76140000

Strana: 15

Autori:Teme:

Alo

V. NestorovićVladimir Cucić; Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: DŽIHADISTI PREKO SRBIJE I DO LONDONA



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

06.06.2017

Svet2835000

Strana: 2

Autori:Teme:

Politika


Naslov: U hladnjači pronađeno sedam mrtvih migranata



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

06.06.2017

Društvo37910000

Strana: 7

Autori:Teme:

Dnevnik

I. VujanovIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Vrate se sa školom, bez lične karte, kuće i posla



1/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

06.06.2017

Društvo86935000

Strana: 1,7

Autori:Teme:

Politika

Milan GalovićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Pozivi na vojne vežbe ne zaobilaze ni žene



2/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

06.06.2017

Društvo86935000

Strana: 1,7

Autori:Teme:

Politika

Milan GalovićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Pozivi na vojne vežbe ne zaobilaze ni žene



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

06.06.2017

Svet5610000

Strana: 11

Autori:Teme:

Dnevnik


Naslov: Libija: U hladnjači sedam preminulih migranata



1/2

Medij:Vreme:

Link:

06.06.2017 00:39

http://www.telegraf.rs/vesti/2816230-teroristi-medju-migrantima-koji-prolaze-kroz-srbiju-srecom-se-Autori:Teme:

www.telegraf.rs


Naslov: Teroristi među migrantima koji prolaze kroz Srbiju - srećom se nijedan napad nijeovde desio

3098

06. Jun 2017. | 00:31 - Pokazalo se da je jedan od terorista napada u Belgiji pre godinu dana prošaobalkanskom rutom, ali je vrlo verovatno da ako ne sadašnji, onda sigurno nekakvi budući "spavači"prolaze Balkanskom rutom - rekao je komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić Foto: Tanjug/ZoranŽestić Vrlo je verovatno da Balkanskom migrantskom rutom prolaze teroristi, ali srećom, nijedan eksceste vrste u milion i po prolazaka nije se desio u Srbiji, koja je jedina zemlja koja evidentira sve prolaske,izjavio je danas komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić. Zatvara se prihvatni centar za migranteu ŠiduStefanović o iseljavanju migranata: Verujem da će se time značajno smanjiti ugrožavanje bezbednostigrađana- Pokazalo se da je jedan od terorista napada u Belgiji pre godinu dana prošao balkanskom rutom, a deonjih koji sada vrše terorističke napade, rođeni su u Holandiji, Belgiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj, ali jevrlo verovatno da ako ne sadašnji, onda sigurno nekakvi budući "spavači" prolaze Balkanskom rutom -rekao je Cucić za RTS.Prema njegovim rečima, Srbija je ubedljivo najefikasnija zemlja na ruti, što se sprečavanja krijumčarenjatiče, a to se, smatra Cucić, vidi po rezultatima i načinu delovanja, otkriven 651 slučaj krijumčarenjamigranata, sa 44 prijave.Foto: AP/Tanjug- Ne treba dizati žice, dovoljno je na taj način biti efikasan. Vidi se po aktuelnim brojevima. Između 10 i30 migranata dnevno ulazi u Srbiju na regularan način, u proseku 800 za mesec dana, a opet, 10 ljudiregularno dnevno izlazi kroz kapije Horgoša i Kelebije u skladu sa listama koje postoje, to je oko 250ljudi koji izađu regularno iz Srbije mesečno- rekao je Cucić.Foto: Tanjug/Milutin MarkovićTakođe, kako kaže, postoji i veliki broj ljudi koji i dalje ilegalno, najčešće bez krijumčara "očajničkipokušavaju da se domognu Evrope", te tako, za mesec dana prosečno, nelegalno iz zemlje izađedodatnih 700 migranata.Trenutno je u zemlji, kaže Cucić, oko 6.200 migranata, a ta brojka je, smatra, sa tendencijom daljegpada.Foto: Tanjug/Zoran Žestić- U januaru smo imali 8.400 migranata, sada ih je oko 6.200, sa hostelima još oko 200 ljudi, ali imamoih dakle ispod 6.500, sa tendencijom daljeg pada. Sada je došlo vreme, imamo dovoljno mesta, čak iviška, možemo da vršimo razmeštaje, imamo sasvim dovoljno mesta u odnosu na stvarno stanje- rekaoje Cucić.Komesarijat, kako kaže, već sada intenzivno razmišlja o predstojećoj zimi, prošle je bilo oko 1.500 ljudipod šatorima, ove godine to se, podvlači, neće dopustiti.Foto: Tanjug/Zoran Žestić- U skladu s tim je i gašenje nekih centara, smanjenje brojeva u nekim koji su bili preopterećeni. Sa


http://www.telegraf.rs/vesti/2816230-teroristi-medju-migrantima-koji-prolaze-kroz-srbiju-srecom-se-nijedan-napad-nije-ovde-desio


2/2

Medij:Vreme:

Link:

06.06.2017 00:39

http://www.telegraf.rs/vesti/2816230-teroristi-medju-migrantima-koji-prolaze-kroz-srbiju-srecom-se-Autori:Teme:

www.telegraf.rs


Naslov: Teroristi među migrantima koji prolaze kroz Srbiju - srećom se nijedan napad nijeovde desio

8.500, spali smo na oko 6.400 migranata, uprkos svim dolascima koji su daleko veći nego legalan izlaz,tako da, takav je trend. Mi više nemamo više ljude van centara, koji su bili i u Beogradu pod šatorima,toga više nigde nema i to je velika stvar- rekao je Cucić. (Telegraf.rs/ Tanjug) Pogledajte sve vesti uposlednja 24 sata Tagovi: Balkanska ruta, komesarijat za izbeglice, Migranti, Teroristi, Terorizam


http://www.telegraf.rs/vesti/2816230-teroristi-medju-migrantima-koji-prolaze-kroz-srbiju-srecom-se-nijedan-napad-nije-ovde-desio


1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

06.06.2017

Dnevnik720

Strana: 5

Autori:Teme:

Vesti - Frankfurtske vesti


Naslov: Balkanom prolaze i teroristi



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

06.06.2017

Vesti14570000

Strana: 6

Autori:Teme:

Kurir

RedakcijaVladimir Cucić; Izbeglice i azilanti / migranti; Komesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: Teroristi se šetaju Srbijom?



1/5

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

06.06.2017

Specijalni dodatak24090

Strana: 8,9,10,11,12

Autori:Teme:

Danas


Naslov: Kako je Ikea postala simbol promena u Srbiji



2/5

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

06.06.2017


Strana: 8,9,10,11,12

Autori:Teme:

Danas





3/5

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

06.06.2017


Strana: 8,9,10,11,12

Autori:Teme:

Danas





4/5

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

06.06.2017


Strana: 8,9,10,11,12

Autori:Teme:

Danas





5/5

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

06.06.2017


Strana: 8,9,10,11,12

Autori:Teme:

Danas





1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

06.06.2017

Aktuelno2340

Strana: 15

Autori:Teme:

Narodne novine - Niš


Naslov: Do sada se nije dogodio nijedan incident



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

06.06.2017


Autori:Teme:

RTS1

RedakcijaIzbeglice i azilanti / migranti; Komesarijat za izbeglice Republike Srbije; Migracije

Naslov: Prelistavanje novina

2642

Spiker:Da vidimo u nastavku o čemu pišu današnje novine. Počinjemo od današnjeg izdanja Politike. Izdvajamo,„Prvi krug konsultacija bez imena premijera“. Prvi dan konsultacija o novom premijeru, koji je predsednikAleksandar Vučić juče imao s predstavnicima parlamentarnih stranaka, prema rečima aktera, protekao jebez spominjanja neke konkretne ličnosti koja bi mogla Vuičića da zameni na mestu predsednika Vlade.Čini se, međutim, da je stav većine bio da bi to trebalo da bude neka jaka stranačka ličnost, pre negoekspert. Prelazimo na današnje izdanje Večernjih novosti. Na naslovnoj strani Novosti otkrivaju..Nemačka ima plan za Balkan. „Maršal 2 kao zamena za Evropu“. Poseban fond za razvoj dok se čekaprijem u Evropsku uniju. Ideja je da se region ekonomski osnaži. U današnjem izdanju Informera.Komesar za izbeglice Vladimir Cucić tvrdi: „Među migrantima u Srbiji ima i terorista“. Vrlo je verovatnoda u našoj zemlji među izbeglicama ima i terorista. Srećom, nisu napravili nijedan incident. Ako se nekood tih terorista duže zadrži u našoj zemlji, pitanje je dana kada će izvršiti napad i u Srbiji, tako tvrdestručnjaci. U današnjem izdanju lista Kurir: „Policija kriva za pokolj?“ pod znakom pitanja. Naime,britanske bezbednosne službe našle su se na meti oštrih kritika javnosti, nakon što su mediji objavili daje najmanje jedan od trojice napadača koji su izveli masakr u Londonu bio poznat policiji i označen kaoradikalni islamista. Trojica napadača su u subotu uveče u centru britanske prestonice noževima ubilisedam, a povredili 48 osoba, pre nego što ih je policija likvidirala. U današnjem izdanju lista Alo: „Srpskasmeta jer je preživela“. Dodik, nakon pisanja lista Alo o planu Hrvatske da napadne Banjaluku: Logičnoje da postoji plan napada na nas, jer smo bili predviđeni da nestanemo nakon Dejtona. U današnjemizdanju Srpskog telegrafa: „NATO okupirao Sredozemlje. Crna Gora postala članica Alijanse“. Delegacijasa crnogorskim premijerom Duškom Markovićem na čelu juče je u Stejt departmentu predalainstrumente ratifikacije. Na naslovnoj strani lista Danas: „Na tenderima za lekove država gubi 60 milionaevra“. Procedura za nabavku lekova skrojena je tako da izbegava postojanje konkurencije ponuđača.Tender za lekove u Srbiji se raspisuje po nazivu brenda u kom je često i naziv kompanije koja gaproizvodi i tako se eliminiše konkurencija. A u današnjem izdanju lista Blic: „DNK analizu plaćamo 3.000umesto 300 evra“. Pacijenti oboleli od retkih bolesti kod kojih terapija ne daje prave rezultate šalju se uinostranstvo na DNK genetički test, uprkos tome što ga je moguće uraditi i u Srbiji.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

06.06.2017 12:09


Tanjug

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: Vulin:Vlada će nastaviti da kontroliše migrantsko kretanje

2904

BEOGRAD, 6. juna (Tanjug) - Ministar za rad Aleksandar Vulin održao je danas predavanje naBeogradskoj poslovnoj školi o bezbednosnim rizicima i migrantskoj krizi, a tom prilikom je naveo da sebroj migranata smanjio, kao i da će Vlada Srbije nastaviti da kontroliše migrantsko kretanje.

''''Migranstska kriza je nešto što je obeležilo proteklih nekoliko godina i sa čim moramo da naučimo daživimo'''', rekao je Vulin konstatujući da migranstska klriza pogađa čitav svet - Evropu, Azuju, te da se iSrbija našla na tom putu.

Ipak, kako kaže, u odnosu na ranije godine situacija je daleko lakša kada je Srbija u pitanju.

''''Broj migranata je značajno pao i on je sada već ispod 7.000'''', rekao je Vulin.

On je naveo i da će Vlada Srbije nastaviti da kontroliše migrantsko kretanje, kao i da vodi računa da sesvi migranati nađu u odgovarajućim kampovima, te da budu zaštićeni i zbrinuti na pravi način.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je, međutim, ponovio i da će se voditi računa ointeresima naših građana, o našem načinu života i bezbednosti.

Podsećajući da i najveće i najbogatije zemlje na svetu ne mogu se sa sigurnošću da kažu da na njihovojteritoriji neće biti nekih problema te se bore protiv terorističkog zla, Vulin je istakao da Srbijazahvaljujući svojim bezbednosnim strukturama i izuzetnom radu MUP-a i Vojske Srbije uspeva dakontroliše situaciju.

''''Siguran sam da ćemo nastaviti da se ponašamo i dalje tako, ali ćemo nastaviti i da vodimo računa dabudemo humana, sigurna i bezbedna zemlja koja će pružiti bezbednost kako migrantima, tako i našimgrađanima'''', rekao je Vulin.

On je naveo da će Srbija nastaviti sa politikom smanjivanja kapaciteta u skladu sa smanjivanjem brojamigranata, podsećajući da je do sada zatvoren migrantski centar u Šidu, a da se već značajno smanjujebroj migranata u Obrenovcu.

''''Ićićemo na popunjavanje kapacitet na teriotoriji čitave Srbije i vodićemo računa da se ni jedna lokalnazajednica previše ne preoptereti. Vodićemo računa da svaki migrant bude zbrinut i zaštićen, ali i da svakinaš građanin bude zbrinut i zaštićen'''', zaključio je Vulin.

Direktor sBeogradske poslovne škole ?uro ?urović ocenio je da ta škola predstavlja značajan faktor naprosvetnoj mapi Srbije koja već ima tradiciju da organizuje javna predavanja na one teme koje mogu bitiod interesa za društvo i studente.

''''Ove godine zaokružujemo jedan ciklus javnih predavanja upravo sa ministrom Vulinom'''', rekao je?urović.

Kako kaže, procenili su da studente i zaposlene interesuje da čuju ono o čemu se ovih dana vodepolemike ne samo u Srbiji već i u međunarodnim okvirima, a to je migeranstska kriza i bezbednosni idrugi rizici i izazazovi za Srbiju.

''''Želimo da važne ličnosti, ljude od utiacaja i autoriteta, kažu našim studentima nešto o temama koje suinteresantne'''', rekao je ?urović.


www.tanjug.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

31.05.2017 14:30


Beta

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: Pronadjena veća grupa migranata u kamionu sa lubenicama

490

Carinici na graničnom prelazu Šid, sa Hrvatskom, otkrili su deset mladih migranata iz Avganistana koji subili sakriveni u kamionu koji je prevozio lubenice, saopšteno je danas.

Migranti su starosti od 14 do 27 godina a pokušali su da izadju iz Srbije u tri kamiona.Vozači sva tri kamiona su potvrdili da su pravili pauzu u koloni blizu graničnog prelaza, da su primetili daim je skinuta plomba, kao i to da su čuli glasove koji su dopirali iz tovara.



www.beta.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

05.06.2017 22:30

http://www.kurir.rs/vesti/politika/2859751/opasno-teroristi-se-setaju-srbijomAutori:Teme:

www.kurir.rs

@KurirVestiVladimir Cucić

Naslov: OPASNO: Teroristi se šetaju Srbijom?

1128

Na regularan način u Srbiju mesečno uđe oko 800 migranata, a izađe oko 250 Teroristi koristećibalkansku migrantsku rutu verovatno prolaze i kroz Srbiju, rekao je Vladimir Cucić, komesar za izbeglice.- Pokazalo se da je jedan od terorista napada u Belgiji, pre godinu dana, prošao balkanskom rutom, adeo njih koji sada vrše terorističke napade rođen je u Holandiji, Belgiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj. Ipak,vrlo je verovatno da, ako ne sadašnji, onda sigurno nekakvi budući "spavači" prolaze balkanskom rutom- objasnio je Cucić. Prema njegovim rečima, Srbija je ubedljivo najefikasnija zemlja na ruti što sesprečavanja krijumčarenja tiče, a to se, smatra on, vidi po rezultatima - otkriven je 651 slučajkrijumčarenja migranata, sa 44 prijave: - Ne treba dizati žice, dovoljno je na taj način biti efikasan.Trenutno je u zemlji oko 6.200 migranata, a taj broj ima tendenciju daljeg pada - rekao je on. Naregularan način u Srbiju mesečno uđe oko 800 migranata, a izađe oko 250. Procenjuje se da mesečnododatnih 700 migranata nelegalno izađe iz zemlje, najčešće bez krijumčara. Kurir / E.K. Autor:Foto:Dado Đilas


http://www.kurir.rs/vesti/politika/2859751/opasno-teroristi-se-setaju-srbijom


1/1

Medij:Vreme:

Link:

06.06.2017 11:49


www.b92.net


Naslov: Vulin: Broj migranata manji, vlada kontroliše kretanje

2054

Ministar za rad Aleksandar Vulin naveo da se broj migranata smanjio, kao i da će Vlada Srbije nastavitida kontroliše migrantsko kretanje.''Migranstska kriza je nešto što je obeležilo proteklih nekoliko godina i sa čim moramo da naučimo daživimo'', rekao je Vulin na predavanju na Beogradskoj poslovnoj školi o bezbednosnim rizicima imigrantskoj krizi, konstatujući da migranstska kriza pogađa čitav svet - Evropu, Azuju, te da se i Srbijanašla na tom putu.Ipak, kako kaže, u odnosu na ranije godine situacija je daleko lakša kada je Srbija u pitanju. ''Brojmigranata je značajno pao i on je sada već ispod 7.000'', rekao je Vulin. On je naveo i da će Vlada Srbijenastaviti da kontroliše migrantsko kretanje, kao i da vodi računa da se svi migranati nađu uodgovarajućim kampovima, te da budu zaštićeni i zbrinuti na pravi način. Ministar za rad, zapošljavanje,boračka i socijalna pitanja je, međutim, ponovio i da će se voditi računa o interesima naših građana,načinu života i bezbednosti. Podsećajući da i najveće i najbogatije zemlje na svetu ne mogu se sasigurnošću da kažu da na njihovoj teritoriji neće biti nekih problema te se bore protiv terorističkog zla,Vulin je istakao da Srbija zahvaljujući svojim bezbednosnim strukturama i izuzetnom radu MUP-a iVojske Srbije uspeva da kontroliše situaciju. ''Siguran sam da ćemo nastaviti da se ponašamo i daljetako, ali ćemo nastaviti i da vodimo računa da budemo humana, sigurna i bezbedna zemlja koja ćepružiti bezbednost kako migrantima, tako i našim građanima'', rekao je Vulin. On je naveo da će Srbijanastaviti sa politikom smanjivanja kapaciteta u skladu sa smanjivanjem broja migranata, podsećajući daje do sada zatvoren migrantski centar u Šidu, a da se već značajno smanjuje broj migranata uObrenovcu. ''Ićićemo na popunjavanje kapacitet na teriotoriji čitave Srbije i vodićemo računa da se nijedna lokalna zajednica previše ne preoptereti. Vodićemo računa da svaki migrant bude zbrinut izaštićen, ali i da svaki naš građanin bude zbrinut i zaštićen'', zaključio je Vulin.




1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

06.06.2017

Info 14, N106.06.2017 14:00:00 70:0006.06.2017 14:17:00 0:44

Autori:Teme:

N1


Naslov: Smanjuje se broj migranata u Srbiji

702

Spiker:Ministar za rad, Aleksandar Vulin, kaže da se broj migranata u Srbiji smanjio i da će Srbija nastaviti dasmanjuje svoje kapacitete za njihov smeštaj, ali pazeći da ničija bezbednost ne bude ugrožena.Aleksandar Vulin, ministar za rad:U odnosu na ranije godine situacija je daleko lakša, kada je Srbija u pitanju, broj migranata je značajnopao i on je sada već negde ispod 7.000. Vlada R. Srbije će nastaviti da kontroliše migrantsko kretanje,da vodi računa da se najveći broj migranata odnosno svi nalaze u odgovarajućim kampovima, da svibudu zaštićeni i zbrinuti na pravi način, ali isto da se vodi računa o interesima naših građana, o našemnačinu života i naravno o našoj bezbednosti.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

06.06.2017

Srbija On Line06.06.2017 15:00:00 155:0006.06.2017 15:13:00 0:44

Autori:Teme:

Kopernikus


Naslov: Smanjuje se broj migranata

839

SpikerMinistar za rad Aleksandar Vulin naveo je da se broj migranata smanjio, kao i da će Vlada Srbije nastavitida kontroliše migrantsko kretanje. Migrantska kriza je nešto što je obeležilo proteklih nekoliko godina isa čim moramo da naučimo da živimo, rekao je Vulin na predavanju na Beogradskoj poslovnoj školi obezbednosnim rizicima i migrantskoj krizi, konstatujući da migrantska kriza pogađa čitav svet, Evropu,Aziju, te da se i Srbija našla na tom putu. Ipak, kako kaže, u odnosu na ranije godine situacija je dalekolakša kada je Srbija u pitanju. Broj migranata je značajno pao i on je sada već ispod 7 hiljada, rekao jeVulin. On je naveo i da će Vlada Srbije nastaviti da kontroliše migrantsko kretanje, kao i da vodi računada se svi migranti nađu u odgovarajućim kampovima, te da budu zaštićeni i zbrinuti na pravi način.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

06.06.2017 15:17

Autori:Teme:

Fonet

FonetIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: MANJI BROJ MIGRANATA

1596

BEOGRAD, 06. jun 2017. (FoNet) - Ministar za rad,zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Aleksandar Vulinrekao je danas da je migrantska kriza nešto što je obeležiloproteklih nekoliko godina i da je ona nešto sa čim moramo danaučimo da živimo, kao i da se saglasno smanjenju migranatasmanjuju i smeštajni kapaciteti.

„Migrantska kriza pogađa čitav svet, Evropu i Aziju, iSrbija se našla na njenom putu. U odnosu na ranije godinesituacija je daleko lakša kada je Srbija u pitanju, brojmigranata je značajno pao i sada je on već negde ispod7.000.“, rekao je Vulin u Beogradskoj poslovnoj školi gde jeodržao predavanje na temu „Bezbednosni rizici i izazovimigrantske krize“.

Vulin je rekao da će Vlada Srbije nastaviti da kontrolišemigrantsko kretanje i da će voditi računa da se svi migrantinalaze u odgovarajućim centrima i da svi budu zbrinuti izaštićeni na pravi način, ali će isto tako voditi računa i ointeresima građana Srbije, njihovom načinu života i njihovojbezbednosti.

Srbija uspeva da kontroliše situaciju zahvaljujući svojimbezbednosnim strukturama i izuzetnom radu Ministarstvaunutrašnjih poslova i Vojske Srbije, i siguran sam da ćemonastaviti tako da se ponašamo, ali ćemo voditi računa i dabudemo humani, sigurni i da budemo bezbedna zemlja koja ćebezbednost pružiti i migrantima i našim građanima.“

Vulin je rekao da će se politika smanjivanja kapacitetanastaviti u skladu sa dinamikom smanjivanja broja migranata,podsetivši da je do sada zatvoren migrantski centar u Šidu ida se smanjuje broj migranta u Obrenovcu.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

06.06.2017 15:37

Autori:Teme:

Fonet

FonetIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: MIGRANTI MEĐU LUBENICAMA

1331

BEOGRAD, 06. jun 2017. (FoNet) - Uprava carina saopštila jedanas da su carinici, na izlazu graničnog prelaza Šid,otkrili 10 migranata iz Avganistana, starosti od 14 do 27godina.

Mladići su 5. juna otkriveni u tovarima nekoliko kamiona, ajedan od njih je prevozio sveže lubenice.

U prvom slučaju, oko tri sata iza ponoći, prilikom pregledakamiona bugarskih registarskih oznaka, carinici su pronašlidva mladića koji su pokušali ilegalno da pređu granicu.

Oni su bili sakriveni među PVC i aluminijumskim prozorimakojima je bio natovaren kamion na putu iz Bugarske kaItaliji, navodi se u saopštenju.

Oko sat vremena kasnije, četvorica ilegalaca pronađena su utovaru svežih lubenica.

Prikolica kamiona grčkih registarskih oznaka bila jenatovarena drvenim sanducima punim lubenica koje su iz Grčketransportovane ka Nemačkoj.

U saopštenju se navodi da su se četvorica mladića uvukla uneobičan tovar i sakrila između sanduka tako da ih je biloteško primetiti.

Odmah potom na isti granični prelaz stigao je kamion izMakedonije u kome su skrovište među metalnim cevima pronašlajoš četiri mladića.

Vozači sva tri kamiona su potvrdili da su pravili pauzu ukoloni blizu graničnog prelaza, da su primetili da im jeskinuta plomba, kao i to da su čuli glasove koji su dopiraliiz tovara.



1/2

Medij:Vreme:

Link:

06.06.2017 19:58

http://www.informer.rs/vesti/drustvo/137745/MEDJU-MIGRANTIMA-IMA-TERORISTA-Sokantno-Autori:Teme:

www.informer.rs

RedakcijaIzbeglice i azilanti / migranti; Vladimir Cucić

Naslov: MEĐU MIGRANTIMA IMA I TERORISTA: Šokantno upozorenje Vladimira Cucića,komesara za izbeglice!

3849

Vrlo je verovatno da u našoj zemlju među izbeglicama ima i terorista, srećom, nisu napravili nijedanincident, kaže Cucić... Ako se neko od tih terorista duže zadrži u našoj zemlji, pitanje je dana kada ćenapasti u Srbiji, tvrde stručnjaciVrlo je verovatno da u našoj zemlju među izbeglicama ima i terorista, srećom, nisu napravili nijedanincident, kaže Cucić... Ako se neko od tih terorista duže zadrži u našoj zemlji, pitanje je dana kada ćenapasti u Srbiji, tvrde stručnjaciA. C. 06. 06. 2017. 19:57 0 Informer Među migrantima u Srbiji ima i terorista ISIS i prava je sreća daniko od njih nije izazvao nijedan incident u našoj zemlji, upozorava komesar za izbeglice Vladimir Cucić.Prema njegovim rečima, većina bivših boraca ISIS koji sa migrantima prolaze preko Srbije žele da sedokopaju neke od zemalja EU i da tamo planiraju napade. Mnogi džihadisti iz Sirije nisu otišli na Zapad,već su se priključili ekstremističkim ćelijama na Balkanu Dževad Galijašević, stručnjak za terorizamBezbednosni stručnjaci, s druge stane, ističu da bi neko od tih terorista u budućnosti mogao da izvede inapad u Srbiju ukoliko se duže zadrži u našoj zemlji. "Spavači" vrebaju Vladimir Cucić je, govoreći oteroristima među migrantima, napomenuo da Srbija evidentira sve migrante koji prolaze kroz našuteritoriju, ali da je gotovo nemoguće utvrditi ko je od njih povezan sa teroristima. - Vrlo je verovatno dabalkanskom migrantskom rutom prolaze i teroristi, ali moram da napomenem da se, srećom, u milion ipo prolazaka nije dogodio nijedan eksces u Srbiji. Naša zemlja je jedina koja evidentira sve te prolaske iako se sećate, kada se dogodio teroristički napad u Belgiji, ustanovljeno je da je jedan od učesnikaprošao upravo balkanskom rutom. Nije isključeno da će u nekim od budućih napada učestvovati neki od"spavača" koji su prošli zajedno sa migrantima kroz Srbiju - upozorio je Cucić za RTS. beta UPOZORAVAVladimir Cucić Bivši direktor Vojnobezbednosne agencije (VBA) i nekadašnji predsednik skupštinskogOdbora za kontrolu službi bezbednosti general Momir Stojanović rekao je za Informer da veliki brojmigranata koji su u Srbiji imaju kontakt sa ISIS i da je samo pitanje kada će se aktivirati. Situacija jeozbiljna i opasna. Nema načina da prepoznamo teroristu među migrantima Momir Stojanović, bivšidirektor VBA - Plan da u našoj zemlji ostane 7.000 migranata nije nimalo dobar jer gotovo svako od tihljudi ima redovan kontakt sa centralom ISIS. Naša policija nema nikakvu šansu da zadrži na graniciteroriste i "spavače" jer nemamo odgovarajuću bazu podataka. Nisu nama sigurno iz Sirije i Libije slalipodatke pa da znamo ko je terorista, a ko nije. I zato oni svi komotno prolaze kao migranti. Zbog toga jebitno da u našoj zemlji bude što manje migranata jer će u slučaju da ostane ovaj broj biti samo pitanjevremena kada će nešto u Srbiji odleteti u vazduh - alarmira Stojanović. Skriveni u ćelijama Sa njim jesaglasan i međunarodni stručnjak za terorizam Dževad Galijašević, koji tvrdi da su terorističkeorganizacije svesne da je Balkan idealan regrutni centar, odakle se kasnije šalju teroristi u akcije širomEvrope. - Svima je jasno da je na Balkanu najsnažniji islamski potencijal. Sada je to sa ovommigrantskom krizom dodatno ojačalo. Preko Srbije su u migrantskom talasu u velikom broju prolazilibivši vojnici i ljudi sa iskustvom u borbama. Nebitno je da li pričamo o borcima ISIS ili o onima koji su seborili u Asadovoj ili Gadafijevoj vojsci. To su mladi ljudi, bez porodica, dobro obučeni i kao takvipredstavljaju veliku opasnost za celu Evropu. Ono što nas treba dodatno da brine jesu teroristi iekstremisti koji nisu otišli sa migrantima u Evropsku uniju nego su se priključili ćelijama u Bosni ili


http://www.informer.rs/vesti/drustvo/137745/MEDJU-MIGRANTIMA-IMA-TERORISTA-Sokantno-upozorenje-Vladimira-Cucica-komesara-izbeglice


2/2

Medij:Vreme:

Link:

06.06.2017 19:58

http://www.informer.rs/vesti/drustvo/137745/MEDJU-MIGRANTIMA-IMA-TERORISTA-Sokantno-Autori:Teme:

www.informer.rs

RedakcijaIzbeglice i azilanti / migranti; Vladimir Cucić

Naslov: MEĐU MIGRANTIMA IMA I TERORISTA: Šokantno upozorenje Vladimira Cucića,komesara za izbeglice!

Raškoj. Upravo ti ljudi će u budućnosti biti učesnici brojnih terorističkih napada - smatra Galijašević.


http://www.informer.rs/vesti/drustvo/137745/MEDJU-MIGRANTIMA-IMA-TERORISTA-Sokantno-upozorenje-Vladimira-Cucica-komesara-izbeglice


1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

07.06.2017

Sudska22210000

Strana: 9

Autori:Teme:

Dnevnik

D. N.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: MIGRANTI MEĐU LUBENICAMA U TOVARU KOD ŠIDA



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

07.06.2017


Strana: 4

Autori:Teme:

Informer


Naslov: Nacionalna garda Ohaja je nas partner



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

07.06.2017

Društvo2230

Strana: 7

Autori:Teme:

Danas

D.D.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Migranti među lubenicama



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

07.06.2017

Hronika3070000

Strana: 12

Autori:Teme:

Kurir


Naslov: Migranti s lubenicama



1/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

07.06.2017

Hronika78650000

Strana: 16,17

Autori:Teme:

Blic

Branko JanačkovićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Klečali smo s decom u autu dok je vozač pio votku



2/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

07.06.2017

Hronika78650000

Strana: 16,17

Autori:Teme:

Blic

Branko JanačkovićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Klečali smo s decom u autu dok je vozač pio votku



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

07.06.2017

Hronika12370000

Strana: 12

Autori:Teme:

Kurir

M.M.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Ubice migranata ne razumeju srpski



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

07.06.2017

Dnevnik220

Strana: 4

Autori:Teme:



Naslov: Novi centar za migrante



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

07.06.2017

Vesti23640000

Strana: 8

Autori:Teme:

Alo

V.J.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Vozač je pio votku i vozio 180 na sat



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

07.06.2017

Hronika2980000

Strana: 13

Autori:Teme:

Večernje novosti


Naslov: MIGRANTI UZ LUBENICE



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

07.06.2017

Hronika3350000

Strana: 17

Autori:Teme:

Blic


Naslov: ZA NEVERICU



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

07.06.2017

Vesti3940000

Strana: 8

Autori:Teme:

Alo


Naslov: Migranti se krili medu lubenicama



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

07.06.2017

Hronika3145000

Strana: 10

Autori:Teme:

Srpski telegraf





1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

07.06.2017

Aktuelno2500

Strana: 15

Autori:Teme:



Naslov: Broj migranata je pao, sada je već ispod 7.000



1/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

07.06.2017

Kultura65235000

Strana: 1,15

Autori:Teme:

Politika

Ana OtaševićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Želimir Žilnik: Migranti u nama Evropljanima vide nove civilizacije



2/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

07.06.2017

Kultura65235000

Strana: 1,15

Autori:Teme:

Politika

Ana OtaševićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Želimir Žilnik: Migranti u nama Evropljanima vide nove civilizacije



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

07.06.2017

Hronika5130

Strana: 8

Autori:Teme:


D.K.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: UBILI ČETVORO MIGRANATA TRAŽE OPTUŽNICU NA ALBANSKOM



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

07.06.2017

Vesti491110000

Strana: 12

Autori:Teme:

Informer

D.K.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Pobili četvoro ljudi PA TRAŽE SUĐENJE NA ALBANSKOM



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

07.06.2017

U ovom trenutku07.06.2017 12:00:00 59:0007.06.2017 12:40:00 1:37

Autori:Teme:

Radio Beograd 1


Naslov: Akcija fondacije Divac

1054

VoditeljA u privremenom Centru za tražioce azila u Krnjači danas volonterska akcija sadnje drveća. Na liniji jeMiljana Kerčo iz Fondacije Ana i Vlade Divac koja je organizator ovoga. Dobar dan. Šta se trenutnodešava, kako je osmišljena akcija, ko učestvuje?Miljana Kerčo Fondacija Ana i Vlade DivacDobar dan, evo ovako. Mi smo upravi stigli na lice mesta, tu su volonteri, tu smo mi iz Fondacije Ana iVlade Divac i očekujemo uskoro da dođu i naši partneri pošto cela akcija kreće u jedan sat. Znači, to suuglavnom ljudi iz USAID, iz Američke agencije za međunarodni razvoj koji su naši partneri na projektu uokviru koga ovo radima, a to je projekat pomoć lokalnim zajednicama – odgovor na izbegličku krizu i uokviru nje imamo kampanju Život ne bira puteve. Upravo su ovakve akcije sađenja drveća koje smoimali više u svim tim centrima deo ove kampanje i jednostavno volimo da se družimo, da zajedno samigrantima radimo neke stvari i naravno tu doleze i naši volonteri.VoditeljHvala. Bila je to Miljana Kerčo iz Fondacije Ana i Vlade Divac.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

07.06.2017

U ovom trenutku07.06.2017 12:00:00 59:0007.06.2017 12:35:00 3:18

Autori:Teme:

Radio Beograd 1

RedakcijaMigracije

Naslov: Migranti

2915

Spiker:I na ovu priču se nadovezujemo tako što proveravamo kakva je situacija sa izbeglicima i migrantima kodnas, Srbija je dobila još jedan prihvatni centar, nalazi se u renoviranom motelu na ulazu u Vranje i u tajcentar su prebačene izbeglice iz centra u Preševu. U Vranju je moja koleginica Danica Mirić, Danice kakoizgleda centar, kakva je trentuna situacija?Danica Mirić, reporter:Pa ovako dakle u 3 centra na jugu Srbije, u Preševu, Bujanovcu i Vranju, sada je oko 680 migranata, inije bilo incidenata, ni problema sa lokalnim stanvništvem. Oni ovde borave duže vreme i zadovoljni suuslovima. Preševski prirvemeni prihvatni centar je potpuno uređen i često kažemo da je grad u malom,dobri su uslovi u novootvorenom centru u Vranju. Prošle nedelje je dakle iz Prihvatnog centra u Preševuprebačeno 135 migranata, u adaptirani objekat motela pored auto – puta. Motel ne radi 2 godine, bio jeruiniran, a sredstva za rekonstrukciju uložila je EU preko Eho projekta. U motelu u novom Prihvatnomcentru svaka porodica ima svoju sobu sa kupatilom, kompletno opremljenu. Za rad u Prihvatnom centruu Vranju angažovani su Vranjanci, nezaposleni sa tržišta rada, dve medicinske ekipe i radnici koji suzaduženi za održavanje objekta i okoline. I u Vranju će deca imati prilike da nastave neformalnoobrazovanje, započeto u Prihvatnom centru u Preševu, organizovaće se i radionice za starije, a do centraVranja koji je udaljeno oko 3km od ovog prihvatnog centra migranti će moći da dolaze u kontrolisanombroju sa propusnicama.Spiker:Kako Danice oni uopšte provode svoje vreme, imaju li neke organizovane aktivnosti?Danica Mirić, reporter:Da, sinoć su u Prihvatnom centru u Bujanovcu premijerno su prikazana dva animirana filma, koja sukreirala, koji su kreirali migranti, na radionicama i stvarali su ih mladi. Dakle migranti uz pomoć mentoraiz Vranjske škole animiranog filma i podršku dveju organizacija oni su trpezariju adaptirali u bioskopskusalu i početkom maja su počeli da uče osnovne korake animacije, tada ih je bilo 15-oro, ali je većinaotišla dalje ka zemljama zapadne Evrope. Ostavili su svoju poruku i crtež, dva filma, radili su u dvetehnike, kolaž i pesak. Prvi film je o personalizaciji. Poručuju da nisu samo broj. Drugi je o nostalgiji, aposle Bujanovca Škola animiranog filma će u svet animacije uključiti i mlade migrante iz Prihvantogcentra u Preševu i tamo će uskoro početi radionice i pored tih radionica animiranog filma, kao što samrekla najmlađi migranti imaju neformalne školice, uče geografiju, matematiku, jezike. Brojne su isportske aktivnosti koje imaju, konkretno u Preševu imaju terene za odbojku, fudbal, žene idu čak i naaerobik.Spiker:Lepo što ima aktivnosti, svakako svako poboljšanje uslova za ljude koji su preživeli sve što su preživeli ipreživeli, a što nikome ne bi smo poželeli, svakako znači bar nešto. Hvala, iz Vranja se javila DanicaMirić.



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

08.06.2017

Postekologija53626000

Strana: 61

Autori:Teme:

NIN

DRAGAN JOVANOVIĆ Dugogodišnji kolumnista NIN-a.Izbeglice i azilanti / migranti; Komesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: Kada su divovi marširali



1/1

Medij:Vreme:

Link:

07.06.2017 14:05

http://www.kurir.rs/vesti/srbija/2860601/premestaj-za-135-izbeglica-novi-prihvatni-centar-za-Autori:Teme:

www.kurir.rs

@KurirVestiKomesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: PREMEŠTAJ ZA 135 IZBEGLICA: Novi Prihvatni centar za migrante u Vranju!

1535

VRANJE - Iz Prihvatnog centra u Preševu u renoviranI motel koji se nalazi na ulazu u Vranje prebačeno je135 migranata i izbeglica. U Vranju su smešteni ljudi poreklom iz Avganistana. Najviše je porodica sadecom, ali ima i maloletnikabez roditelja. Za migrante i izbeglice su osim prikladnog smeštajaobezbeđeni i svi drugi uslovi za boravak uključujući i tri obroka dnevno. Kapacitet ovog prihvatnog centraje 240 kreveta, tako da u Motelu ima još mesta za smeštaj. foto: Fonet/AP Prema rečima dr DraganaVeličkovića, direktora Zdravstvenog centra Vranje, dve ekipe medicinskih radnika poslate su u Prihvatnicentar u Vranju odmah po dolasku ljudi, radi utvrđivanja njihovog zdravstevnog stanja. Vranje je tako odnedavno postao jedan od gradova u Srbiji u kojima se nalaze prihvatni centri za smeštaj izbeglica imigranata sa Bliskog istoka. U Republičkom komesarijata za izbeglice napominju da nastoje da se teretmigrantske krize rasporedi na više lokalnih samouprava, čime bi se izbeglo da samo u jednoj opštinibude smešten veliki broj ljudi. Motel "Vranje" nije radio dve godine i bio je u lošem stanju, potpunoruiniran. Zahvaljujući donatorima dosta toga je urađeno, obnovljena je infrastruktura, elektroinstalacija izamenjen krov koji je prokišnjavao. Evropska unija je obezedila 250.000 evra. Kako se saznaje oko 680migranata smešteno je u prihvatnim centrima u Preševu, Bujanovcu i Vranju, a preko 6.000 izbeglica imigranata sa Bliskog istoka registrovano je u Srbiji. (T.S. Foto: Fonet/AP, T.S.)


http://www.kurir.rs/vesti/srbija/2860601/premestaj-za-135-izbeglica-novi-prihvatni-centar-za-migrante-u-vranju


1/1

Medij:Vreme:

Link:

07.06.2017 15:03

http://www.telegraf.rs/vesti/2818958-135-migranata-premesteno-iz-preseva-u-vranjeAutori:Teme:

www.telegraf.rs


Naslov: 135 migranata premešteno iz Preševa u Vranje

1937

07. Jun 2017. | 15:01 Foto: Tanjug/Dimitrije Nikolić Visoki standardi smeštaja, dostignuti u preševskomPrihvatnom Centru, ovde su podignuti na viši nivo. Svaka porodica migranata ima svoju sobu, sakupatilom, sve je kompletno opremljeno. Hrvatski policajci tuku migrante koji ilegalno pređu granicu, paih samo gurnu nazad u Srbiju!- Uslovi su dobri za porodicu, tek smo stigli, ali vidim da je organizacija dobra, imamo sve što nam jepotrebno - kaže za RTS Ali iz Avganistana.- U Preševu sam bio šest meseci, i tamo je bilo dobro, ali ovde je bolje, nije nas puno u istoj sobi, i decasu prezadovoljna - kaže Sohran iz Avganistana.Za dve godine, koliko ne radi, Motel je potpuno ruiniran. Obnovljena je infrastruktura, elektroinstalacija,zamenjen krov koji je prokišnjavao, izneto 12 kamiona smeća. Preostaje uređenje kuhinje i kantine,postavljanje ograde. Do sada su pomagali donatori, 250.000 evra odvojila je Evropska Unija.- Nadamo se da donatori neće odustati, da ovaj ovaj objekat sredimo, ostaće u funkciji do potrebe aposle će biti vraćen Vladi Republike Srbije - kaže Milenko Nikić, savetnik u Ministarstvu za rad,zapošljavanje zadužen za prihvatne centre.Angažovani su i Vranjanci, nezaposleni, sa tržišta rada. Dve medicinske ekipe i radnici zaduženi zaodržavanje objekta i okoline.- Za mene je posao od velikog značaja, završila sam fakultet pre par godina i radila povremeno uZdravstvenom centru u Vranju - kaže dr Biljana Stanojković.- Ovo mi je prilika super ispala za posao, baš sam zadovoljna - kaže Ljubinka Krstić.I u Vranju će deca imati prilike da nastave neformalno obrazovanje, započeto u prihvatnom centru uPreševu. Organizovaće i radionice za starije. Do centra Vranja moći će da dolaze u kontrolisanom broju,sa propusnicima. U tri centra, Preševu, Bujanovcu i Vranju sada je oko 680 migranata. (Telegraf.rs)Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata Tagovi: Migranti, Preševo, Srbija, Vranje


http://www.telegraf.rs/vesti/2818958-135-migranata-premesteno-iz-preseva-u-vranje


1/1

Medij:Vreme:

Link:

07.06.2017 17:00


Fonet


Naslov: BOČEK DOLAZI U SRBIJU

990

BOČEK DOLAZI U SRBIJU

STRAZBUR, 07. jun 2017. (FoNet) - Specijalni predstavnikgeneralnog sekretara Saveta Evrope (SE) za migracije iizbeglice Tomaš Boček posetiće Srbiji i Mađarsku od 12. do16. juna.

Boček će posetiti prihvatne centre za migrante i izbeglice uBeogradu i drugim delovima Srbije, uglavnom prema granicamaka Mađarskoj i Hrvatskoj, navodi se u saopštenju.

U saopštenju se navodi da će Boček, u okviru svoje misije,razugovarati sa zvaničnicima Srbije, gradonačelnikomBeograda, međunarodnim organizacijama, predstavnicimaEvropske unije i civilnog sektora.

Boček će, kako se najavljuje, posetiti i dve tranzitne zoneu Mađarskoj, Röszke i Tompa, gde migranti borave i čekajuazil.

Cilj posete Bočeka je da prikupi informacije i situaciji samigrantskom krizom i razvije predlog za konkretne potezeSaveta Evrope kako bi se pomoglo Srbiji i Mađarskoj.

Posle posete Srbiji i Mađarskoj Boček će objaviti izveštajsa zaključcima i preporukama.


www.fonet.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

07.06.2017 17:00

http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=335736Autori:Teme:

tanjug.rs


Naslov: Ivanišević: Azil u Srbiji zatražilo samo 1.796 migranata

641

BEOGRAD - Kroz Srbiju je u protekle tri godine prošlo više od milion ljudi, a samo je 1.796 zatražilo azil,što pokazuje jasnu nameru migranata da ne ostanu u našoj zemlji, izjavio je danas državni sekretar uMinistarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dr Nenad Ivanišević.Učestvujući uvolonterskoj akciji sadnje drveća u Privremenom centru za tražioce azila u Krnjači, Ivanišević je rekao da"Balkanska ruta nije zatvorena", jer bi, da nije tako, već govorili o posledicama migrantske krize,saopštilo je Ministarstvo.Foto Tanjug/T.Valič, ilustracijaKompletan sadržaj vesti dostupan je korisnicimaTanjugovih servisa


http://tanjug.rs/full-view.aspx?izb=335736


1/1

Medij:Vreme:

Link:

07.06.2017 20:51

http://www.ogledalo.rs/otvoren-konkurs-za-telenor-forum-mladih-2017/Autori:Teme:

http://www.ogledalo.rs


Naslov: Otvoren konkurs za Telenor forum mladih 2017

1580

Telenor poziva mlade ljude da se prijave za učešće na petom po redu Forumu mladih, koji i ove godineTelenor grupa organizuje u saradnji sa Nobelovim centrom za mir.Za učešće se mogu prijaviti kandidati koji imaju između 20 i 28 godina, još uvek studiraju ili su nedavnozavršili fakultet, odlično govore i pišu na engleskom jeziku i imaju ideju kako bi se neko društvenoznačajno pitanje moglo rešiti uz pomoć digitalnih tehnologija. Zainteresovani kandidati mogu se prijavitiputem sajta www.telenor.com/youthforum, tako što će svoju biografiju i kratko motivaciono pismoposlati najkasnije do 15. avgusta.Telenor forum mladih (TFM) predstavlja globalni program koji se zasniva se na uverenju da uz pomoćdigitalnih tehnologija mladi mogu da budu pokretači promena u svetu. Na Forumu učestvuju po dvakandidata iz svake zemlje u kojoj Telenor posluje, širom Evrope i Azije. Forum počinje 8. decembra uOslu, kada će učesnici biti podeljeni u timove i dobiti zadatke na kojima će raditi tokom godine. Narednookupljanje očekuje ih sledeće godine u Bangkoku, gde će predstaviti svoja digitalna rešenja za globalneizazove.Prošlogodišnji kandidati radili su na pronalaženju digitalnih rešenja za klimatske promene,nezaposlenost, rodnu ravnopravnost, mentalno zdravlje i obrazovanje za izbeglice. U tome im pomažumentori, eksperti iz različitih oblasti, koji rade u međunarodnim organizacijama, kao što su UNICEF iCrveni krst.Telenor Forum mladih je jednogodišnji program, osmišljen sa ciljem da se mladim ljudima pruži prilika dadoprinesu globalnim društvenim promenama.


http://www.ogledalo.rs/otvoren-konkurs-za-telenor-forum-mladih-2017/


1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

08.06.2017

Vesti13070000

Strana: 8

Autori:Teme:

Kurir

T.S.Izbeglice i azilanti / migranti; Komesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: Migranti stigli u Vranje



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

08.06.2017

Društvo3380000

Strana: 5

Autori:Teme:

Večernje novosti


Naslov: 1.796 MIGRANATA ZATRAŽILO AZIL



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

08.06.2017

Sudska6810000

Strana: 9

Autori:Teme:

Dnevnik


Naslov: PALI I ŠVERCERI MIGRANATA



1/4

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

08.06.2017

Svet197115000

Strana: 50,51,52,53

Autori:Teme:

Vreme

Nemanja RujevićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Krajnja stanica čekaonica



2/4

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

08.06.2017

Svet197115000

Strana: 50,51,52,53

Autori:Teme:

Vreme





3/4

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

08.06.2017

Svet197115000

Strana: 50,51,52,53

Autori:Teme:

Vreme





4/4

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

08.06.2017

Svet197115000

Strana: 50,51,52,53

Autori:Teme:

Vreme





1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

08.06.2017

Svitanje/TV Pink08.06.2017 04:30:00 180:0008.06.2017 05:28:00 5:37

Autori:Teme:

Pink

Komesarijat za izbeglice Republike Srbije; MigracijeNaslov: Gost-Nenad Ivanišević,držani sekretar u ministarstvu za rad,zapošljavanje,boračka isocijalna pitanja

603

Verovatno da Balkanskom migrantskom rutom prolaze teroristi, ali srećom nijedan eksces se nije desio uSrbiji, kaže komesar za izbeglice Vladimir Cucić.Prema njegovim rečima, Srbija je ubedljivo najefikasnijazemlja na ruti, što se sprečavanja krijumčarenja tiče, a to se, smatra Cucić, vidi po rezultatima i načinudelovanja, otkriven 651 slučaj krijumčarenja migranata, sa 44 prijave.Gostujući u Svitanju državnisekretar u ministarstvu za rad,zapošljavanje,boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević kaže da jesituacija pod kontrolom i da je broj ilegalnih prelazaka naše granice drastično smanjen



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

08.06.2017


Autori:Teme:

Happy


Naslov: Prihvatni centri

370

Novinar:Vranje je od nedavno jedan od gradova u Srbiji u kojima se nalaze prihvatni centri za smeštaj izbeglica imigranata sa Bliskog Istoka. U renoviranom motelu iz Prihvatnog centra u Preševu prebačeno je 135ljudi. Kapacitet motela je 240 kreveta, a osim prigodnog smeštaja obezbeđeni su i svi drugi uslovi zaboravak izbeglica, uključujući i tri obroka dnevno.



1/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

08.06.2017

Intervju9560

Strana: 26,27

Autori:Teme:

Biz life

Piše:NENEVENA AZINOVIĆIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: BEZ EKONOMSKE STABILNOSTI NEMA NI POLITICKE



2/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

08.06.2017

Intervju9560

Strana: 26,27

Autori:Teme:

Biz life

Piše:NENEVENA AZINOVIĆIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: BEZ EKONOMSKE STABILNOSTI NEMA NI POLITICKE



1/1

Medij:Vreme:

Link:

08.06.2017 12:03


Tanjug

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: Specijalni predstavnik SE za migracije u poseti Srbiji

2044

STRAZBUR, 8. juna (Tanjug) - Specijalni predstavnik generalnog sekretara Saveta Evrope (SE) zamigracije i izbeglice, ambasador Tomaš Boček, boraviće u radnoj poseti Srbiji i dvema tranzitnim zonamau Mađarskoj od 12. do 16. juna, najavila je danas Pres služba SE.

Specijalni predstavnik će obići različite prijemne centre za migrante i izbeglice u Beogradu i drugimdelovima Srbije, pre svega na granici sa Hrvatskom i Mađarskom.

Tokom posete Srbiji sastaće se sa zvaničnicima srpske vlade, gradonačelnikom Beograda, relevantnimmeđunarodnim organizacijama, predstavnicima EU, kao i sa predstavnicima nacionalnih i međunarodnihnevladinih organizacija, navodi se u saopštenju.

Uz to, ambasador Boček će posetiti dve tranzitne zone u mestima Reske i Tompa u Mađarskoj, gde semigranti primaju i gde im se obrađuju zahtevi za azil.

Cilj misije ambasadora Bočeka je da sakupi informacije o trenutnoj situaciji i razvije predloge zakonkretnu akciju Saveta Evrope kako bi se pomoglo ovim dvema zemljama.

U saopštenju se podseća da se Srbija i Mađarska, koje se nalaze za takozvanoj zapadnobalkanskojmigrantskoj ruti, i dalje suočavaju sa situacijom bez presedana kao rezultat nedavnog masovnog prilivaizbeglica i drugih migranata u Evropi.

Posle posete Srbiji i tranzitnim zonama u Mađarskoj, specijalni predstavnik će objaviti izveštaj u kojemće izneti svoje zaključke i preporuke, pri čemu se će se umnogome neizbežno fokusirati na zaštitunajosetljivijih izbegličkih i migrantskih grupa, posebno dece bez pratnje, što je jedan od njegovihprioriteta.

Ambasador Boček je nedavno objavio tematski Izveštaj o migrantskoj i izbegličkoj deci, na osnovuzaključaka svojih poseta Grčkoj, Makedoniji, Turskoj, Kaleu i Grand-Sintu u Francuskoj, i Italiji.

Takođe je učestvovao u pripremi Akcionog plana SE o zaštiti izbegličke i migrantske dece u Evropi, koji jemaja 2017. usvojilo 47 država članica SE.

Specijalni predstavnik će koordinisati primenu Akcionog plana od 2017. do 2019. godine, napominje se usaopštenju.


www.tanjug.rs


PRESS DESK

08.06.2017.

NINAMEDIA KLIPING DOO, Vojvode Mišića 9, 21000 Novi Sad, Srbija Tel/fax: +381 (21) 475 42 00 GSM: +381 (64) 819 35 13

[email protected] | www.ninamedia.rs

1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

08.06.2017

Dnevnik/RTS108.06.2017 12:00:00 30:0008.06.2017 12:12:00 1:53

Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Kolona kamiona na graničnom prelazu Horgoš

1575

Spiker:Hvala. Iz Niša se javila Lidija Georgijev. Na graničnom prelazu Horgoš na izlazu iz zemlje kolona kamionadugačka je oko 4 km. Šta je izazvalo višesatno zadržavanje teretnjaka pitanje je za Tonija Bedalova kojije na kraju kolone kamiona na Horgošu.Toni Bedalov, reporter:Više od 300 kamiona čeka ovde u redu da uđe u Mađarsku. Od 7 sati jutros ni jedan kamion nije prešaosrpsko-mađarsku granicu. Šta su uzroci pitali smo u Carinskoj ispostavi ovde na Horgošu. Da čujemo.Miroljub Stojković, Šef terminala Carinske ispostave Horgoš:Informacije govore da se kod njih nalazi delegacija na nekom političkom nivou i da je zbog togabezbednosti učesnika te manifestacije, odnosno nekih pokaznih vežbi terminal sa mađarske stranepotpuno prazan. Jasno je da sa strane EU, odnosno bezbednosnih organa se vrši detaljna kontrolakamiona, paletanika i prtljažnika. Svakako da i sa naše strane se ta kontrola vrši. Zbog migranataprvenstveno. Tako da mi smo spremni, što se tiče nas mi manje više 300 kamiona u jednom smerupustimo. Tako da sa naše strane nije problem.Toni Bedalov, reporter:Upravo sam saznao da su u podne mađarski carinski organi počeli sa radom i da su primali prvodokumentaciju i da prolaze naši kamioni. Inače, problemi su bili i juče kada je nestalo struje ovde naHorgošu i to je još usporilo rad mađarskih carinskih organa. Ovde strahuju naravno vozači da će se ovosve češće dešavati, jer je poznato u letnjoj sezoni ima velikih gužvi na graničnim prelazima. Studio!Spiker:Hvala. Sa graničnog prelaza Horgoš javio se Toni Bedalov.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

08.06.2017 17:42


Tanjug

TanjugIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Ivanišević: Migraciona situacija pod kontrolom

866

BEOGRAD, 8.juna (Tanjug) - Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalnapitanja Nenad Ivanišević obišao je Privremeni prihvatni centar u Somboru i rekao da je migracionasituacija u državi pod kontrolom Radne grupe Vlade Srbije za rešavanje mešovitih migracionih tokova.

"Pojam migracija ne treba povezivati ni u kom slučaju sa terorizmom. Nama je bezbednost građanaprioritet i nećemo dozvoliti da tu bezbednost bilo šta ugrozi", rekao je Ivanišević i istakao da će EUizdvojiti četiri miliona evra pomoći lokalnim samoupravama koje su pogođene migrantskom krizom.

Pored toga, naveo je , u toku su pregovori sa Unijom oko finansiranja prihvatnih centara koji bi za celusledeću godinu iznosili 16 miliona evra.

Privremeni prihvatni centar u Somboru otvoren je krajem prošle godine, a smeštajni kapacitet centra je395 mesta.


www.tanjug.rs


1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

09.06.2017


Strana: 29

Autori:Teme:

Danas

Jelena DikovićMigracije

Naslov: Kanada nas zaštitila, jer Srbija nije htela



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

09.06.2017

Hronika28450000

Strana: 16

Autori:Teme:

Blic

B. Bogosav. M.JovićevićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Krijumčarili migrante u dogovoru sa strancima



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

09.06.2017

Društvo2350000

Strana: 9

Autori:Teme:

Blic


Naslov: EU zbog migranata daje četiri miliona €



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

09.06.2017

Hronika46635000

Strana: 9

Autori:Teme:

Politika

D. IvanovićIzbeglice i azilanti / migranti; Migracije

Naslov: Za jedanaest meseci otkrivena 142 krijumčara



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

09.06.2017

Društvo3780000

Strana: 5

Autori:Teme:

Večernje novosti

G.Č.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: SAVET EVROPE NADGLEDA MIGRANTE



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

08.06.2017

Vojvođanski dnevnik08.06.2017 22:00:00 40:0008.06.2017 22:20:00 2:15

Autori:Teme:

RT Vojvodina 1


Naslov: Izbeglička kriza

2181

Hasan i Fatima, fakultetski su obrazovani, ali su sa dvoje dece iz Avganistana krenuli put Nemačke prečetiri meseca. U prihvatnom centru u Somboru su mesec dana, a u Srbiji četiri meseca. Čekaju ulazak uMađarsku, a Hasan ima samo jednu molbu."Otvorite granice za sve ljude iz Avganistana, Sirije, Iraka.Nadam se da će svi ovi ljudi stići do Evrope. Želim samo bolju budućnost za svoju decu, bez eksplozija iratova", kaže Hasan Mazlamiar.Imam 28 godina života u Avganistanu. Otišla sam u Pakistan pre šest godina, a sada smo napustiliPakistan i posle Nemačke ne idem dalje", navodi Fatima Malzamira.

Nemačka je cilj i Rahmalah Akaiju koji u Somboru takođe čeka dozvolu za ulazak u Mađarsku.

"Iz Avganistana sam. Preko Pakistana, Irana, Turske i Grčke sam došao u Srbiju i legalno želim da uđemu Evropsku uniju", kaže Rahmalah.

U Prihvatnom centru u Somboru trenutno je skoro 400 migranata uglavnom iz Avganistana i Pakistana.Svi oni čekaju ulazak u Mađarsku.

"Nije lako kada vam se u komšiluk doseli 400 ljudi za koje ne znate ni ko su, ni odakle su. Mi to znamojer su registrovani, ali naravno lokalno stanovništvo to ne zna i naravno da to ponekad može izazvatijedno čudno osećanje blisko strahu. Moja poruka upravo jeste da su ovo mirni ljudi uglavnom izPakistana. Migracije nikako ne možemo povezati sa terorizmom", kazao je Nenad Ivanišević, državnisekretar Ministarstva rada i socijalne politike.

U prihvatnim centrima u Srbiji trenutno je više od 6.000 migranata i Srbija je jedina zemlja namigrantskom putu koja je ispoštovala svoju obavezu o broju mesta u prihvatnim centrima.

"U isto to vreme Grčka se obavezala da će imati 30.000 mesta, Makedonija 2.000 mesta, a Hrvatska višeod 2.000. U ovo momentu Hrvatska ima 80, Makedonija nema ni jedno mesto za prihvat migranata, aGrčka mnogo manje od obećanih 30.000 mesta. U Srbiji ima 6.000 mesta i mi smo i tu dokazali da smozemlja koja drži svoju reč", kazao je Ivanišević.

Gradnja novih prihvatnih centara i proširenje kapaciteta u postojećim prihvatnim centrima za sada se neplanira, ali će se u pojedinim prihvatnim centrima raditi na poboljšanju uslova smeštaja, kazao jeIvanišević.



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

09.06.2017

Bez naslova21110000

Strana: 13

Autori:Teme:

Dnevnik

S. I.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Nastavljena akcija „Odeća za sve”



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

09.06.2017

Vojvodina14910000

Strana: 13

Autori:Teme:

Dnevnik


Naslov: Put do boljih stambenih uslova



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

09.06.2017

Svet7610000

Strana: 8

Autori:Teme:

Dnevnik


Naslov: Spremne sankcije Višegradskoj grupi



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

09.06.2017

ljudi, poslovi i dani720

Strana: 25

Autori:Teme:

Pečat


Naslov: SPOKOJ RUSIJE



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

09.06.2017

Bez naslova1350

Strana: 35

Autori:Teme:

Ekspres





1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

09.06.2017

Svitanje/TV Pink09.06.2017 04:30:00 180:0009.06.2017 06:41:00 21:23

Autori:Teme:

Pink


Naslov: Gost-Radomir Anđelković,politički analitičar

925

Pretnje islamskih terorista Srbiji su direktne i samo je pitanje vremena kada će se ostvariti,kaže RadomirAnđelković.Gostujući u Svitanju objašnjava da su teritorije Balkana i nekadašnja ratna područja mestanastajanja islamskih džihadista.Međutim,pretnje nisu usmerene samo na hrišćansko stanovništvo,već ina domaće muslimansko,zaključuje on.Ministar odbrane uverava da se preduzimaju sve mere zaočuvanje bezbednosti zemlje.Pravdanje pretnji kosovskih političara Srbiji od strane Johanesa HanaAnđelković ocenjuje kao još jednu u nizu mlakih reakcija EU.Da su zapaljive izjave došle od straneradikala reakcije Brisela bi bile mnogo oštrije.Komentarišući pisanje Blica o razlozima zbog kojih bi AnaBrnabić trebalo da bude premijer,Anđelković napominje da će bez obzira na sve Vučić doneti odliku oonom kandidatu sa kojim će najlakše sarađivati.Koalicija SPS-SNS je prema njegovom mišljenju stabilnai čvrsta koalicija.



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

07.06.2017

Bez naslova12230

Strana: 22

Autori:Teme:

Sremske novine - Sr. Mitrovica


Naslov: U kampu nikada ne može biti kao kod kuće



1/4

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

09.06.2017

Jutro on line09.06.2017 09:00:00 165:0009.06.2017 10:04:00 11:31

Autori:Teme:

Kopernikus


Naslov: Vlada Srbije nastavlja da kontroliše migrantska kretanja

12698

Spiker:Mi u nastvku pričamo o migrantskoj krizi, dokle smo stigli, šta se dešava u ovom trenutku. Vlada Srbijenastavila je da kontroliše migrantska kretanja, gost nam je gospodin Radoš Đurović ispred Centra zapomoć tražiocima azila. Dobar dan i dobro došli.Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć tražiocima azila:Dobar dan, dobar dan.Spiker:Evo pričamo mi ovako u neformalnom razgovoru pa pričamo malo se meni to sve stišalo kažem i uBeogradu i u Srbiji.Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć tražiocima azila:Tako je, malo lakše nego ranije, posle da kažem intervencije povećanja kapaciteta pre svega u Centru uObrenovcu, ali i razmeštanja ljudi iz samog centra grada Beograda, više naši sugrađani barem izBeograda ne mogu da vide tako često izbeglice. Ne znači da ne dolaze, ljudi dolaze ali nekako i priliv jemnogo manji, što znači da je situacija donekle pod kontrolom, ja mogu reći da najveći broj ljudi ucentrima, bilo za azil bilo u prihvatnim centrima, mesta još uvek dovoljno nema mi imamo negde od 500do 1.000 ljudi koji nemaju smeštaj sada, ali to nisu brojke kao ranije i prosto mislim da građani vide datakav pritisak nije jer na ulicama prosto nema toliko stranaca.Spiker:Ali u Šidu nam je zatvoren jedan centar i ovaj u Obrenovcu planira da se zatvori.Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć tražiocima azila:Jeste to su situacije koje smo svi posvedočili u javnosti da kada je mnogo ljudi na jednom mestu i kadabroj izbeglica prosto je veliki u odnosu na broj lokalnog stanovništva onda je definitivno recept zaprobleme. Jer vi imate ljude koji su kao u Šidu, u Šidu imate tri centra imali ste, jedan u centru grada idruga dva na obodu koji još uvek rade i kada imate takav broj ljudi negde da kažem i do 3.000 ljudi natom malom mestu u Šidu definitivno da može da dođe do sukoba, među samim izbeglicama na to možeda utiče i veliko je opterećenje na lokalnu sredinu, ljudi vide mnogo stranaca, to je jedan recept zaproblem. I meni je drago da se sagleda ovaj problem na pravi način gde su shvatili da ne mogu takoneselektivno da smeštaju ljude, pre svega Komesarijat za izbeglice da smešta ljude u sredine a da nevodi računa o broju da kažem domaćeg stanovništva i tim senzitivnim odnosima itd. Sada se, sada jeMinistarstvo rada i socijalne politike reagovalo kažem i zbog toga je zatvoren taj sam centar za azil ucentru grada.Spiker:U Šidu.Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć tražiocima azila:Da, međutim i dalje ima dva centra koja se nalaze na obodu grada i to je nekako ruta kojom idu ljudikada beže iz Srbije prema Hrvatskoj.Spiker:A zašto se priča o zatvaranju centra u Obrenovcu ako imamo manjak kapaciteta, opet ćemo dazatvaramo neke centre.Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć tražiocima azila:Jeste, mi tražimo, konkretno naš Centar traži da se obezbede adekvatni smeštajni kapaciteti ako sezatvaraju neki da se povećavaju neki drugi, ali uvek da se vodi računa da takvi centri ne budu centri kojimogu da smeste hiljade ljudi, prosto takav vid kolektivnog zbrinjavanja je veoma problematčan i ondaimate čitav jedan mali grad koji funkcioniše i to izbeglica i koji ima svoje potrebe i ne treba takorazmeštati ljude po zemlji već tu treba imati adekvatnu politiku i strategiju i adekvatan plan i razmestitiizbeglice u broju takvom da ne opterete domaću sredinu, da ih ljudi ne primete. Velika je Srbija mogućeje razmestiti te ljude po različitim mestima, ali to zahteva veći aganžman konkretnog Komesarijata zaizbeglice i migracije i veće njihove kapacitete i stručne i druge. U tom smislu Obrenovac, kako se vidisada je bio rešenje u ono vreme kada je bilo mnogo izbeglica u centru grada onda se brzo otvorio tajObrenovac. To je centar koji ne ispunjava sve da kažem uslove za smeštaj ljudi, pogotovo ne za dužiboravak, u njemu se nalazi 500 do 800 ljudi koji koji su uglavnom mlađi ljudi, stariji maloletnici ili mlađipunoletni ljudi, uglavnom muškarci i to može da bude problem zato što u Obrenovcu odjednom imate dakažem 500 do 800 ljudi koji se ponašaju vrlo korektno, ja mogu reći vrlo korektno ali grad je pun istrancima i sada je to jedna druga sredina, ne vide se mnogo žene i deca, jer u tom centru nisusmeštene žene i deca ...



2/4

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

09.06.2017

Jutro on line09.06.2017 09:00:00 165:0009.06.2017 10:04:00 11:31

Autori:Teme:

Kopernikus



Spiker:Porodice.Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć tražiocima azila:Što je možda problem, jer bi trebalo i tu da bude žene i dece jer bi građani videli da se ne radi o nekojvojnoj grupi spremnoj da napravi probleme itd. Možda zbog toga se razmišlja da se taj centar rasformira,ali kažem pre svega njegovi kapaciteti su ograničeni i to je razlog zašto bi ovaj centar trebalo brzo da sezatvori.Spiker.Šta je sa prihvatnim centrom u Preševu.Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć tražiocima azila:Prihvatni centar u Preševu je centar koji je namenjen za sve one ljude koji dolaze iz pravca Makedonije ikreću se iz pravca juga prema severu, mada je često služio kao centar u koji su prebacivani ovi ljudipoput Šida i drugih mesta. Centar po sebi ispunjava sve da kažem neke uslove smeštaja, međutim,centar jeste onaj gde ljudi kada se nađu a žele dalje da nastave se nalaze u vrlo teškoj situaciji.Podsetiću sve izbeglice velika većina njih ne žele da ostanu kod nas nego žele da idu dalje, i ako uđu ucentar u Preševu oni su odmah, da kažem tu pod nekim pritiskom i strahom da kažem da će ovde ostatizauvek. To je nešto što bije, takav glas bio ovaj centar u Preševu, ali mogu reći da kažem ti tehnički,drugi uslovi zaista su adekvatni, mogu reći da je po tome centar u Preševu jedan od najboljih centara. Sadruge strane broj ljudi varira, centar ima kapacitete i do 2.000 ljudi, međutim u ovom trenutku do 450ljudi se nalazi, jer mnogi pokšavaju da i pobegnu i nastave dalje. Kažem nije centar za trajnozbrinjavanje izbeglica.Spiker:A da li se situacija u prihvatnom centru u Krnjači smirila i promenila.Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć tražiocima azila:Pa ja mogu reći da se donekle smirila zamenjen je prethodni upravnik koji je vrlo da kažem poslovao podda kažem mnogim indicijama i problemima koji su ukazivali na različite vrste zloupotreba. Mi smointervenisali i drugi takođe i taj upravnik je smenjen, došla je nova upravnica, videćemo kako to sadaizgleda, podsetiću da je to jedan veliki kamp, znači negde i do 2.000 ljudi se smešta u tom kampu, aliisto ću podsetiti na jednu bitnu činjenicu koju mislim da i građani moraju da znaju, znači agencija koja sebavi zbrinjavanjem, smeštajem ovih ljudi, to je državna Agencija, Komesarijat za izbeglice i migracijeposluje kao nezavisna agencija, nije pod Ministarstvo rada i socijalne politike, u tom smislu to jenezavisna agencija ali kako regrutuju sada ljude, ostaje jedno veliko pitanje, ljudi koji su bili angažovaniu vreme krize imali su organizacione sposobnosti mogli su da pomognu nemaju stručne kada se radi ojednoj hroničnoj, problematičnoj situaciji. Što znači da ne umeju da rade sa izbeglicama na pravi načinkako bi trebalo što onda može da izazove različite konflikte u samim kampovima ali isto tako i da iziritirasame izbeglice i da se tu onda stvara neki odnos nepoverenja. Tako da mi urgiramo da se kod izboranovih angažovanja, novog osoblja u Komesarijatu zaista vodi računa o tome da su to ljudi koji imajuprethodna znanja u bavljenju pitanjem izbeglica.Spiker:Dobro, mi smo krenuli da tu decu iz prihvatnih centara uključujemo u obrazovni sistem Srbije, kako tonegde funkcioniše.Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć tražiocima azila:Pa da kažem da je to vrlo interesantno, to nije veliki broj dece i deca se uključuju za sada u sistem kao inaša deca. Šta to znači, zavisno od uzrasta, naravno. Ako su to da kažem prvi razredi onda deca vrlobrzo kroz taj sistem inkluzivnog obrazovanja koji je moderan jedan sistem uključivanja dece u školu nesamo ove dece već i naše dece da kažem iz inostranstva gde su roditelji živeli u inostranstvu pa su sevratili tako isto se i naša deca uključuju koja ne znaju srpski jezik što znači da kroz nekoliko meseci udruštvu drugih đaka i uz pomoć učitelja, nastavnika oni vrlo brzo progovore. Tako da tu nikakav nijeproblem kada se govori o prvom, drugom razredu. Međutim kada se radi o deci koja su uzrasta osmi isedmi razred tada je teže i tada postoje posebna odelenja u koja se u poslebnim školama u koja se tadeca uključuju uz pomoć prevodilaca. Naravno tu je veliko pitanje kako takvu decu uključiti i šta jesuština tog uključivanja u školu. Ono što se ispostavilo kao veoma bitno jeste da ta deca pre svegaupoznaju naš jezik, ali isto tako upoznaju sredinu i druge građane i drugu decu gde žive i gde su došlikao gosti. U tom smislu korist je obostrana jer i domaća deca i domaći roditelji se upoznaju sa ovimdrugima, tako da se ta neka veza u smislu razbijanja predrasuda uspostavlja i ima dalekosežne posledicepo mir u lokalnoj sredini. U tom smislu ta deca moraju da prođu i zdravstvene preglede, moraju da prođuKomesarijat za izbeglice Republike Srbije kliping centar Srbije

www.ninamedia.rs


3/4

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

09.06.2017

Jutro on line09.06.2017 09:00:00 165:0009.06.2017 10:04:00 11:31

Autori:Teme:

Kopernikus



i rad sa psihologom i pedagogom i naš centar tu izuzetno pruža pomoć školama i samom stručnomosobljuškola da pomognu da bi se prevazišli ovi problemi uključivanje ove dece u školu. Ali zaista, to jeda kažem u jednom malom broju, nema više od 100 dece koja su uključena u celoj zemlji tako dapokazuju dobre rezultate ovi sistemi kada deca u prvom i drugom razredu se uključe u školu i onda tuproblema nikakvih nema.Spiker:A dobro mi smo imali priču o tome da imamo problem sa dobijanjem tih dozvola u jednom trenutku.Kakva je situacija sada.Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć tražiocima azila:Dozvola mislite ličnih karti.Spiker:Ličnih karti, da, da.Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć tražiocima azila:Pa i dalje je problematična situacija mislim da ....Spiker.Ništa se nije promenilo.Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć tražiocima azila:Ništa se nije promenilo da jedan veliki broj ljudi nema nikakav dokument, nikakvu potvrdu, nikakvuregistracionu ispravu od naših vlasti, iako su u centrima mesecima. To je veliki problem pre svega ...Spiker:A zar nije bilo reči da oni mogu biti u centru ako nemaju tu ...Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć tražiocima azila:Pa nije ....Spiker.Taj papir.Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć tražiocima azila:Očigledno da sve vreme su u centrima a nemaju papire koji su potrebni. To ustvari ukazuje da mora bržei jače da se registruju ti ljudi to je u interesu svih nas, da znamo ko je u kampu, mislim mi znamo poimenu i prezimenu i ono što oni ostave misl im deklarativno, al i vi nemate utvrđenuregistraciju,sproveden postupak, ličnu ispravu izbeglice ili tražioca azila, ništa od toga nemate.Spiker:Kako u ovom trenutku izgleda taj prelaz prema Mađarsko. Jer oni i dalje puštaju pet, petoro.Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć tražiocima azila:Da, pet po graničnom prelazu to je zaista nekakav minimum, svi koji pređu dobijaju negativnu odluku odmađarskih vlasti i na kraju veliki broj njih se čak prosto gurne nazad, Mađarske vlasti ih gurnu nazad uSrbiju. Otvore vrata od te ograde i gurnu ih faktički nazad u Srbiju. Ti ljudi onda ne znaju šta da radedalje. Uglavnom drugi pritisci da se pređe ilegalno granica su da kažem smanjen, da ljudi sada biraju daidu na Rumuniju u najvećem broju slučajeva a i dalje Hrvatska ostaje takođe kao opcija gde je da kažemdrugi talas znači u okolini Šida i dalje izbeglice pokušavaju tamo. Tako da kroz ove mere mađarskihvlasti koje se ponašaju da kažem vrlo nekorektno pre svega prema ovim ljudima ali i u odnosima sanašom državom definitivno guraju ljude nazad preko granice, mogu da kažem da ta granica više nijetoliko prohodna kao ranije.Spiker:Za kraj priče moram da vas pitam šta je za očekivati u nekom narednom periodu.Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć tražiocima azila:Pa za očekivati nije neku eskalaciju ove situacije, ustvari sve zavisi od Turske, Turska poštuje svojdogovor sa Evropskom unijom vrlo dobro jer ima finansijsku korist tako da ne vidim nekog značajnogpovećanja broja ljudi u nekim dramatičnim razmerama. Ali proces migracije i dalje traje, ljudi će dolazitikod nas, ono što je bitno građanima reći jeste da smo mi tampon zona faktički, da ljudi borave sve dužeovde iako ne žele da ostanu i jako je bitno da ceo sistem prihvata ljudi, registracije, centara, odnosa salokalnom sredinom dobro funkcioniše dok su ljudi ovde. Oni će pre ili kasnije otići iz naše zemlje ali jebitno da mi imamo kontrolu nad situacojom ....Spiker:



4/4

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

09.06.2017

Jutro on line09.06.2017 09:00:00 165:0009.06.2017 10:04:00 11:31

Autori:Teme:

Kopernikus



Dok su oni tu.Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć tražiocima azila:Dok su oni tu.Spiker:Hvala veliko što ste izdvojili vreme i što ste bili gost „jutra on lajn“.Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć tražiocima azila:Hvala vama.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

09.06.2017

Vojvodinom09.06.2017 17:45:00 35:0009.06.2017 18:13:00 2:03

Autori:Teme:

RT Vojvodina 1


Naslov: Boje života

2486

Fondacija "SOS Dečija sela Srbija" organizovaće danas u Ruskom dvoru u Šidu izložbu pod nazivom "Boježivota", na kojoj će biti predstavljeni radovi nastali u okviru likovnih radionica za decu i mlade uprihvatnim centrima Adaševci i Principovac.SOS Dečija sela Srbija, uz pomoć akademskog slikara Miloša Ostojića, tokom aprila organizovala suradionice za izbeglice.

Kroz radionice je tokom četiri sedmice prošlo 135 polaznika različitog uzrasta iz različitih zemalja.Likovne radionice naišle su na veliko interesovanje i izazvale jako dobar efekat među korisnicima koji suotkrili sve mogućnosti koje umetnost pruža i iskoristili priliku da univerzalnim jezikom umetnosti iskažusvoju kreativnost i podele osećanja, ističu organizatori.

Pored 120 umetničkih radova i crteža, na izložbi "Boje života" biće prikazano i 29 fotografija AbuzaraSoultanija, fotografa koji dolazi iz Irana i već duže vreme boravi u prihvatnom centru Adaševci, a čestovolonterski pomaže u realizaciji aktivnosti koje SOS Dečija sela organizuju u tom prihvatnom centru.

Program urgentne pomoći "Solidarnost" pokrenut je u avgustu 2015. godine, sa ciljem pružanjamaterijalne pomoć i psihosocijalne podrške deci i porodicama, izbeglicama sa Bliskog istoka, na njihovomputu kroz Srbiju.

"SOS Dečija sela Srbija" obezbedila su Sigurna mesta za decu, Kutak za majku i dete, porodični kutak, ITkutak, podršku "Super autobusa" i mobilnih timova, koji distribuiraju materijalnu i nematerijalnu pomoć,podšku timova za zaštitu dece, kao i podršku nadležnim državnim institucijama i lokalnim zajednicama,kroz jačanje njihovih kapaciteta za odgovor na izbegličku krizu.

Fondacija "SOS Dečija sela Srbija" je humanitarna, nevladina organizacija, posvećena brizi o deci bezroditeljskog staranja i jačanju snaga porodica i zajednica u brizi o svojoj deci i očuvanju njihovebezbednosti, kao preventivnoj meri protiv napuštanja i zanemarivanja dece.

Fondacija je članica međunarodne organizacije "SOS Dečija sela", koja u 134 zemlje sveta pomaže višeod 1.200.000 hiljada ljudi.

U Srbiji je prisutna od 2004. godine, kroz brigu o deci bez roditeljskog staranja u SOS Dečijem seluKraljevo, centre za podršku porodici u Nišu, Obrenovcu i Beogradu, program podrške hraniteljskimporodicama, program za podršku zapošljavanju mladih u Beogradu, program hitne pomoći realizovannakon zemljotresa u Kraljevu, poplava u Obrenovcu i Lazarevcu i program hitne pomoći izbeglicama utranzitu kroz Srbiju.



1/2

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

10.06.2017


Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Migranti u Srbiji

4622

SpikerPoslednjih meseci u Srbiju ulazi znatno manje migranata nego ranije ali zbog zatvorenih granica veomamali broj uspeva da nastavi putovanje ka konačnom odredištu. Lokalnim samoupravama, na čijojteritoriji je najviše migranata Evropska unija obećava dodatnu pomoć. O čemu je reč, proverava uSubotici naš Toni Bedalov, Toni da li je i Subotica među gradovima koji će moći da računaju na deonovca iz Evropske Unije?ReporterSigurno da će i Subotica imati benefita od ovih 4 miliona evra koliko nam je opredeljeno za opštine kojesu pogođene migrantskom krizom, ali nešto će nam konkretnije reći o tome Nenad Ivanišević državnisekretar u ministarstvu rada.Nenad Ivanišević, drž. sekretar u ministarstvu rada, zapošljavanja, soc. politikeNaravno, mi smo nekoliko meseci vodili pregovore sa kolegama iz delegacije Evropske unije, ideja jesteda negde oko malo više od 2 miliona bude opredeljeno upravo za projekte u lokalnim samoupravama,jedan značajan da bude za poboljšanje položaja zdravstvene zaštite, jer to je jedan od segmenata kojimislimo da je važan, pre svega Zavod za zaštitu zdravlja, a naravno i bolnice u opštinama koje su imale iimaju određena opterećenja zahvaljujući tome što su migrante kod njih. Pored toga, mi smo sedogovorili pretprošle nedelje i da jedan dodatan miliona evra bude uložen u poboljšanje postojećihkapaciteta, posebno u Sjenici, Tutinu, Dimitrovgradu i Bosilegradu i evo danas se intenziviraju radovi uTutinu, upravo je jedna ekipa od naših prijatelja nevladinih organizacija jeste tamo i mi hoćemo da,dakle u svakom centru ti uslovi budu dobri, da ne bude preopterećenja lokalnih samouprava,a sa drugestrane i da se ona i lokalne samouprave koje jesu pokazale da su humane, evo danas smo u Subotici,Subotica je pokazala i pokazuje i dan danas, što pokazuje stanje u ovom centru, dakle gde boravi oko130 ljudi u odličnim uslovima o kome brine Kmesarijat za izbeglice na jedan, mogu da kažem slobodnonajhumaniji način sve od Sirije do Nemačke. Mi ćemo razgovarati i sa delegacijom isa.............partnerom koji je za ovaj deo programa UNDPI, razgovaraćemo sa lokalnom samoupravom,jedna od ideja jeste da se započne možda sa prvom fazom nove zgrade hitne pomoći koja svakako jestevažna, a a druge strane jeste važno i za ovu situaciju koja oslikava potrebu povećanih pružanjazdravstvenih usluga u svaku od lokalnih samouprava. Naravno zavisiće od projekata koji predlože lokalnesamouprave, od agilnosti lokalnih samouprava, ali imamo odlično iskustvo i sa Šidom, Suboticom,Beogradom i sa drugim naravno opštinama na jugu i istoku.ReporterDa kažemo da su razmešteni iz Šida migranti, da li će biti još razmeštanja i kakva je sada situacija,koliko ima migranata, ulasci i izlasciNenad Ivanišević, drž. sekretar u ministarstvu rada, zapošljavanja, soc. politikePa imamo negde oko 7.000 migranata, dakle razmeštanje iz Šida jeste bilo urađeno jer mora dapodsetim da je Šid centar koji je ostao negde zarobljen posle zatvaranja izlaznih tačaka prema Hrvatskojbilo je oko 2.000 migranata, to je svakako mnogo za opštinu Šid, oni su razmešteni, mi sada imamo ineke slobodne kapacitete u Preševu, evo kao što kažem u Tutinu ćemo poboljšati kapacitete. Imamoulaske oko 25 do 30 ljudi isto tako isti taj broj ljudi legalno izlazi na izlaznim tačkama prema Mađarskoj,tako da imamo apsolutnu stabiln situaciju i pod kontrolom vlade Republike Srbije.ReporterSad ih nema više po parkovima, trgovima?Nenad Ivanišević, drž. sekretar u ministarstvu rada, zapošljavanja, soc. politikePa kao što mogu građani da primete nema ih ni u parkovima ni u Subotici, nema ih ni u Beogradu, dakleto je jedna urgentna situacija, jeste rešen, uglavnom svi ljudi jesu u prihvatnim centrima i mislim da jesituacija apsolutno pod kontrolom.ReporterMađarski pogranični organi beleže u zadnje dve nedelje nagli skok ilegalnih prelazaka, evo u zadnja tridana to je broj od 160 ljudi koji su pokušali, oni se uglavnom svi vrate, šta je onda sa njima?Nenad Ivanišević, drž. sekretar u ministarstvu rada, zapošljavanja, soc. politikePa dobro, to jeste tendencija leta, to prosto da negde, neka pogrešna informacija procuri da je mogućenegde preći, dakle evo i moja poruka jeste to je apsolutno nemoguće, Mađarska je zatvorila svojugranicu, imamo izlazne tačke gde je moguće legalno podneti zahtev, ali u svakom slučaju dakle neočekujemo ni masovniji priliv izbeglica, dakle ova situacija apsolutno jeste karakteristična, da je stabilnai 8.000 ljudi jeste u Srbiji.



2/2

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

10.06.2017


Autori:Teme:

RTS1



ReporterHvala vam. Toliko ispred migrantskog centra u Subotici.SpikerHvala Toni, hvala i tvom sagovorniku.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

10.06.2017 10:07


Tanjug

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: U Srbiji 7.000 migranata, situacija stabilna

1125

BEOGRAD, 10. jun (Tanjug) - U Srbiji trenutno ima oko 7.000 migranata, situacija je stabilna i neočekuje se njihov masovniji priliv, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje,boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević.

Evropska unija će izdvojiti četiri miliona evra pomoći lokalnim samoupravama koje su pogođenemigrantskom krizom, a Ivanišević kaže da će više od dva miliona evra biti za poboljšanje zdravstvenezaštite u tim opštinama.

Ivanišević je rekao za RTS da je sa Delegacijom EU dogovoreno da se novac uloži, pre svega, u Zavod zazaštitu zdravlja i bolnicama koje imaju migrante.

"Dogovorili smo se i da dodatnih milion evra bude za proširenje kapaciteta u Sjenici, Tutinu,Dimitrovgradu i Bosilegradu", rekao je Ivanišević.

On je rekao da je situacija sa migrantima pod kontrlom i da, na primer, u Preševu ima slobodnihkapaciteta.

Ivanišević je naglasio da su skoro svi migranti u prihvatnim centrima odnosno da ih više nema poparkovima u Subotici, Beogradu i drugim gradovima.

Prema njegovim rečima, apsolutno je nemoguće ilegalno preći mađarska granicu.


www.tanjug.rs


1/2

Medij:Vreme:

Link:

10.06.2017 07:20

https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/vulin-idete-da-radite-u-inostranstvo-prijavite-nadleznima-inace-Autori:Teme:

www.srbijadanas.com


Naslov: VULIN: Idete da radite u inostranstvo, prijavite to nadležnima inače ne možemo davam pomognemo!

2831

Vulin je pozvao građane da se za sve informacije obrate Ministarstvu za rad . Najnovije vesti iz Srbije -Online vesti, novosti Srbija Danas.

Foto: TanjugVulin je pozvao građane da se za sve informacije obrate Ministarstvu za radNa graničnim prelazima počela je distribucija flajera i plakata o zapošljavanju naših građana uinostranstvu, a ministar za rad Aleksandar Vulin apelovao je na sve one koji traže posao u drugimzemljama da to rade na zakonom utvrđen način.Beograđani fontanu prihvatili kao atrakcijuVulin je tokom obilaska Horgoša 1, jednog od graničnih prelaza na kome se dele brošure ''Zapošljavanjeu inostranstvu'' i ''Upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo'', koje je pripremiloMinistarstvo za rad u cilju bolje informisanosti o pravima naših građana koji se zapošljavaju uinostranstvu rekao da je prošle godine preko Agencije za posredovanje i zapošljavanje na rad uinostranstvo otišlo 5.057 radnika, ali da je pravi broj verovatno daleko veći.- Naša javnost se mobiliše i počne da govori o radu naših radnika u inostranstvu tek kada se desi nekatragedija, kada neko strada i više ne možemo da pomognemo. Baš zato želimo i ovim putem daapelujemo na javnost, na sve one koji traže posao u inostranstvu, da to rade na zakonom utvrđen način-rekao je Vulin.Kako je istakao, od sada će na svakom graničnom prelazu građani dobijati informacije šta su njihovaprava i obaveze.Foto: ProfimediaMinistar je ukazao i da građani, pre toga preko agencija kojih u Srbiji ima tačno 100, a čiji rad kontrolišeministarstvo, mogu bezbedno i sigurno da odu da rade u inostranstvu.- Nemojte ići preko posrednika o kojima ne znate ništa, nemojte ići tamo gde niste potpisali ugovor nasrpskom jeziku pre nego što ste napustili zemlju , nemojte odlaziti pre nego što se raspitate i saznatekoja je visina vaše nadoknade , kakvi su uslovi rada i ko je poslodavac…-upozorio je Vulin.On je pozvao građane da se za sve informacije obrate Ministarstvu za rad.- Podelite sa nama svaku vašu sumnju, problem. Mi smo tu da vam pomognemo. Nemojte da čekamo dase desi tragedija jer kada napustite zemlju, a ne prijavite se našim organima, mi jednostavno nemožemo da vam pomognemo. Dopustite svojoj državi da vam pomogne dok ste na našoj teritoriji -rekaoje Vulin.On je ponovio da je Ministarstvo rada tu da im pomogne dodajući da građani na sajtu imaju sveneophodne informacije i podatke.U saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Komesarijatom za izbeglice i migracije i Nacionalnomslužbom za zapošljavanje brošure su distribuirane svim filijalama NSZ-a migracionim servisnim centrima,Kancelariji za readmisiju na aerodromu ''Nikola Tesla''u Beogradu, kao i graničnim prelazima Batrovac,Komesarijat za izbeglice Republike Srbije kliping centar Srbije

www.ninamedia.rs

https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/vulin-idete-da-radite-u-inostranstvo-prijavite-nadleznima-inace-ne-mozemo-da-vam-pomognemo-2017-06-10


2/2

Medij:Vreme:

Link:

10.06.2017 07:20

https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/vulin-idete-da-radite-u-inostranstvo-prijavite-nadleznima-inace-Autori:Teme:

www.srbijadanas.com


Naslov: VULIN: Idete da radite u inostranstvo, prijavite to nadležnima inače ne možemo davam pomognemo!

Šid, Kelebija, Horgoš, Preševo, Prohor Pčinjski, Vatin, Kladovo, Gostun, Jabuka Mehov Krš i Gradina.


https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/vulin-idete-da-radite-u-inostranstvo-prijavite-nadleznima-inace-ne-mozemo-da-vam-pomognemo-2017-06-10


1/1

Medij:Vreme:

Link:

10.06.2017 13:02

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2764579/vulin-oprezno-na-rad-u-inostranstvo.htmlAutori:Teme:

www.rts.rs


Naslov: Vulin: Oprezno na rad u inostranstvo

2926

Na graničnim prelazima počela je distribucija flajera i plakata o zapošljavanju naših građana uinostranstvu, a ministar za rad Aleksandar Vulin apelovao je na sve one koji traže posao u drugimzemljama da to rade na zakonom utvrđen način. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim,društvenim i poslovnim trendovima Na graničnim prelazima počela je distribucija flajera i plakata ozapošljavanju naših građana u inostranstvu, a ministar za rad Aleksandar Vulin apelovao je na sve onekoji traže posao u drugim zemljama da to rade na zakonom utvrđen način.Vulin je tokom obilaska Horgoša 1, jednog od graničnih prelaza na kome se dele brošure ''Zapošljavanjeu inostranstvu'' i ''Upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo'', koje je pripremiloMinistarstvo za rad u cilju bolje informisanosti o pravima naših građana koji se zapošljavaju uinostranstvu, rekao da je prošle godine preko Agencije za posredovanje i zapošljavanje na rad uinostranstvo otišlo 5.057 radnika, ali da je pravi broj verovatno daleko veći. ''Naša javnost se mobiliše ipočne da govori o radu naših radnika u inostranstvu tek kada se desi neka tragedija, kada neko strada iviše ne možemo da pomognemo. Baš zato želimo i ovim putem da apelujemo na javnost, na sve one kojitraže posao u inostranstvu, da to rade na zakonom utvrđen način'', rekao je Vulin. Kako je istakao, odsada će na svakom graničnom prelazu građani dobijati informacije šta su njihova prava i obaveze.Ministar je ukazao i da građani, pre toga preko agencija kojih u Srbiji ima tačno 100, a čiji rad kontrolišeministarstvo, mogu bezbedno i sigurno da odu da rade u inostranstvu. ''Nemojte ići preko posrednika okojima ne znate ništa, nemojte ići tamo gde niste potpisali ugovor na srpskom jeziku pre nego što stenapustili zemlju, nemojte odlaziti pre nego što se raspitate i saznate koja je visina vaše nadoknade,kakvi su uslovi rada i ko je poslodavac'', upozorio je Vulin. On je pozvao građane da se za sveinformacije obrate Ministarstvu za rad. ''Podelite sa nama svaku vašu sumnju, problem. Mi smo tu davam pomognemo. Nemojte da čekamo da se desi tragedija jer kada napustite zemlju, a ne prijavite senašim organima, mi jednostavno ne možemo da vam pomognemo. Dopustite svojoj državi da vampomogne dok ste na našoj teritoriji'', rekao je Vulin. On je ponovio da je Ministarstvo rada tu da impomogne dodajući da građani na sajtu imaju sve neophodne informacije i podatke. U saradnji saMinistarstvom unutrašnjih poslova, Komesarijatom za izbeglice i migracije i Nacionalnom službom zazapošljavanje brošure su distribuirane svim filijalama NSZ-a migracionim servisnim centrima, Kancelarijiza readmisiju na aerodromu ''Nikola Tesla'' u Beogradu, kao i graničnim prelazima Batrovac, Šid,Kelebija, Horgoš, Preševo, Prohor Pčinjski, Vatin, Kladovo, Gostun, Jabuka Mehov Krš i Gradina.


http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2764579/vulin-oprezno-na-rad-u-inostranstvo.html


1/1

Medij:Vreme:

Link:

10.06.2017 13:25

http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/subotica/na-rad-u-inostranstvo-ici-na-zakonit-nacin_831754.htmlAutori:Teme:

www.rtv.rs


Naslov: "Na rad u inostranstvo ići na zakonit način"

2751

Na graničnim prelazima počela je distribucija flajera i plakata o zapošljavanju naših građana uinostranstvu, a ministar za rad Aleksandar Vulin apelovao je na sve one koji traže posao u drugimzemljama da to...SUBOTICA - Na graničnim prelazima počela je distribucija flajera i plakata o zapošljavanju naših građanau inostranstvu, a ministar za rad Aleksandar Vulin apelovao je na sve one koji traže posao u drugimzemljama da to rade na zakonom utvrđen način.Vulin je tokom obilaska Horgoša 1, jednog od graničnih prelaza na kome se dele brošure "Zapošljavanjeu inostranstvu" i "Upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo", koje je pripremiloMinistarstvo za rad u cilju bolje informisanosti o pravima naših građana koji se zapošljavaju uinostranstvu rekao da je prošle godine preko Agencije za posredovanje i zapošljavanje na rad uinostranstvo otišlo 5.057 radnika, ali da je pravi broj verovatno daleko veći. "Naša javnost se mobiliše ipočne da govori o radu naših radnika u inostranstvu tek kada se desi neka tragedija, kada neko strada iviše ne možemo da pomognemo. Baš zato želimo i ovim putem da apelujemo na javnost, na sve one kojitraže posao u inostranstvu, da to rade na zakonom utvrđen način", rekao je Vulin. Kako je istakao, odsada će na svakom graničnom prelazu građani dobijati informacije šta su njihova prava i obaveze.Ministar je ukazao i da građani, pre toga preko agencija kojih u Srbiji ima tačno 100, a čiji rad kontrolišeministarstvo, mogu bezbedno i sigurno da odu da rade u inostranstvu. "Nemojte ići preko posrednika okojima ne znate ništa, nemojte ići tamo gde niste potpisali ugovor na srpskom jeziku pre nego što stenapustili zemlju , nemojte odlaziti pre nego što se raspitate i saznate koja je visina vaše nadoknade ,kakvi su uslovi rada i ko je poslodavac?", upozorio je Vulin. On je pozvao građane da se za sveinformacije obrate Ministarstvu za rad. "Podelite sa nama svaku vašu sumnju, problem. Mi smo tu davam pomognemo. Nemojte da čekamo da se desi tragedija jer kada napustite zemlju, a ne prijavite senašim organima, mi jednostavno ne možemo da vam pomognemo. Dopustite svojoj državi da vampomogne dok ste na našoj teritoriji ", rekao je Vulin. On je ponovio da je Ministarstvo rada tu da impomogne dodajući da građani na sajtu imaju sve neophodne informacije i podatke. U saradnji saMinistarstvom unutrašnjih poslova, Komesarijatom za izbeglice i migracije i Nacionalnom službom zazapošljavanje brošure su distribuirane svim filijalama NSZ-a migracionim servisnim centrima, Kancelarijiza readmisiju na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu, kao i graničnim prelazima Batrovac, Šid,Kelebija, Horgoš, Preševo, Prohor Pčinjski, Vatin, Kladovo, Gostun, Jabuka Mehov Krš i Gradina.


http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/subotica/na-rad-u-inostranstvo-ici-na-zakonit-nacin_831754.html


1/1

Medij:Vreme:

Link:

10.06.2017 13:56

http://www.bktvnews.com/info/drustvo/ministar-apelovao-na-gradane-da-samo-na-ovaj-jedan-jedini-Autori:Teme:

http://bktvnews.com


Naslov: Ministar apelovao na građane da samo na ovaj jedan jedini način traže posao uinostranstvu!

2657

Na graničnim prelazima počela je distribucija flajera i plakata o zapošljavanju naših građana uinostranstvu, a ministar za rad Aleksandar Vulin apelovao je na sve one koji traže posao u drugimzemljama da to rade na zakonom utvrđen način. Vulin je tokom obilaska Horgoša 1, jednog od graničnihprelaza na kome se dele brošure "Zapošljavanje u inostranstvu" i "Upućivanje zaposlenih na privremenirad u inostranstvo", koje je pripremilo Ministarstvo za rad radibolje informisanosti o pravima našihgrađana koji se zapošljavaju u inostranstvu rekao da je prošle godine preko Agencije za posredovanje izapošljavanje na rad u inostranstvo otišlo 5.057 radnika, ali da je pravi broj verovatno daleko veći. "Našajavnost se mobiliše i počne da govori o radu naših radnika u inostranstvu tek kada se desi nekatragedija, kada neko strada i više ne možemo da pomognemo. Baš zato želimo i ovim putem daapelujemo na javnost, na sve one koji traže posao u inostranstvu, da to rade na zakonom utvrđennačin", rekao je Vulin. Kako je istakao, od sada će na svakom graničnom prelazu građani dobijatiinformacije šta su njihova prava i obaveze. Ministar je ukazao i da građani, pre toga preko agencija kojihu Srbiji ima tačno 100, a čiji rad kontroliše ministarstvo, mogu bezbedno i sigurno da odu da rade uinostranstvu. "Nemojte ići preko posrednika o kojima ne znate ništa, nemojte ići tamo gde niste potpisaliugovor na srpskom jeziku pre nego što ste napustili zemlju , nemojte odlaziti pre nego što se raspitate isaznate koja je visina vaše nadoknade , kakvi su uslovi rada i ko je poslodavac…", upozorio je Vulin. Onje pozvao građane da se za sve informacije obrate Ministarstvu za rad. "Podelite sa nama svaku vašusumnju, problem. Mi smo tu da vam pomognemo. Nemojte da čekamo da se desi tragedija jer kadanapustite zemlju, a ne prijavite se našim organima, mi jednostavno ne možemo da vam pomognemo.Dopustite svojoj državi da vam pomogne dok ste na našoj teritoriji", rekao je Vulin. On je ponovio da jeMinistarstvo rada tu da im pomogne dodajući da građani na sajtu imaju sve neophodne informacije ipodatke. U saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Komesarijatom za izbeglice i migracije iNacionalnom službom za zapošljavanje brošure su distribuirane svim filijalama NSZ-a migracionimservisnim centrima, Kancelariji za readmisiju na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu, kao i graničnimprelazima Batrovac, Šid, Kelebija, Horgoš, Preševo, Prohor Pčinjski, Vatin, Kladovo, Gostun, JabukaMehov Krš i Gradina. Zaštita ćirilice i jezika važni za kulturološki opstanak Izvor: Tanjug Pratite BKTVNews na VIBERU: http://chats.viber.com/bktvnews


http://www.bktvnews.com/info/drustvo/ministar-apelovao-na-gradane-da-samo-na-ovaj-jedan-jedini-nacin-traze-posao-u-inostranstvu/115305


1/1

Medij:Vreme:

Link:

10.06.2017 15:16


Tanjug

Komesarijat za izbeglice Republike SrbijeNaslov: Vulin:Na rad u inostranstvo ići na zakonit način

2592

Na graničnim prelazima počela je distribucija flajera i plakata o zapošljavanju naših građana uinostranstvu, a ministar za rad Aleksandar Vulin apelovao je na sve one koji traže posao u drugimzemljama da to rade na zakonom utvrđen način.

Vulin je tokom obilaska Horgoša 1, jednog od graničnih prelaza na kome se dele brošure ''''Zapošljavanjeu inostranstvu'''' i ''''Upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo'''', koje je pripremiloMinistarstvo za rad u cilju bolje informisanosti o pravima naših građana koji se zapošljavaju uinostranstvu rekao da je prošle godine preko Agencije za posredovanje i zapošljavanje na rad uinostranstvo otišlo 5.057 radnika, ali da je pravi broj verovatno daleko veći.

''''Naša javnost se mobiliše i počne da govori o radu naših radnika u inostranstvu tek kada se desi nekatragedija, kada neko strada i više ne možemo da pomognemo. Baš zato želimo i ovim putem daapelujemo na javnost, na sve one koji traže posao u inostranstvu, da to rade na zakonom utvrđennačin'''', rekao je Vulin.

Kako je istakao, od sada će na svakom graničnom prelazu građani dobijati informacije šta su njihovaprava i obaveze.

Ministar je ukazao i da građani, pre toga preko agencija kojih u Srbiji ima tačno 100, a čiji rad kontrolišeministarstvo, mogu bezbedno i sigurno da odu da rade u inostranstvu.

''''Nemojte ići preko posrednika o kojima ne znate ništa, nemojte ići tamo gde niste potpisali ugovor nasrpskom jeziku pre nego što ste napustili zemlju , nemojte odlaziti pre nego što se raspitate i saznatekoja je visina vaše nadoknade , kakvi su uslovi rada i ko je poslodavac…'''', upozorio je Vulin.

On je pozvao građane da se za sve informacije obrate Ministarstvu za rad.

''''Podelite sa nama svaku vašu sumnju, problem. Mi smo tu da vam pomognemo. Nemojte da čekamo dase desi tragedija jer kada napustite zemlju, a ne prijavite se našim organima, mi jednostavno nemožemo da vam pomognemo. Dopustite svojoj državi da vam pomogne dok ste na našoj teritoriji '''',rekao je Vulin.

On je ponovio da je Ministarstvo rada tu da im pomogne dodajući da građani na sajtu imaju sveneophodne informacije i podatke.

U saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Komesarijatom za izbeglice i migracije i Nacionalnomslužbom za zapošljavanje brošure su distribuirane svim filijalama NSZ-a migracionim servisnim centrima,Kancelariji za readmisiju na aerodromu ''''Nikola Tesla'''' u Beogradu, kao i graničnim prelazima Batrovac,Šid, Kelebija, Horgoš, Preševo, Prohor Pčinjski, Vatin, Kladovo, Gostun, Jabuka Mehov Krš i Gradina.


www.tanjug.rs


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

10.06.2017

Informer 171510.06.2017 17:15:00 30:0010.06.2017 17:19:00 0:37

Autori:Teme:

Kopernikus


Naslov: U Srbiji 7000 migranata

659

SpikerKao što ste čuli u Vestima dana, u Srbiji trenutno ima oko sedam hiljada migranata. Situacija je stabilna ine očekuje se njihov masovniji priliv nadalje, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu za rad,zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević. Evropska unija će izdvojiti četiri miliona evrapomoći lokalnim samoupravama koje su pogođene migrantskom krizom, a Ivanišević kaže da će više oddva miliona evra biti za poboljšanje zdravstvene zaštite u tim opštinama. Ivanišević je još rekao i to daje sa delegacijom Evropske unije dogovoreno da se novac uloži pre svega u Zavod za zaštitu zdravlja i ubolnice koje imaju migrante.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

10.06.2017

Vesti 20/B9210.06.2017 20:00:00 60:0010.06.2017 20:40:00 2:23

Autori:Teme:

TV B92


Naslov: Košutnjačani traže igralište za decu i ne žele Rome?

2098

SpikerMeštani čačanskog naselja Košutnjak uputili su zahtev lokalnim vlastima za raspisivanje referenduma, nakome bi se izjasnili da li su saglasni da se u izgradi još jedna zgrada za socijalno stanovanje. Stanovi sunamenjeni Romima.Reporter Zorica SavićZahtev za sprovođenje referenduma potpisalo je 340 od 1600 građana ssa pravom glasa u naseljuKošutnjak .Meštani traže da se na jedinoj preostalih parceli u njihovom naselju izgradi igralište za decu.Vladimir GrujovićSvako naselje treba da ima neki svoj mir , neki mini sportski teren, igralište , samo naše neme. Zaštosmo mi uskraćeni?ReporterNa parceli na Košutnjakuplanirana je izgradnja 23 socijalna stana namenjena Romima koji trenutno živeu dva neuslovna čačanska naselja .Na društvenim mrežama povela se burna polemika ,a mnogi smatrajuda meštanima Košutnjaka najviše smeta to što bi se u naselje doselili Romi.Aleksandar JovaševićNe, to nije istina zato što mi ovde na Košutnjaku imamo i Rome koji žive, imamo i Hrvate koji žive,imamo izbeglice kojima nismo pravili nikakav problem , čak i kosimo oko njihovih zgrada .ReporterU tom naselju pre više od 10 godina izgrađeno je 76 stanova za socijalno stanovanje. Žitelji tvrde da jeprostor prenaseljen i da infrastruktura ne zadovoljava ni trenutne potrebe naselja.Dušan RaškovićDolazi cisterna ovde ,probija kanalizaciju , svako možda 4-5 dana se to radi. Znači, infrastruktura koja jerađena ona je pretrpana što se tiče i struje. Onda su nam ovde gasnu stanicu bez ičijeg pitanja napravili.ReporterGrad Čačak je za potrebe gradnje objekta aplicirao kod EU i Vlade Srbije.Milun Todorović, gradonačelnik ČačkaTo je ogroman novac koji Čačak može da dobije , da reši dva divlja naselja romske populacije sa jednomzgradom koja bi bila 14. u nizu na toj lokaciji .Znam da Čačak nije bio i nikada neće biti diskriminatorskiorijentisan , da svi naši sugrađani imaju pravo na normalan i život dostojan čoveka.ReporterNa zahtev za raspisivanje referenduma , meštani Košutnjaka nisu dobili nikakav odgovor iako su, kažu,muradili sve po zakonu i statutu grada.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

10.06.2017

Dnevnik 2210.06.2017 22:00:00 30:0010.06.2017 22:06:00 0:34

Autori:Teme:

Radio Beograd 1


Naslov: Dačić na Evropskom forumu u Austriji

534

Spiker:Vršilac dušnosti premijera Ivica Dačić učestvovao je na Evropskom forumu u Vahauu u Austriji. Tenaforuma bila je “Evropa-bliža svojim građanima”. Dačić je poručio da Srbija vodi politiku regionalnog mirai stabilnosti i ponovio da je put evrointegracija prioritet zvaničnog Beograda. Dačić je na skupu ocenio ida se Evropa suočava sa brojnim izazovima od kojih je terorizam trenutno najveća pretnja po evropskecivilizacijske vrednosti, mir, stabilnost i život ljudi. Ističe da je potrebno hitno rešavanje migrantskekrize.



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

11.06.2017

Događaji dana32635000

Strana: 5

Autori:Teme:

Politika

V.R.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Dačić: EU je opijum za zapadni Balkan



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

11.06.2017

Politika30910000

Strana: 2

Autori:Teme:

Dnevnik


Naslov: Dačić: Evropska unija lek za smirenje u regionu



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

11.06.2017

Društvo6110000

Strana: 9

Autori:Teme:

Dnevnik


Naslov: U SRBIJI 7.000 MIGRANATA



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

11.06.2017

Društvo7235000

Strana: 8

Autori:Teme:

Politika

V.R.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: U Srbiji 7.000 migranata



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

11.06.2017

Društvo36735000

Strana: 8

Autori:Teme:

Politika

D. Jokić StamenkovićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Iz migrantskog kampa s diplomom frizera



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

11.06.2017

Dnevnik/RTS111.06.2017 12:00:00 30:0011.06.2017 12:06:00 0:23

Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Požar u domu za smeštaj migranata

299

Spiker:Najmanje 37 osoba uključujući i 10 dece povređeno je u požaru koji je izbio rano jutros u domu zasmeštaj migranata na severu Nemačke u Bremenu. Požar je krenuo od kante za otpatke u podrumuzgrade u kojoj je smešteno više od 100 migranata izjavio je portparol policije a prenosi Rojiters.



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

12.06.2017

Politika15180000

Strana: 2

Autori:Teme:

Večernje novosti


Naslov: Plus ekonomiji, a minus zbog Rusije



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

12.06.2017

Bez naslova2140

Strana: 22

Autori:Teme:



Naslov: Trenutno u prihvatnim centrima boravi oko 7000 migranata



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

12.06.2017

Društvo3050

Strana: 5

Autori:Teme:

Danas

Milos MitrovićMigracije; Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Srbija do Sebastijana



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

12.06.2017

Aktuelno3320

Strana: 15

Autori:Teme:



Naslov: POSAO U DRUGIM ZEMLjAMA TRAŽITE NA ZAKONOM UTVRĐEN NAČIN



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

12.06.2017

Bez naslova400

Strana: 3

Autori:Teme:

24 Sata Nedeljnik

RedakcijaIzbeglice i azilanti / migranti; Migracije; Komesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: Prihvatni centar za izbeglice I u Vranju



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

12.06.2017

Društvo9610000

Strana: 7

Autori:Teme:

Dnevnik


Naslov: Protiv dečijeg rada



1/1

Medij:Vreme:

Link:

11.06.2017 00:00

http://www.poslovnojutro.com/details&id=100412Autori:Teme:

www.poslovnojutro.com


Naslov: Na rad u inostranstvo ići na zakonom utvrđen način

1765

11.06.2017. Poslovno Jutro

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije Aleksandar Vulinuputio je danas apel svim građanima koji traže posao u inostranstvu da to rade na zakonom utvrđennačin.Vulin je na graničnom prelazu Horgoš 1, gde su podeljene brošure "Zapošljavanje u inostranstvu" i"Upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo", istakao da je prošle godine preko Agencije zaposredovanje i zapošljavanje na rad van zemlje otišlo 5.057 radnika, ali da je pravi broj verovatnodaleko veći.Naša javnost se mobiliše i počne da govori o radu naših radnika u inostranstvu tek kada se desi nekatragedija, odnosno kada neko strada i više ne možemo da pomognemo, ukazao je on.Baš zato želimo da i ovim putem apelujemo na javnost, na sve one koji traže posao u inostranstvu, da torade na zakonom regulisan način, naglasio je ministar.Prema njegovim rečima, od sada će na svakom graničnom prelazu građani dobijati informacije o tomekoja su njihova prava i obaveze.Vulin je naveo i da građani preko agencija, kojih u Srbiji ima tačno 100, a čiji rad kontroliše resornoministarstvo, mogu bezbedno i sigurno da odu da rade u inostranstvu.Pomenute brošure je pripremilo resorno ministarstvo u cilju bolje informisanosti o pravima naših građanakoji se zapošljavaju u inostranstvu.U saradnji sa MUP-om, Komesarijatom za izbeglice i migracije i Nacionalnom službom za zapošljavanje,brošure su distribuirane svim filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje, migracionim servisnimcentrima i Kancelariji za readmisiju na Aerodromu "Nikola Tesla".Takođe, brošure su podeljene graničnim prelazima Batrovci, Šid, Kelebija, Horgoš, Preševo, ProhorPčinjski, Vatin, Kladovo, Gostun, Jabuka, Mehov Krš i Gradina.


http://www.poslovnojutro.com/details&id=100412


1/1

Medij:Vreme:

Link:

12.06.2017 13:39

http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/stara-pazova/cetiri-kuce-za-raseljene-porodice-sa-Autori:Teme:

www.rtv.rs


Naslov: Četiri kuće za raseljene porodice sa Kosova

1409

STARA PAZOVA - Primer kako institucije brinu i pomažu one koji su morali da napuste svoje domove jeOpština Stara Pazova koja sufinansira projekat republičkog Komesarijata za izbeglice čime se trajnorešava jedan od gorućih problema porodica koje su interno raseljene sa Kosova.Ugovore o otkupu seoskih kuća sa okućnicom porodicama je uručio predsednik Opštine Stara PazovaĐorđe Radinović. Zahvljajući projektu čiji je krajnji cilj stambeno zbrinjavanje interno raseljenih lica krozotkup seoskih kuća sa okućnicom, porodici Đorić pored još tri sa teritorije opštine Stara Pazova napokonje rešeno stambeno pitanje. Njima je odobreno po 9.500 evra za kupovinu kuće i 1.500 evra namenjenihza kupovinu građevinskog materijala za popravku ili adaptaciju otkupljenih kuća. U Povereništvu zaizbeglice u ovoj opštini najavljuju rešavanje stambenog pitanja za još šest porodica interno raseljenih saKosova. "Uslov je bio da podnosioci prijava na konkurs imaju prebivalište, odnosno boravište na teritorijiopštine Stara Pazova i da ne poseduju nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije. Iskoristila bih prilikuda pozovem sve porodice interno raseljenih lica, ukoliko nemaju rešeno stambeno pitanje, a imajuprebivašte na teritoriji naše opštine, da se jave na novi javni poziv koji je otvoren od 13. juna." - istaklaje Dragana Stojković Barjaktarović, poverenica za izbeglice u Opštini Stara Pazova.


http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/stara-pazova/cetiri-kuce-za-raseljene-porodice-sa-kosova_832087.html


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

12.06.2017

Novosti12.06.2017 15:00:00 45:0012.06.2017 15:08:00 0:42

Autori:Teme:

Radio Novi Sad


Naslov: Ostaje ograda na granici sa Mađarskom

723

Voditelj:Na početku ovog dela emisije vesti iz sveta. Ograda na granici sa Srbijom ostaje, izjavio je mađarskipremijer Viktor Orban. On je u obraćanju poslanicima govorio i o obaveznim kvotama za izbeglice,navodeći da je narod odlučio da ne želi naseljavanje migranata u zemlji.Voditeljka:Poručio je da njegova Vlada neće dozvoliti ucene iz Brisela i da će odbaciti obavezne kvote za useljavanjemigranata. Orban je istakao da Mađarska nije antievropska i da njena Vlada zastupa istinsku evropskupoziciju, dodavši da EU nije isto što i Brisel, već dobrovoljni savez nezavisnih država.Voditelj:Makedonija će razmotriti promenu svog službenog naziva kako bi otklonila protivljenje Grčke njenomčlanstvu u NATO.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

12.06.2017 16:03

https://www.subotica.com/vesti/vulin-informisite-se-pre-odlaska-na-rad-u-inostranstvo-id29055.htmlAutori:Teme:

subotica.com

SUBOTICA.comKomesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: Vulin: Informišite se pre odlaska na rad u inostranstvo

2480

Tokom 2016. godine putem agencija za zapošljavanje u inostranstvu, iz naše zemlje otišlo je zvanično5057 građana, međutim realan broj je daleko veći. Imajući ovaj podatak u vidu, Ministarstvo za rad,zapošljavanje, boračka i socijalna… 12.06.2017 u 16:03h Izvor: TV Subotica Tokom 2016. godine putem agencija za zapošljavanje uinostranstvu, iz naše zemlje otišlo je zvanično 5057 građana, međutim realan broj je daleko veći. Imajućiovaj podatak u vidu, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, uputilo je apelgrađanima Srbije koji posao traže van granica naše zemlje, da to urade prema Zakonu.Konkretne informacije o radu u inostranstvu, zainteresovani mogu dobiti na graničnim prelazima u vidubrošura ali i putem akreditovanih agencija kojih na teritoriji Srbije ima 100 i čije poslovanje kontrolišenadležno ministarstvo. Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulinzamolio je građane da obrate pažnju na poslodavce, ugovore i uslove koje im se nude, kao i da sveuočene nepravilnosti prijave resornom ministarstvu. "Nemojte ići preko posrednika, o kojima ne znateništa. Nemojte ići tamo gde nista potpisali ugovor na srpskom jeziku pre nego što ste napustili zemlju.Nemojte odlaziti pre nego što se raspitate i saznate koja je visina vaše plate, kakvi su uslovi rada, ko jeposlodavac. Za sve informacije, obratite se Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanjai podelite sa nama svaku vašu sumnju, problem jer mi smo tu da vam pomognemo. Nemojte da čekamoda se desi tragedija, jer kada napustite zemlju i ne prijavite se našim organima, mi jednostavno nismo umogućnosti da vam pomognemo." istakao je Aleksandar Vulin, Ministar za rad, zapošljavanje, boračka isocijalna pitanja. U saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Komesarijatom za izbeglice i migracijei Nacionalnom službom za zapošljavanje, brošure "Zapošljavanje u inostranstvu" i "Upućivanje zaposlenihna privremeni rad u inostranstvo" distribuirane su svim filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje,migracionim servisnim centrima, Kancelariji za readmisiju na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu, kao igraničnim prelazima Batrovci, Šid, Kelebija, Horgoš, Preševo, Prohor Pčinjski, Vatin, Kladovo, Gostun,Jabuka, Mehov Krš i Gradina. Sve dodatne informacije, zainteresovani mogu pronaći i na web adresiMinistarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja www.minrzs.gov.rs. Izvor: TV Subotica


https://www.subotica.com/vesti/vulin-informisite-se-pre-odlaska-na-rad-u-inostranstvo-id29055.html


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

12.06.2017


Autori:Teme:

RT Vojvodina 1


Naslov: Pomoć izbeglicama

2385

Voditelj:Primer kako institucije brinu i pomažu one koji su morali da napuste svoje domove, opština Stara Pazovakoja sufinansira projekat republičkog Komeserijata za izbeglice čime se trajno rešava jedan od gorućihproblema porodica koje su interno raseljene sa Kosova. Ugovor oko seoskih kuća sa okućnicom uručenisu za 4 porodice koje žive na teritoriji opštine.Reporter, Slobodan Stanković:Mnoge porodice silom prilika morale su da napuste svoja vekovna ognjišta i ostanu bez krova nadglavom. Jedna od njih je i porodica Đorić koja skoro dve decenije nije imala rešeno stambeno pitanje.Nakon što su izbegli iz Orahovca, naseljavaju se u Kruševac a poslenjdih nekoliko godina žive u StarojPazovi.Sagovornik, Nebojša Đorić, Stara Pazova:U Srbiju sam došao kad i svi, kad smo izbegli sa Kosova 1999. godine i od tada bio podstanar i do sadmillion puta menjao stanove, menjao mesto boravka. tako da će ovo sad jednom bar da se skrasimo ja imoja porodica i da nastavimo da živimo nekim normalnim i mirnim životom.Reporter, Slobodan Stanković:Zahvaljujući projektu čiji je krajnji cilj stambeno zbrinjavanje interno raseljenih lica kroz otkup seoskihkuća sa okućnicom, porodici Đorić, pored još 3 sa teritorije opštine Stara Pazova napokon je rešenostambeno pitanje. Njima je odobreno po 9.500 evra za kupovinu kuće i 1.500 evra namenjenih zakupovinu građevinskog materijala za popravku ili adaptaciju otkupljenih kuća. U povereništvu zaizbeglice u ovoj opštini najavljuju rešavanje stambenog pitanja za još 6 porodica interno raseljenih saKosova.Sagovornik, Dragana Stojković Barjaktarević, poverenica za izbeglice u opštini Stara Pazova:Uslov je bio da imaju prebivalište, odnosno boravište na teritoriji opštine Stara Pazova i da nemajustambeno rešenje odnosno da ne poseduju nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije ujedno koristimpriliku da se obratim svim porodicama interno raseljenih lica da ukoliko nemaju rešeno stambeno pitanjeznači ne poseduju nepokretnosti u vlasništvu a imaju prebivalište odnosno boravište na teritorijiRepubike Srbije da se jave na novi javni poziv koji će od sutra biti otvoren.Reporter, Slobodan Stanković:Ukupna vrednost projekta Komeserijata za izbeglice Republike Srbije koji sa 10% sufinansira opštinaStara Pazova je 11,5 miliona dinara a korisnici sopstvenim sredstvima do 50% mogu učestvovati usamom otkupu kuća.



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

13.06.2017

Vesti4970000

Strana: 10

Autori:Teme:

Kurir


Naslov: Uhvaćena 23 migranta



1/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

13.06.2017

Dnevnik3780

Strana: 1,5

Autori:Teme:


A. VUĆIĆEVIĆIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Zmije u rovu, buve u kasarni



2/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

13.06.2017

Dnevnik3780

Strana: 1,5

Autori:Teme:


A. VUĆIĆEVIĆIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Zmije u rovu, buve u kasarni



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

13.06.2017

Aktuelno3160

Strana: 15

Autori:Teme:



Naslov: Sprečena 23 migranta da ilegalno pređu granicu Srbije



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

13.06.2017

Svet15235000

Strana: 2

Autori:Teme:

Politika


Naslov: Orban: Ostaje ograda na granici sa Srbijom



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

13.06.2017

Politika1950000

Strana: 4

Autori:Teme:

Blic


Naslov: OSTAJE OGRADA NA GRANICI



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

13.06.2017

Politika360

Strana: 2

Autori:Teme:

Danas

Z.R.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Srbija poštuje Ujedinjeno Kraljevstvo



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

13.06.2017

Vojvodina38010000

Strana: 13

Autori:Teme:

Dnevnik

A. MaliKomesarijat za izbeglice Republike Srbije; Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Kuće za četiri porodice raseljene sa Kosmeta



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

13.06.2017

Svet4950000

Strana: 7

Autori:Teme:

Blic


Naslov: „OGRADA OSTAJE DO DALJEG“



1/5

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

13.06.2017

Bez naslova328420000

Strana:

Autori:Teme:

Ilustrovana politika

Marko LopušinaIzbeglice i azilanti / migranti; Migracije

Naslov: TAJNI TOVARI UGROŽAVAJU SRBIJU



2/5

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

13.06.2017


Strana:

Autori:Teme:






3/5

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

13.06.2017


Strana:

Autori:Teme:






4/5

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

13.06.2017


Strana:

Autori:Teme:






5/5

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

13.06.2017


Strana:

Autori:Teme:






1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

13.06.2017

Svet48535000

Strana: 2

Autori:Teme:

Politika


Naslov: Libija između Katara i UAE



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

13.06.2017

Srbija24380000

Strana: 28

Autori:Teme:

Večernje novosti

V.Ć.Migracije; Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Prvi protiv razbojnika



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

13.06.2017

Vesti64740000

Strana: 10

Autori:Teme:

Alo

SNEŽANA DŽ. STOJANOVICIzbeglice i azilanti / migranti; Migracije

Naslov: MIGRANT OPTUŽEN ZA PIPKANJE DEČAKA!



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

13.06.2017

Sudska25510000

Strana: 8

Autori:Teme:

Dnevnik

D.NIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Ilegalci u tovaru čarapa i zimnice



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

13.06.2017

Hronika16435000

Strana: 9

Autori:Teme:

Politika


Naslov: Migranti sakriveni u kamionima



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

13.06.2017

Planeta7270000

Strana: 14

Autori:Teme:

Kurir


Naslov: Ostaje ograda na granici sa Srbijom



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

13.06.2017

Politika2980000

Strana: 3

Autori:Teme:

Večernje novosti


Naslov: TERORIZAM KAO IZAZOV



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

12.06.2017

Jutro on line12.06.2017 09:00:00 165:0012.06.2017 09:45:00 2:33

Autori:Teme:

Kopernikus


Naslov: Aktuelnosti u Šidu

2248

Spiker:Pratite jutarnji informativni program iz Beograda u našem glavnom gradu trenutno 21 stepen.Meteorolozi kažu maksimalna dnevna temperatura 30 stepeni. Biće prilično vruće, dosta tečnostiadekvatno oblačenje i naravno pazite se od UV zračenja u najtoplijem i najsunčanijem delu grada inemojte preterivati sa klima uređajima to su saveti stručnjaka. Sada se inforamcijama selimo u Šid. Navezi je naša koleginica Svetlana Stanić sa najnovijim informacijama. Svetlana dobro jutro.Reporter Svetlana Stanić:Dobro jutro Tamara, pozdrav iz stduija Kopernikus Radio Televizije Šid iz sunčanog i toplog Šida. 23stepena je ovde u našem gradu a evo da se osvrnemo na vikend, bio je to zanimljivi i bogat program zavikend, sportski vikend u Šidu. Naime, u Subotu je na stadionu Jednote, održan je memorijalni fudbalskiturnir na kom su učestvovali dečaci od 9 i 10 godina iz 18 fudbalskih klubova a prvo mesto u konkurencijidečaka rođenih 2007 godine osvojila je ekipa iz Inđije. A u konkurenciji 2008 godište najuspešniji su bilidečaci članovi ekipe Soker kids iz Bijeljine. A juče, juče je bilo više nego zanimljivo u Šidu, bilo je punopublike i puno biciklista održana je Međunarodna biciklistička trka u Ulici Save Šumanovića, a na jednojod najvećih sportskih manifestacija u našoj opštini učestvovao je zaista veliki broj biciklista iz Srbije,Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a u najzanimljivijoj trci seniora pobedio jeGoran Antonijević, članBiciklističkog kluba Borac iz Čačka. Evo da najavimo danas i jednu zanimljivu izložbu. Naime, u 13časova u Narodnoj biblioteci „Simeun Piščević“ u Šidu, biće otvorena izložba fotografija „Solidarnost uvreme vize“ deo projekta „Slavimo solidarnost“ koju Fondacija Ana i Vlade Divac organizuju u okviruproslave 10 godina rada. A fotografije koje će Šiđani imate prilike da vide snimljene su za vremekatastrofalnih poplava u maju 2014, kao i za vreme migrantske krize koja je u Srbiji eskalirala u leto2015. I evo da završimo najavom, Gimnazija „Sava Šumanović“ večeras organizuje svečanu dodeludiploma učenicima koji su položili maturu. Početak programa i svečanosti je u 19 časova u sali Kulturnogobrazovnog centra. Toliko Tamara ovog jutra iz studija Kopernikus Radio Televizije Šid.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

13.06.2017


Autori:Teme:

RT Vojvodina 1



2385

Voditelj:Primer kako institucije brinu i pomažu one koji su morali da napuste svoje domove, opština Stara Pazovakoja sufinansira projekat republičkog Komeserijata za izbeglice čime se trajno rešava jedan od gorućihproblema porodica koje su interno raseljene sa Kosova. Ugovor oko seoskih kuća sa okućnicom uručenisu za 4 porodice koje žive na teritoriji opštine.Reporter, Slobodan Stanković:Mnoge porodice silom prilika morale su da napuste svoja vekovna ognjišta i ostanu bez krova nadglavom. Jedna od njih je i porodica Đorić koja skoro dve decenije nije imala rešeno stambeno pitanje.Nakon što su izbegli iz Orahovca, naseljavaju se u Kruševac a poslenjdih nekoliko godina žive u StarojPazovi.Sagovornik, Nebojša Đorić, Stara Pazova:U Srbiju sam došao kad i svi, kad smo izbegli sa Kosova 1999. godine i od tada bio podstanar i do sadmillion puta menjao stanove, menjao mesto boravka. tako da će ovo sad jednom bar da se skrasimo ja imoja porodica i da nastavimo da živimo nekim normalnim i mirnim životom.Reporter, Slobodan Stanković:Zahvaljujući projektu čiji je krajnji cilj stambeno zbrinjavanje interno raseljenih lica kroz otkup seoskihkuća sa okućnicom, porodici Đorić, pored još 3 sa teritorije opštine Stara Pazova napokon je rešenostambeno pitanje. Njima je odobreno po 9.500 evra za kupovinu kuće i 1.500 evra namenjenih zakupovinu građevinskog materijala za popravku ili adaptaciju otkupljenih kuća. U povereništvu zaizbeglice u ovoj opštini najavljuju rešavanje stambenog pitanja za još 6 porodica interno raseljenih saKosova.Sagovornik, Dragana Stojković Barjaktarević, poverenica za izbeglice u opštini Stara Pazova:Uslov je bio da imaju prebivalište, odnosno boravište na teritoriji opštine Stara Pazova i da nemajustambeno rešenje odnosno da ne poseduju nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije ujedno koristimpriliku da se obratim svim porodicama interno raseljenih lica da ukoliko nemaju rešeno stambeno pitanjeznači ne poseduju nepokretnosti u vlasništvu a imaju prebivalište odnosno boravište na teritorijiRepubike Srbije da se jave na novi javni poziv koji će od sutra biti otvoren.Reporter, Slobodan Stanković:Ukupna vrednost projekta Komeserijata za izbeglice Republike Srbije koji sa 10% sufinansira opštinaStara Pazova je 11,5 miliona dinara a korisnici sopstvenim sredstvima do 50% mogu učestvovati usamom otkupu kuća.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

13.06.2017

Beogradska razglednica13.06.2017 07:00:00 150:0013.06.2017 08:27:00 0:29

Autori:Teme:

Radio Studio B


Naslov: Semenar o implementaciji dokumenta "Jedno od petoro"

380

Spiker:Danas u devet časova zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović obratiće se prisutnima naotvaranju seminara o implementaciji dokumenta „Jedno od petoro“. A akciju „Jedno od petoro“ pokrenuoje Savet Evrope 2010. godine, kako bi se rešio problem seksualnog nasilja nad decom, položaja dece umigrantskoj krizi, kršenje dečijih prava i najtežih oblika nasilja.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

13.06.2017

Jutro on line13.06.2017 09:00:00 165:0013.06.2017 09:42:00 2:13

Autori:Teme:

Kopernikus



1735

Voditelj:Idemo na kratko do Šida, Svetlana Stanić naša koleginica je sa nama, dobro jutro?Reporter, Svetlana Stanić:Dobro jutro Nataša pozdrav našim gledaocima iz sunčanog Šida, 24 stepena trenutna temperatura, a mićemo da se podsetimo da je juče u prostorijama narodne biblioteke Simeon Piščević u Šidu otvorenaizložba fotografija pod nazivom solidarnost u vremenu krize kao deo projekta Slavimo solidarnostfondacije Ane i Vlade Divac u okviru proslave 10 godina rada evo da najavimo i jedan zanimljiv film. Učetvrtak 15. juna dokumentarni film je u pitanju Dobri poštar koji govori o izbegličkoj krizi u režijiTomislava Hristova, podsećam samo da evo Šiđanima to veoma bliska i bolna tema ova migratska kriza.Sinoć je u Gimnaziji Sava Šumanović u Šidu organizovana i svečana dodela diploma maturantima zaučenika generacije na osnovu odluke nastavničkog veća izabrana je Ana Marija Božinovska, a najavićemotradicionalnu književnu manifestaciju koja se zove Jastrebićevi književni susreti održaće se sustra uVašici u selu pored Šida u organizaciji književnog kluba iz ovog mesta koje nosi ime jednog odnajpoznatijih književnih stvaralaca sa ovih prostora. Programom je predviđen obilazak groba pisca nakontoga će u sali Lovačkog doma u Vašici biće otvorena izložba likovnih radova članova Udruženja likovnihumetnika Šida. I da najavim danas ono što ne sme niko da propusti od Šiđana to je karneval beba kojitreba da se organizuje i održi u centru grada večeras od 18 časova bebe će imati kostime znači do 3godine bebe, dečica, mališani, prošetaće se centrom Šida i to će zaista biti zanimljivo i nesvakidašnjidogađaj za sve. Eto toliko Nataša za ovo javljanje i uključenje iz studija kopernikus Radio televizije Šid.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

13.06.2017 09:40

https://www.dnevnik.rs/index.php/vojvodina/u-pazovi-kuce-za-cetiri-porodice-raselene-sa-kosmeta-13-Autori:Teme:

www.dnevnik.rs


Naslov: U Pazovi kuće za četiri porodice raseljene sa Kosmeta

1959

STARA PAZOVA: Po projektu Komesarijata za izbegla i prognana lica Republike Srbije u staropazovačkojopštini četiri porodice interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije dobija novi krov nad glavom. Oni su pozavršetku jaPrilikom potpisivanja ugovora, predsednik Radinović je izrazio zadovoljstvo što još četiri porodicerešavaju stambeno pitanje, istakavši da ova opština u kontinuitetu brine o izbeglicama i prognanicimasmeštenim na svom području i da spada među najaktivnije u Srbiji u rešavanju tih potreba, u saradnji saKomesarijatom za izbeglice, Vladom Republike Srbije, Evropskom i Svetskom bankom za obnovu i razvoj.- U ovom trenutku u opštini Stara Pazova gradi se još 169 stanova za izbegla i prognana lica, anastavićemo taj posao dok se ne zbrinu svi koji imaju boravište na našem području - istakao jepredsednik ove sremske opštine.Dragana Barjaktarević, opštinska poverenica za izbegla i prognana lica je objasnila da je Komisija ovogpovereništva odabrala po javnom pozirivu četiri porodice koje su ispunjavale uslove, a to su porodiceNenada Matića smeštenog u Staroj Pazovi, Nebojše Đorića iz Golubinaca i Aleksandre Vasiljević iMiodraga Vasiljevića smeštenih u Novim Banovcima. Kuće su otkupljene od vlasnika i to dve uGolubincima, i po jedna u Krčedinu i Beški.Na skupu je saopšteno da projekat Komesarijata za izbeglice za otkup seoskih kuća za raseljena lica saKosova i Metohije iznosi 11,5 miliona dinara od kojih je 10 odsto učešće Opštine Stara Pazova, ostaloobezbeđuje Komesarijat. Svaka porodica dobija 9.500 evra za otkup seoske kuće i po 1.500 evra ugrađevinskom materijalu za adaptaciju otkupljenih objekata. Najavljeno je da od 13. juna teče novi javnipozoiv za interno raseljena lica sa Kosova i Metohije po kojem još šest porodica koje imaju boravište napodručju staropazovačke opštine i nemaju nepokretnosti na području Republike Srbije, mogu rešiti svojstambeni problem i dobiti novi krov nad glavom.A. Mali


https://www.dnevnik.rs/index.php/vojvodina/u-pazovi-kuce-za-cetiri-porodice-raselene-sa-kosmeta-13-06-2017


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

12.06.2017


Autori:Teme:

TV Subotica


Naslov: Vulin: "Informišite se pre odlaska na rad u inostranstvo"

2178

Tokom 2016. godine putem agencija za zapošljavanje u inostranstvu, iz naše zemlje otišlo je zvanično5057 građana, međutim realan broj je daleko veći. Imajući ovaj podatak u vidu, Ministarstvo za rad,zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, uputilo je apel građanima Srbije koji posao traže van granicanaše zemlje, da to urade prema Zakonu.Konkretne informacije o radu u inostranstvu, zainteresovani mogu dobiti na graničnim prelazima u vidubrošura ali i putem akreditovanih agencija kojih na teritoriji Srbije ima 100 i čije poslovanje kontrolišenadležno ministarstvo. Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulinzamolio je građane da obrate pažnju na poslodavce, ugovore i uslove koje im se nude, kao i da sveuočene nepravilnosti prijave resornom ministarstvu.„Nemojte ići preko posrednika, o kojima ne znate ništa. Nemojte ići tamo gde nista potpisali ugovor nasrpskom jeziku pre nego što ste napustili zemlju. Nemojte odlaziti pre nego što se raspitate i saznatekoja je visina vaše plate, kakvi su uslovi rada, ko je poslodavac. Za sve informacije, obratite seMinistarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i podelite sa nama svaku vašu sumnju,problem jer mi smo tu da vam pomognemo. Nemojte da čekamo da se desi tragedija, jer kada napustitezemlju i ne prijavite se našim organima, mi jednostavno nismo u mogućnosti da vam pomognemo.“istakao je Aleksandar Vulin, Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanjaU saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Komesarijatom za izbeglice i migracije i Nacionalnomslužbom za zapošljavanje, brošure „Zapošljavanje u inostranstvu” i „Upućivanje zaposlenih na privremenirad u inostranstvo“ distribuirane su svim filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje, migracionimservisnim centrima, Kancelariji za readmisiju na aerodromu „Nikola Tesla” u Beogradu, kao i graničnimprelazima Batrovci, Šid, Kelebija, Horgoš, Preševo, Prohor Pčinjski, Vatin, Kladovo, Gostun, Jabuka,Mehov Krš i Gradina. Sve dodatne informacije, zainteresovani mogu pronaći i na web adresi Ministarstvaza rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja www.minrzs.gov.rs



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

12.06.2017

Novosti, Sremska TV12.06.2017 19:00:00 30:0012.06.2017 19:06:00 1:16

Autori:Teme:

Sremska TV - Šid


Naslov: Napad na policajca

496

Kako STV nezvanično saznaje, u akciji otkrivanja ilegalnih migranata povređen je policajac na dužnostiispred stanice granične policije na železničkoj stanici u Šidu, kada se jedan od petaestak uhvaćenihmigranata zaleteo i u punom naletu srušio policajca D.B. Tom prilikom policajac je zadobio povredekolena, dlana i šake. Grupa ilegalnih migranata, kako nezvanično saznajemo, pokušala je da se sakrije ukukuruzištu u blizini železničke pruge, kako bi pronašla način da ilegalno pređe granicu.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

12.06.2017


Autori:Teme:

Sremska TV - Šid

RedakcijaMigracije

Naslov: Solidarnost u vremenu krize

975

U Gradskoj biblioteci u Šidu otvorena je izložba fotografija “Solidarnost u vremenu krize”. Izložba je deoprojekta pod nazivom “Slavimo solidarnost” koji Fondacija Ane i Vlade Divac organizuje u okviru proslave10 godina rada.Izložba fotografija “Solidarnost u vremenu krize” deo je projekta “Slavimo solidarnost”koji Fondacija Ana i Vlade Divac organizuju u okviru proslave 10 godina rada. Izložba obuhvatafotografije nastale u vreme dve krize – majskih poplava 2014. i u migrantskoj krizi. Fotografije prikazujuljude koji u trenucima krize brinu jedni o drugima iskazujući solidarnost na delu.Fotografije “Solidarnostiu vremenu krize” izložene su u Gradskoj biblioteci u Šidu. Upravo je Opština Šid prošla obe krizeprikazane na fotografijama. U maju 2014. poplavljena je Jamena, a naredne godine počela je migrantskakriza.Šiđani će izložbu moći da vide do 16.juna. Nakon toga, kao putujuća, izložba “Solidarnost uvremenu krize” seliće se i u druge gradove u Srbiji.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

13.06.2017

Građanin, RTS113.06.2017 14:00:00 45:0013.06.2017 14:20:00 2:52

Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Volontiranje u Centru za prihvat migranata

2022

Reporter:Frizerka Teuta Jusufi iz Preševa volontira u Centru za prihvat migranata.Radi ono što najbolje zna, šiša ifenira žene iz Avganistana, Sirije i Iraka.Motivisala je kaže želja da otkloni tugu koje primetila na licimatih žena.Teuta Jusufi:Videla sam tugu kod tih žena koje su dugo u prihvatnom centru, one su nekako usamljene.Želela sam daim vratim osmeh.Odmah posle završetka tretmana vidim da su zadovoljne, vidim to na njihovom licu i toje meni dovoljno.Reporter:Zatvori frizerski salon Teuta jednom nedeljno, na dva do tri sata, krene sa svojim pomoćnicama kaprihvatnom centru.U baraci kraj fudbalskog igrališta je njen drugi salon, manji i skromnijeopremljen.Ispred čekaju žene, one su na spisku za ovonedeljno ulepšavanje, a spiskovi se prave pospavaonicama.Momini, Avganistan:Vi se sigurno čudite, mi smo Avganistanke i nosimo hidžab.Ali kada smo u nekoj prostoriji zajednomožemo da skinemo marame i volimo da lepo izgledamo.Reporter:Nemaju specijalne želje njene mušterije kaže Teuta, najčešće traže samo šišanje.Ponudi im uz pomoćprevodioca moderne frizure ili pokaže slike iz časopisa.Devojke su saglasne, baš mi se dopada ovafrizura, tako sam i zamišljala da izgledam.Teuta Jusufi:One vole da se doteruju, a i ja uživam dok to radim.One su srećne, a i meni je lepo kada mogu nekakoda pomognem.Reporter:Teuta ima punu podršku porodice i supruga Agrona.Gledali su migrante i izbeglice u Preševu na prvojstanici u Srbiji na balkanskoj ruti, slušali o njihovim problemima, rešili da pomognu.Agron Jusufi:=== ovaj gest, humanitarni gest da radi, i ja uvek ga podržavam, uvek što mu treba, podrška i u veziprevoda, u vezi tamo kako da se pronalaze ljudi, kada, ovaj sve što treba ja sam uz Teutu da one žene,da oni ljudi što su ostali ovde u prihvatni centar koliko toliko da ih barem pomaže ona sa njegovimrukama u stvari pošto joj je to i profesija.Reporter:Dok su njihove majke u improvizovanom salonu devojčice pesmom ulepšavaju dan.Pevaju o carstvu ukome caruje drugarstvo.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

13.06.2017 15:22

http://www.blic.rs/vesti/beograd/u-obrenovcu-oko-1000-migranata-a-njihovo-premestanje-nije-Autori:Teme:

www.blic.rs


Naslov: U Obrenovcu oko 1.000 migranata, a njihovo premeštanje NIJE LAKO

1101

Vesti Beograd Tweet Miroslava Brkic | 13. 06. 2017 - 15:20hU Obrenovcu je trenutno smešteno oko 1.000 migranata. Kako objašnjava Ivan Mišković iz Komesarijataza izbeglice, njihovo premeštanje u druge prihvatne centre je otežano jer se u njemu nalaze isključivosamci.Foto: M. Đoković / RAS Srbija U Obrenovcu oko 1.000 migranata U Obrenovcu je u odnosu na prethodnunedelju oko 120 migranata manje, međutim, ova brojka od oko 1.000 ljudi je ipak ona uobičajena uovom prihvatnom centru. Među meštanima se ovih dana priča kako je oko 200 migranata navodnopremešteno u Preševo, da bi zatim drugi rekli kako je 100 njih u Obrenovac stiglo iz Preševa. Kako kažeMišković, preraspodela migranata i provera stanja po prihvatnim centrima u Srbiji se stalno radi. -Takođe, vodimo računa i o njihovoj strukturi. Prihvatni centar u Obrenovcu je samo za samce, dok su naprimer oni u Krnjači i Preševu isključivo za porodice i same majke za decom. Zbog toga migrante izObrenovca nije tako lako premestiti - priča Mišković. Kako dodaje, broj migranata u Srbiji se stabilizovao,a trenutno ih je oko 6.000.


http://www.blic.rs/vesti/beograd/u-obrenovcu-oko-1000-migranata-a-njihovo-premestanje-nije-lako/6sx6wh3


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

13.06.2017

Vesti 16/B9213.06.2017 16:00:00 75:0013.06.2017 16:09:00 2:17

Autori:Teme:

TV B92


Naslov: Prekršajni postupak protiv Mađarske,Poljske i Češke

487

Evropska komisija pokrenula je pravni postupak protiv Poljske, Mađarske i Češke zbog zbog"nepreduzimanja neophodne akcije" u rešavanju migrantske krize.Nažalost, uprkos ponovljenimpozivima, Češka, Mađarska i Poljska, u suprotnosti sa svojim zakonskim obavezama i obavezama premaGrčkoj, Italiji i drugim državama članicama, još nisu preduzele neophodne mere. Iz tog razloga, komisijaje odlučila da pokrene prekršajni postupak protiv ove tri države članice", navodi se u saopštenju EK.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

13.06.2017

Šta radite bre/RTS113.06.2017 17:20:00 25:0013.06.2017 17:23:00 0:58

Autori:Teme:

RTS1

RedakcijaMigracije

Naslov: Gojković: Srbija opredeljena za politiku vojne neutralnosti

716

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković sastala se sa predsednikom Parlamentarne skupštine NATO-a Paolom Alijem, i istakla da je Srbija opredeljena za politiku vojne neutralnosti kao i da u tom okvirurazvija saradnju sa NATO, dok je Ali podvukao da je stabilnost ovog regiona važna za stabilnost čitaveEvrope, pri čemu je Srbija ključna zemlja.Gojkovićeva je, navodi se u saopštenju, razgovarala sa Alijemkoji u Srbiji boravi u okviru posete članova Pododbora za tranziciju i razvoj Odbora za ekonomiju ibezbednost PS NATO, koji rade na pripremi izveštaja "Ekonomska tranzicija na Zapadnom Balkanu" iukazala da stalna delegacija Skupštine Srbije pri PS NATO aktivno i redovno učestvuje u radu teskupštine.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

13.06.2017

Telemaster 183013.06.2017 17:55:00 45:0013.06.2017 17:58:00 0:21

Autori:Teme:

Happy

RedakcijaMigracije

Naslov: Gojković: Srbija opredeljena za politiku vojne neutralnosti

716

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković sastala se sa predsednikom Parlamentarne skupštine NATO-a Paolom Alijem, i istakla da je Srbija opredeljena za politiku vojne neutralnosti kao i da u tom okvirurazvija saradnju sa NATO, dok je Ali podvukao da je stabilnost ovog regiona važna za stabilnost čitaveEvrope, pri čemu je Srbija ključna zemlja.Gojkovićeva je, navodi se u saopštenju, razgovarala sa Alijemkoji u Srbiji boravi u okviru posete članova Pododbora za tranziciju i razvoj Odbora za ekonomiju ibezbednost PS NATO, koji rade na pripremi izveštaja "Ekonomska tranzicija na Zapadnom Balkanu" iukazala da stalna delegacija Skupštine Srbije pri PS NATO aktivno i redovno učestvuje u radu teskupštine.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

13.06.2017

Vesti 1813.06.2017 18:00:00 50:0013.06.2017 18:28:00 1:01

Autori:Teme:

Prva televizija


Naslov: Migrantska kriza

1090

SpikerEvropska komisija pokrenula je pravni postupak protiv Poljske, Mađarske i Češke zbog, kako je rečeno,nepreduzimanje neophodne akcije u rešavanju migrantske krize. Postupak je pokrenut jer ove tri članiceEvropske unije ne ispunjavaju obaveze u vezi sa prijemom migranata i izbeglica u skladu sa planom iz2015. Mađarska i Slovačke na Evropskom sudu pravde osporavaju kvote za migrante i tvrde da jeraspodela među državama članicama nezakonita, dok je Češka pre 10 dana i zvanično obustavila prijemizbeglica.Dimitris Avramopulos evropski komesar za migracijeBili smo jasni, pokrećemo postupak protiv onih članica koje nisu ispunile obaveze o relociranju duže odgodinu dana. Ove tri zemlje nisu ništa uradile po tom pitanju. Mađarska se nije ni obavezala da ćepreuzeti izbegle, niti je ikoga prihvatila. Poljska se obavezala, ali nije prihvatila nikoga, a Češka ništa nijeuradila u poslednjih godinu dana. Kada govorimo o Evropskoj uniji ne govorimo samo o dobrobitima izfondova i zajedničke bezbednosti, već govorimo i o solidarnosti i deljenju problemea i teških trenutaka.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

13.06.2017 19:29


Beta

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: U Srbiji povećan broj maloletnih migranata bez pratnje

1524

U Srbiji je 6.500 izbeglica, medju kojima oko 2.500 dece, od kojih je 1.200 maloletnika bez pratnje,saopštili su "International Rescue Committee" i "Save the Children".

Kako se navodi, broj dece bez pratnje ili dece razdvojene od roditelja koja se nalaze u Srbiji se povećao.

Po podacima UNHCR, broj izbeglica u Srbiji se za mesec dana smanjio za oko 1.000, dok se brojmaloletnika bez pratnje povećao za oko 200.

"Razlog tome nije veći broj dolazaka maloletnika koji putuju sami, nego to što sa produženim boravkomu Srbiji i većim naporima kako države, tako i ostalih aktera uključenih u rad s izbeglicama i migrantima,sve više dece biva prepoznato, odnosno identifikovano", navodi se u saopštenju.

U Beogradu će sutra biti održana velika konferencija posvećena problemima u brizi za decu izbeglice bezroditeljske pratnje u Srbiji na kojoj će, pored predstavnika Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka isocijalna pitanja, o izazovima u radu s ovom decu govoriti predstavnici državnih ustanova i jedanaestlokalnih i međunarodnih nevladinih organizacija.

Na skupu će posebno biti reči o najboljim načinima da se deci bez pratnje pruži podrška kako uzvaničnim institucijama, tako i u hraniteljskim porodicama. Biće predstavljen program specijalizovanoghraniteljstva, a tema će biti i koliko i na koji način su u Srbiji primenjene Smernice Ujedinjenih nacija zaalternativnu brigu o deci u kriznom kontekstu.

Konferenciju zajednički organizuju International Rescue Committee i Save the Children.


www.beta.rs


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

13.06.2017

Dnevnik 2/RTS113.06.2017 19:30:00 40:0013.06.2017 19:34:00 2:16

Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Poziv EU

2312

Spiker:Evropski parlament poziva da se u pregovorima sa Srbijom otvore sva poglavlja koja su tehničkispremna. U izveštaju o kojem se večeras raspravlja na plenarnoj sednici Parlamenta u Strazburupozdravljaju se rezultati Srbije u ekonomskim reformama, pregovorima o članstvu, dijalogu sa Prištinomi rešavanju migrantske krize. Istovremeno naglašeno je da se od Srbije očekuje veći napredak u borbiprotiv korupcije, reformi pravosuđa i slobodi medija.Reporter:Posle dva odlaganja zbog izbora u Srbiji i na Kosovu Evropski parlament večeras će raspravljati, a sutrausvojiti izveštaj o Srbiji na predlog izvestioca Dejvid Mekalistera. Evropski parlament pozdravljaostvareni ukupno ekonomski napredak Srbije i smanjenje budžetskog deficita u skladu sa evropskimkriterijumima. Rezolucija pohvaljuje dobru pripremljenost srpskih vlasti u pregovorima o članostvu,ujedno ih pozivajući da u tome bolje komuniciraju sa javnošću i uzdrže se od poruka uperenih protivEvrope.Dejvid Mekalistera, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju:Glavna poruka izveštaja je da Evropski parlament podržava Srbiju na putu ka Evropskoj uniji. Videli smoznačajan napredak u Srbiji, posebno u ekonomiji koja beleži rast i postaje konkurentnija što je dobarsignal.Reporter:Izveštaj navodi da je bilo napretka u oblasti pravosuđa, ali da nezavisnost sudova još nije osigurana.Izražava se zabrinutost zbog malog napretka u borbi protiv korupcije uz poziv da se ostvare konkretnirezultati. Poslanici navode i zabrinutost zbog odustva napretka u oblasti medija i slobode izražavanja.Izveštaj poziva Srbiju da postepeno uskladi spoljnu politiku sa evropskom, uz ocenu da je za žaljenje,kako je rečeno, održavanje vojnih vežbi sa Rusijom.Dejvid Mekalistera, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju:Uviđamo da je Srbija faktor stabilnosti u regionu i potdravljamo politiku dobrosusetskih odnosa i saradnjeza koju je odgovoran predsednik Vučić. Sa druge strane želimo da se Srbija više fokusira na jačanjevladavine prava i nastavak normalizacije odnosa sa Kosovom.Reporter:Srbija je posvećena dijalogu sa Prištinom, ocenjuje izveštaj Mekalistera i naglašava da obe strane trebahitno da se angažuju na rešavanju otvorenih pitanja i primene sve postignute sporazume što uključuje iformiranje Zajednice srpskih opština.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

13.06.2017

Vesti 20/B9213.06.2017 20:00:00 60:0013.06.2017 20:04:00 4:16

Autori:Teme:

TV B92


Naslov: Prekršajni postupak protiv Mađarske,Poljske i Češke

765

Evropska komisija pokrenula je pravni postupak protiv Poljske, Mađarske i Češke zbog zbog"nepreduzimanja neophodne akcije" u rešavanju migrantske krize.Nažalost, uprkos ponovljenimpozivima, Češka, Mađarska i Poljska, u suprotnosti sa svojim zakonskim obavezama i obavezama premaGrčkoj, Italiji i drugim državama članicama, još nisu preduzele neophodne mere. Iz tog razloga, komisijaje odlučila da pokrene prekršajni postupak protiv ove tri države članice", navodi se u saopštenjuEK.Evropski parlament večeras u Strazburu završava tekst rezolucije o Srbiji koja bi trebalo da budeizglasana sutra.Srbija je pohvaljena kao ključ stabilnosti na balkanu,ali je poručeno da je potrebo višeraditi na području vladavine prava,reformi pravosuđa i nezavisnosti medija.



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

14.06.2017


Strana: 9

Autori:Teme:

Večernje novosti


Naslov: BRISEL U KLINČU SA TRI ZEMLjE EU



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

14.06.2017

Vesti14545000

Strana: 6

Autori:Teme:

Srpski telegraf


Naslov: Maja Gojković: Srbija ostaje vojno neutralna



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

14.06.2017

Svet2250000

Strana: 6

Autori:Teme:

Blic


Naslov: EU protiv Mađarske, Poljske i Ceške



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

14.06.2017

Svet63035000

Strana: 3

Autori:Teme:

Politika


Naslov: Brisel kažnjava Mađarsku, Poljsku i Češku



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

14.06.2017

Politika10735000

Strana: 6

Autori:Teme:

Politika


Naslov: Maja Gojković sa predsednikom PS NATO



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

14.06.2017

Društvo14910000

Strana: 8

Autori:Teme:

Dnevnik


Naslov: Poseta donatora romskim porodicama



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

14.06.2017

Svet11310000

Strana: 11

Autori:Teme:

Dnevnik


Naslov: LIČNOSTI



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

14.06.2017

Beograd3850000

Strana: 27

Autori:Teme:

Blic

M.Z.BIzbeglice i azilanti / migranti; Migracije; Komesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: U OBRENOVCU 1.000 MIGRANATA



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

14.06.2017

Svet21610000

Strana: 11

Autori:Teme:

Dnevnik


Naslov: Postupak protiv Mađarske, Poljske i Češke



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

14.06.2017

Društvo1750000

Strana: 9

Autori:Teme:

Blic


Naslov: Više dece među migranatima



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

14.06.2017

Svet14935000

Strana: 3

Autori:Teme:

Politika


Naslov: Kurc: Mediteransku rutu zatvoriti po uzoru na balkansku



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

14.06.2017

Noćni žurnal14.06.2017 01:05:00 25:0014.06.2017 01:22:00 1:39

Autori:Teme:

Prva televizija



1090

SpikerEvropska komisija pokrenula je pravni postupak protiv Poljske, Mađarske i Češke zbog, kako je rečeno,nepreduzimanje neophodne akcije u rešavanju migrantske krize. Postupak je pokrenut jer ove tri članiceEvropske unije ne ispunjavaju obaveze u vezi sa prijemom migranata i izbeglica u skladu sa planom iz2015. Mađarska i Slovačke na Evropskom sudu pravde osporavaju kvote za migrante i tvrde da jeraspodela među državama članicama nezakonita, dok je Češka pre 10 dana i zvanično obustavila prijemizbeglica.Dimitris Avramopulos evropski komesar za migracijeBili smo jasni, pokrećemo postupak protiv onih članica koje nisu ispunile obaveze o relociranju duže odgodinu dana. Ove tri zemlje nisu ništa uradile po tom pitanju. Mađarska se nije ni obavezala da ćepreuzeti izbegle, niti je ikoga prihvatila. Poljska se obavezala, ali nije prihvatila nikoga, a Češka ništa nijeuradila u poslednjih godinu dana. Kada govorimo o Evropskoj uniji ne govorimo samo o dobrobitima izfondova i zajedničke bezbednosti, već govorimo i o solidarnosti i deljenju problemea i teških trenutaka.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

14.06.2017


Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Otvaranje pregovaračkih poglavlja

325

SpikerEvropski parlament pozvao je da se u pregovorima sa Srbijom otvore sva poglavlja koja su tehničkispremna. U izveštaju o kojem se raspravljalo na plenarnoj sednici parlamenta u Strazburu pozdravljajuse rezultati Srbije u ekonomskim reformama, pregovorima o članstvu, dijalogu s Prištinom i rešavanjumigrantske krize.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

14.06.2017


Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Kratko prelistavanje štampe

3637

Spiker:Da vidimo o čemu pišu današnje novine, počinjemo od izdanja večernjih novosti na naslovnoj strani sutraime mandatara nova Vlada od 22. juna, a mandat kabineta verovatno do izbora u Beogradu. Udanašnjem izdanju lista Danas naslov - Radnici Goše vratili vagone sa pruge u fabriku. Radnici Goše sublokirali juče železničku stanicu u S. Palanci u periodu između 10 i 11 časova, jer im bivši vlasnik ŽosTrnava nije uplatio još 30.000 dinara duga, kako im je obećano kada su počeli da štrajkuju pre dvameseca. Za danas najavljuju novu blokadu ovog puta od 9 časova. Radnici kažu da neće dozvolitivagonima da napuste Srbiju dok novac ne dobiju, a pomoć u ovoj situaciji su zatražili i od premijera ipredsednika države.Prelazimo na Politiku. Brisel kažnjava Mađarsku, Poljsku i Češku. Tako glasi naslov, evo o čemu se radi.Samo nekoliko sati pošto je Mađarski parlament juče usvojio zakon o nevladinim organizacijamaEvropska komisija je odlučila da pokrene prekršajni postupak protiv Mađarske, Poljske I Češke zbogneispunjavanja obaveza u prihvatu izbeglica. Vlada Viktora Orbana po svemu sudeći imala je pouzdaneinformacije da će ovakva mera uslediti, jer je ministar spoljnih poslova Petar, Peters Sijarto uoči zakonao glasanju poslanicima rekao da Mašaraska neću popustiiti pred zahetvima Evropske komisije. Evropskikomesar zadužen za migracije Dimitris Savamopulos rekao je juče da se Evropska komisija odlučila naovaj korak posle gotovo godinu dana pozivanja na solidarnost i ispunjenje zakonskih obaveza orelociranju izbeglica koje se nalaze u prihvatnim centrima u Grčkoj i Italiji. Rezultat glasanja o zakonu onevladinim organizacijama juče je u parlementu bio samo nastavak vladinih stavova, kako se i očekivaloparlementarna većina vladajućeg Fidesa je na predlog Vlade usvojila zakon koji obavezuje nevladineorganizacije koje godišnje dobijaju više od 26.000 dolara iz inostranstva da to prijave državnim organimai da činjenica da se finansiraju iz inostranstvu navedu an svojim sajtovima i u štampanim publikacijama.U današnjem izdanju Srpskog telegrafa između ostalog naslov Dačićeva savetnica na čelu hrvatskediplomatije. Nekadašnja saradnica šefa srpske diplomatije Ivice Dačića Marija Pečinović Burić nova jeministarka spoljnih i evropskih poslova Hrvatske. Na toj funkciji ona će zameniti Davora Iva Štira koji jepodneo ostavku.U današnjem Kuriru u srednjim školama ima mesta za sve. Polaganje male mature je tema dakle ovegodine štampa su 72.232 testa, a ima 76.000 mesta, tako da niko neće ostati neupisan, međutimrezultat na završnom ispitu izuzetno je važan.U današnjem izdanju lista Alo! Babić kaznio Špance sa 100.000 evra. Zoran Babić vršilac dužnostidirektora Koridora Srbije izjavio je da je španski izvođač Azvi Rubau na Koridoru X kod Vladičinog Hanakažnjen sa 100.000 evra zbog oduglovačenja radova. On je i istakao da može da razume da su u pitanju2 ili 3 dana zbog objektivnih razloga, ali ne i 10 dana, zbog čega je španski izvođač radova i kažnjen.Zbog toga su oni prošle nedelje dobili ovu kaznu i mislim da mogu da rade bolje, naglasio je Babić.U današnjem izdanju lista Blic suđenje koje šokira Ameriku, 60 žena protiv Bila Kozbija. Naslov glasiseksualni predator pred sudom, čuveni komičar Bil Kozbi je prešao put od uzora mladih do monstruoznogsilovatelja, poslednji čin urušavanje mita o Kozbiju je presuda koja se uskoro očekuje.A u današnjem Informeru izdavajamo jednu sportsku temu, Federer poručio biće Nole opet prvi. NovakĐoković je previše dobar da bi nastavio u negled sa neuspesima, osvajaće on i grem slemove ubudućnosti, tako kaže Rodžer Federer.



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

07.06.2017

Aktuelno4850

Strana: 11

Autori:Teme:

M novine

M. N.Vladimir Cucić; Komesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: Zatvoren prihvatni centar za migrante



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

14.06.2017


Autori:Teme:

RT Vojvodina 1


Naslov: Rezolucija o Srbiji

554

SpikerDobro jutro, evo i prvog pregleda vesti. Evropski parlamentarci danas će glasati o rezoluciji o Srbiji. Onipozivaju da se u pregovorima sa Srbijom otvore sva poglavlja koja su tehnički spremna. U izveštaju okojem se sinoć raspravljalo na plenarnoj sednici parlamenta u Strazburu pozdravljaju se rezultati našezemlje u ekonomskim reformama, pregovorima o članstvu, dijalogu sa Prištinom i rešavanju migrantskekrize. Istovremeno naglašeno je da se od Srbije očekuje veći napredak u borbi protiv korupcije, reformipravosuđa i slobodi medija.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

14.06.2017

Dnevnik/RTS114.06.2017 12:00:00 30:0014.06.2017 12:08:00 0:31

Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Rezolucija o Srbiji

571

Spiker:U ovim trenucima u evropskom Parlamentu u Strazburu trebalo bi da počne glasanje o rezoluciji u Srbiji.Da podsetimo u rezoluciji koju je pripremio izvestilac Dejvid Mekalister a o kojoj se juče raspravljalo naplenarnoj sednici pozdravljaju se rezultati Srbije u ekonomskim reformama, pregovorima o članstvu,dijalogu sa Prištinom i rešavanju migrantske krize. Evropska unija pozvana je da u pregovorima saSrbijom otvori sva poglavlja koja su tehnički spremna od vlasti u Prištini zatraženo je da kako je rečenoneodložno uspostave Zajednicu srpskih opština.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

13.06.2017

Dnevnik, Vranje13.06.2017 15:00:00 30:0013.06.2017 15:07:00 2:57

Autori:Teme:

TV Vranje


Naslov: Migranti u motelu

2081

Objekat Motela Vranje zaključkom Vlade Srbije predat je na upotrebu Komesarijatu za izbeglice imigracije 24. maja prošle godine. Tokom narednih godinu dana radilo se na adaptaciji Motela kako bi seprvi migranti uselili u njega 1. juna ove godine.Prihvatni centar za izbegle u našem gradu ima kapacitetod 240 mesta. U Vranje je iz prihvatnog centra u Preševu stiglo 135 Avganistanaca, uglavnom porodicesa čak 73oje dece.Ivana Milanović iz Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije kaže da ovakva strukturamigranata omogućava poštovanje kućnog reda. Migrantima je pored medicinske, obezbeđena ipsihološka podrška. Deca pohađaju školu, razne radionice kao i kurseve srpskog, ali i engleskog inemačkog jezika. U sobama je od dva do šest kreveta, a pritom imaju i zasebna kupatila. Svaka porodicaima svoju sobu. Pored adekvatnog smeštaja, njima su obezbeđena i po tri obroka dnevno. Migranti imajusamo reči hvale za uslove u kojima trenutno žive i podvlače da je ovaj centar najbolji u kojem su do sadaboravili na svom putovanju ka Evropskoj uniji.Jedan od migranata, Sohrab Xavar, je u Vranje stigao sa svojom i porodicom svoje sestre. Ističe da jeovaj smeštaj najbolji do sada, a osoblje koje o njima brine veoma profesionalno. Mnogi njihovi rođaci iprijatelji su već stigli u Evropske zemlje, tako da je to i njihov cilj, iako im se Srbija dopada. Ukolikobude moguće, krajnja destinacije njegove porodice su Austrija ili Švedska.Muhamed Samir želi da stigne do Švajcarske. On kaže da se ovaj centar ne može smatrati izbegličkimkampom već je to zaista Motel, kako ga svi Avganistanci ovde i zovu. Deca imaju fantastične uslove zaigru. U svojim sobama njihova privatnost je zaštićena. U poređenju sa svim ostalim u Srbiji ovajprihvatni centar je neverovatan. Koliko god da hvalim ovaj smeštaj, bilo bi nedovoljno. Do sada je stekaopetnaestak prijatelja među Srbima, koji im uvek priteknu u pomoć i on zato ima puno poštovanja premanjima.Ovim porodicama preostaje da pronađu svoj mir i dom. Xiljade njih je izgubilo život na putu ka novomživotu.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

14.06.2017

Jutro on line14.06.2017 09:00:00 165:0014.06.2017 09:41:00 2:20

Autori:Teme:

Kopernikus



1936

Voditelj Nataša:Idemo na kratko do Šida da vidimo šta je aktuelno tamo ovog jutra, Svetlana Stanić je sa nama. Dobrojutro.Novinar Kopernikus RTV Šid Svetlana Stanić:Dobro jutro Nataša, pozdrav našim gledaocima iz studija Kopernikus RTV Šid. Aktuelni su oblacitrenutno, mada je toplo 22 stepena, ali svakog trenutka očekujemo kišu ili neki pljusak, nadam se nepreviše i predugo. Tradicionalna književna manifestacija "Jastrebićevi književni susreti" održava se danasu Vašici u organizaciji knjizevnog kluba iz ovog mesta koje nosi ime jednog od najpoznatijih književnihstvaralaca sa ovih prostora. Programom je predviđen obilazak groba pisca, nakon toga će u sali lovačkogdoma u Vašici biti otvorena i izložba likovnih radova članova udruženja likovnih umetnika Šid. Potom ćese ova manifestacija nastaviti i druženjem književnih stvaralaca iz Šida i okolnih mesta, nadamo se samoda kiša neće padati i da će ova manifestacija proći bez većih problema. A u Šidu je juče održana ikonstitutivna sednica opštinskog odbora SUBNOR-a na kojoj je izabrano novo predsedništvo boračkaorganizacije koja će brojati 11 članova, a pored izbora najviših organa članovi opštinskog odmorarazmatrali su i pripreme za predstojeće julske praznike. Podsećamo i da će sutra u prostorijama Narodnebiblioteke "Simeon Piščević" u Šidu od 13 časova biti prikazan i dokumentarni film "Dobri poštar", kojigovori o izbegličkoj krizi u režiji Tonislava Hristova, a sve to u sklopu izložba fotografija "Solidarnost uvremenu krize" koju je organizovala fondacija "Ana i Vlade Divac", a koja će trajati do petka u Šidu,potom se sele u druge gradove. Na terenima za male sportove u Višnjićevu u subotu je planiran i počinje5. memorijalni turnir u malom fudbalu Vladimir Jovanović Faca, a prijave za učešće na turniru primaju sedo petka 16. juna. Toliko Nataša za ovo javljanje iz studija Kopernikus RTV Šid. Pozdrav.Voditelj Nataša:Hvala Svetlana.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

14.06.2017

Ovo je Srbija14.06.2017 15:00:00 130:0014.06.2017 15:44:00 2:05

Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Dokumentarini film

1763

SpikerDva dokumentarna filma našeg snimatelja iz vranjskog dopisništvo RTS-a Slađana Stojanovića, Dejan iNedovršena misija Trifun Bombaš 2 biće prikazani večeras u kinoteci Makedonije u Skoplju, a uprivremenom prihvatnom centru u Bujanovcu održana je projekcija dva animirana filma, čiji su autorimigranti kojima je obezbeđen smeštaj u tom centru.ReporterTrpezarija je postala privremena bioskopska sala za večernje projekcije, na repertoaru dva animiranafilma osmišljena, kreirana i realizovana tu u centru za smeštaj migranata.David DaudiOvo je bilo dobro iskustvo, radili smo zajedno, stvorili smo film baš mi se sviđa, a i mojim prijateljima.Muhammad Adnan KavU početku sam dolazio da prevedem kada je potrebno, ali sam kasnije sve više vremena provodio naradionicama, bilo je zanimljivo.ReporterPočetkom maja počeli su da uče osnovne korake animacije, tada ih je bilo 15, većina ih je otišla dalje uzemlje zapadne Evrope, ostavili su svoj pečat, svoju poruku, crtež.Marija Vranešević, upravnik programa u ČovekoljubljuDa nauče da kreiraju jedno umetničko delo, a sa druge strane da ispolje svoje emocije na način koji ćebiti prihvatljiv, I nama I bilo kome u svetu.ReporterDva filma, dve tehnike, kolaž i pesak, prvi film je o personalizaciji, poručuju da nisu samo broj, drugi je onostalgiji, nedostaje im dosta toga iz domovine, ali nebo je isto svuda.Miroslav Đerić, ŠAFNekome nedostaje porodica, sestra, nekome bicikla, bilo je tu nekoga kome je nedostajalo škola, mi imne dajemo ideju već oni sami.ReporterŠkola animiranog filma postoji 30 godina, prvi film Kutija snimljen je 1987 godine, nakon Bujanovca ŠAFu svetu animacija uključuje i mlade migrante iz prihvatnog centra u Preševu i tamo uskoro počinjuradionice.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

14.06.2017

Novosti14.06.2017 15:00:00 45:0014.06.2017 15:09:00 0:22

Autori:Teme:

Radio Novi Sad


Naslov: Prekršajni postupak zbog izbeglica

350

Spiker:Danas će biti pokrenut prekršajni postupak protiv Češke, Mađarske i Poljske zbog neispunjavanjaobećanja u vezi sa prihvatom izbeglica, izjavio je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker.Spiker:On je rekao da te zemlje više od godinu dana uopšte nisu primile izbeglice u okviru trogodišnjegprograma o raspodeli 160 hiljada izbeglica.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

14.06.2017

Nacionalni dnevnik 1614.06.2017 15:45:00 75:0014.06.2017 16:07:00 1:36

Autori:Teme:

Pink

Dejan VasiljevićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Usvojena rezolucija Evropskog parlamenta

1791

Spiker:Evropski parlament usvojio je Rezoluciju o Srbiji kojom se pozdravlja napredak Srbije na putuevrointergracija, daje podrška za nove korake za članstvo u EU i navode prioriteti reformskog procesa.Evropski parlament je velikom većinom glasova 524 glasa „ZA“ od prisutnih 673 usvojio Rezoluciju oSrbiji.Dejan Vasiljević, reporter:Rezolucija pozdravlja angažovanje i napredak Srbije u procesu evrointegracija i poziva Beograd da ukomunikaciji sa građanima aktivno promoviše svoju evropsku strategiju. Evropski parlament pozdravljaotvaranje 8 poglavlja u pristupnim pregovorima i iznosi očekivanja otvaranja novih poglavlja sa Srbijom.Rezolucijom se i ovoga puta naglašava da je primena reformi ključna za nastavak evropskog puta Srbije.Pozdravlja se i generalno poboljšanje ekonomske politike u zemlji, napredak ka funkcionalnoj tržišnojekonomiji kao i konstruktivan odnos sa zemljama u regionu. Pohvale stižu i za human odnos premamigrantima. I ove godine Srbija je pozvana da postepeno usklađuje svoju spoljnu bezbednosnu politikusa politikom EU uključujući i politiku prema Rusiji. Kao jedan od ključnim prioriteta evrointegracija Srbijenavodi se i normalizacija odnosa sa Kosovom i puna primena dogovorenog u dijalogu Beograda i Prištine,uključujući i pitanje Zajednice srpskih opština. Dve strane se pozivaju da definišu nove teme razgovora uokviru dijaloga. Predsednik Parlamentarnog odbora za saradnju sa Zapadnim Balkanom Edvard Kukanpozdravio je usvajanje Rezolucije i pozvao EU da otvori nova poglavlja u okviri pristupnih pregovora saSrbijom, a Beograd da radi na reformi vladavine prava u zemlji. Potpredsednica Evropskog ParlamentaUlrike Lunaček istakla je da je Srbija ostvarila poseban napredak u tržišnoj privredi. Dejan Vasiljević,Televizija Pink.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

14.06.2017

Vesti 16/B9214.06.2017 16:00:00 75:0014.06.2017 16:25:00 2:35

Autori:Teme:

TV B92



2536

Spiker:Evropska komisija nije imala drugog izbora nego da pokrene prekršajni postupak protiv Poljske,Mađarske i Češće zbog neispunjavanja obećanja vezanih za prihvat izbeglica, kaže predsednik Žan KlodJunker. Ovaj problem dodatno komplikuje to što je Mađarska još ranije pokrenula postupak predMeđunarodnim sudom pravde za poništavanje ovog akta koji je usvojen još 2015. godine i to uzobrazloženje da Unija za to nije imala pravni osnov.Novinar Žana Bulajić:Ograda sa Srbijom ostaje, a Mađarska nema nameru da se povinuje odluci iz Brisela. ZvaničnaBudimpešta nije previše zabrinuta zbog najavljenog prekršajnog postupka.Gabor Bodiš, novinar:Mađarska se ne plaši suviše ovih reakcija iz Brisela, samim tim što su te kazne, odnosno te mere sudugoročne i ko zna kada će uopšte uvedene ako budu uopšte. Znači Mađarska je sada Vlada ViktoraOrbana je dospela u jednu malu međunarodnu izolaciju.Novinar:međunarodni sud pravde prvo bi trebalo da odluči po zahtevu Mađarske da li je pravni akt na koji sepoziva Unija validan ili ne.Vladimir Međak, Evropski pokret u Srbiji:Ako kaže da je akt validan da je pravno valjano donet i da Evropska komisija, Evropska unija imanadležnost da radi to što je uradila na takav način onda će presuditi u narednom postupkuda ove tridržave koje su prekršile obavezujući akt EU i verovatno će narediti prvo obavezu ponašanja u te tridržave morale da urade ono što u aktima stoji i verovatno će narediti, odrediti određenu finansijskukaznu.Novinar.Posle finansijskih moguće su i političke sankcije zadržave članice ako odbiju da primene odluke suda.Suspenzija članstva podrazumeva da države krše osnovne principe Unije među kojima je i vladavinaprava.Vladimir Međak, Evropski pokret u Srbiji:Sama suspenzija to je zaista nuklearna bomba to vam je oružje sudnjeg dana i to ne poteže tek tako jerto je zaitsa nešto što ostaje zauve, ostaje kao neko loše sećanje među držvama članicama a EU seprvenstveno bazira na solidarnosti. Međutim s druge strane takva opcija nije isklkjučena.Novinar:Planom usvojenim u septembru 2015. godine predviđena je raspodela 120.000 izbeglica u 28 državačlanica. Uprkos protivljenju zemalja članica Višegradske grupe odnosno Mađarske, Poljske, Slovačke iČeške, Mađarska se, kako je naveo evropski komesar za izbeglice Dimistris Saramopulos nije niobavezala da će preuzeti izbeglice niti je ikoga prihvatila. Poljska se obavezala ali nije prihvatila nikoga aČeška ništa nije uradila u poslednjih godinu dana uprkos upozorenju iz Brisela.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

14.06.2017 17:36


Tanjug

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: Opština Novi Bečej dodeljuje osam kuća izbeglicama

724

Komisija opštine Novi Bečej zadužena za dodelu kuća izbegličkim porodicama na njenoj teritoriji, izvršilaje bodovanje 17 pristiglih prijava i odlučila da će prvih osam kandidata sa liste prijavljenih dobiti novustambenu jedinicu.

Kako piše u saopštenju Opštine, Novi Bečej je jedna od 53 lokalne samouprave u kojima će bitirealizovano ukupno 899 stambenih rešenja, koja su dodeljena u okviru projekta Regionalni stambeniprogram u Republici Srbiji.

Vrednost svakog objekta iznosi 9. 500 evra, navodi se u saopštenju.

Kandidati će, kažu, imati pravo žalbe na odluku ukoliko smatraju da su na neki način oštećeni, a nakonisteka roka za žalbe od 15 dana, kreće postupak potpisavanja ugovora o "kupoprodaji kuća“.


www.tanjug.rs


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

14.06.2017

Telemaster 183014.06.2017 17:55:00 45:0014.06.2017 18:29:00 0:24

Autori:Teme:

Happy

RedakcijaMigracije

Naslov: Australija će platiti 70 miliona dolara izbeglicama

691

Australija je pristala da plati 70 miliona australijskih dolara za više od 1.900 izbeglica i tražilaca azilazatočenih na pacifičkom ostrvu Manus, što je jedna od najznačajnijih pravnih odluka o poštovanjuljudskih prava u toj zemlji.„Smatra se da je ovo najveća nagodba oko kolektivne tužbe o ljudskimpravima u australijskoj pravnoj istoriji”, navela je kompanija Slejter i Gordon, koja je podnela tužbu uime zatvorenika.Sve izbeglice i tražioce azila koji u Australiju stignu brodom, tamošnje vlasti šalju uPapuu-Novu Gvineju ili na ostrvsku državu Nauru. U Kanberi kažu da na taj način odvraćaju migrante odpokušaja da se dokopaju Australije opasnim putovanjem krijumčarskim brodovima



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

14.06.2017

Vesti 1814.06.2017 18:00:00 50:0014.06.2017 18:11:00 2:25

Autori:Teme:

Prva televizija


Naslov: Napredak Srbije

2353

Spiker:Evropski parlament usvojio je rezoluciju o Srbiji. U rezoluciji se pozdravlja napredak Srbije na putuevrointegracija, daje podrška za nove korake ka članstvu u Evropskoj uniji i navode prioriteti reformskogprocesa. U rezoluciji se naglašava primetno angažovanje i napredak Srbije u procesu evrointegracija adržava poziva da kod građana aktivno promoviše svoju strategiju za ulazak u Evropsku uniju. Evropskiparlamentarci naglasili su da je za nastavak evropskog puta Srbije ključna primena reformi.Johanes Han:Srbija sada treba da nastavi sa procesom reformi pre svega u oblasti vladavine prava, nezavisnostipravosuđa, medijskih sloboda i zaštite ljudskih prava. Takođe veoma je važno da Srbija nastavi svojenapore u normalizaciji odnosa sa Kosovom. Posebno ohrabruje odlučnost predsednika Vučića da nastavidijalog s Prištinom.Spiekr:Evropski parlament pozvao je Srbiju da postepeno usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sapolitikom Evropske unije uključujući i politiku prema Rusiji.Dejvid Mekalister:Srbija nema samo evropsku perspektivu Srbija ima evropsku budućnost. Jasno je da se ova zemlja jasnokreće ka uniji. Do sada je otvoreno 8 poglavlja o pristupnim pregovorima. Očekujemo da će u toku ovogmeseca biti otvorena još 2. Čim Srbija dobije predsednika vlade i Kosovo dobije novu vladu očekujemood Beograda i Prištine da nastave pregovore o normalizaciji odnosa.Spiker:Pozdravlja se i generalno poboljšanje ekonomske politike u zemlji i naglašava važnost malih i srednjihpreduzeća u ekonomiji Srbije. Pohvaljeni smo i za konstruktivan i human odnos prema migrantima ali setraži bolja zaštita ranjivih grupa kao što su Romi, osobe sa invaliditetom, LGBT populacija i zatvorenici.Rezolucija je za osnovu imala izveštaj izvestioca evropskog parlamenta Dejvida Mekalistera o napretkuSrbije u 2016. godini.Jadranka Joksimović:Izvestilac Mekalister uspeo je čini mi se da objedini sva ta različita mišljenja i da predominantnopreovlađuje pozitivan ton ove rezolucije o Srbiji što mislim da je još jedan dobar signal. Milsim daMekalister uradio dobar posao ali pre svega Srbija je uradila dobar posao i to se i vidi kroz tekst overezolucije.Reporter:Ove rezolucije evropskog parlamenta nisu obavezujućeg karaktera ali imaju težinu politčke preporukejedne od tri najznačajnje institucije Evropske unije.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

14.06.2017

Dnevnik 2/RTS114.06.2017 19:30:00 40:0014.06.2017 19:50:00 3:00

Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Deca migranti

3031

SpikerGotovo polovina migranata u Srbiji su deca. Trećina je bez pratnje roditelja od oko 3.100 mališana izbliskoistočnih i afričkih zemalja. Za stotinak njih, koji su pohađali srpske škole, danas je prvi danraspusta. Imaju mnogo da nadoknade jer su u proseku propustili jednu školsku godinu.ReporterDesetogodišnja Mahna je tek mesec dana delila klupu sa vršnjacima iz Beograda, a već je na raspustu.Dok su njeni novi drugari prelazili iz polugodišta u polugodište, ona je sa porodicom iz Avganistanaputovala iz zemlje u zemlju.Mahna OsmaniSviđa mi se da učim u Srbiji matematiku, fiziku, engleski, a najinteresantniji mi je srpski. Dobar dan.ReporterEngleski je savladala prelazeći iz jednog u drugi izbeglički kamp. U Krnjači nastavlja da uči.Mahna OsmaniMahna kaže da je u školiCrtamo, učimo i gledamo crtane filmove.ReporterDa li se sećaš poslednjeg školskog časa u Avganistanu?Mahna OsmaniNe. Ne sećam se.Milica Nenadović, psihosocijalni tim Kamp "Krnjača", BeogradVerovatno od septembra će svi ići u školu, tako da ćemo tokom leta da ih pripremamo. Neki su većspremni za školu mada nikada nisu išli, tako da je za njih jako bitno da se pripreme.ReporterPo uputstvu Ministarstva prosvete i škole bi trebalo da se pripremaju da na jesen prime svezainteresovane azilante. Mnogi roditelji ne žele da pošalju decu u srpske škole, nadajući se nastavkuputa.Nenad Ivanišević, državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politikeSve vreme se radi na neformalnoj vrsti edukacije. Drže, ajde ako mogu tako da kažem, u nekoj školskojkondiciji da bi, ukoliko se roditelji ipak odluče da deca idu u školu, mogle da se uključe u formalni sistemobrazovanjaReporterPlan za raspust u većini prihvatnih centara ima i Unicef. Da deca kroz zabavu nastave da uče srpski iengleski, matematiku, ali i veštine komunikacije – kako da se snađu u novoj sredini. Spremaju se i decau Preševu. Za njih do sada, osim radionica u prihvatnom centru, nije bilo škole, pa ni raspusta.Ljiljana Došen, "Save the children"Da negde vidimo gde su neke njihove praznine u znanju, da to popunimo u toku leta, da intenzivno decanauče srpski jezik, da nauče pravila ponašanja u školi, šta se od njih očekuje u školi, dal će biti učiteljicaili učitelj.ReporterJovana Vinčić, Centar za pomoć tražiocima azilaImate decu koja su išla u škole koje su samo za devojčice ili za dečake i kako sada tu postaviti nekegranice. Imali smo devojčicu koja je rekla – ali on ni ne zna da ja ne smem da imam dečake drugare.ReporterU kampu u Bogovađi, korak u obrazovanju hvataju grupe različitog uzrasta, od predškolskog dosrednjoškolaca.Gordana Vukašin, Grupa 484Postoji težnja ka većoj strukturi i konkretnim obrazovnim aktivnostima tipa učenju matematike, učenjustranih jezika sa jedne strane, dok sa druge strane postoji niz sportskih aktivnosti, kreativnih aktivnosti,slobodne igre na kraju krajeva koja je deci takođe neophodna.ReporterMahna iz Avganistana na raspust je otišla sa prvom diplomom iz Srbije – sa RTS-ovog krosa.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

14.06.2017 19:54


Tanjug

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: U Srbiji boravi više od 2.500 dece izbeglica i migranata

2943

U Srbiji boravi više od 2.500 dece izbeglica i migranata kojima je, zbog zatvorenih granica, boravak uSrbiji produžen, istaknuto je danas na konferenciji ''''Predstavljanje dobrih praksi i izazova u pružanjupodrške deci u migracijama".

Kako je navedeno u saopštenju, na konferenciji je ukazano i da je potrebno obezbediti smeštaj prikladanza decu po međunarodnim standardima i sveobuhvatnu podršku kako bi se osigurao njihov nesmetanrast i razvoj u uslovima produženog boravka.

Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja rekao je da je, uprkosnaporima koji su uloženi u poboljšanje uslova smeštaja i uključivanje u obrazovni sistem, rad sa decomizbeglicama veoma zahtevan i izazovan.

''''Očekujem da ćemo svi zajedno raditi na poboljšanju situacije i na tome da se veći broj dece kojaborave u Srbiji upiše u škole'''', rekao je Ivanišević.

On je dodao da se za decu koja ne žele da se uključe u obrazovni sistem, obrazovne aktivnosti morajuorganizovati u centrima u kojima ona borave te pozvao sve da nastave da kreiraju sliku Srbije kojom semožemo ponositi.

Deca čine više od 40 odsto ukupnog broja izbeglica i migranata u Srbiji, a neretko bivaju izloženarizicima od zloupotrebe, nasilja, iskorišćavanja i zanemarivanja, te kao takva predstavljaju posebnoranjivu kategoriju.

Rizici za zdravlje i dobrobit dece povećavaju se ako su u neodgovarajućem smeštaju - u prostoru bezprivatnosti, koji dele sa odraslima koje ne poznaju, bez adekvatnih uslova za održavanje higijene iliadekvatnog pristupa sanitarnim prostorijama.

Prema procenama organizacije Save the Children, polovina dece koja 2017. godine putuju pogođenaizbegličkom krizom, putuju bez pratnje.

''''Deca bez pratnje posebno su ranjiva, te im je potrebna adekvatna briga'''', istakla je Jelena Besedić izorganizacije Save the Children.

Prema njenim rečima, moguća rešenja za njih su smeštaj u posebne jedinice pri javnim ustanovama zabrigu o deci, ali i drugi oblici alternativne brige kao što su smeštaj u hraniteljske porodice, ili malezajednice za podržano, zajedničko stanovanje, ako su u pitanju adolescenti.

Kako kaže, najvažnije je imati u vidu da nisu sva deca u istoj situaciji, te se odluke o tome koja vrstapodrške je najbolja donose za svako pojedinačno dete, u skladu sa individualnom procenom njegovog ilinjenog najboljeg interesa.

Hraniteljstvo za decu bez pratnje do sada je pokazalo dobre rezultate - hraniteljske porodice primile suukupno 21 dete-migranta različitog uzrasta, od beba do sedamnaestogodišnjaka, i sva iskustva su veomapozitivna.

Centar za porodični smeštaj i hraniteljstvo - Beograd je uz podršku organizacija Save the Children i IRCrazvio specijalizovane treninge za porodice koje bi brinule o deci-migrantima, i sproveo kampanju zapromociju ove vrste hraniteljstva, a trenutno je 38 porodica obučeno i spremno za hraniteljstvo dece-migranata.


www.tanjug.rs


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

14.06.2017

Vesti 20/B9214.06.2017 20:00:00 60:0014.06.2017 20:12:00 2:36

Autori:Teme:

TV B92



2536

Spiker:Evropska komisija nije imala drugog izbora nego da pokrene prekršajni postupak protiv Poljske,Mađarske i Češće zbog neispunjavanja obećanja vezanih za prihvat izbeglica, kaže predsednik Žan KlodJunker. Ovaj problem dodatno komplikuje to što je Mađarska još ranije pokrenula postupak predMeđunarodnim sudom pravde za poništavanje ovog akta koji je usvojen još 2015. godine i to uzobrazloženje da Unija za to nije imala pravni osnov.Novinar Žana Bulajić:Ograda sa Srbijom ostaje, a Mađarska nema nameru da se povinuje odluci iz Brisela. ZvaničnaBudimpešta nije previše zabrinuta zbog najavljenog prekršajnog postupka.Gabor Bodiš, novinar:Mađarska se ne plaši suviše ovih reakcija iz Brisela, samim tim što su te kazne, odnosno te mere sudugoročne i ko zna kada će uopšte uvedene ako budu uopšte. Znači Mađarska je sada Vlada ViktoraOrbana je dospela u jednu malu međunarodnu izolaciju.Novinar:međunarodni sud pravde prvo bi trebalo da odluči po zahtevu Mađarske da li je pravni akt na koji sepoziva Unija validan ili ne.Vladimir Međak, Evropski pokret u Srbiji:Ako kaže da je akt validan da je pravno valjano donet i da Evropska komisija, Evropska unija imanadležnost da radi to što je uradila na takav način onda će presuditi u narednom postupkuda ove tridržave koje su prekršile obavezujući akt EU i verovatno će narediti prvo obavezu ponašanja u te tridržave morale da urade ono što u aktima stoji i verovatno će narediti, odrediti određenu finansijskukaznu.Novinar.Posle finansijskih moguće su i političke sankcije zadržave članice ako odbiju da primene odluke suda.Suspenzija članstva podrazumeva da države krše osnovne principe Unije među kojima je i vladavinaprava.Vladimir Međak, Evropski pokret u Srbiji:Sama suspenzija to je zaista nuklearna bomba to vam je oružje sudnjeg dana i to ne poteže tek tako jerto je zaitsa nešto što ostaje zauve, ostaje kao neko loše sećanje među držvama članicama a EU seprvenstveno bazira na solidarnosti. Međutim s druge strane takva opcija nije isklkjučena.Novinar:Planom usvojenim u septembru 2015. godine predviđena je raspodela 120.000 izbeglica u 28 državačlanica. Uprkos protivljenju zemalja članica Višegradske grupe odnosno Mađarske, Poljske, Slovačke iČeške, Mađarska se, kako je naveo evropski komesar za izbeglice Dimistris Saramopulos nije niobavezala da će preuzeti izbeglice niti je ikoga prihvatila. Poljska se obavezala ali nije prihvatila nikoga aČeška ništa nije uradila u poslednjih godinu dana uprkos upozorenju iz Brisela.



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

15.06.2017

Globus1150

Strana: 13

Autori:Teme:

Danas

S.D.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Vreme da se Češka pripremi za izlazak iz EU



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

15.06.2017

Svet7310000

Strana: 11

Autori:Teme:

Dnevnik


Naslov: Packe zbog revizije i migranata



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

15.06.2017

Vesti50745000

Strana: 10

Autori:Teme:

Srpski telegraf

Jelena JokanovićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: ISIS UBIJA U TUNISU I EGIPTU



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

15.06.2017

Svet4210000

Strana: 11

Autori:Teme:

Dnevnik


Naslov: Estonija protiv kažnjavanja tri članice Evropske Unije



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

15.06.2017


Strana: 8

Autori:Teme:

Večernje novosti

G.ČIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Sledi kažnjavanje “neposlušnih“



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

15.06.2017

Društvo20135000

Strana: 7

Autori:Teme:

Politika

D. Jokić StamenkovićIzbeglice i azilanti / migranti; Migracije

Naslov: Trideset osam hraniteljskih porodica spremno da primi decu migrante



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

15.06.2017

Svet48535000

Strana: 2

Autori:Teme:

Politika


Naslov: Višegradska četvorka strahuje od nove gvozdene zavese



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

15.06.2017

Svet1650000

Strana: 6

Autori:Teme:

Blic


Naslov: Šamar Zagrebu iz EU



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

15.06.2017

Poslednja3390

Strana: 24

Autori:Teme:



Naslov: USVOJENA REZOLUCIJA O SRBIJI



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

15.06.2017

Politika55510000

Strana: 4

Autori:Teme:

Dnevnik

E.DIzbeglice i azilanti / migranti; Migracije

Naslov: Većinska podrška Srbiji na evropskom putu



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

15.06.2017

Noćni žurnal15.06.2017 01:05:00 25:0015.06.2017 01:14:00 0:25

Autori:Teme:

Prva televizija


Naslov: Napredak Srbije

2353

Spiker:Evropski parlament usvojio je rezoluciju o Srbiji. U rezoluciji se pozdravlja napredak Srbije na putuevrointegracija, daje podrška za nove korake ka članstvu u Evropskoj uniji i navode prioriteti reformskogprocesa. U rezoluciji se naglašava primetno angažovanje i napredak Srbije u procesu evrointegracija adržava poziva da kod građana aktivno promoviše svoju strategiju za ulazak u Evropsku uniju. Evropskiparlamentarci naglasili su da je za nastavak evropskog puta Srbije ključna primena reformi.Johanes Han:Srbija sada treba da nastavi sa procesom reformi pre svega u oblasti vladavine prava, nezavisnostipravosuđa, medijskih sloboda i zaštite ljudskih prava. Takođe veoma je važno da Srbija nastavi svojenapore u normalizaciji odnosa sa Kosovom. Posebno ohrabruje odlučnost predsednika Vučića da nastavidijalog s Prištinom.Spiekr:Evropski parlament pozvao je Srbiju da postepeno usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sapolitikom Evropske unije uključujući i politiku prema Rusiji.Dejvid Mekalister:Srbija nema samo evropsku perspektivu Srbija ima evropsku budućnost. Jasno je da se ova zemlja jasnokreće ka uniji. Do sada je otvoreno 8 poglavlja o pristupnim pregovorima. Očekujemo da će u toku ovogmeseca biti otvorena još 2. Čim Srbija dobije predsednika vlade i Kosovo dobije novu vladu očekujemood Beograda i Prištine da nastave pregovore o normalizaciji odnosa.Spiker:Pozdravlja se i generalno poboljšanje ekonomske politike u zemlji i naglašava važnost malih i srednjihpreduzeća u ekonomiji Srbije. Pohvaljeni smo i za konstruktivan i human odnos prema migrantima ali setraži bolja zaštita ranjivih grupa kao što su Romi, osobe sa invaliditetom, LGBT populacija i zatvorenici.Rezolucija je za osnovu imala izveštaj izvestioca evropskog parlamenta Dejvida Mekalistera o napretkuSrbije u 2016. godini.Jadranka Joksimović:Izvestilac Mekalister uspeo je čini mi se da objedini sva ta različita mišljenja i da predominantnopreovlađuje pozitivan ton ove rezolucije o Srbiji što mislim da je još jedan dobar signal. Milsim daMekalister uradio dobar posao ali pre svega Srbija je uradila dobar posao i to se i vidi kroz tekst overezolucije.Reporter:Ove rezolucije evropskog parlamenta nisu obavezujućeg karaktera ali imaju težinu politčke preporukejedne od tri najznačajnje institucije Evropske unije.



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

15.06.2017

Svet630

Strana: 35

Autori:Teme:

Novi magazin


Naslov: EU pokrenula postupak protiv Mađarske, Poljske i Češke



1/3

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

15.06.2017

Bez naslova21280

Strana: 1,34,35

Autori:Teme:

Tabloid

Milan BalindaIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: NA TRAMPOVOM PUTU



2/3

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

15.06.2017

Bez naslova21280

Strana: 1,34,35

Autori:Teme:

Tabloid





3/3

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

15.06.2017

Bez naslova21280

Strana: 1,34,35

Autori:Teme:

Tabloid





1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

15.06.2017

Beograde dobro jutro15.06.2017 07:00:00 330:0015.06.2017 08:20:00 0:20

Autori:Teme:

TV Studio B


Naslov: Više od 2500 dece migranata

374

Spiker:Samo kratko informacija kad već pominjem migrante, da u Srbiji boravi više od 2.500 dece migranatakojima je zbog zatvorenih granica boravak u Srbiji produžen. I na konferenciji koja je juče održana uBeogradu, ukazano je da je potrebno obezbediti prikladan smeštaj i sveobuhvatnu podršku. Šta to znači?Koliko će nas to koštati, pričaćemo tokom jutra na Studio B.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

15.06.2017

Jutro on line15.06.2017 09:00:00 165:0015.06.2017 09:40:00 2:13

Autori:Teme:

Kopernikus



1772

Spiker:Pre nego što prelistamo dnevnu štampu, idemo na kratko do Radio-televizije Šid. Tamo je koleginicaSvetlana Stanić. Svetlana, dobro jutro.Svetlana Stanić, novinar Kopernikus RTV Šid:Dobro jutro, Sanja. Pozdrav iz studija Kopernikus Radio-televizije Šid, iz sunčanog Srema. Baš nam jelepo danas. A evo i nekih najava i događaja za ovaj 15. jun. Naime, za 15, 20-ak minuta predsednikOpštine Šid Predrag Vuković održaće konferenciju za novinare. Povod za obraćanje novinarima suodobrena sredstva za opštinu Šid na konkursu Ministarstva za kulturu i informisanje „Gradovi u fokusu2017“, a u iznosu od 19 miliona dinara, i to za projekat „Sačuvajmo kulturu Šida“. Sa nestrpljenjemočekujemo njegovu izjavu. A danas u veečrnjim satima u centru grada, u organizaciji Kulturno-obrazovnog centra Šid biće održana i pripredba pod nazivom „U susret raspustu“. A na njoj ćeučestvovati članovi dečijih folklornih sekcija, i to Srpskog kulturno-umetničkog društva „Sveti Sava“,Kulturno-umetničkog društva „Filip Višnjić“ iz Višnjićeva, Slovačkog kulturno-umetničkog društva„Jednota“ i Hrvatskog kulturno-umetničkog društva „Šid“. Početak je, kao što rekoh, u 19 časova, ucentru i to na bini na Trgu kulture. Takođe, danas, ali od 13 časova u Narodnoj biblioteci „SimeonPiščević“ u Šidu biće prikazan jedan zanimljiv dokumentarni film „Dobri poštar“ koji govori o izbegličkojkrizi, u režiji Tonislava Hristova, u sklopu izložbe fotografija „Solidarnost u vremenu krize“ koji jeorganizovala Fondacija Ana i Vlade Divac. Ovu izložbu su Šiđani mogli i pogledati ove nedelje i ona jedostupna svim zainteresovanim još danas i sutra, a onda se seli u neki drugi grad u Srbiji. Toliko, Sanja,za ovo javljanje za ovo pre podne iz studija Kopernikus Radio-televizije Šid.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

15.06.2017

Vesti 16/B9215.06.2017 16:00:00 75:0015.06.2017 16:29:00 2:04

Autori:Teme:

TV B92

RedakcijaMigracije

Naslov: Smeštaj migranata u Bosilegradu

1968

Spiker:Dok se u pojedinim mestima u Srbiji protestvovalo protiv migranata i tražilo da se oni izmeste, imaopština koje jedva čekaju da one dođu. To je slučaj sa Bosilegradom gde je nedavno smeštaj dobilo oko60 ljudi sa Bliskog istoka. Kolega sa Exploziva snimile su reportažu i evo dela priče.Reporter:Uglavnom su u prolazu, njihova krajnja destinacija je zapadna Evropa, ovde na krajnjem jugoistokuSrbije u Bosilegradu međutim osećaju se kako kažu kao kod kuće.Mahmut Balili:Stigli smo ovde u Srbiju pre 6 meseci, situacija nije bila baš dobra, prošli smo kroz težak period rata ibrojnih napada, zaista nam je bilo teško. Ipak prvi kamp u koji smo stigli smo napustili i došli uBosilegrad. Moram priznati da ove stvarno imamo dobar život, možda i najbolji u Evropi.Reporter:Mahatmuova porodica broji 9 članova, Bosilegrad je mesto za koje naravno nikada pre nije čuo, ali jeupravo to mesto koje je postalo njegov drugi dom. Ponosi se ova mala varoš sa nešto manje od 10hiljada stanovnika nečim u čemu su jedinstveni. Oni su jedini grad u Evropi koji traži da se kod njihdoseli još migranata.Vladimir Zaharijev, predsdnik Opštine Bosilegrad:Prosto su dobro došli, prosto su ta dečica sa svojim roditeljima na nekim mukama tamo nege, a mi smodovoljno dobro kulturno vaspitani, da jednostavno svi u Bosilegradu razmišljamo da treba takvim ljudimada pomognemo.Reporter:Kamp igre i pesme, kamp zajedništva i razumevanja, jer kažu i meštani i migranti svi smo isti.Vladimir Zaharijev, predsdnik Opštine Bosilegrad:Stvarno su daleko od kuće, možda im je destinacija neka druga ali se osećaju kao kod kuće. Za Novugodinu smo pripremili folklor iz sportskog društva, i onda su oni igrali, oni su sedeli, slušali naše folklore,gladali kako se igra.Reporter:Možda nikada niste bili u Bosilegradu, možda ne znate tačno gde se ova mala opština nalazi, ali sigurnoćete je sada zapamtiti, jer ovde nema podela, ovde se zaista na muci poznaju junaci.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

15.06.2017 17:46

http://www.minrzs.gov.rs/cir/pres/saopstenja/item/8959-drzavni-sekretar-nenad-ivanisevic-sa-Autori:Teme:

www.minrzs.gov.rs


Naslov: Državni sekretar Nenad Ivanišević sa specijalnim savetnikom Generalnog sekretaraSaveta Evrope za pitanje migracija i izbeglica Tomasom Bočekom

666

Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dr Nenad Ivanišević,sastaće se sa Tomasom Bočekom, specijalnim savet...Sastanak ministra Vulina sa delegacijom Svetske bankečetvrtak, 15 jun 2017

Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dr Nenad Ivanišević,sastaće se sa Tomasom Bočekom, specijalnim savetnikom Generalnog sekretara Saveta Evrope zapitanje migracija i izbeglica u petak, 16. juna 2017. godine, u 11:00 časova, sala 149, IV sprat (Nemanjina br.11).Tema sastanka biće aktuelna migrantska kriza i mogućnosti za dalju saradnju i podršku Saveta EvropeRepublici Srbiji.


http://www.minrzs.gov.rs/cir/pres/saopstenja/item/8959-drzavni-sekretar-nenad-ivanisevic-sa-specijalnim-savetnikom-generalnog-sekretara-saveta-evrope-za-pitanje-migracija-i-izbeglica-tomasom-bocekom


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

15.06.2017

Vesti 20/B9215.06.2017 20:00:00 60:0015.06.2017 20:21:00 2:00

Autori:Teme:

TV B92

RedakcijaMigracije

Naslov: Smeštaj migranata u Bosilegradu

1968




1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

16.06.2017

Sandžak320

Strana: 3

Autori:Teme:

Danas

S.N.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: NOVI CENTAR ZA TRAZIOCE AZILA



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

16.06.2017

Vojvodina32210000

Strana: 13

Autori:Teme:

Dnevnik

M. GagrčinMigracije; Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Uplašeni za bezbednost dece



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

16.06.2017

Svet1350000

Strana: 6

Autori:Teme:

Blic


Naslov: „I sam sam iznenađen što Slovačka nije među...



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

15.06.2017

Exploziv15.06.2017 17:25:00 35:0015.06.2017 17:25:00 7:54

Autori:Teme:

Prva televizija


Naslov: Migranti u Bosilegradu

1978




1/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

16.06.2017

Bez naslova12530

Strana: 68,69

Autori:Teme:

Pečat

Milovan DanojlićIzbeglice i azilanti / migranti; Migracije

Naslov: IZVORI I UVIRI TERORIZMA



2/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

16.06.2017

Bez naslova12530

Strana: 68,69

Autori:Teme:

Pečat

Milovan DanojlićIzbeglice i azilanti / migranti; Migracije

Naslov: IZVORI I UVIRI TERORIZMA



1/4

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

16.06.2017

Intervju25230

Strana: 50,51,52,53

Autori:Teme:

Pečat

BORIS NADIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: KRIK ZA MAKEDONIJU



2/4

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

16.06.2017

Intervju25230

Strana: 50,51,52,53

Autori:Teme:

Pečat





3/4

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

16.06.2017

Intervju25230

Strana: 50,51,52,53

Autori:Teme:

Pečat





4/4

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

16.06.2017

Intervju25230

Strana: 50,51,52,53

Autori:Teme:

Pečat





1/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

16.06.2017

Bez naslova24290

Strana: 18,19

Autori:Teme:

Ekspres

Nebojša VukovićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: DALEKO IM LEPA VINČA!



2/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

16.06.2017

Bez naslova24290

Strana: 18,19

Autori:Teme:

Ekspres

Nebojša VukovićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: DALEKO IM LEPA VINČA!



1/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

16.06.2017

Bez naslova24110

Strana: 8,9

Autori:Teme:

Ekspres

Đoko KesićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: SRBIJA JE U MEKOJ OKUPACIJI



2/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

16.06.2017

Bez naslova24110

Strana: 8,9

Autori:Teme:

Ekspres

Đoko KesićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: SRBIJA JE U MEKOJ OKUPACIJI



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

16.06.2017

Bez naslova6500

Strana: 16

Autori:Teme:

Diplomacy & Commerce


Naslov: More Investments are Needed in Child Initial Training



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

16.06.2017


Autori:Teme:

TV Studio B


Naslov: Gost Nenad Avramović, Koordinacija udruženja izbeglih i raseljenih u Srbiji

606

Povodom Svetskog dana izbeglica, krajiška udruženja organizuju manifestaciju u naselju Busije uZemunu. Reč je o prigradskom naselju u kojem živi preko 4000 stanovnika, a program manifestacije,raspoređen u dva dana, bavi se istorijom Srpske Krajine, a tu će biti i kulturno-zabavni program, krajiškivišeboj, i neizbežna kosidba, i sve to uz podršku Komesarijata za izbeglice i migracije.Avramović je, takođe, pomenuo i projekat regionalnog stambenog zbrinjavanja, koji organizuje Svetskabanka, a kojim je predviđeno da oko 60 000 izbeglih iz Republike Hrvatske i BiH, reše pitanje krova nadglavom...



1/1

Medij:Vreme:

Link:

16.06.2017 14:24

http://novimagazin.rs/vesti/jankovic-neophodno-je-da-parlament-razmatra-izvestaj-ombudsmanaAutori:Teme:

www.novimagazin.rs


Naslov: Janković: Neophodno je da parlament razmatra izveštaj ombudsmana

3388

Foto: Zoran Raš Vršilac funkcije Zaštitnika građana Miloš Janković ukazao je danas da parlament većtreću godinu zaredom ne razmatra godišnji izveštaj o radu ombudsmana, iako je to njegova zakonskaobaveza. Janković je na skupu "Ključni nalazi iz godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2016. godinu"kazao da Skupština Srbije taj dokument nije razmotrila ni tri meseca nakon što joj je predat. Podsetio jei na to da ni dva prethodna izveštaja nisu razmatrana, a istu sudbinu imaju i izveštaji o radu ostalihnezavisnih institucija - Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti."Neophodno je da se što pre razmatra izveštaj te institucije u Skupštini Srbije, jer sadrži dragocenepodatke koji bi mogli da doprinesu boljem postupanju organa javne uprave. Skupština treba da što prerazmatra izveštaj, prvo na odborima, a zatim i na plenarnom zasedanju", kazao je Janković. Predsednikskupštinskog Odbora za ljudska, manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović naveo je da ćeodbor i ove godine, posle izbora nove Vlade Srbije, razmatrati izveštaji Zaštitnika građana i ostalihnezavisnih tela, a očekuje da se na jesen to dogodi i na plenarnoj sednici parlamenta. "Donećemo iodređene zaključke koje ću uputiti Narodnoj skupštini na razmatranje u plenumu. Ja sam siguran i višesam nego ubeđen da ćemo mi na jesen razmatrati izvešaja na plenarnoj sednici, a kakvi će zaklučci biti,videćemo", kazao je Omerović novinarima. On je dodao da su izveštaji nezavisnih tela rendgenski prikazstanja ljudskih prava, a preporuke Zaštitnika građana značajne su i za pobojšanje zakonskih predloga.Vršilac funkcije Zaštitnika građana podsetio je da se građani najčešće žale na probleme iz oblastiekonomskog i socijalnog statusa - trećina žalbi odnosila se na "lošu upravu", kao i na to da je prošlegodine nastavljen trend umanjenja uloge Zaštitnika, kroz osporavanje rada putem medijske kampanje, aizostala je i propisana saradnja pojedinih državnih organa sa tom institucijom. Janković, ipak, kaoohrabrujuće ocenjuje to što su državni službenici i većina rukovodilaca u upravi održali dobar nivosaradnje sa zašitnikom. "Umesto da se ojača položaj zaštinika, tokom 2016. započete su aktivnosti kasmanjenju njegove nadležnosti. Najavljeno je uvoĐenje posebnog ombudmana za zaštitu prava deteta.Apsurd je da se organi vlasti čija je dužnost da obezbede zaštitu zalažu za uvođenje boljeg mehanizmakoji njih treba da kontroliše. Unapređenje prava se postiže unapređenjem rada organa vlasti", poručio jeJanković. Podsetio je i na to da su Srbiji posebno ranjive grupe bili siromašni, deca i mladi, stariji, žene,žrtve nasilja, pripadnici LGBT, pripadnici nacionalnih manjina, pre svega Romi, oboleli od teških bolesti,izbeglice i drugi migranti, ali i organizacije i pojedinci koji su zagovornici ljudskih prava.Kada je reč oslobodi izražavanja i stanja u medijima, Zaštitnik smatra da se stanje nije promenilo u odnosu na 2015.godinu. Dodao je da reforma javne uprave nije doživela otelotvorenje u praksi, te da se nije odgovoriloključnom izazovu, profesionalizaciji, depolitizaciji i racionalizaciji zaposlenih. Janković je istakao da uSrbiji postoji visoka stopa nezaposlenosti, da su primanja niska - najniža u regionu, pa su se građaniombudsmanu žalili zbog nepovoljnog položaja kod poslodavaca, neuplaćenih doprinosa, rada na crno.


http://novimagazin.rs/vesti/jankovic-neophodno-je-da-parlament-razmatra-izvestaj-ombudsmana


1/1

Medij:Vreme:

Link:

16.06.2017 14:47

https://www.dnevnik.rs/index.php/vojvodina/gradski-celnici-obecali-resavane-problema-s-migrantima-Autori:Teme:

www.dnevnik.rs


Naslov: Gradski čelnici obećali rešavanje problema s migrantima u Pančevu

2552

SOMBOR: Nastavljena su protestna okupljanja žitelja dela Sombora zvanog Šikara, zbog sve većihproblema sa migrantima. Sve je počelo pre nešto više od mesec dana, dolaskom grupe Avganistanaca iPakistanaca, kaže Predrag Ivan- U kampu je do tada boravilo 120 porodica sa kojima građani nikad nisu imali problema, naprotiv, narodim je pomagao. Lično sam četiri-pet puta morao da zovem policiju. Imam četvoro dece, koja zbogproblematičnog ponašanja migranata, definitivno nisu sigurna u naselju -kaže Ivanković.Obraćajući se novinarima Biljana Mihaljev, je podsetila da su građani Šikare 7. juna podneli Gradskojupravi peticiju, zahtevajući da se brojni problemi reše. Ona je ponovila da migranti slikaju devojčice idobacuju im, fotografišu njihove kuće, a da je je jedna maloletnica i napadnuta. Takođe, ukazala je da uokolini prihvatnog centra, na fudbalskom terenu, živi jedna grupa migranata koja nije registrovana. Ponjenim rečima, oni na javnoj česmi peru veš i kupaju se, a spavaju u kabinama i na samom igralištu.Prave probleme na terenu, po ulicama, po prodavnicama.Ivan Probojčević je naveo da je pre par dana grupa migranata sa rančevima šetala prugom, a voz koji jedolazio iz suprotnog smera je bio primoran da se zaustavi, jer oni nisu hteli da se sklone sa pruge.Takođe je istakao i da nije u redu da uveče moraju da zaljučavaju žene i decu po kućama zbog sve većegstraha.Pre par dana grupa migranata šetala se prugom, a voz koji je dolazio iz suprotnog smera bio je primoranda se zaustavi, jer nisu hteli da se sklonePozivu građana na skup su se odazvali zamenik gradonačelnice Antonio Ratković i Zoran Rus, šefodborničke grupe Srpske napredne stranke u lokalnom parlamentu. Oni su strpljivo saslušalinezadovoljne građane. Zamenik gradonačelnice je preneo da je u poslednje dve nedelje održano nekolikoSaveta za migracije na kojima su bili prisutni i predstavnici Komesarijata za izbeglice i da lokalna vlastčini sve što je u njenoj moći da se ovi problemi što pre reše. Ratković je rekao da su primljene peticije idopisi građana prosleđeni višim instancama, koje su upoznate i sa poslednjim napadom nasedamnaestogodišnjakinju. On očekuje da će rešenje za novonastalu situaciju sa migrantima biti nađenou narednih par dana.Na skupu u četvrtak su bili i predstavnici Komesarijata za izbeglice koji nisu bili voljni da daju izjave zamedije. Skup je protekao bez incidenata, a žitelji Šikare su ponovili da nastavljaju sa okupljanima od 19sati, sve dok bezbednosna situacija ne bude potpuno normalizovana.M. Gagrčin


https://www.dnevnik.rs/index.php/vojvodina/gradski-celnici-obecali-resavane-problema-s-migrantima-u-pancevu-16-06-2017


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

16.06.2017

Ovo je Srbija16.06.2017 15:00:00 130:0016.06.2017 15:17:00 0:30

Autori:Teme:

RTS1



460

Spiker:Ministar Nebojša Stefanović sastao se u Beogradu sa specijalnim predstavnikom generalnog sekretaraSaveta Evrope za migracije i izbeglice Tomašem Bočekom koji je poručio da je ta institucija spremna dapruži podršku i pomoć Srbiji na tom planu. Osim o situaciji s migrantima bilo je reči i o povezanimbezbednosnim izazovima s kojima se naša zemlja suočava i načinu na koji bi Savet Evrope mogao dapruži podršku i pomoć u rešavanju migrantske krize.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

16.06.2017

Srbija On Line16.06.2017 15:00:00 155:0016.06.2017 15:12:00 0:36

Autori:Teme:

Kopernikus


Naslov: Stefanović o situaciji sa migrantima

558

SpikerMinistar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović sastao se u Beogradu sa specijalnim predstavnikomgeneralnog sekretara Saveta Evrope za migracije. U saopštenju MUP navodi se da je tema razgovora bilasituacija sa migrantima i povezani bezbednosni izazovi sa kojima se Srbija suočava, kao i načini na kojibi Savet Evrope mogao da pruži podršku i pomoć u rešavanju migrantske krize. Predstavnik SavetaEvrope Tomaš Boček preno je spremnost te institucije da pruži podršku i pomoć Srbiji na tom planu pišeu saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

16.06.2017

Novosti16.06.2017 15:00:00 45:0016.06.2017 15:07:00 1:23

Autori:Teme:

Radio Novi Sad

RedakcijaMigracije

Naslov: Protest Somboraca zbog migranata

1354

Spiker:Građani naselja Šikara u Somboru pokrenuli su proteste zbog ponašanja novopridošlih migranata izPakistana i Avganistana. Izveštava Žužana Cirkl.Novinar Žužana Cirkl:Grupa migranata je pre tri dana nasrnula na devojku od 17 godina u naselju Šikara u Somboru. Srećomsamo verbalni delikt bio je pokretač građanskog protesta koji je održan i prekjuče i juče. Biljana Mihaljevi Dejan Beretić najavljuju da će se protesti nastaviti sve dok nadležni ne preduzmu mere za većubezbednost onih koji žive u tom delu predragađa.Sagovornik:Novopridošle izbeglice, znači ne porodice da naglasim, porodice niko nije imao problem sa njima ali ovenove došle iz Pakistana, sami, oni prave probleme na terenu, probleme po ulicama po prodavnicama.Sagovornik II:Inače Šikara je izletište. Tamo postoje sprave za decu, za male, za golove, više tamo dece nema izprostog razloga zato što su oni zaposeli znači ceo teren, celo igralište, vrše nužde, bacaju smeće, deca ihse boje.Novinar:Pre nedelju dana je gradskim vlastima predata peticija sa 270 potpisa u kom građani zahtevaju da im seobezbedi sigurnost. Kako smo čuli, na prvom protestu je nadležni iz Policijske uprave u Somboru obećaookupljenima da će se migrantima ograničiti sloboda kretanja, pogotovo uveče i noću. Trenutno uprihvatnom centru Sombor u Šikari boravi približno 400 migranata.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

16.06.2017 15:16


Beta

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: Stefanović i predstavnik Saveta Evrope o migrantima

549

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović sastao se danas u Beogradu sa specijalnimpredstavnikom generalnog sekretara Saveta Evrope za migracije i izbeglice Tomašem Bočekom.

U saopštenju MUP-a navodi se da je tema razgovora bila situacija sa migrantima i povezani bezbednosniizazovi sa kojima se Srbija suočava, kao i načini na koje bi Savet Evrope mogao da pruži podršku ipomoć u rešavanju migrantske krize.

Predstavnik Saveta Evrope preneo je spremnost te institucije da pruži podršku i pomoć Srbiji na tomplanu, piše u saopštenju.


www.beta.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

16.06.2017 16:14


Beta

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: Boček: SE zadovoljan odnosom Vlade Srbije prema migrantima

1196

Specijalni savetnik generalnog sekretara Saveta Evrope za pitanje migracija i izbeglica Tomaš Bočekpohvalio je danas odnos Vlade Srbije prema migrantskoj populaciji, a posebno mere koje se sprovode ucilju saniranja posledica migrantske krize, saopštilo je Ministarstvo za rad, zapošljavenje, boračka isocijalna pitanja.

Državni sekretar u ministarstvu Nenad Ivanišević razovarao je sa Bočekom o migrantskoj krizi iizazovima sa kojima se Srbija suočava na tom polju, ali i mogućnostima za podršku Saveta Evrope idaljem unapredjenju saradnje po tom i drugim pitanjima koja su u nadležnosti ministarstva, navodi se usaopštenju.

Boček je tokom posete Srbiji obišao više prihvatnih centara i tranzitnih zona radi prikupljanja informacijao situaciji u RS, u cilju razvijanja konkretnih predloga za podršku Saveta Evrope u rešavanju ovogproblema.

Ivanišević je zahvalio Bočeku na pomoći i podršci, imajući u vidu da je SE veoma važan partner Srbije usvim oblastima.

Razvojna banka Saveta Evrope dodelila je Ministarstvu za rad tri miliona evra za potrebe rešavanjaproblema migrantske krize, a u toku je i razmatranje trećeg predloga projekta i nastavka saradnje poovom pitanju.


www.beta.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

16.06.2017 17:15


Beta

Komesarijat za izbeglice Republike Srbije; Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: UNDP-Poziv za novinare: Volonterska akcija u Kikindi

1359

Sa zadovoljstvom pozivamo predstavnike medija da nam se pridruže na sledećem događaju:"Volonterska akcija uređenja teniskih terena u okviru Sportskog centra “Jezero“ i dečiji teniski turnirprijateljstva“ koja će se organizovati uponedeljak, 19. juna 2017. od 12.00 do 14.00 časova, na teniskim terenima Sportskog centra "Jezero",Ulica Branka Vujina BB, Kikinda

Prisutni predstavnici medija imaće priliku za fotografisanje, dok će im se u 12.30 časova obratiti:• Milivoj Linjački, član Gradskog veća Kikinde;• Nenad Ivanišević, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja;• Bojan Stević, državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave• Žarko Petrović, predstavnik Programa UN-a za razvoj (UNDP)• Predstavnik Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije

U akciji uređenja teniskih terena, pored predstavnika institucija Republike Srbije i grada Kikinde,učestvovaće i migranti smešteni u Prihvatnom centru u Kikindi, zaposleni UNDP-a i građani. Od 13časova, na terenima će biti organizovan Turnir prijateljstva između dece koja borave u Prihvatnomcentru i podmladka lokalnog Teniskog kluba "Jezero".

Za više informacija, molimo Vas kontaktirajte:Danijelu Šever Radovanović, na: [email protected] ili telefonom +381 60 6 255 250


www.beta.rs


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

16.06.2017

Beogradska hronika16.06.2017 17:25:00 60:0016.06.2017 17:57:00 2:15

Autori:Teme:

RT Vojvodina 1


Naslov: Incident u Somboru

2132

Spiker:Hvala ti puno, bila je to Aleksandra Popović javila se uživo iz Skupštine Vojodine, a mi sad idemo doSombora. Naime, skorašnji incident koji se u naselju Šikare desio između migranata i jednesedamnaestogodišnje devojke pokrenuo je proteste meštana tog dela Sombora koji zahtevaju jače merebezbednosti kao i izmeštanje migranata iz Pakistana i Avganistana koji kako ističu prave najvećeprobleme.Reporter:Grupa migranata je pre tri dana nasrnula na devojku od sedamnaest godina u naselju Šikara u Somboru.Srećom samo verbalni delict bio je pokretač građanskog protesta koji je održan i prekjuče i juče, a kakonajavljuju nastaviće se sve dok nadležni ne preduzmu mere za veću bezbednost onih koji žive u tom delugrada.Biljana Mihaljev, Sombor:Novopridošle izbeglice znači ne porodice da naglasim, ne porodice, niko nije imao problem sa njima. Aliovi novi došli iz Pakistana sami, oni prave probleme na terenu, probleme po ulicama, po prodavnicama.Dejan Beretić, Sombor:Inače Šikara je izletište, znači tamo postoje sprave za decu, za male, za golove znači više tamo decenema. Iz prostog razloga zato što su oni zaposeli ceo teren, celo igralište, vrše nužde, bacaju smeće,deca ih se boje. Znači morali smo da se pomeramo. Znači bukvalno bežimo pred njima što nijenormalno.Reporter:Građani se žale na to da novonaseljeni migrant noći provode pred kućama, ispod prozora kao i daostavljaju smeće za sobom.Predrag Ivanković, Sombor:Verujete mi ja sam bio primoran da zovem policiju 4-5 puta do sada. Znači ja imam četvoro dece, značimoja deca definitivno nisu sigurna u ovom naselju.Jelena Mišković, Sombor:Lično kod mene su već dva puta ušli u dvorište na česmu da piju vodu, znači bez dozvole, ladno uđuunutra ne pita nikoga.Reporter:Pre nedelju dana je gradskim vlastima predate peticija sa 270 potpisa u kom građani zahtevaju da im seobezbedi sigurnost. Kako smo čuli na prvom protestu je nadležni iz Policijske uprave u Somboru obećaookupljenima da će se migrantima ograničiti Sloboda kretanja pogotovo uveče i noću. Trenutno uPrihvatnom centru u Somboru u Šikari boravi približno 400 migranta.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

16.06.2017

Informer 211516.06.2017 21:15:00 45:0016.06.2017 21:31:00 0:35

Autori:Teme:

Kopernikus


Naslov: Stefanović o situaciji sa migrantima

552

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović sastao se u Beogradu sa specijalnim predstavnikomgeneralnog sekretara Saveta Evrope za migracije. U saopštenju MUP navodi se da je tema razgovora bilasituacija sa migrantima i povezani bezbednosni izazovi sa kojima se Srbija suočava, kao i načini na kojibi Savet Evrope mogao da pruži podršku i pomoć u rešavanju migrantske krize. Predstavnik SavetaEvrope Tomaš Boček preno je spremnost te institucije da pruži podršku i pomoć Srbiji na tom planu pišeu saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova.



1/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

17.06.2017

Hronika61350000

Strana: 18,19

Autori:Teme:

Blic

tamara markoviĆ subota, nebojša radišiĆIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Migrante držao na tavanu, tražio im po 1.500 ? da ih pusti



2/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

17.06.2017

Hronika61350000

Strana: 18,19

Autori:Teme:

Blic

tamara markoviĆ subota, nebojša radišiĆIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Migrante držao na tavanu, tražio im po 1.500 ? da ih pusti



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

17.06.2017

Vesti8940000

Strana: 10

Autori:Teme:

Alo


Naslov: Migrante držali kao robove



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

17.06.2017

Hronika16770000

Strana: 13

Autori:Teme:

Kurir


Naslov: Držali migrante kao robove na tavanu!



1/3

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

17.06.2017

Hronika100880000

Strana: 1,12,13

Autori:Teme:

Večernje novosti

S.VIDAČKOVIĆIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Šumadinci zarobili migrante?



2/3

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

17.06.2017

Hronika100880000

Strana: 1,12,13

Autori:Teme:

Večernje novosti





3/3

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

17.06.2017

Hronika100880000

Strana: 1,12,13

Autori:Teme:

Večernje novosti





1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

17.06.2017

Vesti56340000

Strana: 6

Autori:Teme:

Alo

Piše: LJUBIŠA MITIĆIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Predizborna obmana



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

17.06.2017

Bez naslova35335000

Strana: 4

Autori:Teme:

Politika

N. RadičevićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Nemačka će i deci izbeglicama uzimati otiske prstiju



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

17.06.2017

Društvo5380000

Strana: 5

Autori:Teme:

Večernje novosti


Naslov: POMOĆ MIGRANTIMA



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

17.06.2017

Vojvodina24610000

Strana: 13

Autori:Teme:

Dnevnik

M. GagrčinIzbeglice i azilanti / migranti; Komesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: Migranti samci donose nevolje



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

17.06.2017

Vojvodina2380000

Strana: 26

Autori:Teme:

Večernje novosti


Naslov: KROV ZA IZBEGLICE



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

17.06.2017


Autori:Teme:

Happy


Naslov: Vesti iz Srbije

1145

Spiker:Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije otvorili su konkurs za prijem još 675 profesionalnih vojnika, apotencijalni kandidati su svi državljani Srbije mlađi od 30 godina, koji su dobrovoljno odslužili vojni roksa oružjem. Podnošenje prijava uz proveru fizičke sposobnosti biće organizovano 30. juna, od 07.30 do10 sati, u kasarnama Vojske Srbije. Komisija Opštine Novi Bečej, zadužena za dodelu kuća izbegličkimporodicama na njenoj teritoriji, izvršila je bodovanje 17 pristiglih prijava i odlučila da će prvih osamkandidata sa liste prijavljenih dobiti novu stambenu jedinicu. Novi Bečej jedna od 53 lokalne samoupraveu kojima će biti realizovano ukupno 899 stambenih rešenja, koja su dodeljena u okviru projektaRegionalni stambeni program u Republici Srbiji. Skupština grada Jagodine kupila je 48 protivgradnihraketa i time u značajnoj meri poboljšala protivgradnu odbranu na svom području, izjavio je samostalnisavetnik gradonačelnika Jagodine Miroslav Cvetić. On je dodao da na ovaj način Jagodina pomaže svepoljoprivredne proizvođače na svom području koji će imati dobru protivgradnu zaštitu za svojepoljoprivredne kulture.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

17.06.2017

Dnevnik 1717.06.2017 17:00:00 25:0017.06.2017 17:07:00 0:42

Autori:Teme:

RT Vojvodina 1


Naslov: Razvor Angele Merkel i Pape Franje

1354

Reporter:Borba protiv terorizma, siromaštva, gladi i klimatske promene bile su teme razgovora nemačkekancelarke Angele Merkel i pape Franje. Sastanak u Vatikanu upriličen je u susret novom Samitu G-20koji će se početkom jula održati u Hamburgu. Papa Franja i kancelarka nemačke saglasili su se da svetutreba politika koja ne gradi već ruši zidove. Potvrdu u rešenosti da sprovodi politiku „otvorenih vrata“kancelarka je dala po povratku u Nemačku gde je na Konferenciji rekla da će Evropska komisijapokrenuti disciplinski postupak protiv Poljske, Češke i Mađarske kako bi se utvrdilo dali je njihovoodbijanje da ispune svoju kvotu u prihvatu migranata bilo opravdano.Reporter:Borba protiv terorizma, siromaštva, gladi i klimatske promene bile su teme razgovora nemačkekancelarke Angele Merkel i pape Franje. Sastanak u Vatikanu upriličen je u susret novom Samitu G-20koji će se početkom jula održati u Hamburgu. Papa Franja i kancelarka nemačke saglasili su se da svetutreba politika koja ne gradi već ruši zidove. Potvrdu u rešenosti da sprovodi politiku „otvorenih vrata“kancelarka je dala po povratku u Nemačku gde je na Konferenciji rekla da će Evropska komisijapokrenuti disciplinski postupak protiv Poljske, Češke i Mađarske kako bi se utvrdilo dali je njihovoodbijanje da ispune svoju kvotu u prihvatu migranata bilo opravdano.



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

18.06.2017

Svet20535000

Strana: 4

Autori:Teme:

Politika

TANJUGIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Doskocil: Balkanska ruta još nije u potpunosti zatvorena



1/1

Medij:Vreme:

Link:

18.06.2017 08:57


Tanjug


Naslov: Krivokapić:Do desetak pokušaja ilegalnih prelazaka dnevno

1342

BEOGRAD, 18. juna (Tanjug) - Zajednicke patrole vojske i policije uhvatile su do sada 145 krijumčarailegalnih migranata i sprečile su 125 različitih pokušaja krijumčarenja, izjavio je danas portparolMinistarstva odbrane Jovan Krivokapić

Na pitanje da li ima pokušaja ilegalnih prelazaka migranata poslednjih dana Krivokapić je za RTS rekaoda je situacija sada znatno bolja nego prethodne godine te da se u ovom periodu registruje do desetakpokušaja ilegalnih prelazaka dnevno na granici ka Bugarskoj, Makedoniji i Crnoj Gori.

''''Ono sto je i dalje prioritet u radu zajedničkih snaga jeste borba protiv krijumčarenja ilegalnihmigranata. Od 22. jula prošle godine od kako su formirane do sada zajednicke snage vojske i policije suuhvatile 145 krijumčara ilegalnih migranata, sprečile su 125 različitih pokušaja krijumčarenja i spasili suod nehumanih uslova transporta oko 2.000 migranata'''', rekao je Krivokapić.

Na pitanje da li se razmišlja o povlačenju zajedničkih patrola sa granice, Krivokapić je rekao da suspremni da ispunjavaju svoje zadatke dok god za to bude bilo potrebe.

On je podsetio da je prošlo gotovo godinu dana od kada su zajedničke snage vojske i policije formirane,kao i da je to je bila odluka najvišeg državnog rukovodstva Vlade Srbije u saglasnosti sa PredsednikomRepublike.

(Kraj) vit/adr


www.tanjug.rs


1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

18.06.2017

Kultura74080000

Strana: 13

Autori:Teme:

Večernje novosti

RAdmila RadosavljevićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: MOJI FILMOVI SU OSTALI U SENCI POLITIKE



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

18.06.2017

Tema nedelje50435000

Strana: 13

Autori:Teme:

Politika

Nenad RadičevićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Albanski san



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

18.06.2017


Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Gost - Jovan Krivokapić Vojska Srbije

1984

Vojska ima plan da u 2017. brojno stanje svojih jedinica uveća za oko 2.000. Već je raspisan je konkursza prijem u radni odnos 675 profesionalnih vojnika. Portparol Vojske Srbije, kapetan korvete JovanKrivokapić kaže za RTS da se očekuje zadovoljavajuće interesovanje.Jovan Krivokapić je gostujući u Dnevniku RTS-a rekao da kasarne dobijau brojne pozive i da su učestalikontakti sa potencijalnim kandidatima na društvenim mrežama.Naveo je da je to dobra prilika za devojke i mladiće koji su odslužili vojni rok i koji imaju manje od 30godina."Neophodno je da dobro pročitaju konkurs", ističe Krivokapić.Kada odluče za koje mesto će da se prijave, kandidati 30. juna popunjavaju i predaju prijavu. Selekcijase sastoji iz tri dela. Prvi deo čine lekarski pregledi i provera fizičkih sposobnosti, drugi deo je psihološkaprocena a treći deo čine medicinski pregledi."Selekcija i dinamika biće objašnjena kandidatima kad budu došli", istakao je Krivokapić.Dodao je da se konkurs ove godine razlikuje jer je procedura z natno jednostavnija. Komisije će u svih34 grada rangirati najbolje prema tri kriterijuma – školskoj spremi, psihološkoj proceni i zdravstvenimpregledima. Već na jesen očekuje se potpisivanje prvih ugovora. Kandidati koji ne budu izabrani novušansu imaće u septembru.Govoreći o međunarodnim vežbama u kojima učestvuje Vojska Srbije, Krivokapić je rekao da je završenavežba "Slovensko bratstvo" u Belorusiji i da je u toku "Platinasti vuk" u bazi "Jug" kod Bujanovca.Jovan Krivokapić je rekao da sve vežbe imaju isti cilj, a to je unapređenje sposobnosti. Istakao je da našivojnici rade po istim taktikama i procedurama kao i ostali na rešavanju zadataka.Kada je reč o situaciji na granici u vezi sa migrantskom krizom, Krivokapić kaže da je situacija bolja i dase registruje desetak ilegalnih prelazaka dnevno.Ono što je i dalje prioritet zajedničkih snaga vojske i policije, kaže Krivokapić, jeste borba protivkrijumčarenja migranata.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

18.06.2017 12:04


Beta


Naslov: Ministarstvo odbrane Srbije: Desetak migranata dnevno pokuša da ilegalno predjegranicu

827

bEOGRAD, 18. juna 2017. (Beta) - Manje je nego ranije pokušaja migranata da ilegalno predju granicuSrbije što sada dnevno pokuša desetak migranata na granici ka Bugarskoj, Makedoniji i Crnoj Gori, rekaoje jutros portparol Ministarstva odbrane Srbije.

Kapetan korvete Jovan Krivokapić izjavio je za Radio-televiziju Srbije da danas da je "situacija znatnobolja nego prethodne godine".

Rekao da su zajedničke snage Vojske i Policije za godinu dana uhvatile 145 krijumčara ilegalnihmigranata, sprečile 125 pokušaja krijumčarenja i spasli od nehumanog transporta 2.000 migranata.

"Prioritet je borba protiv krijumčara migranata, koja se nastavlja. Prošlo je godinu dana od formiranjazajedničkih snaga Vojske i Policije. Mi smo spremni da ispunjavamo svoje zadatke dok god za to budepotrebe", rekao je Krivokapić.


www.beta.rs


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

18.06.2017

Dnevnik/RTS118.06.2017 12:00:00 30:0018.06.2017 12:04:00 0:29

Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Ilegalni migranti

451

SpikerkaZajedničke patrole vojske i policije uhvatile su do sada 145 krijumčara ilegalnih migranata i sprečile su125 različitih pokušaja krijumčarenja, izjavio je za RTS portparol MInistarstva odbrane Jovan Krivokapić.Ilegalnih prelazaka migranata ove godine je manje nego prethodne, rekao je Krivokapić, navodeći da seu ovom periodu registruje do desetak pokušaja ilegalnih prelazaka dnevno na granici ka Bugarskoj,Makedoniji i Crnoj Gori.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

18.06.2017

Novosti dana18.06.2017 15:00:00 40:0018.06.2017 15:10:00 1:07

Autori:Teme:

Radio Beograd 1



1043

SpikerIlegalni pokušaj migranata da pređu granicu Srbije ne prestaju, ali je situacija znatno bolja nego prošlegodine, to je ocena portparola Ministarstva odbrane Jovana Krivokapića. Kaže da se dnevno registrujedesetak takvih pokušaja.Jovan Krivokapić, portparol Ministarstva odbraneNa granici ka Bugarskoj, ka Makedoniji, i ka Crnoj Gori ono što i dalje prioritet u radu zajedničkih snagajeste borba protiv krijumčarenja ilegalnih migranata. Do sada su zajedničke snage vojske i policije od 22.jula 2016. godine, od kada su formirane, uhvatile 145 krijumčara i ilegalnih imigranata, sprečili smo 125različitih pokušaja krijumčarenja i spasili od, zaista, nehumanih uslova transporta oko 2.000 migranata.Prošlo je eto gotovo godinu dana od kada su zajedničke snage vojske i policije formirane, to je bilaodluka najvišeg državnog rukovodstva, vlade Republike Srbije u saglasnost predsednika Republike.SpikerKrivokapić kaže da su zajedničke patrole vojske i policije spremne da ispunjavaju svoje zadatke dok godza to bude potrebe.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

18.06.2017

Informer 171518.06.2017 17:15:00 30:0018.06.2017 17:32:00 1:50

Autori:Teme:

Kopernikus


Naslov: Migranti

1674

Spiker:Zajedničke patrole vojske i policije Srbije uhvatile su do sada 145 krijumčara ilegalnih migranata, izjavioje portparol Ministarstva odbrane Jovan Krivokapić. Osim toga Krivokapić je naveo da je do sadasprečeno 125 različitih pokušaja krijumčarenja. Na pitanje da li ima pokušaja ilegalnih prelazakamigranata poslednjih dana, Krivokapić je rekao da je situacija sada znatno bolja nego prethodne godinete da su u ovom periodu registrovane samo do 12 pokušaja ilegalnih prelazaka dnevno na granici kaBugarskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Ono sto je i dalje prioritet u radu zajedničkih snaga jeste borba protivkrijumčarenja ilegalnih migranata. Od 22. jula prošle godine od kako su formirane do sada, zajedničkesnage vojske i policije su uhvatile 145 krijumčara ilegalnih migranata, sprečile su 125 različitih pokušajakrijumčarenja i spasili su od nehumanih uslova transporta oko 2000 migranata, ponovio je Krivokapić. Aministar policije Nebojša Stefanović obišao je jutros granični prelaz Horgoš na severu zemlje gde jepohvalio pripadnike MUP-a.Nebojša Stefanović, ministar policije:Ovi ljudi rade svoj posao požrtvovano. Trudiću se da svim onim što kao ministar mogu da uradim da imolakšam taj posao, i hoću da im se još jednom zahvalim na tome što kroz svakodnevni operativni radštite našu državnu granicu. Imali su ogroman posao sa migracijama koji su radili perfektno i to ceo svetpriznaje, a naravno ta aktivnost se nastavlja i dalje i drago mi je da oni vide veliki prostor da RepublikaSrbija zaista pokaže koliko je sposobna da se sa tim suoči i da iz toga izađe kao zemlja koja je bila dobroorganizovana i koja taj posao može dobro da uradi.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

18.06.2017

Telemaster 183018.06.2017 17:55:00 45:0018.06.2017 18:03:00 2:41

Autori:Teme:

Happy


Naslov: Situacija na graničnim prelazima pod kontrolom

2923

Spiker:Zajedničke patrole vojske i policije Srbije do sada su uhvatile 145 krijumčara ilegalnih migranata isprečile 125 različitih pokušaja krijumčarenja, potvrdili su u Ministarstvu odbrane. Situacija na graničnimprelazima je pod kontrolom, a dnevno se spreči oko 10 ilegalnih pokušaja prelaska ka Bugarskoj,Makedoniji i Crnoj Gori. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, koji je na prelazu Horgoš obišaopripadnike granične policije, izjavio je da Ministarstvo intezivno radi na pojačanju mera kontrole.Reporter:Od 22. jula prošle godine, kada su formirane zajedničke snage vojske i policije, do sada više od 2.000ljudi spaseno je od nehumanih uslova transporta i krijumčara koji su želeli da zarade na njihovoj muci,kažu u Ministarstvu odbrane. A ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, koji je bio u posetipripadnicima granične policije na prelazu Horgoš, rekao je da veoma dobra operativna aktivnost govorida su ljudi koji čuvaju naše granice iskusni profesionalci koji znaju svoj posao.Ministar unutrašnjih poslova, Nebojša Stefanović:Naravno ja ću se truditi da im u narednom periodu nabavimo više opreme i tehnike. U postupku jenabavka nove uniforme za njih, a naravno posle, imali smo donacije i kupovinu negde stotinu vozila kojusu oni dobili u prethodnih godinu dana, koji danas pomažu u njihovom radu. I razgovaramo, naravno, oonome šta su najveći problemi i šta je to što možemo da uradimo da olakšamo i prolazak, ali naravno, ida pojačamo mere kontrole. Imamo jasnu situaciju i da pomognemo jedinicama granične policije da buduefikasnije i bolje opremljene.Reporter:U razgovoru sa kolegama iz granične policije, dogovorili smo neke ključne aspekte rada, rekao jeStefanović. Navodi da će oni predložiti novu sistematizaciju, koju će Ministarstvo razmotriti tokom leta, akoja bi trebalo da omogući da policija bude efikasnija.Ministar unutrašnjih poslova, Nebojša Stefanović:Ovi ljudi rade svoj posao požrtvovano. Trudiću se da svim onim što kao ministar mogu da uradim, da imolakšam taj posao i hoću još jednom da im se zahvalim na tome što kroz svakodnevni operativni radštite našu državnu granicu. Imali su ogroman posao sa migracijama, koji su radili perfektno i to ceo svetpriznaje, a naravno ta aktivnost se nastavlja i dalje i drago mi je da oni vide veliki prostor da RepublikaSrbija zaista pokaže koliko je sposobna da se sa tim suoči i da iz toga izađe kao zemlja koja je bila dobroorganizovana i koja taj posao može dobro da uradi.Reporter:Osim posla koji obavljaju u vezi sa migrantima, ministar je pohvalio rezultate granične policije kada jereč o borbi protiv droge. Kako navodi, na graničnom prelazu Horgoš, u subotu 17. juna zaplenjeno jeviše od 30 kilograma narkotika, dok je narednog dana na prelazu Batrovci, policija zaplenila 10 kilogramabiljne materije, za koju sumnjaju da je marihuana i pritom uhapsila 2 osobe sa Kosova i Metohije.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

18.06.2017

Vesti 1818.06.2017 18:00:00 50:0018.06.2017 18:00:00 0:47

Autori:Teme:

Prva televizija


Naslov: Stefanovič posetio granični prelaz na Horgošu

801

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović posetio je danas Upravu granične polcije na Horgošukojima je obećao pomoć u opremi, kako bi poboljašli efikasnost i obezbedili brži prolaz preko granica, ali ijače kontrole. Stefanović je pohvalio pripadnike policije za odličan rad, pogotovo tokom letnje sezone jerna tom prelazu nema gužvi, ali i tokom migrantske krize.Nebojša Stefanović – ministar unutrašnjih poslovaVeoma dobra operativna aktivnost govori da ovi ljudi su iskusni profesionalci koji znaju svoj posao,naravno ja ću se truditi da im u narednom periodu nabavimo više opreme i tehnike, u postupku jenabavka nove uniforme za njih, a naravno imali smo donacije i kupovinu negde oko stotinu vozila koje suoni dobili u prethodnih godinu dana koji danas pomažu u njihovom radu.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

18.06.2017

Dnevnik 2218.06.2017 22:00:00 30:0018.06.2017 22:00:00 1:17

Autori:Teme:

Radio Beograd 1



1043

SpikerIlegalni pokušaj migranata da pređu granicu Srbije ne prestaju, ali je situacija znatno bolja nego prošlegodine, to je ocena portparola Ministarstva odbrane Jovana Krivokapića. Kaže da se dnevno registrujedesetak takvih pokušaja.Jovan Krivokapić, portparol Ministarstva odbraneNa granici ka Bugarskoj, ka Makedoniji, i ka Crnoj Gori ono što i dalje prioritet u radu zajedničkih snagajeste borba protiv krijumčarenja ilegalnih migranata. Do sada su zajedničke snage vojske i policije od 22.jula 2016. godine, od kada su formirane, uhvatile 145 krijumčara i ilegalnih imigranata, sprečili smo 125različitih pokušaja krijumčarenja i spasili od, zaista, nehumanih uslova transporta oko 2.000 migranata.Prošlo je eto gotovo godinu dana od kada su zajedničke snage vojske i policije formirane, to je bilaodluka najvišeg državnog rukovodstva, vlade Republike Srbije u saglasnost predsednika Republike.SpikerKrivokapić kaže da su zajedničke patrole vojske i policije spremne da ispunjavaju svoje zadatke dok godza to bude potrebe.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

18.06.2017


Autori:Teme:

RT Vojvodina 1


Naslov: Država brine o izbeglicama

1290

Spiker:U Srbiji živi 29 hiljada četiri stotine petnaest ljudi koji još uvek imaju izbeglički status i država se o njimabrine, kao što brine o svim svojim građanima, jer Srbija pripada svakome ko u njoj živi, izjavio jeministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin. On je u naselju Busijenadomak Beograda prisustvovao manifestaciji posvećenoj krajiškim običajima i položio venac na spomenčesmu.Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja:Na teritoriji Republike Srbije 618 hiljada ljudi je imalo status izbeglica, od 91. pa svim građanskimratovima koje su nam posle sledili, ratovima kojje Srbija nije tražila, koje Srbija nije vodila, ali je bilaprinuđena da čuva svoj narod i da se bori za prava svog naroda da traje, da postoje, 618 hiljada ljudi jeimalo status izbeglica. Svih 618 hiljada ljudi je u Srbiji našlo i pomoć i sigurno utočište, našlo priliku da,kad već nije moglo da se vrati, a najveći deo nije moglo da se vrati, ponovo započne ovde život i da seoseća kao svoj na svome. Srbija pripada svakome ko živi u njoj, svakome ko je ovde došao, bez obzirakada i bez obzira zašto je došao. Trenutno u Srbiji živi 29 415 ljudi koji još uvek imaju izbeglički status idržava Srbija se brine o njima.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

18.06.2017 23:27


Tanjug


Naslov: Vulin: Srbija priprada svakome ko živi u njoj

2550

BEOGRAD, 18. juna (Tanjug) - U Srbiji živi 29.415 ljudi koji još uvek imaju izbeglički status i država se onjima brine, kao što brine o svim svojim građanima, jer Srbija pripada svakome ko u njoj živi, izjavio jedanas ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

On je u naselju Busije, nadomak Beograda prisustvovao manifestaciji "Krajiške pjesme, igre i običaji" ipoložio venac na spomen-česmu.

Vulin je, tom prilikom, istakao da je u Srbiji 618.000 ljudi od 1991. godine imalo status izbeglice, te dasu svi u Srbiji našli pomoć, sigurno utočište i priliku da ponovo započnu život i osećaju se kao svoj nasvome.

"Srbija pripada svakome ko živi u njoj, svakome ko je ovde došao, bez obzira kada i zašto je došao",podvukao je Vulin.

On je naglasio da se nada da će nova vlada Hrvatske imati hrabrosti i želje da rešava probleme Srba izHrvatske.

"Da rešava probleme s njihovom imovinom, njihovim neuplaćenim stažom, sa nemogućnošću da dobijusvoje penzije... Nadam se da će nova hrvatska vlada imati želje, volje i hrabrosti da se prema Srbima,posebno prema onima koji su izbegli, ali i onima koji se vraćaju, ponaša baš kao prema integralnom delusvog društva", rekao je Vulin.

On je naznačio da se nada da će se nova vlada u Hrvatskoj izboriti sa povampirenjem ustaštva i da ćeimati hrabrosti i snage da ga osudi i zaustavi i da ne bude više tabli "Za dom spremni" nad jasanovačkimmučenicima.

"Nadam se da će omogućiti Srbima da koriste ćirilicnco pismo, da uživaju sva prava, da se ne brišu izbiračkih spiskova, da im se kuće ne ruše, već obnavljaju, da se barem uspomena na njih sačuva, umestoda im se groblja ruše i zatiru", poručio je Vulin.

On je rekao da će Srbija uvek brinuti o svom narodu, bez obzira gde živi, kao što brine o svimgrađanima, bez obzira kog su porekla, kako se zovu i kojoj naciji pripadaju.

U Busijama žive uglavnom izbegli nakon hrvatske akcije "Oluja", a povodom Međunarodnog danaizbeglica, danas je u tom naselju održana manifestacija "Krajiške pesme, igre i običaji".

I pored lošeg vremena, u Busijama se igralo kolo, čule "ojkače", uz takmičenje u bacanju kamena sramena...

Predsednik organizacionog odbora manifestacije Milan Žunić zahvalio je svim institucijama koje suomogućile da se održi manifestacija koja je, kaže, odraz krajiškog identiteta.

Zamenik predsednika opštine Zemun Damir Kovačević rekao je da je važno da se neguju tradicija,običaji, kultura, koreni, dodajući da su koreni Krajišnika veoma duboki i čvrsti...


www.tanjug.rs


1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

19.06.2017

Hronika12850000

Strana: 13

Autori:Teme:

Blic

M. J.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Stefanović: Nove uniforme za graničare



1/3

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

19.06.2017


Strana: 1,2,3

Autori:Teme:

Informer


Naslov: Rodić sad traži spas od Soroša



2/3

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

19.06.2017


Strana: 1,2,3

Autori:Teme:

Informer





3/3

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

19.06.2017


Strana: 1,2,3

Autori:Teme:

Informer





1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

19.06.2017

Vesti24110000

Strana: 8

Autori:Teme:

Informer


Naslov: Uhvaćeno 145 krijumčara



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

19.06.2017

Bez naslova420

Strana: 4

Autori:Teme:

24 Sata Nedeljnik


Naslov: Stefanović i Boček: Savet Evrope nastavlja da pomaže i pruža podršku Srbiji okomigranata



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

19.06.2017

Društvo29110000

Strana: 7

Autori:Teme:

Dnevnik

V. CrnjanskiIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Na izbegličkom putu mnoga pitanja



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

19.06.2017

Društvo4380000

Strana: 4

Autori:Teme:

Večernje novosti


Naslov: DNEVNO DESETAK POKUŠAJA PRELASKA



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

19.06.2017

Vojvodina23410000

Strana: 13

Autori:Teme:

Dnevnik

Tekst i foto: D. SavičinIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Nikad svoji na svome



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

19.06.2017

Naš Niš2710

Strana: 6

Autori:Teme:



Naslov: BITI NA GRANICI



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

19.06.2017

Događaji dana16635000

Strana: 5

Autori:Teme:

Politika

V. R.Izbeglice i azilanti / migranti; Migracije

Naslov: Protiv krijumčarenja migranata



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

19.06.2017

Sudska hronika11310000

Strana: 9

Autori:Teme:

Dnevnik

E. S. X.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Stefanović obećao bolju opremu i tehniku



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

19.06.2017

Društvo1610

Strana: 4

Autori:Teme:

Danas

D.D.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Stefanović u poseti graničarima



1/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

19.06.2017

Društvo7920

Strana: 1,5

Autori:Teme:

Danas

V. JeremićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Srbija odbija konvenciju o kasetnim bombama



2/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

19.06.2017

Društvo7920

Strana: 1,5

Autori:Teme:

Danas

V. JeremićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Srbija odbija konvenciju o kasetnim bombama



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

19.06.2017

Bez naslova50935000

Strana: 2

Autori:Teme:

Politika

Jasmina Pavlović-StamenićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Novi dijalog Atine i Ankare



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

18.06.2017

Vesti u 1018.06.2017 22:00:00 59:0018.06.2017 22:21:00 3:40

Autori:Teme:

TV Studio B


Naslov: Svetski dan izbeglica

171

Povodom svetskog dana izbeglica, krajiška udruženja su organizovala manifestaciju Krajiške pesme, igrei običaji, na kojoj je učestvovao ministar za rad Aleksandar Vulin.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

19.06.2017


Autori:Teme:

Happy

RedakcijaMigracije

Naslov: Uhapšeni krijumčari migranata

521

Spiker:Zajedničke patrole vojske i policije do sada su uhvatile 145 krijumčara i ilegalnih migranata i sprečile 125različitih pokušaja krijumčarenja, potvrdili su u Ministarstvu odbrane. Situacija na graničnim prelazima jepod kontrolom, a dnevno se spreči oko deset ilegalnih pokušaja prelaska ka Bugarskoj, Makedoniji iCrnoj Gori. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović koji je na prelazu Horgoš obišao pripadnikeGranične policije, izjavio je da ministarstvo intenzivno radi na pojačavanju mera kontrole.



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

14.06.2017

Bez naslova1820

Strana: 17

Autori:Teme:



Naslov: Održane tri radionice



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

14.06.2017

Bez naslova3490

Strana: 17

Autori:Teme:



Naslov: Poseta holandskih volontera



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

14.06.2017

Bez naslova1600

Strana: 12

Autori:Teme:


naručena objavaKomesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: OBAVEŠTAVA



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

14.06.2017

Bez naslova8210

Strana: 17

Autori:Teme:


S. MihajlovićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Izložba „Boje života“



1/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

19.06.2017

Bez naslova8890

Strana: 22,23

Autori:Teme:

Srpska ekonomija

Piše: David KlepićIzbeglice i azilanti / migranti; Migracije

Naslov: EVROPSKI NJU DIL



2/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

19.06.2017

Bez naslova8890

Strana: 22,23

Autori:Teme:

Srpska ekonomija

Piše: David KlepićIzbeglice i azilanti / migranti; Migracije

Naslov: EVROPSKI NJU DIL



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

19.06.2017

Novi dan,N119.06.2017 08:00:00 125:0019.06.2017 09:04:00 0:58

Autori:Teme:

N1


Naslov: Dan migranata

732

VoditeljSutra se obilježava Svjetski dan izbeglica kojih je svakim danom sve više. Jeste li se ikad pitali kako biprimjerice američki predsjednik Donal Tramp izgledao kao izbeglica ili kako bi izgledali Vladimir Putin,Barak Obama, Angela Merkel ili Kim Jongun da bježe pred ratom uništenim područjima? Sirijski umjetnikpokušao je dočarati upravo to svojim novim djelima, projekt je zove Ranjivost i pokazuje svetske vođelišene bogatstva i slave u statusu izbjeglica. Najnoćniji ljudi svijeta prikazani su kao izbjeglice, prosjaci uredovima za hranu kako masovno bježe iz gradova uništenih ratom. Umjetnik, koji je i sam izbjeglica,rekao je kako ga je uvek privlačila ideja ranjivosti i učinka koji može imati na druge ljude.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 10:24

http://rs.n1info.com/a277009/Vesti/Vesti/U-Srbiji-skoro-28.000-lica-sa-izbeglickim-statusom.htmlAutori:Teme:

rs.n1info.com


Naslov: U Srbiji skoro 28.000 lica sa izbegličkim statusom

1777

Svetski dan izbeglica biće obeležen 20. juna, a Srbija taj dan dočekuje sa 27.945 lica sa izbegličkimstatusom, saopštio je Komesarijat za izbeglice. "19.171 izbeglica je iz Hrvatske, a 8.774 iz Bosne iHercegovine. Usled ratova od 1991. do 1995. godine, 618.000 ljudi dobilo je izbeglički status u Srbiji",navodi se u saopštenju.Oni dodaju da u Srbiji živi više od 203.000 interno raseljenih lica sa Kosova iMetohije i 18.000 lica koja su raseljena unutar teritorije Kosova i Metohije, kao i da je oko 6.000migranata iz Azije i Afrike smešteno u prihvatnim centrima i centrima za azil."U periodu od 2008. do2016. godine više od 5.700 porodica izbeglica i interno raseljenih lica stambeno je zbrinuto dodelom4.828 paketa građevinskog materijala i 947 seoskih kuća sa okućnicom, budžetskim sredstvima Srbije",navodi se.Regionalnom stambenom programu (RSP), koji se finansira donatorskim sredstvima,obezbeđeno je više od 100 miliona evra namenjenih za rešavanje stambenih potreba za skoro 5.000izbegličkih porodica."Oko 7.000 izbegličkih porodica i dalje je u potrebi za trajnim stambenim rešenjem,a rešavanje njihovih potrebe biće završeno za četiri godine ", navodi se.Tokom više od 20 godina, 75.000vratilo se u BiH i 69.000 u Hrvatsku.Kako se navodi, najveći problem s Hrvatskom jesu nerešena pitanjadospelih, a neisplaćenih penzija, dinarske i devizne štednje, oduzetih stanarskih prava, izostanak obnoveviše od 10.000 srušenih srpskih kuća u područjima gde nije bilo ratnih dejstava i povratak oduzetogpoljoprivrednog zemljišta."Zabrinjavajući je izostanak adekvatnog odgovora nadležnih institucijaHrvatske na porast broja incidenata zasnovanih na nacionalnoj osnovi i proisteklih iz govora mržnje, kaoi odsustvo zaštite srpskog jezika i pisma", navodi se.


http://rs.n1info.com/a277009/Vesti/Vesti/U-Srbiji-skoro-28.000-lica-sa-izbeglickim-statusom.html


1/1

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 10:25

http://beta.rs/vesti/drustvo-hronika-srbija/66011-komesarijat-za-izbeglice-srbija-ima-vise-od-27-000-Autori:Teme:

beta.rs


Naslov: Komesarijat za izbeglice: Srbija ima više od 27.000 izbeglica

1962

Svetski dan izbeglica biće obeležen sutra, 20. juna, a Srbija taj dan dočekuje sa 27.945 lica saizbegličkim statusom, saopštio je danas Komesarijat za izbeglice... Svetski dan izbeglica biće obeležen sutra, 20. juna, a Srbija taj dan dočekuje sa 27.945 lica saizbegličkim statusom, saopštio je danas Komesarijat za izbeglice."19.171 izbeglica je iz Hrvatske, a 8.774 iz Bosne i Hercegovine. Usled ratova od 1991. do 1995. godine,618.000 ljudi dobilo je izbeglički status u Srbiji", navodi se u saopštenju. Oni dodaju da u Srbiji živi višeod 203.000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije i 18.000 lica koja su raseljena unutar teritorijeKosova i Metohije, kao i da je oko 6.000 migranata iz Azije i Afrike smešteno u prihvatnim centrima icentrima za azil. "U periodu od 2008. do 2016. godine više od 5.700 porodica izbeglica i internoraseljenih lica stambeno je zbrinuto dodelom 4.828 paketa gradjevinskog materijala i 947 seoskih kućasa okućnicom, budžetskim sredstvima Srbije", navodi se. Regionalnom stambenom programu (RSP), kojise finansira donatorskim sredstvima, obezbedjeno je više od 100 miliona evra namenjenih za rešavanjestambenih potreba za skoro 5.000 izbegličkih porodica. "Oko 7.000 izbegličkih porodica i dalje je upotrebi za trajnim stambenim rešenjem, a rešavanje njihovih potrebe biće završeno za četiri godine ",navodi se. Tokom više od 20 godina 75.000 vratilo se u BiH i 69.000 u Hrvatsku. Kako se navodi, najvećiproblem s Hrvatskom jesu nerešena pitanja dospelih, a neisplaćenih penzija, dinarske i devizne štednje,oduzetih stanarskih prava, izostanak obnove više od 10.000 srušenih srpskih kuća u područjima gde nijebilo ratnih dejstava i povratak oduzetog poljoprivrednog zemljišta. "Zabrinjavajući je izostanakadekvatnog odgovora nadležnih institucija Hrvatske na porast broja incidenata zasnovanih na nacionalnojosnovi i proisteklih iz govora mržnje, kao i odsustvo zaštite srpskog jezika i pisma", navodi se.


http://beta.rs/vesti/drustvo-hronika-srbija/66011-komesarijat-za-izbeglice-srbija-ima-vise-od-27-000-izbeglica


1/1

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 10:26

https://www.krstarica.com/vesti/hronika/komesarijat-za-izbeglice-srbija-ima-vise-od-27-000-izbeglica/Autori:Teme:

www.krstarica.com

@krstaricaKomesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: Komesarijat za izbeglice: Srbija ima više od 27.000 izbeglica

2180

Svetski dan izbeglica biće obeležen sutra, 20. juna, a Srbija taj dan dočekuje sa 27.945 lica saizbegličkim statusom, saopštio je danas Komesarijat za izbeglice. "19.171 izbeglica je iz Hrvatske, a8.774 iz Bosne i Hercegovine. Usled ratova od 1991. do 1995. godine, 618.000 ljudi dobilo je izbegličkistatus u Srbiji", navodi se u saopštenju. …

19.06.2017 10:25Foto: BetaSvetski dan izbeglica biće obeležen sutra, 20. juna, a Srbija taj dan dočekuje sa 27.945 lica saizbegličkim statusom, saopštio je danas Komesarijat za izbeglice."19.171 izbeglica je iz Hrvatske, a 8.774 iz Bosne i Hercegovine. Usled ratova od 1991. do 1995. godine,618.000 ljudi dobilo je izbeglički status u Srbiji", navodi se u saopštenju.Oni dodaju da u Srbiji živi više od 203.000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije i 18.000 lica kojasu raseljena unutar teritorije Kosova i Metohije, kao i da je oko 6.000 migranata iz Azije i Afrikesmešteno u prihvatnim centrima i centrima za azil."U periodu od 2008. do 2016. godine više od 5.700 porodica izbeglica i interno raseljenih lica stambenoje zbrinuto dodelom 4.828 paketa gradjevinskog materijala i 947 seoskih kuća sa okućnicom, budžetskimsredstvima Srbije", navodi se.Regionalnom stambenom programu (RSP), koji se finansira donatorskim sredstvima, obezbedjeno je višeod 100 miliona evra namenjenih za rešavanje stambenih potreba za skoro 5.000 izbegličkih porodica."Oko 7.000 izbegličkih porodica i dalje je u potrebi za trajnim stambenim rešenjem, a rešavanje njihovihpotrebe biće završeno za četiri godine ", navodi se.Tokom više od 20 godina 75.000 vratilo se u BiH i 69.000 u Hrvatsku.Kako se navodi, najveći problem s Hrvatskom jesu nerešena pitanja dospelih, a neisplaćenih penzija,dinarske i devizne štednje, oduzetih stanarskih prava, izostanak obnove više od 10.000 srušenih srpskihkuća u područjima gde nije bilo ratnih dejstava i povratak oduzetog poljoprivrednog zemljišta."Zabrinjavajući je izostanak adekvatnog odgovora nadležnih institucija Hrvatske na porast brojaincidenata zasnovanih na nacionalnoj osnovi i proisteklih iz govora mržnje, kao i odsustvo zaštite srpskogjezika i pisma", navodi se.(Beta)


https://www.krstarica.com/vesti/hronika/komesarijat-za-izbeglice-srbija-ima-vise-od-27-000-izbeglica/


1/1

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 10:28

https://insajder.net/sr/sajt/vazno/5348/Autori:Teme:

insajder.net

InsajderIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: U 2016. godini 65 miliona izbeglica i raseljenih u svetu

1038

Broj izbeglica i interno raseljenih u svetu dostigao je 65,6 miliona u 2016. godini, navodi se u izveštajuVisokog komesarijata za izbeglice UN (UNHCR)."Broj od ukupno 65,6 miliona predstavlja mali porast uodnosu na 65,3 miliona u 2015. godini", rekao je visoki komesar za izbeglice Filipo Grandi predstavljajućigodišnji izveštaj agencije UN.

Kako se navodi, ovaj podatak znači da je svaka 113. osoba danas raseljena u svetu.

Sirija, Irak i Kolumbija su 2016. godini bile zemlje sa najvećim brojem interno raseljenog stanovništva.

Broj registrovanih izbeglica prošle godine dostigao je 22,5 miliona, od čega su polovinu činila deca.

Najviše je izbeglica u 2016. godini bilo iz Sirije – 825.000. Od početka sukoba u toj zemlji pre šestgodina registrovano je 5,5 miliona izbeglica.

Ove godine UNHCR upozorava na pogoršanje situacije u Južnom Sudanu, posebno posle neuspelihmirovnih pregovora u julu prošle godine.

Od početka građanskog rata u toj zemlji svoje domove je bežeći od konflikta napustilo 3,7 miliona ljudi.


https://insajder.net/sr/sajt/vazno/5348/


1/2

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 10:29


www.b92.net


Naslov: Komesarijat: U Srbiji 27.945 osoba sa izbegličkim statusom

5256

U Srbiji 27.945 osoba ima izbeglički status, saopštio je Komesarijat za izbeglice uoči Svetskog danaizbeglica, koji se obeležava 20. juna.U saopštenju Komesarijata se precizira da je u Srbiji 19.171 izbeglica iz Hrvatske i 8.774 iz Bosne iHercegovine, uz podsećanje da je zbog ratova od 1991. do 1995. godine, u Srbiji izbeglički status dobilo618.000 ljudi.Ukazuju, međutim, da je broj izbeglica i bivših izbeglica u stanju potrebe daleko veći, te da njihovusudbinu deli i više od 203.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije, kao i 18.000 lica koja su raseljenaunutar teritorije KiM. Srbija je, osim prema hiljadama izbeglica i interno raseljenih, pokazala humanost ipoštovanje međunarodnih standarda i prema više od milion migranata iz Azije i Afrike koji su prešli prekoteritorije Srbije, kao i prema oko 6.000 njih koji su trenutno smešteni u prihvatnim i centrima za azil.Međutim, i pored uloženih napora i značajnih finansijskih sredstava iz budžeta i od donatora, izbegličkopitanje na ovim prostorima i dalje nije zatvoreno. "Ostvareni su veliki pomaci, prvenstveno u rešavanjuegzistencijalnih pitanja ove populacije i dinamici obezbeđivanja trajnih stambenih rešenja, kojaposlednjih godina iznosi pet trajnih rešenja na dan. Do sada je značajan broj izbegličkih porodica ostvariotrajno rešenje, i dobio pomoć u ekonomskom osnaživanju", stoji u saopštenju. Od 2008. do 2016.godine, iz budžetskih sredstava Srbije omogućeno je da se u 171 jedinici lokalne samouprave, uključujućii opštine na KiM, stambeno zbrine više od 5.700 porodica izbeglica i interno raseljenih lica i to dodelom4.828 paketa građevinskog materijala i 947 seoskih kuća sa okućnicom. Takođe, omogućeno je da seekonomski osnaži više od 4.700 porodica izbeglica i interno raseljenih. Veliki broj stambenih rešenja bićeobezbeđen i zahvaljujući Regionalnom stambenom programu (RSP), zajedničkom višegodišnjemprogramu koji se finansira donatorskim sredstvima, radi stambenog zbrinjavanja najugroženijihizbegličkih porodica u Srbiji, BiH, Hrvatskoj i Crnoj Gori. U okviru RSP-a do sada je za Srbiju obezbeđenoviše od 100 miliona evra koji su namenjeni za rešavanje stambenih potreba za skoro 5.000 izbegličkihporodica. Obezbeđenim sredstvima omogućena je dodela četiri modela stambenih rešenja - 1.958stanova, 1.620 paketa građevinskog materijala, 968 seoskih kuća sa okućnicom i 351 montažna kuća.Do kraja ovog meseca biće uručeno hiljadito stambeno rešenje u okviru RSP-a, koji se u Srbiji sprovodiod kraja 2013. godine. Procenjuje se da je oko 7.000 izbegličkih porodica i dalje u potrebi za trajnimstambenim rešenjem, a rešavanje stambenih potreba, biće završeno u naredne četiri godine. Uporedo sastambenim zbrinjavanjem izbeglica teče i zatvaranje kolektivnih centara. U saopštenju se podseća da jeu Srbiji, 1996. godine bilo 700 kolektivnih centara sa više od 50.000 ljudi. Danas, u preostalimkolektivnim centrima, od kojih je pet na teritoriji centralne Srbije i osam na KiM, smešteno je još 530korisnika, kojima će u narednom periodu obezbeđena adekvatna stambena rešenja. Iz Komesarijataukazuju da bi postojeća situacija bila povoljnija da su zemlje porekla, a prvenstveno Hrvatska, pokazaleviše volje za rešavanje brojnih otvorenih pitanja. Za više od 20 godina, svega se 144.000 izbeglicavratilo u zemlje porekla - 75.000 u BiH i 69.000 u Hrvatsku. "Neadekvatan pristup pravima izbeglih licaiz Hrvatske u njihovim matičnim zemljama svih ovih godina je predstavljao veliki kamen spoticanja uregionu. Uprkos brojnim pomacima i dalje su aktuelna nerešena pitanja dospelih, a neisplaćenih penzija,dinarske i devizne štednje, oduzetih stanarskih prava, izostanak obnove više od 10.000 srušenih srpskih




2/2

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 10:29


www.b92.net



kuća u područjima gde nije bilo ratnih dejstava, kao i povrata oduzetog poljoprivrednog zemljišta", ističese u saopštenju. Kao posebno zabrinjavajuće, u Komesarijatu ističu izostanak adekvatnog odgovoranadležnih institucija Hrvatske na porast broja incidenata zasnovanih na nacionalnoj osnovi i proisteklih izgovora mržnje, kao i odsustvo zaštite srpskog jezika i pisma. Komesarijat se zahvaljuje međunarodnimorganizacijama i svim donatorima na ukazanoj podršci i uloženim sredstvima za poboljšanje životaizbegličke populacije, kao i na naporima u borbi za uspostavljanje mehanizama za sveobuhvatno ipravedno rešavanje preostalih otvorenih pitanja regionalnog procesa. Poručuju da je Srbija potpunoposvećena ispunjavanju svojih obaveza i jačanju strabilnosti i mira na Balkanu. Inače, u Srbiji je zaproces trajne integracije izbeglica nadležna Komisija za koordinaciju procesa trajne integracije izbeglica uskladu sa Nacionalnom strategijom za rešavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih za period od 2015.do 2020. godine. Uz Komesarijat za izbeglice i migracije, Komisiju, na čijem čelu je ministar spoljnihposlova i prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić, čine i predstavnici ministarstava nadležnih za spoljneposlove, finansije, lokalnu samoupravu, stanovanje i socijalna pitanja, kao i Kancelarije za evropskeintegracije. Svi nadležne institucije su aktivno uključene u sprovođenje Regionalnog stamebnogprograma, uz posebno angažovanje ministarke bez portfelja zadužene za evropske integracije JadrankeJoksimović.




1/2

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 10:30


Tanjug

Komesarijat za izbeglice Republike SrbijeNaslov: Komesarijat: U Srbiji 27.945 osoba sa izbegličkim statusom

5533

BEOGRAD, 19. juna (Tanjug) - U Srbiji 27.945 osoba ima izbeglički status, a u protekle dve decenijaVlada Srbije kontinuirano radi na rešavanju problema lica koja su morala da napuste svoje domovetokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, saopštio je Komesarijat za izbeglice uoči Svetskog danaizbeglica, koji se obeležava 20. juna.

U saopštenju Komesarijata se precizira da je u Srbiji 19.171 izbeglica iz Hrvatske i 8.774 iz Bosne iHercegovine, uz podsećanje da je zbog ratova od 1991. do 1995. godine, u Srbiji izbeglički status dobilo618.000 ljudi.

Ukazuju, međutim, da je broj izbeglica i bivših izbeglica u stanju potrebe daleko veći, te da njihovusudbinu deli i više od 203.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije, kao i 18.000 lica koja su raseljenaunutar teritorije KiM.

Srbija je, osim prema hiljadama izbeglica i interno raseljenih, pokazala humanost i poštovanjemeđunarodnih standarda i prema više od milion migranata iz Azije i Afrike koji su prešli preko teritorijeSrbije, kao i prema oko 6.000 njih koji su trenutno smešteni u prihvatnim i centrima za azil.

Međutim, i pored uloženih napora i značajnih finansijskih sredstava iz budžeta i od donatora, izbegličkopitanje na ovim prostorima i dalje nije zatvoreno.

"Ostvareni su veliki pomaci, prvenstveno u rešavanju egzistencijalnih pitanja ove populacije i dinamiciobezbeđivanja trajnih stambenih rešenja, koja poslednjih godina iznosi pet trajnih rešenja na dan. Dosada je značajan broj izbegličkih porodica ostvario trajno rešenje, i dobio pomoć u ekonomskomosnaživanju", stoji u saopštenju.

Od 2008. do 2016. godine, iz budžetskih sredstava Srbije omogućeno je da se u 171 jedinici lokalnesamouprave, uključujući i opštine na KiM, stambeno zbrine više od 5.700 porodica izbeglica i internoraseljenih lica i to dodelom 4.828 paketa građevinskog materijala i 947 seoskih kuća sa okućnicom.

Takođe, omogućeno je da se ekonomski osnaži više od 4.700 porodica izbeglica i interno raseljenih.

Veliki broj stambenih rešenja biće obezbeđen i zahvaljujući Regionalnom stambenom programu (RSP),zajedničkom višegodišnjem programu koji se finansira donatorskim sredstvima, radi stambenogzbrinjavanja najugroženijih izbegličkih porodica u Srbiji, BiH, Hrvatskoj i Crnoj Gori.

U okviru RSP-a do sada je za Srbiju obezbeđeno više od 100 miliona evra koji su namenjeni za rešavanjestambenih potreba za skoro 5.000 izbegličkih porodica.

Obezbeđenim sredstvima omogućena je dodela četiri modela stambenih rešenja - 1.958 stanova, 1.620paketa građevinskog materijala, 968 seoskih kuća sa okućnicom i 351 montažna kuća.

Do kraja ovog meseca biće uručeno hiljadito stambeno rešenje u okviru RSP-a, koji se u Srbiji sprovodiod kraja 2013. godine.

Procenjuje se da je oko 7.000 izbegličkih porodica i dalje u potrebi za trajnim stambenim rešenjem, arešavanje stambenih potreba, biće završeno u naredne četiri godine.

Uporedo sa stambenim zbrinjavanjem izbeglica teče i zatvaranje kolektivnih centara.

U saopštenju se podseća da je u Srbiji, 1996. godine bilo 700 kolektivnih centara sa više od 50.000 ljudi.

Danas, u preostalim kolektivnim centrima, od kojih je pet na teritoriji centralne Srbije i osam na KiM,smešteno je još 530 korisnika, kojima će u narednom periodu obezbeđena adekvatna stambena rešenja.


www.tanjug.rs


2/2

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 10:30


Tanjug

Komesarijat za izbeglice Republike SrbijeNaslov: Komesarijat: U Srbiji 27.945 osoba sa izbegličkim statusom

Iz Komesarijata ukazuju da bi postojeća situacija bila povoljnija da su zemlje porekla, a prvenstvenoHrvatska, pokazale više volje za rešavanje brojnih otvorenih pitanja.

Za više od 20 godina, svega se 144.000 izbeglica vratilo u zemlje porekla - 75.000 u BiH i 69.000 uHrvatsku.

"Neadekvatan pristup pravima izbeglih lica iz Hrvatske u njihovim matičnim zemljama svih ovih godina jepredstavljao veliki kamen spoticanja u regionu. Uprkos brojnim pomacima i dalje su aktuelna nerešenapitanja dospelih, a neisplaćenih penzija, dinarske i devizne štednje, oduzetih stanarskih prava, izostanakobnove više od 10.000 srušenih srpskih kuća u područjima gde nije bilo ratnih dejstava, kao i povrataoduzetog poljoprivrednog zemljišta", ističe se u saopštenju.

Kao posebno zabrinjavajuće, u Komesarijatu ističu izostanak adekvatnog odgovora nadležnih institucijaHrvatske na porast broja incidenata zasnovanih na nacionalnoj osnovi i proisteklih iz govora mržnje, kaoi odsustvo zaštite srpskog jezika i pisma.

Komesarijat se zahvaljuje međunarodnim organizacijama i svim donatorima na ukazanoj podršci iuloženim sredstvima za poboljšanje života izbegličke populacije, kao i na naporima u borbi zauspostavljanje mehanizama za sveobuhvatno i pravedno rešavanje preostalih otvorenih pitanjaregionalnog procesa.

Poručuju da je Srbija potpuno posvećena ispunjavanju svojih obaveza i jačanju strabilnosti i mira naBalkanu.

Inače, u Srbiji je za proces trajne integracije izbeglica nadležna Komisija za koordinaciju procesa trajneintegracije izbeglica u skladu sa Nacionalnom strategijom za rešavanje pitanja izbeglica i internoraseljenih za period od 2015. do 2020. godine.

Uz Komesarijat za izbeglice i migracije, Komisiju, na čijem čelu je ministar spoljnih poslova i prvipotpredsednik Vlade Ivica Dačić, čine i predstavnici ministarstava nadležnih za spoljne poslove, finansije,lokalnu samoupravu, stanovanje i socijalna pitanja, kao i Kancelarije za evropske integracije.

Svi nadležne institucije su aktivno uključene u sprovođenje Regionalnog stamebnog programa, uzposebno angažovanje ministarke bez portfelja zadužene za evropske integracije Jadranke Joskimović.


www.tanjug.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 10:48


Beta

Komesarijat za izbeglice Republike SrbijeNaslov: Komesarijat za izbeglice: Srbija ima više od 27.000 izbeglica

1825

Svetski dan izbeglica biće obeležen sutra, 20. juna, a Srbija taj dan dočekuje sa 27.945 lica saizbegličkim statusom, saopštio je danas Komesarijat za izbeglice."19.171 izbeglica je iz Hrvatske, a 8.774 iz Bosne i Hercegovine. Usled ratova od 1991. do 1995. godine,618.000 ljudi dobilo je izbeglički status u Srbiji", navodi se u saopštenju.

Oni dodaju da u Srbiji živi više od 203.000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije i 18.000 lica kojasu raseljena unutar teritorije Kosova i Metohije, kao i da je oko 6.000 migranata iz Azije i Afrikesmešteno u prihvatnim centrima i centrima za azil.

"U periodu od 2008. do 2016. godine više od 5.700 porodica izbeglica i interno raseljenih lica stambenoje zbrinuto dodelom 4.828 paketa gradjevinskog materijala i 947 seoskih kuća sa okućnicom, budžetskimsredstvima Srbije", navodi se.

Regionalnom stambenom programu (RSP), koji se finansira donatorskim sredstvima, obezbedjeno je višeod 100 miliona evra namenjenih za rešavanje stambenih potreba za skoro 5.000 izbegličkih porodica.

"Oko 7.000 izbegličkih porodica i dalje je u potrebi za trajnim stambenim rešenjem, a rešavanje njihovihpotrebe biće završeno za četiri godine ", navodi se.

Tokom više od 20 godina 75.000 vratilo se u BiH i 69.000 u Hrvatsku.

Kako se navodi, najveći problem s Hrvatskom jesu nerešena pitanja dospelih, a neisplaćenih penzija,dinarske i devizne štednje, oduzetih stanarskih prava, izostanak obnove više od 10.000 srušenih srpskihkuća u područjima gde nije bilo ratnih dejstava i povratak oduzetog poljoprivrednog zemljišta.

"Zabrinjavajući je izostanak adekvatnog odgovora nadležnih institucija Hrvatske na porast brojaincidenata zasnovanih na nacionalnoj osnovi i proisteklih iz govora mržnje, kao i odsustvo zaštite srpskogjezika i pisma", navodi se.


www.beta.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 10:50

http://www.pressonline.rs/info/politika/397174/komesarijat-u-srbiji-27945-osoba-sa-izbeglickim-Autori:Teme:

www.pressonline.rs

inbox-online.comKomesarijat za izbeglice Republike Srbije; Izbeglice i azilanti / migranti


5253

U Srbiji 27.945 osoba ima izbeglički status, saopštio je Komesarijat za izbeglice uoči Svetskog danaizbeglica, koji se obeležava 20. juna.U saopštenju Komesarijata se precizira da je u Srbiji 19.171 izbeglica iz Hrvatske i 8.774 iz Bosne iHercegovine, uz podsećanje da je zbog ratova od 1991. do 1995. godine, u Srbiji izbeglički status dobilo618.000 ljudi.Ukazuju, međutim, da je broj izbeglica i bivših izbeglica u stanju potrebe daleko veći, te danjihovu sudbinu deli i više od 203.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije, kao i 18.000 lica koja suraseljena unutar teritorije KiM. Srbija je, osim prema hiljadama izbeglica i interno raseljenih, pokazalahumanost i poštovanje međunarodnih standarda i prema više od milion migranata iz Azije i Afrike koji suprešli preko teritorije Srbije, kao i prema oko 6.000 njih koji su trenutno smešteni u prihvatnim icentrima za azil. Međutim, i pored uloženih napora i značajnih finansijskih sredstava iz budžeta i oddonatora, izbegličko pitanje na ovim prostorima i dalje nije zatvoreno. "Ostvareni su veliki pomaci,prvenstveno u rešavanju egzistencijalnih pitanja ove populacije i dinamici obezbeđivanja trajnihstambenih rešenja, koja poslednjih godina iznosi pet trajnih rešenja na dan. Do sada je značajan brojizbegličkih porodica ostvario trajno rešenje, i dobio pomoć u ekonomskom osnaživanju", stoji usaopštenju. Od 2008. do 2016. godine, iz budžetskih sredstava Srbije omogućeno je da se u 171 jedinicilokalne samouprave, uključujući i opštine na KiM, stambeno zbrine više od 5.700 porodica izbeglica iinterno raseljenih lica i to dodelom 4.828 paketa građevinskog materijala i 947 seoskih kuća saokućnicom. Takođe, omogućeno je da se ekonomski osnaži više od 4.700 porodica izbeglica i internoraseljenih. Veliki broj stambenih rešenja biće obezbeđen i zahvaljujući Regionalnom stambenomprogramu (RSP), zajedničkom višegodišnjem programu koji se finansira donatorskim sredstvima, radistambenog zbrinjavanja najugroženijih izbegličkih porodica u Srbiji, BiH, Hrvatskoj i Crnoj Gori. U okviruRSP-a do sada je za Srbiju obezbeđeno više od 100 miliona evra koji su namenjeni za rešavanjestambenih potreba za skoro 5.000 izbegličkih porodica. Obezbeđenim sredstvima omogućena je dodelačetiri modela stambenih rešenja - 1.958 stanova, 1.620 paketa građevinskog materijala, 968 seoskihkuća sa okućnicom i 351 montažna kuća. Do kraja ovog meseca biće uručeno hiljadito stambeno rešenjeu okviru RSP-a, koji se u Srbiji sprovodi od kraja 2013. godine. Procenjuje se da je oko 7.000 izbegličkihporodica i dalje u potrebi za trajnim stambenim rešenjem, a rešavanje stambenih potreba, biće završenou naredne četiri godine. Uporedo sa stambenim zbrinjavanjem izbeglica teče i zatvaranje kolektivnihcentara. U saopštenju se podseća da je u Srbiji, 1996. godine bilo 700 kolektivnih centara sa više od50.000 ljudi. Danas, u preostalim kolektivnim centrima, od kojih je pet na teritoriji centralne Srbije iosam na KiM, smešteno je još 530 korisnika, kojima će u narednom periodu obezbeđena adekvatnastambena rešenja. Iz Komesarijata ukazuju da bi postojeća situacija bila povoljnija da su zemlje porekla,a prvenstveno Hrvatska, pokazale više volje za rešavanje brojnih otvorenih pitanja. Za više od 20godina, svega se 144.000 izbeglica vratilo u zemlje porekla - 75.000 u BiH i 69.000 u Hrvatsku."Neadekvatan pristup pravima izbeglih lica iz Hrvatske u njihovim matičnim zemljama svih ovih godina jepredstavljao veliki kamen spoticanja u regionu. Uprkos brojnim pomacima i dalje su aktuelna nerešenapitanja dospelih, a neisplaćenih penzija, dinarske i devizne štednje, oduzetih stanarskih prava, izostanakobnove više od 10.000 srušenih srpskih kuća u područjima gde nije bilo ratnih dejstava, kao i povrataoduzetog poljoprivrednog zemljišta", ističe se u saopštenju. Kao posebno zabrinjavajuće, u Komesarijatuističu izostanak adekvatnog odgovora nadležnih institucija Hrvatske na porast broja incidenatazasnovanih na nacionalnoj osnovi i proisteklih iz govora mržnje, kao i odsustvo zaštite srpskog jezika ipisma. Komesarijat se zahvaljuje međunarodnim organizacijama i svim donatorima na ukazanoj podršci iuloženim sredstvima za poboljšanje života izbegličke populacije, kao i na naporima u borbi zauspostavljanje mehanizama za sveobuhvatno i pravedno rešavanje preostalih otvorenih pitanjaregionalnog procesa. Poručuju da je Srbija potpuno posvećena ispunjavanju svojih obaveza i jačanjustrabilnosti i mira na Balkanu. Inače, u Srbiji je za proces trajne integracije izbeglica nadležna Komisijaza koordinaciju procesa trajne integracije izbeglica u skladu sa Nacionalnom strategijom za rešavanjepitanja izbeglica i interno raseljenih za period od 2015. do 2020. godine. Uz Komesarijat za izbeglice imigracije, Komisiju, na čijem čelu je ministar spoljnih poslova i prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić, činei predstavnici ministarstava nadležnih za spoljne poslove, finansije, lokalnu samoupravu, stanovanje isocijalna pitanja, kao i Kancelarije za evropske integracije. Svi nadležne institucije su aktivno uključene usprovođenje Regionalnog stamebnog programa, uz posebno angažovanje ministarke bez portfeljazadužene za evropske integracije Jadranke Joksimović.


http://www.pressonline.rs/info/politika/397174/komesarijat-u-srbiji-27945-osoba-sa-izbeglickim-statusom.html


1/1

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 10:58

http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=348802&title=U+Srbiji+skoro+28.000+izbeglicaAutori:Teme:

www.danas.rs


Naslov: U Srbiji skoro 28.000 izbeglica

2512

Svetski dan izbeglica Svetski dan izbeglica, 20. jun, Srbija dočekuje sa 27.945 lica sa izbegličkimstatusom. Od tog broja 19.171 izbeglica je iz Republike Hrvatske, a 8.774 iz Bosne i Hercegovine.saopštio je Komesarijat za izbeglice. Piše: Danas Online Beograd 19. jun 2017. 10:58 Foto: Fonet/APPodsećanja radi, 618.000 ljudi dobilo je izbeglički status u Republici Srbiji usled ratova od 1991. do1995. (266.000 iz BiH i 330.000 iz Hrvatske).Broj izbeglica i bivših izbeglica u stanju potrebe daleko je veći, a njihovu sudbinu deli i više od 203.000interno raseljenih sa Kosova i Metohije, kao i 18.000 lica koja su raseljena unutar teritorije Kosova iMetohije, navodi se u saopštenju."Osim prema hiljadama izbeglica i interno raseljenih Republika Srbija je pokazala humanost i poštovanjemeđunarodnih standarda i prema više od milion migranata iz Azije i Afrike koji su prešli peko teritorijeRepublike Srbije, kao i prema oko 6.000 njih koji su trenutno smešteni u prihvatnim i centrima za azil",ističu u Komesarijatu za izbeglice.Oni dodaju da je u periodu od 2008. do 2016. godine, iz budžetskih sredstava Srbije, omogućeno da se u171 jedinici lokalne samouprave, uključujući i opštine na Kosovu i Metohiji, stambeno zbrine više od5.700 porodica izbeglica i interno raseljenih lica i to dodelom 4.828 paketa građevinskog materijala i 947seoskih kuća sa okućnicom. Takođe, ovim sredstvima omogućeno je da se ekonomski osnaži više od4.700 porodica izbeglica i interno raseljenih lica."Veliki broj stambenih rešenja biće obezbeđen i zahvaljujući Regionalnom stambenom programu (RSP),zajedničkom višegodišnjem programu koji se finansira donatorskim sredstvima, a ima za cilj dastambeno zbrine najugroženije izbegličke porodice u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori",ističe se dalje u saopštenju.Procenjuje se da je oko 7.000 izbegličkih porodica i dalje u potrebi za trajnim stambenim rešenjem.Rešavanje njihovih stambenih potreba, kako kroz Regionalni stambeni program, tako i sredstvima izbudžeta, biće završeno u naredne četiri godine.Uporedo sa stambenim zbrinjavanjem izbeglica teče i zatvaranje kolektivnih centara. Na vrhuncuizbegličke krize 1996. godine u Srbiji je bilo 700 kolektivnih centara sa više od 50.000 ljudi u njima. Upreostalim kolektivnim centrima, od kojih je pet na teritoriji centralne Srbije i osam na KiM, smešteno jejoš 530 korisnika, kojima će u narednom periodu obezbeđena adekvatna stambena rešenja, saopšteno jedanas. povezane vesti


http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=348802&title=U+Srbiji+skoro+28.000+izbeglica


1/2

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 11:05

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/u-srbiji-27945-osoba-ima-izbeglicki-status/b0ewnryAutori:Teme:

www.blic.rs


Naslov: U Srbiji 27.945 osoba ima izbeglički status

5489

Vesti Društvo Tweet Tanjug | 19. 06. 2017 - 10:41h, a u protekle dve decenija Vlada Srbije kontinuirano radi na rešavanju problema lica koja su morala danapuste svoje domove tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, saopštio je Komesarijat za izbegliceuoči Svetskog dana izbeglica, koji se obeležava 20. juna.Foto: Narcisa Božić / RAS Srbija U saopštenju Komesarijata se precizira da je u Srbiji 19.171 izbeglica izHrvatske i 8.774 iz Bosne i Hercegovine, uz podsećanje da je zbog ratova od 1991. do 1995. godine, uSrbiji izbeglički status dobilo 618.000 ljudi. Ukazuju, međutim, da je broj izbeglica i bivših izbeglica ustanju potrebe daleko veći, te da njihovu sudbinu deli i više od 203.000 interno raseljenih sa Kosova iMetohije, kao i 18.000 lica koja su raseljena unutar teritorije KiM. Srbija je, osim prema hiljadamaizbeglica i interno raseljenih, pokazala humanost i poštovanje međunarodnih standarda i prema više odmilion migranata iz Azije i Afrike koji su prešli preko teritorije Srbije, kao i prema oko 6.000 njih koji sutrenutno smešteni u prihvatnim i centrima za azil. Foto: Blic / RAS Srbija Međutim, i pored uloženihnapora i značajnih finansijskih sredstava iz budžeta i od donatora, izbegličko pitanje na ovim prostorima idalje nije zatvoreno. - Ostvareni su veliki pomaci, prvenstveno u rešavanju egzistencijalnih pitanja ovepopulacije i dinamici obezbeđivanja trajnih stambenih rešenja, koja poslednjih godina iznosi pet trajnihrešenja na dan. Do sada je značajan broj izbegličkih porodica ostvario trajno rešenje, i dobio pomoć uekonomskom osnaživanju - stoji u saopštenju. Od 2008. do 2016. godine, iz budžetskih sredstava Srbijeomogućeno je da se u 171 jedinici lokalne samouprave, uključujući i opštine na KiM, stambeno zbrineviše od 5.700 porodica izbeglica i interno raseljenih lica i to dodelom 4.828 paketa građevinskogmaterijala i 947 seoskih kuća sa okućnicom. Takođe, omogućeno je da se ekonomski osnaži više od4.700 porodica izbeglica i interno raseljenih. Veliki broj stambenih rešenja biće obezbeđen i zahvaljujućiRegionalnom stambenom programu (RSP), zajedničkom višegodišnjem programu koji se finansiradonatorskim sredstvima, radi stambenog zbrinjavanja najugroženijih izbegličkih porodica u Srbiji, BiH,Hrvatskoj i Crnoj Gori. U okviru RSP-a do sada je za Srbiju obezbeđeno više od 100 miliona evra koji sunamenjeni za rešavanje stambenih potreba za skoro 5.000 izbegličkih porodica. Obezbeđenim sredstvimaomogućena je dodela četiri modela stambenih rešenja - 1.958 stanova, 1.620 paketa građevinskogmaterijala, 968 seoskih kuća sa okućnicom i 351 montažna kuća. Do kraja ovog meseca biće uručenohiljadito stambeno rešenje u okviru RSP-a, koji se u Srbiji sprovodi od kraja 2013. godine. Procenjuje seda je oko 7.000 izbegličkih porodica i dalje u potrebi za trajnim stambenim rešenjem, a rešavanjestambenih potreba, biće završeno u naredne četiri godine. Uporedo sa stambenim zbrinjavanjemizbeglica teče i zatvaranje kolektivnih centara. U saopštenju se podseća da je u Srbiji, 1996. godine bilo700 kolektivnih centara sa više od 50.000 ljudi. Danas, u preostalim kolektivnim centrima, od kojih jepet na teritoriji centralne Srbije i osam na KiM, smešteno je još 530 korisnika, kojima će u narednomperiodu obezbeđena adekvatna stambena rešenja. Iz Komesarijata ukazuju da bi postojeća situacija bilapovoljnija da su zemlje porekla, a prvenstveno Hrvatska, pokazale više volje za rešavanje brojnihotvorenih pitanja. Za više od 20 godina, svega se 144.000 izbeglica vratilo u zemlje porekla - 75.000 uBiH i 69.000 u Hrvatsku. "Neadekvatan pristup pravima izbeglih lica iz Hrvatske u njihovim matičnimzemljama svih ovih godina je predstavljao veliki kamen spoticanja u regionu. Uprkos brojnim pomacima i


http://www.blic.rs/vesti/drustvo/u-srbiji-27945-osoba-ima-izbeglicki-status/b0ewnry


2/2

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 11:05

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/u-srbiji-27945-osoba-ima-izbeglicki-status/b0ewnryAutori:Teme:

www.blic.rs


Naslov: U Srbiji 27.945 osoba ima izbeglički status

dalje su aktuelna nerešena pitanja dospelih, a neisplaćenih penzija, dinarske i devizne štednje, oduzetihstanarskih prava, izostanak obnove više od 10.000 srušenih srpskih kuća u područjima gde nije biloratnih dejstava, kao i povrata oduzetog poljoprivrednog zemljišta", ističe se u saopštenju. Kao posebnozabrinjavajuće, u Komesarijatu ističu izostanak adekvatnog odgovora nadležnih institucija Hrvatske naporast broja incidenata zasnovanih na nacionalnoj osnovi i proisteklih iz govora mržnje, kao i odsustvozaštite srpskog jezika i pisma. Komesarijat se zahvaljuje međunarodnim organizacijama i svimdonatorima na ukazanoj podršci i uloženim sredstvima za poboljšanje života izbegličke populacije, kao ina naporima u borbi za uspostavljanje mehanizama za sveobuhvatno i pravedno rešavanje preostalihotvorenih pitanja regionalnog procesa. Poručuju da je Srbija potpuno posvećena ispunjavanju svojihobaveza i jačanju strabilnosti i mira na Balkanu. Inače, u Srbiji je za proces trajne integracije izbeglicanadležna Komisija za koordinaciju procesa trajne integracije izbeglica u skladu sa Nacionalnomstrategijom za rešavanje pitanja izbeglica i interno raseljenih za period od 2015. do 2020. godine. UzKomesarijat za izbeglice i migracije, Komisiju, na čijem čelu je ministar spoljnih poslova i prvipotpredsednik Vlade Ivica Dačić, čine i predstavnici ministarstava nadležnih za spoljne poslove, finansije,lokalnu samoupravu, stanovanje i socijalna pitanja, kao i Kancelarije za evropske integracije. Svinadležne institucije su aktivno uključene u sprovođenje Regionalnog stamebnog programa, uz posebnoangažovanje ministarke bez portfelja zadužene za evropske integracije Jadranke Joskimović.


http://www.blic.rs/vesti/drustvo/u-srbiji-27945-osoba-ima-izbeglicki-status/b0ewnry


1/2

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 11:53

http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/u-srbiji-27.945-osoba-sa-izbeglickim-statusom_833730.htmlAutori:Teme:

www.rtv.rs


Naslov: U Srbiji 27.945 osoba sa izbegličkim statusom

5435

BEOGRAD - U Srbiji 27.945 osoba ima izbeglički status, a u protekle dve decenija Vlada Srbijekontinuirano radi na rešavanju problema lica koja su morala da napuste svoje domove tokom sukoba naprostoru bivše Jugoslavije, saopštio je Komesarijat za izbeglice uoči Svetskog dana izbeglica, koji seobeležava 20. juna.U saopštenju Komesarijata se precizira da je u Srbiji 19.171 izbeglica iz Hrvatske i 8.774 iz Bosne iHercegovine, uz podsećanje da je zbog ratova od 1991. do 1995. godine, u Srbiji izbeglički status dobilo618.000 ljudi. Ukazuju, međutim, da je broj izbeglica i bivših izbeglica u stanju potrebe daleko veći, teda njihovu sudbinu deli i više od 203.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije, kao i 18.000 lica kojasu raseljena unutar teritorije KiM. Srbija je, osim prema hiljadama izbeglica i interno raseljenih, pokazalahumanost i poštovanje međunarodnih standarda i prema više od milion migranata iz Azije i Afrike koji suprešli preko teritorije Srbije, kao i prema oko 6.000 njih koji su trenutno smešteni u prihvatnim icentrima za azil. Međutim, i pored uloženih napora i značajnih finansijskih sredstava iz budžeta i oddonatora, izbegličko pitanje na ovim prostorima i dalje nije zatvoreno. "Ostvareni su veliki pomaci,prvenstveno u rešavanju egzistencijalnih pitanja ove populacije i dinamici obezbeđivanja trajnihstambenih rešenja, koja poslednjih godina iznosi pet trajnih rešenja na dan. Do sada je značajan brojizbegličkih porodica ostvario trajno rešenje, i dobio pomoć u ekonomskom osnaživanju", stoji usaopštenju. Od 2008. do 2016. godine, iz budžetskih sredstava Srbije omogućeno je da se u 171 jedinicilokalne samouprave, uključujući i opštine na KiM, stambeno zbrine više od 5.700 porodica izbeglica iinterno raseljenih lica i to dodelom 4.828 paketa građevinskog materijala i 947 seoskih kuća saokućnicom. Takođe, omogućeno je da se ekonomski osnaži više od 4.700 porodica izbeglica i internoraseljenih. Veliki broj stambenih rešenja biće obezbeđen i zahvaljujući Regionalnom stambenomprogramu (RSP), zajedničkom višegodišnjem programu koji se finansira donatorskim sredstvima, radistambenog zbrinjavanja najugroženijih izbegličkih porodica u Srbiji, BiH, Hrvatskoj i Crnoj Gori. U okviruRSP-a do sada je za Srbiju obezbeđeno više od 100 miliona evra koji su namenjeni za rešavanjestambenih potreba za skoro 5.000 izbegličkih porodica. Obezbeđenim sredstvima omogućena je dodelačetiri modela stambenih rešenja - 1.958 stanova, 1.620 paketa građevinskog materijala, 968 seoskihkuća sa okućnicom i 351 montažna kuća. Do kraja ovog meseca biće uručeno hiljadito stambeno rešenjeu okviru RSP-a, koji se u Srbiji sprovodi od kraja 2013. godine. Procenjuje se da je oko 7.000 izbegličkihporodica i dalje u potrebi za trajnim stambenim rešenjem, a rešavanje stambenih potreba, biće završenou naredne četiri godine. Uporedo sa stambenim zbrinjavanjem izbeglica teče i zatvaranje kolektivnihcentara. U saopštenju se podseća da je u Srbiji, 1996. godine bilo 700 kolektivnih centara sa više od50.000 ljudi. Danas, u preostalim kolektivnim centrima, od kojih je pet na teritoriji centralne Srbije iosam na KiM, smešteno je još 530 korisnika, kojima će u narednom periodu obezbeđena adekvatnastambena rešenja. Iz Komesarijata ukazuju da bi postojeća situacija bila povoljnija da su zemlje porekla,a prvenstveno Hrvatska, pokazale više volje za rešavanje brojnih otvorenih pitanja. Za više od 20godina, svega se 144.000 izbeglica vratilo u zemlje porekla - 75.000 u BiH i 69.000 u Hrvatsku."Neadekvatan pristup pravima izbeglih lica iz Hrvatske u njihovim matičnim zemljama svih ovih godina jepredstavljao veliki kamen spoticanja u regionu. Uprkos brojnim pomacima i dalje su aktuelna nerešena


http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/u-srbiji-27.945-osoba-sa-izbeglickim-statusom_833730.html


2/2

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 11:53

http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/u-srbiji-27.945-osoba-sa-izbeglickim-statusom_833730.htmlAutori:Teme:

www.rtv.rs


Naslov: U Srbiji 27.945 osoba sa izbegličkim statusom

pitanja dospelih, a neisplaćenih penzija, dinarske i devizne štednje, oduzetih stanarskih prava, izostanakobnove više od 10.000 srušenih srpskih kuća u područjima gde nije bilo ratnih dejstava, kao i povrataoduzetog poljoprivrednog zemljišta", ističe se u saopštenju. Kao posebno zabrinjavajuće, u Komesarijatuističu izostanak adekvatnog odgovora nadležnih institucija Hrvatske na porast broja incidenatazasnovanih na nacionalnoj osnovi i proisteklih iz govora mržnje, kao i odsustvo zaštite srpskog jezika ipisma. Komesarijat se zahvaljuje međunarodnim organizacijama i svim donatorima na ukazanoj podršci iuloženim sredstvima za poboljšanje života izbegličke populacije, kao i na naporima u borbi zauspostavljanje mehanizama za sveobuhvatno i pravedno rešavanje preostalih otvorenih pitanjaregionalnog procesa. Poručuju da je Srbija potpuno posvećena ispunjavanju svojih obaveza i jačanjustabilnosti i mira na Balkanu. Inače, u Srbiji je za proces trajne integracije izbeglica nadležna Komisija zakoordinaciju procesa trajne integracije izbeglica u skladu sa Nacionalnom strategijom za rešavanjepitanja izbeglica i interno raseljenih za period od 2015. do 2020. godine. Uz Komesarijat za izbeglice imigracije, Komisiju, na čijem čelu je ministar spoljnih poslova i prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić, činei predstavnici ministarstava nadležnih za spoljne poslove, finansije, lokalnu samoupravu, stanovanje isocijalna pitanja, kao i Kancelarije za evropske integracije. Svi nadležne institucije su aktivno uključene usprovođenje Regionalnog stambenog programa, uz posebno angažovanje ministarke bez portfeljazadužene za evropske integracije Jadranke Joskimović.


http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/u-srbiji-27.945-osoba-sa-izbeglickim-statusom_833730.html


1/1

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 12:48


Beta

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: Večeras prijem UNHCR povodom Svetskog dana izbeglica

974

BEOGRAD, 19. juna 2017. (Beta-OMS) - Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR)organizuje večeas prijem povodom Svetskog dana izbeglica u Kulturnom centru Rex (Jevrejska 18) od 19do 21 časova.Predstavništvo UNHCR u Srbiji poziva medije da proprate program koji je pripremljen povodomobeležavanja 20. juna, Svetskog dana izbeglica.

U programu će učestvovati KUD “Krajina”, koji će predstaviti tradicionalne plesove sa prostora Hrvatske iBiH, grupa avganistanskih dečaka koji će izvoditi tradicionalni avganistanski ples i hor srpskih iavganistanskih dečaka koji će pevati pesme na srpskom i farsi jeziku.

Pridružite se, da zajedno odamo priznanje izbeglicama u Srbiji za hrabrost i prilagodljivost i zajednicamakoje su ih primile za gostoprimstvo. Njima i milionima izbeglica i raseljenih lica širom sveta pružimomogućnost da se ostvare a ne tek da prežive.

Ovaj tekst nije proizvod Agencije Beta i ona ne odgovara za navode u njemu.


www.beta.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 12:53


Beta

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: Američki ambasador sutra sa izbeglicama kod Šida

1156

BEOGRAD, 19. juna 2017. (Beta) - Američki ambasador u Srbiji Kajl Skot sutra će, s komesarom Srbijeza izbeglice Vladimirom Cucićem i predstavnikom Katoličke službe za pomoć za Evropu Markom D'Silvom,povodom Medjunarodnog dana izbeglica posetiti korisnike Regionalnog stambenog programa u Ilincima,kod Šida.

Ambasada SAD u Beogradu je saopštila da će Kajl Skotrazgovarati s bivšim izbeglicama iz Hrvatske kojegrade kuće i sami se izdržavaju delom zahvaljujući američkoj podršci.

"Bivše izbeglice koje su ranije dobile pomoć Sjedinjenih Država, bez naknade pomažu drugima,doprinoseći na taj način svojoj zajednici", piše u saopštenju.

U proteklih 13 godina, američka vlada je pružila više od 10 miliona dolara direktne pomoći izbeglim iraseljenim licima.

U okviru tog programapodrške, Katolička služba za pomoć je obezbedila besplatnu pravnu pomoć za oko30 hiljada ljudi i donacije za projekte ekonomske pomoći za 1.700 korisnika, navela je Ambasada.

Dodaje se da su SAD do sada u okviru regionalnog stambenog projekta poklonile 20 miliona dolara zarešavanje stambenih problema izbeglih i raseljenih lica sa prostora bivše Jugoslavije.


www.beta.rs


1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

15.06.2017

Bez naslova6460

Strana: 4

Autori:Teme:

Napred-Valjevo


Naslov: Za sada bez većih problema



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

19.06.2017

U ovom trenutku19.06.2017 12:00:00 59:0019.06.2017 12:30:00 4:51

Autori:Teme:

Radio Beograd 1


Naslov: Pomoć migrantima

4032

Spiker:12 časova 30 minuta slušate emisiju "U ovom trenutku" radio Beograda 1. U ovom trenutku sa namakoleginica Marina Bajić. Naime, povodom Međunarodnog dana izbeglica u Beogradu su predstavljenirezultati istraživanja o stavova građana Srbiji prema izbeglicama i izbegličkoj krizi. To je bio projekatfondacije "Ana i Vlade Divac" i američke agencije za međunarodni razvoj USAID. Dakle Marina, da ligrađani Srbije pozitivno reagovali na ovo istraživanje, odnosno da li su prihvatili da odgovaraju napitanja? I da li imaju pozitivan stav prema ljudima koji su spas od nevolja potražili ovde u Srbiji?Marina Bajić:Pozitivan stav uglavnom, preovladava i dalje, dakle većina građana Srbije oseća empatiju, žele dapomognu, imaju razumevanja, posebno u opštinama gde su prihvatni centri, dakle gde izbeglica i te kakoima. Jedino se malo mišljenje promenilo u Šidu, zato što sećamo se pre dva meseca, da smo imalinekoliko uslovno govoreći neprijatnih situacija, pitanje je kako mediji to prenose, ali građani Srbije idalje žele da pomognu, i te kako su humani. Ovo istraživanje, odnosno njegove rezultate su potvradili ipredstavnici UNHCR-a, USAID-a i oni su izuzetno zahvalni građanima Srbije, što su dobri saradnici, iVladi i Komesarijatu i nevladinim organizacijama. Dakle istakli su da nije to samo pomoć u hrani, vodi, toje pomoć u integraciji, koja je najvažnija. Dakle posebno kada su u pitanju deca, koja su na putovanjuviše od godinu, dve dana, koja nisu u sistemu školovanja, dakle ostavili su tamo na dalekom istokuškolu, sada nisu u sistemu obrazovanja. Međutim, ono što se radi jeste da pri tim centrima u saradnji saškolama, sa nevladinim organizacijama deci se omogućava, prvo da ne izgubi detinjstvo, dakle da seigraju, ali i da uče. Međutim moglo se čuti i ovako od državnog sekretara Nenada Ivaniševića, državnogsekretara u Ministarstvu socijalne zaštite, da je lepo što nam Međunarodne organizacije, daju podrškušto u ljudima, što u novcu, to su milioni evra podrške, međutim izostaje jedinstven politički stavEvropske unije šta dalje sa izbeglicama, jer kako kaže Ivanišević mi i dalje imamo taj broj od 7.000. Imamesta, kaže u prihvatnim centrima, smanjen je priliv, oko 10 migranata dnevno uđe u Srbiju, međutimoni ne žele ovde da ostanu, i ako su prezadovoljni kako ih je Srbija prihvatila, oni ne žele da se integrišu.Samo od njih milion koliko je prošlo od 2015. samo 1700 je podnelo zahtev za azil i to ne zato što zaistažele ovde da ostanu, nego zato što misle da će im taj papir, što je i tačno, doneti neke povlastice u vidizdravenog osiguranja, socijalne zaštite i tako dalje. Takođe se plaše da podnesu zahtev za azil, jer seboje da onda neće tamo izvan naših granica moći. Ono što je potrebno jeste jedinstven politički stavEvrope, kada smo pre dve godine imali kvote oko raspodele, koliko će koja zemlja prihvatiti. Činjenica jekaže državni sekretar da nisu sve članice prihvatile jednak broj. Najveći teret su podnele kaže Grčka iItalija. Pita se šta je sa drugim zemljama i kaže da je rešenje jedinstven politički stav Evropske unije inaravno otvaranje granica, pošto izbeglice ne žele integraciju. Žele da odu da rade i da se integrišu uEvropi. Mađarska za kraj da kažemo, i dalje pušta 10 migranata dnevno, oni na Hrvatsku već odavno nine idu, jer tamo uopšte ni nema propuštanja. Nema naznaka da će biti većeg priliva, jedino u šta seuzdaju, to je možda u neki novi sporazum sa Turskom, sa Grčkom. I na naše pitanje, pa šta rade oni poceo dan u prihvatnim centrima, i ako tamo imaju sve uslove i ako osećaju tu toplu atmosferu, on kažeoni ne sede skrštenih ruku, oni redovno idu za Suboticu i pokušavaju da pređu i vraćaju se.Spiker:Bez obzira na humane uslove koje je Srbija pružila tim ljudima?Marina Bajić:Pa baš je neko rekao na konferenciji povodom Međunarodnog dana izbeglica, koji se inače sutraobeležava. Niko nije da kažem žargonski "zapucao" sa dalekog istoka da bi živeo u Krnjači.Spiker:Logično. Hvala lepo, bila je to koleginica Marina Bajić.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

19.06.2017

Info 14, N119.06.2017 14:00:00 70:0019.06.2017 14:14:00 1:01

Autori:Teme:

N1


Naslov: Stav prema izbeglicama

873

Spiker:Pozitivan stav prema izbeglicama ima oko 43 odsto građana Srbije, pokazalo je istraživanje Fondacije„Ana i Vlade Divac“. Od populacije koja je imala direktan kontakt sa izbeglicama čak 3 anketiranih imalisu pozitivna iskustva, dok oni koji su izrazili negativan stav uglavnom navode da se plaše bolesti iliterorističkih napada. Najbolja iskustva sa izbeglicama imaju građani koji su direktno pogođeniizbegličkom krizom i koji se nalaze prihvatnim centrima poput Sjenice, Tutina i Preševa, navodi se uistraživanju.Marko Lazović, Agencija „Propozitiv“:To znači da ti ljudi imaju empatiju prema izbeglicama, saosećaju sa njima, znaju u kakvom se problemunalaze. Čak negde iz naše prošlosti vuku to da smo se mi nalazili u vrlo sličnoj situaciji i onda saosećajuu potpunosti sa njima. To je negde oko 2/3 ljudi, ima empatičan stav prema njima, vrlo pozitivan.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 14:23

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2774590/vesic-za-izbeglice-i-interno-raseljene-Autori:Teme:

www.rts.rs


Naslov: Vesić: Za izbeglice i interno raseljene 235 stanova

1902

Gradski menadžer Goran Vesić u beogradskom naselju Ovča obišao je radove na izgradnji socijalnihstanova u koje će, kako je naveo, biti useljeno 235 porodica interno raseljenih sa Kosova i Metohije iizbeglica sa teritorije bivše Jugoslavije. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta iz Srbije, Balkanai sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaGradski menadžer Goran Vesić u beogradskom naselju Ovča obišao je radove na izgradnji socijalnihstanova u koje će, kako je naveo, biti useljeno 235 porodica interno raseljenih sa Kosova i Metohije iizbeglica sa teritorije bivše Jugoslavije.Navodeći da su radovi počeli u avgustu prošle godine, Vesić je rekao da je rok za njihov završetak krajnovembra ove godine i da je ukupna vrednost projekta 6,7 miliona evra. "U ove stanove će se useliti 235porodica. Ovi stanovi su i predviđeni za interno raseljena lica sa KiM i za izbeglice sa terotorije bivšeJugosalvije i verujem da ćemo tako dati još jedan doprinos da ta lica, koja nisu svojom voljom napustilasvoje domove, konačno nađu svoj dom i mir", rekao je Vesić novinarima nakon obilaska radova. Osim235 stanova, Vesić je naveo da će na toj lokaciji biti izgrađeno još oko 770 stanova tako da će ukupno, unekoliko faza, biti izgrađeno oko 1.000 stanova. "Zbog velikog broja ljudi koji će živeti ovde, mi smopredvideli da se na ovoj lokaciji izgradi škola i vrtić", rekao je Vesić i istakao da Grad Beograd priprematender za izgradnju vrtića koji će moći da primi 150 dece. Vesić je naveo da će biti izgrađena i kuhinja zasve vrtiće na levoj obali Dunava, koja će imati kapacitet oko 2.500 obroka. Govoreći o izgradni škole, onje istakao da je predviđeno da škola primi između 400 i 500 đaka. "Trenutno pripremamo idokumentaciju za to tako da će Grad Beograd od svojih sredstava izgraditi vrtić, školu, kao i novucentralnu kuhinju", naveo je Vesić.


http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2774590/vesic-za-izbeglice-i-interno-raseljene-235-stanova.html


1/1

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 14:29

http://beta.rs/oms/oms-drustvo/66056-banacani-i-migranti-iz-kikinde-zajedno-uredili-sportske-terene-i-Autori:Teme:

beta.rs


Naslov: Banaćani i migranti iz Kikinde zajedno uredili sportske terene i učestvovali u Turniruprijateljstva

2161

U volonterskoj akciji na teniskim terenima u okviru Sportskog centra "Jezero", danas su se okupilipredstavnici grada domaćina, institucija Republike Srbije, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP),kao i migranata smeštenih u Prihvatnom centru u Kikindi. Nakon zajedničkog čišćenja, farbanja ipopravke sportskog inventara, održan je dečiji Turnir prijateljstva. Podmladak Teniskog kluba "Jezero" ideca iz Prihvatnog centra jačali su sportski duh i družili se kroz razmenu bekhenda i forhenda. GradKikinda i UNDP organizovali su današnju akciju kako bi doprineli upoznavanju lokalnog stanovništva injihovih novih komšija migranata, izgradnji poverenja i zajedništva. U akciji čiji je domaćin bio članGradskog veća Kikinde Milivoj Linjački, učestvovali su Bojan Stević državni sekretar Ministarstva državneuprave i lokalne samouprave, Nina Topić predstavnik UNDP-a, i migranti smešteni u Prihvatnom centru uKikindi. "Mi svi imamo isti cilj, da Kikinda bude što bolje mesto za život kako lokalnog stanovništva tako imigranata čiji je ovaj grad trenutni dom," rekla je Nina Topić, predstavnica UNDP-a. Volonterska akcijauređenja teniskih terena S.C. "Jezero" realizovana je u okviru projekta koji doprinosi razvoju vitalnostiopština kroz prevazilaženje migrantske krize, koji finansira Vlada Japana, a sprovodi UNDP, u saradnji sanadležnim ministarstvima Vlade Republike Srbije i Komesarijatom za izbeglice i migracije. Zahvaljujućisredstvima Američke agencije za međunarodni razvoj, UNDP obnavlja i dečiji vrtić "Maslačak" u Kikindi, unaselju Bašaid, u kome će se organizovati multikulturalne radionice za decu iz lokalne i migrantskepopulacije. Prihvatni centar u Kikindi otvoren je u aprilu ove godine, u adaptiranoj bivšoj upravnoj zgradiPoljoprivrednog kombinata "29. novembar", i u njemu je smešteno oko 300 ljudi, od kojih je 120-orodece. Program UN za razvoj pomaže opštinama sa velikim brojem migranata i izbeglica da ojačajuzajedništvo, poboljšaju javne, komunalne usluge i infrastrukturu, na dobrobit domaćeg stanovništva iraseljenih. Ovaj tekst nije proizvod Agencije Beta i ona ne odgovara za navode u njemu. (Kraj OMSporuke).


http://beta.rs/oms/oms-drustvo/66056-banacani-i-migranti-iz-kikinde-zajedno-uredili-sportske-terene-i-ucestvovali-u-turniru-prijateljstva


1/1

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 14:45

http://www.vesti.rs/Vesti/Banacani-i-migranti-iz-Kikinde-zajedno-uredili-sportske-terene-i-ucestvovali-Autori:Teme:

vesti.rs


Naslov: BANAĆANI I MIGRANTI IZ KIKINDE ZAJEDNO UREDILI SPORTSKE TERENE IUČESTVOVALI U TURNIRU ...

845

Izvor: Beta OMS , 19.Jun.2017 , 14:42Banaćani i migranti iz Kikinde zajedno uredili sportske terene i učestvovali u Turniru ...U volonterskoj akciji na teniskim terenima u okviru Sportskog centra "Jezero", danas su se okupilipredstavnici grada domaćina, institucija Republike Srbije, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP),kao i migranata smeštenih u Prihvatnom centru u Kikindi. Nakon zajedničkog čišćenja, farbanja ipopravke sportskog inventara, održan je dečiji Turnir prijateljstva. Podmladak Teniskog kluba "Jezero" ideca iz Prihvatnog centra jačali su sportski duh i družili se kroz razmenu bekhenda i forhenda. GradKikinda i UNDP organizovali su današnju akciju kako bi doprineli upoznavanju lokalnog stanovništva injihovih novih komšija migranata, izgradnji poverenja i zajedništva. U akciji čiji je domaćin bio član ...


http://www.vesti.rs/Vesti/Banacani-i-migranti-iz-Kikinde-zajedno-uredili-sportske-terene-i-ucestvovali-u-Turniru.html


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

19.06.2017

Ovo je Srbija19.06.2017 15:00:00 130:0019.06.2017 15:13:00 0:41

Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Uoči Svetskog dana sizbeglica

492

Spiker:Uoči svetskog dana izbeglica Ujedinjene nacije saopštile su da je do kraja 2016. godine rekordnih 65,6miliona ljudi, bilo primorano da napusti svoje domove zbog sukoba, nasilja i progona u matičnimdržavama. Samo tokom prošle godine izbeglo je oko 10.300.000 ljudi. Od početka migrantske krize krozSrbiju je u protekle tri godine prošlo milion migranata. U Srbiji prema podacima Komesarijata zaizbeglice izbeglički status ima 27.945 osoba poreklom sa prostora bivše Jugoslavije.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

19.06.2017

Na beogradskim talasima19.06.2017 15:00:00 180:0019.06.2017 15:00:00 1:17

Autori:Teme:

Radio Studio B

Redakcija; RedakcijaIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Stanovi u Ovči za izbeglice i interno raseljena lica

3219

Gradski menadžer Goran Vesić obišao je sa direktorkom Jedinice za upravljanje projektima Vesne Vandićradove na izgradnji socijalnih stanova u Ovči. Na sedam hektara biće izgrađeno oko 1.000 stanova zaizbeglice i interno raseljena lica, ali i socijalnih stanova.Vesić je rekao da izgradnja veoma dobro napreduje i podsetio da je izgradnja započeta u avgustu 2016,kao i da se završetak radova očekuje krajem novembra.– Stanovi su namenjeni interno raseljenim licima sa Kosova i Metohije, kao i izbeglicama sa prostorabivše Jugoslavije. Tako ćemo dati doprinos da ovi ljudi konačno dobiju svoj dom i mir. Vrednost projektaje 6,7 miliona evra, od čega 4,7 daje Savet Evrope preko svoje banke, odnosno preko Jedinice zaupravljanje projektima Vlade Republike Srbije, a oko dva miliona evra daje Grad Beograd – rekao jeVesić.Gradski menadžer je istakao da je grad pre početka izgradnje uložio oko dva i po miliona za pripremuterena. Površina lokacije iznosi sedam hektara, naveo je Vesić, a grad je obezbedio potrebnuinfrastrukturu, kao i postrojenje za preradu otpadnih voda jer na ovoj obali Dunava nema kanalizacije,što je prema evropskim standardima nedopustivo.– Na ovih sedam hektara planirana je izgradnja još 770, pa će konačan broj biti oko 1.000 stanova zaizbeglice, interno raseljena lica, ali će biti i socijalnih stanova. Zbog velikog broja ljudi koji će živeti ovde,predviđena je izgradnja škole i vrtića. Sekretarijat za investicije priprema tender za izgradnju vrtićakapaciteta 150 mesta, a pored toga biće izgrađena kuhinja koja će snabdevati hranom sve vrtiće na levojobali Dunava. Kuhinja će biti u mogućnosti da pripremi 2.500 obroka dnevno, čime će biti rešen problemsnabdevanja hranom svih vrtića na ovoj obali Dunava. Kada je škola u pitanju, predviđeno je da budemesta za 400 do 500 đaka. Grad Beograd je sopstvenim sredstvima finansirao izgradnju sva tri objekta –vrtića, škole i kuhinje – precizirao je Vesić.On je dodao da će izgradnjom ovih objekata zaživeti ovaj deo Beograda, a zbog Pupinovog mosta iobilaznice imaće i dobru vezu i prohodnost prema drugim delovima grada.– Očekuje nas, takođe, izgradnja mosta kod Ade Huje i pristupnih saobraćajnica na unutrašnjemmagistralnom prstenu, što je dokaz da ljudi koji ovde budu stanovali neće živeti u zapostavljenom delugrada. Dobra saobraćajna veza, uz kvalitetno izgrađene stanove, od podnog grejanja do izolacije poevropskim standardima, predstavlja doprinos Grada Beograda i Republike Srbije da ljudi koji su ostali bezkrova nad glavom, konačno posle više decenija ostvare svoja prava – zaključio je Vesić i zahvalioizvođaču radova „Zlatibor gradnji”, Sekretarijatu za investicije, Jedinici za upravljanje projektima, kao iSaobraćajnom institutu CIP.Direktorka Jedinice za upravljanje projektima Vesna Vandić naglasila je da je veliko zadovoljstvo obićiradove na projektu koji se realizuje u saradnji sa Gradom Beogradom.Ovo nije jedini projekat kojim „Jedinica” upravlja, a u okviru RHP programa, koji obezbeđuje donatorskasredstva za izbegla i raseljena lica, JUP se bavi projektom koji se odnosi na centralizovan idecentralizovan sistem nabavke građevinskog materijala za izbegla i raseljena lica.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

19.06.2017

Novosti19.06.2017 15:00:00 45:0019.06.2017 15:12:00 2:07

Autori:Teme:

Radio Novi Sad



2226

SpikerU Srbiji 28.000 ljudi ima status izbeglica. A u predhodne dve decenije Vlada Srbije radi na rešavanjuproblema onih koji su morali da napuste svoje domove zbog sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.Saopštio je komesarijat za izbeglice uoči svetskog dana izbeglica koji se obeležava sutra. Broj izbeglica ibivših izbeglica u stanju potrebe daleko je veći. A njihovu sudbinu deli više od 203.000 interno raseljenihsa Kosova i Metohije, kao i 18.000 raseljenih unutar teritorije pokrajine. Osim izbeglica i interenoraseljnih Srbija je pokazala humanost i poštovanje međunarodnih standarda i prema više od milionmigranata iz Azije i Afrike koji su prošli kroz našu zemlju. Kao i prema oko 6.000 njih koji se trenutnonalaze u prihvatnim i centrima za azil. A u Beogradu su predstavljena istraživanja o stavovima građanaprema izbeglicama. Na okruglom stolu koji je organizovala Fondacija „Ana i Vlade Divac“ bilo je reči i otrenutnoj situaciji u vezi sa migrantskom krizom. Pripremio Ivan Varnju.ReporterDržavni sekretar u ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević izrazio je zadovljstvošto broj ljudi koji imaju negativan odnos prema izbeglicama nije veliki. On kaže da su građani našezemlje u predhodnoj deceniji imali iskustva sa izbegličkom krizom pa zato i danas od Preševa do Šidaimamo pozitivne primere humanosti.Nenad Ivanišević, državni sekretar u ministarstvu za rad, boračka i socijalna pitanjaNema ni jedan razlog da ljudi budu negativno raspoloženi prema tim ljudima jer ove slike ovih ljudi kojiulaze u autobuse i vozove su karakteristični za upravo taj deo Vojvodine, ali pre 25 godina. To smo svedoživljavali. Dakle mi jesmo nacija koja, kad kažem nacija, odnosno ljudi koji žive na ovim prostorimajesmo neko ko ima ogromnu bol i iskustvo i znamo šta znači biti izbeglica.ReporterPoslednji rezultati pokazuju da građani i dalje saosećaju sa izbeglicama kao i da velika većina smatra daih je Srbija bolje prihvatila u odnosu na druge zemlje. Na okruglom stolu u Beogradu istaknut je i značajmedija za stvaranje pozitivnog stava građana prema migrantima. A iz Fondacije „Ana i Vlade Divac“ sunajavili i početak radova na izgradnji vrtića za decu migrante u Vranju.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

19.06.2017

Novosti dana19.06.2017 15:00:00 40:0019.06.2017 15:23:00 2:41

Autori:Teme:

Radio Beograd 1



2614

Spiker:U susret Međunarodnom danu migranata koji se obeležava sutra, govorimo o statusu izbeglica saDalekog istoka koji imaju u Srbiji. Državni sekretar Nenad Ivanišević izjavio je na skupu posvećenomtom problemu, da od 7.000 izbeglih, koliko ih je trenutno u prihvatnim centrima većina niti ima papireniti traži azil. Oni, kako je istakao i dalje pokušavaju da se preko Mađarske domognu Evrope koja nemajedinstven politički stav prema rešavanju krize. Na skupu koji je posvećen migrantima govorili su ipredstavnici UNHCR-a koji su obećali nastavak saradnje sa Vladom i podršku migrantima, posebno deci.Pripremila Marina Bajić.Novinar Marina Bajić:Od 2015. kroz Srbiju je prošlo milion migranata sa Dalekog istoka. Prema rečima državnog sekretara uMinistarstvu za socijalnu politiku Nenada Ivaniševića, u početku su dolazili izbegli od rata a sadauglavnom imamo ekonomske migrante.Nenad Ivanišević, državni serketar u Ministarstvu za socijalnu politiku:Većina ljudi je u prihvatnim centrima ono što jeste karakteristika jeste znatno smanjen priliv ljudi, dakledesetak ljudi koji pokušavaju da dođu. Za sve ima mesta.Novinar.Građani, naglašava Ivanišević, moraju da znaju da boravka migranata u prihvatnim centrima ne finansiraVlada već Evrposka unija. Za iduću godinu ona je već izdvojila 16 miliona evra. Veliku pomoć nastavićeda pruža i UNHCER obećava šef odeljenja za integraciju izbeglica Džon Jang.Džon Jang, šef odeljenja za integraciju izbeglica:Srbija i Srbi su poznati po svojoj ljubaznosti. Vlada i Komesarijat ne odbijaju ljude koje Evropa vraća sagranica. Dok čekaju treba da im pružimo svaku vrstu podrške, posebno deci, jer čini se na žalost, da serešenje ne nazire.Novinar:Situacija miruje jer veliki teret podnose Grčka, Turska i Italija. Iako je ideja o kvotama od pre dve godinepredviđala da teret podnesu sve članice podseća Ivanišević. Dok Mađarska, kaže, i dalje propušta samo10 ljudi dnevno Evropa ćuti i daje nam novac za integraciju, a to, tvrdi Ivanišević migranti ne žele, većžele u Evropu.Nenad Ivanišević, državni serketar u Ministarstvu za socijalnu politiku:Kada vi u bilo koji centar uđete dakle od Preševa do Subotice, Kikinde ili koji su severniji i jedino jeste,Srbija je odlična zemlja, mi smo human narod, nemaju probleme, ne puštamo kerove, ne puštamo strujukroz žicu, ne bacamo suzavac i ne tučemo ih ali želimo da idemo u Nemačku.Novinar:U čekanju, migranti se nadaju da neće biti deportovani, ali s druge strane borave u Srbiji bez statusa. Odmilion njih koliko je kroz Srbiju prošlo od 2015. zahtev za azil tražilo je svega 1.700.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 15:04


Beta


Naslov: Anketa: Pozitivan stav prema migrantima ima 43,3 odsto gradjana

2695

BEOGRAD, 19. juna 2017. (Beta) - Pozitivan stav i empatiju prema migrantima u Srbiji, kroz koju je odpočetka migrantske krize prošlo milion ljudi i dece, danas ima 43 odsto gradjana, što je za 1,8 odstomanje nego na njenom početku, dok je broj onih sa negativnim mišlenjem porastao sa 19 na 33 odsto,rezultati su danas objavljenog istraživanja agencije Propozitiv.

"U odnosu na prvi talas kada je pozitivan stav prema izbeglicama imao 45 odsto gradjana, u drugomtalasu taj procenat bio je 47 odsto a u anketi sprovedenoj u maju on iznosi 43 odsto. Negativan stav sadruge strane uvećan je sa 19 odsto iz 2015. godine na 34,1 odsto u 2016. da bi danas bio 33,3 odsto",rekao je direktor agencije Marko Lazović.

Lazović je na tribini u organizaciji Američke agencije za razvoj USAID i Fondacije Ana i Vlade Divac rekaoda tri petine gradjana ima empatiju i razume migrante.

Anekta, sprovedena na 2.700 ljudi pokazala je, kako je dodao Lazović, da je taj broj tokom migrantskekrize sa 68 odsto pao na 62.

Takodje, ispitivanje je pokazalo da se 45 odsto gradjana plaši da će im migranti preneti neku bolest, dokje trećina zabrinuta da su medju njima kriju oni skloni terorističkim napadima i kriminalu.

Tim povodom državni sekretar u Ministarstvu za rad Nenad Ivanišević naveo je da je važno da se zna danijedan migrant nije učestvovao u nijednom terorističkom napadu u Evropi.

Ivanišević je naveo da u Srbiji trenutno boravi izmedju 6.000 i 7.000 migranata, od toga 980 dece bezroditelja i 3.000 maloletnika, te da je maja 2015. godine - od početka migrantske krize kroz Srbiju prošlomilion ljudi od kojih je 1.700 zatražilo azil.

Predstavnik UNHCR-a Džon Jung rekao je da je bio ponosan kada je iz Bagdada pratio kako Vlada Srbijeodgovorno postupa s migrantima, posebno onima koji su sistematski izbacivani i gurani iz Madjarske.

Jung je naveo da bi Srbija u rešavanju krize trebalo da se osloni i na ekološke i druge fondove EU.

Direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac Ana Koešel podsetila je da je od početka krize 65 miliona ljudinapustilo svoje domove.

Prema njenim rečima, Fondacija će sutra povodom Medjunarodnog dana, 20. juna, izbeglica početiizgradnju obdaništa u Vranju.

Lazović je dodao da je anketa pokazala i da velika većina gradjana smatra i dalje da je Srbija premamigrantima zauzela mnogo bolji stav nego mnoge zemlje EU.

Anketa je sprovedena u svim mestima gde postoje prihvatni centri za migrante, i raspoloženje gradjanaprema njima je smanjeno jedino u Šidu zbog incidenata.

Predstavnik USAID-a Aleks Gejner rekao je da važno to što Vlada, civilni sektor i lokalna samoupravarade zajedno na apsorbovanju posledica krize.


www.beta.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 15:16


Beta

BetaKomesarijat za izbeglice Republike Srbije; Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Banaćani i migranti iz Kikinde zajedno uredili sportske terene i učestvovali u Turniruprijateljstva

2223

KIKINDA, 19. juna 2017. (Beta-OMS) - U volonterskoj akciji na teniskim terenima u okviru Sportskogcentra „Jezero“, danas su se okupili predstavnici grada domaćina, institucija Republike Srbije, ProgramaUjedinjenih nacija za razvoj (UNDP), kao i migranata smeštenih u Prihvatnom centru u Kikindi. Nakonzajedničkog čišćenja, farbanja i popravke sportskog inventara, održan je dečiji Turnir prijateljstva.

Podmladak Teniskog kluba „Jezero“ i deca iz Prihvatnog centra jačali su sportski duh i družili se krozrazmenu bekhenda i forhenda. Grad Kikinda i UNDP organizovali su današnju akciju kako bi doprineliupoznavanju lokalnog stanovništva i njihovih novih komšija migranata, izgradnji poverenja i zajedništva.U akciji čiji je domaćin bio član Gradskog veća Kikinde Milivoj Linjački, učestvovali su Bojan Stevićdržavni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Nina Topić predstavnik UNDP-a, imigranti smešteni u Prihvatnom centru u Kikindi.

„Mi svi imamo isti cilj, da Kikinda bude što bolje mesto za život kako lokalnog stanovništva tako imigranata čiji je ovaj grad trenutni dom,“ rekla je Nina Topić, predstavnica UNDP-a.

Volonterska akcija uređenja teniskih terena S.C. „Jezero“ realizovana je u okviru projekta koji doprinosirazvoju vitalnosti opština kroz prevazilaženje migrantske krize, koji finansira Vlada Japana, a sprovodiUNDP, u saradnji sa nadležnim ministarstvima Vlade Republike Srbije i Komesarijatom za izbeglice imigracije. Zahvaljujući sredstvima Američke agencije za međunarodni razvoj, UNDP obnavlja i dečiji vrtić„Maslačak“ u Kikindi, u naselju Bašaid, u kome će se organizovati multikulturalne radionice za decu izlokalne i migrantske populacije.

Prihvatni centar u Kikindi otvoren je u aprilu ove godine, u adaptiranoj bivšoj upravnoj zgradiPoljoprivrednog kombinata “29. novembar”, i u njemu je smešteno oko 300 ljudi, od kojih je 120-orodece.

Program UN za razvoj pomaže opštinama sa velikim brojem migranata i izbeglica da ojačaju zajedništvo,poboljšaju javne, komunalne usluge i infrastrukturu, na dobrobit domaćeg stanovništva i raseljenih.

Ovaj tekst nije proizvod Agencije Beta i ona ne odgovara za navode u njemu.

(Kraj OMS poruke).


www.beta.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 15:17

http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/kikinda/kikindjani-i-migranti-uredili-teniske-terene_833817.htmlAutori:Teme:

www.rtv.rs


Naslov: Kikinđani i migranti uredili teniske terene

2447

KIKINDA - U Kikindi je održana volonterska akcija uređenja teniskih terena u okviru Sportskog centra''Jezero'', u kojoj su učestvovali korisnici Prihvatnog centra za migrante i članovi teniskog kluba. Nakonradova, održan je i dečji turnir prijateljstva.''Jako sam srećan što sam deo ove akcije. Građani su nas lepo prihvatili, nemamo nikakvih problema.Doveo sam svoju ćerku da se igra sa svojim vršnjacima iz Srbije. Kikinda je nas prihvatila, a mi ćemo seodužiti na naš način'', kaže Golab Sahin Arab iz Avganistana. ''Drago nam je da možemo da pomognemoizbeglicama, roditelji dece koja su sa nama nam puno pomažu da očistimo terene, da tenis učinimolepšim i pristupačnijim za decu, a potrudili smo se da naši gosti dobiju neke osnove ove igre'', navodiNemanja Tibor Stefanović iz Teniskog kluba ''Jezero'' Kikinda Ovakvim i sličnim akcijama cilj je daKikinda bude što bolje mesto za život, kako lokalnog stanovništva, tako i migranata čiji je ovaj grad naseveru Banata trenutni dom. ''Mislim da se Kikinda pokazala na pravi način kao dobar domaćin i to je zasvaku pohvalu. I ostali gradovi u Srbiji, od Preševa preko Šida i Obrenovca, svi su migrantimamaksimalno izašli u susret'', ističe Bojan Stević, državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalnesamouprave ''Grad Kikinda na sve moguće načine se trudi da omogući za taj kratak boravak migranatajedan kvalitetan život, tek toliko da zaborave na probleme u kojima su se našli'', kaže Milivoj Linjački,član Gradskog veća Kikinde. Volonterska akcija uređenja teniskih terena realizovana je u okviru projektakoji doprinosi razvoju prevazilaženja migrantske krize. Finansira ga Vlada Japana, a sprovode Ujedinjenenacije, u saradnji sa nadležnim ministarstvima Vlade Republike Srbije i Komesarijatom za izbeglice imigracije. ''Ova deca su u vrlo teškoj situaciji, a ovo je jedan od lepših dana u kojem migranti imajumogućnost da upoznaju našu decu, a ona da vide da su njihovi vršnjaci iz Sirije i Avganistana deca kojaimaju iste potrebe kao i naši mališani'', objašnjava Nina Topić iz programa za razvoj Ujedinjenih nacija .Sredstvima Američke agencije za međunarodni razvoj, Ujedinjene nacije obnavljaju i dečji vrtić uBašaidu, u kome će se organizovati multikulturalne radionice za decu. Prihvatni centar u Kikindi otvorenje u aprilu ove godine, u adaptiranoj bivšoj upravnoj zgradi Poljoprivrednog kombinata "29. novembar" iu njemu je smešteno oko 300 ljudi.


http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/kikinda/kikindjani-i-migranti-uredili-teniske-terene_833817.html


1/2

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 15:34

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:671281-U-Srbiji-trenutno-izmedju-Autori:Teme:

www.novosti.rs


Naslov: U Srbiji trenutno između 6.000 i 7.000 migranata

4181

U Srbiji trenutno između 6.000 i 7.000 migranataTanjug | 19. jun 2017. 14:44 | Komentara: 0Na teritoriji Srbije trenutno se nalazi između 6.000 i 7.000 migranata, a rezultati istraživanja pokazujuda se građani i dalje saosećaju sa izbeglicama

(AP Photo/Emilio Morenatti)(AP Photo/Emilio Morenatti)SRODNE VESTIZarobili desetoro azilanata, na tavanu ih izgladnjivali i zlostavljali!Zarobili desetoro azilanata, na tavanu ih izgladnjivali i zlostavljali!Poljska vladajuća stranka ne vidi ništa loše u izbegavanju izbeglicaPoljska vladajuća stranka ne vidi ništa loše u izbegavanju izbeglicaSE spremna da pomogne Srbiji oko migranata

Radi se na upisu 2.500 dece migranata u škole po Srbiji

EU tuži Mađarsku Poljsku i Češku zbog odbijanja migranata

BEOGRAD - Na teritoriji Srbije trenutno se nalazi između 6.000 i 7.000 migranata, a rezultati istraživanjapokazuju da se građani i dalje saosećaju sa izbeglicama, kao i da velika većina smatra da ih je Srbijabolje prihvatila u odnosu na druge zemlje.

''Danas govorimo o između 6.000 i 7.000 ljudi koji se nalaze na teritoriji Srbije. Negde je oko 980maloletnih migranata bez pratnje i oko 3.000 dece od nula do 18 godina'', rekao je državni sekretar uMinistarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević.

On je na predstavljanju istraživanja sprovedenog u okviru projekta ''Podrška lokalnim zajednicam uodgovoru na izbegličku krizu'' koji realizuje Fondacija ''Ana i Vlade Divac'' u saradnji sa USAID-om,istakao i da znatno smanjen priliv izbeglica pa tako desetak ljudi dnevno pokušava da dođe u Srbiju.

Prema njegovim rečima, većina ljudi je u prihvatnim centrima u kojima ima mesta za sve.

Navodeći da je kroz Srbiju od maja 2015. godine do sada prošlo oko milion ljudi, Ivanišević je ukazao daje samo njih 1.700 podnelo zahtev za azil, a da i oni verovatno ne žele da ostanu i integrišu se u Srbiji.

Ivanišević je rekao da ga istraživanje nije iznenadilo te da je ponosan što je deo vlade koju bilo kokritikuje zato što je humana dodajući da se takva politika prema izbeglicama neće menjati.

''Nema razloga, pa ni u Šidu, da ljudi budu negativno raspoloženi prema tim ljudima'', rekao jeIvanišević.

On je ponovio i da nijedan teroristički napad u poslednje vreme i nikada u Evropi nije izazvao neko ko jedosao u prethodne tri godine u Evropu, već su to radili ljuidi koji su rođeni na teritoriji EU.

Inače, prema rezultatima trećeg istraživanja stavova građana u odnosu na prvi talas kada je pozitivanstav prema izbeglicama imalo 45 odsto građana, u drugom talasu se taj procenat neznatno uvećao na 47odsto, a u trećem talasu neznatno smanjio na 43 odsto, rekao je direktor Agencije za istraživanje javnogmnjenja Propozitiv Marko Lazović.

On je naveo i da je negativna konotacija pala u svim opština gde je rađeno istraživanje osim u Šidu gdeje povećana zbog, između ostalog, upada u kuću i prihvatnog centra koji je bio u centru grada.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:671281-U-Srbiji-trenutno-izmedju-6000-i-7000-migranata


2/2

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 15:34

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:671281-U-Srbiji-trenutno-izmedju-Autori:Teme:

www.novosti.rs


Naslov: U Srbiji trenutno između 6.000 i 7.000 migranata

Lazović je naveo i da četiri petine ispitanika i dalje smatra da je Srbija bolje prihvatila izbeglice u odnosuna druge zemlje.

Istraživanje je pokazalo i da je u trećem talasu došlo do smanjenja broja građana koji smatraju dapostoji mogućnost rasplamsavanja izbegličke krize.

Kada je reč o preuzimanju brige o izbeglicama, došlo je do obrta u mišljenju građana i sada tek malomanje od jedne trećine ispitanika smatra da Vlada Srbije treba da preuzme brigu o njima.

Kako je navedeno, 46 odsto građana u prvom, 49 odsto u drugom i sada 52 odsto građana misli da je EUu najboljoj poziciji da unapredi položaj izbeglih u našoj zemlji.

Direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac Ana Košal rekla je da su mediji bitni za stvaranje pozitivnog stavameđu građanima prema migrantima i za sutra, povodom Međunarodnog dana izbeglica, najavila početakradova na izgradnji vrtića za migrante u Vranju.

Ona je podsetila i da je od pocetka krize 65 miliona ljudi napustilo svoje domove.

Predstavnik UNHCR-a Džon Jung rekao je da je bio ponosan kako su odogovorno, humano, profesionalnoVlada Srbije i građani reagovali na migrantsku krizu dodajući da je Srbija poznata kao dobar domaćin.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:671281-U-Srbiji-trenutno-izmedju-6000-i-7000-migranata


1/1

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 15:47

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:671315-Vesic-Za-izbeglice-i-interno-Autori:Teme:

www.novosti.rs


Naslov: Vesić: Za izbeglice i interno raseljene 235 stanova

2321

Vesić: Za izbeglice i interno raseljene 235 stanovaTanjug | 19. jun 2017. 15:25 | Komentara: 0Gradski menadžer Goran Vesić obišao je radove na izgradnji socijalnih stanova u koje će, kako je naveo,biti useljeno 235 porodica interno raseljenih sa KiM i izbeglica sa teritorije bivše Jugoslavije

FOTO TANJUG/ ZORAN ZESTICPrevNextFOTO TANJUG/ ZORAN ZESTICFOTO TANJUG/ ZORAN ZESTICSRODNE VESTIVesić: Obnova malog stepeništa na KalemegdanuVesić: Obnova malog stepeništa na KalemegdanuVesić: Obnova muzeja teče po planu,ovoj vladi je to važnoVesić: Obnova muzeja teče po planu,ovoj vladi je to važnoVesić:Dobro je što je Novi Beograd počeo da radi svoj posao; Očekujemo 20.000 prijava za vrtiće

Vesić: Počinje uređenje Skadarlije

BEOGRAD - Gradski menadžer Goran Vesić u beogradskom naselju Ovča obišao je radove na izgradnjisocijalnih stanova u koje će, kako je naveo, biti useljeno 235 porodica interno raseljenih sa Kosova iMetohije i izbeglica sa teritorije bivše Jugoslavije.

Navodeći da su radovi počeli u avgustu prošle godine, Vesić je rekao da je rok za njihov završetak krajnovembra ove godine i da je ukupna vrednost projekta 6,7 miliona evra.

"U ove stanove će se useliti 235 porodica. Ovi stanovi su i predviđeni za interno raseljena lica sa KiM i zaizbeglice sa terotorije bivše Jugosalvije i verujem da ćemo tako dati još jedan doprinos da ta lica, kojanisu svojom voljom napustila svoje domove, konačno nađu svoj dom i mir", rekao je Vesić novinarimanakon obilaska radova.

Osim 235 stanova, Vesić je naveo da će na toj lokaciji biti izgrađeno još oko 770 stanova tako da ćeukupno, u nekoliko faza, biti izgrađeno oko 1.000 stanova.

"Zbog velikog broja ljudi koji će živeti ovde, mi smo predvideli da se na ovoj lokaciji izgradi škola i vrtić",rekao je Vesić i istakao da Grad Beograd priprema tender za izgradnju vrtića koji će moći da primi 150dece.

Vesić je naveo da će biti izgrađena i kuhinja za sve vrtiće na levoj obali Dunava, koja će imati kapacitetoko 2.500 obroka.

Govoreći o izgradni škole, on je istakao da je predviđeno da škola primi između 400 i 500 đaka.

"Trenutno pripremamo i dokumentaciju za to tako da će Grad Beograd od svojih sredstava izgraditi vrtić,školu, kao i novu centralnu kuhinju", naveo je Vesić.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:671315-Vesic-Za-izbeglice-i-interno-raseljene-235-stanova


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

19.06.2017

Vesti 16/B9219.06.2017 16:00:00 75:0019.06.2017 16:00:00 2:33

Autori:Teme:

TV B92


Naslov: Migranti zarobljeni na tavanu kuće

2131

Spiker50 migranata iz Avganistana i Pakistana oko nedelju dana bilo je bukvalno zarobljeno na tavanu kućeSrđana Amidžića i Dragana Bogosavljevića iz Aranđelovca nakon što su pronađeni, prema priči lekarafizički iscrpljeni izgladneli migranti rekli su da suljudi koji su ih držali uzimali novac i stalno tražili još.Reporter, Zlatija LabovićStanovnici prigradskog naselja Seničan u Aranđelovcu pojma nisu imali da se tik pored njih nalazeskriveni migranti. Desetoro migranata iz Avganistana i Pakistana po nedelju dana su bili zarobljeni u kućiSrđana Amidžića i Dragana Vukosavljevića. Osmoro migranata je odbačeno u prihvatni centar migranatau Obrenovcu dok su dvojica u zatvorskom pritvoru. Ljudi sa nevericom pričaju o čitavom slučaju.SagovornikI sada ne verujem.SagovornikJa prvo nisam mogao da verujem da neko sme da se usudi na neki takav čin.SagovornikU Srbiji smo navikli na sve i svašta. Baš u Aranđelovcu ne, nije grad iz te priče.ReporterNakon što je migrante policija odvela iz kuće Srđana Amidžića i Dragana Vukosavljevića koji su ih držalizatočene doktori aranđelovačke hitne su ih pregledali.SagovornikPronađene su oguljotine u predelu lica i modrice stare 3-5 dana veličine od par santimetara do 10 cmUtvrđeno je da na licima jesdte izvršeno fizičko nasilje i oni kažu da su im oteti novci u iznosu do 2000eura od strane prijavljenih lica i da je taj novac slat njima od strane njihovih roditelja i da su ljudi koji suih maltretirali očekivali još.ReporterVećina migranata su maloletnici od 13,14,16 godina, 8 iz Pakistana, dva iz Avganistana . Kako kažu izosnovnog tužilaštva u Aranđelovcu ovakvih slučajeva je bilo i ranije.Saopptenje osnovnog javnog tužilaštva u AranđelovcuU opštinama Aranđelovac Rača i Topola od januara 2014 bilo je ukupno 2 slučaja koja su se vodila zbogkrivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350 Krivičnog zakonikauljučujući i postupak koji se vodi protiv osumnjičenih Srđana Amidžića i Dragana Vukosavljevića.ReporterIz osnovnog javnog tužilaštva u Aranđelovcu su nam rekli da je istraga slučaja još uvek u toku.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

19.06.2017

Dnevnik 1719.06.2017 17:00:00 25:0019.06.2017 17:11:00 0:42

Autori:Teme:

RT Vojvodina 1



570

Spiker:Rekordnih 65,6 miliona ljudi bilo je primorano da napusti svoje domove do kraja 2016. godine zbogsukoba, nasilja i progona, saopštile su Ujedinjene nacije povodom dvadesetog juna, Svetskog danaizbeglica. Ta cifra predstavlja rast od gotovo 300.000 raseljenih od kraja 2015. i gotovo šest miliona višenego na kraju 2014. godine, navodi se u izveštaju UNHCFR-a. Po svim merilima to je neprihvatljiv brojkoji svedoči glasnije nego ikada o potrebi da postoje solidarnost i zajednički cilj u prevenciji u rešavanjukriza, istakao je Filipo Grandi, šef UNHCR.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

19.06.2017

Dnevnik 1719.06.2017 17:00:00 25:0019.06.2017 17:12:00 1:21

Autori:Teme:

RT Vojvodina 1



1439

Spiker:Na teritoriji Srbije trenutno se nalazi između 6.000 i 7.000 migranata, a rezultati istraživanja pokazujuda ih je Srbija bolje prihvatila u odnosu na druge zemlje, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu zarad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević, na predstavljanju Divac fondacije opomoći izbeglicama. Od toga broja oko 3.000 su deca od jedne do 18 godina i 980 maloletnih bezpratnje, istakao je Ivanišević i dodao da se boj migranata ne povećava i da trenutno tek desetak ljudidnevno pokušava da dođe u Srbiju.Nenad Ivanišević, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja:Važno jeste da i sada operativne troškove u centrima pokriva delegacija Evropske unije, odnosnoEvropska unija direktno iz Brisala, iz Madel fonda koji je dogovoren početkom ove godine, a isto tako utoku su pregovori, ja mislim i mogu da kažem da će biti pozitivno završeni za novu tranšu, za 2018.godinu od 16 miliona dinara, od 16 miliona eura, koji upravo imaju za cilj pokrivanje svih troškovaboravka izbeglica ovde i to je veoma važno. Dakle Srbija ne angažuje svoja sredstva iz budžeta vezanoza potrošnju koja se odnosi na migrante i mislim da je isto važno i evo sa tim ću završiti, nismo minijedno socijalno davanje ni smanjili, ni uskratili, ni zakasnili zato što je milion ljudi prošlo kroz Srbiju imislim da je to veoma važno, a zasluga je svih nas ovde zajedno.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

19.06.2017

Beograde dobar dan19.06.2017 17:00:00 65:0019.06.2017 17:10:00 1:22

Autori:Teme:

TV Studio B

RedakcijaRegionalni program stambenog zbrinjavanja (RHP)

Naslov: Socijalni stanovi u Ovči gotovi do kraja novembra

825

Gradski menadžer Goran Vesić obišao je sa direktorkom Jedinice za upravljanje projektima Vesne Vandićradove na izgradnji socijalnih stanova u Ovči. Na sedam hektara biće izgrađeno oko 1.000 stanova zaizbeglice i interno raseljena lica, ali i socijalnih stanova. Vesić je rekao da izgradnja veoma dobronapreduje i podsetio da je izgradnja započeta u avgustu 2016, kao i da se završetak radova očekujekrajem novembra. Stanovi su namenjeni interno raseljenim licima sa Kosova i Metohije, kao iizbeglicama sa prostora bivše Jugoslavije. Tako ćemo dati doprinos da ovi ljudi konačno dobiju svoj dom imir. Vrednost projekta je 6,7 miliona evra, od čega 4,7 daje Savet Evrope preko svoje banke, odnosnopreko Jedinice za upravljanje projektima Vlade Republike Srbije, a oko dva miliona evra daje GradBeograd – rekao je Vesić.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

19.06.2017

Vojvodinom19.06.2017 17:45:00 35:0019.06.2017 18:03:00 2:20

Autori:Teme:

RT Vojvodina 1


Naslov: Kikinđani i migranti uredili teniske terene

2626

Voditelj:Sjajna slika solidarnosti i empatije stiže iz Kikinde. Naime izbeglice i migranti sa privremenim boravkomu kikindskom prihvatnom centru, udruženim snagama, sa članovima tamošnjeg teniskog kluba,učestvovali su u volonterskoj akciji uređenja teniskih terena. Kada su završili posao održan je i dečijiturnir prijateljstva.Branislav Ugrinov, reporter:Četrdesetak učesnika u zajedničkoj akciji korisnika prihvatnog centra za migranta i članove teniskogkluba Jezero iz Kikinde čistilo je, farbalo i obnavljalo sportski inventar na sportskim terenima, a potom jeodržan i dečiji turnir prijateljstva.Golab Sahin Arab, Avganistan:Jako sam srećan što se nalazim na ovoj akciji, građani su nas lepo prihvatili, nema nikakvih problema.Doveo sam svoju kćerku da se igra sa svojim vršnjacima iz Srbije. Kikinda nas je prihvatila, a mi ćemose odužiti na naš način.Branislav Ugrinov, reporter:Ovakvim i sličnim akcijama cilj je da Kikinda bude što bolje mesto za život, kako lokalnog stanovništva,tako i migranata čiji je ovaj grad na severu Banata trenutni dom.Bojan Stević, državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:Mislim da Kikinda zaista pokazla se u dobrom, na dobar način, kao pravi domaćin i to je zaista, zaista zapohvalu. I ostali gradovi u Srbiji, počev od Preševa, čak do Šida, Obrenovca, svi su maksimalno izlazili ususret.Milivoj Linjački, član Gradskog veća Kikinda:Grad Kikinda na sve moguće načine se trudi u granicama normalnog da omogućimo, za taj kratakboravak migranata, jedan kvalitetan život, koliko toliko da zaborave na te probleme sa kojima su senašli.Branislav Ugrinov, reporter:Volonterska akcija uređenje teniskih terena realizovana je u okviru projekta koji doprinosi razvojuprevazilaženja migrantske krize, finansira ga vlada Japana, sprovode Ujedinjene nacije u saradnji sanadležnim ministarstvima Vlade Republike Srbije i Komesarijatom za izbeglice i migracije.Nina Topić, Ujedinjene nacije, program za razvoj:I ova deca su u jednoj jako teškoj situaciji, koja su došla kod nas, i ovo je jedan od nekih lepših danagde imaju prilike da upoznaju našu decu, a naša deca negde da vide da su deca i iz Sirije i Avganistanadeca koja imaju iste potrebe kao i naša deca.Branislav Ugrinov, reporter:Sredstvima Američke agencije za međunarodni razvoj Ujedinjene nacije obnavljaju i dečiji vrtić u Bašaiduu kome će se organizovati multikulturalne radionice za decu. Prihvatni centar u Kikindi otvoren je u apriluove godine, u adaptiranoj bivšoj upravnoj zgradi Poljoprivrednog kobinata 29. novembar i u njemu jesmešteno oko tri stotine ljudi.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

19.06.2017

Telemaster 183019.06.2017 17:55:00 45:0019.06.2017 18:16:00 1:15

Autori:Teme:

Happy



1103

Spiker:Svetski dan izbeglica, 20. jun, Srbija dočekuje sa 27 945 lica sa izbegličkim statusom. Od tog broja 19171 izbeglica je iz Republike Hrvatske, dok je njih 8744 iz Bosne i Hercegovine, saopštio je Komesarijatza izbeglice. Međutim, broj izbeglica i bivših izbeglica u stanju potrebe je daleko veći, te njihovu sudbinudeli i više od 203.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije, kao i 18.000 lica koja su raseljena unutarjužne srpske pokrajine. S tim u vezi, u saopštenju Komesarijata se navodi da je od 2008. do 2016. izbudžetskih sredstava Srbije omogućeno da se u 171 jedinici lokalne samouprave, uključujući i opštine naKosovu i Metohiji, stambeno zbrine više od 5.700 porodica izbeglica i interno raseljenih. Takođe, ističe seda će veliki broj stambenih rešenja biti obezbeđen zahvaljujući Regionalnom stambenom programu čiji jecilj i stambeno zbrinjavanje najugroženijih izbegličkih porodica u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj,Crnoj Gori. U okviru ovog programa do kraja meseca ovog meseca biće uručeno rešenje 1.000-tostambeno rešenje, kažu u Komesarijatu za izbeglice.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

19.06.2017

Vesti 1819.06.2017 18:00:00 50:0019.06.2017 18:20:00 2:27

Autori:Teme:

Prva televizija


Naslov: Migranti zarobljeni na tavanu

2320

SpikerDesetoro migranta iz Avganistana i Pakistana oko nedelju dana bilo je zarobljeno na tavanu jedne kuće uAranđelovcu. Iscrpljene, izgladnele migrante ucenjivala su dvojica Aranđelovčana tražeći im novac uzamenu za oslobađanje.ReporterStanovnici prigradskog naselja Seničani u Aranđelovcu pojma nisu imali da se tik pored njih nalazeskriveni migranti. Desetoro migranata iz Avganistana i Pakistana oko nedelju dana su bili zarobljeni ukući Srđana Amudžića i Dragana Vukosavljevića. Osmoro migranata je prebačeno u prihvatni centar zamigrante u Obrenovcu dok su dvojica u zatvorskom pritvoru. Ljudi s nevericom pričaju o čitavom slučaju.SagovornikNiko nije znao, mislim da niko nije znao. Prošao sam tamo i vraćam se ovuda, ja i sada ne verujem u to.SagovornikJa prvo nisam mogao da verujem, u suštini mali je ovo grad da neko sme da se usudi na takav neki čin.SagovornikIma svega u Srbiji sve to, navikli smo na sve i svašta, ali ovo je već malo bar za ovaj krajSagovornikU Aranđelovcu nismoSagovornikPa baš u Aranđelovcu neSagovornikU Aranđelovcu nismoSagovornikNije grad iz te priče.ReporterNakon što je migrante policija odveli iz kuće Srđana Amudžića i Dragana Vukosavljevića koji su ih držalizatočene doktori aranđelovačke hitne pomoći su ih pregledali.Dr Ana Jovanović, hitna pomoć, AranđelovacNađene su oguljotine u predelu lica i modrice stare 3 do 5 dana, veličine od par santimetara do 10centimetara. Znači utvrđeno je da na licima jeste izvršeno fizičko nasilje. I oni kažu da su im oteti novacu iznosu do 2.000 evra od strane tih prijavljenih lica i da je taj novac slat njima od strane njihovihroditelja i da su ljudi koji su ih maltretirali čekali još novca.ReporterVećina migranata su maloletnici od 13, 14 i 16 godina. Osmoro njih je iz Pakistana dva su izAvganistana, kažu iz Osnovnog javnog tužilaštva u Aranđelovcu. Ovakvih slučajeva je nažalost bilo iranije. U opštinama Aranđelovac, Rača i Topola od januara 2014. godine bilo je ukupno dva slučaja kojasu se vodila zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenja ljudi iz člana 350Krivičnog zakonika, uključujući i postupak koji se vodi protiv osumnjičenih Srđana Amudžića i DraganaVukosavljevića. Iz Osnovnog javnog tužilaštva su nam rekli da je istraga slučaja još uvek u toku.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

19.06.2017


Autori:Teme:

Pink


Naslov: Izgradnja socijalnih stanova

911

Spiker:Gradski menadžer Goran Vesić obišao je u beogradskom naselju Ovčar radove na izgradnji socijalnihstanova u koje će, kako je naveo, biti useljeno 235 porodica interno raseljenih sa Kosova i Metohije,izbeglica sa teritorija bivše Jugoslavije. Radovi su počeli u avgustu prošle godine, a rok za završetak jekraj novembra. Ukupna vrednost projekta je 6,7 miliona evra.Goran Vesić, gradski menadžer Beograda:Od sedam hektara ćemo raditi još oko 770 stanova. Tako da ukupno na čitavoj ovoj lokaciji u nekolikofaza imaćemo oko hiljadu stanova. Stanovi će biti za izbeglice, interno raseljena lica, ali će biti i stanovisocijalnog stanovanja. Tako da će ovde nići zaista jedno veliko naselje. Upravo zato zbog velikog brojaljudi koji će živeti ovde, kao što vidite ono se nalazi odmah blizu obilaznice, velikog broja ljudi koji ćeživeti ovde, mi ovde predviđamo izgradnju škole i izgradnju vrtića.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

19.06.2017

Vesti u 719.06.2017 19:00:00 59:0019.06.2017 19:09:00 2:24

Autori:Teme:

TV Studio B


Naslov: Stanovi za izbeglice

2367

Spiker:Do kraja novembra 235 stanova u Ovči biće spremno da primi izbeglice i interno raseljene sa Kosova iMetohije. Do sada je izgrađeno i postrojenje za preradu otpadnih voda, a grad Beograd i Vlada Srbijeplaniraju da na tom mestu bude ukupno 1000 stanova koji će na raspolaganju biti i socijalnougroženima. Gradski menadžer Goran Vesić najavljuje i izgradnju vrtića, škole i kuhinje koja će obrocimasnebdevati decu i svih vrtića sa leve obale Dunava.Reporter:U avgustu prošle godine počela je izgradnja 235 stanova u kojima će dom naći izbeglice i internoraseljeni sa Kosova i Metohije i prostora bivše Jugoslavije. Zgrade se, kako kaže gradski menadžer GoranVesić grade po svim evropskim standardima, imaju podno grejanje i izolaciju, a rok za završetak radovaje novembar ove godine.Goran Vesić, gradski menadžer:Verujemo da ćemo tako dati još jedan doprinos za ta lica koja nisu svojom voljom napustila svojedomove, da konačno nađu svoj dom i svoj mir. Vrednost ovog projekta je 6,7 miliona evra, 4,7 milionadaje Savet Evrope od svoje banke odnosno preko jedinice za upravljanje projektima Vlade RepublikeSrbije, dakle ovde sa mnom je direktorka jedinice Vesna Vandić, a oko dva miliona evra daje gradBeograd.Reporter:Grad je prethodno za pripremu infrastrukturu i lokalciju od 7 hetara izdvojio 2,5 miliona evra, a urađenoje i postrojenje za preradu otpadnih voda. U planu je da se u nekoliko faza uradi još oko 770 stanova kojiće izuzev raseljenih na raspolaganju biti i socijalno ugroženima. Grad Beograd na ovom prostoru planirada izgradi vrtić, školu i centralnu kuhinju koja će obrocima snabdevati obrocima decu iz svih vrtića saleve obave Dunava. Pored izgradnje stambenog bloka u Kmendinu i Staroj Pazovi jeidnica za upravljanjeprojektima u javnom sektoru ima i druge planove.Vesna Vandić, direktorka Jedinice za upravljanje projektima u javnom sektoru:U okviru RHP programa koji obezbeđuje donatorska sredstva za izblegle i raseljene lica. Jedinica zaupravljenje projektom Jubis Beograd upravlja i projektima koji se odnose na centralizovan idecentralizovan sistem i nabavke građevinskog materjala za izbegle i raseljena lica, izgradnju montažnihkuća, obezbeđenje kupovinom seoskih kuća i u planu je kupovina stanova.Reporter:Vandić ističe i da se u narednom periodu očekuje intenzivnija saradnja sa opštinama i gradovima.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

19.06.2017

Dnevnik/N119.06.2017 19:00:00 55:0019.06.2017 19:18:00 0:58

Autori:Teme:

N1

Migracije; Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: Novi rekord u broju raseljenih

779

Spiker:Broj raseljenih i izbeglih je u 2016. godini dostigao novi rekord, od 65,6 milona ljudi, objavio je uočisutrašnjeg međunarodnog Dana izbeglica UNHCR. 300.000 ljudi je raseljeno unutar svojih zemalja, a22,5 miliona je izbeglih, od kojih su polovina deca. UNHCR posebno zabrinjava sve gore humanitarnostanje u Južnom Sudanu, nakon katastrofalnog neuspeha mirovnog sporazuma. Broj izbeglica je uposlednjkih 6 meseci u toj zemlji je porastao za 64 odsto i dosegao brojku od gotovo 1.500.000 ljudi.Najviše je raseljenih u Siriji, Iraku i Kolumbiji. Sukob u Siriji koji je počeo 2001., proizvodi najvišeizbeglica, ukupno 5,5 miliona. Samo u 2016. godini registrovano je novih 825.000 izbeglica, dodajeUNHCR, koji smatra da je sve ovo potpuni poraz međunarodnog sistema.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

19.06.2017

Dnevnik/N119.06.2017 19:00:00 55:0019.06.2017 19:19:00 2:18

Autori:Teme:

N1


Naslov: Istraživanje Fondacije Ana i Vlade Divac

2394

Spiker:Za dve godine kroz Srbiju je prošlo oko milion ljudi, u najvećem talasu migracije od Drugog svetskograta. Stav građana prema izbeglicama sve to vreme najvećim delom je pozitivan, ali se broj onih koji namigrante gledaju sa podozrenjem, značajno povećao. To je pokazalo istraživanje fondacije Ana i VladeDivac.Reporter:Da su ovi ljudi putnici u prolazu kojima je potrebno pomoći, smatra oko 43 odsto građana Srbije,neznatno manje u odnosu na identično istraživanje pravljeno pre godinu dana. Međutim, broj onih koji saizbeglicama ne saosećaju porastao je, pa tako izbeglice kao pretnju danas doživljava čak trećinastanovništva.Agencija “Propozitiv”, Marko Lazović:To je, u principu, neki bezrazložan strah, bezrazložan strah od nekakvih terorističkih akata, od toga da ćepreneti neke bolesti građanima Srbije, od toga da će ostati ovde, iako same izbeglice, sami migranti ustvari kažu da je ovo samo njiima zemlja tranzita, da oni u stvari žele da dođu u neke druge države, a neda budu u Srbiji.Reporter:Prva žrtva negativnog stava dela stanovništa bio je prihvatni centar za izbeglice u Šidu, koji je zatvorennakon protesta lokalne zajednice. Zbog toga smo nadležne pitali da li se državna politika premaizbeglicama menja, podilazeći takvim stavovima.Komesarijat za izbeglice, Ivan Gerginov:Podilaženje ili ne, ne treba ovoj temi prilaziti senzacionalistički. Konkretno, u Šidu taj centar je zatvorenna zahtev lokalne samouprave, ali sada imamo situaciju da migranata ima oko Šida, što u svakomslučaju nije, nije sjajno rešenje i taj centar će najverovatnije biti ponovo otvoren za porodice i za licakojima je takav smeštaj potreban.Reporter:A slobodnih kreveta u prihvatnim centrima ima dovoljno, tvrdi sekretar u nadležnom ministarstvu. Iakoje kamp u Šidu zapečaćen, kažu otvoren je novi u Vranju.Državni sekretar u Ministarstvu rada, Nenad Ivanišević:Broj centara je apsolutno ostao isti, priliv ljudi jeste znatno manji i mi govorimo, dakle cifra između šest-sedam hiljada, ne govorimo više o cifri 10.000, tako da je to stvorilo neophodne preduslove da za svakogima mesta u prihvatnom centru.Reporter:Oni koji budu smešteni u prihvatnim centrima, najbolji prijem imaće upravo u tim sredinama. Premaovom istraživanju, čak tri četvrtine građana koji su imali direktan kontakt s izbeglicama o njima imapozitivno mišljenje. Miodrag Sovelj, N1 Beograd.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 19:20

http://rs.n1info.com/a277129/Vesti/Vesti/Sve-vise-iracionalnog-straha-od-migranata.htmlAutori:Teme:

rs.n1info.com


Naslov: Sve više iracionalnog straha od migranata

2283

Za dve godine, kroz Srbiju je prošlo oko milion ljudi u najvećem talasu migracija od Drugog svetskograta. Stav građana prema izbeglicama sve to vreme najvećim delom je pozitivan, ali se broj onih koji namigrante gledaju s podozrenjem značajno povećao, pokazalo je istraživanje fondacije Ana i Vlade Divac.Izvor: N1 Da su ovi ljudi putnici u prolazu kojima je potrebno pomoći, smatra oko 43 odsto građanaSrbije, što je neznatno manje u odnosu na identično istraživanje pravljeno pre godinu dana. Međutim,broj onih koji sa izbeglicama ne saosećaju porastao je, pa tako izbeglice kao pretnju danas doživljava čaktrećina stanovništva."To je, u principu, neki bezrazložan strah - od nekakvih terorističkih akata, od togada će preneti nekakve bolesti, do toga da će ostati ovde, iako same izbeglice kažu da je ovo samonjihova zemlja tranzita, da oni žele da dođu u neke druge države, a ne da borave u Srbiji", navodi MarkoLazović, agencija Propozitiv.Prva žrtva negativnog stava dela stanovništa bio je prihvatni centar zaizbeglice u Šidu, koji je zatvoren nakon protesta lokalne zajednice. Zbog je N1 nadležne pitao da li sedržavna politika prema izbeglicama menja, podilazeći takvim stavovima."Podilaženje ili ne, ne treba ovojtemi pristupati senzacionalistički. Konkretno, u Šidu taj centar jeste zatvoren na zahtev lokalnesamouprave, ali sada imamo situaciju da migranata ima oko Šida, što u svakom slučaju nije sjajnorešenje i taj centar će najverovatnije biti ponovo otvoren za porodice i druga lica kojima je takav smeštajpotreban", kaže Ivan Gerginov, Komesarijat za izbeglice.Slobodnih kreveta u prihvatnim centrima imadovoljno, tvrdi sekretar u nadležnom ministarstvu. Iako je kamp u Šidu zapečaćen, kažu da je otvorennov u Vranju."Broj centara je ostao isti - priliv ljudi jeste znatno manji i mi govorimo o brojci od okošest-sedam hiljada, ne govorimo više o 10.000, tako da je to stvorilo neophodne preduslove da zasvakog ima mesta u prihvatnom centru", kaže Nenad Ivanišević, državni sekretar u Ministarstvu rada isocijalne politike.Oni koji budu smešteni u prihvatnim centrima, najbolji prijem imaće upravo u timsredinama. Prema ovom istraživanju, čak tri četvrtine građana koji su imali direktan kontakt sizbeglicama o njima ima pozitivno mišljenje.


http://rs.n1info.com/a277129/Vesti/Vesti/Sve-vise-iracionalnog-straha-od-migranata.html


1/1

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 19:26


Beta

BetaKomesarijat za izbeglice Republike Srbije; Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: U četiri prihvatna centra na jugu Srbije 937 izbeglica i migranata s Bliskog istoka

2836

VRANJE, 19. juna 2017. (Beta) - U četiri prihvatna centra za smeštaj izbeglica i migranata u Pčinjskomokrugu - u Preševu, Bujanovcu, Vranju i Bosilegradu, smešteno je ukupno 937 ljudi za koje sesvakodnevno obezbedjuje po tri obroka, izjavio je danas portparol Komesarijata Srbije za izbeglice IvanMišković.

Mišković je za agenciju Beta izjavio da je medju izbeglicama i migrantima najviše državljana Avganistana– 61 odsto, na drugom i trećem mestu po brojnosti su državljani Iraka – 13 odsto i Pakistana – 12 odsto,dok broj izbeglica iz Sirije iznosi pet procenata, a iz Irana tri odsto.

"Broj izbeglica i migranata koji dolaze u Srbiju stagnira ili opada jer su granice manje ili više zatvorene.U svim prihvatnim centrima za migrante i izbeglice u Srbiji ima slobodnih mesta, a uspeli smo da u njimaunapredimo smeštaj", kazao je Mišković.

Mišković je naveo da podaci potvrdjuju da je za sve migrante Srbija i dalje isključivo zemlja tranzita, ane zemlja u kojoj bi da ostanu.

"Bilo je dosta slučajeva medju migrantima koji podnesu zahtev za dobijanje azila u Srbiji, da čak i kadadočekaju kraj procedure i dobiju azil, ako se pojavi prilika da mogu da odu iz Srbije i nastave dalje, oniodlaze", rekao je Mišković.

Po podacima MUP-a, ove godine nameru da zatraži azil u Srbiji izrazilo je više od 2.500 izbeglica imigranata s Bliskog istoka.

"U Prihvatnom centru u Preševu su smešteni migranti svih struktura, dok su u Vranju i Bujanovcuuglavnom porodice s decom. Pored obezbedjena po tri obroka dnevno, od kojih su dva kuvana, u skladus njihovim religijskim navikama i običajima, u toku ramazanskog posta omogućeno je i svim vernicimakoji poste, da poštuju svoje običaje", kazao je Mišković.

Izbeglice i migranti s Bliskog istoka su u gradovima na jugu Srbije uglavnom prećutno prihvaćeni, aotvaranje prihvatnih centara nije izazvalo protivljenje gradjana niti lokalnih vlasti.

Najveći teret migrantske krize podnelo je Preševo koje je i prvo dobilo Prihvatni centar u julu 2015.godine, u renoviranim prostorijama fabrike duvana. Tuda je do danas prošlo i registrovano oko milionizbeglica i migranata koji su svi nastavili put prema zemljama EU. om centru je danas 649 migranata iizbeglica.

U Prihvatnom centru u Bujanovcu, otvorenom prošle godine u renoviranim prostorijama bivše fabrike"Svetlost", smešteno je 108 migranata, Vranje je Prihvatni centar dobilo prošlog meseca, u prostorijamamotela na ulazu u grad, gde su smeštena 134 čoveka.

U Bosilegradu je Prihvatni centar za migrante i izbeglice otvoren u renoviranim prostorijama opštinskogcentra za socijalni rad, koje su bile namenjene za smeštaj starih lica. Tamo je sada smešteno 46 osoba.

Bosilegrad je i jedina opština u Srbiji koja je saopštila da su "izbeglice dobrodošle i da grad od njih imakoristi, a ne štete".


www.beta.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 19:31

http://rs.n1info.com/a277097/Vesti/Vesti/Fabricio-Ravaneli-gost-Novog-dana.htmlAutori:Teme:

rs.n1info.com


Naslov: Fabricio Ravaneli gost Novog dana

1455

U temi jutra Novog dana televizije N1, u utorak 19. juna, govorićemo o Svetskom danu izbeglica. Gostjutarnjeg programa TV N1 biće i čuveni italijanski fudbaler i bivši reprezentativac Fabricio Ravaneli. Brojizbeglica i interno raseljenih u svetu dostigao je 65,6 miliona u 2016. godini, navodi se u izveštajuVisokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija. To znači da je svaka 113. osoba u svetu danasraseljena. O ovoj temi, o položaju raseljenih u Srbiji , o efikasnosti mehanizama države da odgovori nanjihove probleme i potrebe , na Svetski dan izbeglica koji se sutra obeležava, govori Hans Šoder, šefPredstavništva Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Srbiji i Vladimir Cucić,komesar za izbeglice i migracije. Štampu u Novom danu lista i aktuelne društveno-političke događajekomentariše novinar "Nedeljnika" Nenad Čaluković.U Srbiji se, treću godinu zaredom, organizujeItalijanski fudbalski kamp namenjen deci uzrasta od 7 do 14 godina, koja žele da nauče tajne ove igrekroz tehničke i kondicione treninge u radu sa istaknutim italijanskim trenerima. Tim povodom naš gost jejedan od trenera, čuveni italijanski fudbaler, bivši reprezentativac, Fabricio Ravaneli. Razgovaraćemo i odrugim aktuelnim temama i novostima iz sveta fudbala.Gošća Novog dana je i modna kreatorka SuzanaPerić, koja će, u okviru 26. Belefa, u bašti Studentskog kulturnog centra, prikazati kolekciju pod nazivom"Ples po oblacima".


http://rs.n1info.com/a277097/Vesti/Vesti/Fabricio-Ravaneli-gost-Novog-dana.html


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

19.06.2017

I bi dan19.06.2017 20:00:00 50:0019.06.2017 20:11:00 1:17

Autori:Teme:

TV Palma Plus



1015

Spiker.Svetski dan izbeglica biće obeležen u utorak, 20. juna. Srbija taj dan dočekuje sa 27.945 lica saizbegličkim statusom saopštio je Komesarijat za izbeglice.Novinar:19.171 izbeglica je iz Hrvatske, a 8.774 iz BiH. Usled ratova od 1991. do 1995. godine 618.000 ljudidobilo je izbeglički status u Srbiji navodi se u saopštenju. U Srbiji živi više od 203.000 interno raseljenihlica sa KiM i 18.000 lica koja su raseljena unutar teritorija KiM, te oko 6.000 migranata iz Azije i Afrikekoji su smešteni u prihvatnim centrima za azil. U periodu od 2008. do 2016. više od 5.700 porodicaizbeglica i interno raseljenih stambenoj je zbrinuto dodelom 4.828 paketa građevinskog materijala i 947seoskih kuća sa okućnicom budžetskim sredstvima Srbije kaže se u saopštenju. Oko 7.000 izbegličkihporodica i dalje je u potrebi za trajnim stambenim rešenjem. A rešavanje njihovih potreba biće završenoza četiri godine, ističe Komesarijat. Tokom više od 20 godina 75.000 ljudi se vratilo u BiH i 69.000 uHrvatsku.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

19.06.2017

Vesti 20/B9219.06.2017 20:00:00 60:0019.06.2017 20:11:00 2:32

Autori:Teme:

TV B92


Naslov: Migranti zarobljeni na tavanu kuće

2131

Spiker50 migranata iz Avganistana i Pakistana oko nedelju dana bilo je bukvalno zarobljeno na tavanu kućeSrđana Amidžića i Dragana Bogosavljevića iz Aranđelovca nakon što su pronađeni, prema priči lekarafizički iscrpljeni izgladneli migranti rekli su da suljudi koji su ih držali uzimali novac i stalno tražili još.Reporter, Zlatija LabovićStanovnici prigradskog naselja Seničan u Aranđelovcu pojma nisu imali da se tik pored njih nalazeskriveni migranti. Desetoro migranata iz Avganistana i Pakistana po nedelju dana su bili zarobljeni u kućiSrđana Amidžića i Dragana Vukosavljevića. Osmoro migranata je odbačeno u prihvatni centar migranatau Obrenovcu dok su dvojica u zatvorskom pritvoru. Ljudi sa nevericom pričaju o čitavom slučaju.SagovornikI sada ne verujem.SagovornikJa prvo nisam mogao da verujem da neko sme da se usudi na neki takav čin.SagovornikU Srbiji smo navikli na sve i svašta. Baš u Aranđelovcu ne, nije grad iz te priče.ReporterNakon što je migrante policija odvela iz kuće Srđana Amidžića i Dragana Vukosavljevića koji su ih držalizatočene doktori aranđelovačke hitne su ih pregledali.SagovornikPronađene su oguljotine u predelu lica i modrice stare 3-5 dana veličine od par santimetara do 10 cmUtvrđeno je da na licima jesdte izvršeno fizičko nasilje i oni kažu da su im oteti novci u iznosu do 2000eura od strane prijavljenih lica i da je taj novac slat njima od strane njihovih roditelja i da su ljudi koji suih maltretirali očekivali još.ReporterVećina migranata su maloletnici od 13,14,16 godina, 8 iz Pakistana, dva iz Avganistana . Kako kažu izosnovnog tužilaštva u Aranđelovcu ovakvih slučajeva je bilo i ranije.Saopptenje osnovnog javnog tužilaštva u AranđelovcuU opštinama Aranđelovac Rača i Topola od januara 2014 bilo je ukupno 2 slučaja koja su se vodila zbogkrivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350 Krivičnog zakonikauljučujući i postupak koji se vodi protiv osumnjičenih Srđana Amidžića i Dragana Vukosavljevića.ReporterIz osnovnog javnog tužilaštva u Aranđelovcu su nam rekli da je istraga slučaja još uvek u toku.



1/2

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 21:36


Fonet


Naslov: U SRBIJI 27.945 IZBEGLICA

2134

U SRBIJI 27.945 IZBEGLICA

BEOGRAD, 19. jun 2017. (FoNet) - Komesarijat Srbije zaizbeglice i migracije saopštio je danas da Srbija Svetskidan izbeglica, 20. jun, dočekuje sa 27.945 lica saizbegličkim statusom.

Od tog broja 19.171 izbeglica je iz Hrvatske, a 8.774 izBosne i Hercegovine.

U saopštenju se navodi da je 618.000 ljudi dobilo jeizbeglički status u Srbiji usled ratova od 1991. do 1995.godine i to 266.000 iz BiH i 330.000 iz Hrvatske.

Broj izbeglica i bivših izbeglica u stanju potrebe daleko jeveći, a njihovu sudbinu deli i više od 203.000 internoraseljenih sa Kosova i Metohije, kao i 18.000 lica koja suraseljena unutar teritorije Kosova i Metohije.

Osim prema hiljadama izbeglica i interno raseljenih Srbijaje pokazala humanost i poštovanje međunarodnih standarda iprema više od milion migranata iz Azije i Afrike koji suprešli teritorijom Srbije, kao i prema oko 6.000 njih kojisu trenutno smešteni u prihvatnim i centrima za azil, dodajese u saopštenju.

U periodu od 2008. do 2016. godine, iz budžetskih sredstavaSrbije, omogućeno je da se u 171 jedinici lokalnesamouprave, uključujući i opštine na Kosovu i Metohiji,stambeno zbrine više od 5.700 porodica izbeglica i internoraseljenih lica i to dodelom 4.828 paketa građevinskogmaterijala i 947 seoskih kuća sa okućnicom.

Zahvaljujući Regionalnom stambenom programu do sada je zaSrbiju obezbeđeno više od 100 miliona evra koji su namenjeniza rešavanje stambenih potreba za skoro 5.000 izbegličkihporodica.

Obezbeđenim sredstvima omogućena je dodela četiri modelastambenih rešenja - 1.958 stanova, 1.620 paketa građevinskogmaterijala, 968 seoskih kuća sa okućnicom i 351 montažnakuća.

Do kraja ovog meseca biće uručeno hiljadito stambeno rešenjeu okviru Programa, koji se u Srbiji sprovodi od kraja 2013.godine.

Procenjuje se da je oko 7.000 izbegličkih porodica i dalje upotrebi za trajnim stambenim rešenjem.


www.fonet.rs


2/2

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 21:36


Fonet


Naslov: U SRBIJI 27.945 IZBEGLICA

Rešavanje njihovih stambenih potreba, kako kroz Regionalnistambeni program, tako i sredstvima iz budžeta, bićezavršeno u naredne četiri godine, navodi Komesarijat.


www.fonet.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 21:42


Fonet


Naslov: NOVI STANOVI U OVČI

1552

NOVI STANOVI U OVČI

BEOGRAD, 19. jun 2017. (FoNet) - Gradski menadžer GoranVesić obišao je danas radove na izgradnji socijalnih stanovau Ovči, gde će na sedam hektara površine biti izgrađeno oko1.000 stanova za izbeglice i interno raseljena lica.

Vesić je rekao da izgradnja veoma dobro napreduje i podsetioda je izgradnja započeta u avgustu 2016. godine, kao i da sezavršetak radova očekuje krajem novembra, prenosi Beoinfo.

Stanovi su namenjeni interno raseljenim licima sa Kosova iMetohije, kao i izbeglicama sa prostora bivše Jugoslavije.Tako ćemo dati doprinos da ovi ljudi konačno dobiju svoj domi mir, rekao je on.

Vrednost projekta je 6,7 miliona evra, od čega 4,7 dajeSavet Evrope, a dva miliona evra daje Grad Beograd, rekao jeVesić.

Grad je obezbedio potrebnu infrastrukturu, kao i postrojenjeza preradu otpadnih voda jer na ovoj obali Dunava nemakanalizacije.

Na tih sedam hektara planirana je izgradnja još 770, pa ćekonačan broj biti oko 1.000 stanova za izbeglice, internoraseljena lica, ali će biti i socijalnih stanova, dodao jeVesić.

Sekretarijat za investicije priprema tender za izgradnjuvrtića kapaciteta 150 mesta, a pored toga biće izgrađenakuhinja koja će snabdevati hranom sve vrtiće na levoj obaliDunava. Kada je škola u pitanju, predviđeno je da bude mestaza 400 do 500 đaka, najavio je Vesić.

On je dodao da će izgradnjom ovih objekata zaživeti ovaj deoBeograda, a zbog Pupinovog mosta i obilaznice imaće i dobruvezu i prohodnost prema drugim delovima grada.


www.fonet.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 22:04


Fonet


Naslov: POLITIKA OSTAJE ISTA

1503

POLITIKA OSTAJE ISTA

BEOGRAD, 19. jun 2017. (FoNet) - Vlada Srbije neće menjatisvoju politiku prema izbeglicama, neće graditi ograde,dizati zidove, stavljati žicu na granicu, izjavio je danasdržavni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje,socijalnu i boračku politiku Nenad Ivanišević.

Ali postoji i "crvena granica humanosti", koja se nećepreći, a to je poštovanje zakona Srbije, poručio jeIvanišević na predstavljanju Globalnog kompakta omigracijama i Globalnog kompakta za izbeglice, uorganizaciji UNHCR.

On je rekao da su tri istraživanja javnog mnenja pokazala dagrađani Srbije nemaju negativno mišljenje o migrantima, i tou svim gradovima kroz koje oni prolaze, osim u Šidu, "gde jebilo manjih incidenata".

Ivanišević je ukazao da u ovom trenutku u Srbiji ima 3.000maloletnih migranata, od kojih je 980 bez roditeljskepretnje, što je izazov za ceo sistem i državni aparat, kojitreba da brine o posebno ranjivim grupama.

Pomoćnik direktora policije Bogoljub Živković rekao je daje, u toj oblasti, najveći problem krijumčarenje migranata,u kome učestvuju i ljudi iz Srbije, susednih zemalja, ali ioni iz migrantskih redova.

Stalni predstavnik UN u Beogradu Karla Herši pohvalila jeVladu Srbije zbog pozitivnog stava koji ima premamigrantskim kretanjima i rezultatima koje je postigla.

Ona je ukazala da je u migrantskim tokovima potrebno posebnozaštititi decu, posebno one bez porodica, koja su izloženaraznim vrstama ugrožavanja.


www.fonet.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

19.06.2017 22:56

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/u-cetiri-prihvatna-centra-na-jugu-srbije-937-izbeglica-i-migranata-s-Autori:Teme:

www.blic.rs


Naslov: U četiri prihvatna centra na jugu Srbije 937 izbeglica i migranata s Bliskog istoka

2848

Vesti Društvo Tweet Beta | 19. 06. 2017 - 22:56hU četiri prihvatna centra za smeštaj izbeglica i migranata u Pčinjskom okrugu - u Preševu, Bujanovcu,Vranju i Bosilegradu, smešteno je ukupno 937 ljudi za koje se svakodnevno obezbeđuje po tri obroka,izjavio je danas portparol Komesarijata Srbije za izbeglice Ivan Mišković.Foto: V. Živojinović / RAS Srbija Mišković je za agenciju Beta izjavio da je među izbeglicama imigrantima najviše državljana Avganistana - 61 odsto, na drugom i trećem mestu po brojnosti sudržavljani Iraka - 13 odsto i Pakistana - 12 odsto, dok broj izbeglica iz Sirije iznosi pet procenata, a izIrana tri odsto. "Broj izbeglica i migranata koji dolaze u Srbiju stagnira ili opada jer su granice manje iliviše zatvorene. U svim prihvatnim centrima za migrante i izbeglice u Srbiji ima slobodnih mesta, a uspelismo da u njima unapredimo smeštaj", kazao je Mišković. Mišković je naveo da podaci potvrđuju da je zasve migrante Srbija i dalje isključivo zemlja tranzita, a ne zemlja u kojoj bi da ostanu. "Bilo je dostaslučajeva među migrantima koji podnesu zahtev za dobijanje azila u Srbiji, da čak i kada dočekaju krajprocedure i dobiju azil, ako se pojavi prilika da mogu da odu iz Srbije i nastave dalje, oni odlaze", rekaoje Mišković. Po podacima MUP-a, ove godine nameru da zatraži azil u Srbiji izrazilo je više od 2.500izbeglica i migranata s Bliskog istoka. "U Prihvatnom centru u Preševu su smešteni migranti svihstruktura, dok su u Vranju i Bujanovcu uglavnom porodice s decom. Pored obezbeđena po tri obrokadnevno, od kojih su dva kuvana, u skladu s njihovim religijskim navikama i običajima, u tokuramazanskog posta omogućeno je i svim vernicima koji poste, da poštuju svoje običaje", kazao jeMišković. Izbeglice i migranti s Bliskog istoka su u gradovima na jugu Srbije uglavnom prećutnoprihvaćeni, a otvaranje prihvatnih centara nije izazvalo protivljenje građana niti lokalnih vlasti. Najvećiteret migrantske krize podnelo je Preševo koje je i prvo dobilo Prihvatni centar u julu 2015. godine, urenoviranim prostorijama fabrike duvana. Tuda je do danas prošlo i registrovano oko milion izbeglica imigranata koji su svi nastavili put prema zemljama EU. om centru je danas 649 migranata i izbeglica. UPrihvatnom centru u Bujanovcu, otvorenom prošle godine u renoviranim prostorijama bivše fabrike"Svetlost", smešteno je 108 migranata, Vranje je Prihvatni centar dobilo prošlog meseca, u prostorijamamotela na ulazu u grad, gde su smeštena 134 čoveka. U Bosilegradu je Prihvatni centar za migrante iizbeglice otvoren u renoviranim prostorijama opštinskog centra za socijalni rad, koje su bile namenjeneza smeštaj starih lica. Tamo je sada smešteno 46 osoba. Bosilegrad je i jedina opština u Srbiji koja jesaopštila da su "izbeglice dobrodošle i da grad od njih ima koristi, a ne štete".


http://www.blic.rs/vesti/drustvo/u-cetiri-prihvatna-centra-na-jugu-srbije-937-izbeglica-i-migranata-s-bliskog-istoka/7d0h4jk


1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

20.06.2017

Društvo6280000

Strana: 5

Autori:Teme:

Večernje novosti


Naslov: U SRBIJI OKO 7000 MIGRANATA



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

20.06.2017

Društvo3050000

Strana: 8

Autori:Teme:

Blic


Naslov: ZA RASELJENE I IZBEGLE 235 STANOVA



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

20.06.2017

Svet13335000

Strana: 3

Autori:Teme:

Politika


Naslov: UNHCR: Širom sveta raseljeno 65,6 miliona ljudi



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

20.06.2017

Svet4280000

Strana: 8

Autori:Teme:

Večernje novosti


Naslov: RASELjENO 65,6 MILIONA LjUDI



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

20.06.2017

Globus1100

Strana: 14

Autori:Teme:

Danas

D.J.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: UNHCR: Rekordnih 65,6 miliona Ijudi raseljeno širom sveta



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

20.06.2017

Svet47635000

Strana: 3

Autori:Teme:

Politika

Jelena StevanovićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Sve karte u Makronovim rukama



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

20.06.2017

Politika5570

Strana: 2

Autori:Teme:

Danas


Naslov: Angelina Ajhorst: Region je potreban Evropskoj uniji



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

20.06.2017

Naš Niš2810

Strana: 6

Autori:Teme:



Naslov: SVETSKI DAN IZBEGLICA



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

20.06.2017

Vesti44110000

Strana: 14

Autori:Teme:

Informer


Naslov: Srbija ima oko 28.000 izbeglica



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

20.06.2017

Bez naslova9935000

Strana: 4

Autori:Teme:

Politika


Naslov: Linta: Skandalozna odluka o penzijama Krajišnika



1/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

20.06.2017

Društvo24735000

Strana: 1,8

Autori:Teme:

Politika


Naslov: U Vranju se gradi vrtić za decu migrante



2/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

20.06.2017

Društvo24735000

Strana: 1,8

Autori:Teme:

Politika


Naslov: U Vranju se gradi vrtić za decu migrante



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

20.06.2017

Društvo1860

Strana: 6

Autori:Teme:

Danas

A.R.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Ne žele da se integrišu u srpsko, već u nemačko društvo



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

20.06.2017

Vesti1940000

Strana: 4

Autori:Teme:

Alo


Naslov: U Srbiji oko 6.000 migranata



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

20.06.2017

Hronika4260

Strana: 9

Autori:Teme:



Naslov: U SRBIJI 27.945 OSOBA IMA IZBEGLIČKI STATUS



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

20.06.2017

Vesti46110000

Strana: 9

Autori:Teme:

Informer


Naslov: IZJAVA DANA



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

20.06.2017

Izbor3310

Strana: 21

Autori:Teme:



Naslov: Solidarnost EU sa izbeglicama nije elastinna



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

20.06.2017

Društvo16010000

Strana: 7

Autori:Teme:

Dnevnik

B. O.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Časovi jezika i lepog ponašanja



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

20.06.2017

Društvo22280000

Strana: 5

Autori:Teme:

Večernje novosti


Naslov: Izbeglicama nemoguć povratak



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

19.06.2017

Vesti / TV Rubin Kikinda19.06.2017 17:30:00 30:0019.06.2017 17:33:00 3:06

Autori:Teme:

TV Rubin Kikinda


Naslov: Turnir prijateljstva

2094

Deca koja borave u Prihvatnom centru u Kikindi, njih desetoro uzrasta od osam do 12 godina i članovipodmlatka Tenskog kluba “Jezero” učestvovali su na “Turniru prijateljstva”. Deca iz Avganistana i Sirijeprovela su lep dan u druženju i sportskim aktivnostima , na čemu su posebno zahvalni njihovi roditelji.Golam Sahi Arab star 42 godine, iz Avganistana je krenuo pre godinu i po dana sa ženom dvoje dece ibratom. Krajnji cilj mu je Nemačka.-Zahvaljujem se svima koji su ovaj dan učinili posebnim za našu decu. Kikinda je lep grad i svi su veomaljubazni prema nama – rekao je Golam Sahi Arab.

Cilj je da se izgradi poverenje i saradnja između lokalnog stanovništva i migranata.-Ne možemo sve migranti posmatrati kroz sporadične incidentete. Te ljude je muka naterala da odu izsvoje zemlje. Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem maksimalno se trudi da pomognemigrantima koji imaju velikih problema. Veliku zahvalnost dugujemo lokalnim samoupravama igrađanima – istakao je Bojan Stević, državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.Akcija uređenja teniskih terena SC „Jezero“ realizovana je u okviru projekta koji doprinosi razvojuvitalnosti opština kroz prevazilaženje migrantske krize, koji finansira Vlada Japana, a sprovodi Ujedinjenenacije program za razvoj UNDP, u saradnji sa nadležnim ministarstvima Vlade Republike Srbije iKomesarijatom za izbeglice i migracije.-Pomažemo lokalnim zajednicima da poboljšaju svoje usluge i da prevaziđu sve što je migrantska krizadonela. Današanja akcija ima cilj da se lokalno stanovništvo i migranti zbliže kako bi se porušilepredrasude – dodala je Nina Topić iz UNDP-a.Grad Kikinda je pogranično područje na migranstkoj ruti, a Vlada Republike Srbije odredila je da seotvori Prihvatni centar.

-Porodice koje se nalaze u našem centru imaju dvoje i više male dece. Prihvatni centar u Kikindi jenjihova poslednja stanica do odlaska u zemlje Evropske unije – zaključio je Milivoj Linjački, članGradskog veća.Učesnici turnira dobili su majice, kačkete, teniske i rekete za badminton.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

19.06.2017

Informer 211519.06.2017 21:15:00 45:0019.06.2017 21:24:00 1:50

Autori:Teme:

Kopernikus



1649

Spiker:Komesarijat Srbije za izbeglice i migracije saopštio je danas, da Srbija Svetski dan izbeglica 20. jundočekuje sa 27.945 lica sa izbegličkim statusom. Od tog broja 19.181 je izbeglica iz Hrvatske, 8.774 izBiH. Broj izbeglica i bivših izbeglica u stanju potrebe daleko je veći, a njihovu sudbinu deli više od203.000 interno raseljenih lica sa KiM, kao i 18.000 lica koja su raseljena unutar teritorije Kosova iMetohije.Nenad Ivanišević, državni sekretar Ministarstva za rad:Narod u Srbiji nema negativno mišljenje o migrantima, nego da se po treći put ponavlja istraživanje kojepokazuje da ljudi u Srbiji imaju pozitivno mišljenje. Naglašavam, ljudi u Srbiji, nisam rekao Srbiji,govorim za sve ljude koji žive u Srbiji, što je veoma važno, jer to pokazuje da su istraživanja u svimgradovima, osim u Šidu, zbog malih incidenata, znači, ne samo u gradovima u kojima žive većina Srbi,nego počevši od Preševa, Bujanovca i svih drugih gradova, jasno pokazuju kakvo je opredeljenje našihgrađana prema ljudima u nevolji. Naravno, tu su i dragi prijatelji iz Komesarijata za izbeglice. Govorićenešto, video sam danas njihove izjave povodom Međunarodnog dana izbeglica. Mislim da je to veomavažno i zahvaljujem se dragoj koleginici iz Ministarstva spoljnih poslova što svakako uvek i trebanapomenuti da ova kriza ili ova situacija koju imamo danas, nikako nije i ne sme, i neće uticati napoložaj izbeglih i raseljenih lica iz BiH, Republike Hrvatske, niti da našu brigu o njima, niti o brizi ointerno raseljenim licima sa Kosova, kojih ima jako mnogo i kojima je faktički onemogućen povratak, štoje svakako veoma važno reći.



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

20.06.2017

Vojvodina7480000

Strana: 26

Autori:Teme:

Večernje novosti

A.ĐIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: DRUŽENjE SA DECOM MIGRANATA



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

13.06.2017

Vesti, Paraćin13.06.2017 19:00:00 30:0013.06.2017 19:00:00 1:10

Autori:Teme:

TV M - Paraćin

RedakcijaRegionalni program stambenog zbrinjavanja (RHP); Komesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: Zgrada za izbeglice

222

Počela je izgradnja zgrade sa 20 stanova za izbeglice sa teritorije bivše Jugoslavije. Ovaj posao obavljase u okviru Regionalnog stambenog projekta RS u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice uz podrškuOEBS-a i UNHCR-a.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

19.06.2017

Dan uživo/N119.06.2017 16:55:00 125:0019.06.2017 17:45:00 10:55

Autori:Teme:

N1


Naslov: Podrška lokalnim zajednicama u odgovoru na izbegličku krizu

1438

U okviru projekta Podrška lokalnim zajednicama u odgovoru na izbegličku krizu koji realizuje FondacijaAna i Vlade Divac uz podršku USAID-a održano je istraživanje o stavovima građana Srbije premamigrantima. O rezultatima najnovijeg istraživanja kao i njihovom poređenju sa prethodnim ispitivanjimajavnog mnjenja govore gosti emisije Miljana Kerču iz Fondacije Ana i Vlade Divac i Markom Lazovićemdirektorom istraživačke agencije Propozitiv. U opštinama gde se sprovodi projekat Podrška lokalnimzajednicama u odgovoru na izbegličku krizu to su tih sedam opština koje su najviše pogođeneizbegličkom krizom to su opštine Šid, Subotica, Tutin, Sjenica, Dimitrovgrad, Preševo i Beograd gde jeprihvatni centar Krnjača tamo su sprovedene akcije pre svega ekološke negde su uključeni bili i migrantii volonteri da zajedno sa lokalnim stanovništvom nešto rade, to su akcije ozelenjavanja i čišćenja.Istraživanje koje je sprovedeno u decembru prošle godine imali smo povećanje mišljenja da će se krizarasplamsati sad je to dosta palo negde oko 55 posto ljudi smatra da će se kriza rasplamsati, taj procenatpada. Mišlje naših ljudi je da kriza jenjava. Za razliku od drugog talasa gde smo imali da je prevashodnainstitucija neko ko bi trebalo da vodi brigu o migrantima bila Vlada Republiek Srbije sada je taj procenatpromenjen i trenutno građani smatraju da osnovnu brigu treba da vode međunarodne institucije Svetskabanka, OEBS i EU.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

19.06.2017

Akcenti 223019.06.2017 22:30:00 40:0019.06.2017 22:35:00 1:29

Autori:Teme:

Most


Naslov: Ivanišević: Srbija najodgovornija na migrantskoj ruti

1445

Spiker:Na teritoriji Srbije trenutno se nalazi između 6.000 I 7.000 migranata, a rezultati istraživanja pokazujuda građani i dalje saosećaju sa izbeglicama, kao i da velika većina smatrra da ih je Srbija bolje prihvatilau odnosu na druge zemlje. Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalnapitanja Nenad Ivanišević je na predstavljanju istraživanja sprovedenog u okviru projekta „Podrškalokalnim zajednicama u odgovoru na izbegličku krizu“, koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac usaradnji sa USAID-om, rekao i da je znatno smanjen priliv izbeglica, pa tako desetak ljudi dnevnopokušava da uđe u Srbiju.Nenad Ivanišević, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja:Prošle nedelje rekli negde oko 980 maloletnih migranata bez pratnje i negde oko 3.000 dece. Kadgovorimo dece, govorimo od nula do 18 godina, tako karakterišemo decu. Dakle, većina ljudi je uprihvatnim centrima. Ono što jeste karakteristika, jeste znatno smanjen priliv ljudi, dakle, desetak ljudidnevno koji pokušavaju da dođu. Za sve ima mesta koji žele da budu u prihvatnim centrima u momentu,i ima mesta i u Preševu i drugim prihvatnim centrima. I evo, ja koristim priliku da se zahvalim i FondacijiAna i Vlade Divac, na pomoći Vranju, ali i Tutinu, što mislim da je svakako veoma važno, gde se jedanozbiljan objekat gradi, ne rekonstruiše, nego se gradi, mislim da to veoma znači.



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

20.06.2017

Vojvodina38670000

Strana: 31

Autori:Teme:

Kurir

S. UroševIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: VIŠE OD IGRE



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

20.06.2017

Beograd9335000

Strana: 16

Autori:Teme:

Politika

A.VIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Socijalni stanovi u Ovči gotovi do novembra



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

20.06.2017

Beograd20470000

Strana: 31

Autori:Teme:

Kurir

D.SIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Uz stanove škola i vrtić



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017


Autori:Teme:

Happy

RedakcijaIzbeglice i azilanti / migranti; Regionalni program stambenog zbrinjavanja (RHP)

Naslov: Vesić obišao stanove za izbeglice

328

Reporter:Gradski menadžer Goran Vesić obišao je radove na izgradnji socijalnih stanova u beogradskom naseljuOvča, u koje će biti useljeno 235 porodica interno raseljenih sa KiM i izbeglica sa teritorije bivšeJugoslavije. Rok za njihov završetak je kraj novembra ove godine, a ukupna vrednost projekta je 6,7miliona evra.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017


Autori:Teme:

Happy



1093

Svetski dan izbeglica, 20. jun, Srbija dočekuje sa 27 945 lica sa izbegličkim statusom. Od tog broja 19171 izbeglica je iz Republike Hrvatske, dok je njih 8744 iz Bosne i Hercegovine, saopštio je Komesarijatza izbeglice. Međutim, broj izbeglica i bivših izbeglica u stanju potrebe je daleko veći, te njihovu sudbinudeli i više od 203.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije, kao i 18.000 lica koja su raseljena unutarjužne srpske pokrajine. S tim u vezi, u saopštenju Komesarijata se navodi da je od 2008. do 2016. izbudžetskih sredstava Srbije omogućeno da se u 171 jedinici lokalne samouprave, uključujući i opštine naKosovu i Metohiji, stambeno zbrine više od 5.700 porodica izbeglica i interno raseljenih. Takođe, ističe seda će veliki broj stambenih rešenja biti obezbeđen zahvaljujući Regionalnom stambenom programu čiji jecilj i stambeno zbrinjavanje najugroženijih izbegličkih porodica u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj,Crnoj Gori. U okviru ovog programa do kraja meseca ovog meseca biće uručeno rešenje 1.000-tostambeno rešenje, kažu u Komesarijatu za izbeglice.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017


Autori:Teme:

RTS1



309

Spiker:Danas se obeležava Svetski dan izbeglica. Prema podacima UN u svetu ima oko 60 miliona izbeglica, apolovinu čine deca. U Srbiji je od početka 2016. boravilo oko stotinu hiljada migranata izbeglica.Izbeglički status u našoj zemlji ima oko 30 hiljada ljudi, uglavnom sa prostora bivše Jugoslavije.



1/3

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017


Autori:Teme:

RT Vojvodina 1


Naslov: Gostovanje Duška Ćutila direktor Pokrajinskog fonda za pružanje pomoći izbeglim,prognanim i raseljenim licima

9275

Voditelj:Hvala Zlato na ovim informacijama. Prema zvaničnim podacima komesarijata za izbeglice i migracije ovaj20.jun Svetski dan izbeglica Srbija dočekuje sa 27945 lica sa izbegličkim statusom. Iz Republike Srbijeviše od 19 hiljada a ostatak iz Bosne i Hercegovine. Koliko su oni integrisani u društvo, sa kojimproblemima se i dalje suočavaju i šta im je najpotrebnije rećiće nam Duško Ćutilo, direktor Pokrajinskogfonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima dobar dan i dobro nam došli.Duško Ćutilo, direktor Pokrajinskog fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima:Dobar dan Vama i Vašim gledaocima.Voditelj:Evo za početak da istaknemo kakav je položaj izbeglica iz bivše Jugoslavije danas evo posle više od 20godina sada smo videli i u prilogu koleginice Zlate Vasiljević koliko im znače ovi stambeni programi?Duško Ćutilo, direktor Pokrajinskog fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima:Pa evo na današnji dan kada se obeležava ustvari Svetski dan izbeglica uvek je, uvek se ljudi osvrnukako bi videli sa kojim problemima se oni danas suočavaju verujte i posle 20 godina posle rata naprostoru bivše Jugoslavije veliki broj tih ljudi i dalje nije dovoljno dobro integrisan i dalje imaju problemesa kojima se suočavaju iako oni danas nisu toliko vidljivi u moru nekih drugih problema verujte da čovekkada počne da se bavi svim ovim stvarima tek onda vidi zaista koliko je puno nerešenih problema, alidržava nastoji sve zaista kako bi tim ljudima pomogla.Voditelj:A koji su to problemi tačno?Duško Ćutilo, direktor Pokrajinskog fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima:Pa vi imate jako puno ljudi koji i dan danas nemaju stambeno rešenje, dakle veliki broj njih su i daljepodstanari nisu uspeli da reše svoja imovinska prava iz mesta iz kojih su pod uticajem pod dejstvimarata morali da odu, veliki broj njih je i dalje nezaposleno. Dakle to su problemi sa kojima se suočavaju dakažemo svi građani ovaj u suštini, ali problem je što su oni morali da napuste svoje ognjište kako bi došlina ovaj prostor i dalje su stambeno nezbrinuti i upravo da kažem zbog takvih stvari je potrebno da svizajedno sudelujemo kako bismo im pomogli.Voditelj:Da li ima i onih koji i dalje žive u kolektivnim centrima i koliko ih je?Duško Ćutilo, direktor Pokrajinskog fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima:Mislim da je to vrlo malo ovaj, ali kažem podstanari su jedan veliki problem, dakle ljudi koji i dan danasnemaju svoj krov nad glavom.Voditelj:Šta je njima zapravo najpotrebnije i na koji način im fond upravo pomaže, koje programe imate?Duško Ćutilo, direktor Pokrajinskog fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima:Pa Pokrajinski fond za pružanje pomoći izbeglim prognanim i raseljenim licima je upravo i osnovan kakobi kroz svoje programe pomogao licima koji su kažem sa prostora bivše Jugoslavije prognani i kao iintervaciona lica sa Kosova i Metohije. Mi imamo nekoliko programa kroz koje pomažemo našimgrađanima to je stambeno zbrinjavanje kroz kupovinu seoskih kuća sa okućnicom i upravo će uskoro većja mislim od jula meseca startovati taj program, zatim imamo 2 programa za građevinski materijal.Jedan za adaptaciju objekata koji već postoje u kojima se stanuje, a drugi je za završtak započetegradnje i upravo je jedan u toku za završetak započete gradnje je u toku konkurs traje do kraja juna nanašem sajtu se može videti koje su tačno opštine obuhvaćene ovim konkursom i osim toga imamo iprogram za ekonomsko osnaživanje porodica. Na neki način želimo da nekim mini paketima dapomognemo ljudima da počnu sami da rade da zarađuju jer su to u suštini sve vrlo borbeni i vredni ljudišto bi se reklo i kroz kupovinu opreme pomaže im se u poljoprivredi, stočarstvu i dakle svim onimposlovima kojim oni žele da se bave.Voditelj:Da li je to način da se reši taj problem nezaposlenosti koji ste pomenuli?Duško Ćutilo, direktor Pokrajinskog fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima:Upravo, ja Vam kažem iz nekog ranije iskustva znam da su to sve ljudi koji zaista žele da rade i oviprogrami su možda i najbolji i predpostavljam da bi u nekom narednom periodu trebalo više energije isredstava usmeriti na to da se dakle ljudima pomogne da sami zarade što bi se reklo svoj dinar i na nekinačin im se pomaže da na najbolji način da reše svoju egzistenciju. Upravo danas ćemo u okviru jedne



2/3

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017


Autori:Teme:

RT Vojvodina 1



posete predsednik Pokrajinske Vlade gospodin Mirović i ja obići nekoliko porodica u opštini Vrbas u Kucurigde ćemo.Voditelj:Sa kojim povodom?Duško Ćutilo, direktor Pokrajinskog fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima:Tako je gde ćemo upravo i dodeliti pomoć koju su dobili na prethodnom konkursu dakle to su pomoć uplastenicima, opremi za navodnjavanje, neki ljudi se bave pčelarstvom dakle oprema za pčelarstvo, sveono što će im zaista ja verujem biti od pomoći od koristi.Voditelj:Ovako stalno ističemo koliko je važan integracija i to integracija u društvo na svim nivoima, kako se tona najbolji način može postići?Duško Ćutilo, direktor Pokrajinskog fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima:Pa svakako da je uvek integracija u društvo i u neku novu sredinu vrlo važna kako bi kao društvo samibili negde ravnopravni kao ljudi. Kroz ove programe na neki način se njima upravo i pomaže, ja kažem idalje je mnogo mnogo ljudi kojima zaista treba pomoći ali ako idemo korak po korak sigurno ćemo uspetiono što smo naumili. Osim toga mi želimo kao fond u nekom narednom periodu kroz neke noveprograme to ćemo dakle i da vidimo kada se bude usvajao naš program za 2018.godinu da kroz nekenove programe neke stvari promenimo na bolje, neke zamenimo, ali u svakom slučaju da idemo negde ukorak sa vremenom i da zaista budemo od koristi svim izbeglim i raseljenim licima za koju smo i osovani.Vi ste negde spomenuli da na teritoriji ovaj Srbije danas ima oko 18 hiljada izbeglih i raseljenih lica to sulica upravu ste sa izbegličkim statusom, ali je mnogo mnogo više onih koji su svoj status ukinuli, imajunaše lične karte i državljanstvo ali su i dalje ne zbrinuti i upravo fond između ostalog pomaže i tim licima.Dakle taj broj jeste nešto veći, ali eto kako vreme prolazi verovatno će i biti broj ne obezbeđenih svemanje i manje nadam se.Voditelj:E sada važno je da se osvrnemo i na migrante koji su ovde došli i iz Azije i Afrike i upravo kad je tasituacija u pitanju Srbija je dobila dobre ocene u Evropskoj kao i u svetskoj zajednici. Šta smo to dobrouradili?Duško Ćutilo, direktor Pokrajinskog fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima:Pa ja verujem da smo mi kao narod negde uvek kažu gostoljubivi i spremni da pomognemo drugima ibaš zbog problema sa kojima se naš narod suočavao u prošlom veku mislim da smo negde spremniji dapomognemo možda nego neko drugi. Ja sam na neki način ponosan što smo kao država učinili sve dalicima koji su u suštini u tranzitu kroz našu državu pomognemo da prođu sigurni bezbedni i da im sepruži neka prva pomoć hrana i sve ono što je zaista neophodno i verujem da će naša država i ubuduće toraditi tako dobro kao što radi i do sada.Voditelj:E sad kada govorimo o integraciji u društvu o onome što smo pričali izbeglih lica koji žive ovde u Srbijida li postoji nešto što mi kao obični građani možemo svakodnevno da uradimo?Duško Ćutilo, direktor Pokrajinskog fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima:Pa sigurno da može, ja verujem da po svim okolnim samoupravama u našoj državi postoje i povereništvaza izbeglice i Crveni krst, naravno vrata našeg Pokrajinskog fonda su svima otvorena, za svakoga ko imaneku ideju, ko želi na neki način da pomogne i verujem da će ti ljudi kojima se pomogne to znati zaistada cene i svakako će se učiniti jedno dobro delo. Ja verujem da ćemo mi već u septembru kroz jednulepu i veliku manifestaciju u Novom Sadu pokazati sve one lepote jedne kulture jednog naroda kojimožda evo i nije na najbolji način prezentovan i to će biti pravi način da se zaista pokažu prednosti svihtih ljudi koji su nažalost zbog ratova i tih dejstva morali da dođu u našu državu.Voditelj:Evo voleli bismo i ovaj razgovor da završimo sa jednom rečenicom, visoki komesar Ujedinjenih Nacija zaizbeglice Filipo Grand je rekao. Izbeglice zaslužuju akcije i investicije a ne ravnodušnost i okrutnost. Evoza kraj još jednom da istaknemo koliko je važno da to nikada ne zaboravimo.Duško Ćutilo, direktor Pokrajinskog fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima:Tako je, nadovezao bi se na ovo od malopre dakle to su ljudi koji žele da rade kojima samo treba malopomoći kako bi oni dalje sami to činili, a ako nekoga sažaljevamo i budemo ravnodušni ništa nećemoučiniti. Dakle samo malo akcije i biće sve to mnogo bolje.Voditelj:Komesarijat za izbeglice Republike Srbije kliping centar Srbije

www.ninamedia.rs


3/3

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017


Autori:Teme:

RT Vojvodina 1



Hvala Vam puno na ovom razgovoru.Duško Ćutilo, direktor Pokrajinskog fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima:Hvala i Vama.Voditelj:A moramo sada malo i napraviti ravnotežu nakon ozbiljnijih tema, slušamo mladu kantautorku izBeograda interesantnog i autentičnog vokala.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017


Autori:Teme:

TV Studio B


Naslov: Naslovi novina

3028

Spiker:Srbija danas otvroila dva nova poglavlja na putu ka EU, evo u nastavku prelistavamo dnevnu štampu,Politika danas na naslovnoj strani piše za Anu Brnabić 156 poslanika, na jučerašnjem sastankuposlaničkog kluba SNS-a bilo je onih koji su rekli da će za Brnabićevu glasati samo zato što ju je Vučićpredložio i da na taj način izražavaju podršku njemu. O ovome možete čitati i na strani br 5. Zatimimamo, imamo u Vranju se gradi vrtić za decu migrante, na str br 8. čitajte o ovome. NATO i ODKB naVučićevoj inauguraciji, o ovome čitajte na str br 6. i evo važne vesti za malinari kažu da čekaju odluku omonopolu hladnjača. O tome čitajte na str br 10. Zatim imamo – ćirilica između svetog i svetskog pisma,na str br 15, Bura u SANU zbog smene Časlava Ocića o vome na str br 7 i evo jedna, jedan lep tekst nastr br 15. Iložba Mirjana Mit Stojković u Pekingu, radost života srpske slikarke opčinila je Kineze. Urenomiranoj galeriji Šangbaj izloženo je 28 ulja na platnu i 8 crteža naše poznate slikarke Mire Mit kojaveć četvrti put oduševljava Kineze svojim originalnim delima. Dakle, ovo su naslovi današnje Politike. AVečernje novosti isto na naslovnoj strani ističu posle sastanka sa poslanicima SNS Vučić traži do četvrtkačist račun o mandataru. Zatim, na str br 8. Rusija zapretila rušićemo avione SAD iznad Sirije. Novozaoštravanje dakle nakon obaranja sad ovog bombardera. Na str br 25. kolaps na Slaviji, blokirao iHitnu, upravo zbog toga pratćemo kakva je situacija na Slaviji i da li i koliko ima gužvi, a evo malopre ikolega sa Radio Darko Ćirković apelovao zaista mnogo je radova u Beogradu, poštujte saobraćajneznake, nemojte da blokirate raskrsnice i da stvarate dodatnu gužvu.Blic na naslovnoj strani piše nova vlada, ucene pojedinca sa lista SNS i SPS, poslanici traže pare daglasaju za Anu brnabić. Goran Trivan kandidat SPS-a za ministra ekologije. Zdravstvo 2.500 novih radnihmesta, školstvo 2.700 manje radnih normi, poreska posao za 500 inspektora i lokal 2.500 manjezaposlenih. Ovo su naslovi na naslovnoj strani Blica, a Srpski telegraf dakle isto Putin, Rogozin donosiporuku Vučiću – Putin će braniti Srbe od Amera i NATO, izaslanik šefa kremlja dolazi na inaguracijuVučića sa preporukom da Srbija ne uvodi sankcije Rusiji, a da će zauzvrat moći da računa na zaštitu.Miroslav Bogićević o reketiranju Kurira, na poligrafu sam dokazao da mi je Rodić uzeo milion evra. Ovosu naslovi Srpskog telegrafa.Naslovnica Danasa Srbija još nije izašla iz rupe koja je iskopana devedesetih godina, oko 30% srpskogstanovništva ima dohodak ispod minimalnog dohotka u Sloveniji, a 60% niži od minimalnog dohotka uNemačkoj, režim Miloševića je najgori režim u istoriji koji može da se poredi samo sa najgorimperiodomturske vladavine i ni sa jednim drugim, o ovome čitajte na stranama br 12. i 13. i na str br 3.Danas piše Beogradu se sprema privremena uprava, u privremenom veću našli bi se Irena Vujović,Aleksandar Jovičić, Luka Petrović, jedan socijalista i Andreja Mladenović.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017


Autori:Teme:

TV Studio B



572

Voditelj:Dobro jutro još jednom. Danas je Svetski dan izbeglica. U Srbiji 27.945 imaju osoba izbeglički status, a uprotekle dve decenije Vlada Srbije kontinuirano radi na reševanju problema lica koje su morale danapuste svoje domove tokom sukoba na prostori bivše Jugoslavije, saopštio je Komeserijat za izbegliceuoči Svetskog dana izbeglica, dakle juče. U saopštenju komeserijata se precizira da je u Srbiji 19.171izbeglica iz Hrvatske i 8.774 iz BiH, uz podsećanje da je zbog ratova od 1991. do 1995. godine u Srbijiizbeglički status dobiolo 618 hiljada ljudi.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017


Autori:Teme:

TV Studio B


Naslov: Gost Nataša Stanisavljević

95

O izbeglicama u Beogradu govori gradska sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Novi dan,N120.06.2017 08:00:00 125:0020.06.2017 08:00:00 1:37

Autori:Teme:

N1

RedakcijaMigracije


1313

SpikerDobro vam jutro iz sarajevskog studija, narednih dva sata gledate Novi dan N1 televizije. Danas jeMeđunarodni dan izbeglica. Razmera prisilnog raseljavanja stanovništva izazvanog ratom, nasiljem iprogonima dostigle su najviši ikad zabeleženi nivo. Novi izveštaj UNHCR-a navodi da je 65.6 miliona ljudiu svetu bilo prisilno raseljeno krajem 2016.godine, oko 300.000 osoba više nego prethodne godine. Esada malo statistike. Brojka od 65.6 miliona čine tri važne komponente. Prva je broj izbeglica, 22.5miliona, najveći ikada zabeleženi broj, od toga 17.2 miliona su u nadležnosti UNHCR-a, dok ostatak čineizbeglice iz Palestine. I dalje najveći broj izbeglica, 5.5 miliona, dolazi iz Sirije, međutim tokom2016.godine najveći novi faktor prisilnog raseljavanja bio je Južni Sudan, u kome je katastrofalni slommirovnih napora u julu doprineo raseljavanju 739.000 osoba do kraja 2016.godine, a sa današnjimdanom ukupno 1.87 miliona. Druga komponenta je raseljavanje ljudi unutar njihovih domovina. Brojinterno raseljenih lica krajem 2016.bio je 40.3 miliona. Treća komponenta se odnosi na tražitelje azila,ljudi koji su pobegli iz svojih domovina i traže međunarodnu zaštitu u svojstvu izbeglica. Na kraju2016.godine bilo ih je 2.8 miliona osoba. Te osobe su tražile azil u celom svetu.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

15.06.2017

Dnevnik, Zona plus15.06.2017 18:00:00 30:0015.06.2017 18:12:00 2:47

Autori:Teme:

Zona plus


Naslov: Prihvatni centar Vranje

217

U privremenom prihvatnom centru za migrante u Vranju smešteno je 135 ljudi, uglavnom porodica izAvganistana. Uglavnom su tu već nekoliko meseci a svi žele da idu dalje u Evropu, samo je jedan mladićrešio da ostane.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017


Autori:Teme:

RT Vojvodina 1

Zlata VasiljevićIzbeglice i azilanti / migranti; Komesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: Stambeno zbrinjavanje izbeglica u Somboru

3557

VoditeljSombior je nekada bio grad sa velikim brojem izbeglica sa prostora nekadašnje Jugoslavije, koliko ih jedanas i koji su njihovi najveći problemi zna naša Zlata Vasiljević koja nam se javlja iz Sombora. Zlato,koliko danas u Somboru ima izbeglica?ReporterU Somboru je nekada oko 15.000 ljudi imalo status izbeglica i prognanih lica. Sada ih je nekoliko putamanje. U međuvremenu većina njih dobila je državljanstvo i ličnu kartu Srbije. No bez obzira da li supostali državljani Srbije ili su i dalje izbegla lica njihov najveći problem jeste stambeno zbrinjavanje.Opširnije u prilogu koji smo pripremili. Anđelka Vranešević posle 25 godina postanarskog staža odLovćenca i porodice Crnojević, Malog Iđoša, Vrbasa, Odžaka, Ratkova i Surčina konačno je svoj krov nadglavom našla u Aleksa Šantiću i to zahvaljujući programu stambenog zbrinjavanja izbeglica. U svoju kućuuselila se pre mesec i po dana a na to useljenje čekala je godinu dana.Anđelka VraneševićNakon godinu dana ništa, ništa dobijem ja da dođem tamo da mi čestitaju da sam ušla u taj program satih 50 kuća kao nas 5.000 koliko je bilo tu nas izbeglica koju smo ušli. Program je bio znači seoskaimanja, kuće, znači montažne kuće, bio je za ove placeve mislim za svašta je bila ta, ali mi smo ušli u tajprogram eto s tim kućama ja sam ušla u taj program, eto dragi bog me pogledo, pomogao me i ištadrugo da kažem. Posle podstanarskih stanova Anđelka i njen sin Nemanja konačno imaju svoj dom.Anđelka VraneševićNe bojim se početka zato što sam išla uvijek što se kaže novi, novi život, novi početak, gore mi ne možebti nego što mi bilo, eto to mogu da kažem, sad imam svoj krov nad glavom imam svoju kuću, neće nikokucati, jel imaš kiriju, nemam, radiš ovde dva-tri meseca ne dati pare meni treba, dolazi kirija, onaj tetera iz ovog stan onaj te tera, niko razumijevanja, ništa nije imao.ReporterStambeno zbrinjavanje najveći je problem sa kojim se suočavaju izbeglice. Ovogodišnji konkurs zakupovinu seoskih kuća u okviru regionalnog programa je završen ali rezultati još nisu poznati.Đorđe Janjatović, Komesarijat za izbeglice, SomborTu su ljudi mogli da konkurišu znači bez obzira da li još imaju status ili su ga imali u nekom periodu odpočetka ratova na teritoriji bivše države ovaj, da uz odgovarajuću dokumentaciju konkurišu na javnipozivi i tu je u pitanju nekih 30 kuća odnosno toliko sredstava ima dok prijava ima skoro 70 tako da je,apsolutno su sredstva nedovoljna za sve potrebe koje imamo.ReporterStatus izbeglih lica na području Sombora ima oko hiljadu ljudi. Svi oni kojima su istekle izbegličkelegitimacije moraju da ih produže.Đorđe Janjatović, Komesarijat za izbeglice, SomborDo sada je oko 220 lica ovaj tražilo produženje odnosno izdavanje nove izbegličke legitimacije a procenesu da ih ima bar oko 1.000 na teritoriji grada ali nisu se još svi pojavili, tako da evo pozivamo ovimputem ko još ima izbegličku legitimaciju koja je postala nevažeća u međuvremenu da se javi u zgradužupanije u sobu 62 u Komesarijatu.ReporterNajveći donatori u zbrinjavanju izbeglica i dalje su međunarodne donatorske organizacije. Čuli smo,procene su da u Somboru i dalje ima oko 1.000 ljudi koji imaju status izbeglog lica. Taj status zadržali suuglavnom stariji ljudi. Status izbeglog lica znači prednost prilikom obezbeđivanje humanitarnih paketa iogreva za zimu ali i prednost na konkursima koji se raspisuju za stambeno zbrinjavanje izbeglica ili ljudikoji su nekada bili u statusu izbeglice. StudioVoditeljHvala Zlato na ovim informacijama.



1/4

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Novi dan,N120.06.2017 08:00:00 125:0020.06.2017 09:13:00 15:04

Autori:Teme:

N1

RedakcijaMigracije; Komesarijat za izbeglice Republike Srbije; Izbeglice i azilanti / migranti; Regionalni

Naslov: Gosti-Hans Šoder,UNHCR i Vladimir Cucić,Komesarijat za izbeglice Republike Srbije

12603

VoditeljBroj izbeglica i interno raseljenih u svetu dostigao je 65,6 miliona u 2016. godini, navodi se u izveštajuVisokog komesarijata za izbeglice Ujedinjenih Nacija. To znači, da je svaka 113 osoba u svetu danasraseljena. O ovoj temi, o položaju raseljenih u Srbiji, o efikasnosti mehanizama države da odgovori nanjihove probleme i potrebe na svetski dan izbeglica koji se obeležava govori Hans šoder šefpredsedništva Visokog komesarijata Ujedinjenih Nacija za izbeglice, dakle UNHCR u Srbiji i Vladimir Cucićkomesar za izbeglice i migracije, dobar dan i dobrodošli u Novi dan. Čuli smo podatke koji su alarmantni,u Srbiji ima skoro 28 hiljada izbeglica, jel tako da?Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracijeU Srbiji ima 28.000 izbeglica u statusu još uvek, broj je daleko veći znate. Od 650.000 ljudi koji su došliu Srbiju iz bivših jugoslovenskih Republika preko 350.000 je sada u njoj, državljanstvo je svakako neštošto je dato, što se podrazumeva, ali potrebe koje imaju je daleko od toga da su ograničene na tih28.000. Cela ova grupa od 350.000 ima praktično nerešena pitanja u zemlji porekla, od penzije, devizneštednje, obnove objekata, ugrožavanje poljoprivrednog zemljišta i tako dalje i tako dalje, radnog staža itako dalje. Tako da celu grupu treba gledati na takav način, a uz to treba dodati i 210.000 ljudi iz našejužne provincije gde se ostvario neslavni rekord najgoreg povratka, najniže stope povratka u svetu samanje od 1,5% održivog povratka, povratnika po readmisiji, pa će vam biti jasno da u situaciji koja jepomenuta i na koju nas današnji dan podseća skoro 10% stanovnika naše državeVoditeljVelika cifraVladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracijeOgromna, ogromnaVoditeljTreba da podsetimo da je 618.000 ljudi dobilo izbeglički status u Republici Srbiji usled ratova jel tako1991-1995, broj izbeglica i bivših izbeglica u stanju potrebe da je daleko veći, jel takoVladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracijeTako jeVoditeljNa koga se to najviše odnosi, mislim da ste spomenuli da je to sa Kosova i Metohije?Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracijePa u ovom trenutku najveći fokus je na ljude koji su došli iz Republike Hrvatske, znate u Bosni je priličnoefikasan mehanizam primenjen još 1997,1998, 1999, do 2002. godine. Imovina je ljudima vraćena, onisu rešili manje-više problem sovog zaostalog radnog staža, problem svojih penzija tako da sve to štosam pomenuo i u Hrvatskoj ili nerešeno ili samo delimično rešeno, tako da je najveći fokus upravo naljude koji su došli iz Republike Hrvatske.VoditeljGospodine Šoder, kako vi ocenjujete status izbeglica u Srbiji, kakvi su vaši podaci?Hans Šoder, šef predstavništva u UNHCR za izbegliceKao što je gospodin Cucić pomenuo napravljen je veliki napredak u pogledu izbeglica iz Hrvatske, gotovoiz Bosne, uz međunarodnu pomoć Srbija je uspela da zatvori poslednji kolektivni centri, ima čini mi se jošjedan koji je ostao, i sada molimo donatore da nam pomognu da zatvorimo i taj centar, da nađemorešenje za stanovnike. Istovremeno regionalni program stambenog zbrinjavanja koji obezbeđujestambena rešenja za izbeglice je uhvatio zamaha i očekujemo da će oko 3.000 najugroženijih izbegličkihporodica imati koristi od njega, do kraja ove godine, a onda će on trebati da se nastavi i biće nampotrebna stalna kontinuirana međunarodna pomoć da bi se ta rešenja našla. Kao što je komesar rekao,potrebno je isto da obratimo više pažnje na padnje interno raseljenih sa Kosova, da uklonimo preprekepovratku a i da pomognemo onima koji nisu raspoloženi da se vraćaju na Kosovo, da imaju pristojanživot ovde u raseljenju u Srbiji.VoditeljIzjavili ste da su prihvatni centri za izbeglice prevaziđeni, šta ste pod tim mislili, koje je onda mogućerešenje?Hans Šoder, šef predstavništva u UNHCR za izbegliceNe mogu da sam rekao, da su izbeglički centri zastareli, potrebni su vam da bi ste primili nove azilante iizbeglice, da bi ste ih procesuirali. Širom sveta UNHCR ima politiku alternative kampovima izbegličkim



2/4

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Novi dan,N120.06.2017 08:00:00 125:0020.06.2017 09:13:00 15:04

Autori:Teme:

N1



centrima jer kada ljudi ostaju duže vremena onda bi trebalo da mogu da se presele u privatni smeštaj,da se na drugačiji način smeste, jer kada ostaju u kolektivnim centrima onda se povećava njihovazavisnost od humanitarne pomoći i smanjuje njihova sposobnost da se zapošljavaju, da se smeste dakažem malo bolje. I zbog toga na primer u drugim zemljama u regionu, recimo u Grčkoj, ona ima velikibroj tražilaca azilanata izbeglica, postoje određeni planovi i do ovog leta će se svi prebaciti u privatnismeštaj i da će ti prihvatni centri biti zatvoreni. U Srbiji vidimo veliki napredak zato što su vlasti iKomesarijat uspeli da obezbede više od 6.000 mesta u prihvatnim centrima za nove izbeglice i migrante,tako da svako ima svoje mesto u prihvatnim centrima. I uz našu podršku i podršku drugih donatorastandardi u ovim centrima su sve bolji i bolji, ali to ne treba da spreči mogućnost da zatvori mogućnostda ljudi takođe žive i van centara ukoliko su naravno registrovani i imaju potrebnu dokumentaciju, uđu uazilnu procedura. To nije za nelegalne migrante da iskoriste takvu mogućnost.VoditeljTo negde podrazumeva i da zemlja to jest država u kojoj se nalaze, ima vrlo dobre mehanizme, dakasnije te ljude negde zaposli, nije samo dovoljno obezbediti im i smeštaj, oni treba negde sebi daobezbede egzistencijuHans Šoder, šef predstavništva u UNHCR za izbegliceRaseljeni ljudi u zavisnosti od njihovog statusa trebalo bi da imaju mogućnost da obezbede sami za sebe,da rade, tako da država ne mora da im obezbeđuje humanitarnu pomoć i da ih drži u kolektivnimcentrima....... Istovremeno veliki je broj dece među novim izbeglicama i migrantima, oko 1.900 dece ješkolskog uzrasta. Oni su izgubili mnoge godine školovanja, neki nisu ni pohađali školu pre bega, i tu jemesto gde UNHCR i druge agencije stoje spremne da podrže Srbiju veoma snažno, da pomognu deci, danadoknade izgubljeno. A, postoji veliki broj maloletnika bez pratnje, deca bez pratnje ili odvojeno odroditelja kojima je potrebno da budu u specijalnom režimu. To je jedan veoma složeni zadatak koji im jeSrbija rukovodila i ispunjavala veoma dobro do sada, a mi smo tu da pomognemo da Srbija ostane natom putu.VoditeljHvala vratićemo se još na tu temu. Gospodine Cuciću, kakvi su prioriteti države u narednom periodu?Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracijePa osnovni prioritet je reorganizacija regionalnog stambenog projekta, znate to je preko 16.000porodica, negde oko 11.000 porodica ovde VoditeljaVideli smo i da je gradski menadžer obišao te, u naselju Ovča to jesteVladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracijeJeste, to je jedan važan projekatVoditeljGde treba da bude useljeno 235 porodicaVladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracijeKoji radimo u gradu Beogradu, ja se gradskim vlastima zahvaljujem zbog vrlo ozbiljnog učešća grada utome, to je skoro 300 stanova. U isto vreme treba da počnemo stanove u Kamendinu ali stanove, evo davam kažem ovako recimo 115 opština i gradova u Srbiji je u ovo direktno uključeno. Neki, preko 20-ak inešto njih na način da mi tamo zidamo objekte, ostali kroz donaciju građevinskog materijala, montažnekuće, kroz kupovinu seoskih kuća i kroz niz još drugih alternativnih, šta god je rešenje za te ljude, za nasje prihvatljivo.VoditeljIzvinite samo da pitam, koliko brzo se, odnosno kako ste zadovoljni dinamikom kojom se to odvija?Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracijeKojom se odvijalo svakako ne, znate, mi smo tome počeli da pričamo od 1996., pa 2003., pa 2008. da biposle ministarske konferencije to potrajalo dobrih 4-5 godina za pripreme. Kko se to sada odvija? Višenego zadovoljan ,retko sam zadovoljan ali više nego zadovoljan, evo sad imaćemo za dva-tri dana imativrlo ozbiljan sastanak svih donatora koji se jednom godišnje odvija u različitim zemljama. Posle četirigodine ponovo je ošao red na nas. Mi ćemo tu praktično odvesti sve te ljude koje su da kažemo vrloozbiljno dali sredstva i predstavnici zemalja koji su dali sredstva i organizacije, da vide hiljaditogkorisnika. Znači u proteklih dve i po godine od kad smo počeli, sada je to već hiljadita porodica kojadobija ozbiljno rešenje, a znate, bilo je najteže izgurati kamen na vrh brda, sad je kamen sa one strane,sada to je nešto što je nezaustavljivo. Mi očekujemo do kraja ove godine da to bude na blizu 1.500 do2.000 porodica, sledeće godine još dodatnih 2.000 porodice i tako nekom dinamikom do 2021. godine.



3/4

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Novi dan,N120.06.2017 08:00:00 125:0020.06.2017 09:13:00 15:04

Autori:Teme:

N1



VoditeljSrbija je dobila pozitivne ocene kada je reč o prihvatanju migranata, pre svega, zato što kao zemljaimamo iskustva sa izbeglicama i negde smo bili saosećajni, međutim agencija Propozitiv je uradilaistraživanje da je ipak raspoloženje prema migrantima opalo u odnosu na prošlu godinu sa 46 na 43odsto, u smislu da je pitanje bilo kakvo je, da je to reč o putnicima kojima je potrebna pomoć na putu.Kako to, zašto se to dogodilo?Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracijePa evo da i tu budem, da pomenem u delu gde je gospodin Šder pominjao, da pomenem samo nekebrojke. Od preko 6.000 i nešto ljudi 6.500 i više skoro 7.000 ljudi 120 želi da ostane u Srbiji. Za tih6.000 i nešto ljudi Srbija je samo čekaonica da bi nastavili. Srbija je u ovom momentu jedna velikaogromna čekaonica u kojoj su sva vrata zatvorena skroz ili prete da budu zatvorena skroz. Ovih 120 ljudikoji reše da ostanu ovde, u slučaju da prođu sve, da kažemo stepene za priznavanje statusa, raznarešenja su moguća. Neće Srbija propasti ako integriše 120 ljudi iz Ukrajine, Sirije i ne znam odakle, čaknaprotiv. Za ovih 6.000 hiljada ljudi dokle god su ovde mi moramo i želimo i sami ste rekli, znate ovajnarod je kroz to prošao. Opadanje za 3% je nešto što ne treba da nas brine, znateVoditeljDakle procentualno nije nešto što je zabrinjavajućeVladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracijeNe treba da nas brine, svakako da u pojedinim sredinama, vi uvek imate nekoga kome je krivo što evo,jednog dana me ne vole zato što imam decu, drugog dana me ne vole zato što nemam decuVoditeljAli mislim da su mediji prikazivali kao pozitivne primere ljude koji su želeli da ostanu u Srbiju, da je tonegde bilo uslovno rečeno da je nama drago da ne žele samo do odu u Nemačku ili negde daljeVladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracijeTako jeVoditeljDozvolićete samo da pitam gospodina Šodera da su pre tri dana u Madridu, kad smo već kod temeneprihvatanja migranata odnosno nezadovoljstva, održani protesti koji su organizovale nevladineorganizacije, zato što je Španija obećala da će primiti više od 17.000 ljudi a primila je oko 1.300, tražilisu dakle od vlade da poštuje svoje obaveze koje su predviđene planom o njihovoj preraspodeli. Kako sigeneralno evropske zemlje odnose prema tom pitanju?Hans Šoder, šef predstavništva u UNHCR za izbeglicePa razlikuje se nažalost, razlikuje se od države do države. Evropa nije uspela da proizvede jedan stav,jedan pristup koji će sve zemlje prihvatiti, implementirati. Postojali su jako dobri predlozi iz Brisela kakose to treba raditi. UNHCR sam je doprineo ovim savetodavnom procesu. Međutim individualne državepojedinačne države idu drugim putevima, opredeljuju se za drugi način i zbog toga primećujemonedostatak podele odgovornosti, podele sigurnosti među državama. Neke države nisu spremne da sedovoljno angažuju na zaštiti izbeglica a druge su se veoma angažovale, kao što znateVoditeljKako ocenjujete situaciju, ima li smo u Hrvatskoj da su taj loš tretman prema izbeglicama da je, igospodin Cucić je o tome pričao, da su negde i maltretirani i fizički zlostavljani, da kada su prelaziligranicu prosto imali vidljive znakove na teli, da je dolazilo do nasiljaHans Šoder, šef predstavništva u UNHCR za izbegliceDa. Kada god vlasti ili UN agencija za izbeglice ili partneri naiđu na žrtve naselja mi uzmemo njihovasvedočenja, ombudsmanova kancelarija takođe prikuplja svedočenja i advokati pripremaju predmetekoje će predstaviti međunarodnim sudovima. Niko, bez obzira da li je neko izbeglica tražilac azila ilimigrant ne treba da bude izložen nehumanom ponašanju, postupanju od bilo koje vlasti, bilo kojedržave, prema tome shvatamo ta svedočenja veoma ozbiljno.VoditeljHvala vam najlepše na gostovanju u Novom danu i nadamo se da ćemo biti uspešni dalje u rešavanjuovog problemaVladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracijeI mi se nadamo, hvala vamVoditelj



4/4

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Novi dan,N120.06.2017 08:00:00 125:0020.06.2017 09:13:00 15:04

Autori:Teme:

N1



I pojedinačno i kao država, hvala vam još jednom.Ostanite uz Novi dan. Za nekoliko minuta u našem studiju fudbalska zvezda Fabricio Ravaneli.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Novi dan,N120.06.2017 08:00:00 125:0020.06.2017 08:11:00 0:45

Autori:Teme:

N1


Naslov: Izbeglice u Srbiji

569

SpikerSvetski dan izbeglica obeležava se u Srbiji. Srbija taj dan dočekuje sa 27.945 lica sa izbegličkimstatusom, saopštio je danas Komesarijat za izbeglice. 19.171 izbeglica iz Hrvatske 8.774 iz Bosne iHercegovine usled ratova od 1991 do 1995/1996, 18.000 ljudi dobilo je izbeglički status u Srbiji, oni,navodi se u saopštenju i dodaju da u Srbiji živi više od 203.000 interno raseljenih lica sa Kosova iMetohije, 18 lica koja su raseljena unutar Kosova i Metohije, kao i da oko 6.000 migranata iz Azije iAfrike smešteno u prihvatnim centrima i centrima za azil.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Novi dan,N120.06.2017 08:00:00 125:0020.06.2017 08:11:00 0:41

Autori:Teme:

N1

RedakcijaMigracije

Naslov: Istorijski rekord broja izbeglica u svetu

523

SpikerA broj raseljenih i izbeglih u svetu u 2016. dostigao je novi rekord od 65,6 miliona ljudi, objavio jepovodom međunarodnog dana izbeglica UNHCR. 300 hiljada ljudi raseljeno je unutar svojih zemalja, 22,5miliona izbeglih od kojih su polovina deca. Najviše raseljenih je u Siriji, Iraku i Kolumbiji. Sukob u Sirijikoji je započeo 2001 proizvodi najviše izbeglica, ukupno 5,5 miliona. Samo u 2016 registrovano je novih825 hiljada izbeglica, dodaje UNHCR koji smatra da je sve ovo potpuni poraz međunarodnog sistema.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Jutro on line20.06.2017 09:00:00 165:0020.06.2017 09:40:00 20:33

Autori:Teme:

Kopernikus


Naslov: Prelistavanje dnevne štampe

1496

Gost jutarnjeg programa u rubrici Prelistavanje dnevne štampe je politički analitičar Branko Radun. Svenaslovne strane novina imaju inauguraciju kao temu i budući premijer Ana Brnabić to je tema. Dnevnilist Politika kaže da će čak i NATO biti na Vučićevoj inauguraciji, SAD i Velika Britanija za sada nisuposlali obaveštenje koga šalju na proslavu inauguracije. Rogozin dolazi na inauguraciju on je vrlo bitnapolitička figura u Rusiji tako da to govori da Rusija tretira Vučića i Srbiju kao ozbiljnog partnera. Krizepoput migrantske krize, krize na Balkanu ne mogu se rešiti bez Srbije Srbija je tu negde nezaobilaznahteo to neko da prizna ili ne. Spekuliše se po štampi i medijima svim da nije trebala ovako velikainauguracija čak je i današnji Kurir preneo da je generalni sekretar Selaković rekao na inauguraciji Ovakonije bilo ni na mojoj svadbi. Kada je reč o izboru novog premijera imamo Dragana Markovića Palmu iZukorlića koji ne žele Anu Brnabić za premijera Srbije. Ako zamislimu Ivicu Dačića za premijera da li onmože da komanduje ministru Stefanoviću ne može, da li može da bude autoritet Zorani Mihajlović nemože, da li bi mogao da kontroliše vladu samo svojim autoritetom ne bi mogao zato što oni predstavljajumnogo veću stranku on je manjinski partner. Govorilo se da bi premijer mogao da bude Vučević ispredSNS-a, Dačić, Brnabić. Održaće se i beogradski izbori tu imamo Đilasa kao kandidata za gradonačelnika,Šapića, i nekih novih igrača Beli najavljuje kandidaturu.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 10:00

http://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1736649-grad-resio-stambeni-problem-za-1300-porodica-izbeglica-i-Autori:Teme:

www.beograd.rs


Naslov: Grad rešio stambeni problem za 1.300 porodica izbeglica i interno raseljenih

3348

utorak, 20. jun 2017. Svetski dan izbeglica dočekujemo tako što je zatvoren i poslednji formalnikolektivni centar u gradu Beogradu, u Krnjači, tako štoje prošle godine izgrađen objekat socijalnogstanovanja gdeje useljeno 36 porodica, a broj porodica izbeglica i interno raseljenih lica kojima je gradpomogao za poslednje dve i po godine kreće se oko 1.300, rekla je v. d. sekretara za socijalnu zaštituNataša Stanisavljević gostujući na RTV Studio B. Ona je istakla da Grad Beograd svojim akcijama rešavavišedecenijski problem koji imaju izbeglice i interno raseljena lica jer mnogi od njih i posle dvadesetgodina još uvek nisu obezbedili stalni krov nad glavom. - Prema poslednjim podacima Komesarijata zaizbeglice i migracije, u Republici Srbiji ima 27.945 izbeglica, dok ih u Beogradu živi oko 7.700, što značida oko četvrtina njih živi u prestonici, a sličan odnos je i kad su u pitanju interno raseljena lica. Naime,procena je da je trenutno u Srbiji oko 200.000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, a od toga oko50.000 u Beogradu - rekla je Nataša Stanisavljević. Ona je podsetila da, od kada je grad počeo sistemskida se bavi rešavanjem ovog problema, za protekle dve i po godine pokrenute su brojne akcije i saKomesarijatom za izbeglice i migracije i potpisivanjem stranih donatorskih ugovora, ali i značajnimulaganjem grada, pa je stambeni problem tako rešilo oko 1.300 porodica. - Mi tokom cele godine imamootvorene javne pozive koji se tiču dodele seoskih domaćinstava i dodele građevinskog materijala.Vrednost jednog seoskog domaćinstva je 1.150.000 dinara, a ono može da bude na teritoriji Beograda,ali i cele Srbije jer ljudi sami biraju gde žele da kupe tu kuću u čijoj vrednosti grad učestvuje. Bitno jenapomenuti da su sve ove vrednosti bespovratne i zato je i bio veliki broj prijavljenih na naše konkurse.Oni su prvi put videli da se neka pomoć koja je obećana i realizuje jer su svi ovi projekti realizovani ili suna putu da budu do kraja ove ili početkom sledeće godine - rekla je Stanisavljevićeva. Prema njenimrečima, pri kraju je izgradnja velikog objekta sa 235 socijalnih stanova u Ovči za izbeglice, koji bi dokraja godine trebalo da bude završen. - Pored toga kreće izgradnja još 270 stanova u naselju Kamendinu Zemunu. Znači za 1.300 porodica kojima smo rešili stambeno pitanje, za njih oko 505 je rešeno ovimstambenim jedinicama - rekla je Nataša Stanisavljević naglasivši da grad nastavlja sa ovim projektima.Ona je pojasnila da je uveden jedan potpuno novi sistem koji daje rezultate, a to je obilazak ovih ljudi odopštinskih poverenika, a svi javni pozivi se objavljuju putem sredstava javnog informisanja kako bi ih onivideli i dobili pravu informaciju. - Do kraja godine biće raspisivanje još jednog javnog poziva kada su upitanju seoske kuće i dodela građevinskog materijala, a ovim ljudima su na raspolaganju i sve drugeusluge kada je u pitanju socijalna zaštita Grada Beograda. Pored toga, tu je i koncept socijalnogstanovanja u zaštićenim uslovima, gde svaka ova zgrada ima svog domaćina kojeg sami biraju izmeđusebe i gde plaćaju zakup. To je veoma bitno kada su u pitanju najugroženije porodice, osobe sainvcaliditetom, samohrani roditelji. To je taj koncept koji dobro funkcioniše i sa čijom će primenom gradnastaviti i ubuduće - rekla je Nataša Stanisavljević.


http://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1736649-grad-resio-stambeni-problem-za-1300-porodica-izbeglica-i-interno-raseljenih/


1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 10:00

http://studiob.rs/grad-resio-stambeni-problem-za-1-300-porodica-izbeglica/Autori:Teme:

www.studiob.rs


Naslov: Grad rešio stambeni problem za 1.300 porodica izbeglica

3112

Ona je istakla da Grad Beograd svojim akcijama rešava višedecenijski problem koji imaju izbeglice iinterno raseljena lica jer mnogi od njih i posle dvadeset godina još uvek nisu obezbedili stalni krov nadglavom. - Prem Ona je istakla da Grad Beograd svojim akcijama rešava višedecenijski problem koji imaju izbeglice iinterno raseljena lica jer mnogi od njih i posle dvadeset godina još uvek nisu obezbedili stalni krov nadglavom.- Prema poslednjim podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, u Republici Srbiji ima 27.945izbeglica, dok ih u Beogradu živi oko 7.700, što znači da oko četvrtina njih živi u prestonici, a sličanodnos je i kad su u pitanju interno raseljena lica. Naime, procena je da je trenutno u Srbiji oko 200.000interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, a od toga oko 50.000 u Beogradu - rekla je NatašaStanisavljević.Ona je podsetila da, od kada je grad počeo sistemski da se bavi rešavanjem ovog problema, za protekledve i po godine pokrenute su brojne akcije i sa Komesarijatom za izbeglice i migracije i potpisivanjemstranih donatorskih ugovora, ali i značajnim ulaganjem grada, pa je stambeni problem tako rešilo oko1.300 porodica.- Mi tokom cele godine imamo otvorene javne pozive koji se tiču dodele seoskih domaćinstava i dodelegrađevinskog materijala. Vrednost jednog seoskog domaćinstva je 1.150.000 dinara, a ono može dabude na teritoriji Beograda, ali i cele Srbije jer ljudi sami biraju gde žele da kupe tu kuću u čijoj vrednostigrad učestvuje. Bitno je napomenuti da su sve ove vrednosti bespovratne i zato je i bio veliki brojprijavljenih na naše konkurse. Oni su prvi put videli da se neka pomoć koja je obećana i realizuje jer susvi ovi projekti realizovani ili su na putu da budu do kraja ove ili početkom sledeće godine - rekla jeStanisavljevićeva.Prema njenim rečima, pri kraju je izgradnja velikog objekta sa 235 socijalnih stanova u Ovči za izbeglice,koji bi do kraja godine trebalo da bude završen.- Pored toga kreće izgradnja još 270 stanova u naselju Kamendin u Zemunu. Znači za 1.300 porodicakojima smo rešili stambeno pitanje, za njih oko 505 je rešeno ovim stambenim jedinicama - rekla jeNataša Stanisavljević naglasivši da grad nastavlja sa ovim projektima.Ona je pojasnila da je uveden jedan potpuno novi sistem koji daje rezultate, a to je obilazak ovih ljudi odopštinskih poverenika, a svi javni pozivi se objavljuju putem sredstava javnog informisanja kako bi ih onivideli i dobili pravu informaciju.- Do kraja godine biće raspisivanje još jednog javnog poziva kada su u pitanju seoske kuće i dodelagrađevinskog materijala, a ovim ljudima su na raspolaganju i sve druge usluge kada je u pitanjusocijalna zaštita Grada Beograda. Pored toga, tu je i koncept socijalnog stanovanja u zaštićenimuslovima, gde svaka ova zgrada ima svog domaćina kojeg sami biraju između sebe i gde plaćaju zakup.To je veoma bitno kada su u pitanju najugroženije porodice, osobe sa invcaliditetom, samohrani roditelji.To je taj koncept koji dobro funkcioniše i sa čijom će primenom grad nastaviti i ubuduće - rekla je NatašaStanisavljević.


http://studiob.rs/grad-resio-stambeni-problem-za-1-300-porodica-izbeglica/


1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 10:10

http://rs.n1info.com/a277263/Vesti/Vesti/Ombudsman-Problemi-zbrinjavanja-izbeglica-sve-Autori:Teme:

rs.n1info.com


Naslov: Ombudsman: Problemi zbrinjavanja izbeglica sve složeniji

2460

Zaštitnik građana saopštio je danas, povodom Međunarodnog dana izbeglica, da su problemi zbrinjavanjaizbeglica iz ratom zahvaćenih područja sada daleko složeniji i komplikovaniji, imajući uvidu da se oni sada duže zadržavaju u Srbiji. Oni sada u Srbiji ostaju po nekoliko meseci, a samo mali,gotovo neznatan broj njih želi da traži azil u Srbiji, dok većina planira da prođe dalje, ka razvijenimzemljama Evropske unije, navodi se u saopštenju.U saradnji sa organizacijama civilnog društva koje sebave pitanjima izbeglica i migranata i uz podršku Visokog komesarijata UN za izbeglice, Zaštitnikgrađana je, kako se navodi, tokom prethodna dva meseca intenzivno sprovodio aktivnosti otkrivanja idokumentovanja slučajeva torture, počinjene od policije susednih država, članica EU - Hrvatske,Mađarske i Rumunije, prilikom nezakonitog vraćanja izbeglica u Srbiju.U cilju dokumentovanja povredaangažovani su lekari koji na terenu beleže nastale telesne povrede i psihičke traume koje su ovi ljudipreživeli prilikom pokušaja napuštanja Srbije i odlaska u zemlje Evropske unije.O nalazima i zaključcimabiće sačinjen poseban specijalni izveštaj, koji će biti objavljen na sajtu Zaštitnika građana.Od početkaizbegličke krize Zaštitnik građana je u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju tortureobavio oko 130 poseta mestima u kojima se nalaze izbeglice i migranti i organima koji postupaju premanjima.Posećene su policijske uprave i policijske stanice u njihovom sastavu, regionalni centri graničnepolicije, centri za azil, prihvatni centri za migrante, Prihvatilište za strance u Padinskoj Skeli, Aerodrom"Nikola Tesla", prihvatne jedinice za smeštaj maloletnih stranaca bez pratnje, centri za socijalni rad,zavodi za izvršenje krivičnih sankcija i neformalna mesta okupljanja izbeglica i migranata na graničnimprelazima i u naseljenim mestima.Nalazi iz poseta prikazani su u 70 izveštaja NPM, koji su sačinjeninakon poseta i u kojima je nadležnim organima upućeno oko 120 preporuka za uklanjanje utvrđenihnedostataka i poboljšanje položaja izbeglica.Zaštitnik građana je u postupku saradnje uspostavio stalnidijalog sa državnim organima nadležnim za rešavanje pitanja izbeglica, a takođe je učestvovao nabrojnim međunarodnim i regionalnim skupovima posvećenim unapređenju položaja izbeglica i migranatai jačanju prekogranične, međudržavne saradnje u rešavanju ovog veoma složenog nadnacionalnogfenomena, ističe se u saopštenju.


http://rs.n1info.com/a277263/Vesti/Vesti/Ombudsman-Problemi-zbrinjavanja-izbeglica-sve-slozeniji.html


1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 10:26

http://gdeinvestirati.com/2017/06/20/socijalni-stanovi-u-ovci-do-novembra-235-stanova-u-planu-jos-Autori:Teme:

www.gdeinvestirati.com


Naslov: Socijalni stanovi u Ovči: Do novembra 235 stanova, u planu još 700

1680

Socijalni stanovi koji se grade u Ovči trebalo bi da budu gotovi do kraja novembra, rekao je gradskimenadžer Goran Vesić. Gradski menadžer je u beogradskom naselju Ovča obišao radove na izgradnjisocijalnih stanova u koje će, kako je naveo, biti useljeno 235 porodica interno raseljenih sa Kosova iMetohije i izbeglica sa teritorije bivše Jugoslavije.Navodeći da su radovi počeli u avgustu prošle godine, on je rekao da je rok za njihov završetak krajnovembra ove godine i da je ukupna vrednost projekta 6,7 miliona evra.Foto: Tanjug/Zoran Žestić"U ove stanove će se useliti 235 porodica. Ovi stanovi su i predviđeni za interno raseljena lica sa KiM i zaizbeglice sa terotorije bivše Jugosalvije i verujem da ćemo tako dati još jedan doprinos da ta lica, kojanisu svojom voljom napustila svoje domove, konačno nađu svoj dom i mir", rekao je Vesić novinarimanakon obilaska radova.Osim 235 stanova, Vesić je naveo da će na toj lokaciji biti izgrađeno još oko 770 stanova tako da ćeukupno, u nekoliko faza, biti izgrađeno oko 1.000 stanova."Zbog velikog broja ljudi koji će živeti ovde, mi smo predvideli da se na ovoj lokaciji izgradi škola i vrtić",rekao je Vesić i istakao da Grad Beograd priprema tender za izgradnju vrtića koji će moći da primi 150dece.Vesić je naveo da će biti izgrađena i kuhinja za sve vrtiće na levoj obali Dunava, koja će imati kapacitetoko 2.500 obroka.Govoreći o izgradni škole, on je istakao da je predviđeno da škola primi između 400 i 500 đaka."Trenutno pripremamo i dokumentaciju za to tako da će Grad Beograd od svojih sredstava izgraditi vrtić,školu, kao i novu centralnu kuhinju", naveo je Vesić.Izvor: GdeInvestirati/Tanjug


http://gdeinvestirati.com/2017/06/20/socijalni-stanovi-u-ovci-do-novembra-235-stanova-u-planu-jos-700/


1/2

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 10:34


Fonet

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: SLOŽENIJI PROBLEMI ZBRINJAVANJA

2578

BEOGRAD, 20. jun 2017. (FoNet) - Zaštitnik građana saopštioje danas, povodom Međunarodnog dana izbeglica, da suproblemi zbrinjavanja izbeglica iz ratom zahvaćenih područjasada daleko složeniji i komplikovaniji, imajući u vidu da seoni sada duže zadržavaju u Srbiji.

Oni sada u Srbiji ostaju po nekoliko meseci, a samo mali,gotovo neznatan broj njih želi da traži azil u Srbiji, dokvećina planira da prođe dalje, ka razvijenim zemljamaEvropske unije, navodi se u saopštenju.

U saradnji sa organizacijama civilnog društva koje se bavepitanjima izbeglica i migranata i uz podršku Visokogkomesarijata UN za izbeglice (UNHCR), Zaštitnik građana je,kako se navodi, tokom prethodna dva meseca intenzivnosprovodio aktivnosti otkrivanja i dokumentovanja slučajevatorture, počinjene od policije susednih država, članica EU -Hrvatske, Mađarske i Rumunije, prilikom nezakonitog vraćanjaizbeglica u Srbiju.

U cilju dokumentovanja povreda angažovani su lekari koji naterenu beleže nastale telesne povrede i psihičke traume kojesu ovi ljudi preživeli prilikom pokušaja napuštanja Srbije iodlaska u zemlje Evropske unije.

O nalazima i zaključcima biće sačinjen poseban specijalniizveštaj, koji će biti objavljen na sajtu Zaštitnikagrađana.

Od početka izbegličke krize Zaštitnik građana je uobavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevencijutorture (NPM) obavio oko 130 poseta mestima u kojima senalaze izbeglice i migranti i organima koji postupaju premanjima.

Posećene su policijske uprave i policijske stanice unjihovom sastavu, regionalni centri granične policije,centri za azil, prihvatni centri za migrante, Prihvatilišteza strance u Padinskoj Skeli, Aerodrom "Nikola Tesla",prihvatne jedinice za smeštaj maloletnih stranaca bezpratnje, centri za socijalni rad, zavodi za izvršenjekrivičnih sankcija i neformalna mesta okupljanja izbeglica imigranata na graničnim prelazima i u naseljenim mestima.

Nalazi iz poseta prikazani su u 70 izveštaja NPM, koji susačinjeni nakon poseta i u kojima je nadležnim organimaupućeno oko 120 preporuka za uklanjanje utvrđenihnedostataka i poboljšanje položaja izbeglica.

Zaštitnik građana je u postupku saradnje uspostavio stalni


www.fonet.rs


2/2

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 10:34


Fonet

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: SLOŽENIJI PROBLEMI ZBRINJAVANJA

dijalog sa državnim organima nadležnim za rešavanje pitanjaizbeglica, a takođe je učestvovao na brojnim međunarodnim iregionalnim skupovima posvećenim unapređenju položajaizbeglica i migranata i jačanju prekogranične, međudržavnesaradnje u rešavanju ovog veoma složenog nadnacionalnogfenomena, ističe se u saopštenju.


www.fonet.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 10:40

http://rs.n1info.com/a277265/Vesti/Vesti/Cucic-i-Soder-u-Novom-danu.htmlAutori:Teme:

rs.n1info.com


Naslov: Cucić: Više od 6.000 izbeglica, samo 120 želi da ostane

2477

Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić izjavio je u Novom danu da trenutno ima više od 6.000novih izbeglica i migranata u Srbiji, ali da samo 120 njih želi da ostane. "Za one koji ne žele da ostanuSrbija je ogromna čekaonica, u kojoj su skoro sva vrata zatvorena ili prete da budu zatvorena skroz.Razna rešenja su moguća za ovih 120 ljudi koji žele da ostanu. Neće Srbija propasti ako integriše 120ljudi, naprotiv", smatra Cucić. Govoreći o izbeglicama, Cucić naglašava da je njihov broj daleko veći od28.000 koliko ih je u statusu."Više od 350.000 izbeglica iz bivših jugoslovenskih republika je sad u Srbiji.Oni imaju mnoga nerešena pitanja - penzije, devizne štednje, obnove objekata, radni staž... Uz to trebadodati 210.000 ljudi iz južne srpske provincije, sa manje od 1,5 odsto održivog povratka, što je neslavnirekord u svetu. Dakle, ukupno skoro 10 odsto stanovinka naše države", objašnjava Cucić.Dodaje da jenajveći fokus, kad je reč o navedenim nerešenim pitanjima, na ljudima koji su došli iz Hrvatske.Cucićnaglašava da je osnovni prioritet države realizacija regionalnog stambenog projekta."U sve to jeuključeno 115 gradova i opština, neki na način da se tamo zidaju objekti, a ostali kroz donacijugrađevinskog materijala, montažne kuće, kupovinu seoskih kući i niz drugih načina. Dinamikom kojom seto odvijalo nismo zadovoljni, ali sad kako se odvija sam više nego zadovoljan", kaže Cucić.Šoder: Velikinapredak Srbije Izvor: N1 Šef predstavništva Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice(UNHCR) u Srbiji Hans Šoder kaže da je učinjen napredak za izbgelice iz Hrvatske, a pogotovo iz Bosne iHercegovine."Potrebna nam je kontinuirana međunarodna pomoć da bi se rešenja našla. GlobalnoUNHCR ima politiku alternative kampovima tj. prihvatnim centrima, jer kad ljudi duže ostaju u njimaonda se povećava zavisnost od humanitarne pomoći i smanjuje sposobnost da se zapošljavaju i uklope",kaže Šoder.Dodaje da u Srbiji postoji veliki napredak jer je obezbeđeno više od 6.000 mesta uprihvatnim centrima za nove izbeglice i migrante."Uz našu i podršku drugih donatora standard prihvatase povećava, ali to ne treba da spreči da ljudi žive i van njih ako su registrovani i uđu u azilnu uproceduru. Oko 1.900 dece školskog uzrasta je među novim izbeglicama i migrantima, i tu su UNHCR idruge agencije spremne da podrže Srbiju kako bi ta deca nadoknadila izgubljeno. Takođe je veliki brojmaloletnika bez pratnje", objašnjava Šoder.


http://rs.n1info.com/a277265/Vesti/Vesti/Cucic-i-Soder-u-Novom-danu.html


1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 10:42


Tanjug

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: Ombudsman o torturi policija tri države EU nad izbeglicama

2583

BEOGRAD, 20. juna (Tanjug) - Zaštitnik građana je tokom prethodna dva meseca intenzivno sprovodioaktivnosti otkrivanja i dokumentovanja slučajeva torture, počinjene od strane policija Hrvatske,Mađarske i Rumunije, prilikom nezakonitog vraćanja izbeglica u Srbiju, i najavio da će o tome bitisačinjen specijalni izveštaj.

Kako se navodi u saopštenju, izdatom povodom Međunarodnog dana izbeglica, taj posao je obavljan usaradnji sa organizacijama civilnog društva koje se bave pitanjima izbeglica i migranata i uz podrškuVisokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR).

"Zaštitnik građana je u cilju dokumentovanja nastalih povreda angažovao lekare specijaliste sudskemedicine i psihologe, koji na terenu beleže nastale telesne povrede i psihičke traume koje su ovi ljudipreživeli prilikom pokušaja napuštanja Republike Srbije i odlaska u zemlje Evropske unije", piše usaopštenju ombudsmana.

O nalazima i zaključcima će, naglašava se, biti sačinjen poseban specijalni izveštaj, koji će biti objavljenna sajtu Zaštitnika građana.

Kako se ukazuje, od početka izbegličke krize Zaštitnik građana je u obavljanju poslova Nacionalnogmehanizma za prevenciju torture (NPM) obavio oko 130 poseta mestima u kojima se nalaze izbeglice imigranti i organima koji postupaju prema njima.

Posećene su policijske uprave i policijske stanice u njihovom sastavu, regionalni centri granične policije,centri za azil, prihvatni centri za migrante, Prihvatilište za strance u Padinskoj Skeli, Aerodrom "NikolaTesla", prihvatne jedinice za smeštaj maloletnih stranaca bez pratnje, centri za socijalni rad, zavodi zaizvršenje krivičnih sankcija i neformalna mesta okupljanja izbeglica i migranata na graničnim prelazima iu naseljenim mestima.

Nalazi iz poseta prikazani su u 70 izveštaja NPM-a, koji su sačinjeni nakon poseta i u kojima je nadležnimorganima upućeno oko 120 preporuka za uklanjanje utvrđenih nedostataka i poboljšanje položajaizbeglica.

Zaštitnik građana je u postupku saradnje uspostavio stalni dijalog sa državnim organima nadležnim zarešavanje pitanja izbeglica, a takođe je učestvovao na brojnim međunarodnim i regionalnim skupovimaposvećenim unapređenju položaja izbeglica i migranata i jačanju prekogranične, međudržavne saradnje urešavanju ovog veoma složenog nadnacionalnog fenomena.

U saopštenju se, takođe, ocenjuje da su problemi zbrinjavanja izbeglica iz ratom zahvaćenih područjasada daleko složeniji, imajući u vidu da se oni sada duže zadržavaju u Srbiji, za razliku od prethodnogperioda kada su ovde boravili svega nekoliko dana.


www.tanjug.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 10:43

http://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1736649-grad-resio-stambeni-problem-za-1300-porodica-izbeglica-i-Autori:Teme:

www.beograd.rs


Naslov: Grad rešio stambeni problem za 1.300 porodica izbeglica i interno raseljenih

3424

Svetski dan izbeglica dočekujemo tako što je zatvoren i poslednji formalni kolek utorak, 20. jun 2017. Svetski dan izbeglica dočekujemo tako što je zatvoren i poslednji formalnikolektivni centar u gradu Beogradu, u Krnjači, jer je prošle godine izgrađen objekat socijalnogstanovanja gdeje useljeno 36 porodica, a broj porodica izbeglica i interno raseljenih lica kojima je gradpomogao za poslednje dve i po godine kreće se oko 1.300, rekla je v. d. sekretara za socijalnu zaštituNataša Stanisavljević gostujući na RTV Studio B. Ona je istakla da Grad Beograd svojim akcijama rešavavišedecenijski problem koji imaju izbeglice i interno raseljena lica jer mnogi od njih i posle dvadesetgodina još uvek nisu obezbedili stalni krov nad glavom. - Prema poslednjim podacima Komesarijata zaizbeglice i migracije, u Republici Srbiji ima 27.945 izbeglica, dok ih u Beogradu živi oko 7.700, što značida oko četvrtina njih živi u prestonici, a sličan odnos je i kad su u pitanju interno raseljena lica. Naime,procena je da je trenutno u Srbiji oko 200.000 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, a od toga oko50.000 u Beogradu - rekla je Nataša Stanisavljević. Ona je podsetila da, od kada je grad počeo sistemskida se bavi rešavanjem ovog problema, za protekle dve i po godine pokrenute su brojne akcije i saKomesarijatom za izbeglice i migracije i potpisivanjem stranih donatorskih ugovora, ali i značajnimulaganjem grada, pa je stambeni problem tako rešilo oko 1.300 porodica. - Mi tokom cele godine imamootvorene javne pozive koji se tiču dodele seoskih domaćinstava i dodele građevinskog materijala.Vrednost jednog seoskog domaćinstva je 1.150.000 dinara, a ono može da bude na teritoriji Beograda,ali i cele Srbije jer ljudi sami biraju gde žele da kupe tu kuću u čijoj vrednosti grad učestvuje. Bitno jenapomenuti da su sve ove vrednosti bespovratne i zato je i bio veliki broj prijavljenih na naše konkurse.Oni su prvi put videli da se neka pomoć koja je obećana i realizuje jer su svi ovi projekti realizovani ili suna putu da budu do kraja ove ili početkom sledeće godine - rekla je Stanisavljevićeva. Prema njenimrečima, pri kraju je izgradnja velikog objekta sa 235 socijalnih stanova u Ovči za izbeglice, koji bi dokraja godine trebalo da bude završen. - Pored toga kreće izgradnja još 270 stanova u naselju Kamendinu Zemunu. Znači za 1.300 porodica kojima smo rešili stambeno pitanje, za njih oko 505 je rešeno ovimstambenim jedinicama - rekla je Nataša Stanisavljević naglasivši da grad nastavlja sa ovim projektima.Ona je pojasnila da je uveden jedan potpuno novi sistem koji daje rezultate, a to je obilazak ovih ljudi odopštinskih poverenika, a svi javni pozivi se objavljuju putem sredstava javnog informisanja kako bi ih onivideli i dobili pravu informaciju. - Do kraja godine biće raspisivanje još jednog javnog poziva kada su upitanju seoske kuće i dodela građevinskog materijala, a ovim ljudima su na raspolaganju i sve drugeusluge kada je u pitanju socijalna zaštita Grada Beograda. Pored toga, tu je i koncept socijalnogstanovanja u zaštićenim uslovima, gde svaka ova zgrada ima svog domaćina kojeg sami biraju izmeđusebe i gde plaćaju zakup. To je veoma bitno kada su u pitanju najugroženije porodice, osobe sainvcaliditetom, samohrani roditelji. To je taj koncept koji dobro funkcioniše i sa čijom će primenom gradnastaviti i ubuduće - rekla je Nataša Stanisavljević.


http://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1736649-grad-resio-stambeni-problem-za-1300-porodica-izbeglica-i-interno-raseljenih_2/


1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 11:12


Tanjug

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: Zajednički selfi na Svetski dan izbeglica

1959

BEOGRAD, 20. juna (Tanjug) - Oko 11,5 hiljada migranata i izbeglica nalazi se trenutno u zemljamazapadnog Balkana sa malo šanse da stignu do željene destinacije u Evropi, ukazuje Info Park i povodomDana izbeglica poziva državne institucije, međunarodne organizacije, civilno društvo i izbeglice i migrante"da stanu u kadar i naprave zajednički selfi kako bi označili početak novog sutra".

Situacija u Srbiji je prihvatljivija, ali još daleko od održive, ocenjuje Info Park.

Ta organizacija ukazuje da je u Srbii dosta urađeno na zbrinjavanju porodica ali da muškarci koji putujusami takođe predstavljaju ranjivu grupu.

"Autonomija migracija u Srbiji stavljena je poslednjih nedelja pod kontrolu države ukidanjem poslednjihilegalnih naseobina, porodice sa decom se zbrinjavaju u rekordnom roku, maloletnici bez pratnje u praksidele sudbinu većine drugih, ali muškarci koji putuju sami najčešće ostaju prepušteni samima sebi,"navodi se u saopštenju.

Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, kako se navodi, u Srbiji je povećano saosećanje premamigrantskoj populaciji ali je u isto vreme zabeležen i smanjen broj direktnih kontakata između domaćegstanovništva i izbeglica, migranata i tražilaca azila pa izolovanost zolovanost ove populacije preti dauspori integraciju i odloži kvalitetan rad sa pojedincima koji žele da ostanu u Srbiji

Od časova jezika, preko joge i sportskih aktivnosti do kompjuterskog programiranja i radionicaosnaživanja, Info Park nastoji da premosti barijere koje postoje i ublaži neke od strahova koji sudominantni, navodi Info park koji je zajednički projekat Fonda B92 i TRAN Fondacije.

"Iako znamo da je to samo mali doprinos prevazilaženju zahtevnih okolnosti u kojima se nalazimo,državne institucije, međunarodne organizacije, civilno društvo i izbeglice i migranti treba svi zajedno dastanu u kadar i naprave zajednički selfi koji bi označio početak jednog novog sutra," navodi Info Park.


www.tanjug.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 11:29


Tanjug

Komesarijat za izbeglice Republike SrbijeNaslov: Grad rešio stambeni problem za 1.300 porodica izbeglica

3418

BEOGRAD, 20. juna (Tanjug) - Grad Beograd dočekuje Svetski dan izbeglica tako što je zatvoren iposlednji formalni kolektivni centar, u Krnjači, jer je prošle godine izgrađen objekat socijalnogstanovanja u koji je useljeno 36 porodica, izjavila je v. d. gradskog sekretara za socijalnu zaštitu NatašaStanisavljević.

Ona je, gostujući na RTV Studio B, istakla da se broj porodica izbeglica i interno raseljenih lica kojima jegrad pomogao za poslednje dve i po godine kreće oko 1.300.

Ona je istakla da Grad Beograd svojim akcijama rešava višedecenijski problem koji imaju izbeglice iinterno raseljena lica jer mnogi od njih i posle 20 godina još uvek nisu obezbedili stalni krov nad glavom.

"Prema poslednjim podacima Komesarijata za izbeglice i migracije, u Republici Srbiji ima 27.945izbeglica, dok ih u Beogradu živi oko 7.700, što znači da oko četvrtina njih živi u prestonici, a sličanodnos je i kad su u pitanju interno raseljena lica. Naime, procena je da je trenutno u Srbiji oko 200.000interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, a od toga oko 50.000 u Beogradu", rekla je NatašaStanisavljević.

Ona je podsetila da, od kada je grad počeo sistemski da se bavi rešavanjem tog problema, za protekledve i po godine pokrenute su brojne akcije i sa Komesarijatom za izveglice i migracije i potpisivanjemstranih donatorskih ugovora, ali i značajnim ulaganjem grada, pa je stambeni problem tako rešilo oko1.300 porodica.

"Mi tokom cele godine imamo otvorene javne pozive koji se tiču dodele seoskih domaćinstava i dodelegrađevinskog materijala. Vrednost jednog seoskog domaćinstva je 1.150.000 dinara, a ono može dabude na teritoriji Beograda, ali i cele Srbije jer ljudi sami biraju gde žele da kupe tu kuću u čijoj vrednostigrad učestvuje. Bitno je napomenuti da su sve ove pomoći bespovratne i zato je i bio veliki brojprijavljenih na naše konkurse. Oni su prvi put videli da se neka pomoć koja je obećana i realizuje jer susvi ovi projekti realizovani ili su na putu da budu do kraja ove ili početkom sledeće godine", rekla jeStanisavljević.

Prema njenim rečima, pri kraju je izgradnja velikog objekta sa 235 socijalnih stanova u Ovči za izbeglice,koji bi do kraja godine trebalo da bude završen.

"Pored toga kreće izgradnja još 270 stanova u naselju Kamendin u Zemunu. Znači za 1.300 porodicakojima smo rešili stambeno pitanje, za njih oko 505 je rešeno ovim stambenim jedinicama", rekla jeNataša Stanisavljević naglasivši da grad nastavlja sa ovim projektima.

Ona je objasnila da je uveden jedan potpuno novi sistem koji daje rezultate, a to je obilazak ovih ljudi odopštinskih poverenika, a svi javni pozivi se objavljuju putem sredstava javnog informisanja kako bi ih onivideli i dobili pravu informaciju.

"Do kraja godine biće raspisivanje još jednog javnog poziva kada su u pitanju seoske kuće i dodelagrađevinskog materijala, a ovim ljudima su na raspolaganju i sve druge usluge kada je u pitanjusocijalna zaštita Grada Beograda", rekla je Nataša Stanisavljević.

Pored toga, tu je i koncept socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima, gde svaka ova zgrada ima svogdomaćina kojeg sami biraju između sebe i gde plaćaju zakup.

To je veoma bitno kada su u pitanju najugroženije porodice, osobe sa invcaliditetom, samohrani roditeli.To je taj koncept koji dobro funkcioniše i sa čijom će primenom grad nastaviti i ubuduće, odala jeStanisavljević.


www.tanjug.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 11:49

http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/kikinda/vlada-maksimalno-angazovana-oko-migranata_834048.htmlAutori:Teme:

www.rtv.rs


Naslov: "Vlada maksimalno angažovana oko migranata"

1940

KIKINDA - Državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samuprave Bojan Stević izjavio je dase Vlada Srbije za vreme najvećeg priliva migranata maksimalno potrudila da pomogne ljudima koje jeput doveo u našu zemlju.?Ne možemo sve migrante posmatrati kroz sporadične incidente jer te ljude je muka naterala da odu izsvoje zemlje", rekao je Stević u Kikindi, tokom volonterske akcije čišćenja na teniskim terima u okviruSportskog centra ?Jezero". Akcija je okupila predstavnike grada domaćina, institucija Srbije, ProgramaUjedinjenih nacija za razvoj (UNDP), kao i migranata smeštenih u Prihvatnom centru u Kikindi. "Velikuzahvalnost dugujemo lokalnim samoupravama i građanima koji su prihvatili ove ljude i izašli im u susret.Inače, moram napomenuti da je grad Kikinda pogranično područje na migrantskoj ruti, s tim u vezi uovom prihvatnom centru boravilo je blizu 300 ljudi od toga 120-oro dece", istakao je Stević juče uKikindi, a uoči današnjeg Svetskog dana migranata. On je dodao, da je zahvaljujući sredstvima Američkeagencije za međunarodni razvoj, UNDP obnavlja i dečiji vrtić ?Maslačak" u Kikindi, u naselju Bašaid, ukome će se organizovati multikulturalne radionice za decu iz lokalne i migrantske populacije. Inače,volonterska akcija uređenja teniskih terena S.C. ?Jezero" realizovana je u okviru projekta koji doprinosirazvoju vitalnosti opština kroz prevazilaženje migrantske krize, koji finansira Vlada Japana, a sprovodiUNDP, u saradnji sa nadležnim ministarstvima Vlade Srbije i Komesarijatom za izbeglice i migracije.Prihvatni centar u Kikindi otvoren je u aprilu ove godine, u adaptiranoj bivšoj upravnoj zgradiPoljoprivrednog kombinata "29. novembar" i u njemu je smešteno oko 300 ljudi. Program UN za razvojpomaže opštinama sa velikim brojem migranata i izbeglica da ojačaju zajedništvo, poboljšaju javne,komunalne usluge i infrastrukturu, na dobrobit domaćeg stanovništva i raseljenih.


http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/kikinda/vlada-maksimalno-angazovana-oko-migranata_834048.html


1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 11:49

http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/sremska-mitrovica/americki-ambasador-u-poseti-Autori:Teme:

www.rtv.rs


Naslov: Američki ambasador u poseti Ilincima

1284

U proteklih 13 godina vlada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) pružila je više od 10 miliona dolaradirektne pomoći izbeglim i raseljenim licima, a američki ambasador u Srbiji Kajl Skot će danas, povodomDana...ŠID - U proteklih 13 godina vlada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) pružila je više od 10 milionadolara direktne pomoći izbeglim i raseljenim licima, a američki ambasador u Srbiji Kajl Skot će danas,povodom Dana izbeglica, posetiti korisnike Regionalnog stambenog programa u Ilincima u opštini Šid.Skot će sa komesarom za izbeglice Vladimirom Cucićem i predstavnikom Rimokatoličke službe za pomoćza Evropu Markom D'Silvom razgovarati sa bivšim izbeglicama iz Hrvatske koji trenutno grade trajnastambena rešenja i sami se izdržavaju delom zahvaljujući američkoj podršci. Na terenu bivše izbeglice,koje su ranije dobili pomoć od SAD, bez naknade pomažu drugima doprinoseći na taj način svojojzajednici, navodi se u saopštenju. Rimokatolička služba za pomoć je obezbedila besplatnu pravnu pomoćza oko 30.000 ljudi i donacije za projekte ekonomskog osnaživanja za 1.700 korisnika. Sjedinjene Državesu do sada donirale 20 miliona dolara za rešavanje stambenih problema izbeglih i raseljenih lica saprostora bivše Jugoslavije u okviru regionalnog stambenog projekta.


http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/sremska-mitrovica/americki-ambasador-u-poseti-ilincima_834032.html


1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 11:50

http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=348918&title=Info+park%3a+Selfi+kao+paradigmaAutori:Teme:

www.danas.rs


Naslov: Info park: Selfi kao paradigma

2190

Info park, zajednički projekat Trag fondacije i Fondacije B92, saopštio je danas da istraživanja javnogmnjenja pokazuju da je u Srbiji povećano saosećanje prema migrantskoj populaciji. Piše: FoNet Beograd20. jun 2017. 11:50 Arhivska fotografija - Foto: Komesarijat za izbeglice U isto vreme zabeležen ismanjen broj direktnih kontakata između domicilnog stanovništva i izbeglica, migranata i tražilaca azila.U saopštenju se navodi da dve i po godine od početka masovnog priliva migranata i izbeglica iz Afrike isa Bliskog istoka, situacija u Srbiji je prihvatljivija, ali daleko od održive. Autonomija migracija u Srbijistavljena je poslednjih nedelja pod kontrolu države, ukidanjem poslednjih ilegalnih naseobina.Izolovanost ove populacije preti da uspori integraciju i odloži kvalitetan rad sa pojedincima koji žele daostanu u Srbiji. Stoga jedno što im preostaje u takvoj situaciji jeste da naprave selfi, navodi se usaopštenju.Selfiji migranata se prave u očajničkom pokušaju da skrenu pažnju Evrope na poteškoće sa kojima sesusreću na svom putu. Selfi je tako postao paradigma zanemarenog pojedinca u potrazi za neispunjenimsnom dolaska do željene destinaciju negde u Evropi.Na današnji dan se oko 11.500 migranata i izbeglica nalazi u zemljama zapadnog Balkana sa malo ili bezimalo šanse da stignu do željene destinacije. U razgovoru sa njima, osliškujući njihove potrebe iorganizujući različite aktivnosti za migrante, Info Park ulaže velike napore kako bi im pomogao u ovimteškim trenucima.Od časova jezika, preko joge i sportskih aktivnosti do kompjuterskog programiranja i radionicaosnaživanja, Info Park nastoji da premosti barijere koje postoje i ublaži neke od strahova koji sudominantni.Znamo da je to samo mali doprinos prevazilaženju zahtevnih okolnosti u kojima se nalazimo, ali državneinstitucije, međunarodne organizacije, civilno društvo i izbeglice i migranti treba svi zajedno da stanu ukadar i naprave zajednički selfi koji bi označio početak jednog novog sutra.Info Park će i u narednom periodu nastaviti da pruža podršku izbeglicama, migrantima i tražiocima azilazarad bolje budućnosti svih nas, navodi se u saopštenju . povezane vesti


http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=348918&title=Info+park%3a+Selfi+kao+paradigma


1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 11:52


Beta

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: Zaštitnik: Problem zbrinjavanja izbeglica sada daleko složeniji nego ranije

1411

BEOGRAD, 20. juna 2017. (Beta) - Zaštitnik gradjana ocenio je danas da su problemi zbrinjavanjaizbeglica iz ratom zahvaćenih područja sada daleko složeniji i komplikovaniji, jer se oni sada dužezadržavaju u Srbiji, za razliku od prethodnog perioda kada su samo prolazili na putu ka Evropskoj uniji izadržavali se po nekoliko dana.

"Oni sada u Srbiji ostaju po nekoliko meseci, a samo mali, gotovo neznatan, broj njih želi da traži azil uSrbiji, dok većina planira da prodje dalje, ka razvijenim zemljama Evropske unije", navodi se usaopštenju Zaštitnika gradjana povodom Medjunarodnog dana izbeglica.

U saopštenju se dodaje da je Zaštitnik u prethodna dva meseca, u saradnji sa organizacijama civilnogdruštva koje se bave pitanjima izbeglica i migranata i uz podršku Visokog komesarijata UN za izbeglice,intenzivno sprovodio aktivnosti otkrivanja i dokumentovanja slučajeva torture koju su počinile policijeHrvatske, Madjarske i Rumunije prilikom nezakonitog vraćanja izbeglica u Srbiju.Dodaje se da je zaštitnik posetio brojna mesta na kojima borave ili kroz koja prolaze migranti i da jeuspostavio stalni dijalog sa državnim organima nadležnim za rešavanje pitanja izbeglica, kao i da jeučestvovao na brojnim medjunarodnim i regionalnim skupovima posvećenim unapredjenju položajaizbeglica i migranata i jačanju prekogranične, medjudržavne saradnje u rešavanju tog nadnacionalnogfenomena.


www.beta.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 11:53

http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=348920&title=+UNHCR%3a+Napredak+SrbijeAutori:Teme:

www.danas.rs


Naslov: UNHCR: Napredak Srbije

1135

Šef predstavništva Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Srbiji Hans Šoderocenio je danas da u Srbiji postoji veliki napredak, jer je obezbeđeno više od 6.000 mesta u prihvatnimcentrima za nove izbeglice i migrante. Piše: FoNet 20. jun 2017. 11:53 Foto: Medija centar Komesar zaizbeglice i migracije Vladimir Cucić navodi da samo 120 od njih želi da ostane u Srbiji.Za one koji ne žele da ostanu Srbija je ogromna čekaonica, a to je više od 6.000 ljudi, u kojoj su skorosva vrata zatvorena ili prete da budu zatvorena skroz. Razna rešenja su moguća za ovih 120 ljudi kojižele da ostanu. Neće Srbija propasti ako integriše 120 ljudi, naprotiv, rekao je Cucić za N1.Šoder je, za N1, dodao da uz podršku UNHCR i drugih donatora standard prihvata se povećava, ali to netreba da spreči da ljudi žive i van njih ako su registrovani i uđu u azilnu proceduru.Oko 1.900 dece školskog uzrasta je među novim izbeglicama i migrantima, i tu su UNHCR i drugeagencije spremne da podrže Srbiju kako bi ta deca nadoknadila izgubljeno. Veliki je i broj maloletnikabez pratnje, upozorio je Šoder. povezane vesti


http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=348920&title=+UNHCR%3a+Napredak+Srbije


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

U ovom trenutku20.06.2017 12:00:00 59:0020.06.2017 12:30:00 5:17

Autori:Teme:

Radio Beograd 1


Naslov: Izbeglice u Srbiji

4099

Spiker:Danas 20.juni je na kalendaru,ako niste primetili jos uvek je između ostalog i međunarodni dan izbeglica.Izbeglica sad kao termin u Srbiji sad posmatra se dvojako, dvostruko. Imamo 200 hiljada onih tarihizbeglica, koje su prakticno sve integrisane, imamo i interno raseljena lica sa Kosova , nekoliko desetinehiljada, imamo i oko 6,7 hiljada izbeglica , migranata iz dalekih Azijskih i Afričkih zemalja. Dakle dan kojidefinitivno u Srbiji obelezavamo , i treba da ga obeležavamo budući da su izbeglice deo života u Srbiji . UIlincim danas, Ilinci su inače jedno od mnogih mesta u Srbiji koje je primilo veliki broj izbeglicadevedesetih godina, u Ilincima je danas bila jedna drzavna delegacija , predstavnici stranih zemalja,međunarodnnih institucija , to je bila priika da razgovaraju sa izbeglicima , da čuju kako žive eto, i ako jeprošlo mnogo godina od kada su došli u Srbiju kao izbeglice . A u povratku sa ove posete je sada MarinaBajić, Marina Bajić je sada takođe u pokretu kao i malo pre Dušan Gajić ,ali nadam s da će biti boljaveza. Marina?Reporter Marina Bajić:Pa ja se nadam da me čujeteSpiker:Čujemo te, čujemo teReporter Marina Bajić:Kao što si rekao bili smo u Ilincima. To je jedno malo mesto u blizini Šida, ali i u blizini graničnog prelazakod Hrvatske, Batrovaca , i tamo smo upoznali porodicu Jovičić, Mirjanu i njenog muža Dimitrija.Dimitrije je iz Ilinaca i on je pre 14 godina upoznao Mirjanu a Mirjana je izbegla iz Vučkovca iz Hrvatske.Spiker:Interesantno je da upravo taj prelaz Batrovci , je sada messto gde se sada dešava ova druga izbegličkakriza.Reporter Marina Bajić:Eto da li simbolično ili ne ali dobro si zapazio, i sada Mirjana nam je rekla da je ona sa 7 godina izbegla izVučkovca i sve to vreme , do dvadesete godine se selila. Danas je prvi put da vidi rešenje svogstambenog problema i nekog budućeg života , zato što će ona i suprug za jedno mesec dana završitikuću , a u tome im je pomogla i Evropska Unija i Američka ambasada i naš komeserijat za izbeglice , asve tu u okviru jednog regionalnog programa za stanovanje, dakle koji pomaže već 4 godine da četiri ,odnosno izbegli iz četiri bivše Republike Jugoslavije , stvore sebi konačno krov nad glavom. I baš timpovodom je komesar Tutić rekao da je za 4 godine 1700 porodica uspelo da se skući. Naravno ostalo jejoš puno njih i mi danas u Srbiji imamo 28000 ljudi koji imaju status izbeglice , međutim suštinskeprobleme koji su posledice izbeglištva ima negde oko 300 hiljada ljudi. Devedeseti smo , kaže Tutić, imali600 hiljada izbeglih iz Slovenije, Hrvatske i Bosne plus 200, 250 hiljada raseljenih sa Kosova. Samopolovina je donekle uspela da se snađe ili što bi popularno rekli danas da se integriše. Međutim nisu sviostvarili prava na penziju , stanarsko pravo, poljoprivredno zemljište, muče ih porezi koje treba da plateza zemlju i imovinu na kojoj odavno nisu i na koju nemaju pravo. Imaju problema sa dokumentima ali,dakle stambeno pitanje ostaje glavno, međutim da bi se ono rešilo , kaže Tutić, tu nije dovoljan samokomeserijat , samo Vlada , koja je danas u Preševu kao što si rekao, dakle potrebna je pomoćMeđunarodne zajednice , Ujedinjenih Nacija, Evropske Unije i Amerike. Kad sam pomenula Ameriku ,danas je ovde bio i Kajl Skot zato što je amabasada Amerike u proteklih 13 godina donirala 20 milionadolara da se reši stambeno pitanje izbeglih. Na naše pitanje da li će se nastaviti sa tom pomoći on jerekao sigurno da da , međutim ono što je potrebno je jedinstven politički stav i Evrope i Amerike i važnihpolitičkih činilaca da bi se konačno rešili suštinski problemi svih izbeglih tokom devedesetih.Spiker:Hvala Mrina, kad pomisli neko da je čovek došao sa sedam godina sa ratom zahvaćenih oblasti u Srbijuda praktično pola života prođe, a još uvek ljudi nose u sebi taj žig izbeglica , a nekako ih barem i drugideo ljudi tako posmatra . I čuli smo eto , posle toliko godina još uvek ima problema i nisu svi rešili čak nistambeno pitanje. Eto upoznali smo, to jest ti si upoznala jednu porodicu koja jeste. Marina hvala.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

U ovom trenutku20.06.2017 12:00:00 59:0020.06.2017 12:30:00 2:47

Autori:Teme:

Radio Beograd 1

RedakcijaIzbeglice i azilanti / migranti; Migracije; Komesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: Migranti u Preševu

2365

Voditelj:Beograd 1, emisija „U ovom trenutku“. 12.34h moje omiljeno vreme tokom ove emisije. Ako ste nasslušali i pre reklama, sećate se da smo najavili uključenje Danice Mirić iz Preševa gde se danas obeležavadruga godišnjica rada Centra za prihvat migranata u Preševu, i to baš na Međunarodni dan izbeglica.Danice, baš smo konstatovali pred reklame da ovih dana stižu informacije da je sve manje izbeglica uPreševu. Čini se da gube strpljenje, da ne žele duže da borave tu.Danica Mirić, reporter:Pa, danas je, odnosno prema podacima Komesarijata u Preševu 639 izbeglica i oni to borave više meseci,neki su tu od pre nekoliko dana, ili premešteni iz nekih drugih centara. Ali ono što kažu, jeste da suzadovoljni uslovima. I ono što je danas istaknuto, jeste povodom dvogodišnjice postojanja centra iSvetskog dana izbeglica, jeste da su ovde uslovi zadovoljavajući. Da iako je prošlo oko milion ljudi ovdeod osnivanja Prihvatnog centra u Preševu, da je od početka migrantske krize ovaj centar ostao primerhumanog i odgovornog odnosa Srbije i građana prema migrantima. Da je jedan od najboljih, kako surekli, ovde na zapadno balkanskoj ruti. Dakle, sad ih ima tu negde oko 600. takođe su otvorena i dvacentra u Bujanovcu i u Vranju. A i u Bosilegradu takođe postoji, u Pčinjskom okrugu.Voditelj:Generalno kako ti se čini atmosfera među migrantima? Čemu se nadaju? Da li se ičemu nadajukonkretno?Reporter:Ja sam razgovarala sa mnogima danas. Danas su oni raspoloženi, jer je takva atmosfera. Ne možemobaš da kažemo da je slavljenička, ali je u tom maniru, pa se tako i ponašaju. Ali većina i dalje želi prekoMađarske iako su svesni da mogu da prođu, da teško prolaze ili da malo ljudi može da pređe dakle,severnu granicu sa Srbijom. A opet nekako se nadaju i žele tamo, jer mnogi od njih su vraćeni iz nekihkampova koji se nalaze na severu Srbije, pa im je ovo nekako putanja unazad, što niko ne želi. Ali opet,ovde su sa porodicom ili sa prijateljima, pa imaju neke aktivnosti. Takođe, mala deca imaju nastavuneformalnog tipa, odnosno deca školskog uzrasta. A imaju i sportske terene, pa sada to i koriste kada jelepo vreme.Voditelj:Hvala Danice! Eto, lepe vesti. I uvek je lakše migrantima kada je lepo. Najteže je kada je zima. Želimoim svu sreću. Ako ne žele da ostanu u Srbiji, onda da stignu tamo gde su namerili da krenu.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 12:13


Fonet

Vladimir CucićNaslov: NAPREDAK SRBIJE

1126

BEOGRAD, 20. jun 2017. (FoNet) - Šef predstavništva Visokogkomesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) uSrbiji Hans Šoder ocenio je danas da u Srbiji postoji velikinapredak, jer je obezbeđeno više od 6.000 mesta u prihvatnimcentrima za nove izbeglice i migrante, dok komesar zaizbeglice i migracije Vladimir Cucić navodi da samo 120 odnjih želi da ostane u Srbiji.

Za one koji ne žele da ostanu Srbija je ogromna čekaonica, ato je više od 6.000 ljudi, u kojoj su skoro sva vratazatvorena ili prete da budu zatvorena skroz. Razna rešenjasu moguća za ovih 120 ljudi koji žele da ostanu. Neće Srbijapropasti ako integriše 120 ljudi, naprotiv, rekao je Cucićza N1.

Šoder je, za N1, dodao da uz podršku UNHCR i drugih donatorastandard prihvata se povećava, ali to ne treba da spreči daljudi žive i van njih ako su registrovani i uđu u azilnuproceduru.

Oko 1.900 dece školskog uzrasta je među novim izbeglicama imigrantima, i tu su UNHCR i druge agencije spremne da podržeSrbiju kako bi ta deca nadoknadila izgubljeno. Veliki je ibroj maloletnika bez pratnje, upozorio je Šoder.


www.fonet.rs


1/2

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 12:23


Fonet

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: INFO PARK: SELFI KAO PARADIGMA

2179

BEOGRAD, 20. jun 2017. (FoNet) - Info park, zajedničkiprojekat Trag fondacije i Fondacije B92, saopštio je danasda istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je u Srbijipovećano saosećanje prema migrantskoj populaciji, ali je uisto vreme zabeležen i smanjen broj direktnih kontakataizmeđu domicilnog stanovništva i izbeglica, migranata itražilaca azila.

U saopštenju se navodi da dve i po godine od početkamasovnog priliva migranata i izbeglica iz Afrike i saBliskog istoka, situacija u Srbiji je prihvatljivija, alidaleko od održive.

Autonomija migracija u Srbiji stavljena je poslednjihnedelja pod kontrolu države, ukidanjem poslednjih ilegalnihnaseobina.

Izolovanost ove populacije preti da uspori integraciju iodloži kvalitetan rad sa pojedincima koji žele da ostanu uSrbiji. Stoga jedno što im preostaje u takvoj situacijijeste da naprave selfi, navodi se u saopštenju.

Selfiji migranata se prave u očajničkom pokušaju da skrenupažnju Evrope na poteškoće sa kojima se susreću na svomputu.

Selfi je tako postao paradigma zanemarenog pojedinca upotrazi za neispunjenim snom dolaska do željene destinacijunegde u Evropi.

Na današnji dan se oko 11.500 migranata i izbeglica nalazi uzemljama zapadnog Balkana sa malo ili bez imalo šanse dastignu do željene destinacije.

U razgovoru sa njima, osliškujući njihove potrebe iorganizujući različite aktivnosti za migrante, Info Parkulaže velike napore kako bi im pomogao u ovim teškimtrenucima.

Od časova jezika, preko joge i sportskih aktivnosti dokompjuterskog programiranja i radionica osnaživanja, InfoPark nastoji da premosti barijere koje postoje i ublaži nekeod strahova koji su dominantni.

Znamo da je to samo mali doprinos prevazilaženju zahtevnihokolnosti u kojima se nalazimo, ali državne institucije,međunarodne organizacije, civilno društvo i izbeglice imigranti treba svi zajedno da stanu u kadar i napravezajednički selfi koji bi označio početak jednog novogsutra.


www.fonet.rs


2/2

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 12:23


Fonet

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: INFO PARK: SELFI KAO PARADIGMA

Info Park će i u narednom periodu nastaviti da pruža podrškuizbeglicama, migrantima i tražiocima azila zarad boljebudućnosti svih nas, navodi se u saopštenju .


www.fonet.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 12:26


tanjug.rs


Naslov: Cucić: Više od 6.000 izbeglica, samo 120 želi da ostane

447

BEOGRAD - U Srbiji trenutno ima više od 6.000 novih izbeglica i migranata, ali samo 120 njih želi daostane, izjavio je danas komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić. "Za one koji ne žele da ostanuSrbija je ogromna čekaonica, u kojoj su skoro sva vrata zatvorena ili prete da budu zatvorena skroz",izjavio je Cucih gostojući u novom danu TV N1.Foto Tanjug video, arhivaKompletan sadržaj vestidostupan je korisnicima Tanjugovih servisa




1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 12:27


Fonet

Vladimir CucićNaslov: EKONOMSKO OSNAŽIVANJE IZBEGLICA

1117

ŠID, 20. jun 2017. (FoNet) - U proteklih 13 godina vladaSjedinjenih Američkih Država (SAD) pružila je više od 10miliona dolara direktne pomoći izbeglim i raseljenim licima,a američki ambasador u Srbiji Kajl Skat će danas, povodomDana izbeglica, posetiti korisnike Regionalnog stambenogprograma u Ilincima u opštini Šid.

Skat će sa komesarom za izbeglice Vladimirom Cucićem ipredstavnikom Katoličke službe za pomoć za Evropu MarkomD'Silvom razgovarati sa bivšim izbeglicama iz Hrvatske kojitrenutno grade trajna stambena rešenja i sami se izdržavajudelom zahvaljujući američkoj podršci.

Na terenu bivše izbeglice, koje su ranije dobili pomoć odSAD, bez naknade pomažu drugima doprinoseći na taj načinsvojoj zajednici, navodi se u saopštenju.

Katolička služba za pomoć je obezbedila besplatnu pravnupomoć za oko 30.000 ljudi i donacije za projekte ekonomskogosnaživanja za 1.700 korisnika.

Sjedinjene Države su do sada donirale 20 miliona dolara zarešavanje stambenih problema izbeglih i raseljenih lica saprostora bivše Jugoslavije u okviru regionalnog stambenogprojekta.


www.fonet.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 12:37

www.tanjug,rsAutori:Teme:

Tanjug

Izbeglice i azilanti / migranti; Komesarijat za izbeglice Republike SrbijeNaslov: Stević:Vlada Srbije maksimalno angažovana oko migranata

1976

KIKINDA, 20. juna (Tanjug) - Državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samuprave BojanStević izjavio je da se Vlada Srbije za vreme najvećeg priliva migranata maksimalno potrudila dapomogne ljudima koje je put doveo u našu zemlju.

„Ne možemo sve migrante posmatrati kroz sporadične incidente jer te ljude je muka naterala da odu izsvoje zemlje", rekao je Stević u Kikindi, tokom volonterske akcije čišćenja na teniskim terima u okviruSportskog centra „Jezero".

Akcija je okupila predstavnike grada domaćina, institucija Srbije, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj(UNDP), kao i migranata smeštenih u Prihvatnom centru u Kikindi.

"Veliku zahvalnost dugujemo lokalnim samoupravama i građanima koji su prihvatili ove ljude i izašli im ususret. Inače, moram napomenuti da je grad Kikinda pogranično područje na migrantskoj ruti, s tim uvezi u ovom prihvatnom centru boravilo je blizu 300 ljudi od toga 120-oro dece", istakao je Stević juče uKikindi, a uoči današnjeg Svetskog dana migranata.

On je dodao, da je zahvaljujući sredstvima Američke agencije za međunarodni razvoj, UNDP obnavlja idečiji vrtić „Maslačak" u Kikindi, u naselju Bašaid, u kome će se organizovati multikulturalne radionice zadecu iz lokalne i migrantske populacije.

Inače, volonterska akcija uređenja teniskih terena S.C. „Jezero“ realizovana je u okviru projekta kojidoprinosi razvoju vitalnosti opština kroz prevazilaženje migrantske krize, koji finansira Vlada Japana, asprovodi UNDP, u saradnji sa nadležnim ministarstvima Vlade Srbije i Komesarijatom za izbeglice imigracije.

Prihvatni centar u Kikindi otvoren je u aprilu ove godine, u adaptiranoj bivšoj upravnoj zgradiPoljoprivrednog kombinata “29. novembar” i u njemu je smešteno oko 300 ljudi. Program UN za razvojpomaže opštinama sa velikim brojem migranata i izbeglica da ojačaju zajedništvo, poboljšaju javne,komunalne usluge i infrastrukturu, na dobrobit domaćeg stanovništva i raseljenih.


www.tanjug,rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 12:41

http://informer.rs/vesti/drustvo/139845/-SRBIJI-MIGRANATA-SAMO-ZELI-OSTANE-one-koji-zele-odu-Autori:Teme:

www.informer.rs


Naslov: U SRBIJI 6.000 MIGRANATA, SAMO 120 ŽELI DA OSTANE: Za one koji žele da oduNAŠA ZEMLJA JE OGROMNA ČEKAONICA!

3373

U Srbiji trenutno ima više od 6.000 novih izbeglica i migranata, ali samo 120 njih želi da ostane, izjavioje komesar za izbeglice i migracije Vladimir CucićU Srbiji trenutno ima više od 6.000 novih izbeglica i migranata, ali samo 120 njih želi da ostane, izjavioje komesar za izbeglice i migracije Vladimir CucićTanjug 20. 06. 2017. 12:34 0 Reuters - Za one koji ne žele da ostanu Srbija je ogromna čekaonica, ukojoj su skoro sva vrata zatvorena ili prete da budu zatvorena skroz. Razna rešenja su moguća za ovih120 ljudi koji žele da ostanu. Neće Srbija propasti ako integriše 120 ljudi, naprotiv - rekao je Cucićgostujući u novom danu TV N1. Govoreći o izbeglicama, Cucić je naglasio da je njihov broj daleko veći od28.000 koliko ih je u tom statusu. Više od 350.000 izbeglica iz bivših jugoslovenskih republika je sad uSrbiji. Oni imaju mnoga nerešena pitanja - penzije, devizne štednje, obnove objekata, radni staž - Višeod 350.000 izbeglica iz bivših jugoslovenskih republika je sad u Srbiji. Oni imaju mnoga nerešena pitanja- penzije, devizne štednje, obnove objekata, radni staž - rekao je Cucić. MEĐU MIGRANTIMA IMA ITERORISTA: Šokantno upozorenje Vladimira Cucića, komesara za izbeglice! - Uz to treba dodati 210.000ljudi iz južne srpske pokrajine, sa manje od 1,5 odsto održivog povratka, što je neslavni rekord u svetu.Dakle, ukupno skoro 10 odsto stanovinka naše države - dodao je on. Prema njegovim rečima, kad segovori o navedenim nerešenim pitanjima, fokus je na ljudima koji su došli iz Hrvatske. MIGRANTI SEUROLALI U TEPIHE! Na sve načine pokušavaju da se dokopaju EU! Cucić je istakao da je osnovni prioritetdržave realizacija regionalnog stambenog projekta. - U sve to je uključeno 115 gradova i opština, neki nanačin da se tamo zidaju objekti, a ostali kroz donaciju građevinskog materijala, montažne kuće,kupovinu seoskih kuća i niz drugih načina. Dinamikom kojom se to odvijalo nismo zadovoljni, ali sadkako se odvija sam više nego zadovoljan - kaže Cucić. Čak 210.000 ljudi iz južne srpske pokrajine, samanje od 1,5 odsto održivog povratka, što je neslavni rekord u svetu Šef predstavništva Visokogkomesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Srbiji Hans Šoder rekao je da je učinjennapredak za izbeglice iz Hrvatske, a pogotovo iz Bosne i Hercegovine. SRBIJA U OPASNOSTI,PREPLAVIĆE JE MIGRANTI: Poverljivi dokument nemačke tajne službe: U EVROPU STIŽE JOŠ 6,6MILIONA IZBEGLICA! - Potrebna nam je kontinuirana međunarodna pomoć da bi se rešenja našla.Globalno UNHCR ima politiku alternative kampovima tj. prihvatnim centrima, jer kad ljudi duže ostaju unjima onda se povećava zavisnost od humanitarne pomoći i smanjuje sposobnost da se zapošljavaju iuklope - rekao je Šoder. TERORISTI ISIS PRAVE BAZE OKO SRBIJE I SRPSKE: Pitanje je dana kada ćenapasti! On je dodao da u Srbiji postoji veliki napredak jer je obezbeđeno više od 6.000 mesta uprihvatnim centrima za nove izbeglice i migrante. - Uz našu i podršku drugih donatora standard prihvatase povećava, ali to ne treba da spreči da ljudi žive i van njih ako su registrovani i uđu u azilnu uproceduru - rekao je Šoder. - Oko 1.900 dece školskog uzrasta je među novim izbeglicama i migrantima itu su UNHCR i druge agencije spremne da podrže Srbiju kako bi ta deca nadoknadila izgubljeno. Takođeje veliki broj maloletnika bez pratnje - objasnio je on.


http://informer.rs/vesti/drustvo/139845/-SRBIJI-MIGRANATA-SAMO-ZELI-OSTANE-one-koji-zele-odu-NASA-ZEMLJA-OGROMNA-CEKAONICA


1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

20.06.2017

Svet1650

Strana: 10

Autori:Teme:


Đ. BAROVIĆIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Srbija na oprezu



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

20.06.2017

Svet4000

Strana: 10

Autori:Teme:


Z. MIRKOVIĆIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Još preti Balkanska ruta



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Dnevnik/RTS120.06.2017 12:00:00 30:0020.06.2017 12:06:00 0:54

Autori:Teme:

RTS1



1584

SpikerkaU Srbiji dnevno izbije oko 150 požara. Najugroženiji su napušteni krajevi i privatni šumski kompleksi.Praksa pokazuje da su najčešći uzroci požara na otvorenom ljudski nemar i nepažnja.NovinarVatrogasci kažu da u početku vatru možete ugasiti flašom vode, ali ako plamen zahvati šumu potrebnavam je čitava brigada za gašenje.Bratislav Kisini – „Srbija šume“Najugroženiji su svakako četinari, a posle četinara najugroženiji su crni i beli bor. To su kompleksi kojispadaju u prvi stepen ugroženosti od požara.Mile Jovičić – Vatrogasno-spasilačka brigada BeogradŠto se tiče četinarskih šuma čak šišarka može da leti od 50 do 100, čak 150 metara i vrlo lako daprenese požar sa jedne lokacije na drugu.NovinarLjudski nemar i nepažnja su glavni uzroci požara. Iako mala, neugašena cigareta može da prouzrokujeveliku vatru. Ove godine je u požarima na otvorenom za samo tri meseca stradalo desetoro ljudi, kolikoza čitavu prošlu godinu.Mile Jovičić – Vatrogasno-spasilačka brigada BeogradVeće probleme imamo kada su u pitanju stari oni napušteni krajevi gde nemamo mnogo ljudi i uglavnomsu u pitanju privatna vlasništva odnosno u pitanju je privatna šuma gde jednostavno ti privatni vlasnicina vreme ne održavaju šumske komplekse i onda usled nastanka požara taj se požar širi strahovitombrzinom.NovinarU slabo naseljenim krajevima požar se ne primeti na početku, već kada zahvati veliku površinu. Tadapojedinac ne može ništa da uradi osim da obavesti vatrogasce. U zavisnosti od posledica za izazivanjepožara zaprećene su kazne od novčanih do zatvorskih.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 12:46

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2775804/cucic-vise-od-6000-izbeglica-u-srbiji-Autori:Teme:

www.rts.rs


Naslov: Cucić: Više od 6.000 izbeglica u Srbiji, samo 120 želi da ostane

2835

Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić kaže da u Srbiji trenutno ima više od 6.000 novihizbeglica i migranata, ali samo 120 njih želi da ostane. Najnovije vesti, analize i izveštaji sa lica mesta izSrbije, Balkana i sveta. Budite u toku sa političkim, društvenim i poslovnim trendovimaKomesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić kaže da u Srbiji trenutno ima više od 6.000 novihizbeglica i migranata, ali samo 120 njih želi da ostane."Za one koji ne žele da ostanu Srbija je ogromna čekaonica, u kojoj su skoro sva vrata zatvorena iliprete da budu zatvorena skroz", rekao je Cucić gostujući u "Novom danu" televizije N1. "Razna rešenjasu moguća za ovih 120 ljudi koji žele da ostanu. Neće Srbija propasti ako integriše 120 ljudi, naprotiv",istakao je Cucić. Govoreći o izbeglicama, Cucić je naglasio da je njihov broj daleko veći od 28.000 kolikoih je u tom statusu. "Više od 350.000 izbeglica iz bivših jugoslovenskih republika je sad u Srbiji. Oniimaju mnoga nerešena pitanja - penzije, devizne štednje, obnove objekata, radni staž", naveo je Cucić."Uz to treba dodati 210.000 ljudi iz južne srpske pokrajine, sa manje od 1,5 odsto održivog povratka, štoje neslavni rekord u svetu. Dakle, ukupno skoro 10 odsto stanovinka naše države", istakoa je Cucić.Prema njegovim rečima, kad se govori o navedenim nerešenim pitanjima, fokus je na ljudima koji sudošli iz Hrvatske. Cucić je istakao da je osnovni prioritet države realizacija regionalnog stambenogprojekta. "U sve to je uključeno 115 gradova i opština, neki na način da se tamo zidaju objekti, a ostalikroz donaciju građevinskog materijala, montažne kuće, kupovinu seoskih kuća i niz drugih načina.Dinamikom kojom se to odvijalo nismo zadovoljni, ali sad kako se odvija sam više nego zadovoljan",kaže Cucić. Šef predstavništva Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u SrbijiHans Šoder rekao je da je učinjen napredak za izbeglice iz Hrvatske, a pogotovo iz Bosne i Hercegovine."Potrebna nam je kontinuirana međunarodna pomoć da bi se rešenja našla. Globalno UNHCR ima politikualternative kampovima tj. prihvatnim centrima, jer kad ljudi duže ostaju u njima onda se povećavazavisnost od humanitarne pomoći i smanjuje sposobnost da se zapošljavaju i uklope", poručio je Šoder.Dodao je da u Srbiji postoji veliki napredak jer je obezbeđeno više od 6.000 mesta u prihvatnim centrimaza nove izbeglice i migrante. "Uz našu i podršku drugih donatora standard prihvata se povećava, ali to netreba da spreči da ljudi žive i van njih ako su registrovani i uđu u azilnu proceduru", rekao je Šoder. "Oko1.900 dece školskog uzrasta je među novim izbeglicama i migrantima i tu su UNHCR i druge agencijespremne da podrže Srbiju kako bi ta deca nadoknadila izgubljeno. Takođe je veliki broj maloletnika bezpratnje", naveo je Šoder.


http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/2775804/cucic-vise-od-6000-izbeglica-u-srbiji-samo-120-zeli-da-ostane.html


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

150 minuta20.06.2017 13:00:00 150:0020.06.2017 14:15:00 2:52

Autori:Teme:

Prva televizija


Naslov: Izbeglice

2763

Voditeljka:Danas je Svetski dan izbeglica, a naša zemlja je tokom ’90 godina udomila više od 600.000 ratnihizbeglica iz bivših jugoslovenskih republika. Na današnji dan izbeglički status ima još oko 28.000 ljudi.Slobodan Gagić, novinar:U proteklih više od 20 godina Republika Srbija, pre svega, preko Komesarijata za izbeglice vodi računa orešavanju problema ljudi koji su usled ratnih dejstava napustili svoje domove.Ivana Anić Ćurko, Komesarijat za izbeglice Republike Srbije:Ti ljudi su ostali u Srbiji da reše svoje trajno rešenje da steknu krov nad glavom iz prostog razloga štodržave prethodnog prebivališta njihove matične države, čije imaju i državljanstvo, nisu vratili njimanjihova pripadajuća prava.Slobodan Gagić, novinar:Naravno, rešavanje izbegličke problematike nije išlo brzo, pa je nekada u Srbiji bilo više od 700Kolektivnih centara za smeštaj izbeglica sa više desetina hiljada stanovnika. Danas u svim još postojećimcentrima živi oko 500 ljudi.Ivana Anić Ćurko, Komesarijat za izbeglice Republike Srbije:Mi smo iz IPA sredstava dobili 10 miliona evra za zatvaranje Kolektivnih centara. To bi trebalo bitizavršeno do ove godine i da svaki korisnik Kolektivnog centra, iz Hrvatske i BiH ima ih nešto manje od100, da svaki korsnik ne izađe na ulicu naravno nego da dobije adekvatno rešenje.Slobodan Gagić, novinar:U Kolektivnom centru u Pančevu danas je samo 22 stanovnika. Dvoje je iz bivših YU republika, a 20 saKosova i Metohije.Marijan Cimeša, izbeglica iz Hrvatske:Došao sam u oluji kao i svi nesrećni i napaćeni ljudi. U ovom centru sam od ’99 godine. Iz početka nemogu da kažem nešto loše. Smestili smo se tu, kakva je bila situacija ništa veliko, ali da se skućimo onošto bi se reklo za taj prvi period.Slobodan Gagić, novinar:Posle toliko godina ovim ljudima ponestaje strpljenja, pa i poverenja u one koji se trude da ih zbrinu.Marijan Cimeša, izbeglica iz Hrvatske:Rekao sam nismo zadovoljni, da smo zadovoljni nismo. Postepeno se rešavalo, ali nije onako kako smomi očekivali.Slobodan Gagić, novinar:Pančevačka lokalna samouprava upravo je ovih dana smestila u seoska domaćinstva 14 izbeglihporodica. Kažu da će rešiti problem ovih ljudi sa kojima smo razgovarali i koji su se našli ispod crte.Zoran Graovac, poverenik za izbeglice grada Pančeva:Za par dana će Komesarijat za izbeglice biti u situaciji da raspisuje javni poziv strogo ciljano, namenjenoza ta dva čoveka, odnosno dve porodice-dva samca, da im se otkupi kuća.Slobodan Gagić, novinar:Za interno raseljene iz pančevačkog Kolektivnog centra donacijama su obezbeđene montažne kuće.Potrebno je još naći novac za priključivanje tih kuća na infrastrukturu, pa bi i ovaj centar mogao bitizatvoren u narednih nekoliko meseci.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 13:15

http://www.informer.rs/vesti/drustvo/139852/STEVIC-Vlada-Srbije-maksimalno-angazovana-oko-Autori:Teme:

www.informer.rs


Naslov: STEVIĆ: Vlada Srbije maksimalno angažovana oko migranata

1591

Državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samuprave Bojan Stević izjavio je da se VladaSrbije za vreme najvećeg priliva migranata maksimalno potrudila da pomogne ljudima koje je put doveou našu zemljuTanjug 20. 06. 2017. 12:30 0 Beta - Ne možemo sve migrante posmatrati kroz sporadične incidente jerte ljude je muka naterala da odu iz svoje zemlje - rekao je Stević u Kikindi, tokom volonterske akciječišćenja na teniskim terenima u okviru Sportskog centra "Jezero". Akcija je okupila predstavnike gradadomaćina, institucija Srbije, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), kao i migranata smeštenih uPrihvatnom centru u Kikindi. - Veliku zahvalnost dugujemo lokalnim samoupravama i građanima koji suprihvatili ove ljude i izašli im u susret. Inače, moram napomenuti da je grad Kikinda pogranično područjena migrantskoj ruti, s tim u vezi u ovom prihvatnom centru boravilo je blizu 300 ljudi od toga 120-orodece - istakao je Stević juče u Kikindi, a uoči današnjeg Svetskog dana migranata. On je dodao, da jezahvaljujući sredstvima Američke agencije za međunarodni razvoj, UNDP obnavlja i dečiji vrtić"Maslačak" u Kikindi, u naselju Bašaid, u kome će se organizovati multikulturalne radionice za decu izlokalne i migrantske populacije. Inače, volonterska akcija uređenja teniskih terena S.C. "Jezero"realizovana je u okviru projekta koji doprinosi razvoju vitalnosti opština kroz prevazilaženje migrantskekrize, koji finansira Vlada Japana, a sprovodi UNDP, u saradnji sa nadležnim ministarstvima Vlade Srbije iKomesarijatom za izbeglice i migracije.


http://www.informer.rs/vesti/drustvo/139852/STEVIC-Vlada-Srbije-maksimalno-angazovana-oko-migranata


1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 13:26

https://insajder.net/sr/sajt/tema/5371/Autori:Teme:

insajder.net

InsajderVladimir Cucić; Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Dan izbeglica: U Srbiji 6000 migranata, 120 tražilo azil, niko nije dobio

5478

Dan izbeglica: U Srbiji 6000 migranata, 120 tražilo azil, niko nije dobio Objavljeno: 20.06.2017 Tweet USrbiji je trenutno više od šest hiljada novih izbeglica i migranata, kaže komesar za izbeglice VladimirCucić, ali samo 120 njih želi da ostane u Srbiji. Međutim, prema zvaničnim podacima u koje je Insajderimao uvid od januara do juna nijedna osoba nije dobila azil u našoj zemlji. Foto: Beta/Saša Đorđević /Izbeglice Prema zvaničnim podacima nešto manje od tri hiljade ljudi od januara do juna izrazilo jenameru da traži azil u Srbiji, a samo u prvoj polovini juna prema podacima UNHCR nameru za traži azilizrazilo je 213 migranata. Velika većina ne želi zaista da ostane u Srbiji, ali zabrinjavajuć je podatak danijedna osoba nije dobila azil odnosno zaštitu kao izbeglica u Srbiji. Kancelarija za azil nalazi se priMinistarstvu unutrašnjih poslova. Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić za N1 je izjvaio da 120njih želi da ostane, a da je za ostale Srbija "ogromna čekaonica" "Razna rešenja su moguća za ovih 120ljudi koji žele da ostanu. Neće Srbija propasti ako integriše 120 ljudi, naprotiv", smatra Cucić. Zaštitnikgrađana: Poseban izveštaj o torturi koju su izbeglice i migranti preživeli Povodom dana izbeglica Zaštitnikgrađana saopštio je da su problemi zbrinjavanja izbeglica iz ratom zahvaćenih područja sada dalekosloženiji i komplikovaniji, imajući u vidu da se oni sada duže zadržavaju u Srbiji. Zaštitnik građananavodi da se tokom prethodna dva meseca radilo na otkrivanju i dokumantovanju slučajeva toruture naizbeglicama koje su sprovodile policije susednih država, članica EU- Hrvatske, Mađarske i Rumunije,prilikom nezakonitog vraćanja izbeglica u Srbiju. "U cilju dokumentovanja povreda angažovani su lekarikoji na terenu beleže nastale telesne povrede i psihičke traume koje su ovi ljudi preživeli prilikompokušaja napuštanja Srbije i odlaska u zemlje Evropske unije", navodi se u saopštenju Ombudsmana, a osvemu tome najavljuje poseban izveštaj. UNHCR u Srbiji: Podrška za 1900 školaraca među migrantmaŠef predstavništva Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) u Srbiji Hans Šoderkaže za N1 da u Srbiji postoji veliki napredak jer je obezbeđeno više od 6.000 mesta u prihvatnimcentrima za nove izbeglice imigrante. "Uz našu i podršku drugih donatora standard prihvata se povećava,ali to ne treba da spreči da ljudi žive i van njih ako su registrovani i uđu u azilnu u proceduru. Oko 1.900dece školskog uzrasta je među novim izbeglicama i migrantima, i tu su UNHCR i druge agencije spremneda podrže Srbiju kako bi ta deca nadoknadila izgubljeno. Takođe je veliki broj maloletnika bez pratnje",objašnjava Šoder. Od početka izbegličke krize Zaštitnik građana je u obavljanju poslova Nacionalnogmehanizma za prevenciju torture obavio oko 130 poseta mestima u kojima se nalaze izbeglice i migrantii organima koji postupaju prema njima. Nalazi iz poseta prikazani su u 70 izveštaja, koji su sačinjeninakon poseta i u kojima je nadležnim organima upućeno oko 120 preporuka za uklanjanje utvrđenihnedostataka i poboljšanje položaja izbeglica. Mađarska prva plaća odšetu Evropski sud za ljudska prava umartu je doneo prvu prsudu da Mađarska mora platiti odštetu dvojici tražilaca azila iz Bangladeša zbogtoga što ih je u jesen 2015. držala 23 dana u logoru na graničnom prelazu sa Srbijom, a zatim ih vratilau Srbiju. Prema navodima Beogradskog centra za ljudska prava ta odluka suda je izuzetno značajna izbog toga što ukazuje državama, među kojima je i Srbija, da praksa vraćanja u sigurne treće zemlje, bezrazmatranja na koji način te zemlje postupaju prema izbeglicama, može da dovede do kršenja osnovnihljudskih prava i odgovornosti pred Evropskim sudom za ljudska prava. Za Insajder je o svojim iskustvimagovorio, jedan od tražilaca azila u Srbiji Vael Alzainab opisujući kako ga je Mađarska država, kršeći svepravne procedure, po kratkom postupku vratila u Srbiju odbijajući da mu da azil. "Nakon skraćeneprocedure koja je trajala nekoliko dana naoružani vojnici su mi saopštili da Vlada Mađarske odbija da mida azil i da moram da se vratim u Srbiju", rekao je Vael Alzainab. Putovanje od 3.000 do 6.000 hiljadaevra O izbeglicama se sve manje priča u Srbiji jer su manje vidljivi odnosno prihvatni centri u koje jevećina smeštena nalaze se uglavnom van centara gradova. Tako je krajem maja najavljeno potpunozatvaranje i prihvatnog centra u Šidu, koji je prema rečima resornog ministra Aleksandra Vulina podneonajveći teret tokom migrantske krize. Broj izbeglica u Srbiji je manji najviše zbog rigoroznije kontrolegranica zemalja koje se nalaze na ruti, pa čak i zidova koje su pojedine zemlje podigle. Ipak oni uspevajuda stignu do Srbije neretko i uz pomoć krijumčara. Ministar unutrašnjih poslova sredinom maja saopštioje da se izbeglice i migranti iz centra Beograda organizovano prebacuju u prihvatne centre. Nekolikodana kasnije saopštio je da se to čini i kako bi se zaštitili od krijumčara. "U poslednjoj grupi (krijumčara)koju smo uhapsili bio je Avganistanski državljanin, koji je naplaćivao 250 evra po čoveku", naveo jeministar Nebojša Stefanović. Insajder se u emisiji Prekobrojni bavio upravo temom krijumčarenja iopasnosti na koje izbeglice nailaze na hiljadama kilometara dugom putu ka boljem životu. Premaprocenama Europola i Interpola, iz 2016., najveći izbeglica tražio je usluge krijumčara, i plaćali su, zaceo put, od 3.000 do 6.000 evra.


https://insajder.net/sr/sajt/tema/5371/


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Info 14, N120.06.2017 14:00:00 70:0020.06.2017 14:21:00 1:30

Autori:Teme:

N1


Naslov: 6000 izbeglica, samo 120 želi da ostane

1205

SpikerU Srbiji je trenutno više od 6.000 izbeglica i migranata, ali samo 120 njih želi tu i da ostane, izjavio jekomesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić u Novom danu N1 televizije. Za te ljude koji su u ovommomentu u Srbiji po oceni šefa predstavništva visokog komesarijata Ujedinjenih Nacija za izbegliceHansa Šodera obezbeđeno je dovoljno mesta u prihvatnim centrima, međutim kako ocenjuju i Cucić iŠoder 6.000 migranata je zapravo zaglavljeno u Srbiji.Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracijeSrbija je jedna velika, ogromna čekaonica u kojoj su skoro sva vrata zatvorena ili skroz ili prete da buduzatvorena skroz. Ovih 120 ljudi koji reše da ostanu ovde i u slučaju da prođu sve stepenice zapriznavanje statusa, razna rešenja su moguća, neće Srbija propasti ako integriše 120 ljudi iz UkrajineSirije i ne znam odakle čak naprotiv.Hans Šoder, šef UNHCR-a za SrbijuIstovremeno veliki broj dece među ovim izbeglicama i migrantima oko 1.900 dece školskog uzrasta, onisu izgubili mnoge godine školovanja, neki nisu ni pohađali školu pre bega i tu je mesto gde UNHCR idruge agencije stoje spremne da podrže Srbiju i veoma snažno da pomognu ovu decu da nadoknadeizgubljeno.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 14:58

https://noizz.rs/kontra/danas-je-dan-posvecen-njima-sva-tragedija-izbeglica-u-jednoj-recenici/fdvw1wdAutori:Teme:

noizz.rs


Naslov: Danas je dan posvećen njima: Sva tragedija izbeglica u jednoj rečenici

3865

pre 17 minuta Operacija Oluja Foto: Youtube/BHBanjaLuka Nick / Noizz.rs Više se i ne sećam tačno ukom razredu osnovne smo dobili novog druga. Bio je poreklom Srbin iz Hrvatske, ali što se nas vršnjakatiče, na čelu mu je pisalo da je izbeglica. Kao da je bio šugav, a takvom tretmanu je i bio izložen. Odmahsu počeli da se sprdaju sa načinom na koji je akcentovao pojedine reči. Bilo mi ga je žao jer je, jadan,bio dobar ko hleb. Brzo smo se sprijateljili. Kao da zadaci iz fizike i matematike sami po sebi nisu bilidovoljno mučni, morao je da trpi i klinačku torturu. Naši "drugari" su ga gledali s visine, komentarisalinjegovu oskudnu garderobu, branio se kako je znao i umeo... Kad vratim film, bilo je jezivo toposmatrati. Tad sam prvi put video da u praksi zaštita pedagoga ne postoji. Boriš se, mučiš se, preživiš, inaravno vučeš traume za celog života. Naravno, ljudi i danas govore kako "deca znaju da budu okrutna",te "bili smo deca". E, sere mi se od toga. Jeste, bili smo deca, ali šta deca znaju. Reći ću vam. Ono štoim se servira u kući, ono što čuju od svojih roditelja. Da su prljave izbeglice došle ko zna odakle (a ne izsusedne države udaljene 500 kilometara), da će da nas zaraze nečim, da se šire, da će nam otmu "naše"(a realno većinu nas 90-ih pas za šta nije imao da ujede, al dobro)...To su predstave koje su bileservirane. U praksi, izbelice jesu izgledale kao da su pale s Marsa, ali pitao bih vas kako biste izgledali dase 10 puta selite za jedno polugodište, da svakog meseca upoznajete nove drugare i profesore, da svakomalo dobijate vesti o rođacima koji su poginuli, da strepite hoće li vam rođeni baba i deda izvući živuglavu... Ono što mi posebno ide na živce su likovi koji u ovom trenutku, kad u Srbiji ima oko 6.000 novihizbeglica i migranata, od kojih, po rečima zvaničnika, samo 120 želi da ostane, drame što nas država nepita za dozvolu "pre nego što nam ih useli u kuću" i "steknu veća prava nego mi". Alo, bre, šta je smozgom? Kakva je to ksenofobija i fašizam, idite lečite frustracije na drugom mestu. Ne bojte se zasvoje kvadrate, nećete u grob da ih ponesete. Bolje da šiljite svoje oštre stavove prema političarima kojinam svima kroje kapu. Ovako je izgledala ozloglašena operacija hrvatske vojske - "Oluja" Foto:Youtube/Nedeljnik Vreme / Noizz.rs Danas, kao ni pre 20 godina, izbeglice, odakle god da dolaze, nisukrive zbog stanja ni u svojoj, a pogotovo ne u našoj zemlji. Šta god da kupuju - to rade od svojih para.Imajte na umu da su možda imali veći standard od vas, dok ih muka nije naterala da se isele. Da kodnas cvetaju ruže, verovatno bi davno došli. Sve su to obični ljudi koji po običaju najviše nadrljaju. NaSvetski dan izbeglica sva njihova tragedija staje u tvit Nataše Buzurović. "Niko ne napušta svoj dom ipostaje izbjeglica zato što to želi, već što mora", napisala je Nataša, uz citat iz knjige "Izbjeglice se delena dvije vrste: na one s fotografijama i na one bez fotografija, rekao je jedan Bosanac, izbjeglica."Govoreći o izbeglicama, Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije, je na TV N1 rekao je da je zaone koji ne žele da ostanu Srbija ogromna čekaonica, u kojoj su skoro sva vrata zatvorena ili prete dabudu zatvorena skroz. "Razna rešenja su moguća za ovih 120 ljudi koji žele da ostanu. Neće Srbijapropasti ako integriše 120 ljudi, naprotiv", smatra on. Cucić je naglasio da je broj izbeglica daleko većiod 28.000 koliko ih je u tom statusu. "Više od 350.000 izbeglica iz bivših jugoslovenskih republika je sadu Srbiji. Oni imaju mnoga nerešena pitanja - penzije, devizne štednje, obnove objekata, radni staž...",rekao je Cucić. "Uz to treba dodati 210.000 ljudi iz južne srpske provincije, sa manje od 1,5 odstoodrživog povratka, što je neslavni rekord u svetu. Dakle, ukupno skoro 10 odsto stanovnika našedržave", dodao je on. Izvor: Noizz.rs


https://noizz.rs/kontra/danas-je-dan-posvecen-njima-sva-tragedija-izbeglica-u-jednoj-recenici/fdvw1wd


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Agro dnevnik20.06.2017 15:00:00 35:0020.06.2017 15:05:00 0:54

Autori:Teme:

RT Vojvodina 1


Naslov: Pomoć izbeglim i prognanim licima

923

SpikerPredsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović izjavio je da je cilj da se narednih pet do sedam godina sveizbegličke porodice u Vojvodini u potpunosti integrišu i da se izbriše razlike između onih koji imajuformalni status izbeglih i raseljenih sa prostora bivše Jugoslavije i oni koji u Vojvodini žive decenijama istotinama godinama unazad. Mirović je u Kucuri gde je posetio izbegličke porodice povodom svetskogdana izbeglica rekao da će Pokrajinska vlada u budućnosti više sredstava izdvajati za pomoć izbeglim iraseljenim i prognanim licima i kada je reč o stambenim problemima i kada je reč o problemimaosnaživanja radi ekonomskog opstanka. U Srbiji ima više od 27.000 onih koji su registrovani kao izbeglai prognana lica, a najveći deo njih nalazi se u Vojvodini i zbog toga je naša odgovornost veća i zbogtogaadležnog fonda za izbegla, prognana i raseljena lica, naglasio je predsednik Pokrajinske vlade.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Ovo je Srbija20.06.2017 15:00:00 130:0020.06.2017 15:37:00 2:01

Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Dve godine rada prihvatnog centra

1914

SpikerU Preševu je obeleženo dve godine uspešnog rada prihvatnog centra za migrante, kroz taj centar je odpočetka jula 2015 godine prošlo oko milion ljudi. Na svetski dan izbeglica u centru boravi 639 migranata.ReporterOd napuštene fabrike bivše duvanske industrije, do kompletno uređenog centra za prihvat migranata.Pre dve godine ovde je prolazila 10.000 ljudi dnevno u letnjim mesecima, sada ovde privremeno boraviznatno manje migranata.Migrant iz AfganistanaLjudi u ovom kampu su dobri prema izbeglicama i migrantima, mi smo i dalje privremeno ovde, neželimo da idemo dalje.ReporterPrvo su preuređeni objekti za registrovanje, smeštaj, zbrinjavanje, od pre godinu dana migranti koriste isportske terene, trpezariju, prostorije za fakultativne aktivnosti, kafić.ReporterUređenju prihvatnog centra doprinose i sami migranti, kreče zidove, farbaju ogradu, a neki od njih seprofesionalno bave slikarstvom pa su na ovaj način ulepšali centar.HamanSrećan sam što mogu da pomognem, osam meseci sam u kampu, volim da čistim i učestvujem usređivanju.ReporterOrganizacija Međunarodni donatori uložili su u rekonstrukciju i opremanje prihvatnog centra u Preševuviše od tri miliona evra.Karla Herši, stalna kordinatorka UN-a u SrbijiMislim da su srpske vlasti radile veoma naporno kako bi u ovom kampu obezbedile veoma komfornusituaciju za ljude koji su u njemu smešteni. Ne samo da u kampu postoje odlični uslovi, higijenski,postoje mnoge rekreativne aktivnosti.Aleksandar Vulin, ministar za radBeskrajno sam ponosan na Srbiju i sve njene građane, jer smo pokazali da kao nijedna druga zemlja uEvropi, a možda I u svetu smo u stanju da razumemo tuđu muku i u stanju smo da pokažemo koliko smoi organizovani i solidarni.ReporterU prihvatnom centru u Preševu organizovana je nastava neformalnog tipa za decu, od 7 do 15 godinačasove drže volonteri više organizacija i sami migranti.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Srbija On Line20.06.2017 15:00:00 155:0020.06.2017 15:13:00 0:51

Autori:Teme:

Kopernikus


Naslov: Problemi zbrinjavanja izbeglica

909

SpikerZaštitnik građana ocenio je danas da su problemi zbrinjavanja izbeglica iz ratom zahvaćenih područjasada daleko složeniji i komplikovaniji, jer se oni sada duže zadržavaju u Srbiji, za razliku od prethodnogperioda kada su samo prolazili na putu ka Evropskoj uniji i zadržavali se po nekoliko... Neznatan, brojnjih želi da traži azil u Srbiji, dok većina planira da prođe dalje, ka razvijenim zemljama Evropske unije,navodi se u saopštenju Zaštitnika građana povodom Međunarodnog dana izbeglica.Dodaje se da je zaštitnik posetio brojna mesta na kojima borave ili kroz koja prolaze migranti i da jeuspostavio stalni dijalog sa državnim organima nadležnim za rešavanje pitanja izbeglica, kao i da jeučestvovao na brojnim međunarodnim i regionalnim skupovima posvećenim unapređenju položajaizbeglica i migranata i jačanju prekogranične, međudržavne saradnje u rešavanju tog nadnacionalnogfenomena.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Novosti20.06.2017 15:00:00 45:0020.06.2017 15:12:00 0:46

Autori:Teme:

Radio Novi Sad


Naslov: Proterani Srbi i dalje ne mogu da ostvare svoja prava

700

SpikerPredsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta podseća da 22 godine od završetka rata u Hrvatskoj iBosni i Hercegovini i 18 godina od završetka rata na Kosovu i Metohiji stotine hiljada proteranih Srba idrugih oštećenih građana i dalje ne mogu da ostvare svoja prava.SpikerLinta poziva međunarodne organizacije, Ameriku i Nemačku da od vlasti u Zagrebu, Sarajevu i Prištinizahtevaju primenu Bečkog sporazuma o sukcesiji koji štiti imovinska i stečena prava građana sa područjabivše Jugoslavije koja su imali na dan 31. 12. 1990. godine. On insistira i na prekidu politike dvostrukihstandarda u suđenjima za ratne zločine, kao i da sve žrtve budu poštovane i uvažavane na jednak način.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Srbija On Line20.06.2017 15:00:00 155:0020.06.2017 15:10:00 2:55

Autori:Teme:

Kopernikus



2547

Spiker:U četiri prihvatna centra za smeštaj izbeglica i migranata u Pčinjskom okrugu - u Preševu, Bujanovcu,Vranju i Bosilegradu, smešteno je ukupno 937 ljudi za koje se svakodnevno obezbeđuje po tri obroka,izjavio je danas portparol Komesarijata Srbije za izbeglice Ivan Mišković. Broj izbeglica i migranata kojidolazi u Srbiju stagnira ili opada jer su granice manje ili više zatvorene. U svim prihvatnim centrima zamigrante i izbeglice u Srbiji ima slobodnih mesta. Uspeli smo da unapredimo smeštaj, poručujerukovodstvo komesarijata.Reporter:Mišković je za agenciju Beta izjavio da je među izbeglicama i migrantima najviše državljana Avganistana– 61 odsto, na drugom i trećem mestu po brojnosti su državljani Iraka – 13 odsto i Pakistana – 12 odsto,dok broj izbeglica iz Sirije iznosi pet procenata, a iz Irana tri odsto. Mišković je naveo da podacipotvrđuju da je za sve migrante Srbija i dalje isključivo zemlja tranzita, a ne zemlja u kojoj bi da ostanu.Po podacima MUP-a, ove godine nameru da zatraži azil u Srbiji izrazilo je više od 2.500 izbeglica imigranata s Bliskog istoka. U Prihvatnom centru u Preševu su smešteni migranti svih struktura, dok su uVranju i Bujanovcu uglavnom porodice s decom. Pored obezbeđena po tri obroka dnevno, od kojih su dvakuvana, u skladu s njihovim religijskim navikama i običajima, u toku ramazanskog posta omogućeno je isvim vernicima koji poste, da poštuju svoje običaje, kazao je Mišković. Izbeglice i migranti s Bliskogistoka su u gradovima na jugu Srbije uglavnom prećutno prihvaćeni, a otvaranje prihvatnih centara nijeizazvalo protivljenje građana niti lokalnih vlasti. Najveći teret migrantske krize podnelo je Preševo koje jei prvo dobilo Prihvatni centar u julu 2015. godine, u renoviranim prostorijama fabrike duvana. Tuda je dodanas prošlo i registrovano oko milion izbeglica i migranata koji su svi nastavili put prema zemljama EU.U ovom centru je danas 649 migranata i izbeglica. U Prihvatnom centru u Bujanovcu, otvorenom prošlegodine u renoviranim prostorijama bivše fabrike "Svetlost", smešteno je 108 migranata, Vranje jePrihvatni centar dobilo prošlog meseca, u prostorijama motela na ulazu u grad, gde su smeštena 134čoveka. U Bosilegradu je Prihvatni centar za migrante i izbeglice otvoren u renoviranim prostorijamaopštinskog centra za socijalni rad, koje su bile namenjene za smeštaj starih lica. Tamo je sada smešteno46 osoba. Bosilegrad je i jedina opština u Srbiji koja je saopštila da su izbeglice dobrodošle i da grad odnjih ima koristi, a ne štete.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Novosti dana20.06.2017 15:00:00 40:0020.06.2017 15:09:00 3:26

Autori:Teme:

Radio Beograd 1



3225

Voditelj:Slušate Novosti dana Radio Beograda 1. Obeležava se Svetski dan izbeglica. Ujedinjene nacije susaopštile da je do kraja 2016. godine rekordnih 65 miliona ljudi bilo primorano da napusti svoje domovezbog sukoba, nasilja i progona u matičnim državama. U Srbiji 28.000 ljudi zvanično ima status izbeglica,izjavio je povodom Svetskog dana migranata komesar Vladimir Cucić. Devedesetih je, podseća, u Srbijiiz bivših Jugoslovenskih republika izbeglo više od pola miliona ljudi. Većina i posle više od dve decenijenema rešen penzijski status, a dosta je i imovinskih problema. Najveći je stambeni, a njegovo rešavanjekroz regionalni program pomažu Evropska unija i Amerika. Zato je komesar u pratnji američkogambasadora u Srbiji posetio porodicu Jovičić koja u Ilincima kod Šida konačno završava svoj krov nadglavom. Pripremila Marina Bajić.Marina Bajić, reporter:Na Vidovdan pre 14 godina Branislav Jovičić je u rodnim Ilincima upoznao Mirjanu. Ona je 1991. sa samo7 pobegla iz Vučkovca u Hrvatskoj.Mirjana Jovičić:Ceo život sam išla od kuće do kuće. Ovamo živim godinu dana u stanu pa te onda ajde dalje. Moji suradili kao nadničari. Tako su nas i školovali.Marina Bajić, reporter:Marijaninu sudbinu devedesetih je delilo 600.000 izbeglica iz Bosne, Hrvatske i Slovenije. Do danas je uSrbiji ostala polovina. Bore se za penzije, zemlju, dokumenta, status. Najpre, za krov nad glavom.Jovičići su 1700 porodica koja završava kuću zahvaljujući čuvenom programu regionalnog stanovanja. Ontraje četiri godine i finansiraju ga EU i Amerika. Mali Jovičići-Milenko, Nataša i Ljuba konačno će imatisvoju sobu, kaže Branislav.Branislav Jovičić:Grubi radovi su uglavnom svi gotovi. Ostalo je da se još pregletuje, okreči. Struja je razvedena trebasamo da dođe Elektrodistribucija da se spoji i da se preselimo.Marina Bajić, reporter:Branislav i Mirjana gaje koze i kokoške. Imaju i baštu. Rade sezonski. Školuju decu. Snalaze se, kažu,kao i većina izbeglih u Ilincima. Pomažu im i Međunarodna organizacija, Evropska unija i Amerikanajviše. Za 13 godina Vlada Amerike pomogla je izbeglima sa 20 miliona dolara otkriva ambasador uSrbiji Kajl Skot koji je danas kod Jovičića probao šljivovicu.Kajl Skot, ambasador SAD u Srbiji:Desetine hiljada ljudi su izgubili život i stotine hiljada ljudi su bili primorani da beže od svojih kuća. Zanjih ta trauma, za neke od njih već generacije još uvek traje.Marina Bajić, reporter:Problem je što im se kraj ne nazire, tvrdi komesar za izbeglice Vladimir Cucić. Mnoga prava u bivšimJugoslovenskim republikama još uvek nisu ostvarena.Vladimir Cucić, komesar za izbeglice:Dali će ta borba da se prekine, skoro neće. Da postoji volja ne bi se onda toliko dugo ni rastezalo.Očigledno je da za rešavanje nekakvih pitanja uprkos ozbiljnim međunarodnim pritiscima ne postoji nivolja ni spremnost kod jednog broja naših komšija da te probleme reši i da tim konačno zatvorimo ovu niza koga dobru stranicu istorije iza nas.Marina Bajić, reporter:Dobro je ipak što postoji međunarodna pomoć, zaključuje Cucić. Najviše novca za rešavanje stambenihpitanja izbeglih donirala je Evropska unija. U poslednje četiri godine čak pola milijarde evra.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Ovo je Srbija20.06.2017 15:00:00 130:0020.06.2017 15:09:00 0:15

Autori:Teme:

RTS1



237

Spiker:U svetu ima oko 65,5 miliona izbeglica, a polovinu čine deca. U Srbiji je od početka 2016. boravilo oko100.000 migranata izbeglica. Izbeglički status u našoj zemlji ima oko 30.000 ljudi uglavnom sa prostorabivše Jugoslavije.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Na beogradskim talasima20.06.2017 15:00:00 180:0020.06.2017 16:12:00 1:27

Autori:Teme:

Radio Studio B



1401

SpikerSvetski dan izbeglica dočekujemo tako što je zatvoren i poslednji formalni kolektivni centar u Beogradu uKrnjači, jer je prošle godine izgrađen objekat socijalnog stanovanja gde je useljeno 36 porodica a brojporodica izbeglica i interno raseljenih lica kojima je grad pomogao za poslednje dve i po godine kreće seoko 1.300, rekla je v.d. sekretara za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević gostujući u našem jutarnjemprogramu. Ona je podsetila da grad tokom cele godine za interno raseljena lica ima otvorene javnepozive koji se tiču seoskih domaćinstava kao i dodele građevinskog materijala.Nataša StanisavljevićVrednsot jednog seoskog domaćinstva je milion i 150.000 dinara. Pored toga, znači to seoskodomaćinstvo može da bude na teritoriji celog Beograda, cele da kažemo Republike.... i u smislu da onisami biraju gde žele da kupe tu kuću. Njena vrednost je tolika, znači grad učestvuje u ovoj vrednosti. Iono što je veoma bitno to je kada su sve ove vrste pomoći u pitanju one su bespovratne. Trajno njimadodeljene i mislim da je to prava stvar zašto ljudi, ajd da kažem su protekle dve godine se tolikoprijavljivali jer su prvi put videli da neka pomoć koja je da kažem i obećavana, da se ona i realizuje imislim da je to negde i najznačajnije da su svi ovi negde rezultati i ostvareni ili su da kažem na putu dabudu završeni do kraja ove godine ili početkom sledeće godine.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Novosti dana20.06.2017 15:00:00 40:0020.06.2017 15:12:00 2:10

Autori:Teme:

Radio Beograd 1


Naslov: Prihvatni centar u Preševu

2258

Spiker:U Preševu je obeleženo dve godine postojanja i uspešnog rada Prihvatnog centra za migrante. Kroz tajCentar je od početka jula 2015. godine prošlo oko milion ljudi. Na svetski dan izbeglica u Centru boravi639 migranata. Javlja Danica Mirić.Danica Mirić, reporter:Od napuštene fabrike bivše duvanske industrije do kompletno uređenog Centra za prihvat migranata. Predve godine ovuda je prolazilo i do 10000 ljudi dnevno u letnjim mesecima, sada ovde privremeno boraviznatno manje migranata. Oni su zadovoljni uslovima u Centru.Sagovornik 1:Ljudi u ovom kampu su dobri prema izbeglicama, migrantima. Mi smo i dalje privremeno ovde i želimoda idemo dalje.Sagovornik 2:Srećan sam što mogu da pomognem. 8 meseci sam u kampu. Volim da čistim i učestvujem u sređivanju.Danica Mirić, reporter:Prvo su preuređeni objekti za registrovanje, smeštaj, zbrinjavanje. Od pre godinu dana migranti koriste isportske terene, trpezariju, prostorije za fakultativne aktivnosti, kafić. Organizacija Međunarodni donatoriuložili su u rekonstrukciju i opremanje Prihvatnog centra u Preševu više od tri miliona evra. Karla Herši,stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji istakla je da će Ujedinjene nacije i dalje podržavati Srbijuu migrantskoj krizi.Karla Herši, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji:Mislim da su srpske vlasti radile veoma naporno kako bi u ovaj kamp obezbedile veoma konfornusituaciju za ljude koji su u njemu smešteni, ne samo da u kampu postoje odlični uslovi higijenski, postojei mnoge rekreativne aktivnosti.Danica Mirić, reporter:Ministar za rad i predsednik radne grupe Vlade za rešavanje problema migracionih tokova, AleksandarVulin, rekao je da je Srbija primer humanog i odgovornog odnosa prema migrantima.Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračkih i socijalnih pitanja:Beskrajno sam ponosan na Srbiju i na sve njene građane jer smo pokazali da kao ni jedna druga zemljau Evropi pa možda i u svetu, smo u stanju da razumemo tuđu muku i u stanju smo da pokažemo kolikosmo i organizovani i solidarni.Danica Mirić, reporter:U Prihvatnom centru u Preševu organizovana je i nastava neformalnog tipa za decu od 7 do 15 godina.Časove drže volonteri više organizacija i sami migranti.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Novosti20.06.2017 15:00:00 45:0020.06.2017 15:10:00 1:46

Autori:Teme:

Radio Novi Sad



1727

Spiker:U Srbiji je registrovano više od 27.000 izbeglih i prognanih a većina živi u Vojvodini. Povodom svetskomdana izbeglica predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović sa saradnicima iz Fonda za pružanje pomoćiizbeglim, prognanim i raseljenim posetio je izbegle porodice koje žive u Kucuri, i tom prilikom uručio impomoć koje su dobili na konkursu Fonda za ekonomsko osnaživanje izbegličke populacije. PojedinostiGojko Kekić.Reporter:Zdravka Kecman u Kucuru je došla iz Hrvatske, njena porodica je među onima kojima je uručena pomoć.Suprug i ona bave se pčelarstvom i dobili su vrcaljku i cedilo za med, a uskoro očekuju košnice. Zdravkakaže da im ova pomoć puno znači.Zdravka Kecman:Počeli smo pre tri godine sa pet košnica, 10 pa 15, sada ove godine da proširimo da možemo da živimood našeg rada.Reporter:Ideja je Pokrajinske vlade da u narednim 5 do 7 godina sve izbegličke porodice u Vojvodini integriše unaše društvo, poručuje predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.Igor Mirović:To je kranji cilj i na tome ćemo raditi i finansijskim sredstvima i svim drugim kapacitetaima Pokrajinskevlade. Ja sam veoma zadovoljan načinom na koji je Fond sproveo ovu akciju, na osnovu kriterijuma, naosnovu elemenata koji omogućuje da pomoć zaista dođe u prave ruke, bez bilo kakvih zloupotreba,nastavićemo sa ovim programima jer ćemo verujem za ovo kratko vreme koje je pred nama uspeti današ ključni cilj ostvarimo, da izbegle i raseljene trajno integrišemo u naše društvo.Reporter:Iz fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima, najavljuju pravljenje nove bazepodataka u kojoj će precizno biti naveden broj izbegličkih i prognanih porodica, i koji paketi pomoći su imnajneophodniji.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017


Autori:Teme:

Pink



414

Spiker:Povodom Svetskog dana izbeglica predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta podseća da 22 godineod završetka rata u Hrvatskoj, i Bosni i Hercegovini i 18 godina od završetka rata na Kosovu i Metohijistotine hiljada proteranih Srba i drugih oštećenih građana i dalje ne mogu da ostvare imovinska i brojnadruga prava. U Srbiji je i dalje više od 350.000 izbeglica iz bivših jugoslovenskih republika.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Vesti 16/B9220.06.2017 16:00:00 75:0020.06.2017 16:00:00 2:14

Autori:Teme:

TV B92

Izbeglice i azilanti / migranti; MigracijeNaslov: Danas je svetski dan izbeglica

2168

Spiker:Danas je svetski dan izbeglica, migrantski centar za izbeglice u Preševu postoji 2 godine, kroz to mestodo sada je prošlo oko milion izbeglica. Prema oceni stranih humanitarnih organizacija, to je jedan odnajbolje organizovanih centara za izbeglice u svetu.Reporter:Mladi bračni par Širin iz Iraka i Farhad iz Avganistana su 9 meseci u braku i godinu i po dana uizbegličkom centru u Preševu, uskoro očekuju da dobiju bebu ali i da nastave put ka Evropskoj uniji.Širin, Irak:U 8 mesecu sam trudnoće i ne bih želela da se porodim ovde, plašim se za dete i hoću samo da nastavimput do moje rodbine.Farhad, Avganistan:Ona ima 4 brata i ne znam koliko sestara, 6 sestara u Nemačkoj.Reporter:U Centru u Preševu najduže borave porodice sa decom koja očekuju da im mađarske vlasti odobre ulazaku Evropsku uniju.Šerlua, Sirija:Ovde smo već godinu dana supruga, ja i dvoje dece, problem je što živimo u ovim šatorima, uslovi nisuloši ali nemamo svoj dom.Reporter:U Centru u Preševu smešteno je 650 migranata. U četiri kampa na jugu Srbije u Preševu, Bujanovcu,Bosilegradu i Vranju trenutno je smešteno 937 migranata, najviše ih je iz Avganistana oko 60%, zatim izIraka, Pakistana, Sirije i Irana. Centar u Preševu napravljen je pre 2 godine na mestu propale fabrikeduvana.Aleksandar Vulin, ministar za rad, boračka i socijalna pitanja:Prvi put da su osetili da se prema njima ponaša kao prema ljudskim bićima, da su osetili da se premanjima ponaša kao prema ljudima koji imaju pravo na svoje dostojanstvo, koji imaju pravo na zaštitu, kojiimaju pravo da budu poštovani. To je bilo važnije i od kreveta, i od hrane, i od leka.Reporter:Strane humanitarne organizacije su do sada za izgradnju centra donirala oko 3 miliona evra.Karla Herši, koordinatorka UN u Srbiji:Prihvatni centar u Preševu je jedan od najboljih koji sam do sada videla. Verujem da Vlada radi veomapredano da ga učini što udobnijim.Ardita Sinani, predsednica Opštine Preševo:Ja sam ponosna na moje sugrađane koji su dobro primljeni, i oni su se baš dobro ponašali samigrantskom krizom.Reporter:U Prihvatnom centru u Preševu može da boravi oko hiljadu migranata.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 16:22


Beta


Naslov: Neki vid školovanja dece migranata samo u prihvatnom centru u Preševu

1592

VRANJE, 20. juna 2017. (Beta) - Predsednik Okružne komisije za upis učenika za Pčinjski okrug JovicaStevanović izjavio je danas da i pored najava da će i deca izbeglica i migranata koja duže vreme boraveu Srbiji od naredne školske godine na neki način biti uključena u program nastave, za sada nemauputstava Ministarstva prosvete da li će se i na koji način ta ideja sprovesti u delo."Bilo je takvih najava ali mi nikakva uputstva za sada nismo dobili. Za sada je samo u prihvatnom centruu Preševu organizovan neki vid škole, ali to nije klasičan vid nastave već su u pitanju radionice prekokojih se deci pomaže da prihvate stresnu situaciju kroz koju prolaze, kao neki vid pomoći", rekao jeStevanović.

On je dodao da u radu sa decom migranata u Preševu učestvuju i prosvetni radnici iz Vranja, ali da oninisu angažovani preko Ministarstva prosvete već preko medjunarodnih organizacija.

Prema podacima republičkog Komesarijata za izbeglice, u prihvatnim centrima u Preševu, Bujanovcu,Vranju i Bosilegradu trenutno je smešteno 937 izbeglica iz zemalja Bliskog istoka, medju kojima je velikiprocenat dece školskog ili predškolskog uzrasta.

U prihvatnom centru u Preševu smešteno je 649 migranata i izbeglica, u Vranju 134, Bujanovcu 108, a uBosilegradu 46 izbeglica.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice, u Srbiji se trenutno nalazi izmedju 6.000 i 7.000 izbeglica imigranata medju kojima je najviše državljana Avganistana, oko 61 odsto, slede Iračani sa 13 odsto,Pakistanaca je oko 12 odsto, dok broj izbeglica iz Sirije iznosi pet a iz Irana tri odsto.


www.beta.rs


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Dan uživo/N120.06.2017 16:55:00 125:0020.06.2017 18:22:00 2:53

Autori:Teme:

N1


Naslov: Izbeglice u BiH

2770

VoditeljSasvim očekivano. Još je teža situacija u Bosni i Hercegovini, koja je bila zahvaćena ratom. Ekipa N1 izSarajeva posetila je najveće kolektivno naselje u toj zemlji i proverila šta je sa raseljenim licima u Bosni iHercegovini koja ni posle 20 godina nemaju rešen status.Nataša Tadić, reporterVeć 22 godine Medina Fejzić živi u naselju Mihatovići. Među prvim stanovnicima naselja deselila je izVlasenice sa sestrama, ocem i majkom. Tu je upoznala muža i oformila porodicu. Za povratak šansenema.Medina Fejzić, izbeglica iz VlaseniceVjerujte da niko ni meni ni mužu nije nudio nikakve donacije. Predavali smo kad je se god predavalo.Međutim, nismo nikad došli na red. Sad čekamo na neki taj smještaj. Eto.Nataša Tadić, reporterNaselje je izgrađeno 1995 godine u njemu su trenutno smještena 124 raseljena porodice iz devet opštinaRepublike Srpske. Značajan dio raseljenih lica dobio je donacije i odselio.Midhat Vrabac, upravnik kolektivnog naselja MihatovićiOni koji su ostvarili ta prava koji su uspjeli to, oni su se vratili u opštinu prijeratna prebivališta. Neki nisuuopšte dobili, neki su djelomično. Tako da ima, ovaj, problema sa tim što ljudima nije dovršeno do kraja,finaliziran objekat, recimo, objekat, recimo, infrastruktura. Ako nemate vodu i struju, naravno, ovaj da,ne možete živjeti u neuslovnom objektu. Jer uglavnom su ovde porodice, višečlane porodice sa više,dakle, djece.Elvira Džanić, izbeglica iz ZvornikaPa, eto, nama je dobro. Šta ćemo, nemamo bolje. Pa ja. Plaćam struju punu, ćumur ne dobijam, voda sene plaća, doduše, i smeće i eto.Nataša Tadić, reporterUz mnoge socijalne probleme, već treće generacije se rađaju u neuslovnim stambenim jedinicama, umemu, oronulim zidovima i pod trošnim krovovima. Popraviti ništa ne mogu jer rijetki su oni koji imajuposao. Svi se snalaze kako znaju i moraju.Fatima Ramić, izbeglica iz SrebreniceImamo krave. Imali smo ovce pa smo prodali. Sada krave imamo. Živi se kako se gdje zaradi. Nikakvogprimanja , samo dječiji doplatak što imamo.Nataša Tadić, reporterNajavljeno zatvaranje kolektivnih centara stvara neizvjesnu budućnost ovim ljudima i ponovnu selidbu.Ali gdje da se sele?Medina Fejzić, izbeglica iz VlasenicePa ništa, vjerruje te, kad čujemo na TV-u, da su došle, taj neki novac, za nas, za izbeglice, prikazuju ovonaselje i pričaju o tome, kad odemo gore, međutim oni nama samo dvije godine, pa onda opet kad prođute dvije godine, opet dvije godine, i sve tako. Tako da smo izgubili svu nadu.Nataša Tadić, reporterZatvaranje svih kolektivnih centara u državi bilo je planirano za 2017. godinu. Međutim, početkomgodine taj rok prolongiran je za 2020. godinu kada bi se trebao zatvoriti i ovaj najveći kolektivni centar uBosni i Hercegovini.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Dan uživo/N120.06.2017 16:55:00 125:0020.06.2017 18:04:00 1:37

Autori:Teme:

N1



1501

ReporterA Stribor Čolić, isti tata Srđan.Srđan Čolić, muzičarA prepoznali ste ga. Dobro. Drago mi je. Samo što je lepši od mene.ReporterMali plavušan ima 8 godina. Svira gitaru, glum ii vodi ozbiljne razgovore sa svojim tatom.Srđan Čolić, muzičarŠta si mi juče pričao o ljudima?SagovornikPa da postoje loši i dobri ljudi.ReporterEvo je i malena Lina. Unuka glumice Nade Blam. Došla je u bioskop sa bakom i mamom a ima i novuhaljinu.Nada Blam, glumicaIdemo kokice i u bioskop. To je glavno.ReporterNada Blam je davala glas čuvenim likovima u crtanim filmovima. A to joj i danas pomaže da ne čeka naraznim šalterima.Nada Blam, glumicaTo obavezno. Kaže neće nama Ejpril Onil da čeka. Ili Oliva da čeka. Ne.ReporterGlumac Miloš Vlalukin ne skida osmeh sa lica. Postao je tata. A najlepša uloga na svetu mu izuzetnoprija.Miloš Vlalukin, glumacDobro je. Sve kako treba onako. Sve u svoje vreme, lep osećaj, sve kako treba.ReporterBorka Tomović je izrazila želju da pred našu kameru stane sa Bodom Ninkovićem, pa smo je pitali da li jeto zato što joj je on omiljeni kolega?Borka Tomović, glumicaOdmah sam Bodu ščepala, sad kad je prošao. Nije on, ali nema veze. Tu je sad čovek.Boda Ninković, glumacNe nisam ja, nije ni ona. Ali, ali smo. Pa ništa, ja sam Smoki, a ti?Borka Tomović, glumicaJa sam Kruz Ramirez. Da.ReporterA onda je svako zauzeo svoje mesto ispred velikog platna. Kada se gleda crtani film, onda se samouživa. Pa smo i mi isključili kameru.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Dnevnik 1720.06.2017 17:00:00 25:0020.06.2017 17:09:00 0:17

Autori:Teme:

RT Vojvodina 1



297

Spiker:Slika o Srbiji značajno je promenjena zahvaljujući našem ponašanju u migrantskoj krizi, izjavio jeministar za rad Aleksandar Vulin, koji je prisustvovao obeležavanju dve godine postojanja i radaPrivremenog prihvatnog centra za migrante u Preševu u koji je uloženo više od 3 miliona evra.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Novosadsko popodne20.06.2017 17:00:00 90:0020.06.2017 17:57:00 0:20

Autori:Teme:

Novosadska TV



306

Reporter:Povodom Svetskog dana izbeglica predsednik Pokrajinske Vlade Igor Mirović posetio je četiri izbegličkeporodice u Kucuri. Tom prilikom uručio im je pomoć koji su dobili na konkursu Fonda za pružanje pomoćiizbeglim, prognanim i raseljenim licima za ekonomsko osnaživanje izbegličke populacije.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Dnevnik 1720.06.2017 17:00:00 25:0020.06.2017 17:07:00 2:07

Autori:Teme:

RT Vojvodina 1



2236

VoditeljDanas se obeležava svetski dan izbeglica. U Srbiji ima više od 27 hiljada onih koji su registrovani kaoizbegla i prognana lica a najveće deo njih nalazi se u Vojvodini zbog čega je naša odgovornost veća izbog toga ćemo u narednom periodu sa više sredstava finansirati projekte nadležnog fonda za izbeglaprognana i raseljena lica, rekao je u Kucuri predsednik Pkrajinske vlade Igor Mirović.ReporterU Srbiji trajno boravi 27.000 osoba sa izbegličkim statusom a najviše njih živi u Vojvodini. Nakonizbeglištva iz Hrvatske i godina podstanarskog života porodica Snežana Zrnić dobila je kuću u Kucuri ajedini izvor prihoda im je proizvodnja povrća.Snežana ZrnićDa nan nisu dali prvo kuću ne mogli nikako da krenemo, a sad je sve lakše sve samo po sebi, sve senamesti sve bolje i svaki dan je sve lakše i bolje.ReporterSnežana je upravo danas od pokrajinskog fonda dobila novi plastenik i nada se da će sa površine od 300metara kvadratnih uspeti da poveća prihode za svoje domaćinstvo.Snežana ZrnićPa snalazim se, pravim sve sama i prodam i kod kuće, malo, malo odem na pijaci i tako, dobro je.ReporterOvih dana pomoć vrednu 13 i po miliona dinara dobilo je ukupno 82 izbegličke porodice, a u toku su ikonkursi za dodelu seoskih kuća i građevinskog materijala.Duško Ćutilo, direktor Pokrajinskog fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licimaTi programi su ove godine i nešto veći i bolji, jer je upravo Pokrajinska vlada izdvojila novih 10 milionadinara kako bi smo konkurse mogli da pojačamo sa dodatnim sredstvima.ReporterPovodom svetskog dana izbeglica predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović obišao je u Kucuri porodicekoje su dobile pomoć i istakao odlučnost da se reše stambeni i materijalni problemi svih izbeglih.Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vladeNastavićemo sa ovim programima jer ćemo verujem za ovo kratko vreme koje je pred nama uspeti dataj naš ključni cilj ostvarimo da izbegle i raseljene trajno integrišemo u našem društvu.ReporterPomoć kroz program ekonomskog osnaživanja izbeglih i raseljenih dodeljuje se u zavisnosti od potrebaporodica, a kroz upravo završeni konkurs dodeljeno je 15 plastenika, 20 motokultivatora sa priključcima ioprema za pčelarstvo.



1/2

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 17:01

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:671496-Vulin-Slika-o-Srbiji-Autori:Teme:

www.novosti.rs


Naslov: Vulin: Slika o Srbiji promenjena zbog migrantske krize

4974

Vulin: Slika o Srbiji promenjena zbog migrantske krizeTanjug | 20. jun 2017. 15:41 | Komentara: 0Slika o Srbiji značajno je promenjena zahvaljujući našem ponašanju u migrantskoj krizi, izjavio jeministar za rad Aleksandar Vulin

Foto TanjugFoto TanjugSRODNE VESTIVulin: Ko ne glasa za predlog Vučića, ne može da ostane u koalicijiVulin: Ko ne glasa za predlog Vučića, ne može da ostane u koalicijiVulin: Srbi na KiM poslušali savet predsednika VučićaVulin: Srbi na KiM poslušali savet predsednika VučićaVulin: Doneta Uredba o poslovima koje deca ne smeju da rade

Vulin: Na rad u inostranstvo ići na zakonit način

Vulin o Kosovu: Mogu da uđem ili da izađem kada god hoću, bez bilo kakvog pitanja

BEOGRAD - Slika o Srbiji značajno je promenjena zahvaljujući našem ponašanju u migrantskoj krizi,izjavio je danas ministar za rad Aleksandar Vulin koji je prisustvovao obeležavanju dve godine postojanjai rada Privremenog prihvatnog centra za migrante u Preševu u koji je uloženo više od tri miliona evra.

Vulin je, povodom Međunarodnog dana izbeglica, istakao da je ponosan na Srbiju i sve njene građane jersu pokazali da su, kao nijedna druga zemlja u Evropi, pa možda i u svetu, u stanju da razumeju tuđumuku i pokažu koliko su organizovani i solidarni.

''Ovo je zemlja kroz koju je prošlo milion ljudi bez ijednog incidenta i to naravno nije slučajno.Zahvaljujući radu svih službi i ministarstava, kao i ogromnoj podršci građana Srbije sve ovo je bilomoguće. Da se prema njima nismo ponasali dostojanstveno kao prema ljudskim bićima zar mislite da bimilion ljudi prošlo bez incidenta'', rekao je Vulin dodajući da svaki građanin Srbije može da bude ponosanna sebe.

On je podsetio da je pre dve godine Vlada Srbije, po naređenu tada premijera Aleksandra Vučića,oformila Prihvatni kamp u Preševu.

Vulin se zahvalio sada predsedniku Srbije Vučiću na, kako je naveo, ogromnom ličnom doprinosu i tomešto je najviše puta kao premijer, od svih svojih kolega u Evropi, obišao migrante insistirajući na tome daprema njima moramo da budemo humani i dostojanstveni.

''Ovo ne bi bilo moguće bez ogromnog učesća svih pripadnika MUP-a i ličnog doprinosa ministra NebojšeStefanovića, kao što ne bi bilo moguće i bez velikog rada i entuzijazma pripadnika Vojske Srbije i pomoćiministara Bratislava Gašića i Zorana Đorđevića'', rekao je Vulin.

Prema njegovim rečima, to ne bi bilo moguće ni bez Mininstarstva zdravlja i ministra Zlatibora Lončara,ali i bez lokalne samouprave Preševa i svih građana Srbije koji su razumeli da je tuđa muka nešto na štamora da se odgovori.

Vulin je podsetio i da je u Migrantski centar u Preševu uloženo više od tri miliona evra dodajući da je sveto novac od donacija.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:671496-Vulin-Slika-o-Srbiji-promenjena-zbog-migrantske-krize


2/2

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 17:01

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:671496-Vulin-Slika-o-Srbiji-Autori:Teme:

www.novosti.rs


Naslov: Vulin: Slika o Srbiji promenjena zbog migrantske krize

''Vlada Srbije nije imala teret budžetskih davanja čitavoj migrantskoj krizi zato što je najveći deo novcabio obezbeđen od strane donatora, a na prvom mestu to je bila EU'', rekao je Vulin.

Tu su bili, kaže i bilateralni donatori - Japan, Norveška, Koreja, a imali smo pomoć i od strane Ruskefederacije.

Prema njegovim rečima, ne sme da se zaboravi i da su nam preko međunarodnih organizacija pomagale iSAD i Velika Britanija, kao i da je Vlada Nemačka, kroz razne projekte, mnogo uložila i u Preševu, ali i učitavu Srbiju.

''Naš cilj, kada smo počeli da radimo u Preševu, bio je da ove ljude zbrinemo, a onda smo, kako se krizarazvijala, razumeli da moramo da radimo i na njihovoj pravnoj, zdravstvenoj i svakoj drugoj zaštiti kakobi se oni osećali dostojanstveno i u Preševu i u Srbiji'', rekao je Vulin.

ODLUKA ILO NIJE PRESUDA, NASTAVIĆEMO SA BORBOM

MINISTAR za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin pojasnio je danas da seMeđunarodna organizacija rada (ILO) nije izjašnjavala o tome da li proterani Srbi iz Hrvatske imaju pravona penzije već je, kaže, dala mišljenje da li Hrvatska krši određene konvencije.

"To nije nikakva presuda. ILO je odgovorila na zahtev sindikata penzionera da saopšti da li Hrvatska kršiili ne krši konvencije zato što ne isplaćuje penzije Srbima iz Hrvatske za period trajanja građanskograta", naveo je Vulin.

"Međunarodna organizacija rada je samo navela da Hrvatska time ne krši konvencije" rekao je Vulin,navodeći da to mišljenje može da bude nešto što će Vlada Hrvatske koristiti, ali je naglasio da će Srbijanastaviti da se bori za penzionere.

Podsetio je da srpska vlada godinama insistira, a i on je više puta kao ministar tražio razgovore na tutemu.

"Nije moguće da ste radili neko vreme, da imate radni staž i da se to ne priznaje. Nastavićemo da seborimo za naše penzionere", poručio je Vulin i još jednom podvukao da mišljenje ILO nije presuda.

Hrvatski mediji su preneli da Medunarodna organizacija rada (ILO) smatra da Hrvatska nije dužna dapenzionerima pretežno srpske nacionalnosti iz nekadašnje SAO Krajina i Republike Srpske Krajine isplatipenzije za period od pocetka rata na do 1998. godine.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:671496-Vulin-Slika-o-Srbiji-promenjena-zbog-migrantske-krize


1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 17:09

http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/sremska-mitrovica/cucic-i-skot-posetili-izbeglicku-Autori:Teme:

www.rtv.rs


Naslov: Cucić i Skot posetili izbegličku porodicu

1331

Komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije Vladimir Cucić i ambasador Sjedinjenih AmeričkihDržava Kajl Skot, povodom Svetskog dana izbeglica, posetili su izbegličku porodicu Mirjane Jovičić uselu...ŠID - Komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije Vladimir Cucić i ambasador Sjedinjenih AmeričkihDržava Kajl Skot, povodom Svetskog dana izbeglica, posetili su izbegličku porodicu Mirjane Jovičić u seluIlinci kod Šida.U Ilincima, selu šidske opštine, izbegličke porodice žive od 90-ih. SAD do sada su donirale 20 milionadolara, za rešavanje stambenih problema izbeglih i raseljenih lica sa prostora bivše Jugoslavije u okviruregionalnog stambenog projekta. Porodica Jovičić je u okviru Regionalnog stambenog programa dobilapaket građevinskog materijala vredan 7.500 evra, da dovrši gradnju kuće. Zahvaljujući pomoći u radukoju su im pružile bivše izbeglice ova petočlana porodica konačno je rešila stambeni problem. Uizbegličkom statusu u Srbiji i dalje živi oko 28 hiljada ljudi. Pored stambenih problema izbeglice saprostora bivše Jugoslavije muče i pitanja dokumenata, penzija, radnog staža u zemljama porekla.Regionalni stambeni program je primer zajedničkog angažovanja na rešavanju stambenih problemaizbeglica u Srbiji koje SAD realizuju uz podršku Vlade Republike Srbije i nevladinih organizacija.


http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/sremska-mitrovica/cucic-i-skot-posetili-izbeglicku-porodicu_834141.html


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017


Autori:Teme:

RTS1

RedakcijaMigracije; Komesarijat za izbeglice Republike Srbije; Izbeglice i azilanti / migranti


1865

SpikerU Srbiji trenutno boravi 7 hiljada migranata. Rezultati trećeg istraživanja stavova građana premaizbegličkoj krizi pokazuju da građani i dalje saosećaju sa izbeglicama i da velika većina smatra da ih jeSrbija bolje prihvatila u odnosu na druge zemlje. Pozitivan stav prema migrantima ima 43 odsto građanašto je 1,8 odsto manje nego na početku migrantske krize.Ivan Gerginov Komesarijat za izbeglice i migracije SrbijeOpšte je mišljenje da smo se u ovom svi zajedno dobro poneli, to pokazuje anketa. Sećam se početakaubrzanog migracionog toka kada su, kada je jedna anketa pokazala da je najnegativniji odnos građanaMladenovca i Aleksinca koji do tada nikada nisu ni videli migrante, a bilo je dobro recimo u Lajkovcu iLoznici.Ana Košel Fondacija ana i Vlade DivacVrlo bitno je taj dodir između lokalnog stanovništva i migranta, znači sve one volonterske akcije kojesmo organizovali, sve one radove u školi koje smo radili, to doprinosi da se poboljšava mišljenje kod nasda su to ipak normalni ljudi, svakodnevni ljudi a kojima treba pomoć.SpikerAnketa je sprovedena u svim mestima gde postoje prihvatni centri. Negativna konotacija pala je u svimopštinama gde je rađeno istraživanje, osim u Šidu između ostalog jer je Prihvatni centar bio u centrugrada.Nenad Ivanišević državni sekretar u Ministarstvu za radNema razloga ni u Šidu da ljudi budu negativno raspoloženi prema tim ljudima, jer ove slike ovih ljudikoji ulaze u autobuse i vozove, upravo je karakterističan za taj deo Vojvodine, ali pre 25 godina i to smosve doživljavali. Dakle, mi jesmo nacija koja, kada kažem nacija, odnosno ljudi koji žive na ovimprostorima, jeste nažalost neko ko ima ogromno i bolno iskustvo, znamo šta znači biti izbeglica ili internoraseljno lice.SpikerOd početka izbegličke krize za poslednje tri godine kroz Srbiju je prošlo milion migranata.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017


Autori:Teme:

RTS1



913

SpikerDanas se obeležava Svetski dan izbeglica. Prema podacima Ujedinjenih nacija u svetu ima oko 65,5miliona izbeglica, a polovinu čine deca. U Srbiji je od početka 2016. boravilo oko 100 hiljada migranata,izbeglica. Izbeglički status u našoj zemlji ima oko 30 hiljada ljudi, uglavnom sa prostora bivšeJugoslavije. Povodom Svetskog dana izbeglica porukom se oglasio i prvi čovek Ujedinjenih nacija.Antonio Gutereš generalni sekretar Ujedinjenih nacijaU svetu gde nasilje primorava hiljadu porodica da svakoga dana beže i napuštaju tadašnji život, vreme jeda se pokaže globalna solidarnost sa izbeglicama. Zbog toga su Ujedinjene nacije i pokrenule peticijukoja poziva na udružene napore. Na današnji dan iskazujemo poštovanje snazi, hrabrosti i istrajnostimiliona izbeglica širom sveta. Ove godine taj dan takođe je i ključni trenutak da javnost iskaže podrškuporodicama koje su prisiljene na bekstvo.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 17:40


Beta


Naslov: Žene u crnom: Težak položaj izbeglica koje borave u Srbiji

1420

BEOGRAD, 20. juna 2017. (Beta) - Organizacija "Žene u crnom" ukazala je danas na Medjunarodni danizbeglica na "krajnje težak položaj izbeglica koje borave u Srbiji".

"Podsećamo da su vlasti Srbije početkom maja prisilno iselile izbeglice iz baraka kod autobuske stanice uBeogradu. Iako sa minimalnim uslovima za život, te barake su bile privremeni dom za više od hiljaduizbeglica. Pod naletom sile i bagera, ovo mesto koje je bilo oličenje solidarnosti i truda izbeglica, aktivistai gradjana/ki je nestalo preko noći", navodi se u saopštenju.

"Žene u crnom" su navele da na osnovu brojnih svedočenja izbeglica sa kojima razgovaraju zaključuju daje "bezbednost u kampovima, iako su pod kontrolom policije i Komesarijata, značajno gora, nego ubarakama".

Ocenili su "skandaloznim" to što uslovi u kampovima "uglavnom nisu bolji od onih u barakama" kodbeogradske autobuske stanice gde su migranti boravili pre iseljavanja.

"Nastavljen je i državni teror nad izbeglicama, koji podrazumeva ilegalne deportacije, kao i premeštanjeu udaljene kampove, kao što je nedavno bio slučaj, kada je 150 izbeglica nasilno premešteno iz kampa uObrenovcu, u kamp u Preševu, koji je među izbeglicama ozloglašen, zbog ilegalnih deportacija uMakedoniju i Bugarsku. Izbeglice iz kampa u Obrenovcu su često meta diskriminacije i nije im dopuštenoda koriste javni prevoz, kako bi došli do Beograda", navodi se u saopštenju.


www.beta.rs


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Vojvodinom20.06.2017 17:45:00 35:0020.06.2017 18:05:00 2:37

Autori:Teme:

RT Vojvodina 1

RedakcijaIzbeglice i azilanti / migranti; Vladimir Cucić; Komesarijat za izbeglice Republike Srbije


2323

Spiker:Danas je inače i Svetski dan izbeglica i Srbija ga dočekuje sa skoro 28.000 lica koja u našoj zemlji imajuizbeglički status. Oko 7.000 njih i dalje nema rešeno stambeno pitanje što je problem koji će premanajavama nadležnih iz Komesarijata za izbeglice biti rešen u naredne četiri godine. Sem Vlade Srbije,pomoć u zbrinjavanju izbegličkih porodica pružila je i ambasada SAD čiji su predstavnici obišli porodicuJovičić iz Ilinaca kod Šida.Novinar Slađana Zečević:Obeležavanje Svetskog dana izbeglica bio je povod posete ambasadora SAD Kajla Skata Ilincima u seluŠidske opštine u kojem žive izbegličke porodice od 90-tih. Sjedinjene Američke Države do sada sudonirale 20 miliona dolara za rešavanje stambenih problema izbeglih i raseljenih lica sa prostora bivšeJugoslavije u okviru regionalnog stambenog projekta.Kajl Skat, ambasador SAD:Priznajemo korake koje je Srbija radila zajedno sa Međunarodnim organizacijama, međunarodimdonatorima ali i nevladinim organizacijama da pomognu sve ove ljude iz Srednjeg istoka, iz Južne Azije. Ija sam došao danas u Šid ustvari da i priznajemo da još uvek traje problem iz 90-tih godina.Novinar:Porodica Jovičić je u okviru regionalnog stambenog programa dobila paket građevinskog materijalavredan 7 i po hiljada evra da dovrši gradnju kuće. Zahvaljujući pomoći u radu koju su im pružile bivšeizbeglice ova petočlana porodica konačno je rešila stambeni problem.Mirjana Jovičić:Znači puno, imam svoj krov nad glavom kad da kažem i deci isto tamo smo u jednoj sobi živeli a ovo jesada svako će svoju sobu imati.Novinar:U izbegličkom statusu u Srbiji i dalje živi oko 28.000 ljudi. Pored stambenih problema izbeglice saprostora bivše Jugoslavije muči i pitanje dokumenata, penzija, radnog staža u zemljama porekla.Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije:Od 650.000 ljudi koji su došli u Srbiju iz bivših jugoslovenskih republika, oko 350.000 se sada u njojnalazi, sa manje više nerešenim problemima ili nerešenim pravima u zemljama porekla. Znate u Srbiji supotrebe a prava su tamo odakle su izašli. Da li u Bosni, da li u Hrvatskoj.Novinar:Regionalni stambeni program je primer zajedničkog angažovanja na rešavanju stambenih problemaizbeglica u Srbiji koje SAD realizuju uz podršku Vlade Republike Srbije i nevladinih organizacija.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Telemaster 183020.06.2017 17:55:00 45:0020.06.2017 18:07:00 1:12

Autori:Teme:

Happy



1006

SpikerPitanje izbeglica već dve godine dominira u svetskim medijima. Na svetski dan, predstavnici nemačkeorganizacije za ljudska prava, za masovno umiranje, na Mediteranu, kažu da je to najtužnije poglavljeevropske erozije. Mediji izveštavaju da ljudi beže od rata, terorizma i progona. Međutim, većina procentapokazuje, da oko polovine svih izbeglica dolazi iz ekonomskih razloga, naročito iz Zapadne Afrike. Uzrokeizbeglištva moramo rešiti u zemljama iz kojih izbeglice dolaze. Često se navodi u komentarima idiskusijama,piše Dolče Vels i dodaje da je to nažalost pristup koji bi najranije za nekoliko decenija doneorazultate. Oko 11.500 migranata i izbeglica nalazi se trenutno u zemljama zapadnog Balkana, sa malošanse da stignu do željene destinacije u Evropi, ukazuje Infopark i povodom Dana izbeglica pozivadržavne institucije, međunarodne organizacije, civilno društvo, izbeglice i migrante, da kako navode,stanu u kadar i naprave zajednički selfi, kako bi označili početak novog sutra.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Vesti 1820.06.2017 18:00:00 50:0020.06.2017 18:00:00 2:03

Autori:Teme:

Prva televizija


Naslov: Preševski centar, jedan od najboljih

2038

Spiker:Oko milion izbeglica prošlo je za dve godine kroz privatni centar za migrante u Preševu. Po oceni stranihhumanitarnih organizacija, preševski centar je jedan od najbolje organizovanih centara za izbeglice usvetu.Novinar:Mladi bračni par Širin iz Iraka i Farhad iz Avganistana su devet meseci u braku i godinu i po dana uizbegličkom centru u Preševu. Uskoro očekuju da dobiju bebu ali i da nastave put ka EU.Širin, Irak:U osmom mesecu sam trudnoće i ne bih želela da se porodim ovde. Plašim se za dete i hoću samo danastavimo put do moje rodbine.Farhad, Avganistan:Ona ima četiri brata, ne znam koliko sestara, šest sestara, može u Nemačku, ja ne mogu da idem uNemačku.Novinar:U centru u Preševu najduže borave porodice sa decom koje očekuju da im Mađarske vlasti odobre ulazaku Evropsku uniju.Šerlua, Sirija:Problem je što živimo u ovim šatorima, uslovi nisu loši, ali nemamo svoj dom.Novinar Bratislav Ilić:U centru u preševu smešteno je 650 migranata. U četiri prihvatna centra na jugu Srbije u Preševu,Bujanovcu, Vranju i Bosilegradu trenutno je smešteno oko 937 migranata. Najviše ih je iz Avganistanaoko 60%, zatim iz Iraka, Pakistana, Sirije i Irana. Centar u Preševu napravljen je pre dve godine namestu propale fabrike duvana.Aleksanar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja:Prvi put da su osetili da se prema njima ponaša kao prema ljudskim bićima. Da su osetili da se premanjima ponaša kao prema ljudima koji imaju pravo na svoje dostojanstvo.Novinar:Strane humanitarne organizacije su do sada za izgradnju centra donirale oko tri miliona evra.Karla Herši, koordinatorka UN u Srbiji:Prihvatni centar u Preševu je jedan od najboljih od onih koje sam do sada videla. Verujem da Vlada radiveoma predano da ga učini što udobnijim.Ardita Sinani, predsednica Opštine Preševo:Ja sam ponosna na moje sugrađane koji su dobro primili i oni su se baš dobro ponašali sa emigrantskomkrizom.Novinar:U prihvatnom centru u Preševu može da boravi oko hiljadu migranata.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017


Autori:Teme:

Pink



414




1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 18:33


Tanjug

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: Sutra izložba radova dece i mladih izbeglica

2069

Nevladina organizacija "SOS Dečija sela Srbija", saopštila je da, povodom Međunarodnog dana izbeglica,organizuje sutra izložbu "Boje života" u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Autori izloženih radova i fotografija su izbeglice - deca i mladi koji borave u prihvatnim centrima Adaševcii Principovac.

Radovi prikazani na izložbi nastali su na likovnim radionicama koje su "SOS Dečija sela Srbija", uz pomoćakademskog slikara Miloša Ostojića, tokom aprila 2017. organizovala za decu i mlade u Adaševcima iPrincipovcu.

Kroz radionice je tokom četiri nedelje prošlo 135 polaznika i polaznica raznih uzrasta iz različitih zemalja.Rezultat su radovi na teme poput apstraktnog i akcionog slikarstva, mrtve prirode, portreta i mašte,nastali uz pomoć tehnika kao što su kolaž, akvarel, tempera i crtanje olovkom.

Izložba "Boje života" već je prikazana u Šidu, a nakon Beograda obići će i druge lokacije u Srbiji nakojima su SOS Dečija sela angažovana na pružanju pomoći i podrške izbeglicama.

"Ova izložba je kruna svega što smo radili gotovo mesec dana. Likovne radionice su rađene sa ciljem daimaju terapijski efekat - da im pomognu da savladaju neke svoje probleme, da se opuste i savladajusvoju kreativnost. Ima radova koji su vrlo depresivni i pokazuju njihovu trenutnu situaciju, a ima radovakoji su jako interesantni - naročito dečiji radovi, jer deca žele da, kroz svoje radove, nesebično podele sasvima nama svoje utiske i emocije", kaže slikar Ostojić.

"SOS Dečija sela Srbija", u okviru programa "Solidarnost", obeležiće 20. juna Međunarodni dan izbeglicai kroz radionice, kreativne sadržaje i različite aktivnosti za decu i porodice u prihvatnim centrima ukojima je organizacija angažovana na pružanju pomoći izbeglicama (Principovac, Adašvci, Preševo,Bujanovac, Kikinda i Obrenovac).

Odlukom Generalne skupštine UN, 20. jun se, kao Međunarodni dan izbeglica, obeležava od 2000.godine, sa ciljem da se skrene pažnja na položaj izbeglica širom sveta i ukaže na značaj pružanjapomoći, koja je ovim ljudima i više nego potrebna.


www.tanjug.rs


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Dnevnik/N120.06.2017 19:00:00 55:0020.06.2017 19:28:00 3:01

Autori:Teme:

N1


Naslov: Danas je Svetski dan izbeglica

2889

Spiker:Danas se obeležava Svetski dan izbeglica koji Srbija dočekuje sa gotovo 30.000 ljudi kojima je dodeljenizbeglički status, dok oko 700 raseljenih i zbeglih živi u 17 kolektivnih centara. U svetu je broj raseljenih iizbeglih osoba dostigao novi rekord do 65,6 miliona ljudi, a za dve godine kroz Srbiju je prošlo prekomilion izbeglica.Novinar:U kadar ovog selfija koji izbeglice u Srbiji prave u očajničkom pokušaju da skrenu pažnju na probleme sakojima se suočavaju ne bi stalo svih 11,5 hiljada ljudi koliko ih se nalazi u svim zemljama zapadnogBalkana. U Srbiji od ukupno 6.000 tek 120 osoba bi želelo da ostane a za većinu da ostvare svoj san iprobude se u nekoj od zemalja EU šanse su male.Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije:Srbija je u ovom momentu jedna velika, ogromna čekaonica u kojoj su skoro sva vrata zatvorena iliskroz ili prete da budu zatvorena skroz. Ovih 120 ljudi koji reše da ostanu ovde i u slučaju da prođu sveda kažemo stepene za priznavanje statusa razna rešenja su moguća. Neće Srbija propasti ako integriše120 ljudi iz Ukrajine, Sirije, ili ne znam odakle. Čak na protiv.Novinar:Svi ovi ljudi su Srbiju ipak videli kao usputnu stanicu, kao zemlju kroz koju su koračali na putu do svogcilja. Ka boljem životu mnogo ih je prošlo i kroz prihvatni centar u Preševu.Aleksandar Vulin, ministar za rad, boračka i socijalna pitanja:Da se prema ovim ljudima nismo ponašali dostojanstveno kao prema ljudskim bićima zar mislite da bimilion ljudi prošlo ovde bez i jednog jedinog incidenta. Svaki građanin Srbije može da bude ponosan nasebe i slika o Srbiji je značajno promenjena u svetu zahvaljujući našem ponašanju u migrantskoj krizi.Novinar:Ali UNHCR upozorava na poražavajuće podatke koji glase.Spiker II:Broj ljudi van svojih domova dostigao je rekord od 65,6 miliona ljudi. Tako je svaka 113 osoba u sveturaseljeno lice. 300.000 ljudi je raseljeno unutar svojih zemalja a 22,5 miliona je izbeglih od kojih supolovina deca.Novinar:Iako su problemi zbrinjavanja izbeglica sve složeniji na šta su ukazali i zaštitnik građana i brojneorganizacije civilnog sektora iz UNHCR-a navode da je Srbija na tom polju napravila napredak.Hans Šoder, UNHCR u Srbiji:I uz našu podršku i podršku od drugih donatora standardi u ovim centrima,standardi prihvata u ovimcentrima su sve bolji i bolji, ali to ne treba da spreči mogućnost da zatvori mogućnost ljudi da takođežive i van centara ukoliko su naravno registrovani i imaju potrebnu dokumentaciju uđu u azilnuproceduru. To nije za nelegalne migrante.Novinar:A oko 10% ukupnog stanovništva Srbije čine izbeglice iz ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Ti ljudi se idalje suočavaju sa brojnim nerešenim pitanjima od obnove objekata do rešavanja penzija ili radnogstaža. Među njima i 210.000 osoba sa KiM sa manje od 1,5% održivog povratka. Maja Đurić, N1Beograd.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Vesti u 720.06.2017 19:00:00 59:0020.06.2017 19:15:00 1:26

Autori:Teme:

TV Studio B



1414

SpikerSvetski dan izbeglica dočekujemo tako što je zatvoren i poslednji formalni kolektivni centar u Beogradu,u Krnjači, jer je prošle godine izgrađen objekat socijalnog stanovanja u koje je useljeno 36 porodica. Brojporodica izbeglica i interno raseljenih kojima je grad pomogao za poslednje dve i po godine kreće se oko1.300, rekla Nataša Stanisavljević, v. d. sekretara za socijalnu zaštitu . ona je u našem jutarnjemprogramu podsetila da grad tokom cele godine z ainterno raseljeni ima otvorene javne pozive koji se tičuseoskih domaćinstava i dodele građevinskog materijala.Nataša Stanisavljević, v. d. sekretara za socijalnu zaštituVrednost jednog seoskog domaćinstva je 1.150.000, 00 dinara. Pored toga, znači, to seosko domaćinstvomože da bude na teritoriji celog Beograda, cele da kažemo Republike, u smislu, znači, oni sami birajugde žele da kupe tu kuću. Njena vrednost je tolika, znači grad učestvuje u ovoj vrednosti i ono što jeveoma bitno kada su sve ove vrste pomoći u pitanju, one su bespovratne. Znači, trajno njima dodeljene imislim da je to prava stvar zašto ljudi, da kažem,protekle dve godine se toliko i prijavljivali je su po prviput videli da neka pomoć, ajde da kažem obećavana da se ona i realizuje. I mislim da je to negdenajznačajnije, da su svi ovi negde rezultati i i ostvareni ili su da kažem na putu da budu završeni dokraja ove godine ili početkom sledeće godine.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Vesti u 720.06.2017 19:00:00 59:0020.06.2017 19:13:00 1:19

Autori:Teme:

TV Studio B


Naslov: Prihvatni centar u preševu

1374

SpikerSlika o Srbiji znatno je promenjena zahvaljujući našem ponašanju u migrantskoj krizi, izjavio je ministarVulin koji je prisustvovao obeležavanju dve godine postojanja i rada privremenog prihvatnog centra zamigrante u Preševu, u koji je uloženo više od 3 miliona evra. Vulin je povodom Međunarodnog danaizbeglica istakao da je ponosan na Srbiju i sve njene građane jer su pokazali da su kao nijedna drugazemlja u Evropi, pa možda i u svetu, u stanju da razumeju tuđu muku i pokažu koliko su organizovani isolidarni.Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanjaBeskrajno sam ponosan na Srbiju i sve njene građane, jer smo pokazali da kao nijedna druga zemlja uEvropi, pa možda i u svetu, smo u stanju da razumemo tuđu muku, i u stanju smo da pokažemo kolikosmo i organizovani i solidni. Ovo je zemlja kroz koju je prošlo milion ljudi, bez ijednog incidenta i tonaravno nije slučajno. Zahvaljujući radu svih službi, zahvaljujući radu svih Ministarstava i zahvaljujućiogromnoj podršci građana Srbije, sve ovo je bilo moguće. Da se prema ovim ljudima nismo ponašalidostojanstveno kao ljudskim bićima, zar mislite da bi milion ljudi prošlo ovde, bez ijednog jedinogincidenta. Svaki građanin Srbije može da bude ponosan na sebe i slika o Srbiji je značajno promenjena usvetu, zahvaljujući našem ponašanju u migranstkoj krizi.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Objektiv 1920.06.2017 19:00:00 40:0020.06.2017 19:08:00 2:10

Autori:Teme:

Novosadska TV



1486

VoditeljDanas se obeležava svetski dan izbeglica. U Srbiji ima više od 27 hiljada onih koji su registrovani kaoizbegla i prognana lica a najveće deo njih nalazi se u Vojvodini zbog čega je naša odgovornost veća izbog toga ćemo u narednom periodu sa više sredstava finansirati projekte nadležnog fonda za izbeglaprognana i raseljena lica, rekao je u Kucuri predsednik Pkrajinske vlade Igor Mirović.U Srbiji trajno boravi 27.000 osoba sa izbegličkim statusom a najviše njih živi u Vojvodini. Nakonizbeglištva iz Hrvatske i godina podstanarskog života porodica Snežana Zrnić dobila je kuću u Kucuri ajedini izvor prihoda im je proizvodnja povrća.Ovih dana pomoć vrednu 13 i po miliona dinara dobilo je ukupno 82 izbegličke porodice, a u toku su ikonkursi za dodelu seoskih kuća i građevinskog materijala.Povodom svetskog dana izbeglica predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović obišao je u Kucuri porodicekoje su dobile pomoć i istakao odlučnost da se reše stambeni i materijalni problemi svih izbeglih.Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vladeNastavićemo sa ovim programima jer ćemo verujem za ovo kratko vreme koje je pred nama uspeti dataj naš ključni cilj ostvarimo da izbegle i raseljene trajno integrišemo u našem društvu.ReporterPomoć kroz program ekonomskog osnaživanja izbeglih i raseljenih dodeljuje se u zavisnosti od potrebaporodica, a kroz upravo završeni konkurs dodeljeno je 15 plastenika, 20 motokultivatora sa priključcima ioprema za pčelarstvo.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 19:31

http://rs.n1info.com/a277399/Vesti/Vesti/U-Srbiji-gotovo-30.000-ljudi-sa-izbeglickim-statusom.htmlAutori:Teme:

rs.n1info.com


Naslov: U Srbiji gotovo 30.000 ljudi sa izbegličkim statusom

2721

Danas se obeležava Svetski dan izbeglica, koji Srbija dočekuje sa gotovo 30.000 ljudi, kojima je dodeljenizbeglički status, dok oko 700 raseljenih i izbeglih živi u 17 kolektivnih centara. U svetu je broj raseljenihi izbeglih osoba dostigao novi rekord od 65,6 miliona ljudi, a za dve godine, kroz Srbiju prošlo više odmilion izbeglica. Izvor: N1 U kadar ovog selfija, koji izbeglice u Srbiji prave u očajničkom pokušaju daskrenu pažnju na probleme sa kojima se suočavaju, ne bi stalo svih 11.500 ljudi koliko ih se nalazi usvim zemljama zapadnog Balkana. U Srbiji, od ukupno 6.000 tek 120 osoba bi želelo da ostane, a zavećinu da ostvare svoj san i probude se u nekoj od zemalja EU, šanse su male."Srbija je u ovommomentu jedna velika, ogromna čekaonica, u kojoj su skoro sva vrata zatvorena ili skroz ili prete dabudu zatvorena skroz. Ovih 120 ljudi koji reše da ostanu ovde i u slučaju da prođu sve stepene zapriznavanje statusa, razna rešenja su moguća. Neće Srbija propasti ako integriše 120 ljudi iz Ukrajne,Sirije, čak naprotiv", izjavio je Komesar za izbeglice i migracijeVladimir Cucić.Svi ovi ljudi su Srbiju, ipak,videli kao usputnu stanicu, kao zemlju kroz koju su koračali na putu do svog cilja. Ka "boljem životu",mnogo ih je prošlo i kroz prihvatni centar u Preševu..."Da se prema ovim ljudima nismo ponašalidostojanstveno, kao prema ljudskim bićima, zar mislite da bi milion ljudi prošlo ovde bez jednog jedinogincidenta? Svaki građanin Srbije može da bude ponosan na sebe i slika o Srbiji je značajno promenjena usvetu zahvaljujući našem ponašanju u migranstkoj krizi", rekoa je ministar za rad, boračka i socijalnapitanja Aleksandar Vulin.Ali, UNHCR upozorava na poražavajuće podatke, koji glase: broj ljudi van svojihdomova dostigao je rekord od 65,6 miliona ljudi. Tako je svaka 113. osoba u svetu - raseljeno lice. 300hiljada ljudi raseljeno je unutar svojih zemalja, a 22,5 milona je izbeglih, od kojih su polovina deca.Iakosu problemi zbrinjavanja izbeglica sve složeniji, na šta su ukazali i Zaštitnik građana i brojne organizacijecivilnog sektora, iz UNHCR-a navode da je Srbija na tom polju napravila napredak."Uz našu i podrškudrugih donatora standard prihvata se povećava, ali to ne treba da spreči da ljudi žive i van njih ako suregistrovani i uđu u azilnu u proceduru. To nije za nelagalne migrante", izjavio je Hans Šoder, Šefpredstavništva Visokog komesarijata UNHCR u Srbiji.A oko 10% ukupnog stanovništva Srbije čineizbeglice iz ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Ti ljudi se i dalje suočavaju sa brojnim nerešenimpitanjima: od obnove objekata do rešavanja penzije ili radnog staža. Među njima je i 210.000 osoba saKiM, sa manje od 1,5% održivog povratka.


http://rs.n1info.com/a277399/Vesti/Vesti/U-Srbiji-gotovo-30.000-ljudi-sa-izbeglickim-statusom.html


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Vesti 20/B9220.06.2017 20:00:00 60:0020.06.2017 20:21:00 2:13

Autori:Teme:

TV B92

Izbeglice i azilanti / migranti; MigracijeNaslov: Danas je svetski dan izbeglica

2168

Spiker:Danas je svetski dan izbeglica, migrantski centar za izbeglice u Preševu postoji 2 godine, kroz to mestodo sada je prošlo oko milion izbeglica. Prema oceni stranih humanitarnih organizacija, to je jedan odnajbolje organizovanih centara za izbeglice u svetu.Reporter:Mladi bračni par Širin iz Iraka i Farhad iz Avganistana su 9 meseci u braku i godinu i po dana uizbegličkom centru u Preševu, uskoro očekuju da dobiju bebu ali i da nastave put ka Evropskoj uniji.Širin, Irak:U 8 mesecu sam trudnoće i ne bih želela da se porodim ovde, plašim se za dete i hoću samo da nastavimput do moje rodbine.Farhad, Avganistan:Ona ima 4 brata i ne znam koliko sestara, 6 sestara u Nemačkoj.Reporter:U Centru u Preševu najduže borave porodice sa decom koja očekuju da im mađarske vlasti odobre ulazaku Evropsku uniju.Šerlua, Sirija:Ovde smo već godinu dana supruga, ja i dvoje dece, problem je što živimo u ovim šatorima, uslovi nisuloši ali nemamo svoj dom.Reporter:U Centru u Preševu smešteno je 650 migranata. U četiri kampa na jugu Srbije u Preševu, Bujanovcu,Bosilegradu i Vranju trenutno je smešteno 937 migranata, najviše ih je iz Avganistana oko 60%, zatim izIraka, Pakistana, Sirije i Irana. Centar u Preševu napravljen je pre 2 godine na mestu propale fabrikeduvana.Aleksandar Vulin, ministar za rad, boračka i socijalna pitanja:Prvi put da su osetili da se prema njima ponaša kao prema ljudskim bićima, da su osetili da se premanjima ponaša kao prema ljudima koji imaju pravo na svoje dostojanstvo, koji imaju pravo na zaštitu, kojiimaju pravo da budu poštovani. To je bilo važnije i od kreveta, i od hrane, i od leka.Reporter:Strane humanitarne organizacije su do sada za izgradnju centra donirala oko 3 miliona evra.Karla Herši, koordinatorka UN u Srbiji:Prihvatni centar u Preševu je jedan od najboljih koji sam do sada videla. Verujem da Vlada radi veomapredano da ga učini što udobnijim.Ardita Sinani, predsednica Opštine Preševo:Ja sam ponosna na moje sugrađane koji su dobro primljeni, i oni su se baš dobro ponašali samigrantskom krizom.Reporter:U Prihvatnom centru u Preševu može da boravi oko hiljadu migranata.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Mreža20.06.2017 20:00:00 30:0020.06.2017 20:00:00 23:11

Autori:Teme:

RTS2


Naslov: Pravo na medije: "Govor mržnje u medijima"

1862

Večerašnja "Mreža" bavi se temom govora mržnje u medijima, polazeći od prošlosti i loših nameramedijskih uposlenika tokom devedesetih godina, upoređujući ovo pitanje sa situacijom danas. "Mreža"pita: "U kojim medijima se govor mržnej najčešće sreće danas, i kakva je uloga medija, a kakva javnihličnosti u sprečavanju širenja govora mržnje?Inače, sprečavanje širenja govora mržnje je jedno od glavnih pravila evropskog zakonodavstva, izmeđuostalog, i zato što u Evropi nije redak slučaj oživljavanja rasizma i ksenofobije. Ipak, kada je o nama reč,razvijanje etničkog straha za vreme rata bilo je svojstveno kako za medije u Srbiji, tako i u Hrvatskoj.Božidar Andrejić, urednik lista "Danas" dodaje da je danas govor mržnej podliji i rašireniji nego u todoba, iako je zabranjen domaćim zakonima i novinarskim kodeksom. Na udaru domaćih medija, što jeilustrovano naslovima lista Kurir, Alo i Informer, ponovo su Hrvati, a ovoga puta i Albanci.Ćeljko Bodrožić, urednik Kikindskih novina, kaže da su mediji danas oprezniji nego ranije, ali da i dljepostoji animozitet većinskog naroda prema manjinama.Takođe, navode se slučajevi medijske diskriminacije Roma i pripadnika LGBT zajedice, ovo poslednje uslučaju Srpskog telegrafa, koji je u aprilu 2016. dva puta prekršio novinarski kodeks, objavljujući naslovekoji šire mržnju prema pripadnicima različitog seksualnog opredeljenja. "mreža" podseća i na govormržnje nekadašnjeg predssednika opštine Kanjiža, spram migranata.Kada je reč o elektronskim medijima, REM je u prethodnih 14 godina postupilo samo u 15 slučajevapovodom govora mržnje.Prva presuda u istoriji srpskog pravosuđa, u kojoj je utvrđeno da neki tekst predstavlja govor mržnjedoneta je 2008. godine, i odnosila se na oglas objavljen u listu Glas javnosti, u kojem se pozivalo nabojkot u hrvatskom trgovinskom lancu IDEA.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

I bi dan20.06.2017 20:00:00 50:0020.06.2017 20:16:00 0:32

Autori:Teme:

TV Palma Plus



471

Spiker:Obeležen je svetski dan izbeglica. Prema podacima Ujedinjenih nacija u svetu ima oko 65,5 milionaizbeglica, apolovinu čine deca. U Srbiji od početka 2016. boravilo je oko 100 000 migranata i izbeglica.Izbeglički status u našoj zemlji ima oko 30 000 ljudi, uglavnom sa prostora Bivše Jugoslavije. Komesarza izbeglice i migracije Vadimir Cucić kazao je da u Srbiji trenutno trenutno ima više od 6000 novihizbeglica i migranata ali smao 120 njih želi da ostane.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

I bi dan20.06.2017 20:00:00 50:0020.06.2017 20:16:00 1:21

Autori:Teme:

TV Palma Plus


Naslov: Linta podseća na etničko čišćenje Srba

414




1/1

Medij:Vreme:

Link:

20.06.2017 20:46


Beta


Naslov: SDU: Civilni sektor i gradjani Srbije pokazali više solidarnosti s migrantima od države

789

BEOGRAD, 20. juna 2017. (Beta) - Socijaldemokratska unija (SDU) ocenila je danas da su civilni sektor igradjani Srbije pokazali više empatije i solidarnosti prema izbeglicama i migrantima od države.

SDU smatra da umesto "kalkulantskih odluka Vlade Srbije i nehumanih direktiva EU", politika Srbijeprema i migrantima treba da se oblikuje u skladu sa naporima organizacija civilnog društva da imolakšaju život.

Navodi se i da većina migranata, od kojih je više od 7.000 u Srbiji, Svetski dan izbeglica, 20. junidočekuju u uslovima krajnje obespravljenosti, nesigurnosti i nehumanog tretmana u evropskimzemljama.

Dodaje se i da je Srbija "bez jasne migracione politike" i da donosi "ad hoc" odluke i "time životeizbeglica i migranata dovodi do krajnje neizvesnosti i beznadja".


www.beta.rs


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Informer 211520.06.2017 21:15:00 45:0020.06.2017 21:30:00 2:49

Autori:Teme:

Kopernikus



2547

Spiker:U četiri prihvatna centra za smeštaj izbeglica i migranata u Pčinjskom okrugu - u Preševu, Bujanovcu,Vranju i Bosilegradu, smešteno je ukupno 937 ljudi za koje se svakodnevno obezbeđuje po tri obroka,izjavio je danas portparol Komesarijata Srbije za izbeglice Ivan Mišković. Broj izbeglica i migranata kojidolazi u Srbiju stagnira ili opada jer su granice manje ili više zatvorene. U svim prihvatnim centrima zamigrante i izbeglice u Srbiji ima slobodnih mesta. Uspeli smo da unapredimo smeštaj, poručujerukovodstvo komesarijata.Reporter:Mišković je za agenciju Beta izjavio da je među izbeglicama i migrantima najviše državljana Avganistana– 61 odsto, na drugom i trećem mestu po brojnosti su državljani Iraka – 13 odsto i Pakistana – 12 odsto,dok broj izbeglica iz Sirije iznosi pet procenata, a iz Irana tri odsto. Mišković je naveo da podacipotvrđuju da je za sve migrante Srbija i dalje isključivo zemlja tranzita, a ne zemlja u kojoj bi da ostanu.Po podacima MUP-a, ove godine nameru da zatraži azil u Srbiji izrazilo je više od 2.500 izbeglica imigranata s Bliskog istoka. U Prihvatnom centru u Preševu su smešteni migranti svih struktura, dok su uVranju i Bujanovcu uglavnom porodice s decom. Pored obezbeđena po tri obroka dnevno, od kojih su dvakuvana, u skladu s njihovim religijskim navikama i običajima, u toku ramazanskog posta omogućeno je isvim vernicima koji poste, da poštuju svoje običaje, kazao je Mišković. Izbeglice i migranti s Bliskogistoka su u gradovima na jugu Srbije uglavnom prećutno prihvaćeni, a otvaranje prihvatnih centara nijeizazvalo protivljenje građana niti lokalnih vlasti. Najveći teret migrantske krize podnelo je Preševo koje jei prvo dobilo Prihvatni centar u julu 2015. godine, u renoviranim prostorijama fabrike duvana. Tuda je dodanas prošlo i registrovano oko milion izbeglica i migranata koji su svi nastavili put prema zemljama EU.U ovom centru je danas 649 migranata i izbeglica. U Prihvatnom centru u Bujanovcu, otvorenom prošlegodine u renoviranim prostorijama bivše fabrike "Svetlost", smešteno je 108 migranata, Vranje jePrihvatni centar dobilo prošlog meseca, u prostorijama motela na ulazu u grad, gde su smeštena 134čoveka. U Bosilegradu je Prihvatni centar za migrante i izbeglice otvoren u renoviranim prostorijamaopštinskog centra za socijalni rad, koje su bile namenjene za smeštaj starih lica. Tamo je sada smešteno46 osoba. Bosilegrad je i jedina opština u Srbiji koja je saopštila da su izbeglice dobrodošle i da grad odnjih ima koristi, a ne štete.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Akcenti 223020.06.2017 22:30:00 40:0020.06.2017 22:42:00 3:18

Autori:Teme:

Most


Naslov: Igor MIrović u Kucuri

646

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović obišao je danas izbegličke porodice u Kucuri i naglasio da je ciljda se u narednih pet do sedam godina sve izbegličke porodice u Vojvodini u potpunosti integrišu.

„Potrebno je da se izbriše razlika između onih koji imaju formalni status izbeglih i raseljenih sa prostorabivše Jugoslavije i onih koji u Vojvodini žive decenijama i stotinama godina unazad“, dodao je Mirović.Onje rekao da će Pokrajinska vlada u budućnosti više sredstva izdvajati za pomoć izbeglim, raseljenim iprognanim licima i kada je reč o stambenim problemima i kada je reč o problemima osnaživanja radiekonomskog opstanka."



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

21.06.2017

Društvo2050000

Strana: 8

Autori:Teme:

Blic


Naslov: SRBIJA - ČEKAONICA ZA IZBEGLICE



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

21.06.2017

Vesti26110000

Strana: 8

Autori:Teme:

Informer


Naslov: U Srbiji ima oko 6.000 izbeglica



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

21.06.2017

Hronika2240

Strana: 7

Autori:Teme:



Naslov: Biti na granici



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

21.06.2017

Srbija12535000

Strana: 13

Autori:Teme:

Politika

J.T.C.Izbeglice i azilanti / migranti; Komesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: „Turnir prijateljstva” sa migrantima



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

21.06.2017


Strana: 4

Autori:Teme:

Informer


Naslov: Vlada se maksimalno trudi oko migranata



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

21.06.2017

Društvo6680000

Strana: 5

Autori:Teme:

Večernje novosti


Naslov: SELFIJEM SKREĆU PAŽNjU NA SEBE



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

21.06.2017

Vesti2245000

Strana: 4

Autori:Teme:

Srpski telegraf


Naslov: 7.000



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

21.06.2017

Društvo47435000

Strana: 8

Autori:Teme:

Politika


Naslov: U Srbiji 27.000 izbeglih, raseljenih i prognanih sa prostora bivše Jugoslavije



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

21.06.2017

Svet4110000

Strana: 11

Autori:Teme:

Dnevnik


Naslov: Holandija: Odbačen zahtev o udomljavanju migranata



1/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

21.06.2017

Politika57210000

Strana: 1,4

Autori:Teme:

Dnevnik

Katarina BačkalićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Pomoć za četiri izbegličke porodice



2/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

21.06.2017

Politika57210000

Strana: 1,4

Autori:Teme:

Dnevnik

Katarina BačkalićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Pomoć za četiri izbegličke porodice



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

21.06.2017

Svet3110000

Strana: 11

Autori:Teme:

Dnevnik


Naslov: MIHAEL GEORG LINK



1/1

Medij:Vreme:

Link:

21.06.2017 00:24


Tanjug


Naslov: Danas izložba radova dece i mladih izbeglica

2102

BEOGRAD, 21. juna (Tanjug) - Nevladina organizacija "SOS Dečija sela Srbija", saopštila je da, povodomMeđunarodnog dana izbeglica, organizuje danas izložbu "Boje života" u Centru za kulturnudekontaminaciju.

Autori izloženih radova i fotografija su izbeglice - deca i mladi koji borave u prihvatnim centrima Adaševcii Principovac.

Radovi prikazani na izložbi nastali su na likovnim radionicama koje su "SOS Dečija sela Srbija", uz pomoćakademskog slikara Miloša Ostojića, tokom aprila 2017. organizovala za decu i mlade u Adaševcima iPrincipovcu.

Kroz radionice je tokom četiri nedelje prošlo 135 polaznika i polaznica raznih uzrasta iz različitih zemalja.Rezultat su radovi na teme poput apstraktnog i akcionog slikarstva, mrtve prirode, portreta i mašte,nastali uz pomoć tehnika kao što su kolaž, akvarel, tempera i crtanje olovkom.

Izložba "Boje života" već je prikazana u Šidu, a nakon Beograda obići će i druge lokacije u Srbiji nakojima su SOS Dečija sela angažovana na pružanju pomoći i podrške izbeglicama.

"Ova izložba je kruna svega što smo radili gotovo mesec dana. Likovne radionice su rađene sa ciljem daimaju terapijski efekat - da im pomognu da savladaju neke svoje probleme, da se opuste i savladajusvoju kreativnost. Ima radova koji su vrlo depresivni i pokazuju njihovu trenutnu situaciju, a ima radovakoji su jako interesantni - naročito dečiji radovi, jer deca žele da, kroz svoje radove, nesebično podele sasvima nama svoje utiske i emocije", kaže slikar Ostojić.

"SOS Dečija sela Srbija", u okviru programa "Solidarnost", obeležiće 20. juna Međunarodni dan izbeglicai kroz radionice, kreativne sadržaje i različite aktivnosti za decu i porodice u prihvatnim centrima ukojima je organizacija angažovana na pružanju pomoći izbeglicama (Principovac, Adašvci, Preševo,Bujanovac, Kikinda i Obrenovac).

Odlukom Generalne skupštine UN, 20. jun se, kao Međunarodni dan izbeglica, obeležava od 2000.godine, sa ciljem da se skrene pažnja na položaj izbeglica širom sveta i ukaže na značaj pružanjapomoći, koja je ovim ljudima i više nego potrebna.


www.tanjug.rs


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Srbija On Line20.06.2017 15:00:00 155:0020.06.2017 15:29:00 12:06

Autori:Teme:

Kopernikus


Naslov: Konkurs za prijem profesionalnih vojnika

875

Portparol Vojske Srbije i Ministarstva odbrane Jovan Krivokapić izjavio je da je raspisani konkurs zaprijem u radni odnos 675 profesionalnih vojnika dobra prilika za devojke i mladiće koji su odslužili vojnirok i koji imaju manje od 30 godina.Prema njegovim rečima, konkurs se ove godine razlikuje jer jeprocedura znatno jednostavnija. Komisije će u svih 34 gradova rangirati najbolje prema tri kriterijuma"školskoj spremi, psihološkoj proceni i zdravstvenim pregledima".Danas je Vojsci Srbije uručena donacijaKine u vrednosto 900.000evra.Reč je o 16 gumenih čamaca, isto toliko vanbrodskih motora, petmotornih sanki i 10 prenosivih uređaja za otkrivanje eksplozivnih naprava.Pored predsednika Vučića,primopredaji kineske donacije Vojsci Srbije prisustvovali su i ministar odbrane Zoran Đorđević, načelnikGeneralštaba Ljubiša Diković i ambasador NR Kine Li Mančang.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Telemaster 183020.06.2017 17:55:00 45:0020.06.2017 18:14:00 3:36

Autori:Teme:

Happy



1421

Na teritoriji Srbije trenutno se nalazi između 6.000 i 7.000 migranata,kaže državni sekeretar NenadIvanišević.Danas govorimo o između 6.000 i 7.000 ljudi koji se nalaze na teritoriji Srbije. Negde je oko980 maloletnih migranata bez pratnje i oko 3.000 dece od nula do 18 godina'', rekao je državni sekretaru Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević.Navodeći da je krozSrbiju od maja 2015. godine do sada prošlo oko milion ljudi, Ivanišević je ukazao da je samo njih 1.700podnelo zahtev za azil, a da i oni verovatno ne žele da ostanu i integrišu se u Srbiji.nače, premarezultatima trećeg istraživanja stavova građana u odnosu na prvi talas kada je pozitivan stav premaizbeglicama imalo 45 odsto građana, u drugom talasu se taj procenat neznatno uvećao na 47 odsto, a utrećem talasu neznatno smanjio na 43 odsto, rekao je direktor Agencije za istraživanje javnog mnjenjaPropozitiv Marko Lazović.On je naveo i da je negativna konotacija pala u svim opština gde je rađenoistraživanje osim u Šidu gde je povećana zbog, između ostalog, upada u kuću i prihvatnog centra koji jebio u centru grada.Lazović je naveo i da četiri petine ispitanika i dalje smatra da je Srbija bolje prihvatilaizbeglice u odnosu na druge zemlje.Istraživanje je pokazalo i da je u trećem talasu došlo do smanjenjabroja građana koji smatraju da postoji mogućnost rasplamsavanja izbegličke krize.



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

21.06.2017

Vojvodina18380000

Strana: 25

Autori:Teme:

Večernje novosti

J.SIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Košnice za biznis



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017

Dan uživo/N120.06.2017 16:55:00 125:0020.06.2017 18:10:00 11:11

Autori:Teme:

N1


Naslov: Gostovanje Radoša Đurovića

1052

Kakva je situacija na terenu najbolje znaju oni koji su svakodnevno sa migrantima i izbeglicama a to suvećinom volonteri i članovi nevladinih organizacija. O položaju migranata koji su tokom izbegličke krizedošli u Srbiji govori Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. Pored najava da će ideca izbeglica migranata koja duže borave u Srbiji od naredne školske godine na neki način bitiuključena u programa nastave za sada nema upustava Ministarstva prosvete to je vest koja je danasstigla. Omogućen je jedan osnov za toleranciju i razumevanje lokalne sredien i to je ono što je važnopovodom Dana izbeglica poseban akcenat kada govorimo o Komeserijatu za izbeglice i migracije uRepublici Srbiji. Mi ne trebamo da posmatramo na žalost takve su okolnosti problem izbeglica kao ljudikoji će jednog dana otići više nego jasno je da su granice zatvorene da ljudi ostaju kod nas. Nelogično jeda smestite tri centra sa brojem više od tri hiljade ljudi u jednom malom mestu kao što je Šid zatomorate da imate migracionu strategiju.



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

21.06.2017

Beograd8580000

Strana: 25

Autori:Teme:

Večernje novosti

M.Lj.P.Izbeglice i azilanti / migranti; Komesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: Krajem godine Grad deli seoske kuće



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

21.06.2017


Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Izbeglički kamp u Preševu

1934

Spiker:Idemo opet do Vranja. Danice? Dobro jutro! Bila si u Preševu gde Izbeglički kamp obeležava dve godinepostojanja. Kroz taj centar je od početka jula 2015. godine prošlo oko milion ljudi. Koliko je sadamigranata u kampu?Danica Mirić, reporter:U kampu sada privremeno boravi 639 migranata. Neki su došli pre nekoliko dana, jer su prebačeni izdrugih kampova. Neki su tu više meseci. A za dve godine, koliko postoji kamp, mnogo toga se promenilou Preševu. Dakle, od početka migrantske krize Miratovac i Preševo bili su prve stanice migrantima uSrbiji i tada je dakle, početkom jula 2015. bivša Duvanska industrija u Preševu preuređena u Prihvatnicentar. Prvo su adaptirane prostorije za registraciju, smeštaj i medicinsko zbrinjavanje migranata.Kasnije se i proširio, odnosno mnogim drugim aktivnostima se bave sada u kampu. Mogu da se bavedakle, sportom, ima više sportskih terena, imaju radionice, takođe organizovana je i školica, neformalnaškola za decu od 7 do 15 godina koju pohađaju u centru i nju drže volonteri više organizacija, takođe isami migranti. Da čujemo šta kažu migranti.Bilal, iz Pakistana:Sve što mi je potrebno dali su mi u ovom kampu, cipele, odeću, hranu, sve je dobro. Ali mi jedino želimoda odemo u drugu zemlju.Matin, iz Avganistana:Jedan sam od lidera među migrantima. Posredujem između Komesarijata i migranata. Kada nekom neštotreba, razvrstam pakete i predajem im.Ardita Sinani, predsednica opštine Preševo:Pa, i ja sam ponosna na moje sugrađane koji su dobro primili migrante i oni su se baš dobro ponašali samigrantskom krizom. Imali su dobru saradnju sa ministarstvom i sa drugim organizacijama, stranimorganizacijama. Baš sam zadovoljna.Reporter:U opremanje i rekonstrukciju Prihvatnog centra u Preševu, brojni međunarodni donatori, EU, Japan,Norveška, Koreja, uložili su više od 3 miliona evra. Dušice?Spiker:Danice veliki pozdrav tebi i kolegama u Vranju!



1/5

Medij:Vreme:

Link:

21.06.2017 09:36

http://pescanik.net/srbija-i-izbeglice-retrospektiva/Autori:Teme:

http://pescanik.net

@pescanikKomesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: Srbija i izbeglice: retrospektiva - Pavle Kilibarda

23675

on-off - Povodom Međunarodnog dana izbeglica: Ako živimo u zemlji koja prima migrante, to ne znači dajednom i sami nećemo biti prinuđeni da napustimo svoju zemlju i spasemo se od rata i progona. Foto © UNHCR / A. D'AmatoOd 2000. godine, kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Rezoluciju 55/76, 20. junobeležava se širom sveta kao Međunarodni dan izbeglica. On služi tome da nas podseti na patnju istradanje miliona izbeglica širom sveta, ali i da ukaže na njihovu borbu, istrajnost i hrabrost uprkosstrašnim životnim uslovima sa kojima se susreću. Stanje u kome se nalaze izbeglice nije tužno samozbog razloga koji su ih naveli na bekstvo iz sopstvene zemlje, već i zbog nerazumevanja, mržnje ipredrasuda sa kojima se često sreću u zemljama prijema. Zato bi 20. jun trebalo da posluži ne samo kaotrajni podsetnik na činjenicu da u zemljama koje se ne nalaze tako daleko od nas ljudi pate i umiru uzastrašujućem broju, nego i da zastanemo i zapitamo se koliko smo povodom toga učini - kao država,društvo i pojedinci. Pred najvećom izbegličkom krizom u savremenoj istoriji, Srbija i njeni građani suimali priliku da pokažu od kakvog su materijala napravljeni.Još jedna važna poruka Međunarodnog dana izbeglica je da ako danas živimo u zemlji koja prima prisilnemigrante, ništa nam ne garantuje da u budućnosti i sami nećemo biti prinuđeni da napustimo svojuzemlju kako bismo se spasli od rata i progona. Prostor bivše Jugoslavije bi trebalo da je naročito osetljivna tu mogućnost. Ali uprkos iskustvu krvavog raspada SFRJ, u toku kojeg su stotine hiljada ljudi biliprimorani da potraže utočište u inostranstvu, činjenica je da uglavnom nismo spremni na posebnuempatiju prema izbeglicama koje danas putuju kroz naše zemlje.Užasno je biti meta predrasuda i netrpeljivosti, a to nam se uvek može desiti, čak i tamo gde se tomenajmanje nadamo. Nedavno je u srpskim medijima osvanula vest da stanovnici jednog sela u Slovačkojorganizuju proteste protiv dolaska srpskih državljana koji bi radili u okolnim fabrikama. Uprkos činjenicida u Slovačkoj vlada nedostatak radne snage, lokalno stanovništvo uporno protestuje protiv "najezde"radnika migranata zbog, kako se navodi, "drugačijeg mentaliteta" tih ljudi.Kao što smo mogli da očekujemo, vest je izazvala lavinu komentara na srpskim društvenim mrežama,koji uglavnom izražavaju čuđenje zbog načina na koji se u "bratskoj Slovačkoj" gleda na državljaneSrbije - ali koji takođe s humorom primećuju da slovački demonstranti zapravo koriste iste argumentekoji se u Srbiji, pa i drugde, upotrebljavaju za izbeglice iz Severne Afrike, sa Bliskog istoka i iz drugihdelova Azije. I kod nas se često moglo čuti, pre svega od onih koji ne žele da budu optuženi za šovinizamili rasizam, da između nas i tih stranaca postoje inherentne kulturne razlike (takozvani mentalitet), usledkojih oni predstavljaju neposrednu pretnju za naše društvo, bezbednost i sâm način života. Jasno je dastranci ne smetaju samo Slovacima.Primera ima bezbroj. Recimo, Blic je 4. decembra 2016. objavio tekst pod nazivom "Horor u Nemačkoj:Ćerka evropskog zvaničnika silovana i ubijena, uhapšen migrant iz Avganistana". "Horor" se dogodio ipar dana kasnije u Švedskoj, a prethodio mu je "užas" u Subotici gde su dva Pakistanca navodnonasrnuli na maloletnicu "sa namerom da izvrše nedozvoljene polne radnje, ali ih je u tome sprečioprolaznik". Tom prilikom Blic je podsetio da ovo nije bio prvi put da migranti u Subotici napadaju


http://pescanik.net/srbija-i-izbeglice-retrospektiva/


2/5

Medij:Vreme:

Link:

21.06.2017 09:36


http://pescanik.net



maloletnike, jer su prethodno trojica migranata, kako se navodi, skalpelom povredili dečaka koji je bio sanjima "jer je hteo da im pomogne da pronađu prenoćište". Na taj način je i u Srbiju uvezen stereotip oizbelicama-silovateljima (za koje je u desničarskim krugovima na zapadu skovan šovinistički zvučnitermin rapefugee), pa se u javnosti, kada se govori o migrantima, često ističe seksualna priroda njihovihnavodnih zlodela.Međunarodne migracije imaju, dakle, svoj društveni aspekt, ali i svoju pravnu pozadinu. Dugoročnemigracije mogu biti dobrovoljne, pre svega u potrazi za boljim uslovima rada i života u stranoj zemlji, alii prinudne, kada se iz zemlje porekla beži kako bi se zaštitio goli život. Važno je znati da prinudnemigracije mogu imati ekonomsku komponentu, ali ona ne menja činjenicu da je osoba o kojoj je reč presvega prinudni migrant, uglavnom izbeglica. U pravnom pogledu, razlika između ove dve grupe je velika,budući da u međunarodnom pravnom poretku vlada načelo da je suvereno pravo država da uređujuboravak stranaca na svojoj teritoriji.Svi migranti bez razlike uživaju zaštitu međunarodnog prava ljudskih prava, što je potvrđeno i relativnonovom Konvencijom UN-a o pravima radnika migranata, koja je stupila na snagu 2003. godine, ali jošuvek nije prihvaćena od većine država. Jedine evropske zemlje koje su je ratifikovale su Albanija i Bosnai Hercegovina, dok su je Srbija i Crna Gora potpisale, ali je još uvek nisu ratifikovale, te ni one nisuformalno-pravno obavezane njenim odredbama. Uprkos tome, radnici migranti imaju univerzalno pravona dostojanstven tretman i države u kojima se nalaze nemaju pravo da prema njima postupajuarbitrarno, ali u principu, boravak na teritoriji strane države nije njihovo pravo, već privilegija koju im tadržava omogućava.Situacija je naravno drugačija kada je reč o prinudnim ili prisilnim migrantima, budući da međunarodnopravo apsolutno zabranjuje prinudno vraćanje bilo koga na teritoriju gde mu preti opasnost po život iligde bi mogao da bude žrtva mučenja ili zlostavljanja - ta zabrana, koja ima snagu jus cogens, odnosnoimperativnih normi od kojih odstupanje nije dozvoljeno bez obzira na okolnosti, važi čak i u pogledu onihosoba koje zaista predstavljaju rizik za zajednicu u kojoj se nalaze.Većina prinudnih migranata koji prolaze kroz Srbiju, a dolaze iz Sirije, Avganistana ili Iraka, uživajustatus izbeglice po Konvenciji o statusu izbeglica iz 1951. godine. Iako se uglavnom veruje da izbeglicebeže od rata, pravni status izbeglice imaju osobe koje beže od progona, do kojeg najčešće dolazi uuslovima oružanog sukoba, pa se ta razlika zamaglila. Ipak, budući da se pojam progona tumači kaoozbiljno kršenje ljudskih prava, stav je Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) da većini osobakoje dolaze sa ovih područja preti upravo progon po nacionalnom, verskom ili političkom osnovu. Državeprijema, uključujući i takozvane tranzitne države kao što je Srbija u kojima se izbeglice uglavnom nezadržavaju, nemaju pravo da takav status dodele, već su dužne da ga priznaju, budući da on postojikada se za to steknu objektivni uslovi, te moraju da izbeglicama omoguće da uživaju pravazagarantovana Konvencijom, a koja su znatno veća od onih koja inače uživaju strani državljani.Kada se u toku 2015. i 2016. godine Srbija našla na ruti kojom je putovao veliki broj izbeglica pre svegasa Bliskog istoka, domaći političari mahom su govorili o tome kako je Srbija tobože čovečna, pa impomaže ne zato što mora, nego zato što to želi. Istina je da su vlasti Srbije bile u obavezi da izbeglicamaomoguće pristup svojoj teritoriji, osnovne namirnice i medicinsku negu. Srbija je, dalje, imala obavezu ida reformiše svoj sistem azila i obezbedi puno poštovanje izbegličkog prava pod svojom jurisdikcijom,makar kada je reč o osobama koje su zainteresovane da u njoj ostanu.Azil u SrbijiPodsetimo, oblast azila u Srbiji uređena je Zakonom o azilu iz 2008. godine. Njime je uspostavljenaosnovna infrastruktura sistema azila, postupak azila i korpus prava i obaveza tražilaca azila i osobakojima je priznat izbeglički status, odnosno supsidijarna zaštita u Republici Srbiji. Uprkos tome, rešenjaZakona o azilu su tek polovična, budući da on ne definiše posebne postupke kojima bi bili podvrgnutitražioci azila na aerodromu ili graničnim prelazima, ne definiše na adekvatan način rokove, niti postupakintegracije izbeglica u Srbiji. Zbog toga je, u sklopu pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, Akcionimplanom za pregovaračko poglavlje 24 predviđeno da će novi Zakon o azilu biti usvojen u prvom kvartalu2016. godine. Usvajanje tog zakona odloženo je zbog parlamentarnih izbora i on do danas još uvek nijeusvojen.Činjenica da bi zakonodavni okvir trebalo poboljšati nije opravdanje za lošu praksu, kao što i dobralegislativa ne implicira nužno da je praksa državnih organa u stvarnosti valjana. Kada je reč o sistemuazila u Srbiji, praksa je katastrofalno loša. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, od 590.816osoba koje su izrazile nameru da traže azil u 2015. i 2016. godini, samo je 1.157 (oko 0,2%) zapravopodnelo zahtev za azil, a tek 72 osobe (0,01% od ukupnog broja izraženih namera) dobile su azil. Madase za prvu brojku nadležni mogu, donekle, opravdati činjenicom da ogromna većina osoba koje su




3/5

Medij:Vreme:

Link:

21.06.2017 09:36


http://pescanik.net



izrazile nameru da traže azil zaista nisu imale nameru da ostanu, niti su dovoljno dugo ostale kako bi imovlašćeno osoblje MUP-a primilo zahtev, sramotno nizak broj odobrenih zahteva za azil u potpunosti jekrivica Ministarstva.Nalazi civilnog društva, za koje srpske vlasti po običaju smatraju da je najbolje ignorisati, potvrđeni sukredibilnim izveštajima tela UN i drugih organizacija koji su, opet, u domaćoj javnosti prošli relativnonezapaženo. UNHCR, kao ključna organizacija kada je reč o poštovanju izbegličkog prava, još 2012.godine objavio je svoje nalaze o Srbiji, opisujući da uočeni nedostaci "jasno ukazuju na to da u sistemuazila u celini oni kojima je potrebna međunarodna zaštita ne dobijaju adekvatno priznanje". UNHCR jetada čak pozvao "da se Srbija ne smatra za sigurnu treću zemlju azila i da, prema tome, druge zemlje nevraćaju tražioce azila u Srbiju po tom osnovu".Jedan izuzetno važan događaj u vezi sa domaćim sistemom azila nedavno je prošao relativnonezapaženo, a reč je o presudi Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Ilias i Ahmed protiv Mađarske.U presudi iz marta ove godine, osim što je utvrdio postojanje višestrukih povreda Evropske konvencijeod strane Mađarske, a u vezi sa njenom "novom" politikom prema izbeglicama, Sud je primetio danedostaci u srpskom sistemu azila ozbiljno dovode u pitanje njen status sigurne treće zemlje, kako jevide mađarske vlasti. Naime, podnosioci predstavke - inače državljani Bangladeša - osim što suprotivpravno lišeni slobode na graničnom prelazu, vrlo brzo su vraćeni u Srbiju, a da mađarske vlasti nisuadekvatno utvrdile da li im u Srbiji preti rizik od zlostavljanja, koje uključuje i rizik od lančanog vraćanjau Makedoniju i Grčku. Imajući u vidu kredibilne izvore međunarodnih i domaćih vladinih i nevladinihorganizacija, Sud je istakao nedostatke sistema azila u Srbiji i utvrdio da je vraćanjem podnosilacapredstavke u našu zemlju Mađarska povredila čl. 3 Evropske konvencije.Nedostaci sistemaOpisani problemi sistema najbolje se laički mogu opisati na sledeći način: uzmimo primer izbeglice kojaiz Libije beži zbog političkog progona, možda zbog percepcije da je pristalica bivšeg režima, kupuje karteza prvi let iz zemlje ka Evropi, za koju se veruje da može da pruži bezbedno utočište. Karte su za let doBeograda, sa presedanjem u Istanbulu. Kakve su mogućnosti da se dobije zaštita u Turskoj, koja jesteratifikovala Ženevsku konvenciju, ali s geografski ograničenim poljem primene, tako da izbeglicamasmatra isključivo osobe koje dolaze iz Evrope? Posledično, izbeglica nastavlja ka Beogradu, gde napasoškoj kontroli pokušava da objasni da beži iz svoje zemlje u strahu za goli život i želi u Srbiji dadobije nekakvu zaštitu.Uprkos tome što čl. 22 Zakona o azilu ne dozvoljava ikakvu diskreciju policijskog službenika pred kojimstranac izražava nameru da traži azil da tog stranca odbije, u praksi se to neretko dešava, naročito naaerodromu Nikola Tesla, što potvrđuju i zaključna razmatranja Komiteta UN-a protiv torture iz 2015.godine. Često, recimo, policijski službenik i tražilac azila ne mogu da se sporazumeju adekvatno na bilokom jeziku, pa umesto da se omogući pristup prevodiocu, potonji biva zadržan u tranzitnoj zoni dosledećeg leta nazad. Žrtva ovakvog postupanja ne dobija bilo kakav zvanični dokument o prinudnomudaljenju koje bi eventualno mogla da pravno ospori, a čak se zvanično ne smatra ni lišenom slobode,uprkos staroj i dobro poznatoj presudi Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Amuur protivFrancuske da zadržavanje lica u tranzitnoj zoni aerodroma predstavlja de facto lišenje slobode. Analognapraksa ponekad se odvija i u područnim policijskim upravama, kada službenik iz ovog ili onog razloga neželi da izda potvrdu o izraženoj nameri da se traži azil.Recimo, međutim, da je izbeglica iz Libije dobila potvrdu, i omogućen joj je pristup teritoriji Srbije.Ukoliko nema sredstava da se sama izdržava, ova osoba dužna je da se u roku od tri dana od izdavanjapotvrde javi u centar za azil koji joj je određen, a koji je najčešće privremeni smeštaj u staromkolektivnom centru u Krnjači, gde do dana današnjeg živi i nekoliko desetina izbeglica sa raznih područjabivše Jugoslavije. Uslovi smeštaja ni izbliza nisu idealni, ali čak je i Krnjača bolja opcija za smeštaj negocentri za azil u Sjenici ili Tutinu, mestima koja su toliko udaljena od Beograda da sami predstavniciKancelarije za azil tamo odu tek par puta godišnje kako bi primili zahteve za azil i izvršili saslušanja.Gotovo svi tražioci azila u raznim centrima za azil u Srbiji provode nepredvidivo dug vremenski perioddok konačnu ne uspeju da podnesu zahtev za azil. Suština problema leži u činjenici da Zakon o azilu nepropisuje rok u kome je Kancelarija za azil dužna da uzme zahtev za azil osobe koja je izrazila nameruda traži isti, a broj zaposlenih u Kancelariji - kojih bi, prema podacima Beogradskog centra za ljudskaprava, trebalo da bude 29, ali ni ta radna mesta nisu sva popunjena - ne dozvoljava stalno ili baremredovno prisustvo u svim centrima, pa se u praksi može čekati nedeljama ili čak mesecima dok se zahtevne preda. Zakon o azilu takođe uopšte ne propisuje rok u kome bi Kancelarija za azil trebalo da odluči uprvom stepenu o zahtevu, ali budući da se formalno-pravno podnošenjem zahteva pokreće upravnipostupak, supsidijarno se primenjuje odredba Zakona o opštem upravnom postupku koja propisuje rok




4/5

Medij:Vreme:

Link:

21.06.2017 09:36


http://pescanik.net



od dva meseca za donošenje odluke o zahtevu. Pošto se čak i taj rok u praksi retko poštuje, izbeglica ucentru za azil može provesti jako, jako mnogo vremena, a da je pri tome sve vreme u prvostepenompostupku. Na rešenje kojim se odbija zahtev za azil može se izjaviti žalba Komisiji za azil, pa se protivodluke Komisije može uložiti tužba Upravnom sudu, i tako dalje.Kada je reč o samom postupku, donedavno je praksa organa koji vode postupak azila bila da automatskiprimenjuju koncept sigurne treće zemlje, odnosno da zahtev za azil odbace bez ulaženja u meritum jer jetražilac azila utočište navodno mogao da nađe u zemlji iz koje je u Srbiju ušao. Lista takozvanih sigurnihtrećih zemalja utvrđena je odlukom Vlade još 2009. godine i kasnije nije revidirana, a na njoj se nalaze izemlje poput Turske, Grčke i Makedonije, koje naravno u stvarnosti ne mogu ili ne žele da pružeodgovarajuću zaštitu izbeglicama. Iako se praksa donekle poboljšala u prethodnih nekoliko godina, kadaje Kancelarija za azil počela da prihvata argumente nekih tražilaca azila da se određena sigurna trećazemlja ne može smatrati sigurnom za njih kao pojedince, opasnost da će zahtev za azil biti odbačen poovom osnovu i dalje je velika.No recimo da je naša izbeglica iz Libije, provevši šest meseci do godinu dana u nekom centru za azil uSrbiji, uspela da dokaže da ispunjava uslove za dobijanje utočišta u Srbiji i konačno dobija od MUP-aličnu kartu za osobu kojoj je odobren azil. Šta je time dobila i kakva prava uživa u našoj zemlji?Da bi se uslovi jednog ljudskog života mogli opisati kao dostojanstveni, ta osoba mora pre svega imatikrov na glavom i mogućnost da nađe zasposlenje, te naravno pristup zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti iobrazovanju. S obzirom na stanje u zemlji, i dobar deo naših sugrađana ne uživa sva ta prava, alisituacija jedne izbeglice, koja se nalazi u stranoj zemlji i često ne raspolaže ikakvim sredstvima,uglavnom je još teža. Dobijanje utočišta u Srbiji zato bi trebalo da predstavlja šansu za nov početak, aliu praksi to nije tako.Prava tražilaca azila i osoba koje su dobile azil u Srbiji definisana su Zakonom o azilu, koji im garantujepravo na boravak, smeštaj, zdravstvenu zaštitu i druga prava, ali i pravo na integraciju. U vezi saposlednjim, Vlada je krajem 2016. godine konačno usvojila dugo očekivanu uredbu kojom bliže propisujenačin ostvarivanja integracije izbeglica u Srbiji, koja se doduše odnosi isključivo na osobe za koje jeutvrđeno da su izbeglice u sladu sa Konvencijom, ali ne i na osobe kojima je dodeljena supsidijarnazaštita (ova razlika, inače neopravdana, pravi se i u samom Zakonu o azilu). Između ostalog, uredbapropisuje, kao deo prava na integraciju, mogućnost učenja srpskog jezika i "upoznavanja sa srpskomistorijom, kulturom i ustavnim poretkom". Kako će to izgledati u praksi, ostaje da se vidi, budući da jeuredba tek počela da se primenjuje ove godine.Ali naš Libijac imaće, u najmanju ruku, pravo na smeštaj - koje će ostvariti daljim boravkom u centru zaazil, što je do sada bio slučaj. Integracija će se ostvariti daljom izolovanošću u vangradskim kolektivnimcentrima i manje-više potpunom odsečenošću od lokalne zajednice. Istini za volju, odnedavno je srpskiKomesarijat za izbeglice i migracije počeo da izdvaja i dodeljuje osobama koje su dobile azil određenasredstva kako bi iznajmili smeštaj, ali broj ljudi koji su dobili ovu pomoć još uvek je zanemarljiv. Inače,čak i osobe koje su još uvek u postupku azila imaju pravo da traže socijalnu pomoć od države, ali kao štoje poznato, visina socijalne pomoći u Srbiji je jednostavno bedna.Ipak, najveći problem s kojim će se priznata izbeglica u Srbiji susresti je verovatno pristup tržištu rada,na koji zvanično ima pravo. S obzirom na (dosadašnje) nepostojanje jezičkih kurseva obezbeđenih odstrane države, većina osoba kojima je u Srbiji odobren azil ne može da uči srpski, te najčešće ne može nida nađe posao. Imajući u vidu da država ne obezbeđuje adekvatnu podršku za inkluziju prisilnihmigranata na domaćem tržištu rada, a da su kapaciteti civilnog društva ograničeni, muke s kojima seizbeglice bez sopstvenih sredstava susreću su očevidne.Ostalih problema je previše da bi se svi ovde pobrojali. Recimo, postupak za ostvarivanje jedinstvaporodice još uvek je nejasan, jer niti je jasno definisan kada je reč o izbeglicama, niti se iz prakse možezaključiti kakav je, jer prakse jednostavno nema. Dalje, sloboda kretanja izbeglica je priča za sebe.Uprkos tome što Zakon o azilu, kao i Konvencija o statusu izbeglica, predviđa da osobe kojima jedodeljeno utočište u Srbiji imaju pravo na pasoš za izbeglice, u Srbiji se takav dokument ne izdaje.Poznajem čoveka koji već godinama uživa azil u Srbiji, ali pošto srpske vlasti iz samo sebi znanih razloganeće da mu izdaju pasoš, od dolaska u našu zemlju ne može da otputuje da vidi svoju porodicu. Takvopostupanje prema izbeglicama je, najblaže rečeno, neljudsko.S obzirom na postojeće stanje, teško je očekivati da će naš izbeglica iz Libije biti raspoložen da duževreme ostane u "domaćinskoj" Srbiji, koja, suprotno hvalisanju naših političara, nije u stanju da pružinajosnovnije životne uslove prinudnim migrantima.Društveni uslovi migracijaMožda najkredibilnije istraživanje javnog mnjenja u Srbiji kada je reč o izbeglicama i migrantima obaviliKomesarijat za izbeglice Republike Srbije kliping centar Srbije

www.ninamedia.rs



5/5

Medij:Vreme:

Link:

21.06.2017 09:36


http://pescanik.net



su još davne 2014. godine UNHCR i CESID, koji su našli da reč tražilac azila ili azilant kod jedne petinestanovništva "budi saosećanje i svest da se radi o ljudima koji su u nevolji i kojima je potrebno pomoći",dok je većina stanovništva (55%) neutralna po ovom pitanju i nije joj stalo do migranata i njihovesudbine. Istraživanje navodi i da "jedan deo ispitanika gaji krajnje negativna osećanja prema ovoj grupiljudi i to definiše kroz negativne etničke asocijacije (Mudžahedini, Crnci, Cigani) ali i veoma opasnebezbednosne stereotipe (lopovi, kriminalci, teroristi…) i kroz (ne)opravdanu zabrinutost za budućnostsrpske nacije i bezbednost srpske države na ovim prostorima". Važno je istaći da je navedenoistraživanje obavljeno pre nego što je takozvana migrantska kriza u Evropi dospela na naslovnu stranicasvakog lista u zemlji, a možemo samo da pretpostavimo kako je ona uticala na javno mnjenje.Vratimo se na trenutak pisanju medija o izbeglicama o kome smo ranije govorili. Osnovni problemizveštavanja o kriminalnom ponašanju migranata ne leži u njegovoj tačnosti (mada se ni ona ne možebezrezevno prihvatiti), već u načinu na koji se kategorišu njegovi navodni počinioci. Državljanstvolopova, silovatelja i ubice nema nikakve veze sa njenim ili njegovim zločinom - samo otvorite crnuhroniku bilo kog većeg lista i biće vam jasno da je društvo u kome živimo nasilno i opasno. Ogromnavećina učinilaca pripadaju većinskoj populaciji, odnosno etnički su Srbi. Ima li ikakvog smisla to naročitonaglasiti? Ukoliko se ipak ne slažete, pokušajte da reč migrant ili izbeglica u bilo kom senzacionalističkomnaslovu zamenite nekom drugom grupom, na primer Romima. Kada je list Kurir 2016. godine objaviotekst o prostitutki koja je navodno zarazila sidom više maloletnika, istakavši pri tom da je reč o Romkinji,Poverenica za zaštitu ravnopranosti utvrdila je da je taj list zapravo diskriminisao po nacionalnoj osnovi -jer njena nacionalnost nema ama baš nikakve veze sa počinjenim delom.Strah od izbeglica i migranata koji danas vlada Evropom po mnogo čemu podseća na jedno minulo dobakada je najveći strah belog muškarca - tada još uvek neprikosnovenog gospodara države i porodice - bioda će mu potlačene "niže rase" uzurpirati privilegovanu poziciju. Kao što je beli Evropljanin nekada bioprinuđen da štiti svoje imanje i naročito suprugu od crnih robova u prekomorskim kolonijama, tako idanas mora da se brani od najezde libidinoznih Afrikanaca i Azijata koji dolaze da mu te iste preotmu usrcu stare Evrope.Na sličan način moramo posmatrati i odnos koji prema izbeglicama postoji u Srbiji, mada dodatniekonomski i politički faktor u tom pogledu predstavlja prenaglašena veza koja postoji između upravljanjamigracijama i evropskih integracija. Nažalost, među našim sugrađanima je rasprostranjeno uverenje daEvropska unija i njene zemlje članice, oni koji su navodno izazvali postojeće stanje u bliskoistočnimzemljama i time prouzrokovali izbegličku krizu, putem pregovora o pristupanju Srbiji nameću obavezu daprimi izbeglice na svojoj teritoriji. Mada je tačno da je na nivou Evropske unije bilo različitih inicijativa uvezi sa prihvatanjem izbeglica, činjenica je da obaveza da se one prime postoji nezavisno od procesaevropskih integracija.Nijedno sistemsko rešenje u vezi sa oblašću azila u Srbiji neće biti sveobuhvatno ukoliko ne predvidinačin na koji bi se lokalnoj zajednici objasnila situacija izbeglica i drugih prinudnih migranata i našemeđunarodno-pravne obaveze prema njima. Ništa od toga neće biti moguće ukoliko nemamo svest oizbeglicama kao drugim ljudskim bićima, nego insistiramo na zamišljenim razlikama koje nas čine"boljima" od njih, što je slučaj sa aktuelnim protestom protiv srpskih migranata u Slovačkoj. Argumentikoji smo čuli da se tamo koriste danas, isti su oni koje koriste zagovornici zatvaranja granica, i jednakobesmisleni. To je još nešto o čemu bi trebalo da razmišljamo 20. juna.on-off, 20.06.2017.Peščanik.net, 21.06.2017.TEMA: MIGRANTI - LJUDI KOJI HODAJU




1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

16.06.2017

Magyar mozaik2196102

Strana: 15

Autori:Teme:

Somborske novine


Naslov: NEM BČVITIK A KAPACITAST



1/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

16.06.2017

Aktuelno12596102

Strana: 4,5

Autori:Teme:

Somborske novine


Naslov: UŽIVO O PROBLEMIMA GRAĐANA



2/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

16.06.2017

Aktuelno12596102

Strana: 4,5

Autori:Teme:

Somborske novine


Naslov: UŽIVO O PROBLEMIMA GRAĐANA



1/1

Medij:Vreme:

Link:

21.06.2017 14:36


Beta


Naslov: Miličković: Srbija ulaže ogromne naporeu adekvatno postupanje u migrantskoj krizi

1495

BEOGRAD, 21. juna 2017. (Beta) - Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Milosav Miličkovićrekao je da je Srbija uložila ogromne napore kako bi adekvatno pristupila problemu migrantske krize irešila ga na najhumaniji način, saopštio je danas MUP.

On je na Salcburškom forumu rekao da je Srbija obezbedila smeštajne kapacitete za 6.000 ljudi, da jeuspostavljeno 13 prihvatnih centara u kojima su migrantima svakodnevno na raspolaganju hrana, voda,odeća, obuća, lekovi, kao i medicinska i psiho-socijalna zaštita.

Miličković je rekao da je Evropska unija finansirala projekat "Specijalna mera 2" za podršku Srbiji u ciljupoboljšanja upravljanja granicom sa Bugarskom zbog migrantske krize.

U sklopu tog projekta pored policajaca iz Srbije angažovani su i policajci iz Madjarske, Austrije, Slovačke,Slovenije, Francuske i Češke.

On je dodao i da je Srbija "čvrsto opredeljena da pruži pun doprinos stabilnosti i miru u regionu"."Teroristički napadi koji su se dogodili u poslednje vreme jasno ukazuju na neophodnost koordiniranogdelovanja i brze razmene informacija bezbednosnih službi. Republika Srbija je čvrsto opredeljena da seangažuje u svim procesima regionalne bezbednosti i da pruži pun doprinos stabilnosti, miru irazumevanju u regionu", rekao je Miličković.

Salcburški forum je osnovan 2001. godine, na inicijativu Austrije i predstavlja platformu za multilateralnidijalog i saradnju po pitanjima unutrašnje bezbednosti.



www.beta.rs


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

21.06.2017

Novosti21.06.2017 15:00:00 45:0021.06.2017 15:10:00 0:45

Autori:Teme:

Radio Novi Sad



794

SpikerSrbija je čvrsto opredeljena da pruži pun doprinos stabilnosti i mir u region i uložila je ogromne naporekako bi adekvatno pristupila problemu migrantske krize, izjavio državni sekretar ministarstva unutrašnjihposlova Milosav Miličković.SpikerOn je na ministarskoj konferenciji u Budimpešti rekao da uprkos zvaničnom zatvaranju Balkanske rutemigracioni tokovi nisu zaustavljeni i bezbednosne službe operativno postupaju prema izbeglicama imigrantima koji prolaze kroz Srbiju, kako bi se identifikovali mogući pripadnici terorističkih organizacija.Kako se navodi u MUP-ovom saopštenju predstavnici zemalja učesnica konferencije istakli su da jesaradnja sa našom zemljom na visokom nivou i pohvalili doprinos Srbije u rešavanju migrantske krizekao i u borbi protiv terorizma. .



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

21.06.2017

Vojvođanske vesti 173021.06.2017 17:30:00 30:0021.06.2017 17:30:00 3:03

Autori:Teme:

Panonija



2236

VoditeljDanas se obeležava svetski dan izbeglica. U Srbiji ima više od 27 hiljada onih koji su registrovani kaoizbegla i prognana lica a najveće deo njih nalazi se u Vojvodini zbog čega je naša odgovornost veća izbog toga ćemo u narednom periodu sa više sredstava finansirati projekte nadležnog fonda za izbeglaprognana i raseljena lica, rekao je u Kucuri predsednik Pkrajinske vlade Igor Mirović.ReporterU Srbiji trajno boravi 27.000 osoba sa izbegličkim statusom a najviše njih živi u Vojvodini. Nakonizbeglištva iz Hrvatske i godina podstanarskog života porodica Snežana Zrnić dobila je kuću u Kucuri ajedini izvor prihoda im je proizvodnja povrća.Snežana ZrnićDa nan nisu dali prvo kuću ne mogli nikako da krenemo, a sad je sve lakše sve samo po sebi, sve senamesti sve bolje i svaki dan je sve lakše i bolje.ReporterSnežana je upravo danas od pokrajinskog fonda dobila novi plastenik i nada se da će sa površine od 300metara kvadratnih uspeti da poveća prihode za svoje domaćinstvo.Snežana ZrnićPa snalazim se, pravim sve sama i prodam i kod kuće, malo, malo odem na pijaci i tako, dobro je.ReporterOvih dana pomoć vrednu 13 i po miliona dinara dobilo je ukupno 82 izbegličke porodice, a u toku su ikonkursi za dodelu seoskih kuća i građevinskog materijala.Duško Ćutilo, direktor Pokrajinskog fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licimaTi programi su ove godine i nešto veći i bolji, jer je upravo Pokrajinska vlada izdvojila novih 10 milionadinara kako bi smo konkurse mogli da pojačamo sa dodatnim sredstvima.ReporterPovodom svetskog dana izbeglica predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović obišao je u Kucuri porodicekoje su dobile pomoć i istakao odlučnost da se reše stambeni i materijalni problemi svih izbeglih.Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vladeNastavićemo sa ovim programima jer ćemo verujem za ovo kratko vreme koje je pred nama uspeti dataj naš ključni cilj ostvarimo da izbegle i raseljene trajno integrišemo u našem društvu.ReporterPomoć kroz program ekonomskog osnaživanja izbeglih i raseljenih dodeljuje se u zavisnosti od potrebaporodica, a kroz upravo završeni konkurs dodeljeno je 15 plastenika, 20 motokultivatora sa priključcima ioprema za pčelarstvo.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

21.06.2017

Scena/N121.06.2017 18:15:00 225:5921.06.2017 21:35:00 2:27

Autori:Teme:

N1


Naslov: Anđelina Džoli u Keniji

2216

VoditeljDragi moji, dobra vam večer. Počinje „Scena“. Danas vam donosim priču povodom Svijetskog danaizbjeglica. Naime, tim je povodom glumica Anđelina Džoli posjetila Keniju, pa ćemo čuti što je i komeporučila. Govorićemo i o umetnicima koji prosjeduju u Venecueli. Od njih doznajemo što sve čine kako bina vladu reagirali mirnim putem. Osvrnućemo se dakako i na mjuzikl koji je u punom tijeku u Zagrebu.Ostanite uz N1, sledi „Scena“. Diljem sveta, jučer se obiliježavao Međunarodni dan izbjeglica. Svi mi, bezobzira, mislili iskreno ili ne, upozaravali su na važnost riješavanja ovog problema, koji postaje jedan odglavnih svijetskih pitanja. O tome je u Keniji govorila i Anđelina Džoli.Mirela Bačić, reporterNagrađivana i poznata glumica, Anđelina Džoli, poslednje desetleće aktivna je u mirotvornim akcijama iimenovana je posebnom izaslanicom pitanja izbeglica, pri UNHCR. Holivudska zvijezda boravi u Keniji,gdje je u sigurnoj kući posjetila zlostavljene djevojčice i djevojke.Angelina Jolie, ambasadorica UN-aPosjetila sam Keniju kako bi obilježila Međunarodni dan izbjeglica. To je dan, kada mi u UNHCR-u,posebno pozivamo sve da zastanu i promisle o svim raseljenim ljudima diljem svijeta, 65 milijuna, avećina njih potječe iz siromašnih zemalja, koji često imaju konflikte te ekonomske krize kao dodatneizazove u tim zemljama.Mirela Bačić, reporterUpozorila je na problem odnosa prema izbjeglicama. Potaknula je mirotvorce na razumevanje premanajosetljivijoj skupini, a to su seksualno zlostavljene devojke.Angelina Jolie, ambasadorica UN-aČinjenica je da su mirotvorci oni s kojima se traumatizirane djevojčice i djevojke prvo susreću nakonzlostavljanja. A kao mirotvorci, morate imati jsne korake kako postupati. Te djevojčice bit ćeprestrašene, posebno kada ugledaju muškarce s oružjem. Način na koji joj pristupite bit će ključan unjezinom daljnjem oporavku, hoće li ga započeti ili ćete pridonijeti traumi.Mirela Bačić, reporterDžoli je pozvala i na veće napore u dokumentiranju i procesuiranju zločina silovanja i seksualnog nasiljau ratu. Prema izvešću UNHCR-a, Kenija je privremeni dom gotovo 490 000 izbjeglica iz Somalije, JužnogSudana i drugih zemalja u regiji.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

21.06.2017 20:08


Tanjug

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: Ivanišević posetio kuću za maloletne i ugrozene izbeglice

2133

Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević,obišao je danas Integracionu kuću "Pedro Arrupe" koja je otvorena u Beogradu u okviru projekta"Integraciona kuća za ugrožene kategorije izbeglica“.

Jezuitska služba za izbeglice obezbedila je, u okviru ovog projekta, donatorska sredstva i iznajmila kućukapaciteta 20 mesta za smeštaj i zbrinjavanje maloletnih osoba bez pratnje do 14 godina starosti,posebno onih koji su identifikovani kao žrtve trgovine ljudima, torture, zarobljeništva ili seksualnogzlostavljanja, i za koje, postoji potreba za posebnim uslovima smeštaja, saopstilo je Ministarstvo za rad.

Prva faza projekta u trajanju od tri godine podrazumeva smeštaj, ishranu, radionice, kao i kreativneaktivnosti.

U cilju unapređenja pomoći i podrške najugroženijim grupama migranata i tražioca međunarodne pravnezaštite na teritoriji Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Jezuitskaslužba za izbeglice potpisali su Protokol o saradnji u martu ove godine.

Od samog početka migrantske krize jedan od najznačajnijih zadataka je obezbeđivanje dovoljnih iadekvatnih smeštajnih kapaciteta za osobe u tranzitu, ali i priprema kapaciteta za slučaj dužegzadržavanja migranata u zemlji.

Kako bi se adekvatno odgovorilo na povećan priliv migranata na teritoriji Srbije i obezbedili uslovi zanjihovu registraciju i smeštajni kapaciteti duž rute, Vlada Republike Srbije je u junu 2015. godineformirala Radnu grupu za rešavanje problema mešovitih migracionih tokova sa zadatkom da koordiniše,prati, analizira i razmatra pitanja mešovitih migracionih tokova u našoj zemlji.

Takođe, radi obezbeđivanja blagovremenog, celovitog, jednakog i zakonitog postupanja centara zasocijalni rad, ustanova koje imaju posebne organizacione jedinice za privremeni smeštaj i zbrinjavanjemaloletnih migranata bez pratnje, Ministarstvo za rad je izdalo instrukciju o postupanju navedenihcentara i sačinjen je Akcioni plan za reagovanje u pružanju pomoći, podrške i zaštite maloletnihmigranata bez pratnje odraslih, navodi se u saopštenju.


www.tanjug.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

21.06.2017 20:56


Tanjug

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: Migranti na fakultetu-ako polože prijemni i plaćaju sami

1286

Na fakultete Univerziteta u Beogradu u ovoj školskoj godini mogu se upisati i migranti, ali kao i svi drugistrani državljani u obavezi su da sami plaćaju studije, rečeno je danas na sednici Senata UB.

Prodekan za nastavu prof. Nada Kovačević kaže da se Ministarstvo prosvete u stručnom uputstvu zasprovođenje prijemnog ispita na fakultetima ove godine osvrnulo i na strane državljane koji imaju statusmigranta ili tražioca azila.

"Rekli su da ova populacija ima pravo da se upisuje na naše studijske programe, kao i svi drugi stranidržavljani, ako polože prijemni. Studije finansiraju iz sopstvenih sredstava i ne mogu da budu budžetskistudenti", rekla je Kovačević.

Ona kaže da iz Ministarstva prosvete nisu dobili pojašnjenje šta ako migranti nemaju kompletnudokumentaciju, diplome srednjih škola.

"Dogovor je da imaju pravo da se upišu. Ako se pojave ovakvi slučajevi gledaćemo da im pomognemo",naglasila je Kovačević.

Na sednici Senata je rečeno i da fakulteti imaju problem sa maturantima koji dolaze iz privatnih srednjihškola, jer nemaju podatke da li su one "odobrene i da li su u sistemu obrazovanja".

"Na sajtu Ministarstva prosvete treba da postoji spisak odobrenih srednjih privatnih škola, kako bifakulteti mogli lako da provere", kaže Kovačević.


www.tanjug.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

21.06.2017 22:04

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:671745-Ivanisevic-posetio-kucu-za-Autori:Teme:

www.novosti.rs


Naslov: Ivanišević posetio kuću za maloletne i ugrožene izbeglice

2846

Ivanišević posetio kuću za maloletne i ugrožene izbegliceTanjug | 21. jun 2017. 20:30 | Komentara: 0Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević obišaoje danas kuću za maloletne i ugrožene izbeglice

Foto Tanjug, D.GolFoto Tanjug, D.GolSRODNE VESTITRAGEDIJA NA MORU: Utopilo se najmanje 126 migranataTRAGEDIJA NA MORU: Utopilo se najmanje 126 migranataSrbija najodgovornija zemlja na migrantskoj rutiSrbija najodgovornija zemlja na migrantskoj rutiU Srbiji trenutno između 6.000 i 7.000 migranata

Zarobili desetoro azilanata, na tavanu ih izgladnjivali i zlostavljali!

Opština Novi Bečej dodeljuje osam kuća izbeglicama

Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević,obišao je danas Integracionu kuću "Pedro Arrupe" koja je otvorena u Beogradu u okviru projekta"Integraciona kuća za ugrožene kategorije izbeglica“.

Jezuitska služba za izbeglice obezbedila je, u okviru ovog projekta, donatorska sredstva i iznajmila kućukapaciteta 20 mesta za smeštaj i zbrinjavanje maloletnih osoba bez pratnje do 14 godina starosti,posebno onih koji su identifikovani kao žrtve trgovine ljudima, torture, zarobljeništva ili seksualnogzlostavljanja, i za koje, postoji potreba za posebnim uslovima smeštaja, saopštilo je Ministarstvo za rad.

Prva faza projekta u trajanju od tri godine podrazumeva smeštaj, ishranu, radionice, kao i kreativneaktivnosti.

U cilju unapređenja pomoći i podrške najugroženijim grupama migranata i tražioca međunarodne pravnezaštite na teritoriji Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Jezuitskaslužba za izbeglice potpisali su Protokol o saradnji u martu ove godine.

Od samog početka migrantske krize jedan od najznačajnijih zadataka je obezbeđivanje dovoljnih iadekvatnih smeštajnih kapaciteta za osobe u tranzitu, ali i priprema kapaciteta za slučaj dužegzadržavanja migranata u zemlji.

Kako bi se adekvatno odgovorilo na povećan priliv migranata na teritoriji Srbije i obezbedili uslovi zanjihovu registraciju i smeštajni kapaciteti duž rute, Vlada Republike Srbije je u junu 2015. godineformirala Radnu grupu za rešavanje problema mešovitih migracionih tokova sa zadatkom da koordiniše,prati, analizira i razmatra pitanja mešovitih migracionih tokova u našoj zemlji.

Takođe, radi obezbeđivanja blagovremenog, celovitog, jednakog i zakonitog postupanja centara zasocijalni rad, ustanova koje imaju posebne organizacione jedinice za privremeni smeštaj i zbrinjavanjemaloletnih migranata bez pratnje, Ministarstvo za rad je izdalo instrukciju o postupanju navedenihcentara i sačinjen je Akcioni plan za reagovanje u pružanju pomoći, podrške i zaštite maloletnihmigranata bez pratnje odraslih, navodi se u saopštenju.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:671745-Ivanisevic-posetio-kucu-za-maloletne-i-ugrozene-izbeglice


1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

22.06.2017

Reportaža4850000

Strana: 26

Autori:Teme:

Blic

V.P.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Iftar za migrante u Preševu



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

22.06.2017

Društvo24435000

Strana: 7

Autori:Teme:

Politika


Naslov: Počeo upis na fakultete



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

22.06.2017

Politika6850000

Strana: 5

Autori:Teme:

Blic


Naslov: Moguće nasilje u regionu



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

22.06.2017

Vesti11770000

Strana: 5

Autori:Teme:

Kurir

R.K.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Moguće nasilje na Kosovu i u regionu



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

22.06.2017

Srbija38080000

Strana: 20

Autori:Teme:

Večernje novosti

D.ZENEVIĆIzbeglice i azilanti / migranti; Komesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: OBEĆANJA “ZARASLA“ U KOROV



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

22.06.2017

Društvo3680

Strana: 5

Autori:Teme:

Danas

V. AndrićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Bez fakultetske diplome do okončanja postupka



1/6

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

22.06.2017


Strana:

Autori:Teme:

Vreme

PRIREDILA: IVANA MILANOVIĆ HRAŠOVECIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Centralizam i demokratija



2/6

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

22.06.2017


Strana:

Autori:Teme:

Vreme





3/6

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

22.06.2017


Strana:

Autori:Teme:

Vreme





4/6

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

22.06.2017


Strana:

Autori:Teme:

Vreme





5/6

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

22.06.2017


Strana:

Autori:Teme:

Vreme





6/6

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

22.06.2017


Strana:

Autori:Teme:

Vreme





1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

22.06.2017

Društvo4180000

Strana: 5

Autori:Teme:

Večernje novosti

D.Z.Izbeglice i azilanti / migranti; Komesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: RASELjENIM LICIMA ISKLjUČENA STRUJA



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

22.06.2017

Svet11135000

Strana: 3

Autori:Teme:

Politika


Naslov: Počelo suđenje osumnjičenima za smrt 71 migranta u hladnjači



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

14.06.2017

Bez naslova3050

Strana: 17

Autori:Teme:

M novine


Naslov: Krov nad glavom za četiri porodice



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

21.06.2017

Bez naslova2220

Strana: 8

Autori:Teme:



Naslov: Mašine i alati za ekonomsko osnaživanje



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017


Autori:Teme:

TV Studio B


Naslov: Upisni rok

722

Spiker:A u nastavku programa samo kratko informacije za upis na fakultete, prijavljivanjem kandidata juče jepočeo zvanično junski upisni rok za Univerzitet u Beogradu. Ukupno će fakulteti državni primiti četrnaesthiljada osamsto pedeset studenata od kojih je više od polovine 9,511 hiljada budžetskih. Predajadokumenata traje do nedelje a onda sledi polaganje prijemnog ispita od ponedeljka pa do kraja narednesedmice, dakle do 2. jula. Konačne rang liste biće objavljene 10. jula, a upis između 10. i 14. jula. Bilo jepitanja da li će migranti studirati o trošku naše države, neće naravno oni mogu da se upišu kao bilo kojistrani državljani, ali moraju sami da plaćaju studije. To se ondosi i na tražioce azila.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017

Novi dan,N122.06.2017 08:00:00 125:0022.06.2017 08:07:00 1:16

Autori:Teme:

N1


Naslov: Mogerini:Zapadni Balkan prioritet

1313

VoditeljPre svega toga vreme je za vesti i sa nama ovog jutra Ana Kapli, Ana dobro jutroSpikerDobro jutro Marija, dobro jutro svim gledaocimaVoditeljŠta je prva vest ovog jutra?SpikerVisoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Evropske unije Federika Mogerini poslala je poruku ukojoj kaže da će približavanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji biti jedan od dva prioriteta njenog radau narednom periodu. Mogerini je ocenila da je to pitanje od strateškog interesa za Evropsku uniju ali i daje to finalizacija ideje o ujedinjenom kontinentu. Mogerini naglašava da je do kraja mandata oveevropske komisije ostalo još dve godine i da to daje dovoljno vremena da se njen cilj o nepovratnompribližavanje Balkana Evropskoj uniji finalizuje.Federika Mogerini, visoka predstavnica EU za spoljnu politikuMislim da je to ostvarivo u godinama koje su pred nama. To je pitanje strateškog interesa za Evropskuuniju, a taj interes vidimo kada govorimo o borbi protiv terorizma, o migracijama, ekonomskiminvesticijama, međusobnoj povezanosti. Tu ne govorimo o uvođenju tog regiona u Evropu. Oni su već uEvropi, već jednostavno govorim o ponovnom ujedinjenju kontinenta što je najbolji način da iskažemopoštovanje prema vizijama osnivača Evropske unije koji su se zalagali za proširenje Unije.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017

Jutro on line22.06.2017 09:00:00 165:0022.06.2017 10:25:00 14:37

Autori:Teme:

Kopernikus


Naslov: Problem izbeglica u Srbiji

1015

20.jun Međunarodni dan izbeglica povodom toga juče je u EU Info kutku jedan zanimljivi film gospodinaLorana on je novinar koji je već 15 godina u Srbiji na osnovu svog novinarskog iskustva je režirao jedanfilm vrlo zanimljiv, bio je i gospodin Bizel kao predstavnik Delegacije EU u Srbiji i Tamara kaopredstavnica Indiga tj grupe za decu i mlade koja sa svojim timom najviše radi na terenu kada pričamo oizbeglicama i migrantima. Bila je jedna zanimljiva debata svako je iz svog ugla pričao.Gosti jutarnjeg programa su Ivan Topalović ispred OCD Proactiv i Tamara Simonović ispred OCD Indigo.Situacija oko smeštaja je popravljena povećani su smeštajni kapaciteti. Jako puno dece migranata jepočelo da govori srpski, imaju jako puno interesovanja i za našu zemlju i za našu lokalnu zajednicu.Treba gledati ljude sa imenom i prezimenom to je iskustvo i u Preševu, i u Beloj Palanci i u Bujanovcu,Pirotu, najbolje je upoznavati ljude sa imenom i prezimenom uspostavljati kontakte, ima punotalentovanih ljudi.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

22.06.2017 10:06


Tanjug

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: Ilegalni migranti ne smeju ugrozavati život građana Srbije

1844

ŠID, 22. juna (Tanjug) - Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Aleksandar Vulin,rekao je da su rano jutros pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova očistili Šid od svih nelegalnihmigranata.

„Svi oni koji nisu hteli da budu deo našeg azilnog sistema, koji nisu imali odgovarajuće dokumente i kojisu ugrožavali svakodnevni život građana Šida - nisu mogli više da se zadržavaju na teritoriji opštine Šid“,rekao je Vulin.

Ministar je istakao da je Vlada Srbije obezbedila dovoljan broj smeštajnih kapaciteta u skladu sa najvišimsvetskim standardima i da zato nema nijednog opravdanja da bilo ko bude van njih.

„Vlada Srbije će nastaviti da se humano i odgovorno odnosi prema svim migrantima i ljudskoj nevoljikoja ih je dovela ovde ali nikada neće dozvoliti da se svakodnevni život naših građana na bilo koji načinugrožava kao i da se ne poštuje zakon. Kao što pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i VojskeSrbije ne dozvoljavaju da se na našu teritoriju ulazi ilegalno, tako ne dozvoljavamo ni da se ona ilegalnonapušta i da se treet migrantske krize na taj način prenosi i na druge zemlje“, naveo je ministar.

Vulin je rekao da neće dozvoliti da „se kriminalci koriste mukom migranata i da ih prebacuju“, kao štoneće dozvoliti ni da se migrnati zadržavaju bez odgovarajućih papira i odgovarajućih zakonskih rešenja.

On je ponovo izrazio zahvalnost pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova i ministru Stefanoviću naličnom angažovanju, strpljenju i vođenju računa da se ne primeni sila, da se zakon poštuje, ali i da sedostojanstvo migranata sačuva, baš kao što se čuva svakodnevni život i bezbednost građana Srbije.

U jutrašnjoj akciji pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova pronađeno je oko 100 migranata koji suodvedeni i raspoređeni po ostalim kampovima širom Srbije.


www.tanjug.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

22.06.2017 11:25

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/vulin-nema-opravdanja-da-bilo-ko-bude-van-prihvatnih-Autori:Teme:

www.blic.rs


Naslov: Vulin: Nema opravdanja da bilo ko bude van prihvatnih centara

1499

Vesti Društvo Tweet Srna | 22. 06. 2017 - 11:24hNema nijednog opravdanja da bilo ko od migranata bude van prihvatnih centara, jer je Vlada Srbijeobezbedila dovoljan broj smeštajnih kapaciteta, u skladu sa najvišim svetskim standardima, kažeministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.Foto: O. Bunić / RAS Srbija Aleksandar Vulin On je naveo da su jutros pripadnici Ministarstva unutrašnjihposlova (MUP) Srbije prebacili iz Šida oko 100 ilegalnih migranata u druge prihvatne centre u Srbiji. Onje istakao da svi ilegalni migranti, koji nisu hteli da budu deo azilnog sistema Srbije, a ugrožavali susvakodnevni život građana, nisu više mogli da se zadržavaju na području opštine Šid, prenosebeogradski mediji. Foto: Dušan Milenković / RAS Srbija - Vlada Srbije će nastaviti da se humano iodgovorno odnosi prema svim migrantima i ljudskoj nevolji koja ih je dovela ovde, ali nikada nećedozvoliti da se svakodnevni život naših građana na bilo koji način ugrožava, kao i da se ne poštuje zakon- rekao je Vulin. On je dodao da kao što pripadnici MUP-a i Vojske Srbije ne dozvoljavaju da se nateritoriju Srbije ulazi ilegalno, tako se ne dozvoljava ni da se ona ilegalno napušta i da se teretmigrantske krize na taj način prenosi i na druge zemlje. - Nećemo dozvoliti da se kriminalci koristemukom migranata i da ih prebacuju, kao što nećemo dozvoliti ni da se migranti zadržavaju bezodgovarajućih papira i odgovarajućih zakonskih rešenja - naveo je Vulin.


http://www.blic.rs/vesti/drustvo/vulin-nema-opravdanja-da-bilo-ko-bude-van-prihvatnih-centara/wyv2je9


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017

Dnevnik/RTS122.06.2017 12:00:00 30:0022.06.2017 12:13:00 0:46

Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Izmeštanje migranata

867

Spiker:Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova izmestili su rano jutros iz Šida sve nelegalne migrante, izjavioje ministar Aleksandar Vulin. Kaže, da svi oni koji nisu hteli da budu deo našeg azilnog sistema, koji nisuimali odgovarajuća dokumenta i koji su ugrožavali svakodnevni život građana Šida, nisu mogli više da sezadržavaju na teritoriji opštine Šid.Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja:Vlada RS je obezbedila više nego dovoljan broj smeštajnih kapaciteta u skladu sa najvišim svetskimstandardima i zato nema ni jednog opravdanja da bilo ko bude van njih. Vlada RS će nastaviti da sehumano i odgovorno odnosi prema svim migrantima i prema ljudskoj nevolji koja ih je dovela ovde. Alinikada neće dozvoliti da se svakodnevni život naših građana na bilo koji način ugrožava, koa i da se nepoštuje zakon.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017

U ovom trenutku22.06.2017 12:00:00 59:0022.06.2017 12:35:00 2:18

Autori:Teme:

Radio Beograd 1

RedakcijaMigracije

Naslov: Izmešteni migranti

2079

VoditeljIdemo sada do Šida, odande su jutros izmešteni svi nelegalni migranti kojima je obezbeđen smeštaj.Petar Vojnović, Veinović, pardon, je reporter u ovom trenutku za Radio Beograd 1, inače novinar RadioNiša. Petre?Novinar Petar VeinovićRadio Šida.VoditeljJao izvinite molim vas, ali isto ima tri slova zaista, izvinite. Radio Šida.NovinarDa, da. Evo pa upravo ovo što ste rekli, u jutarnjim satima pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslovaSrbije u saradnji sa predstavnicima Ministarstva za rad i predstavnicima Komesarijata za izbeglice imigracije su uklonili sve ilegalne migrante koji su se u tom trenutku nalazili na području naše opštine.Reč je o migrantima koji se nalaze, ne nalaze u azilnom sistemu i koji su bez odgovarajućih dokumenata.Dakle, oni su u tom trenutku došli u blizinu ranijeg Prihvatnog centra u Šidu koji je pre nekih dvadesetakdana zatvoren i tu se kažem, nelegalno našli i evo ovom akcijom pripadnika ministarstva su, dakleuklonjeni. Koliko imamo informacije biće smešteni u Prihvatni centar u Preševo.VoditeljNajlepše hvala, čuli ste ovu informaciju. Jel ima još nešto?NovinarDa, hteo sam da kažem, dakle da nakon tog zatvaranja Prihvatnog centra u Šidu ponovo se taj problemstalno pojavljuje, jer migranti upravo dolaze tu ne znamo kojim putem i tako dalje i bukvalno na nekih200, 300 metara udaljen od ranijeg prihvatnog centra u bivšim proizvodnim pogonima Grafičkogpreduzeća Grafosrem, stvorili su jedan maltene ilegalni, da tako kažem, prihvatni centar i evo ovomakcijom su dakle uklonjeni tu. A inače na području šidske opštine i dalje se nalaze dva prihvatna centra,to su na moto hotelu Adeševci i Principovcu, gde je smešteno nekoliko stotina migranata koji se nadajuda bi njihova situacija u dogledno vreme mogla biti rešena. Evo to je ono što možemo u ovom trenutkureći.VoditeljNajlepše vam hvala. Čuli ste novinara Radio Šid Petra Veinovića, a reč je o jutrošnjoj akciji u kojoj sunelegalni migranti izmešteni iz donekadašnjeg postojećeg migrantskog centra i obezbeđen im je novismeštan.



1/2

Medij:Vreme:

Link:

22.06.2017 12:30


Fonet

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: NEMA RAZLIKE U PRIORITETIMA

2456

MINSK, 22. jun 2017. (FoNet) - Vršilac dužnosti premijera iministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio jedanas, na godišnjem sastanku ministara spoljnih poslovaCentralno-evropske inicijative, da Srbija u proteklih petgodina ne pravi razlike u prioritetnim ciljevima, koji seodnose na unutrašnje reforme, evropske integracije iregionalnu saradnju.

Agenda povezivanja, koja je uspostavljena u formatu "ZB6" uokviru Berlinskog procesa za nas ima posebnu važnost. Našiprioriteti su u tom pogledu poznati, budući da smo ihiznosili više puta na različitim skupovima, rekao je Dačić.

Ponovio bih samo jedan, a to je svakako izgradnja autoputaNiš-Merdare-Priština-Tirana-Drač. Naša očekivanja odpredstojećeg Samita u Trstu uključuju i odobrenje dodatnihfinansijskih sredstava za primenu tri konkretna projekta uiznosu od više 60 miliona evra, što smo predstaviliEvropskoj komisiji kao prioritete, rekao je Dačić.

Na poslednjem Samitu centralnoevropskih zemalja sa NR Kinom,podsetio je Dačić, potpisan je i ugovor o modernizacijipostojeće i izgradnji brze pruge na relaciji Beograd-Budimpešta, prve ovakve saobraćajnice u regionu.

U Beogradu, već više od 10 godina, uspešno funkcionišesedište Sekretarijata Transportne opservatorije (SEETO),koje logično treba da preraste u sedište Sekretarijatabuduće Transportne zajednice.

Dačić je naveo da je Srbija Evropskoj komisiji već predalakandidaturu za to sedište.

Paralelno sa svim prethodnim, Srbija aktivno uzima učešće uprojektu Transbalkanski koridor, u vrednosti od 162 milionaevra, čijim završetkom bi trebalo da budu završeniinterkonektivni dalekovodi između Srbije i Rumunije, Srbije-Crne Gore i BiH, te dalekovodi visoke provodne moći unutarSrbije, rekao je on.

Govoreći o migrantskoj krizi, Dačić je rekao da jeteritorijom Srbije prešlo više od 1,4 miliona migranata.

U svakom trenutku ih i dalje boravi oko 7.000, a izuzetnimnaporima sačuvana je stabilnost, nije bilo značajnih kršenjabezbednosti, a Srbija je prema migrantima sve vremepostupala uz puno poštovanje međunarodnih normi i standarda,rekao je Dačić.

Za nas je od krucijalne važnosti da ne dođe do obustave


www.fonet.rs


2/2

Medij:Vreme:

Link:

22.06.2017 12:30


Fonet

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: NEMA RAZLIKE U PRIORITETIMA

sprovođenja dogovora postignutog između EU i Turske, te senadamo da ćemo pojačati međusobnu saradnju, kako naprepoznatim migrantskim rutama, tako i na širem prostoruEvrope, u cilju prevazilaženja ovog problema, zaključio jeDačić. (


www.fonet.rs


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017


Autori:Teme:

Sremska TV - Šid


Naslov: SAD nastavljaju da pomažu izbeglicama

2378

Spiker:U ekskluzivnom razgovoru za Sremsku televiziju ambasador Sjedinjenih Američkih Država Kajl Skatrekao je između ostalog da će Sjedinjene Američke Države nastaviti da pomažu izbegla i raseljena licakoja žive na području Srbije. Najveći problem izbegličkih porodica i dalje je stambeno pitanje. Pored togapotrebno je rešiti i pravne probleme izbeglica u zemljama porekla.Kajl Skat, ambasador SAD u Srbiji:Veoma je teško nekima, jedne generacije posle rata da se integrišu ali i da nađu novi život. Najvećiproblemi u stvari, ovaj program koji smo došli danas da malo pažnju skrenemo na ovaj program, jesteprogram koji traje već 13 godina na pomoći izbeglicama da nađu novi krov iznad glave, nađu novi život.U stvari danas imamo primer jedne porodice, žene koja je pobegla iz Hrvatske i muž je tu, još uvijek jenjima život veoma težak i oni su dobili pomoć od ovog programa za građevinski materijal da izgradenovu kuću na mestu gde je stara bila i skoro je bilo ruševina. Ali nisu znali raditi sve sami, a dirljivo jemeni da ljudi koji su dobili pomoć od ovog programa, svi su došli kao volonteri danas, dali njihovo vremeda njima pomognu, što se tiče struje, što se tiče kanalizacije i takve stvari. Tako da oni će imati novidom u roku od 30 dana.Reporter:Pored rešavanje stambenih problema, koji još problemi muče izbegličku populaciju iz periodadevedesetih, a u kojima je pomagala Vlada Sjedinjenih Američkih Država?Kajl Skat, ambasador SAD u Srbiji:Neki su imali i pravnih problema što se tiče njihove imovine tamo ili tu kako da rešavaju. Mi smo dalipomoć preko advokata za više od 35.000 ljudi da rešavaju svoje probleme, tamo smo radili zajedno salokalnim administracijama jer advokati na radnim mestima su radili sa nama. Imaju i problemiekonomskog karaktera i to da su neki ljudi imali obrt od kuda su došli, ali su mogli još neku obuku imatiali i opremu koju su izgubili i mi smo im pomogli da oni prave novi život.Reporter:Da li će Regionalni stambeni program biti nastavljen i koji su dalji planovi u zbrinjavanju izbegličkepopulacije?Kajl Skat, ambasador SAD u Srbiji:Mi nastavljamo ovaj program i ja se nadam da rešenje ovog programa će biti nekada, ali još uvek imadesetine hiljada ljudi koji nisu rešili njihove probleme devedesetih godina, tako da mi kao donator i drugidonatori su još uvek privrženi da pomognu.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

20.06.2017


Autori:Teme:

Sremska TV - Šid

RedakcijaRegionalni program stambenog zbrinjavanja (RHP); Komesarijat za izbeglice Republike

Naslov: Izbeglice

2139

Spiker:Komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije Vladimir Cucić i ambasador Sjedinjenih AmeričkihDržava posetili su izbegličku porodicu Mirjane Jovičić u selu Ilinci kod Šida povodom Svetskog danaizbeglica. U izbegličkom statusu u Srbiji živi više od 28.000 ljudi.Novinar Slađana Zečević:Obeležavanje Svetskog dana izbeglica bio je povod posete ambasadora Sjedinjenih Američkih DržavaKajla Skata Ilincima, selu Šidske opštine u kojem žive izbegličke porodice od 90-tih. SAD do sada sudonirale 20 miliona dolara za rešavanje stambenih problema izbeglih i raseljenih lica sa prostora bivšeJugoslavije u okviru regionalnog stambenog projekta.Kajl Skat, ambasador SAD:Priznajemo korake koje je Srbija zajedno s međunarodnom organizacijom, međunarodnim donatorima alii nevladinim organizacijama da pomogne sve ove ljude sa srednjeg Istoka, iz Južne Azije i Afrike, ja samdošao danas u Šid u stvari da i priznajemo da još uvek traje problem iz 90-tih godina.Novinar:Porodica Jovičić je u okviru regionalnog stambenog programa dobila paket građevinskog materijalavredan 7 i po hiljada evra da dovrši gradnju kuće. Zahvaljujući pomoći u radu koju su im pružile bivšeizbeglice ova petočlana porodica konačno je rešila stambeni problem.Mirjana Jovičić:Znači mi puno, imam svoj krov nad glavom kako da kažem i deci isto tamo smo u jednoj sobi živeli a ovoje sada, svako svoju sobu će imati.Novinar:U izbegličkom statusu u Srbiji i dalje živi oko 28.000 ljudi, pored stambenih problema, izbeglice saprostora bivše Jugoslavije muči i pitanje dokumenata, penzije, radnog staža u zemljama porekla.Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije:Od 650.000 ljudi koji su došli u Srbiju iz bivših jugoslovenskih republika oko 350.000 se sada u njojnalazi sa manje više nerešenim problemima i nerešenim pravima u zemljama porekla, znate u Srbiji supotrebe a prava su tamo odakle su došli, u Bosni, u Hrvatskoj.Novinar:Regionalni stambeni program je primer zajedničkog angažovanja na rešavanju stambenih problemaizbeglica u Srbiji koje SAD realizuju uz podršku Vlade Republike Srbije i nevladinih organizacija.



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

21.06.2017

Bez naslova12770

Strana: 17

Autori:Teme:


ESNKomesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: Stambenim zbrinjavanjem do trajne integracije



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017

150 minuta22.06.2017 13:00:00 150:0022.06.2017 13:00:00 8:25

Autori:Teme:

Prva televizija


Naslov: Premijera novog VICE filma "Grad u gradu"

921

U četvrtak na TV Prva u 23.30 premijerno, povodom Svetskog dana izbeglica, pogledajte novi VICE film"Grad u gradu".U samom srcu Beograda, na par desetina metara od gradilišta luksuznog kompleksa Beograda na vodi,2016. godine je nastalo jedno od najvećih samoorganizovanih izbegličkih naselja u ovom delu Evrope.Skriveni naočigled svih, u napuštenim barakama iza železničke stanice, u uslovima za život koji se teškomogu nazvati ljudskim, sklonište i dom pronašlo je između 1,000 i 2,000 neregistrovanih izbeglica.Među njima je i Abdul iz Avganistana, istaknut i mnogima drag član ove zajednice. Čekajući šansu dapređe granicu, provodio je dane radeći kao dokumentarni fotograf i neprestano pomažući drugimstanovnicima baraka.VICE je zašao u ovaj grad u centru Beograda i proveo nekoliko dana sa Abdulom i njegovimstanovnicima, razgovarajući o borbi koju svakodnevno biju za bolji život na nekom drugom mestu.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017

150 minuta22.06.2017 13:00:00 150:0022.06.2017 15:03:00 0:50

Autori:Teme:

Prva televizija



957

Spiker:Policija je rano jutros odvela iz Šida sve nelegalne migrante, izjavio je ministar za rad zapošljavanje iboračka pitanja Aleksandar Vulin. Svi oni koji nisu hteli da budu deo našeg azilnog sistema, koji nisuimali odgovarajuća dokumenta i koji su ugrožavali svakodnevni život građana Šida nisu više mogli da sezadržavaju na teritoriji opštine Šid, rekao je VulinAleksandar Vulin, ministar za rad socijalna i boračka pitanja:Vlada Republike Srbije će nastaviti da se humano i odgovorno odnosi prema svim migrantima i premaljudskoj nevolji koja ih je dovela ovde, ali nikada neće dozvoliti da se svakodnevni život naših građana nabilo koji način ugrožava, kao i da se ne poštuje zakon. Kao što pripadnici Ministarstva unutrašnjihposlova i Vojske Srbije ne dozvoljavaju da se na našu teritoriju ulazi ilegalno, tako ne dozvoljavamo ni dase naša teritorija ilegalno napušta i da se teret migrantske krize prenosi na taj način i na druge zemlje.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017

150 minuta22.06.2017 13:00:00 150:0022.06.2017 14:06:00 0:50

Autori:Teme:

Prva televizija

RedakcijaMigracije


957

Spiker:Policija je rano jutros odvela iz Šida sve nelegalne migrante, izjavio je ministar za rad zapošljavanje iboračka pitanja Aleksandar Vulin. Svi oni koji nisu hteli da budu deo našeg azilnog sistema, koji nisuimali odgovarajuća dokumenta i koji su ugrožavali svakodnevni život građana Šida nisu više mogli da sezadržavaju na teritoriji opštine Šid, rekao je VulinAleksandar Vulin, ministar za rad socijalna i boračka pitanja:Vlada Republike Srbije će nastaviti da se humano i odgovorno odnosi prema svim migrantima i premaljudskoj nevolji koja ih je dovela ovde, ali nikada neće dozvoliti da se svakodnevni život naših građana nabilo koji način ugrožava, kao i da se ne poštuje zakon. Kao što pripadnici Ministarstva unutrašnjihposlova i Vojske Srbije ne dozvoljavaju da se na našu teritoriju ulazi ilegalno, tako ne dozvoljavamo ni dase naša teritorija ilegalno napušta i da se teret migrantske krize prenosi na taj način i na druge zemlje.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017


Autori:Teme:

Pink

Aleksandra StojiljkovićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Samit EU u Briselu

1823

SpikerU Briselu počinje dvodnevni Samit zemalja Evropske unije. Glavne teme biće migranti, jačanje evropskeodbrane i trgovina. Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost kaže da će jedan od njenihprioriteta u naredne dve godine biti približavanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.NovinarOsim rada na bezbednosti i odbrani Evropske unije visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednostuoči sastanka rekla je da će u naredne dve godine prioritet biti i približavanje Zapadnog Balkana Uniji.Federika Mogerini visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost EUNe govorim to zato što Balkan vidim kao najproblematičniju oblast našeg regiona, već zato što mislim daje to područje sa najviše potencijala. Za mene je veoma impresivan nivo posvećenosti Zapadnog BalkanaEvropskoj uniji. Istraživanja javnog mnjenja govore o poverenju u Uniju koje je veće nego u pojedinimdržavama članicama.NovinarInače početkom ove nedelje Srbija je otvorila još dva poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom,tako da sada imamo 10 otvorenih poglavlja od ukupno 35. Osim Zapadnog Balkana tema Samita biće ibregzit, jer u Brisel dolazi i britanska premijerka Tereza Mej koja će održati govor o svom planu zazapočete pregovore o izlasku Velike Britanije iz Unije. Francuski predsednik Emanuel Makron i nemačkakancelarka Angela Merkel izneće zajednički predlog za jačanje evropske odbrane. Makron je pozvao napravljenje novog plana za Siriju kojem će prioritet biti borba protiv terorizma i rekao da će Evropa dobitibitku protiv ekstremno desničarskih struja. Uoči sastanka predsednik Evropskog saveta Donald Tuskporučio je da je zadovoljan zbog toga što opada uticaj antievropskih političkih stranaka, što značipovratak Evropskoj uniji kao rešenju, a ne kao problemu. Aleksandra Stoiljković Televizija Pink.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017


Autori:Teme:

Pink


Naslov: U Šidu više nema ilegalnih migranata

874

Spiker: U Šidu više nema ilegalnih migranata. Svi oni koji nisu hteli da budu deo našeg azilnog sistema i kojinisu imali odgovarajuće dokumente i koji su ugrožavali svakodnevni život građana Šida nisu mogli višeda se zadržavaju na teritoriji te opštine, kaže ministar Aleksandar Vulin.Aleksandar Vulin, ministar za rad socijalna i boračka pitanja:Vlada Republike Srbije će nastaviti da se humano i odgovorno odnosi prema svim migrantima i premaljudskoj nevolji koja ih je dovela ovde, ali nikada neće dozvoliti da se svakodnevni život naših građana nabilo koji način ugrožava, kao i da se ne poštuje zakon. Kao što pripadnici Ministarstva unutrašnjihposlova i Vojske Srbije ne dozvoljavaju da se na našu teritoriju ulazi ilegalno, tako ne dozvoljavamo ni dase naša teritorija ilegalno napušta i da se teret migrantske krize prenosi na taj način i na druge zemlje.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017

Novosti dana22.06.2017 15:00:00 40:0022.06.2017 15:10:00 0:43

Autori:Teme:

Radio Beograd 1


Naslov: Raseljeni migranti iz Šida

806

Spiker:A rano jutros pripadnici MUP raselili su oko 100 ilegalnih migranata iz Šida, rekao je ministar za radAleksandar Vulin.Aleksandar Vulin:Svi oni koji nisu hteli da budu deo našeg azilnog sistema, koji nisu imali odgovarajuće dokumente, i kojisu narušavali svakodnevni život građana Šida nisu više mogli da se zadržavaju na teritoriji Opštine Šid.Vlada Republike Srbije je obezbedila više nego dovoljan broj smeštajnih kapaciteta u skladu sa najvišimsvetskim standardima, i zato nema ni jednog opravdanja da bilo ko bude van njih. Vlada Repubilke Srbijeće nastaviti da se humano i odgovorno odnosi prema svim migrantima i prema ljudskoj nevolji koja ih jedovela ovde, ali nikada neće dozvoliti da se svakodnevni život naših građana na bilo koji način ugrožava,kao i da se ne poštuje zakon.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017

Srbija On Line22.06.2017 15:00:00 155:0022.06.2017 15:14:00 0:44

Autori:Teme:

Kopernikus


Naslov: Očišćen Šid od izbeglica

825

Spikerka:Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin rekao je da su rano jutrospripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova očistili Šid od svih nelegalnih migranata.’’Svi oni koji nisu htelida budu deo našeg azilnog sistema, koji nisu imali odgovarajuće dokumente i koji su ugrožavalisvakodnevni život građana Šida, nisu mogli više da se zadržavaju na teritoriji opštine Šid’’, rekao jeVulin. Ministar je istakao da je Vlada Srbije obezbedila dovoljan broj smeštajnih kapaciteta u skladu sanajvišim svetskim standardima i da zato nema nijednog opravdanja da bilo ko bude van njih. Vulin jerekao da neće dozvoliti da se kriminalci koriste mukom migranata i da ih prebacuju, kao što nećedozvoliti ni da se migranti zadržavaju bez odgovarajućih papira i odgovarajućih zakonskih rešenja.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017

Ovo je Srbija22.06.2017 15:00:00 130:0022.06.2017 15:24:00 2:36

Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Memorijalni kompleks propada, zainteresovani Slovenci

2284

Spiker:Memorijalni kompleks Boško Buha na Jabuci kod Prijepolja, uz manastir Mileševu bio je jedan odnajposećenijih objekata sa liste kulturnih dobara izuzetne vrednosti u tom kraju. Sa raspadomJugoslavije i likvidacijom Agencije Putnik prešao je u ruke nepoznatog vlasnika i sada propada. Volju damu vrate stari sjaj pokazail su nedavno slovenci.Reporter:Đačkim dinarom iz oko 3 hiljade škola iz svih krajeva Jugoslavije, građen je pre pola veka Memorijalnikompleks na Jabuci, u mestu pogibije najmlađeg narodnog heroja Boška Buhe i ubrzo je jabučkavisoravan postala premala za sve koji su želeli ovde da dođu. Teško je danas zamisliti da je pre četiridecenije Jabuka bila jedna od najposećenijih mesta, u sezoni je boravilo ovde oko 5 hiljada gostiju.Dolazili su đaci, putnici, turisti, sportisti iz svih krajeva Jugoslavije, i baš kada je uzlet krenuo okolnostisu se promenile i sve je stalo. Memorijalni kompleks je propao zajedno sa Putnikom kome je predat.Prijepoljski muzej je na sreću baštinik aleje heroja i muzeja pionira i omladine Jugoslavije, pa je ovamuzejska postavka i sada dostupna posetiocima.Slavoljub Pušica, direktor Muzeja u Prijepolju:Fotografije iz Jastrebarskog iz Jasenovca iz drugih dečijih logora koji je bilo širom naše zemlje sveoče onečemu što ne sme da se sklone.Reporter:Decenijama ovde negovan taj duh pieteta žrtvama rata i herojima borbe protiv fašizma, bio je verovatnopresudan da bronzana poprsja heroja i svih šest tadašnjih republika i dve autonomne pokrajine ne buduoskrnavljene, ni posle raspada Jugoslavije pa ni onda kada su Jabuku naselile izbeglice iz Hrvatske.Slavoljub Pušica, direktor Muzeja u Prijepolju:U celoj bivšoj Jugoslaviji od Slovenije pa do Alpa, pa do Makedonije ne postoji mesto na kome se neštoovako slično nalazi. Niko nije oskrnavio bistu ni albanke sa Kosova, ni slovenca Milana Mravlje ni hrvataMate Blažine.Reporter:Dok se ne reše imovinsko pravni odnosi nema ni novih ulaganja ni obnove na Jabuci, zato memorijalnicentar sa statusom nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja, već decenijama čeka da oživiuspomene. Ohrabrenje je stiglo iz Slovenije sa idejom da se opet zajednički revitalizuju ovakva istorijskamesta i možda Jabuka postane interesantna nekim novim generacijama.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017

Ovo je Srbija22.06.2017 15:00:00 130:0022.06.2017 15:19:00 0:48

Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Izmešteni svi ilegalni migranti

887

Spiker:Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova izmestili su rano jutros iz Šida sve nelegalne migrante, izjavioje ministar Aleksandar Vulin. Kaže da svi oni koji nisu hteli da budu deo našeg azilnog sistema, koji nisuimali odgovarajuća dokumenta i koji su ugrožavali svakodnevni život građana Šida nisu mogli više da sezadržavaju na teritoriji Opštine Šid.Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja:Vlada Republike Srbije je obezbedila više nego dovoljno smeštajnih kapaciteta u skladu sa najvišimsvetskim standardima i zato nema ni jednog opravdanja da bilo ko bude van njih. Vlada Republike Srbijeće nastaviti da se humano i odgovorno odnosi prema svim migrantima i prema ljudskoj nevolji koja ih jedovela ovde. Ali nikada neće dozvoliti da se svakodnevni život naših građana na bilo koji način ugrožavakao i da se ne poštuje Zakon.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017

Novosti22.06.2017 15:00:00 45:0022.06.2017 15:15:00 0:33

Autori:Teme:

Radio Novi Sad



678

SpikerMinistar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin rekao je da su rano jutrospripadnici ministarstva unutrašnjih poslova izmestili sve nelegalne migrante iz Šida.Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanjaSvi oni koji nisu hteli da budu deo našeg azilnog sistema, koji nisu imali odgovarajuća dokumenta i kojisu ugrožavali svakodnevni život građana Šida nisu više mogli da se zadržavaju na teritoriji opštine Šid.Vlada Republike Srbije je obezbedila više nego dovoljan smeštaj, broj smeštajnih kapaciteta, u skladu sanajvišim svetskim standardima i zato nema nijednog opravdanja da bilo ko bude van njih.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017

Agro dnevnik22.06.2017 15:00:00 35:0022.06.2017 15:04:00 0:28

Autori:Teme:

RT Vojvodina 1


Naslov: U Šidu više nema nelegalnih migranata

552

Spiker:Ministar Aleksandar Vulin potvrdio je, da u Šidu više nema nelegalnih migranata, i da svi oni koji nisuhteli da budu deo našeg azilnog sistema, koji nisu imali odgovarajuće dokumente, i koji su ugrožavalisvakodnevni život građana Šida, nisu mogli više da se zadržavaju na teritoriji opštine Šid. Vulin je izjavioda je vlada obezbedila dovoljan broj smeštajnih kapaciteta u skladu sa najvišim svetskim standardima. Ujutrošnjoj akciji policije pronađeno je oko 100 migranata koji su odvedeni i raspoređeni po ostalimkampovima širom Srbije.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017

Ovo je Srbija22.06.2017 15:00:00 130:0022.06.2017 15:16:00 0:43

Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Minsk: Srbija i umrežavanje Evrope

682

Spiker:Srbija radi na što širem infrastrukturnom umrežavanju Centralne Evrope i očekuje da će dodatnasredstva za konkretne projekte biti odobrena ja junskom Samitu Zapadnog Balkana u Trstu, izjavio jevršilac dužnosti predsednika Vlade i šef diplomatije Ivica Dačić. Na sastanku ministara spoljnih poslovaCentralno-evropske inicijative u Minsku ocenio je da je za zemlje Centralne Evrope i dalje migrantskakriza bezbednosni izazov i da je važno da se dogovor Evropske unije i Turske i dalje sprovodi. Dačić jeistakao i da je Srbija čvrsto opredeljena da odgovori na eventualne terorističke pretnje i sve vidoveekstremizma i da sa partnerima sarađuje na njihovom suzbijanju.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017

Ovo je Srbija22.06.2017 15:00:00 130:0022.06.2017 15:16:00 0:38

Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Počinje samit posvećen borbi protiv terorizma

604

Spiker:U Briselu počinje dvodnevni Samit zemalja članica Evropske unije posvećen borbi protiv terorizma,jačanju evropske odbrane, trgovinskim pitanjima i migrantskoj situaciji u Sredozemlju. Agencije prenoseda šefovi država i Vlada zemalja EU treba da se dogovore o tome kako institucije i odnose međupartnerima u Uniji preurediti tako da građani ponovo veruju da ih Evropa štiti od pogubnih posledicaglobalizacije, rastućih socijalnih nejednakosti, pogubnih klimatskih promena, nasrtaj islamskogekstremizma i da stvaranjem moćne evropske odbrane štiti granice od ilegalne migracije i terorizma.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

22.06.2017 15:46

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:671825-Vulin-Ilegalni-migranti-ne-Autori:Teme:

www.novosti.rs

@NovostionlineIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Vulin: Ilegalni migranti ne smeju ugrožavati život građana Srbije

1798

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Aleksandar Vulin, rekao je da su rano jutrospripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova očistili Šid od svih nelegalnih migranata."Svi oni koji nisu hteli da budu deo našeg azilnog sistema, koji nisu imali odgovarajuće dokumente i kojisu ugrožavali svakodnevni život građana Šida - nisu mogli više da se zadržavaju na teritoriji opštine Šid",rekao je Vulin. Ministar je istakao da je Vlada Srbije obezbedila dovoljan broj smeštajnih kapaciteta uskladu sa najvišim svetskim standardima i da zato nema nijednog opravdanja da bilo ko bude van njih."Vlada Srbije će nastaviti da se humano i odgovorno odnosi prema svim migrantima i ljudskoj nevoljikoja ih je dovela ovde ali nikada neće dozvoliti da se svakodnevni život naših građana na bilo koji načinugrožava kao i da se ne poštuje zakon. Kao što pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i VojskeSrbije ne dozvoljavaju da se na našu teritoriju ulazi ilegalno, tako ne dozvoljavamo ni da se ona ilegalnonapušta i da se treet migrantske krize na taj način prenosi i na druge zemlje", naveo je ministar. Vulin jerekao da neće dozvoliti da "se kriminalci koriste mukom migranata i da ih prebacuju", kao što nećedozvoliti ni da se migrnati zadržavaju bez odgovarajućih papira i odgovarajućih zakonskih rešenja. On jeponovo izrazio zahvalnost pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova i ministru Stefanoviću na ličnomangažovanju, strpljenju i vođenju računa da se ne primeni sila, da se zakon poštuje, ali i da sedostojanstvo migranata sačuva, baš kao što se čuva svakodnevni život i bezbednost građana Srbije. Ujutrašnjoj akciji pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova pronađeno je oko 100 migranata koji suodvedeni i raspoređeni po ostalim kampovima širom Srbije.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:671825-Vulin-Ilegalni-migranti-ne-smeju-ugrozavati-zivot-gradjana-Srbije


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017

Vesti 16/B9222.06.2017 16:00:00 75:0022.06.2017 16:21:00 0:31

Autori:Teme:

TV B92

Izbeglice i azilanti / migranti; MigracijeNaslov: Očišćen Šid od nelegalnih migranata

614

SpikerAkcija policije, kada je reč o migrantima, izvedena je rano jutros u Šidu, to je potvrdio ministar za radAleksandar Vulin.Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanjaRano jutros pripadnici ministarstvo unutrašnjih poslova su očistili Šid od svih nelegalnih migranata. Svioni koji nisu hteli da budu deo našeg azilnog sistema, koji nisu imali odgovarajuća dokumenta i koji suugrožavali svakodnevni život građana Šida nisu više mogli da se zadržavaju na teritoriji opštine Šid.Vlada Republike Srbije je obezbedila više nego dovoljan smeštaj, broj smeštajnih kapaciteta.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017

Za Beograd22.06.2017 16:00:00 120:0022.06.2017 16:57:00 0:28

Autori:Teme:

Naša


Naslov: MUP očistio Šid od nelegalnih migranata

527

Spiker:Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova očistili u Šid od svih nelegalnih migranata, izjavio je ministarAleksandar Vulin. On je istakao da je istakao da je Vlada Srbije obezbedila dovoljan broj smeštajnihkapaciteta u skladu sa najvišim svetskim standardima i da zato nema ni jednog opravdanja da bilo kobude van. Vulin je rekao da neće dozvoliti da se kriminalci koriste migrantima i da ih prebacuju kao štoneće dozvoliti ni da se migranti zadržavaju bez odgovarajućih papira i odgovarajućih zakonskih rešenja.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017

Dnevnik 1722.06.2017 17:00:00 25:0022.06.2017 17:07:00 0:49

Autori:Teme:

RT Vojvodina 1


Naslov: Izmešteni nelegalni migranti iz Šida

925

Spiker:Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova izmestili su iz Šida sve nelegalne migrante, izjavio je ministarza rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja:Svi oni koji nisu hteli da budu deo našeg azilskog sistema, koji nisu imali odgovarajuće dokumente, i kojisu ugrožavali svakodnevni život građana Šida, nisu više mogli da se zadržavaju na teritoriji Opštine Šid.Vlada Republike Srbije je obezbedila više nego dovoljan broj smeštajnih kapaciteta u skladu sa najvišimsvetskim standardima i zato nema ni jednog opravdanja da bilo ko bude van njih. Vlada Republike Srbijeće nastaviti da se humano i odgovorno odnosi prema svim migrantima i prema ljudskoj nevolji koja ih jedovela ovde, ali nikada neće dozvoliti da se svakodnevni život naših građana na bilo koji način ugrožava,kao i da se ne poštuje zakon.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017

Vojvodinom22.06.2017 17:45:00 35:0022.06.2017 17:57:00 0:27

Autori:Teme:

RT Vojvodina 1


Naslov: Izmešteni migranti u Šidu

458

Spiker.Rano jutros, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova iz opštine Šid izmestili su oko stotinu nelegalnihmigranata koji su odvedeni i raspoređeni po ostalim kampovima širom Srbije, izjavio je ministarAleksandar Vulin. On je rekao da su u pitanju migranti koji nisu hteli da budu deo azilnog sistema, nisuimali odgovarajuće dokumente i zbog toga su morali biti izmešteni iz Opštine Šid kako se ne bi remetiojavni red i mir na bilo koji način.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017

Vesti 1822.06.2017 18:00:00 50:0022.06.2017 18:18:00 0:50

Autori:Teme:

Prva televizija


Naslov: Policija iz Šida odvela sve nelegalne migrante

964

SpikerPolicija je rano jutros odvela iz Šida sve nelegalne migrante, kaže ministar za rad, zapošljavanje isocijalna pitanja Aleksandar Vulin. Svi oni koji nisu hteli da budu deo našeg azilnog sistema, koji nisuimali odgovarajuća dokumenta i koji su ugrožavali svakodnevni život građana Šida, nisu mogli više da sezadržavaju na teritoriji te opštine, kaže Vulin.Aleksandar Vulin ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanjaVlada Republike Srbije će nastaviti da se humano i odgovorno odnosi prema svim migrantima i premaljudskoj nevolji koja ih je dovela ovde, ali im nikada neće dozvoliti da se svakodnevni život naših građanana bilo koji način ugrožava, kao i da se nepoštuje zakon. Kao što pripadnici Ministarstva unutrašnjihposlova i Vojske Srbije ne dozvoljavaju da se na našu teritoriju ulazi ilegalno, tako ne dozvoljavamo ni dase naša teritorija ilegalno napušta i da se teret migrantske krize prenosi na taj način na druge zemlje.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017


Autori:Teme:

Pink

Aleksandra StojiljkovićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Samit EU u Briselu

1823

SpikerU Briselu počinje dvodnevni Samit zemalja Evropske unije. Glavne teme biće migranti, jačanje evropskeodbrane i trgovina. Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost kaže da će jedan od njenihprioriteta u naredne dve godine biti približavanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.NovinarOsim rada na bezbednosti i odbrani Evropske unije visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednostuoči sastanka rekla je da će u naredne dve godine prioritet biti i približavanje Zapadnog Balkana Uniji.Federika Mogerini visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost EUNe govorim to zato što Balkan vidim kao najproblematičniju oblast našeg regiona, već zato što mislim daje to područje sa najviše potencijala. Za mene je veoma impresivan nivo posvećenosti Zapadnog BalkanaEvropskoj uniji. Istraživanja javnog mnjenja govore o poverenju u Uniju koje je veće nego u pojedinimdržavama članicama.NovinarInače početkom ove nedelje Srbija je otvorila još dva poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom,tako da sada imamo 10 otvorenih poglavlja od ukupno 35. Osim Zapadnog Balkana tema Samita biće ibregzit, jer u Brisel dolazi i britanska premijerka Tereza Mej koja će održati govor o svom planu zazapočete pregovore o izlasku Velike Britanije iz Unije. Francuski predsednik Emanuel Makron i nemačkakancelarka Angela Merkel izneće zajednički predlog za jačanje evropske odbrane. Makron je pozvao napravljenje novog plana za Siriju kojem će prioritet biti borba protiv terorizma i rekao da će Evropa dobitibitku protiv ekstremno desničarskih struja. Uoči sastanka predsednik Evropskog saveta Donald Tuskporučio je da je zadovoljan zbog toga što opada uticaj antievropskih političkih stranaka, što značipovratak Evropskoj uniji kao rešenju, a ne kao problemu. Aleksandra Stoiljković Televizija Pink.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017

Dnevnik 2/RTS122.06.2017 19:30:00 40:0022.06.2017 19:30:00 2:29

Autori:Teme:

RTS1

Migracije; Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: Rasprava o migrantskoj krizi

2270

SpikerEvropski lideri na dvodnevom samitu u Briselu raspravljaju o migrantskoj krizi, jačanju evropskeodbrane, borbi protiv terorizma i trgovinskim pitanjima. Uoči sastanka predsednik Evropskog savetaDonald Tusk rekao je da je zadovoljan zbog pada antievropskih političkih snaga. Britanska premijerkaTereza Mej predstaviće plan za nastavak pregovor o Bregzitu, a prvi put na sastanku evropskih lideraučestvuje francuski predsednik Emanuel Makron.NovinarTereza Mej drugačije je zamišljala ovaj sastanak evropskih lidera, ali posle gubitka većine na izborimaumesto ojačanog mandata sada treba da ubedi evropske kolege da je u stanju da vodi pregovore popredviđenom planu.Tereza Mej - premijerka Velike BritanijePregovori su dobro počeli, danas ću izneti naše planove, pre svega o zaštiti evropskih prava građana uBritaniji i Britanaca u Evropi nakon našeg izlaska.NovinarIako su formalni pregovori o Bregzitu počeli pre tri dana, neizvesnost oko njihovog toka u samoj VelikojBritaniji navodi mnoge da postave pitanje hoće li Ujedinjeno Kraljevstvo uopšte napustiti Evropsku uniju.A to je danas učinio predsednik Evropskog saveta Donald Tusk.Donald Tusk – predsednik Evropskog savetaNeki britanski prijatelji pitali su me može li Bregzit biti izbegnut? Ko zna, Evropska unija zasnovana je nasnovima, možda ćete reći da sam sanjar, ali nisam jedini.NovinarFrancuskog predsednika Makrona na prvom samitu ne čekaju snovi, već realnost evropske politike. Želećišto tešnju saradnju sa Nemačkom, Makron predlaže formulu ojačane Evropske unije koja štiti građane upitanjima ključnim za njihove živote.Emanuel Makron - predsednik FrancuskeŽelimo Evropsku uniju koja štiti njene građane. Kada je reč o borbi protiv terorizma, migracijama ievropskoj odbrani danas ćemo se dogovoriti o Fondu za odbranu, zaštiti od klimatskih promena inelojalne konkurencije.Angela Merkel – kancelarka NemačkeEkonomski rast, borba protiv terorizma i druga pitanja važna za budućnost Evropske unije za nas imajuprednost u odnosu na pregovore o Bregzitu. Tu očekujemo da imamo dobre rezultate.NovinarOčekuje se da će kancelarka Merkel i predsednik Makron na samitu predložiti produžetak još 6 mesecisankcija prema Rusiji uvedenih 2014. zbog sukoba u Ukrajini.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017

Dnevnik 2/RTS122.06.2017 19:30:00 40:0022.06.2017 19:39:00 0:33

Autori:Teme:

RTS1

Izbeglice i azilanti / migranti; MigracijeNaslov: Sastanak ministara spoljnih poslova

573

Spiker:Šef diplomatije Ivica Dačić učestvuje na sastanku ministara spoljnih poslova Centralno-evropskeinicijative u Minsku. Naglasio je značaj Srbije u infrastrukturnom povezivanju Centralne Evrope. Očekujeda će za projekte u toj oblasti biti odobreno 60 miliona evra na predstojećem samitu Zapadnog Balkanau Trstu. Dačić se osvrnuo i na migrantsku krizu koja je kaže i dalje bezbednosni izazov. Istakao je i da jeSrbija čvrsto opredeljena da odgovori na eventualne terorističke pretnje i sve vidove ekstremizma kao ida sa partnerima sarađuje na njihovom suzbijanju.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017

I bi dan22.06.2017 20:00:00 50:0022.06.2017 20:07:00 1:56

Autori:Teme:

TV Palma Plus


Naslov: Dačić u Minsku

2014

Voditelj:Srbija očekuje da će na predstojećem Samitu u Trstu biti odobrena dodatna sredtsva za prioritetneprojekte, istakao je vršilac dužnosti predsednika Vlade ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Na sastankuministarat spoljnih poslova centralno Evropske inicijative u Minsku.Reporter:Naša očekivanja predstojećeg Samita u Trstu uključuju i odobrenje dodatnih finansijskih sredstava zaprimenu 3 konkretna projekta u iznosu od preko 60 miliona evra, što smo predstavili Evropskoj komisijakao prioritete. Kazao je vršilac dužnosti premijera i šef srpske diplomatije Ivica Dačić na sastankuministara spoljnih poslova centara Evropske inicijative u Minsku. Naši prioriteti u tom pogledu su poznati,ponovio bih samo jedno a to je izgradnja autoputa Niš-Merdare-Priština-Tirana-Drača rekao je Dačić.Istakao je da Srbija aktivno uzima učešće u projektu transbalkanski Koridor u vrednosti od 162 milionaevra, čijim završetkom bi trebalo da budu završeni interkonektivni dalekovodi između Srbije i Rumunije,Srbije – Crne Gore i BiH. Naveo je i da je u pripremi rad na gasnoj interkonekciji Srbija – Bugarskaprojekat za koji naša strana apeluje da se što hitnije donese konačna odluka o finansiranju. Svim ovimprojektima Srbija pokazuje spremnost da se povezuje sa susedima šire u region, kao i sa ostatkomevropskih prostora naglasio je Dačić. On se u Minsku osvrnuo i na migrantsku krizu, koja predstavlja idalje poseban bezbedonosni izazov, za sve na starom kontinentu. Za nas je od krucijalne važnosti da nedođe do obustave sprovođenja dogovora postignutog između EU i Turske i nadamo se da ćemo pojačatimeđusobnu saradnju, kako na prepoznatim migrantskim rutama tako i na širem prostoru Evrope u ciljuprevazilaženja ovog problema, kazao je Dačić. ON je rekao da je SRbija čvrsto opredeljena da odgovorina eventualne terorističke pretnje i sve vidove ekstremizma i da u saradnji sa partnerima u svetu dadoprinos u njihovom suzbijanju. Tako i na regionalnom i Evropskom tako i na globalnom nivou.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017

Vesti 20/B9222.06.2017 20:00:00 60:0022.06.2017 20:08:00 0:30

Autori:Teme:

TV B92

Izbeglice i azilanti / migranti; MigracijeNaslov: Očišćen Šid od nelegalnih migranata

614

SpikerAkcija policije, kada je reč o migrantima, izvedena je rano jutros u Šidu, to je potvrdio ministar za radAleksandar Vulin.Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanjaRano jutros pripadnici ministarstvo unutrašnjih poslova su očistili Šid od svih nelegalnih migranata. Svioni koji nisu hteli da budu deo našeg azilnog sistema, koji nisu imali odgovarajuća dokumenta i koji suugrožavali svakodnevni život građana Šida nisu više mogli da se zadržavaju na teritoriji opštine Šid.Vlada Republike Srbije je obezbedila više nego dovoljan smeštaj, broj smeštajnih kapaciteta.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

22.06.2017

Informer 211522.06.2017 21:15:00 45:0022.06.2017 21:29:00 0:41

Autori:Teme:

Kopernikus


Naslov: Očišćen Šid od izbeglica

816

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin rekao je da su rano jutrospripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova očistili Šid od svih nelegalnih migranata.’’Svi oni koji nisu htelida budu deo našeg azilnog sistema, koji nisu imali odgovarajuće dokumente i koji su ugrožavalisvakodnevni život građana Šida, nisu mogli više da se zadržavaju na teritoriji opštine Šid’’, rekao jeVulin. Ministar je istakao da je Vlada Srbije obezbedila dovoljan broj smeštajnih kapaciteta u skladu sanajvišim svetskim standardima i da zato nema nijednog opravdanja da bilo ko bude van njih. Vulin jerekao da neće dozvoliti da se kriminalci koriste mukom migranata i da ih prebacuju, kao što nećedozvoliti ni da se migranti zadržavaju bez odgovarajućih papira i odgovarajućih zakonskih rešenja.



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

23.06.2017

Politika16935000

Strana: 6

Autori:Teme:

Politika


Naslov: Dačić: Srbija spremna da se povezuje



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

23.06.2017

Društvo11435000

Strana: 7

Autori:Teme:

Politika


Naslov: U Šidu više nema nelegalnih migranata



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

23.06.2017

Sudska hronika24210000

Strana: 8

Autori:Teme:

Dnevnik

S. X.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Šid „očišćen” od ilegalalaca



1/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

23.06.2017

Region9180

Strana: 24,25

Autori:Teme:

Pečat

Vlastimir VujićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: NEĐEMO AZILANTE, KAZNITE NAS!



2/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

23.06.2017

Region9180

Strana: 24,25

Autori:Teme:

Pečat


Naslov: NEĐEMO AZILANTE, KAZNITE NAS!



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

23.06.2017

Globus4640

Strana: 13

Autori:Teme:

Danas

M.K.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Evropska unija nije samousluga, slabi zbog nepoštovanja principa



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

23.06.2017

Sandžak710

Strana: 3

Autori:Teme:

Danas

S. N.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Useljenje sledeće godine



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

23.06.2017

Politika1290

Strana: 2

Autori:Teme:

Danas


Naslov: PITANJE - ODGOVOR



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

23.06.2017

Društvo2950000

Strana: 8

Autori:Teme:

Blic


Naslov: DOVOLJNO SMEŠTAJA ZA MIGRANTE



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

23.06.2017

Aktuelno2690

Strana: 15

Autori:Teme:



Naslov: SRBIJI VAŽNE I UNUTRAŠNjE REFORME I EVROINTEGRACIJE I REGIONALNASARADNjA



1/1

Medij:Vreme:

Link:

23.06.2017 11:31


Beta

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: Balkanska ruta samo preusmerena

1582

BEOGRAD, 23. juna 2017. (Beta) - Fridrih Ebert fondacije (Friedrich Ebert Stiftung) saopštila je da tzv.Balkanska ruta nije zatvorena, kako je predvidjao sporazum izmedju Evropske unije i Turske, već jesamo preusmerena ka Bugarskoj.

Tom temom, prema najavama samita EU, evropske diplomate će se baviti danas.

Po dogovoru, migranti nisu mogle dalje iz Srbije, a nakon zatvaranja zapadnih granica, zaustavljeni su uBugarskoj.

O tome se detaljnije govori u izveštaju Fridrih Eberta na 26 strana o kojima će biti razgovora, alidiplomatski izvori kažu da osim otvorene diskusije "o eksternim aspektima", za sada se na samitu nenočekuju nikakve konkretne odluke.

Prema podacima Fridrih Ebert fondacije, od kraja 2016. u Srbiji se nalazilo 6.322, a u Bugarskoj 5.534tražilaca azila, preneo je EurActiv.com.

U izveštaju su prikazane i mape nelegalnog pomeranja migranata koje se dogadjaju na bugarsko-turskojgranici prema Turskoj i na bugarsko-srpskoj granici prema Bugarskoj.

Takva pomerenja su zabeležena i na granici izmedju Srbije i Makedonije u oba smera, kao i izmedjuMadjarske i Srbije prema Srbiji i na madjarsko-hrvatskoj granici prema Hrvatskoj.

Rezultat je, kaže se u izveštaju, da su Bugarska i zemlje koje su van EU - Makedonija i Srbija - "zatečeneu sredini" sa migrantima koji u njima ne žele da ostanu i dodaje da sledeći koraci zavise od dogovara EUsa Turskom.

Istovremeno, u tekstu se upozorava da je veliko pitanje mogu li se mehanizmi i strukture nasilnogodbijanja azilanata, koji se sada koriste duž cele Balkanske rute, održati.


www.beta.rs


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

23.06.2017

Minut 223.06.2017 12:00:00 615:0023.06.2017 12:13:00 0:21

Autori:Teme:

TV Pink 2


Naslov: Završni dan Samita lidera EU

349

SpikerkaU Briselu je završni dan Samita lidera Evropske unije, posvećen migrantskoj krizi, odbrani granica itrgovinskim pitanjima. U fokusu su i Bregzit i zapadni Balkan. Visoka predstavnica za spoljnu politiku ibezbednost Federika Mogerini kaže da će jedan od prioriteta u naredne dve godine biti približavanjezapadnog Balkana Evropskoj uniji.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

23.06.2017 17:45


Beta


Naslov: Subotica: PGS traži od lokalne vlasti da spreči izgradnju kontejnersko naselja zamigrante

1409

SUBOTICA, 23. juna 2017. (Beta) - Pokret za gradjansku Suboticu (PGS) zatražio je danas od lokalnevlasti da zaustave realizaciju projekta postavljanja kontejnera za smetaj migranata u Subotici.

Odbornička grupa PGS je u saopštenju navela da prema njihovim saznanjima, republički organi planirajupo hitnom postupku da izgrade kontejnersko naselje za smeštaj migranata u Subotici.

"Oštro se protivimo bilo kakvom proširenju kapaciteta na teritoriji grada Subotice za migrante", navodise u saopštenju.

Ističe se i da je "poslušnost lokalne vlasti u svemu što se nameće iz Beograda protivno jasno izraženojvolji Subotičana i prevazilazi svaku meru".

Kako su naveli, lokacija na kojoj bi bili kontejneri je na Karadjordjevom putu, na parceli koja je udržavnoj svojini.

"Šokirani smo sa činjenicom da se neposredno u susedstvu najveće Osnovne škole sprema izgradnjakontejnerskog naselja za smeštaj migranata", naveo je PGS.

Lokalna samouprava oglasila je sredinom aprila javnu prezentaciju urbanističkog projekta za izgradnjuobjekata za smeštaj migrantskih porodica.

Nosilac projekta je Gerontološki centar, a finansira ga Norveška sa 300.000 evra.

Protiv tog plana oglasio se tada i Savez vojvodjanskih Madjara koji je zatražio i zatvaranje Prihvatnogcentra u Subotici,

Više od 3.500 stanovnika ulice u kojoj su planirani objekti potpisali su peticiju protiv ovakve izgradnje.


www.beta.rs


1/2

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

23.06.2017

Telemaster 183023.06.2017 17:55:00 45:0023.06.2017 18:09:00 4:18

Autori:Teme:

Happy


Naslov: Strani zvaničnici na prijemu

4324

Spiker:Gledate Telemaster, nastavljamo vestima koje su obeležile današnji dan. Svečanost povodom stupanjana dužnost predsednika Srbije Aleksandra Vučića okupiće najviše stranih zvaničnika u Srbiji, u poslednjihgotovo četri decenije. Karijerni diplomata Zoran Milivojević za Telemaster kaže da prisustvo najvišihdržavnih zvaničnika potvrđuje doslednost politike koju Beograd vodi i da naša zemlja tu doslednostpokazuje svojim doprinosom globalnom interesu kada je u pitanju izbeglička kriza, blisko-istočna,potencijalna regionalna, ali i krize u odnosima Moskve i Vašingtona.Reporter:Dolazak predsednika zemalja bivših jugoslovenskih republika pokazuje koliko Slovenija, Hrvatska,Makedonija, Crna Gora, Republika Srpska i BiH-a, pridaju značaj odnosima sa Srbijom, kaže karijernidiplomata Zoran Milivojević.Karijerni diplomata, Zoran Milivojević:Inauguracija je prilika da se praktično napravi jedan mini zapadno-balkanski samit. Druga je činjenica dapridaju značaj budućim odnosima i da u liku novog predsednika Vučića vide praktično partnera zagrađenje novih opdnosa. Treća činjenica koja je važna, to je prilika da dođe do bilateralnih susreta i dase neka od otvorenih pitanja pokrenu. Tu u prvom redu mislim na dijalog sa Hrvatskom.Reporter:Svečanosti će, kako je u našem Jutarnjem programu najavio generalni sekretar predsednika Srbije,prisustvovati premijeri Mađarske, Grčke i Austrije, Viktor Orban, Aleksis Cipras i Kristijan Kern, kao i šefaustrijske diplomatije Sebastijan Kurc, zatim potpredsednik Bugarske, predstavnik Rumunija,potpredsednik Grčke, predsednik Tursrkog parlamenta, kao i visoki zvaničnici Italije, Azerbejdžana,Jermenije, Gruzije i Belorusije, sa izuzetkom Albanije koju očekuju izbori.Generalni sekretar predsednika Srbije, Nikola Selaković:To pokazuje da je Srbija zemlja koja vodi racionalnu politiku i politiku pomirenja. Pomirenja, zašto? Onaovde spaja nespojivo. Ovde dolaze svi iz regiona sa jedne strane, ovde dolaze iz velikih vojnih saveza sadruge strane, ovde dolaze ljudi ne samo iz Evrope, dolaze ljudi iz arapskog sveta, dolaze ljudi iz Afrike,dolaze ljudi sa američkog kontinenta.Reporter:Od velikih sila, Rusiju u Beogradu predstavlja potpredsednik Dimitri Rogozin, Sjedinjene Države čovekzadužen za ovaj region Hojtom Brajanom Jiem, dok su Berlin i Brisel poslali nekadašnjeg kancelaraGerharda Šredera i evro komesara za proširenje Johanesa Hana. Njihovo prisustvo je dokaz da jemeđunarodni položaj Srbije u usponu, kaže Milivojević.Karijerni diplomata, Zoran Milivojević:Interes koji su iskazali i nivoom kako su se odazvali na ovo, pokazuje da na ovim prostorima postojiodređen rivalitet velikih sila. Dakle, da je istina sve ono o čemu mi pričamo u poslednje vreme, da jeBalkan ponovo došao u neku žižu.Reporter:Prestolonaslednik Ujedinjenih Arapskih Emirata šeki Muhamed bin Zajed, koji se ove godine već nekolikoputa sastao sa Trampom i Putinom, kao i sin kralja Bahreina šeik Al-Kalifa, gosti su sa Bliskog Istoka, asa dalekog:Ambasador Kine, Li Mančang:Izaslanik je potpredsednik parlamenta Kine. Izaslanik je obično ministar, ovog puta iznad ministra.Reporter:Vučićeva inauguracija spojiće na istom mestu i najviše predstavnike dva suparnička vojna saveza NATO-a i Ruskog bloka ODKB-a. Milivojević kaže da je to jasan signal da Srbija igra važnu ulogu za oba saveza.Karijerni diplomata, Zoran Milivojević:Druga činjenica koja je važna to pokazuje da postoji rivalitet, dakle, te dve organizacije koje u stvaripredstavljaju ako hoćete dve ključne države na globalnoj sceni, Sjedinjene Američke Države i Rusiju.Dakle, da postoji neki rivalitet na ovim prostorima, i treće da postoji interes za ovaj prostor, i da serivalitet upravo sada odvija na ovom prostoru, a da u svemu tome Srbija ima značajno mesto i ulogu.Reporter:Sam Vučić je nedavno izjavio da dolazak regionalnih i svetskih lidera, smatra do sada najvećimpriznanjem za našu zemlju.Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić:



2/2

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

23.06.2017

Telemaster 183023.06.2017 17:55:00 45:0023.06.2017 18:09:00 4:18

Autori:Teme:

Happy


Naslov: Strani zvaničnici na prijemu

To ipak govori da neki ljudi poštuju, da neki ljudi poštuju stratešku poziciju nezavisne i suverene zemljekakva je Srbija.Reporter:Poziv je upućen i svim bivšim predsednicima Srbije, Borislavu Joviću, Milanu Milutinoviću, VojislavuKoštunici, Borisu Tadiću. Pozvani su i lideri opozicije, od kojih su neki potvrdili da će prisustvovati.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

23.06.2017

Vesti/Kopernikus/TV Smederevo23.06.2017 19:00:00 5:0023.06.2017 19:02:00 2:21

Autori:Teme:

Kopernikus/TV Smederevo



1006

SpikerPitanje izbeglica već dve godine dominira u svetskim medijima. Na svetski dan, predstavnici nemačkeorganizacije za ljudska prava, za masovno umiranje, na Mediteranu, kažu da je to najtužnije poglavljeevropske erozije. Mediji izveštavaju da ljudi beže od rata, terorizma i progona. Međutim, većina procentapokazuje, da oko polovine svih izbeglica dolazi iz ekonomskih razloga, naročito iz Zapadne Afrike. Uzrokeizbeglištva moramo rešiti u zemljama iz kojih izbeglice dolaze. Često se navodi u komentarima idiskusijama,piše Dolče Vels i dodaje da je to nažalost pristup koji bi najranije za nekoliko decenija doneorazultate. Oko 11.500 migranata i izbeglica nalazi se trenutno u zemljama zapadnog Balkana, sa malošanse da stignu do željene destinacije u Evropi, ukazuje Infopark i povodom Dana izbeglica pozivadržavne institucije, međunarodne organizacije, civilno društvo, izbeglice i migrante, da kako navode,stanu u kadar i naprave zajednički selfi, kako bi označili početak novog sutra.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

23.06.2017 21:06

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:672113-Vizne-restrikcije-EU-zemljama-koje-ne-primaju-Autori:Teme:

www.novosti.rs


Naslov: Vizne restrikcije EU zemljama koje ne primaju nazad migrante

1033

Vizne restrikcije EU zemljama koje ne primaju nazad migranteTanjug | 23. jun 2017. 20:56 | Komentara: 0Zemlje Evropske unije odlučile su danas da ograniče izdavanje viza zemljama van Unije, koje odbijaju daprime nazad svoje državljane, a koji nemaju pravo na azil u Evropi

SRODNE VESTIDuže čekanje na američke vize zbog Trampove uredbe?Duže čekanje na američke vize zbog Trampove uredbe?EU produžila sankcije prema Rusiji

Zemlje Evropske unije odlučile su danas da ograniče izdavanje viza zemljama van Unije, koje odbijaju daprime nazad svoje državljane, a koji nemaju pravo na azil u Evropi.

Tokom dvodnevnog sastanka u Briselu, 28 lidera bloka saglasilo se da upotrebi sva moguća sredstva,uključujući ponovnu procenu vizne politike prema zemljama trećeg sveta, prenosi Rojters.

"Možemo da koristimo vize da ih ubedimo da prime povratnike", rekao je visoko pozicionirani diplomataEU dodajući da bi taj potez, između ostalog, ciljao na vladajuće elite tih zemalja pošto oni mogu dapriušte put u Evropu.


http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:672113-Vizne-restrikcije-EU-zemljama-koje-ne-primaju-nazad-migrante


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

23.06.2017

Dnevnik 3/RTS123.06.2017 23:10:00 35:0023.06.2017 23:36:00 2:07

Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Upis na fakultete

2042

SpikerJoš sutra potencijalni brucoši predaju dokumenta za polaganje prijemnih ispita na željene fakultete. Odponedeljka ih očekuju prijemni ispiti. Među prvima znanje će pokazati kandidati Elektrotehničkogfakulteta na Beogradskom sajmu. Najveće interesovanje je za studije informacionih tehnologija, samo naFON-u prijavilo se 2.200 kandidata.Novinarka Natalija SinanovićOsim afirmativne mere za upis studenata na fakultete koji školuju IT stručnjake i ove godine važeafirmativne mere za upis romske nacionalne manjine i studenata sa posebnim potrebama. A fakultetimogu da upišu i migranti.Nada Kovačević, prorektor Univerziteta u BeograduMi u ovom trenutku njih zaista tretiramo kao strane državljane koji mogu da se upišu kod nas ako položeprijemni ispit. U statusu su samofinansirajućeg studenta, i tako smo i dali preporuku. A sve, ako se budui pojavili takvi kandidati mi ćemo pokušati maksimalno da im pomognem.NovinarkaOni koji su polagali internacionalnu maturu upisivaće se u drugom upisnom roku.Nada Kovačević, prorektor Univerziteta u BeograduJavili su se neki problemi u smislu da su dolazili kandidati koji imaju dokumenta privatnih srednjih školasa zaista ispravnom dokumentacijom, sa potvrdama da su škole zvanično u sistemu Republike Srbije, alismo mi hteli to i da proverimo i morali su da zovu Ministarstvo da se o tome informišu. Ne postoje nasajtu neki spiskovi ili kao što je ranije bilo šifrarnik srednjih škola ili nešto slično.NovinarkaOni koji bi da se posvete IT-u kombinuju tri fakulteta, ETF, FON i Matematički fakultet, pa dokumentapredaju na dva do tri fakulteta. Vreme polaganja zavisi od rasporeda samih fakulteta.Dragana Ivanović, Fakultet organizacionih naukaPrijave traju još danas do 15 časova. Što se tiče prijemnih, prijemni je zakazan za utorak u 10 sati, 27.jun, kada se polaže matematika. U sredu je test opšte informisanosti, isto u deset časova.NovinarkaMnoge visoko školske ustanove, poput Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i u subotu primajuprijave kandidata.



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

24.06.2017

Društvo17635000

Strana: 7

Autori:Teme:

Politika

A. IsakovIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: U Subotici se neće graditi naselje za migrante



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

24.06.2017

Svet2500

Strana: 23

Autori:Teme:



Naslov: BALKANSKA RUTA IZ SRBIJE IZMEŠTENA U BUGARSKU



1/1

Medij:Vreme:

Link:

24.06.2017 11:46

http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:672156-Zaustavite-drugu-seobu-SrbaAutori:Teme:

www.novosti.rs

RedakcijaMigracije

Naslov: Zaustavite drugu seobu Srba!

2722

Zaustavite drugu seobu Srba!M. PETKOVIĆ | 24. jun 2017. 10:03 | Komentara: 0Naučnici upozoravaju na podatke o demografskim kretanjima na jugu. Za pet godina izgubili smo jedangrad, oko 140.000 stanovnika

SRODNE VESTITreće dete spasava Srbiju!Treće dete spasava Srbiju!Rezultati podsticanja rađanja za pet ili deset godinaRezultati podsticanja rađanja za pet ili deset godinaUskoro formiranje Demografskog saveta

Do 2060. dva miliona stanovnika manje u centralnoj Srbiji i Vojvodini

Centar grada prepolovljen

ZA manje od pet godina, broj stanovnika Srbije smanjen je za 141.136 - rekao je dr Edvard Jakopin naMeđunarodnom naučnom skupu o regionalnom razvoju i demografskim kretanjima u jugoistočnoj Evropi,koji je održan na Ekonomskom fakultetu u Nišu. Razlozi su niska stopa nataliteta, ali i veliki broj ljudi kojinapuštaju Srbiju.

- Za kratko vreme ostali smo bez stanovništva čitavog Severnobanatskog okruga ili petog po veličinigrada u Srbiji, Leskovca. U analiziranom periodu od 2011. do 2016. godine Beograd je dobio 21.744novih stanovnika. Broj ljudi u Vojvodini smanjen je za 41.244, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji za 61.020, au južnoj i istočnoj Srbiji za 60.616. Dakle, imamo pražnjenje pojedinih delova zemlje i selidbu kabogatijem severu. To može da ima katastrofalne posledice po ekonomiju, ali i stabilnost zemlje - tvrdiJakopin.

Poslednjih petnaestak godina drastično su povećane i ekonomske razlike severa i juga Srbije. Prosečneplate na jugu zemlje su 2,5 puta niže u odnosu na Beograd. Iznos stranih direktnih investicija deset putaje veći u Beogradu u odnosu na južnu i istočnu Srbiju, zajedno su utvrdili istraživanjem dekanEkonomskog fakulteta u Kragujevcu prof. dr Petar Veselinović i dr Nikola Makojević.

Mnogi istraživači negoduju što država i političari ne uzimaju u obzir alarmantne podatke koji govore opražnjenju pojedinih delova zemlje. Naučnici tvrde da država mora da napravi strategiju kojom bi seborila protiv bele kuge, negativnih demografskih kretanja i ogromnih regionalnih razlika.

- Demografski problemi koji su postojali pre dve decenije ne samo da nisu rešeni nego nisu ni načeti -ističe jedan od pokretača naučnog skupa o demografskim tokovima i ravnomernom regionalnom razvojuprof. dr Zoran Aranđelović.

OPROŠTAJ

PROF. dr Zoran Aranđelović je pre 22 godine bio jedan od osnivača Međunarodnog naučnog skupa oregionalnom razvoju i demografskim kretanjima na Ekonomskom fakultetu u Nišu. Ovo je bilo poslednjeokupljanje naučnika na kome je profesor Aranđelović bio u ulozi profesora i domaćina jer uskoro ide upenziju. Tim povodom, dekan Ekonomskog fakulteta u Nišu Jadranka Đurović Todorović uručila mu jeplaketu.


http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:672156-Zaustavite-drugu-seobu-Srba


PRESS DESK

24.06.2017.

NINAMEDIA KLIPING DOO, Vojvode Mišića 9, 21000 Novi Sad, Srbija Tel/fax: +381 (21) 475 42 00 GSM: +381 (64) 819 35 13


1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

25.06.2017

Arhiv69450000

Strana: 19

Autori:Teme:

Blic

Tatjana NježićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Čovek koji je Srbiju izlečio od tifusa



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

25.06.2017

Društvo18250000

Strana: 9

Autori:Teme:

Blic


Naslov: Da prava budu ista za svako ljudsko biće



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

25.06.2017

Dnevnik/RTS125.06.2017 12:00:00 30:0025.06.2017 12:02:00 2:21

Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Interesovanje budućih studenata

2496

Spiker:Nedelja za nama za buduće brucoše bila je rezervisana za predaju dokumenata za upis željenogfakulteta. Nedelja pred nama planirana je za polaganje prijemnog ispita. Među prvima na Beogradskomsajmu znanje će sutra pokazati kandidati Elektrotehničkog fakulteta.Natalija Sinanović, reporter:Najveće interesovanje vlada za IT studije, psihologiju i medicinske nauke. Kako bi osigurali budžetskistatus ili se školovali za željena zanimanja, budući studenti se prijavljuju na po dva ili tri fakulteta.Najčešće kombinacije su ETF, FON, Matematički fakultet, Pravni i Fakultet političkih nauka, medicina,stomatologija, farmacija.Sagovornik 1:Ja volim matematiku, volim programiranje i zbog toga, naravno, ću pokušati da konkurišem na ETF-u ina Matematičkom fakultetu.Sagovornik 2:Gledajući predmete i ono što me zanima, nekako mi je FON najbliži tome, najsrodniji i Matematički, tamosam konkurisao.Sagovornik 3:Želim vojno-industrijsko inženjerstvo, a opredelila sam se zato što je nov smer i zato što je jakozanimljivo.Natalija Sinanović, reporter:S godinama i mašinstvo i forenzika dobijaju na popularnosti.Prof. Igor Pašti, prodekan Fakulteta za fizičku hemiju:Imamo program forenzike koji je akreditovan, koji se odvija u saradnji sa Fakultetom za bezbednost iove godine ćemo upisivati studente na taj program i nadamo se da će biti interesantan budućimkolegama.Prof. Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta UB:Većina brucoša shvata da tvrde nauke u koje spada i mašinsko inženjerstvo su nešto što omogućava svebolje zapošljavanje i u Srbiji i u Evropi i svuda u svetu.Prof. Dobrica Milovanović, Fakulteta inženjerskih nauka u Kragujevcu:Studenti Fakulteta inženjerskih nauka već dobijaju posao i pre završetka studija.Natalija Sinanović, reporter:Razloga za brigu nema jer ima dosta mesta i zanimljivih programa, poručuju profesori.Prof. Nada Kovačević, prorektor Univerziteta u Beogradu:Svi kandidati koji se prijave na bilo kom studijskom programu na našem Univerzitetu, znači, na bilo kojifakultet podnesu dokumenta, mogu rezultate prijemnog ispita da koriste za upis na neki drugi fakultetgde se polažu isti, normalno, predmeti. Tako da je to olakšavajuće. To je u okviru našeg Univerziteta.Natalija Sinanović, reporter:Osim afirmativne mere za upis studenata na fakultete koji školuju IT stručnjake, i ove godine važeolakšice za upis romske nacionalne manjine i studenata sa posebnim potrebama, a fakultete mogu daupišu i migranti.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

25.06.2017 13:27


Tanjug

TanjugKomesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: Sutra u BG sastanak Regionalnog stambenog fonda

1361

BEOGRAD, 25. juna (Tanjug) - U Beogradu će sutra biti održan sastanak Upravnog odbora Regionalnogstambenog programa (RSP) koji se bavi trajnim rešavanjem stambenog pitanja izbegličkih porodica uregionu.

Na konferenciji za novinare posle sastanka govoriće vršilac dužnosti predsednika Vlade Srbije i ministarspoljnih poslova Ivica Dačić, ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović,predstavnik Delegacije Evropske unije u Srbiji Oskar Benedikt i ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot,najavljeno je u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

RSP je zajednički program Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske, koji ima za cilj da obezbeditrajna stambena rešenja za najugroženije izbegličke porodice u regionu.

Kako se navodi u saopštenju Komesarijata za izbeglice i migracije, očekuje se da će Srbiji na sastankuRSP-a biti odobren još jedan potprojekat vredan 19,9 miliona evra, kojim će biti obezbeđeno 938stambenih rešenja.

RSP je u Srbiji počeo da se sprovodi krajem 2013. godine, a izbegličkim porodicama obezbeđuje se četiritipa stambenih rešenja (stanovi, montažne kuće, seoska domaćinstva i paketi građevinskog materijala).

Srbiji je do sada odobreno 103,5 miliona evra donatorskih sredstava za realizaciju šest potprojekata,kojima se obezbeđuje oko 5.000 stambenih rešenja za izbegličke porodice.


www.tanjug.rs


1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

26.06.2017

Beograd350

Strana: 6

Autori:Teme:

24 Sata Nedeljnik


Naslov: Socijalni stanovi u Ovči do kraja novembra



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

26.06.2017

Biznis3700

Strana: 1

Autori:Teme:

Danas

Šta se valja iza AlpaIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Šta se valja iza Alpa



1/3

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

26.06.2017

Bez naslova14620

Strana: 2,3,4

Autori:Teme:

Danas


Naslov: Planovi za dalji razvoj i investiranje



2/3

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

26.06.2017

Bez naslova14620

Strana: 2,3,4

Autori:Teme:

Danas





3/3

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

26.06.2017

Bez naslova14620

Strana: 2,3,4

Autori:Teme:

Danas





1/1

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 09:04


tanjug.rs


Naslov: Rešenje stambenog pitanja za 6.100 porodica

437

BEOGRAD - Regionalnim stambenim programom trebalo bi da bude rešeno stambeno pitanje za 6.100izbegličkih pirodica u Srbiji, kaže zamenica Komesara za izbeglice Svetlana Velimirović.Ona je naglasilada je do sada odobreno, potpisano, ugovoreno i realizuju se pet potprojekata kojima će biti rešenostambeno pitanje za 4.897 porodica. Foto Tanjug/ Z. Žestić, ilustracijaKompletan sadržaj vesti dostupanje korisnicima Tanjugovih servisa




1/1

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 10:03

http://www.nsreporter.rs/2017/06/krov-nad-glavom-za-6-100-porodica/Autori:Teme:

www.nsreporter.rs


Naslov: Krov nad glavom za 6.100 porodica

702

BEOGRAD - Regionalnim stambenim programom trebalo bi da bude rešeno stambeno pitanje za 6.100izbegličkih porodica u Srbiji, kaže zamenica Komesara za izbeglice BEOGRAD - Regionalnim stambenimprogramom trebalo bi da bude rešeno stambeno pitanje za 6.100 izbegličkih porodica u Srbiji, kažezamenica Komesara za izbeglice Svetlana Velimirović. Ona je naglasila da je do sada odobreno,potpisano, ugovoreno i realizuju se pet potprojekata kojima će biti rešeno stambeno pitanje za 4.897porodica. "Danas je deseti sastanak UO projekta stambenog programa i očekujemo da bude odobren jošjedan potprojekat za rešenje stambenog pitanja za još 600 porodica", rekla je Velimirović gostujući naRTS.Tanjug


http://www.nsreporter.rs/2017/06/krov-nad-glavom-za-6-100-porodica/


1/1

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 10:39

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:672439-Resenje-stambenog-pitanja-Autori:Teme:

www.novosti.rs


Naslov: Rešenje stambenog pitanja za 6.100 porodica

1725

Regionalnim stambenim programom trebalo bi da bude rešeno stambeno pitanje za 6.100 izbegličkihpirodica u Srbiji, kaže zamenica Komesara za izbeglice Svetlana Velimirović

Regionalnim stambenim programom trebalo bi da bude rešeno stambeno pitanje za 6.100 izbegličkihpirodica u Srbiji, kaže zamenica Komesara za izbeglice Svetlana Velimirović.

Ona je naglasila da je do sada odobreno, potpisano, ugovoreno i realizuju se pet potprojekata kojima ćebiti rešeno stambeno pitanje za 4.897 porodica.

"Danas je deseti sastanak UO projekta stambenog programa i očekujemo da bude odobren još jedanpotprojekat za rešenje stambenog pitanja za još 600 porodica", rekla je Velimirović gostujući na RTS.

Kako kaže ovih dana se očekuje potpisivanje još jednog potprojekta koji je odobren na prethodnojskupaštini, koji će obezbediti trajna rešenja za još 490 porodica, što bi značilo da će ukupno 6.100porodica rešiti svoje stambeno pitanje.

Još oko 7.200 porodica, pojašnjava ona, ima potrebu za nekim vidom podrške u rešavanju stambenogproblema.

Oni koji su počeli sami da rešavaju problem, dodaje, dobiće pomoć. najbrže će ići kod onih porodica kojeimaju plac i koje su planirale postavljanje montažnih kuća ili kod poriodica koje su se opredelile zakupovinu seoskih domaćinstava.

"Mali problem imaće porodice koje su se odlučile za gradske sredine", naglasila je Velimirović.

Regionalni stambeni program je zajednički program Srbije, Crne Gore, BIH, Hrvatske koji ima za cilh daobezbedi trajna stambena rešenja za najugroženije izbegličke porodice u regionu.

On se sprovodi od 2013. godine, a danas se u Beogradu održava sastanak dionatora, kako bi seobezbedila nova sredstva za kuće i stanove.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:672439-Resenje-stambenog-pitanja-za-6100-porodica


PRESS DESK

26.06.2017.

NINAMEDIA KLIPING DOO, Vojvode Mišića 9, 21000 Novi Sad, SrbijaTel/fax: +381 (21) 475 42 00GSM: +381 (64) 819 35 13


1/1

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 13:55

http://www.politika.rs/sr/clanak/383747/U-hostelu-u-Beogradu-otkriveno-30-migranataAutori:Teme:

www.politika.rs

P.O.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: U hostelu u Beogradu otkriveno 30 migranata

1248

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu - Uprava za strance, otkrili su 30 ilegalnihmigranata u jednom hostelu u Beogradu i uhapsili S. T. (1971) i Z.N. (1965), saopšteno je iz MUP-aSrbije. Osumnjičeni S.T. i Z.N. se terete da su u svom hostelu na Savskom vencu omogućili nedozvoljenboravak ilegalnim migrantima, navodi se u saopštenju. Zbog postajanja osnova sumnje da su izvršilikrivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, S.T. i Z.N., je određenozadržavanje do 48 časova, nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom Višem javnomtužilaštvu u Beogradu. Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu - Uprava za strance, otkrili su 30 ilegalnihmigranata u jednom hostelu u Beogradu i uhapsili S. T. (1971) i Z.N. (1965), saopšteno je iz MUP-aSrbije. Osumnjičeni S.T. i Z.N. se terete da su u svom hostelu na Savskom vencu omogućili nedozvoljenboravak ilegalnim migrantima, navodi se u saopštenju. Zbog postajanja osnova sumnje da su izvršilikrivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, S.T. i Z.N., je određenozadržavanje do 48 časova, nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom Višem javnomtužilaštvu u Beogradu.


http://www.politika.rs/sr/clanak/383747/U-hostelu-u-Beogradu-otkriveno-30-migranata


1/1

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 14:01

http://www.telegraf.rs/vesti/2850389-policija-je-po-dojavi-upala-u-jedan-hostel-i-nije-nasla-nista-Autori:Teme:

www.telegraf.rs


Naslov: Policija je po dojavi upala u jedan hostel, i nije našla ništa neobično osim NJIHDVOJICE!

1087

26. Jun 2017. | 14:00 Osumnjičeni S.T. i Z.N. se terete da su u svom hostelu na Savskom vencuomogućili nedozvoljen boravak ilegalnim migrantima Foto: Facebook/Radovan Zex Muljacic PripadniciMinistarstva unutrašnjih poslova u Beogradu - Uprava za strance, otkrili su 30 ilegalnih migranata ujednom hostelu u Beogradu i uhapsili S. T. (1971) i Z.N. (1965). Atina zatrpana gomilama otpada čeka42 stepena: Đubretari se sukobili sa policijom, preti opasnost od zaraza! (FOTO)EPILOG STRAVIČNE TRAGEDIJE U NIŠU: Preminuo vozač pasata, još dvoje se bore za život (FOTO)Osumnjičeni S.T. i Z.N. se terete da su u svom hostelu na Savskom vencu omogućili nedozvoljenboravak ilegalnim migrantima, navodi se u saopštenju.Zbog postajanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice ikrijumčarenje ljudi, S.T. i Z.N., je određeno zadržavanje do 48 časova, nakon čega će, uz krivičnuprijavu, biti privedeni nadležnom Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. (Telegraf.rs / Tanjug) Pogledajtesve vesti u poslednja 24 sata Tagovi: Hapšenje, Migranti, MUP, Policija


http://www.telegraf.rs/vesti/2850389-policija-je-po-dojavi-upala-u-jedan-hostel-i-nije-nasla-nista-neobicno-osim-njih-dvojice


1/1

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 14:04

http://www.kurir.rs/crna-hronika/2870307/akcija-bg-policije-u-beogradu-u-hostelu-otkriveno-30-Autori:Teme:

www.kurir.rs

@KurirVestiIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: AKCIJA BG POLICIJE U BEOGRADU: U hostelu otkriveno 30 migranata

867

BEOGRAD - Beogradska policija - Uprava za strance otkrila je 30 ilegalnih migranata u jednom hostelu uBeogradu i uhapsili S. T. (1971) i Z.N. (1965). Osumnjičeni S.T. i Z.N. se terete da su u svom hostelu naSavskom vencu omogućili nedozvoljen boravak ilegalnim ...

BEOGRAD- Beogradska policija - Uprava za strance otkrila je 30 ilegalnih migranata u jednom hostelu uBeogradu iuhapsili S. T. (1971) i Z.N. (1965). Osumnjičeni S.T. i Z.N. se terete da su u svom hostelu naSavskom vencu omogućili nedozvoljen boravak ilegalnim migrantima. Zbog postajanja osnova sumnje dasu izvršili krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, S.T. i Z.N., je određenozadržavanje do 48 časova, nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom Višem javnomtužilaštvu u Beogradu. ( Kurir.rs/Foto MUP Srbije) Kliknite za sledeću vest


http://www.kurir.rs/crna-hronika/2870307/akcija-bg-policije-u-beogradu-u-hostelu-otkriveno-30-migranata


1/1

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 14:04


www.b92.net


Naslov: MUP: Hapšenja zbog krijumčarenja migranata

564

Pripadnici MUP-a u Beogradu - Uprave za strance, otkrili su 30 ilegalnih migranata u jednom hostelu uBeogradu i uhapsili S. T. (1971) i Z.N. (1965).Osumnjičeni S.T. i Z.N. se terete da su u svom hostelu na Savskom vencu omogućili nedozvoljenboravak ilegalnim migrantima, navodi se u saopštenju.Zbog postajanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice ikrijumčarenje ljudi, S.T. i Z.N., je određeno zadržavanje do 48 časova, nakon čega će, uz krivičnuprijavu, biti privedeni nadležnom Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.




1/1

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 14:08

http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=349436&title=Otkriveno+30+ilegalnih+migranata+u+hAutori:Teme:

www.danas.rs


Naslov: Otkriveno 30 ilegalnih migranata u hostelu u Beogradu

613

Društvo

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu - Uprava za strance, otkrili su 30 ilegalnihmigranata u jednom hostelu u Beogradu i uhapsili S. T. (1971) i Z.N. (1965), saopštio je danas MUP.Piše: Danas OnlineBeograd 26. jun 2017. 14:08Osumnjičeni S.T. i Z.N. se terete da su u svom hostelu na Savskom vencu omogućili nedozvoljenboravak ilegalnim migrantima. Određeno im je zadržavanje do 48 sati zbog sumnje da su izvršili krivičnodelo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi. Nakon toga, uz krivičnu prijavu, bićeprivedeni nadležnom Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.


http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=349436&title=Otkriveno+30+ilegalnih+migranata+u+hostelu+u+Beogradu


1/1

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 14:13

http://www.alo.rs/migrante-krili-u-beogradskom-hostelu/112867Autori:Teme:

www.alo.rs

Alo!Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Migrante krili u beogradskom hostelu

617

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu - Uprava za strance, otkrili su 30 ilegalnihmigranata u jednom hostelu u Beogradu i uhapsili S. T. (46) i Z.N. (52).Ilustracija, Foto: Profimedia Osumnjičeni S.T. i Z.N. se terete da su u svom hostelu na Savskom vencuomogućili nedozvoljen boravak ilegalnim migrantima, navodi se u saopštenju. Zbog postajanja osnovasumnje da su izvršili krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, S.T. i Z.N., jeodredjeno zadržavanje do 48 časova, nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom Višemjavnom tužilaštvu u Beogradu.


http://www.alo.rs/migrante-krili-u-beogradskom-hostelu/112867


1/1

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 14:15

http://www.informer.rs/vesti/hronika/140744/POLICIJA-BEOGRADU-uhapsila-osumnjicene-pokusaj-Autori:Teme:

www.informer.rs


Naslov: POLICIJA U BEOGRADU uhapsila osumnjičene za pokušaj krijumčarenja 30 migranata!

821

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu - Uprava za strance, otkrili su 30 ilegalnihmigranata u jednom hostelu u Beogradu i uhapsili S. T. (1971) i Z.N. (1965)Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu - Uprava za strance, otkrili su 30 ilegalnihmigranata u jednom hostelu u Beogradu i uhapsili S. T. (1971) i Z.N. (1965)tanjug/informer.rs 26. 06. 2017. 14:14 0 shutterstock Osumnjičeni S.T. i Z.N. se terete da su u svomhostelu na Savskom vencu omogućili nedozvoljen boravak ilegalnim migrantima, navodi se u saopštenju.Zbog postajanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice ikrijumčarenje ljudi, S.T. i Z.N., je određeno zadržavanje do 48 časova, nakon čega će, uz krivičnuprijavu, biti privedeni nadležnom Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.


http://www.informer.rs/vesti/hronika/140744/POLICIJA-BEOGRADU-uhapsila-osumnjicene-pokusaj-krijumcarenja-migranata


1/1

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 14:17

http://www.blic.rs/vesti/hronika/u-beogradskom-hostelu-otkriveno-30-migranata/4wdtr2qAutori:Teme:

www.blic.rs


Naslov: U beogradskom hostelu otkriveno 30 MIGRANATA

667

Vesti Hronika Tweet T. M. S. | 26. 06. 2017 - 14:16hPripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu - Uprava za strance, otkrili su 30 ilegalnihmigranata u jednom hostelu u Beogradu i uhapsili S. T. (1971) i Z.N. (1965).Foto: RAS Srbija U akciji policije uhapšena dvojica osumnjičenih Osumnjičeni S.T. i Z.N. se terete da su usvom hostelu na Savskom vencu omogućili nedozvoljen boravak ilegalnim migrantima. Zbog sumnje dasu izvršili krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, S.T. i Z.N., je određenozadržavanje do 48 časova, nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom Višem javnomtužilaštvu u Beogradu.


http://www.blic.rs/vesti/hronika/u-beogradskom-hostelu-otkriveno-30-migranata/4wdtr2q


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

26.06.2017

Novosti26.06.2017 15:00:00 45:0026.06.2017 15:15:00 0:30

Autori:Teme:

Radio Novi Sad


Naslov: Zbrinjavanje izbeglica

494

SpikerU Beogradu je u toku sastanak Upravnog odbora regionalnog stambenog programa koji se bavi trajnimrešavanjem stambenog pitanja izbegličkih porodica u regionu. Zamenica Komesara za izbeglice SvetlanaVelimirović izjavila je za RTS da tim programom treba da bude rešeno stambeno pitanje za 6.100izbegličkih porodica u Srbiji. Ona je naglasila da je do sada odobreno, potpisano, ugovoreno i realizuje sepet podprojekata kojima će biti rešeno stambeno pitanje za bezmalo 4.900 porodica.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

26.06.2017

Novosti dana26.06.2017 15:00:00 40:0026.06.2017 15:22:00 1:00

Autori:Teme:

Radio Beograd 1



921

SpikerU Beogradu se održava sastanak Upravnog odbora Regionalnog stambenog programa koji se bavi trajnimrešavanjem stambenog pitanja izbegličkih porodica u regionu. Zamenica komesara za izbeglice SvetlanaVelimirović kaže da će biti potpisan novi ugovor za projekat kojim se rešava stambeno pitanje jednogbroja izbegličkih porodica u našoj zemlji.Svetlana Velimirović zamenica komesara za izbegliceDo sada je odobreno i potpisano, ugovoreno i realizuju se, realizuje se pet podprojekata ukupno 4.897stambenih rešenja. Ovih dana se očekuje potpisivanje još jednog podprojekta koji je odobren naprethodnoj Skupštini donatora koji će obezbediti trajna rešenja za 490 porodica. Ovaj program nam jepomogao da tačno sagledamo koje su potrebe koje su preostale, oko 7.200 porodica.SpikerRegionalni stambeni program je zajednički program Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske isprovodi se od 2013. godine.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

26.06.2017

Info blok26.06.2017 15:15:00 30:0026.06.2017 15:17:00 1:19

Autori:Teme:

Yu EKO Subotica


Naslov: Još oko 7.200 porodica ima potrebu za rešavanje stambenog problema

1216

Regionalnim stambenim programom trebalo bi da bude rešeno stambeno pitanje za 6.100 izbegličkihpirodica u Srbiji, kaže zamenica Komesara za izbeglice Svetlana Velimirović.Ona je naglasila da je dosada odobreno, potpisano, ugovoreno i realizuju se pet potprojekata kojima će biti rešeno stambenopitanje za 4.897 porodica.Kako kaže ovih dana se očekuje potpisivanje još jednog potprojekta koji je odobren na prethodnojskupaštini, koji će obezbediti trajna rešenja za još 490 porodica, što bi značilo da će ukupno 6.100porodica rešiti svoje stambeno pitanje.Još oko 7.200 porodica, pojašnjava ona, ima potrebu za nekim vidom podrške u rešavanju stambenogproblema.Oni koji su počeli sami da rešavaju problem, dodaje, dobiće pomoć. Najbrže će ići kod onihporodica koje imaju plac i koje su planirale postavljanje montažnih kuća ili kod porodica koje su seopredelile za kupovinu seoskih domaćinstava. „Mali problem imaće porodice koje su se odlučile zagradske sredine“, naglasila je Velimirović.Regionalni stambeni program, koji se sprovodi od 2013. godineje zajednički program Srbije, Crne Gore, BIH, Hrvatske a ima za cilj da obezbedi trajna stambena rešenjaza najugroženije izbegličke porodice u regionu.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 15:30

http://www.blic.rs/vesti/svet/evropljani-trgnite-se-angela-spremila-plan-da-dokrajci-trampa-hoce-li-je-Autori:Teme:

www.blic.rs


Naslov: "EVROPLJANI, TRGNITE SE" Angela spremila plan da DOKRAJČI TRAMPA, hoće li jeostali SLEDITI?

3580

Vesti Svet Tweet Guardian , D.K. , | 26. 06. 2017 - 15:29hNemačka kancelarka Angela Merkel planira da ključne teme u Hamburgu budu klimatske promene,slobodna trgovina i masovne migracije, zbog čega će, neminovno, doći do sukoba sa SAD i DonaldomTrampom.Foto: Arhiva Angela Merkel i Donald Tramp Samit G20 zemalje okuplja najveće svetske ekonomije, kojipredstavljaju 85 % svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP), a izabrana agenda kancelarke Merkelizgleda će dodatno da pojača izolaciju Amerike, dok će pokušati da umanji nejednakost među ostalima.Tramp je već okrenulo leđa Evropi zbog klimatskih promena i izbeglica na samitu G7 u Italiji, a sada se,sva je prilika, sprema da to ponovi u Hamburgu. Ulozi su sve veći, jer se Indija i Kina pridružujukritikama Vašingtona. Foto: Profimedia Klimatske promene Prošle nedelje, kritikama se pridružio i novigeneralni sekretar UN Antonio Gutereš, koji je upozorio Trampa da će SAD, ako se previše udalje odpitanja sa kojima se suočava međunarodna zajednica, biti zamenjena kao svetski lider. Merkelova jepažljivo pripremila teren za klimatske promene, a u Berlinu će ugostiti i dva saveznika koja joj najvišetrebaju, indijskog premijera Narendra Modija i kineskog premijera Li Kekianga. Kina je najveći emiterugljenika, a Indija je treća na tom spisku, i da su pratili Ameriku u odbacivanju pariskog sporazuma,čitav proces bi se raspao, ali obe zemlje su rekle da se neće povući iz ugovora i da će ispuniti svojeobaveze iz Pariza. Foto: Komesarijat za izbeglice i migracije / Promo Masovne migracije jedna od ključnihstavki sukoba SAD i Evrope U primedbama koje se u SAD vide kao obeležavanje novog poglavlja utransevropskom savezu, Merkelova je rekla da "vremena u kojima smo mogli potpuno da se oslonimo nadruge su u određenoj meri gotova. To sam iskusila u poslednjih nekoliko dana. Zato mogu reći samo -mi, Evropljani, moramo da uzmemo sudbinu u naše ruke". Odluke evropskih glasača da daju većinuEmanuelu Makronu, a ne i Terezi Mej, potvrdiće verovanje Merkelove da Evropa još jednom može bitigospodar vlastite sudbine. Pročitajte još Tramp ukinuo Obamine mere u borbi protiv klimatskih promenaMASOVNA MIGRACIJA Amerikanci beže u Kanadu ako Tramp pobedi Ali evropski lideri nisu jedini kojipreispituju svoj odnos sa SAD. Kanadska ministarka inostranih poslova Kristia Friland rekla je prošlenedelje da je SAD, pod svojom novom upravom, "dovela u pitanje svoju poziciju globalnog vođstva", i daKanada, kao i druge zemlje, moraju "postaviti sopstveni i suvereni kurs". Argentina, sledeći domaćinG20, takođe je rekla Trampu da je pokušala sa izolacijom i da to ne funkcioniše. Dakle, na najširemnivou, Samit G20 biće prvi test da li drugi lideri mogu i žele da pobegnu iz američke senke, piše britanski"Gardijan". Afrika - problem budućnosti Međutim, Merkelovu u poslednje vreme najviše animira Afrika,zbog bojazni da će usled dugoročnih demografski trendova više od 100 miliona ljudi iz Afrike doći uEvropu, koja je potpuno nepripremljena, pod uticajem klimatskih promena, siromaštva i gladi. Borbaprotiv siromaštva u Africi kao način za zaustavljanje masovnih migracija u Evropu je njena ideja. Njenainicijativa je da se udruže sa afričkim državama koje su se posvetile ekonomskim reformama saprivatnim investitorima koji bi zatim doveli poslove i investicije. Prvi sastanak Putina i Trampa Osimtradicionalnih velikih uličnih protesta, sastanak zemalja članica G20 će obeležiti i prvi sastanak izmeđuTrampa i ruskog predsednika Vladimira Putina, koji su do sada jedino razgovarali preko telefona.


http://www.blic.rs/vesti/svet/evropljani-trgnite-se-angela-spremila-plan-da-dokrajci-trampa-hoce-li-je-ostali/t8dspbr


1/1

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 15:46

http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=349450&title=Za+stambeno+zbrinjavanje+izbeglica+joAutori:Teme:

www.danas.rs


Naslov: Za stambeno zbrinjavanje izbeglica još 20 miliona evra

3038

Na 14. Skupštini donatora Regionalnog stambenog programa, koji se sprovodi u četiri zemlje regiona sciljem da se stambeno zbrinu najugoženije izbegličke porodice iz Hrvatske i BiH, Srbiji je odobren osmipotprojekat vredan 19,9 miliona evra, kojim će se finansirati dodela 938 stambenih rešenja (358stanova, 30 montažnih kuća, 250 paketa građevinskog materijala i 300 seoskih kuća). Piše: DanasOnline Beograd 26. jun 2017. 15:46 Foto: Komesarijat za izbeglice RSP je u Srbiji počeo da se sprovodikrajem 2013. godine. Izbegličkim porodicama obezbeđuje se četiri tipa stambenih rešenja (stanovi,montažne kuće, seoska domaćinstva i paketi građevinskog materijala). Srbiji je, ne računajući ovunajnoviju donaciju, do sada odobreno 103,5 miliona evra donatorskih sredstava za realizaciju oko 5.000stambenih rešenja za najugroženije izbegličke porodice.Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade, ministar spoljnih poslova i predsednik Komisije za koordinacijuprocesa trajne integracije izbeglica Vlade Republike Srbije, zahvalio se donatorima i naglasio da jeRegionalni stambeni program trenutno jedno od najvećih gradilišta u Srbiji i regionu."Verujem da više niko nema dilemu da ćemo Program uspešno sprovesti. Odobrenje osmog potprojektaje odlična vest koja nas podstiče da nastavimo sa iplementacijom ovog programa i pokazuje da donatori idalje prepoznaju potrebe izbegica u Srbiji", rekao je Dačić.Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović naglasila je da je krozRegionalni stambeni program dosta toga urađeno, ali da može još više da se uradi u saradnji sapartnerima."Ja sam i nacionalni IPA koordinator i kad razgovaramo o ovih dodatnih skoro 20 milioana evra za RSPlobiraćemo da se oni izdvoje iz višekorisničke IPE, jer je naša nacionalna već umanjena za deset milionaevra namenjenih rešavanju migrantske krize", rekla je Joksimović.Oskar Benedikt, predstavnik najvećeg donatora, Evropske unije, naglasio je da RSP predstavlja vrednostiEvrope, a to su solidarnost, saradnja i pomirenje. Kajl Skat, ambasador SAD, drugog po veličini donatoraRSP, najavio je da će SAD dodeliti Fondu RSP dodatna značajna sredstva, iako nije bio u mogućnosti dakaže tačan iznos. Nemački ambasador Aksel Ditman rekao je da je srećan što će u 2017. godini brojstambenih rešenja za izbeglice kroz RSP u regionu biti 3.000 i što će taj trend da se nastavi.Prisutnima su se obratili i Andrea Oricio, ambasador OEBS-a u Srbiji i An Kristin Erikson ispred UNHCR-a.Regionalni stambeni program je zajednički je višegodišnji program Republike Srbije, Bosne iHercegovine, Crne Gore i Republike Hrvatske, koji ima za cilj da obezbedi trajna stambena rešenja zanajugroženije izbegličke porodica u regionu. Regionalni stambeni program sprovodi se uz podršku OEBS-a i UNHCR-a, a finansiran je sredstvima Evropske unije, koja je najveći donator, Sjedinjenih AmeričkihDržava, Nemačke, Italije, Norveške, Švajcarske, Danske, Turske, Luksemburga, Kipra, Rumunije, Češke,Slovačke i Mađarske. povezane vesti


http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=349450&title=Za+stambeno+zbrinjavanje+izbeglica+jo%c5%a1+20+miliona+evra


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

26.06.2017

Vesti 16/B9226.06.2017 16:00:00 75:0026.06.2017 16:24:00 2:34

Autori:Teme:

TV B92


Naslov: Stanovi za još 900 porodica raseljenih

2141

SpikerSrbiji je odobren još jedan projekat u okviru regionalnog stambenog programa za izbeglice. Još 900porodica trebalo bi da dobije krob nad glavom.Reporter Živana Šaponja IlićU kolektivnom centru Varna, kod Šapca i dalje žive izbeglice Iz Hrvatske, prognane za vreme Oluje.Čekaju svoj red da budu zbrinute 22 godine. Među njima i Milić Dejanović iz Vojnića sa Korduna iSvetozar Bastajić, navikli na težak život, ali se nadaju da će i oni doći na red.Milić DejanovićKad si u zatvoru, ljudi naviknu i kažu dobro je, u zatvoru si. Tako da čovek na sve navikne , prihvati. Nevidiš neka druga rešenja ili nisam sposoban ili je takva sudbina.Svetozar BastajićTo je faktički kao da ste u logoru. To je tako, nema tu šta da se priča.ReporterŠansu da reše problem, njihove porodice mogle bi da dobiju u okviru regionalnog stambenog programazapočetog pre 5 godina. Novih 20 miliona evra koliko je dobila Srbija trebalo bi da obezbedi više od 900stambenih rešenja za najugroženiej porodice.Ivica Dačić, ministar spoljnih poslovaCilj ovog projekta jeste da na kraju ovog perioda u kojem će trajati realizacija , da na kraju nema višeljudi sa statusom izbeglica u ove četiri države.Jadranka Joksimović , ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracijeNaši razvojni i bilateralni partneri, pre svega EU, SAD i Nemačka, Švajcarska, da ne nabrajam, zaista imapuno, 10-ak država donirali kako bismo uspeli ,kako je Dačić naglasio, bespovratna sredstva , ne kredite, zajmove , nego bespovratna sredstva koja su namenjena da trajno reše problem raseljenih lica.ReporterNajveći donor za rešavanje izbegličkih pitanja je EU. Rane koje nose izbeglice nije lako zaceliti, ali EU ćenastaviti da radi na rešavanje egzistencijalnih problema, kažu zvaničnici.Oskar Benedikt, predstavnik Delegacije EU u SrbijiTri stvari su važne u ovom programu: ?saradnja među zemljama i ljudima i naravno institucijama, daljepomirenje, kao i solidarnost. EU će uvek biti solidarna sa onima kojima je najviše potrebna pomoć.ReporterU Srbiji, još oko 7200 porodica ima potrebu za nekim vidom podrške u rešavanju stambenog problema.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

26.06.2017

Telemaster 183026.06.2017 17:55:00 45:0026.06.2017 18:19:00 0:33

Autori:Teme:

Happy


Naslov: Uhapšeni ilegalni migranti u Beogradu

502

Spiker:Pripadnici MUP-a u Beogradu, Uprava za strance, otkrili su 30 ilegalnih migranata u jednom hostelu uBeogradu i uhapsili S.T. i Z.N. Oni se terete da su u svom hostelu na Savskom vencu omogućilinedozvoljen boravak ilegalnim migrantima, navodi se u saopštenju. Uhapšenima je zbog sumnje da suizvršili krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, određeno zadržavanje do48 sati, pa će uz krivičnu prijavu biti privedeni nadležnom Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

26.06.2017

Telemaster 183026.06.2017 17:55:00 45:0026.06.2017 18:23:00 0:51

Autori:Teme:

Happy

Regionalni program stambenog zbrinjavanja (RHP); Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: Stambeno zbrinjavanje izbeglica

836

Spiker:Na 14. skupštini donatora regionalnog stambenog programa, koji se sprovodi u četiri zemlje regiona sacilje, da se stambeno zbrinu najugroženije izbegličke porodice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Srbiji jeodobren 8. podprojekat vredan 19,9 miliona evra. Tim sredstvima će se finansirati dodea 938 stambenihrešenja. Ministar spoljnih poslova i predsednik komisije za koordinaciju procesa trajne integracijeizbeglica Ivica Dačić rekao je, da je cilj da na kraju ovog programa nema više ljudi sa statusom izbeglicau ove četiri države. Pokazao je da se radi o bespovratnim sredstvima, te podvukao značaj sprovođenjaprograma u roku. Srbija ne računajući ovu najnoviju donaciju do sada je odobreno 103,5 miiona evradonatorskih sredstava, za realizaciju oko 5 hiljada stambenih rešenja za najugroženije izbegličkeporodice.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 18:21

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:672506-MUP-Uhapseni-zbog-Autori:Teme:

www.novosti.rs


Naslov: MUP: Uhapšeni zbog krijumčarenja ilegalnih migranata

1131

MUP: Uhapšeni zbog krijumčarenja ilegalnih migranataTanjug | 26. jun 2017. 14:08 | Komentara: 0Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu - Uprava za strance, otkrili su 30 ilegalnihmigranata u jednom hostelu u Beogradu i uhapsili S. T. (1971) i Z.N. (1965)

IlustracijaIlustracijaSRODNE VESTISpaseno više od 200 migranata u MediteranuSpaseno više od 200 migranata u MediteranuVulin: Ilegalni migranti ne smeju ugrožavati život građana Srbije

TRAGEDIJA NA MORU: Utopilo se najmanje 126 migranata

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu - Uprava za strance, otkrili su 30 ilegalnihmigranata u jednom hostelu u Beogradu i uhapsili S. T. (1971) i Z.N. (1965).

Osumnjičeni S.T. i Z.N. se terete da su u svom hostelu na Savskom vencu omogućili nedozvoljenboravak ilegalnim migrantima, navodi se u saopštenju.

Zbog postajanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice ikrijumčarenje ljudi, S.T. i Z.N., je određeno zadržavanje do 48 časova, nakon čega će, uz krivičnuprijavu, biti privedeni nadležnom Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:672506-MUP-Uhapseni-zbog-krijumcarenja-ilegalnih-migranata


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

26.06.2017


Autori:Teme:

Pink

Sanja BoneIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Stambeno zbrinjavanje izbeglica

2360

Spiker:Na četrnaestoj Skupštini donatora redovnog stambenog programa, koji se sprovodi u četiri zemljeregiona, Srbiji je dodeljeno 20 miliona evra za stambeno zbrinjavanje izbeglica. Odobren je osmiprojekat vredan skoro 20 miliona evra.Sanja Bone, reporter:Oko 350 stanova, 30 montažnih kuća, 250 paketa građevinskog materijala i 300 seoskih kuća.Najugroženije izbegličke porodice iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije dobiće krov nad glavom. Ciljprograma koji sprovodi Evropska unija jeste da u ove četiri države više nema ljudi sa statusom izbeglica.Ivica Dačić, ministar inostranih poslova:To su bespovratna sredstva, odnosno donacije međunarodnih organizacija i bilateralne donacije država...i naravno uz učešće naše države i ... veoma je bitno da to sve bude sprovedeno u roku.Sanja Bone, reporter:U Srbiji ima oko 17 hiljada porodica kojima je bilo potrebno trajno rešavanje stambenog statusa.Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije:Mislim da smo dosta toga uradili do sada, zaista ovo nije tema ni dnevno politička ni populistička, ovo jenešto što traje, ovaj program već više godina i trajaće, u narednom periodu, dok ne ispunimo sveobaveze koje imamo prema našim građanima koji su jo uvek u izbegličkom statusu.Sanja Bone, reporter:Iako rane ratova nije lako zaceliti bitno je, kako kažu, da program brzo napreduje i da je Evropska unijapokazala solidarnost. A Evropskoj uniji, kao najvećem donatoru u ovom programu, zahvalio je iambasador Kajl Skat, kao i nemački ambasador Aksel Ditman koji ovo vidi kao veliku međunarodnusaradnju sa zemljama regiona.Aksel Ditman, ambasador Nemačke:Srećan sam što će u ovoj godini broj stambenih rešenja za izbeglice, kroz regionalni stambeni proram uregionu, biti tri hiljade i što će taj trend da se nastavi. To je velika međunarodna saradnja sa zemljamaregiona, angažovanje Evorpske unije je potvrda posvećenosti evropskoj perspektivi Balkana.Kajl Skot, ambasador SAD:Ovaj program pokušava da rešava probela najugroženijih... ljudi i... polako je počeo... ali sad idenapred...Sanja Bone, reporter:Ovaj program je u Srbiji počeo da se sprovodi krajem 2013. godine, a Srbiji je, ne računajući poslednjudonaciju, do sada odobreno 103 miliona evra donatorskih sredstava za realizaciju oko pet hiljadastambenih rešenja za najugroženije izbegličke porodice.



1/2

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 18:48


Tanjug

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: Srbiji još 19,9 miliona evra za zbrinjavanje izbeglih

5443

Na četrnaestoj Skupštini donatora Regionalnog stambenog programa (RSP), koji se sprovodi u četirizemlje regiona s ciljem da se stambeno zbrinu najugoženije izbegličke porodice iz Hrvatske i Bosne iHercegovine, Srbiji je odobren osmi potprojekat vredan 19,9 miliona evra.

Tim sredstvima će se finansirati dodela 938 stambenih rešenja (358 stanova, 30 montažnih kuća, 250paketa građevinskog materijala i 300 seoskih kuća).

Vršilac dužnosti premijera i ministar spoljnih poslova i predsednik Komisije za koordinaciju procesa trajneintegracije izbeglica u Vladi Srbije Ivica Dačić rekao je da je cilj programa da na kraju ovog programanema više ljudi sa statusom izbeglica u ove cetiri države.

Ukazao je da se radi o bespovratnim sredstvima, te podvukao značaj sprovođenja programa u roku.

Ovrnuo se i na pisanje jednog lista, koji je pre izvesnog vremena objavio da u Prkuplju, gde je postavljenkamen temeljac, još nije počela gradnja.

"Mi ovo ne radimo zbog izbora i kampanja, ovo je proces koji počeo pre pet godina. Nije nam stalo da seslikamo da dobijemo političke poene, nama je bitno da se što pre završe takvi projekti. Upitao sam šta jesa Prokupljem i rečeno mi je da još nije završen konkurs za izbor nadzora. Obećavamo da to mora da sereši što pre. Neće biti dopušteno kašnjenje u realizaciji“, poručio je Dačić.

Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović podsetila je da je uloganjenog kabineta bila koordinacija pretpristupnih fondova.

Ona je ukazala da je bila potpisnik nekoliko desetina miliona evra koji su dali naši razvojni i biateralnipartnri, pre svega EU, SAD i Nemačka.

I ona je podvukla da se radi o bespovratnim sredstvima koja su namenjena da trajno reše problemraseljenih lica.

Prema njenim rečima, u Srbiji je 16.780 porodica kojima je bilo potrebno trajno rešavanje stambenogstatusa.

"Dosta toga urađeno je do sada. Program će trajati sve dok se ne ispune sve obaveze prema našimgrađanima u izbegličkom statusu“, najavila je ona.

Ukazala je da je EU najveći donator Srbije i da je u poslednjih 15 godina izvdvojila, za razne svrhe, 3milijardi evra, a Nemačka kao pojedinačni donator 1,6 milijardi evra.

"Ovo je ono što je za ljude i nihov život važno, za bolju budućnost onih koji su ostali bez domova“,poručila je ona.

Predstavnik Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt rekao je da RSP predstavlja vrednosti Evrope, a to susolidarnost, saradnja i pomirenje.

Sa izvođenih 234 miliona evra za RSP EU je pokazala solidarnost, kazao je on dodajući da rane ratovanije lako zaceliti, ali da ga raduje da program brzo napreduje.

"Tri stvari su važne u ovom programu – saradnja među zemljama i ljudima, i naravno institucijama, daljepomirenje, kao i solidarnost. EU će uvek biti solidarna sa onima kojima je najviše potrebna pomoć“,poručio je on.

Ambasador SAD Kajl Skot najavio je da će SAD dodeliti Fondu RSP dodatna značajna sredstva, iako nije


www.tanjug.rs


2/2

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 18:48


Tanjug

Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: Srbiji još 19,9 miliona evra za zbrinjavanje izbeglih

bio u mogućnosti da kaže tačan iznos.

"Žetva ratova 90-tih je veoma gorka. Broji se desetinama hiljada ljjudi koji su izgubili živote, stotinehiljada koji su bili primorani da beže. Hvala Bogu većina je uspela tokom zadnje generacije da nađe noviživot, novi krov, posao i da idu napred. Ima još previše ljudi koji u tome još nisu uspeli, koji preživljavajusvaki dan traume“, ukazao je on.

Skot se posebno zahvalio EU, najvećem donatoru u ovom programu, rekavši da za svaki dolar koji sudale SAD EU dala 9.

Nemački ambasador Aksel Ditman rekao je da je srećan što će u 2017. godini broj stambenih rešenja zaizbeglice kroz RSP u regionu biti 3.000 i što će taj trend da se nastavi.

"To je velika međunarodna saradnja sa zemljama regiona. Angazovanje EU je potvrda posvećenosti EUevropskoj perspektivi Balkana“; poručio je on.

Andreo Rici iz OEBS kazao je da je ponosan što program koji potiče iz inicijative Srbije napreduje veomabrzo

"Jako smo ponosni kao OEBS na naše aktivnosti zajedno sa UNHCRom u ovom projektu koji je omogućiokonkretnu pomoć za žrtve, koji su to često nazivali ponovnim rođenjem. Ovo je konkretan način da sepomogne stabilnost, bezbendost i pomirenje u regionu“, naglasio je on.

Kristin Erikson iz UNHCR-a ocenila je da je došlo do velikog napretka, i da je sada broj rešenjastambenog pitanja raseljenih u regionu četiri puta veći nego 2015.godine.

Stefan Zelen iz Razvojne banke Saveta Evrope (CEB) rekao je da ta ustanova planirala da povećasredstva za integraciju izbeglica za 50 odsto.

RSP je u Srbiji počeo da se sprovodi krajem 2013. godine. Izbegličkim porodicama obezbeđuju se četiritipa stambenih rešenja (stanovi, montažne kuće, seoska domaćinstva i paketi građevinskog materijala).Srbiji je, ne računajući ovu najnoviju donaciju, do sada odobreno 103,5 miliona evra donatorskihsredstava za realizaciju oko 5.000 stambenih rešenja za najugroženije izbegličke porodice.

Regionalni stambeni program je zajednički je višegodišnji program Republike Srbije, Bosne iHercegovine, Crne Gore i Republike Hrvatske, koji ima za cilj da obezbedi trajna stambena rešenja zanajugroženije izbegličke porodica u regionu.

Regionalni stambeni program sprovodi se uz podršku OEBS-a i UNHCR-a, a finansiran je sredstvimaEvropske unije, koja je najveći donator, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Italije, Norveške,Švajcarske, Danske, Turske, Luksemburga, Kipra, Rumunije, Češke, Slovačke i Mađarske.


www.tanjug.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 18:58

http://www.blic.rs/vesti/svet/vise-od-3300-migranata-spaseno-u-sredozemnom-moru/dv0dfy9Autori:Teme:

www.blic.rs


Naslov: Više od 3.300 migranata spaseno u Sredozemnom moru

880

Vesti Svet Tweet Beta-AFP | 26. 06. 2017 - 18:57hItalijanska obalska straža saopštila je da je u nedelju u više od 30 operacija spasila 3.300 migranata uSredozemnom moru.Foto: UNHCR/massimo Sestini / Promo U spasilačkoj operaciji su učestvovali i brodovi nekolkomeđunarodnih nevladinih organizacija koji su prisutni na Sredozemnom moru u blizini libijske obale.Italijansko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je 73.000 migranata došlo u Italiju odpočetka godine, što je 14 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Visoki komesarijat UN za izbeglice(UNHCR) saopštio je da je od početka godine 2.005 ljudi poginulo ili nestalo u Sredozemnom moru.Italija i Libija su pre nekoliko meseci potpisale memorandum o razumevanju koji predviđa jačanjeobezbeđenja granice na moru uz pomoć Evropske unije, da bi uspele da zaustave priliv migranata izsevernog dela Afrike.


http://www.blic.rs/vesti/svet/vise-od-3300-migranata-spaseno-u-sredozemnom-moru/dv0dfy9


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

26.06.2017

Dnevnik/N126.06.2017 19:00:00 55:0026.06.2017 19:29:00 0:39

Autori:Teme:

N1


Naslov: Dom za 900 izbegličkih porodica

579

SpikerPreko 900 izbegličkih porodica u regionu dobiće krov nad glavom posle više od 20 godina čekanja. Reč jeo regionalnom programu za zbrinjavanje izbeglica u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.Najveći deo novca od ukupno 19,9 miliona evra stigao je iz Evropske Unije a potom i od SjedinjenihAmeričkih Država i pojedinačnih članica Evropske unije. Od tog novca biće izgrađeni stanovi, obnovljenekuće i nabavljen građevinski materijal. Ovim programom preko 6.000 izbegličkih porodica u regionutrebalo bi u narednim godinama da se useli u svoje nove domove.



1/2

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 19:05

http://beta.rs/vesti/politika-vesti-srbija/66718-srbiji-odobreno-novih-19-9-miliona-evra-za-stambeno-Autori:Teme:

beta.rs


Naslov: Srbiji odobreno novih 19,9 miliona evra za stambeno zbrinjavanje izbeglica

3894

Srbiji je danas, na sastanku Upravnog odbora Regionalnog stambenog programa (RSP), odobren osmipotprojekat, vredan 19,9 miliona evra, za trajno stambeno zbrinjavanje najugroženijih izbeglica iz ratova90-ih godina...Srbiji je danas, na sastanku Upravnog odbora Regionalnog stambenog programa (RSP), odobren osmipotprojekat, vredan 19,9 miliona evra, za trajno stambeno zbrinjavanje najugroženijih izbeglica iz ratova90-ih godina. Sastanak Upravnog odbora održan je u okviru četrnaeste Skupštine donatora RSP-a, kojise sprovodi u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, a projektom će biti finansirano 938stambenih rešenja za izbeglice, medju kojima su 358 stanova, 30 montažnih kuća, 250 paketagradjevinskog materijala i 300 seoskih kuća. Uz Evropsku uniju koja je najveći donator, RSP finansiraju iSAD, Nemačka i brojne druge evropske zemlje. U okviru RSP Srbiji je od kraja 2013. godine, neračunajući današnju donaciju, dodeljeno 103,5 miliona evra bespovratne pomoći za realizaciju 5.000stambenih rešenja za izbegličke porodice. Srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao jenovinarima u Palati Srbija da je cilj RSP-a da na kraju realizacije projekta ne bude više ljudi uizbegličkom statusu u te četiri države. Dačić je rekao da je važno reći da su to "bespovratna sredstva,odnosno donacije medjunarodnih organizacija i država, a ne krediti". Ministarka bez portfelja zaduženaza evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da će Program trajati "dok ne budu ispunjene sveobaveze prema gradjanima koji su još u izbegličkom statusu" i navela da u Srbiji ima 16.780 porodicakojima je potrebno trajno rešavanje stambenog statusa. Joksimović je rekla da su najveći donatoriPrograma EU, SAD i Nemačka i dodala da je EU u poslednjih 15 godina ukupno donirala Srbiji gotovo trimilijarde evra bespovratnih sredstava, a da je Nemačka sa 1,6 milijardi evra najveći pojedinačnibilateralni donator. Vršilac dužnosti šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt rekao je da je EU donirala232 miliona evra, odnosno 85 odsto ukupnih sredstava za sve četiri zemlje u okviru RSP-a. On je rekaoda RSP predstavlja evropske vrednosti saradnje, pomirenja i solidarnosti i dodao da je važno pomoći nasve načine da se rane zacele i pruži pomoć onima kojima je najpotrebnija. Ambasador SAD u Srbiji KajlSkot rekao je da je njegova zemlja ponosna što je drugi po veličini donator Programa i zahvalio EU što jedonirala devet puta više sredstava za RSP od njegove zemlje. Skot je kazao da ima još mnogo ljudi kojiproživljavaju traume ratova i naveo da je zahvaljujući RSP-u prošle godine rešeno stambeno pitanje 700porodica, da će ove godine trajno biti stambeno zbrinuto 2.000 porodica, a naredne godine još 2.500porodica. Nemački ambasador Aksel Ditman rekao je novinarima da je prisustvo EU u Regionalnomstambenom programu način da se potvrdi posvećenost Unije Zapadnom Balkanu i evropska perspektivazemalja tog regiona. Šef Misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio rekao je da je Program konkretan način zaodržavanje stabilnosti i mira u regionu. Ministar Dačić je na sastanku Upravnog odbora rekao da seprocenjuje da oko 7.000 izbegličkih porodica u Srbiji i dalje ima potrebu za trajnim stambenimrešenjima, koja bi, najvećim delom kroz RSP, ali i sredstvima iz budžeta, trebalo da budu završena unaredne četiri godine. On je kazao da će Srbija doprineti sa 1,9 miliona evra u naturi, kroz zemljište ipriključke, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova. Regionalni stambeni program je zajedničkivišegodišnji program Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore, koji treba da obezbedi trajna stambena rešenjaza najugroženije izbegličke porodice u regionu. Program se sprovodi uz podršku OEBS-a i UNHCR-a, a


http://beta.rs/vesti/politika-vesti-srbija/66718-srbiji-odobreno-novih-19-9-miliona-evra-za-stambeno-zbrinjavanje-izbeglica


2/2

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 19:05

http://beta.rs/vesti/politika-vesti-srbija/66718-srbiji-odobreno-novih-19-9-miliona-evra-za-stambeno-Autori:Teme:

beta.rs



finansiran je sredstvima Evropske unije, SAD, Nemačke, Italije, Norveške, Švajcarske, Danske, Turske,Luksemburga, Kipra, Rumunije, Češke, Slovačke i Madjarske.


http://beta.rs/vesti/politika-vesti-srbija/66718-srbiji-odobreno-novih-19-9-miliona-evra-za-stambeno-zbrinjavanje-izbeglica


1/2

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 19:25


Beta



3752

BEOGRAD, 26. juna 2017. (Beta) - Srbiji je danas, na sastanku Upravnog odbora Regionalnogstambenog programa (RSP), odobren osmi potprojekat, vredan 19,9 miliona evra, za trajno stambenozbrinjavanje najugroženijih izbeglica iz ratova 90-ih godina.

Sastanak Upravnog odbora održan je u okviru četrnaeste Skupštine donatora RSP-a, koji se sprovodi uSrbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, a projektom će biti finansirano 938 stambenih rešenjaza izbeglice, medju kojima su 358 stanova, 30 montažnih kuća, 250 paketa gradjevinskog materijala i300 seoskih kuća.

Uz Evropsku uniju koja je najveći donator, RSP finansiraju i SAD, Nemačka i brojne druge evropskezemlje. U okviru RSP Srbiji je od kraja 2013. godine, ne računajući današnju donaciju, dodeljeno 103,5miliona evra bespovratne pomoći za realizaciju 5.000 stambenih rešenja za izbegličke porodice.

Srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je novinarima u Palati Srbija da je cilj RSP-a da nakraju realizacije projekta ne bude više ljudi u izbegličkom statusu u te četiri države.

Dačić je rekao da je važno reći da su to "bespovratna sredstva, odnosno donacije medjunarodnihorganizacija i država, a ne krediti".

Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da će Programtrajati "dok ne budu ispunjene sve obaveze prema gradjanima koji su još u izbegličkom statusu" i navelada u Srbiji ima 16.780 porodica kojima je potrebno trajno rešavanje stambenog statusa.

Joksimović je rekla da su najveći donatori Programa EU, SAD i Nemačka i dodala da je EU u poslednjih15 godina ukupno donirala Srbiji gotovo tri milijarde evra bespovratnih sredstava, a da je Nemačka sa1,6 milijardi evra najveći pojedinačni bilateralni donator.

Vršilac dužnosti šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt rekao je da je EU donirala 232 miliona evra,odnosno 85 odsto ukupnih sredstava za sve četiri zemlje u okviru RSP-a. On je rekao da RSP predstavljaevropske vrednosti saradnje, pomirenja i solidarnosti i dodao da je važno pomoći na sve načine da serane zacele i pruži pomoć onima kojima je najpotrebnija.

Ambasador SAD u Srbiji Kajl Skot rekao je da je njegova zemlja ponosna što je drugi po veličini donatorPrograma i zahvalio EU što je donirala devet puta više sredstava za RSP od njegove zemlje.

Skot je kazao da ima još mnogo ljudi koji proživljavaju traume ratova i naveo da je zahvaljujući RSP-uprošle godine rešeno stambeno pitanje 700 porodica, da će ove godine trajno biti stambeno zbrinuto2.000 porodica, a naredne godine još 2.500 porodica.

Nemački ambasador Aksel Ditman rekao je novinarima da je prisustvo EU u Regionalnom stambenomprogramu način da se potvrdi posvećenost Unije Zapadnom Balkanu i evropska perspektiva zemalja togregiona.

Šef Misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio rekao je da je Program konkretan način za održavanje stabilnosti imira u regionu.

Ministar Dačić je na sastanku Upravnog odbora rekao da se procenjuje da oko 7.000 izbegličkih porodicau Srbiji i dalje ima potrebu za trajnim stambenim rešenjima, koja bi, najvećim delom kroz RSP, ali isredstvima iz budžeta, trebalo da budu završena u naredne četiri godine. On je kazao da će Srbijadoprineti sa 1,9 miliona evra u naturi, kroz zemljište i priključke, saopštilo je Ministarstvo spoljnihposlova.

Regionalni stambeni program je zajednički višegodišnji program Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore, kojitreba da obezbedi trajna stambena rešenja za najugroženije izbegličke porodice u regionu.


www.beta.rs


2/2

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 19:25


Beta



Program se sprovodi uz podršku OEBS-a i UNHCR-a, a finansiran je sredstvima Evropske unije, SAD,Nemačke, Italije, Norveške, Švajcarske, Danske, Turske, Luksemburga, Kipra, Rumunije, Češke,Slovačke i Madjarske.


www.beta.rs


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

26.06.2017

Dnevnik 2/RTS126.06.2017 19:30:00 45:0026.06.2017 19:44:00 0:44

Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Projekat za izbeglice

562

SpikerSrbija odobreno sam projekat vredan 19,9 miliona evra Čime će se finansirati dodela devet stotinatrideset osam stambenih rešenja za tri stotine pedeset osam stanova 30 montažnih kuća dve stotinepedeset paketa građevinskog materijala i tri stotine seoskih kuća izbeglicama regionalni stambeniprogram sprovodi se uz podršku os-a ili hakera i finansiranje sredstvima Evropske unije ko je najvećidonator i Sjedinjenih Američkih Država hiljada na kraju tog programa Nema više ljudi sa statusomizbeglica u Bosni i Hercegovini Crnoj Gori Hrvatskoj i Srbiji.



1/2

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 19:58


Fonet


Naslov: PROGRAM STAMBENOG ZBRINJAVANJA

2156

PROGRAM STAMBENOG ZBRINJAVANJA

BEOGRAD, 26. jun 2017. (FoNet) - Evropska unija će ovegodine izdvojiti 45 miliona evra za stambeno zbrinjavanjeizbegličkih porodica sa prostora bivše Jugoslavije u okviruRegionalnog programa, izjavio je danas vršilac dužnosti šefaMisije EU u Srbiji Oskar Benedikt.

Posle sastanka donatora sa prvim potpredsednikom VladeSrbije Ivicom Dačićem i ministarkom Jadrankom Joksimović,Benedikt je rekao da je EU ukupno za stambeno zbrinjavanjeizbeglica sa prostora bivše Jugoslavije izdvojila 234miliona evra.

Regionalni stambeni program (RSP) se sprovodi u četirizemlje regiona s ciljem da se stambeno zbrinu najugoženijeizbegličke porodice.

Srbiji je danas odobren osmi potprojekat vredan 19,9 milionaevra, kojim će se finansirati 938 stambenih rešenja -stanova, montažnih kuća i građevinskog materijala.

Benedikt je ocenio da taj program doprinosi pomirenju uregionu i zaceljivanju ratnih rana.

I američki ambasador Kajl Skat je istakao da su SADzadovoljne rezultatima Regionalnog stambenog programa.

On je napomenuo da su SAD drugi donator po iznosu sredstavaza taj program, a odao je i priznanje EU za njenoangažovanje.

Prema Skatu, Regionalni stambeni program treba da pomognenajugroženijim izbegličkim porodicama.

Na sastanku je bio i nemački ambasador Aksel Ditman, čijazemlja je pomogla Regionalni stambeni program i kao članicaEU, ali i samostalno.

Ditman je precizirao da će ove godine 2.000 izbegličkihporodica u Srbiji biti zbrinuto u okviru Regionalnogstambenog programa.

Dačić je zahvalio donatorima istakavši da je cilj programada se reši status ljudi koji su još izbeglice i da im sepomogne u stambenom zbrinjavanju.

Joksimvić je objasnila da njeno ministarstvo bez portfeljazaduženo za evropske integracije koordinira upravljanjesredstvima iz IPA fondova.


www.fonet.rs


2/2

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 19:58


Fonet


Naslov: PROGRAM STAMBENOG ZBRINJAVANJA

Program se sprovodi uz pomoć Misije OEBS u Srbiji, asastanku donatora sa članovima Vlade Srbije je prisustvovaoi šef Misije OEBS Andrea Oricio.

Oricio je rekao da je OEBS ponosan što može da učestvuje uprogramu za pomoć izbeglicama sa prostora bivše Jugoslavije.


www.fonet.rs


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

26.06.2017

Vesti 20/B9226.06.2017 20:00:00 60:0026.06.2017 20:13:00 2:02

Autori:Teme:

TV B92


Naslov: Stanovi za još 900 porodica raseljenih

2141

SpikerSrbiji je odobren još jedan projekat u okviru regionalnog stambenog programa za izbeglice. Još 900porodica trebalo bi da dobije krob nad glavom.Reporter Živana Šaponja IlićU kolektivnom centru Varna, kod Šapca i dalje žive izbeglice Iz Hrvatske, prognane za vreme Oluje.Čekaju svoj red da budu zbrinute 22 godine. Među njima i Milić Dejanović iz Vojnića sa Korduna iSvetozar Bastajić, navikli na težak život, ali se nadaju da će i oni doći na red.Milić DejanovićKad si u zatvoru, ljudi naviknu i kažu dobro je, u zatvoru si. Tako da čovek na sve navikne , prihvati. Nevidiš neka druga rešenja ili nisam sposoban ili je takva sudbina.Svetozar BastajićTo je faktički kao da ste u logoru. To je tako, nema tu šta da se priča.ReporterŠansu da reše problem, njihove porodice mogle bi da dobiju u okviru regionalnog stambenog programazapočetog pre 5 godina. Novih 20 miliona evra koliko je dobila Srbija trebalo bi da obezbedi više od 900stambenih rešenja za najugroženiej porodice.Ivica Dačić, ministar spoljnih poslovaCilj ovog projekta jeste da na kraju ovog perioda u kojem će trajati realizacija , da na kraju nema višeljudi sa statusom izbeglica u ove četiri države.Jadranka Joksimović , ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracijeNaši razvojni i bilateralni partneri, pre svega EU, SAD i Nemačka, Švajcarska, da ne nabrajam, zaista imapuno, 10-ak država donirali kako bismo uspeli ,kako je Dačić naglasio, bespovratna sredstva , ne kredite, zajmove , nego bespovratna sredstva koja su namenjena da trajno reše problem raseljenih lica.ReporterNajveći donor za rešavanje izbegličkih pitanja je EU. Rane koje nose izbeglice nije lako zaceliti, ali EU ćenastaviti da radi na rešavanje egzistencijalnih problema, kažu zvaničnici.Oskar Benedikt, predstavnik Delegacije EU u SrbijiTri stvari su važne u ovom programu: ?saradnja među zemljama i ljudima i naravno institucijama, daljepomirenje, kao i solidarnost. EU će uvek biti solidarna sa onima kojima je najviše potrebna pomoć.ReporterU Srbiji, još oko 7200 porodica ima potrebu za nekim vidom podrške u rešavanju stambenog problema.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 20:30

http://rs.n1info.com/a278793/Vesti/Vesti/U-hostelu-otkriveno-30-migranata-uhapseni-vlasnici.htmlAutori:Teme:

rs.n1info.com


Naslov: U hostelu otkriveno 30 migranata, uhapšeni vlasnici

525

Izvor: PixabayIstinomerBeogradska policija uhapsila je dve osobe zbog krijumčarenja ljudi i otkrila 30 ilegalnih migranata ujednom hostelu u glavnom gradu, saopšteno je u ponedeljak.Kako se navodi, uhapšeni su S.T. (46) i Z.N. (42), koji se terete da su u svom hostelu na Savskom vencuomogućili nedozvoljen boravak ilegalnim migrantima.Uhapšenima je određeno zadržavanje nakon čega će uz krivičnu prijavu za nedozvoljeni prelaz državnegranice i krijumčarenje ljudi biti privedeni Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.


http://rs.n1info.com/a278793/Vesti/Vesti/U-hostelu-otkriveno-30-migranata-uhapseni-vlasnici.html


1/1

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 20:35

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/2782998/jutarnji-program.htmlAutori:Teme:

www.rts.rs


Naslov: Jutarnji program

1980

Čak 60 višespratnica u Engleskoj nije prošlo test bezbednisti koji je britanska vlada sprovela posle požarasredinom juna i 80 žrtava. Saznajte više o emisijima, TV programu i pogledajte šta se trenutno prikazujena kanalima Javnog servisa Republike SrbijeČak 60 višespratnica u Engleskoj nije prošlo test bezbednisti koji je britanska vlada sprovela posle požarasredinom juna i 80 žrtava.Slične zidne obloge kakve je imala zgrada koja je izgorela, u Engleskoj ima bar još 600 višespratnica. Upetak je 4 hiljade ljudi evakuisano u severnom Londonu, jer je vatrogasna služba upozorila da njihoviblokovi nisu bezbedni. O kakvim materijalima je reč, da li se nešto slično koristi kod nas, kakvi su našipropisi o gradnji i izolaciji, to su pitanja za naše goste, profesora Milovana Vidakovića predsednikaDruštva inženjera i tehničara za upravljanje rizicima i Mileta Jovičića, komandanta Vatrogasno-spasilačkebrigade Beograd. U jednoj od poslednjih akcija, u Sredozemnom moru, spaseno je oko 700 migranata.Nažalost, više od 1.900 je tokom ove godine stradalo na moru. Migracije su i dalje centralna tema uBriselu. A, jedan od predloga je zatvaranje mediteranske rute. Kakve posledice bi to moglo da donese?Gost Jutarnjeg programa je Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije. Ovaj termin u Jutarnjemprogramu kao da je rezervisan za najbolje. U gostima nam je jedan od najboljih basketaša sveta, DejanMajstorović. Zvanično, najbolji učesnik planetarnog prvenstva u Francuskoj, na kome je našareprezentacija u basketu 3 na 3 osvojila titulu najboljeg. Gosti Jutarnjeg programa su članovi horaBosmo, koji nam stižu iz Norveške. Bosmo hor je jedan od najuglednijih u Norveškoj. Već su održalijedan koncert, sinoć u Beogradu, a već večeras su u Novom Sadu. O radu hora Bosmo govoriće dirigentTor Petter Aanes, a sa nama je i Jovan Pavlović, koji se, sa svojom harmonikom, pridružio horu naturneju u Srbiji. Urednik emisije: Duško Nikolić Voditelj: Dušica Spasić


http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/2782998/jutarnji-program.html


1/1

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 20:41

http://www.021.rs/story/Info/Srbija/165906/Srbiji-odobreno-novih-199-miliona-evra-za-stambeno-Autori:Teme:

www.021.rs



1810

Srbiji je na sastanku Upravnog odbora Regionalnog stambenog programa (RSP), odobren osmipotprojekat, vredan 19,9 miliona evra, za trajno stambeno zbrinjavanje najugroženijih izbeglica iz ratova90-ih godina.Sastanak Upravnog odbora održan je u okviru četrnaeste Skupštine donatora RSP-a, koji se sprovodi uSrbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, a projektom će biti finansirano 938 stambenih rešenjaza izbeglice, među kojima su 358 stanova, 30 montažnih kuća, 250 paketa građevinskog materijala i 300seoskih kuća. Uz Evropsku uniju koja je najveći donator, RSP finansiraju i SAD, Nemačka i brojne drugeevropske zemlje. U okviru RSP Srbiji je od kraja 2013. godine, ne računajući današnju donaciju,dodeljeno 103,5 miliona evra bespovratne pomoći za realizaciju 5.000 stambenih rešenja za izbegličkeporodice. Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da ćeProgram trajati "dok ne budu ispunjene sve obaveze prema građanima koji su još u izbegličkom statusu"i navela da u Srbiji ima 16.780 porodica kojima je potrebno trajno rešavanje stambenog statusa.Joksimović je rekla da su najveći donatori Programa EU, SAD i Nemačka i dodala da je EU u poslednjih15 godina ukupno donirala Srbiji gotovo tri milijarde evra bespovratnih sredstava, a da je Nemačka sa1,6 milijardi evra najveći pojedinačni bilateralni donator. Regionalni stambeni program je zajedničkivišegodišnji program Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore, koji treba da obezbedi trajna stambena rešenjaza najugroženije izbegličke porodice u regionu. Program se sprovodi uz podršku OEBS-a i UNHCR-a, afinansiran je sredstvima Evropske unije, SAD, Nemačke, Italije, Norveške, Švajcarske, Danske, Turske,Luksemburga, Kipra, Rumunije, Češke, Slovačke i Mađarske. Autor: Beta


http://www.021.rs/story/Info/Srbija/165906/Srbiji-odobreno-novih-199-miliona-evra-za-stambeno-zbrinjavanje-izbeglica.html


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

26.06.2017

Dnevnik 3/RTS126.06.2017 22:00:00 20:0026.06.2017 22:09:00 0:40

Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Regionalni stambeni program

498

SpikerNa 14. skupštini donatora regionalnog stambenog programa Srbiji je odobreno još 19,9 miliona evra zastambeno zbrinjavanje najugroženijih izbegličkih porodica. Time će se finansirati dodela 938 stambenihrešena, 358 stanova, 30 montažnih kuća, 250 paketa građevinskog materijala i 300 seoskih kućaizbeglicama. Regionalni stambeni program sprovodi se uz podršku OEBS-a i UNHCR-a finansira sesredstvima Evropske unije. Cilj je da na kraju tog programa nema više ljudi sa statusom izbeglica.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

26.06.2017

Info 22/N126.06.2017 22:00:00 30:0026.06.2017 22:27:00 0:39

Autori:Teme:

N1


Naslov: Dom za 900 izbegličkih porodica

572

Preko 900 izbegličkih porodica u regionu dobiće krov nad glavom posle više od 20 godina čekanja. Reč jeo regionalnom programu za zbrinjavanje izbeglica u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.Najveći deo novca od ukupno 19,9 miliona evra stigao je iz Evropske Unije a potom i od SjedinjenihAmeričkih Država i pojedinačnih članica Evropske unije. Od tog novca biće izgrađeni stanovi, obnovljenekuće i nabavljen građevinski materijal. Ovim programom preko 6.000 izbegličkih porodica u regionutrebalo bi u narednim godinama da se useli u svoje nove domove.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 22:12

http://www.poslovnojutro.com/details&id=100923Autori:Teme:

www.poslovnojutro.com


Naslov: Srbiji još 19,9 miliona evra za stambeno zbrinjavanje izbeglica

2704

"""Vršilac dužnosti predsednika Vlade Republike Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić otvorio jedanas sastanak UO Regionalnog stambenog programa, naglasivši da je Skupština donatora odobrila Srbijinovih 19,9 miliona evra za stambeno zbrinjavanje izbeglica. Dačić, koji je i predsednik Komisije zakoordinaciju procesa trajne integracije izbeglica, objasnio je da je reč o osmom projektu kojim će sefinansirati dodela 938 stambenih rešenja za najugoženije izbegličke porodice iz Hrvatske i BiH. Kako jenaglasio u svom izlaganju odluka je doneta na 14. po redu Skupštini donatora Regionalnog stambenogprograma, a pomenutim sredstvima će se finansirati dodela 358 stanova, 30 montažnih kuća, 250 paketagrađevinskog materijala i 300 seoskih kuća. Odobravanje osmog potprojekta je odlična vest koja naspodstiče da nastavimo sa implementacijom ovog programa i pokazuje da donatori i dalje prepoznajupotrebe izbegica u Srbiji, poručio je Dačić. Ministar bez portfelja zadužen za evropske integracijeJadranka Joksimović naglasila je da je kroz Regionalni stambeni program dosta toga urađeno, ali damože još više da se postigne u saradnji sa partnerima. Ona je, kada je reč o pomenutih 19,9 milionaevra, poručila da će se zalagati za to da se ta sredstva izdvoje iz višekorisničke IPE, jer je našanacionalna već umanjena za deset miliona evra namenjenih rešavanju migrantske krize. Vršilac dužnostišefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt naglasio je da RSP predstavlja vrednosti Evrope, a to susolidarnost, saradnja i pomirenje. Ambasador SAD u Srbiji Kajl Skat najavio je da će SAD dodeliti FonduRSP dodatna značajna sredstva. Prisutnima su se obratili ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman,ambasador OEBS-a u Srbiji Andrea Oricio i predstavnik UNHCR-a An Kristin Erikson. RSP je u Srbiji počeoda se sprovodi krajem 2013. godine. Izbegličkim porodicama obezbeđuje se četiri tipa stambenihrešenja, i to stanovi, montažne kuće, seoska domaćinstva i paketi građevinskog materijala. Našoj zemljije, ne računajući ovu najnoviju donaciju, do sada odobreno 103,5 miliona evra donatorskih sredstava zarealizaciju približno 5.000 stambenih rešenja za najugroženije izbegličke porodice. Regionalni stambeniprogram je zajednički višegodišnji program Republike Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i RepublikeHrvatske, koji ima za cilj da obezbedi trajna stambena rešenja za najugroženije izbegličke porodice uregionu. Ovaj program se sprovodi uz podršku OEBS-a i UNHCR-a, a finansiran je sredstvima Evropskeunije, koja je najveći donator, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Italije, Norveške, Švajcarske,Danske, Turske, Luksemburga, Kipra, Rumunije, Češke, Slovačke i Mađarske.


http://www.poslovnojutro.com/details&id=100923


1/1

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 22:16

http://www.ekapija.com/news/1801291/srbiji-jos-199-mil-eur-za-stambeno-zbrinjavanje-izbeglicaAutori:Teme:

www.ekapija.com


Naslov: Srbiji još 19,9 mil EUR za stambeno zbrinjavanje izbeglica

1550

(Foto: hxdbzxy/shutterstock.com) Vršilac dužnosti predsednika Vlade Republike Srbije i ministar spoljnihposlova Ivica Dačić otvorio je u ponedeljak, 26. juna 2017. godine, sastanak UO Regionalnog stambenogprograma, naglasivši da je Skupština donatora odobrila Srbiji novih 19,9 mil EUR za stambenozbrinjavanje izbeglica.

Kako se navodi na zvaničnom sajtu Vlade Srbije, Dačić, koji je i predsednik Komisije za koordinacijuprocesa trajne integracije izbeglica, objasnio je da je reč o osmom projektu kojim će se finansirati dodela938 stambenih rešenja za najugoženije izbegličke porodice iz Hrvatske i BiH.

Odluka je doneta na 14. po redu Skupštini donatora Regionalnog stambenog programa, a pomenutimsredstvima će se finansirati dodela 358 stanova, 30 montažnih kuća, 250 paketa građevinskog materijalai 300 seoskih kuća.

Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović naglasila je da je krozRegionalni stambeni program dosta toga urađeno, ali da može još više da se postigne u saradnji sapartnerima.

Vršilac dužnosti šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt naglasio je da RSP predstavlja vrednostiEvrope, a to su solidarnost, saradnja i pomirenje, dok je ambasador SAD u Srbiji Kajl Skat najavio je daće SAD dodeliti Fondu RSP dodatna značajna sredstva.

Regionalni stambeni program je zajednički višegodišnji program Republike Srbije, Bosne i Hercegovine,Crne Gore i Republike Hrvatske, koji ima za cilj da obezbedi trajna stambena rešenja za najugroženijeizbegličke porodice u regionu.


http://www.ekapija.com/news/1801291/srbiji-jos-199-mil-eur-za-stambeno-zbrinjavanje-izbeglica


1/2

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 23:32

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/srbiji-odobreno-novih-199-miliona-evra-za-stambeno-zbrinjavanje-Autori:Teme:

www.blic.rs



3750

Vesti Društvo Tweet Beta | 26. 06. 2017 - 23:32hSrbiji je danas, na sastanku Upravnog odbora Regionalnog stambenog programa (RSP), odobren osmipotprojekat, vredan 19,9 miliona evra, za trajno stambeno zbrinjavanje najugroženijih izbeglica iz ratova90-ih godina.Foto: O. Bunić / RAS Srbija Sastanak Upravnog odbora održan je u okviru četrnaeste Skupštine donatoraRSP-a, koji se sprovodi u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, a projektom će bitifinansirano 938 stambenih rešenja za izbeglice, među kojima su 358 stanova, 30 montažnih kuća, 250paketa građevinskog materijala i 300 seoskih kuća. Uz Evropsku uniju koja je najveći donator, RSPfinansiraju i SAD, Nemačka i brojne druge evropske zemlje. U okviru RSP Srbiji je od kraja 2013. godine,ne računajući današnju donaciju, dodeljeno 103,5 miliona evra bespovratne pomoći za realizaciju 5.000stambenih rešenja za izbegličke porodice. Srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao jenovinarima u Palati Srbija da je cilj RSP-a da na kraju realizacije projekta ne bude više ljudi uizbegličkom statusu u te četiri države. Dačić je rekao da je važno reći da su to "bespovratna sredstva,odnosno donacije međunarodnih organizacija i država, a ne krediti". Ministarka bez portfelja zadužena zaevropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da će Program trajati "dok ne budu ispunjene sveobaveze prema građanima koji su još u izbegličkom statusu" i navela da u Srbiji ima 16.780 porodicakojima je potrebno trajno rešavanje stambenog statusa. Joksimović je rekla da su najveći donatoriPrograma EU, SAD i Nemačka i dodala da je EU u poslednjih 15 godina ukupno donirala Srbiji gotovo trimilijarde evra bespovratnih sredstava, a da je Nemačka sa 1,6 milijardi evra najveći pojedinačnibilateralni donator. Vršilac dužnosti šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt rekao je da je EU donirala232 miliona evra, odnosno 85 odsto ukupnih sredstava za sve četiri zemlje u okviru RSP-a. On je rekaoda RSP predstavlja evropske vrednosti saradnje, pomirenja i solidarnosti i dodao da je važno pomoći nasve načine da se rane zacele i pruži pomoć onima kojima je najpotrebnija. Ambasador SAD u Srbiji KajlSkot rekao je da je njegova zemlja ponosna što je drugi po veličini donator Programa i zahvalio EU što jedonirala devet puta više sredstava za RSP od njegove zemlje. Skot je kazao da ima još mnogo ljudi kojiproživljavaju traume ratova i naveo da je zahvaljujući RSP-u prošle godine rešeno stambeno pitanje 700porodica, da će ove godine trajno biti stambeno zbrinuto 2.000 porodica, a naredne godine još 2.500porodica. Nemački ambasador Aksel Ditman rekao je novinarima da je prisustvo EU u Regionalnomstambenom programu način da se potvrdi posvećenost Unije Zapadnom Balkanu i evropska perspektivazemalja tog regiona. Šef Misije OEBS u Srbiji Andrea Oricio rekao je da je Program konkretan način zaodržavanje stabilnosti i mira u regionu. Ministar Dačić je na sastanku Upravnog odbora rekao da seprocenjuje da oko 7.000 izbegličkih porodica u Srbiji i dalje ima potrebu za trajnim stambenimrešenjima, koja bi, najvećim delom kroz RSP, ali i sredstvima iz budžeta, trebalo da budu završena unaredne četiri godine. On je kazao da će Srbija doprineti sa 1,9 miliona evra u naturi, kroz zemljište ipriključke, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova. Regionalni stambeni program je zajedničkivišegodišnji program Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore, koji treba da obezbedi trajna stambena rešenjaza najugroženije izbegličke porodice u regionu. Program se sprovodi uz podršku OEBS-a i UNHCR-a, afinansiran je sredstvima Evropske unije, SAD, Nemačke, Italije, Norveške, Švajcarske, Danske, Turske,


http://www.blic.rs/vesti/drustvo/srbiji-odobreno-novih-199-miliona-evra-za-stambeno-zbrinjavanje-izbeglica/0tln6tc


2/2

Medij:Vreme:

Link:

26.06.2017 23:32

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/srbiji-odobreno-novih-199-miliona-evra-za-stambeno-zbrinjavanje-Autori:Teme:

www.blic.rs



Luksemburga, Kipra, Rumunije, Češke, Slovačke i Mađarske.


http://www.blic.rs/vesti/drustvo/srbiji-odobreno-novih-199-miliona-evra-za-stambeno-zbrinjavanje-izbeglica/0tln6tc


1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

27.06.2017

Društvo40335000

Strana: 7

Autori:Teme:

Politika

Dragana Jokić StamenkovićIzbeglice i azilanti / migranti; Regionalni program stambenog zbrinjavanja (RHP);

Naslov: Krov nad glavom za 938 porodica izbeglih i prognanih



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

27.06.2017

Hronika3280000

Strana: 13

Autori:Teme:

Večernje novosti

J.D.Lj.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: MIGRANTI U HOSTELU



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

27.06.2017

Društvo5480000

Strana: 5

Autori:Teme:

Večernje novosti


Naslov: 3A 938 STANOVA, 19 MILIONA EVRA



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

27.06.2017

Društvo220

Strana: 6

Autori:Teme:

Danas


Naslov: STAMBENO ZBRINJAVANJE IZBEGLICA



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

27.06.2017

Politika6850000

Strana: 4

Autori:Teme:

Blic


Naslov: Palma nije promenio stav, ali nije protiv Vučića



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

27.06.2017

Društvo2350000

Strana: 8

Autori:Teme:

Blic


Naslov: DOMOVI ZA IZBEGLICE



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

27.06.2017

Svet47950000

Strana: 6

Autori:Teme:

Blic


Naslov: Angela spremila plan da dokrajči Trampa



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

27.06.2017

Društvo30680000

Strana: 4

Autori:Teme:

Večernje novosti

V.C.SpasojevićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: U Srbiji locirano 12 gubilišta



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

27.06.2017

Pogledi46435000

Strana: 21

Autori:Teme:

Politika

Miroljub JevšićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Novac neće sprečiti demografski sunovrat Srbije



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

27.06.2017

Društvo5635000

Strana: 8

Autori:Teme:

Politika

M.G.Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Šef vojnih obaveštajaca Rumunije kod đorđevića



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

27.06.2017

Društvo4335000

Strana: 9

Autori:Teme:

Politika


Naslov: U hostelu krili 30 migranata



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

27.06.2017

Bez naslova51635000

Strana: 4

Autori:Teme:

Politika

Anica TeleskovićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Oskar Vajld bi glasao za Anu Brnabić



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

27.06.2017

Sudska6810000

Strana: 8

Autori:Teme:

Dnevnik


Naslov: U HOSTELU 30 ILEGALNIH MIGRANATA



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

27.06.2017

Hronika4670000

Strana: 12

Autori:Teme:

Kurir


Naslov: Krili migrante u hostelu



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

27.06.2017

Reflektor5380000

Strana: 16

Autori:Teme:

Večernje novosti


Naslov: Pekovići u svom Kraljevu



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

27.06.2017

Hronika1750000

Strana: 15

Autori:Teme:

Blic


Naslov: KRILI MIGRANTE U HOSTELU



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

27.06.2017

Vesti35110000

Strana: 10

Autori:Teme:

Informer


Naslov: Sakrivali migrante u hostelu



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

26.06.2017

Slike dana 326.06.2017 20:00:00 30:0026.06.2017 20:10:00 1:53

Autori:Teme:

TV Belleamie

RedakcijaRegionalni program stambenog zbrinjavanja (RHP); Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Sastanak regionalnog stambenog programa

1480

SpikerMinistar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić otvorio je sastanak Regionalnog stambenog programanaglasivši da je skupština donatora već odobrila Srbiji novih skoro 20 miliona evra za stambenozbrinjavanje izbeglica u zemlji.ReporterVršilac dužnosti predsednika Vlade Republike Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić otvorio jesastanak upravnog odbora Regionalnog stambenog programa naglasivši da je skupština donatoraodobrila Srbiji novih 19,9 miliona evra za stambeno zbrinjavanje izbeglica. Ivica Dačić koji je ipredsednik Komisije za koordinaciju procesa trajne integracije izbeglica objasnio je da je reč o projektukojim će se finansirati dodela 938 stambenih rešenja za najugroženije izbegličke porodice iz Hrvatske iBosne i Hercegovine, kako je naglasio pomenutim sredstvima će se finansirati dodela 358 stanova, 30montažnih kuća, 250 paketa građevinskog materijala i tri stotine seoskih kuća. Ministarka bez portfeljazadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, naglasila je da je kroz regionalni stambeniprogram dosta toga urađeno, ali da može još više da se postigne u saradnji sa partnerima. Vršilacdužnosti šefa delegacije Evropske Unije u Srbiji Oskar Benedikt naglasio je da regionalni stambeniprogram predstavlja vrednosti Evrope, a to su solidarnost, saradnja i pomirenje. Ambasador SjedinjenihAmeričkih država u Srbiji Kajl Skot, najavio je da će SAD dodeliti fondu Regionalnog stambenogprograma dodatna značajna sredstva.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

27.06.2017

U ovom trenutku27.06.2017 12:00:00 59:0027.06.2017 12:35:00 2:57

Autori:Teme:

Radio Beograd 1



2301

VoditeljKolege novinari danas su mogli da obiđu gradilište stanova za izbeglice kao i nekoliko završenih objekata.Uručene su odnosno ministar spoljnih poslova je trebalo da uruči ključeve jedne kuće nekima odkorisnika Regionalnog stambenog programa u Srbiji. Sve ovo pratio Milenko Marković. Milenko dobar dangde se trenutno nalaziš i koje ste gradilište ili završene objekte mogli da obiđete?ReporterPrvo smo obišli jednu lokaciju u Pančevu gde se gradi oko 250 stanova za izbeglice a posle smo otišli da,na svečano uručivanje hiljaditog ključa koji je dodeljen u okviru Regionalnog stambenog programa. U tajprogram su inače uključene Bosna i Hercegovina, Srbija, Hrvatska i Crna Gora i on je uspostavljen kakobi se rešilo pitanje dugoročne rasljenosti.... odnosno problem izbeglice iz ratova 90-ih godina. Pre petgodina je za tu nferenciji a zatim i dodatnim donacijama Evropske unije, SAD i Nemačke. U programutakođe, inače, učestvuju i UNHCR i OEBS od 2014. Dakle kada je taj program počeo da daje prverezultate do sada je stambeno obezbeđeno hiljadu porodica. Današnji hiljaditi dodeljeni ključ dobila je,od kuće u Pančevu, dobila je porodica Gnjatović, bračni par Milica koja je pobegla iz Bosne iiz Ključa, iPetar koji je proteran iz Rijeke u Hrvatskoj. Oni su nam inače rekli da su više od 20 godina čekali da imse reši stambeno pitanje, da su sve vreme stanovali kao podstanari, kao i da kada su se prijavili nakonkurs komesarijata za izbeglice nisu verovali da će nešto dobiti. Sve to je naravno bilo teže jer imajutroje dece, a sada očekuje da im ovo bude neka vrsta nekog novog životnog početka. Nikola Bizel izdelegacije Evropske unije, koja je jedna od najvećih pojedinačnih donatora, je najavio da će oni zastambeno zbrinjavanje izbeglica izdvojiti još 40 miliona evra. Ključeve porodici Gnjatović uručio jeministar spoljnih poslova i vršilac dužnosti premijera Ivica Dačić koji je podsetio da od četiri zemlje, kojeučestvuju u programu, u Srbiji ima najviše izbeglica zbog čega će više od polovine od 270 miliona evrabiti upotrebljen u našoj zemlji. On je podsetio da su sredstva dodeljena bespovratno i da ona uključujuizgradnju stanova, kuća, dodelu zemljišta ili građevinskog materijalna. NikolaVoditeljHvala Milenko. Iz Pančeva se javio Milenko Marković.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

27.06.2017 13:16

https://www.dnevnik.rs/drustvo/stefanovic-spremni-na-teret-migranata-cekamo-smernice-eu-27-06-Autori:Teme:

www.dnevnik.rs


Naslov: Stefanović: Spremni na teret migranata, čekamo smernice EU

3331

BEOGRAD: Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanovićporučio je da je Srbija spremna da preuzme deo tereta migrantske krize, ali da i dalje čeka konkretnesmernice od Evropske uniKako je Stefanović rekao na sastanku zemalja učesnica regionalne MARRI inicijative u Beogradu, od EUse čekaju i smernice kako da budemo efikasniji u readmisiji, pogotovo sa zemljama sa kojima Srbija ineke države Unije nemaju sporazume, navodi se u saopštenju MUP-a."Problem migrantske krize sa kojom se svi mi, u većoj ili manjoj meri već nekoliko godina suočavamo,postaje hroničan, bez ikakvih konkretnih izgleda da bi uskoro mogao biti rešen i prevaziđen. Štavišemislim da smo svi svesni da će u našem životnom veku migrantska kriza postati svakodnevna pojava i daće nastaviti da postoji na evropskom kontinentu. Zato moramo da čujemo odgovor od Evrope šta ćemoraditi ako broj migranata u budućnosti bude veći" rekao je Stefanović.Srpski ministar policije je istakao da veruje da je zajednički cilj svih učesnica MARRI inicijative da sekonačno nađe trajno i održivo rešenje za problem ilegalnih migracija, trgovine ljudima i velikog brojaizbeglica na balkanskoj ruti."Borba protiv krijumčarenja i trgovine ljudima je ozbiljan problem koji i dalje predstavlja velikibezbednosni izazov za ovaj region", rekao je Stefanović.On je dodao da je od početka migrantske krize u Srbiji uhapšeno više od dve hiljade ljudi koji su se baviliorganizacijom ilegalnog prelaska granice i krijumčarenjem."Zajedničke patrole vojske i policije na našim granicima su od leta prošle godine odvratile veliki deomigranata koji su hteli ilegalno da pređu granicu. Faktički, prvi kontakt sa Srbijom im je kršenje zakona,ali smo svi na ovoj ruti poslali jasnu poruku da dolazak na teritoriju Balkana ne može da bude hajdučija ine može da bude organizovano kršenje zakona država od, recimo, Grčke do Nemačke", naglasio jeStefanović.Kako je dodao treba da budemo ponosi što nismo dozvolili bilo kakav veći incident, izbijanje nekezdravstvene epidemije ili ugrožavanje stanovništva na "balkanskoj ruti" ."U Republici Srbiji se trenutno nalazi nešto manje od 6.000 migranata koji su smešteni u prihvatnecentre. To je broj migranata koje možemo da primimo na svojoj teritoriji, da im pružimo pristojansmeštaj i hranu, krov na glavom i celokupnu zdravstvenu zaštitu", rekao je Stefanović.Ono sa čim se mi suočavamo, dodao je on, jeste da migranti ne žele da ostanu u Srbiji."To je važna poruka koju oni nama šalju i traže da nastave putovanje ka zapadnoj Evropi. To su pitanjana koje moramo zajedno da pronađemo odgovor i da kažemo migrantima šta oni mogu da očekuju timpovodom", objasnio je ministar Stefanović.Stefanović je podsetio i da je migrantska kriza sa sobom donela još jedan izazov - trgovinu ljudima."To je delo koje nismo imali u velikom obimu na našoj teritoriji, ali smo imali nekoliko slučajeva koje jekriminalistička policija pratila i uhapsila organizatore", dodao je Stefanović.On je istakao i da Srbija pruža punu podršku radu MARRI inicijativi i da će, kao i tokom jednogodišnjegpredsedavanja naše zemlje tom organizacijom, koje se danas završava, biti pouzdan partner u svimregionalnim aktivnostima koje doprinose jačanju stabilnosti, bezbednosti i prosperiteta na zapadnomBalkanu.


https://www.dnevnik.rs/drustvo/stefanovic-spremni-na-teret-migranata-cekamo-smernice-eu-27-06-2017


1/1

Medij:Vreme:

Link:

27.06.2017 13:18

http://yuestrada.com/vesti/news/221780/dacic-urucio-kljuceve-izbeglickoj-porodici-u-pancevuAutori:Teme:

yuestrada.com


Naslov: Dačić uručio ključeve izbegličkoj porodici u Pančevu

2629

Gnjatovićeva je hiljaditi korisnik programa, rekao je Dačić i podsetio da je do sada više od 100 milionaevra opredeljeno za rešavanje stambenog pitanja izbeglica iz BiH i Hrvatske u Srbiji.

19 minutes ago Srbija RTS Vesti 2Gnjatovićeva je hiljaditi korisnik programa, rekao je Dačić i podsetio da je do sada više od 100 milionaevra opredeljeno za rešavanje stambenog pitanja izbeglica iz BiH i Hrvatske u Srbiji."Juče smo imali sastanak Upravnog odbora RSP-a gde je opredeljeno još 19 miliona evra za rešavanjeovog pitanja. Najveći donator je EU, ali tu su i mnoge države poput SAD, Nemačke, Italije. To prati ipomaže misija OEBS-a, UNHCR-a i Razvojna banka Saveta Evrope", rekao je Dačić novinarima uPančevu.Zahvalio je donatorima i pozvao ih na dalju saradnju budući da ima još 7.000 porodica koje čekaju narešavanje stambenog pitanja.Dačić kaže da se radi na više mesta u Srbiji i ponovio da je u funkciji više od 100 miliona evra zarešavanje tog problema, izrazivši nadu da će u narednih nekoliko godina stambeno biti zbrinuta i ostalalica koja imaju status izbeglica.Vršilac dužnosti premijera je objasnio da je reč o bespovratnim sredstvima, navodeći da država topitanje rešava zajedno sa lokalnim samoupravama na više načina, kroz izgradnju stanova, kuća, dodelugrađevinskog materijala, zemljišta.Šef sekcije Delegacije EU Nikola Bizel kaže da će EU u naredne dve godine donirati 40 miliona evra."EU je od samog početka u Srbiji htela da radi na problemima koje se tiču porodica koje su izbegle i kaošto znate EU će u sledeće dve godine donirati 40 miliona evra kako bi se rešili problem koji ostaju nakonovog", rekao je Bizel.Korisnica programa koja je dobila ključeve montažne kuće Milosava Gnjatović izbegla je 1995. godine izKljuča (BiH) i od tada živi kao podstanar u Srbiji, prvo sama, a onda sa troje dece."Bili smo prvo u Somboru, a u poslednje tri godine smo u Pančevu. Ovo mi jako mnogo znači i posebanje dan za mene. Kuća je prelepa i zadovoljna sam. Zahvalila bih ovom prilikom donatorima i svim'krivcima' za ovaj projekat", rekla je Gnjatovićeva.Navodeći da je rešila životno pitanje, ona je pozvala druge izbeglice da se prijave za RSP program.Program je počeo da se sprovodi 2013. godine, a juče je na skupštini donatora odobren osmi potprojekatza Srbiju u vrednosti od 19,9 miliona evra za oko 900 stamebnih rešenja.Do sada je Srbiji odobreno 103,5 miliona evra za oko 5.000 stambenih rešenja, a ceo regionalni programje namenjen zbrinjavanju najugroženijih izbegličkih porodica u četiri zemlje regiona i vredan je više od500 miliona evra.


http://yuestrada.com/vesti/news/221780/dacic-urucio-kljuceve-izbeglickoj-porodici-u-pancevu


1/1

Medij:Vreme:

Link:

27.06.2017 13:25

http://beta.rs/vesti/drustvo-migranti/66776-stefanovic-srbija-spremna-da-preuzme-deo-tereta-Autori:Teme:

beta.rs


Naslov: Stefanović: Srbija spremna da preuzme deo tereta migrantske krize

2440

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je danas u Beogradu, da je Srbija spremna dapreuzme deo tereta migrantske krize, ali da i dalje čeka smernice Evropske unije o odnosu premaekonomskim migrantima.. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je danas u Beogradu, da je Srbija spremna dapreuzme deo tereta migrantske krize, ali da i dalje čeka smernice Evropske unije o odnosu premaekonomskim migrantima. On je na sastanku zemalja učesnica Regionalne inicijative za pitanja migracije,azila i izbeglica (MARRI) rekao da Srbija od EU čeka smernice o u readmisiji vraćanju migranata u zemljeporekla. Taj problem se odnosi pogotovo na zemlje s kojima Srbija, kao i neke države EU, nemajusporazume o tome. "Problem migrantske krize sa kojom se svi mi, u većoj ili manjoj meri već nekolikogodina suočavamo, postaje hroničan, bez ikakvih konkretnih izgleda da bi uskoro mogao biti rešen iprevazidjen", rekao je ministar. "Zato moramo da čujemo odgovor od Evrope šta ćemo raditi ako brojmigranata u budućnosti bude veći" rekao je Stefanović. Istakao je da veruje da je zajednički cilj svihučesnica inicijative MARRI da se nadje trajno i održivo rešenje za problem ilegalnih migracija, trgovineljudima i velikog broja izbeglica na "Balkanskoj ruti". "Od početka migrantske krize u Srbiji smo uhapsiliviše od dve hiljade ljudi koji su se bavili organizacijom ilegalnog prelaska granice i krijumčarenjem",rekao je on Dodao je da su zajedničke patrole vojske i policije na granicima od leta prošle godineodvratile veliki deo migranata koji su hteli ilegalno da predju granicu Srbije. "Faktički, prvi kontakt saSrbijom im je kršenje zakona, ali smo svi na ovoj ruti poslali jasnu poruku da dolazak na teritorijuBalkana ne može da bude hajdučija", ocenio je Stefanović. Dodao je da vlasti na "Balkanskoj ruti" nisudozvolile bilo kakav veći incident, izbijanje neke epidemije ili ugrožavanje stanovništva. Ministar je rekaoda je sada u prihvatnim centrima u Srbiji nešto manje od 6.000 migranata, što je broj koji Srbija možeda primi, pružajući im "pristojan smeštaj i hranu, krov na glavom i celokupnu zdravstvenu zaštitu". "Onos čim se suočavamo, jeste da ovi ljudi ne žele da ostanu u Srbiji. To je važna poruka koju oni nama šaljui traže da nastave putovanje ka Zapadnoj Evropi", rekao je Stefanović i naglasio da su to pitanja na kojase mora naći odgovor i reći migrantima šta mogu da očekuju.


http://beta.rs/vesti/drustvo-migranti/66776-stefanovic-srbija-spremna-da-preuzme-deo-tereta-migrantske-krize


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

27.06.2017

Info 14, N127.06.2017 14:00:00 70:0027.06.2017 14:14:00 0:55

Autori:Teme:

N1

RedakcijaRegionalni program stambenog zbrinjavanja (RHP); Izbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Uručeni ključevi hiljaditog stana za izbeglice

779

Voditelj:Vršilac dužnosti predsednika Vlade Srbije, Ivica Dačić, uručio je Milosavi Gnjatović koja je ’90.godinaizbegla iz BiH ključeve montažne kuće u Pančevu i to u okviru Regionalnog stambenog projekta u Srbiji.Gnjatovićeva je hiljaditi korisnik tog programa rekao je Dačić i podsetio da je do sada više od 100miliona evra opredeljeno za rešavanje stambenog pitanja izbeglica u Srbiji.Sagovornik, Ivica Dačić, V.D. predsednikaVlade Srbije:To je tek deo pitanja koje treba da rešimo, radi se na više mesta i lokacija u Srbiji. U funkciji je više od100 miliona evra za rešavanje ovih problema i nadam se da ćemo za vreme koliko je ovaj problemplaniran da traje a to je u narednih nekoliko godina rešiti problem svih lica koji imaju status izbeglica nanašoj teritoriji.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

27.06.2017

Novosti dana27.06.2017 15:00:00 40:0027.06.2017 15:22:00 2:33

Autori:Teme:

Radio Beograd 1



2133

SpikerIzbeglička porodica Ignjatović je 1000 koja je rešila svoj stambeni problem zahvaljujući regionalnomprogramu u kojem pored Srbije učestvuju Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Crna Gora. Ključeve od novekuće u Pančevu uručio im je vd premijera Ivica Dačić.Reporter, Milenko MarkovićMilosava Ignjatović je proterana iz Bosne a njen muž Petar iz Hrvatske. Današnji ulazak u novu kuću zanjih i njhovo troje dece predstavlja početak života sa sigurnijom budućnošću.Milosava IgnjatovićMogu vam priznati da zadnjih godina počeli smo gubiti nadu, tražili smo rešenja ali bezuspešno s obziromda je teško doći do posla, ovo nam je životno pitanje i iskoristila bih priliku da pozovem i ostale izbegliceda se prijave za rhp program, da reše svoje stambeno pitanje ako to već nisu.ReporterNikola Bizel predstavnik Evropske unije koja je jedan od najvećih pojedinačnih donatora regionalnogstambenog pitanja rekao je da je dodeljivanje 1000. ključa dokaz uspeha tog projekta.Nikola Bizel predstavnik Evropske unijeLjudi su zaista strpljivi i danas vidimo rezultat. Želim da najavim da će EU u naredne dve godine dodelitinadamo se , oko 40 miliona eura za kuće i građevinski materijal.ReporterVršilac dužnosti premijera Ivica Dačić podseća da je od 4 zemlje koje učestvuju u programu najveći brojizbeglica u Srbiji zbog čega je više od polovine ukupne sume izdvojeno za rešavanje njihovih stambenihproblema.Vršilac dužnosti premijera Ivica DačićTo su bespovratna sredstva koja je dobila naša država, reč je o nekolikonačina za rešavanje tih problemabilo da je reč o izgradnji stanova, kuća dodeli građevinskog materijala ili zemljišta i još treba da rešimopitanja za preostale porodice u Srbiji i porodica ima 7000.ReporterDačić se nada da će u narednih nekoliko godina svi proterani iz BIH biti zbrinuti. U Komeserijatu zaizbeglice smatraju da je to moguće ali upozoravaju da ostaje problem raseljenih sa Kosova kojih premanjihovoj evidenciji ima preko 200 hiljada. Srbiji je do sada odobreno više od 103 miliona eura za 5000stambenih rešenja a ceo program za sve 4 zemlje regiona vredan je oko 500 miliona eura.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

27.06.2017

Novosti27.06.2017 15:00:00 45:0027.06.2017 15:07:00 1:11

Autori:Teme:

Radio Novi Sad



1182

Spiker1:Vršilac dužnosti predsednika Vlade Ivica Dačić uručio je danas Milosavi Gnjatović, koja je devedesetihgodina izbegla iz Bosne i Hercegovine, ključeve montažne kuće u Pančevu, u okviru Regionalnogstambenog projekta u Srbiji.Spiker2:Ona je hiljaditi korisnik programa, rekao je Dačić i podsetio da je do sada više od 100 miliona evraizdvojeno za rešavanje stambenog pitanja izbeglica iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske u Srbiji. Dačić jezahvalio donatorima i pozvao ih na dalju saradnju, budući da ima još 7 000 porodica koje čekaju narešavanje stambenog pitanja.Ivica Dačić, vršilac dužnosti predsednika Vlade:Podsetiću još jednom da je ovde reč o bespovratnim sredstvima, ne o kreditima. To su bespovratnasredstva koja je dobila naša država i mi zajedno sa lokalnim samoupravama radimo na rešavanjustambenih problema izbeglica. Reč je o nekoliko načina za rešavanje tih problema, bilo da je reč oizgradnji stanova, izgradnji kuća, dodeli građevinskog materijala ili zemljišta. U svakom slučaju do sadaje jedan značajan deo urađeno. Juče smo imali sastanak Upravnog odbora tog Regionalnog stambenogprograma, gde je opredeljeno još 19 miliona evra za rešavanje.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

27.06.2017 15:10

http://beta.rs/vesti/drustvo-migranti/66790-cucic-migranti-ne-ostaju-u-srbiji-jer-ne-mogu-da-dobiju-Autori:Teme:

beta.rs


Naslov: Cucić: Migranti ne ostaju u Srbiji jer ne mogu da dobiju papire

1258

Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić izjavio je danas da je do sada nešto manje od 120migranata podnelo zahtev za azil u Srbiji, da je 30 zahteva pozitivno rešeno ali da je samo pet ljudizapravo odlučilo da ostane u Srbiji. Cucić je za agenciju Beta kazao da je glavni razlog odlaska migranataiz Srbije ekonomska nestabilnost i sigurnost kroz papire, koju u Srbiji ne mogu da dobiju. "U dvadeset ičetiri zemlje u Africi imaju veće plate nego u Srbiji", rekao je Cucić i dodao da će migranti ostajati kadaSrbija bude ekonomski jaka. On je kazao da migrantima treba sigurnost kroz papire, koje u Srbiji nemogu da dobiju. "Migrant želi da bude legalan, a mi mu takvu vrstu papira u Srbiji ne možemo izdati",objasnio je Cucić. On je dodao da migranti odlaze u Grčku u kojoj će za tri godine dobiti odredjenadokumenta, na osnovu kojih će moći da koriste "evropske papire". "U Srbiji za tri godine, šta god da muizdamo, migrant neće moći da nastavi dalje, a njega to interesuje", rekao je komesar za izbeglice imigracije. Cudić je dodao da je od 120 tražioca azila samo njih petoro ostalo u Srbiji. "Oni to rade da bikupili vreme. Imamo masu slučaja koji su rešeni, odobren im je azil, ali su napustili zemlju", rekao jeCucić agenciji Beta.


http://beta.rs/vesti/drustvo-migranti/66790-cucic-migranti-ne-ostaju-u-srbiji-jer-ne-mogu-da-dobiju-papire


1/1

Medij:Vreme:

Link:

27.06.2017 15:24


Beta


Naslov: Stefanović: Srbija spremna da preuzme deo tereta migrantske krize

2282

BEOGRAD, 27. juna 2017. (Beta) - Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je danas uBeogradu, da je Srbija spremna da preuzme deo tereta migrantske krize, ali da i dalje čeka smerniceEvropske unije o odnosu prema ekonomskim migrantima.

On je na sastanku zemalja učesnica Regionalne inicijative za pitanja migracije, azila i izbeglica (MARRI)rekao da Srbija od EU čeka smernice o u readmisiji - vraćanju migranata u zemlje porekla. Taj problemse odnosi pogotovo na zemlje s kojima Srbija, kao i neke države EU, nemaju sporazume o tome."Problem migrantske krize sa kojom se svi mi, u većoj ili manjoj meri već nekoliko godina suočavamo,postaje hroničan, bez ikakvih konkretnih izgleda da bi uskoro mogao biti rešen i prevazidjen", rekao jeministar.

"Zato moramo da čujemo odgovor od Evrope šta ćemo raditi ako broj migranata u budućnosti bude veći"rekao je Stefanović.

Istakao je da veruje da je zajednički cilj svih učesnica inicijative MARRI da se nadje trajno i održivorešenje za problem ilegalnih migracija, trgovine ljudima i velikog broja izbeglica na "Balkanskoj ruti".

"Od početka migrantske krize u Srbiji smo uhapsili više od dve hiljade ljudi koji su se bavili organizacijomilegalnog prelaska granice i krijumčarenjem", rekao je on

Dodao je da su zajedničke patrole vojske i policije na granicima od leta prošle godine odvratile veliki deomigranata koji su hteli ilegalno da predju granicu Srbije.

"Faktički, prvi kontakt sa Srbijom im je kršenje zakona, ali smo svi na ovoj ruti poslali jasnu poruku dadolazak na teritoriju Balkana ne može da bude hajdučija", ocenio je Stefanović.

Dodao je da vlasti na "Balkanskoj ruti" nisu dozvolile bilo kakav veći incident, izbijanje neke epidemije iliugrožavanje stanovništva.

Ministar je rekao da je sada u prihvatnim centrima u Srbiji nešto manje od 6.000 migranata, što je brojkoji Srbija može da primi, pružajući im "pristojan smeštaj i hranu, krov na glavom i celokupnuzdravstvenu zaštitu".

"Ono s čim se suočavamo, jeste da ovi ljudi ne žele da ostanu u Srbiji. To je važna poruka koju oni namašalju i traže da nastave putovanje ka Zapadnoj Evropi", rekao je Stefanović i naglasio da su to pitanja nakoja se mora naći odgovor i reći migrantima šta mogu da očekuju.


www.beta.rs


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

27.06.2017

Ovo je Srbija27.06.2017 15:30:00 45:0027.06.2017 15:41:00 0:19

Autori:Teme:

RTS1

Regionalni program stambenog zbrinjavanja (RHP); Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: Stanovi za izbeglice

273

SpikerU Pančevu su uručeni ključevi montažne kuće hiljaditom korisniku regionalnog stambenog programa uSrbiji. Do sada je u Srbiji više od 100 miliona evra usmereno na rešavanje stambenog pitanja izbeglica izBosne i Hercegovine i Hrvatske. Više u emisiji Ovo je Srbija.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

27.06.2017

Ovo je Srbija27.06.2017 15:30:00 45:0027.06.2017 15:51:00 1:50

Autori:Teme:

RTS1



1686

Spiker:Čuli ste u vestima porodica Gnjatović, koja je iz Bosne i Hercegovine izbegla u Pančevo dobila je novumontažnu kuću i posle dve decenije podstanarskog života više neće morati da plaća kiriju.Reporter:Milosava i Petar Gnjatović koji su se do sada 15 puta selili sa troje dece započinju novi život u svojoj kućiod 60 kvadrata. Dobili su opremljeno kupatilo i kuhinju a nameštaj će sami obezbediti.Milosava Gnjatović:Ova kuća nam znači mnogo, zaista mnogo, kako finansijski tako i psihički imamo troje dece i svakaselidba za njih je stres.Reporter:Od 2013. godine Evropska unija kao najveći donator finansira regionalni stambeni program, pomoćukojih se zbrinjavaju izbeglice u četiri države.Nikola Bizel, šef sekcije u delegaciji EU za Srbiju:Evropska unija je u početku uključena u rešavanje stambenih problema ljudi koji su zbog rata ostali bezsvojih kuća, i u naredne dve gdoine doniraće još 40 miliona evra za zbrinjavanje svih izbegličkihporodica.Reporter:Ključeve od nove montažne kuće deci Gnjatović uručio je Ivica Dačić, vršilac dužnosti predsednika VladeSrbije. U Pančevu je od 1992. godine doseljeno oko 12 hiljada izbeglica i grad im je do sada mnogo togaobezbedio.Saša Pavlov, gradonačelnik Pančeva:Na korišćenje oko 140 stambenih jedinica, zatim negde oko 200 paketa građevinske pomoći je vrednoblizu 45 miliona dinara. 11 seoskih kuća sa okućnicom čija je vrednost oko 10 miliona, kao i četirimontažne kuće sa isto tolikom vrednošću.Reporter:Gnjatovići su hiljadita porodica koja je zbrinuta zahvaljujući regionalnom stambenom programu, a uSrbiji još ima oko 7 hiljada izbeglica, koja se nadaju da će uskoro dobiti svoj krov nad glavom.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

27.06.2017 15:40


Beta

BetaVladimir Cucić; Komesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: Cucić: Stanovi u Ovči za izbeglice biće gotovi do novembra

1275

BEOGRAD, 27. juna 2017. (Beta) - Komesar za izbeglice i migrante Vladimir Cucić rekao je danas da ćedo novembra biti gotova četiri stambena bloka u naselju Ovča, kod Beograda, sa 235 stanova zaizbeglice iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

Cena projekta je 6,8 miliona evra, od čega je 4,7 miliona iz Regionalnog stambenog programa, dok jegrad Beograd uložio 2,1 milion evra za infrastukturu, zemljište i projekat.

Cucić je rekao da se koristi kvalitetan ekološki gradjevinski materijal, da se projektuje vrtić i planira iizgradnja škole.

"Stavili smo različite fasade, da bi bilo življe i da bi se izbegao monolitni izgled kao na Novom Beogradu",rekao je Cucić novinarima u Ovči.

Očekuje se da će izbor korisnika tih stanova biti završen u julu 2017. godine, a primopredaja ključeva jezakazana za novembar.

Radovi na izgradnji četiri stambena bloka u Ovči, u Beogradu započeli su u septembru 2016. godine.

Regionalni stambeni program je zajednički, višegodišnji, u kojem učestvuju Srbija, Hrvatska, BiH i CrnaGora, a odnosi se na najugroženije izbegličke porodice.

Program finansiraju Evropska unija, Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Italija, Norveška,Švajcarska, Danska, Turska, Luksemburg, Kipar, Rumunija, Češka, Slovačka i Madjarska.


www.beta.rs


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

27.06.2017


Autori:Teme:

Pink

Komesarijat za izbeglice Republike Srbije; Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: Rešavanje stambenog pitanja izbeglica

1756

Spiker:Vršilac dužnosti predsednika Vlade Srbije Ivica Dačić uručio je Milosavi Gnjatović, izbeglici iz Bosne,ključeve montažne kuće u Pančevu, u okviru Regionalnog stambenog projekta u Srbiji. Ona je hiljaditikorisnik programa, a do sada je više od 100 miliona evra dodeljeno za rešavanje stambenog pitanjaizbeglica iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske u Srbiji.Reporter:Pre nešto više od dve decenije Milosava Gnjatović bila je prinuđena da napusti svoju kuću u Bosni iHercegovini. U međuvremenu živela je kao podstanar u nekoliko mesta u Srbiji, da bi se ove godinenajzad skućila u Pančevu.Milosava Gnjatović, izbeglica:I onda sam 2014. godine na internetu videla, na sajtu Komesarijata za izbeglice, da postoji mogućnostda konkurišemo, da rešimo stambeno pitanje. Bilo je tu možda malo i nedoumica, možda sam malo sanevericom ušla u sve to, ali evo, ispostavilo se da je to zaista bio pravi potez.Reporter:U Srbiji ima još 7 000 porodica koje su izbegle iz Hrvatske i Bosne, a koje čekaju na rešavanjestambenog pitanja. Iz vlade obećavaju da će u narednih nekoliko godina stambeno biti zbrinuta i ostalalica koja imaju status izbeglice.Ivica Dačić, v.d. predsednika Vlade Srbija:Do sada je jedan značajan deo urađeno. Juče smo imali sastanak Upravnog odbora tog Regionalnogstambenog programa, gde je opredeljeno još 19 miliona evra za rešavanje ovih pitanja. Naravno, najvećidonator je Evropska unija.Reporter:Do sada je više od 100 miliona evra opredeljeno za rešavanje stambenog pitanja izbeglica iz Bosne iHercegovine i Hrvatske u Srbiji i to su bespovratna sredstva. Država ovo pitanje rešava zajedno salokalnim samoupravama na više načina - kroz izgradnju stanova i kuća, ali i kupovinom zemljišta igrađevinskog materijala.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

27.06.2017


Autori:Teme:

Pink


Naslov: Stefanović o migrantskoj krizi

794

Spiker:„Srbija je spremna da preuzme deo tereta migrantske krize, ali i dalje čeka konkretne smernice odEvropske unije u vezi sa odnosom prema ekonomskim migrantima“, izjavio je ministar unutrašnjihposlova Nebojša Stefanović.Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova:Problem migrantske krize, sa kojom se svi, u većoj ili manjoj meri, već nekoliko godina suočavamo,postaje hroničan. Mi smo tokom migrantske krize uhapsili oko 2 000 ljudi koji su se bavili ilegalnimprelaskom granica, organizacije ilegalnog prelaska granice, krijumčarenje ljudi. Naravno da čekamo ikonkretne impute od strane Evrospke unije, vezane za brojna pitanja koja mi postavljamo, npr. zaekonomske migrante i naravno kako biti efikasniji u readmisiji, pogotovo sa zemljama sa kojima Srbijanema sporazum.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

27.06.2017 15:55


Beta

BetaIzbeglice i azilanti / migranti; Vladimir Cucić

Naslov: Cucić: Migranti ne ostaju u Srbiji jer ne mogu da dobiju papire

1351

BEOGRAD, 27. juna 2017. (Beta) - Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić izjavio je danas da jedo sada nešto manje od 120 migranata podnelo zahtev za azil u Srbiji, da je 30 zahteva pozitivno rešenoali da je samo pet ljudi zapravo odlučilo da ostane u Srbiji.

Cucić je za agenciju Beta kazao da je glavni razlog odlaska migranata iz Srbije ekonomska nestabilnost isigurnost kroz papire, koju u Srbiji ne mogu da dobiju.

"U dvadeset i četiri zemlje u Africi imaju veće plate nego u Srbiji", rekao je Cucić i dodao da će migrantiostajati kada Srbija bude ekonomski jaka.

On je kazao da migrantima treba sigurnost kroz papire, koje u Srbiji ne mogu da dobiju.

"Migrant želi da bude legalan, a mi mu takvu vrstu papira u Srbiji ne možemo izdati", objasnio je Cucić.

On je dodao da migranti odlaze u Grčku u kojoj će za tri godine dobiti odredjena dokumenta, na osnovukojih će moći da koriste "evropske papire".

"U Srbiji za tri godine, šta god da mu izdamo, migrant neće moći da nastavi dalje, a njega to interesuje",rekao je komesar za izbeglice i migracije.

Cudić je dodao da je od 120 tražioca azila samo njih petoro ostalo u Srbiji.

"Oni to rade da bi kupili vreme. Imamo masu slučaja koji su rešeni, odobren im je azil, ali su napustilizemlju", rekao je Cucić agenciji Beta.Ostale fotografije uz tekst


www.beta.rs


1/1

Medij:Vreme:

Link:

27.06.2017 16:12

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/migranti-ne-ostaju-u-srbij-a-evo-i-zasto/65yzyk1Autori:Teme:

www.blic.rs


Naslov: Migranti ne ostaju u Srbij, a evo i zašto

1335

Vesti Društvo Tweet Beta | 27. 06. 2017 - 16:08hKomesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić izjavio je danas da je do sada nešto manje od 120migranata podnelo zahtev za azil u Srbiji, da je 30 zahteva pozitivno rešeno ali da je samo pet ljudizapravo odlučilo da ostane u Srbiji.Foto: Info park / Promo Cucić je za agenciju Beta kazao da je glavni razlog odlaska migranata iz Srbijeekonomska nestabilnost i sigurnost kroz papire, koju u Srbiji ne mogu da dobiju. - U dvadeset i četirizemlje u Africi imaju veće plate nego u Srbiji - rekao je Cucić i dodao da će migranti ostajati kada Srbijabude ekonomski jaka. On je kazao da migrantima treba sigurnost kroz papire, koje u Srbiji ne mogu dadobiju. - Migrant želi da bude legalan, a mi mu takvu vrstu papira u Srbiji ne možemo izdati", objasnio jeCucić. On je dodao da migranti odlaze u Grčku u kojoj će za tri godine dobiti određena dokumenta, naosnovu kojih će moći da koriste "evropske papire". - U Srbiji za tri godine, šta god da mu izdamo,migrant neće moći da nastavi dalje, a njega to interesuje - rekao je komesar za izbeglice i migracije.Cudić je dodao da je od 120 tražioca azila samo njih petoro ostalo u Srbiji. - Oni to rade da bi kupilivreme. Imamo masu slučaja koji su rešeni, odobren im je azil, ali su napustili zemlju - rekao je Cucićagenciji Beta.


http://www.blic.rs/vesti/drustvo/migranti-ne-ostaju-u-srbij-a-evo-i-zasto/65yzyk1


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

27.06.2017

Dnevnik 1727.06.2017 17:00:00 25:0027.06.2017 17:12:00 0:34

Autori:Teme:

RT Vojvodina 1


Naslov: Teret migrantske krize

610

SpikerMinistar Unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, poručio je da je Srbija spremna da preuzme deo teretamigrantske krize,kao i da i dalje čeka konkretne smernice od Evropske unije u vezi sa odnosom premaekonomskim migrantima. Na sastanku regionalne inicijative u Beogradu, istakao je, da je borba protivkrijumčarenja i trgovine ljudima ozbiljan problem, koji i dalje predstavlja veliki bezbednosni izazov zaovaj region. Stefanović je dodao da je od početka migrantske krize, u našoj zemlji, uhapšeno više od2.000 ljudi, koji su se bavili organizacijom ilegalnog prelaska granice i krijumčarenjem.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

27.06.2017

Dnevnik 1727.06.2017 17:00:00 25:0027.06.2017 17:15:00 2:27

Autori:Teme:

RT Vojvodina 1


Naslov: Ključevi kuće izbeglicama

2167

SpikerVršilac dužnosti predsednika Vlade Ivica Dačić uručio je u Pnačevu ključeve montažne kuće MilosaviGnjatović, izbeglici iz Bosne i Hercegovine, hiljaditom korisniku Regionalnog stambenog programa uSrbiji. Do sada više od 100 miliona evra opredeljeno je za rešavanje stambenog pitanja izbeglica izBosne i Hercegovine i Hrvatske u Srbiji, istakao je Dačić. On je pozvao donatore na dalju saradnju budućida ima još 7.000 porodica koje čekaju na rešavanje stambenog pitanja.ReporterOd kako je početkom devedesetih godina izbegla iz Bosne i Hercegovine Milosava Gnjatović selila se saporodicom 15 puta a u Pančevu je poslednje tri godine. Konačno, dobila je svoju kuću od60-ak kvadrata.Milosava GnjatovićOva kuća nam znači mnogo, zaista mnogo, kako finansijski tako i psihički. Imamo troje dece i svakaselidba za njih je stres, i iz tog razloga, kažem, mnogo mi znači. I ovim putem bih pozvala sve izbeglicekoje nisu rešile stambeno pitanje da se uključe u RHP program.ReporterOva kuća hiljadita je u okviru Regionalnog stambenog programa koji obuhvata Srbiju, Crnu Goru, Bosnu iHercegovinu i Hrvatsku čiji je cilj trajno rešavanje stambenog problema izbeglih lica.Do sada je za tunamenu u Srbiji uloženo više od 100 miliona evra bespovratnih sredstava. Ključeve novog doma porodiciGnjatović uručio je vršilac dužnosti predsednika Vlade Srbije Ivica Dačić.Ivica Dačić, ministar spoljnih poslovaNajveći donator je EU, ali zajedno tu se nalaze i SAD, Nemačka, Italija, sve to prati i pomaže misijaOEBS-a, UNHCR i Razvojna banka saveta Evrope.Nikola Bizel, delegacija EU u SrbijiEvropska Unija je od samog početka nastojala da radi na problemima izbegličkih porodica i u sledeće dvegodine mi ćemo donirati oko 40 miliona evra kako bi se rešili preostali problemi.ReproterGradonačelnik Pančeva Saša Pavlov istakao je da je ovaj grad uz pomoć donatora u prethodnih 12godina izbeglicama dodelio 164 nove stambene jedinice, 11 seoskih kuća i više od 200 paketagrađevinskog materijala. Pančevo aktivno učestvuje u svim programima podrške izbeglicama i internoraseljenim licima, a od 1991 godine u ovaj grad došlo ih je oko 12 hiljada.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

27.06.2017


Autori:Teme:

RTS1



1640

Novinar Goran JovičićPorodica Ignjatović koja je iz Bosne i Hercegovine izbegla u Pančevo dobila je novu montažnu kuću iposle skoro dva decenije podstanarskog života više neće morati da plaća kriju. Milosava i Petar Ignjatovićkoji su se do sada 15 puta selili sa troje dece, započinju novi život u svojoj kući od 60 kvadrata. Dobili suopremljenu kupatlo i kuhinju, a nameštaj će sami obezbediti.Milosava IgnjatovićOva kuća nam znači mnogo, zaista mnogo kako finansijski, tako i psihički. Imamo troje dece i svakaselidba za njih je stres.NovinarOd 2013. godine Evropska unija kao najveći donator finansira Regionalni stambeni program, pomoćukojeg se zbrinjavaju izbeglice u četiri države.Nikola Bizel šef Sekcije u delegaciji EU u SrbijiEvropska unija je od početka uključena u rešavanje stambenih problema ljudi koji su zbog rata ostali bezsvojih kuća i u naredne dve godine doniraće još 40 miliona evra za zbrinjavanje svih izbegličkih porodica.NovinarKljučeve od nove montažne kuće deci Ignjatovića uručio je Ivica Dačić vršilac dužnosti predsednika VladeSrbije.Ivica Dačić v.d. predsednika Vlade SrbijeDo sada je više od 100 miliona evra opredeljeno za rešavanje ovih pitanja u Srbiji. I podsetiću jošjednom da je ovde reč o bespovratnim sredstvima, znači ne o kreditima, to su bespovratna sredstva kojaje dobila naša država i mi zajedno sa lokalnim samoupravama radimo na rešavanju stambenih problemaizbeglica.NovinarIgnjatovići su hiljadita porodica koja je zbrinuta zahvaljujući Regionalnom stambenom programu, a uSrbiji ima još oko 7 hiljada izbeglica koje se nadaju da će uskoro dobiti svoj krov nad glavom.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

27.06.2017

Telemaster 183027.06.2017 17:55:00 45:0027.06.2017 18:13:00 1:16

Autori:Teme:

Happy


Naslov: Sastanak o migrantima

1235

Voditelj:Srbija je spremna da preuzme deo tereta migrantske krize ali i dalje čeka konkretne smernice od EU uvezi sa odnosima prema ekonomskim migrantima izjavio je ministar unutrašnjih poslova NebojšaStefanović. On je na sastanku zemalja učesnica regionalne MARI inicijative u Beogradu poručio i da jeneophodno da budemo efikansiji u readmisiji pogotovo sa zemljama sa kojima Srbija in eke države Unijenemaju sporazume.Sagovornik, Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova:Borba protiv krijumčarenja i trgovine ljudima je ozbiljan problem koji svakako predstavlja bezbednosmiizazov i za naš region. Mi smo tokom migranstke krize uhapsili oko 2.000 ljudi, koji su se bavili ilegalnimprelaskom granice, organizacijom ilegalnog prelaska granice, krijumčarenja ljudi i da kažem kriminalomvezan za ovu grupu, osetljivu grupu. Naše zajedničke patrole od leta prošle godine, zajedničke patroleVojske i policije, a Vpojsku smo uključili zbog velikog broja ljudi kojim Vojska raspolaže kojim može dapomogne policiji u patrolama u graničnom području, dale su rezultat i uspeli smo da odvratimo jedanveliki deo ljudi da ilegalno prelazi našu granicu da faktički, prvi kontakt sa REpublikom Srbijom budekršenje naših zakona.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

27.06.2017

Informer 211527.06.2017 21:15:00 45:0027.06.2017 21:25:00 2:07

Autori:Teme:

Kopernikus


Naslov: Srbija spremna da pruzme teret

2063

SpikerPotpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar Unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, poručio jedanas, da je Srbija spremna da preuzme deo tereta migrantske krize, ali da i dalje čeka konkretnesmernice od Evropske unije, u vezi sa odnosom prema ekonomskim migrantima. Kako je rekao, nasastanku zemalja učesnica regionalne inicijative u Beogradu, od Evropske unije se očekuju smernice,kako da budemo efikasniji u readmisiji.ReporterProblem migrantske krize sa kojom se svi mi, u većoj ili manjoj meri već nekoliko godina suočavamo,postaje hroničan, bez ikakvih konkretnih izgleda da bi uskoro mogao biti rešen i prevaziđen, rekao jeStefanović.Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslovaŠtaviše mislim da smo svi, u ovoj prostoriji, svesni da u našem životnom veku, migrantska kriza možesamo, ako je nazovemo kriza, nećemo je nazivati kriza. Mislim da će to postati svakodnevna pojava, unašim životima i da će ona, na takav način, nastaviti da deluje na evropskom kontinentu. Svakako da jenaš cilj, je zajednički, da se konačno pronađe, neka vrsta trajnog i održivog rešenja, za problem ilegalnihmigracija, trgovine ljudima i velikoh broja izbeglica, na balkanskoj ruti. Srbija je spremna da preuzme,svoj deo tereta i to smo više puta naglašavali. Naravno da čekamo i, konkretne, inpute, od straneEvropske unije, vezane za brojna pitanja, koja mi postavljamo, vezana, na primer, za ekonomskemigrante i naravno, kako biti efikasniju u readmisiji, pogotovo sa zemljama, sa kojima Srbija nemasporazum i gde nije lako da se vrati, ne samo Srbiji, nego i zemljama evropske unije.ReporterOn je dodao da je od početka migrantske krize u Srbiji, uhapšeno više od 2.000 ljudi, koji su se baviliorganizacijom ilegalnog prelaska granice i krijumčarenjem. U Republici Srbiji se trenutno nalazi neštomanje od 6.000 migranata koji su smešteni u prihvatne centre. To je broj migranata koje možemo daprimimo, na svojoj teritoriji, da im pružimo pristojan smeštaj i hranu, krov na glavom i celokupnuzdravstvenu zaštitu - rekao je Stefanović.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

27.06.2017 23:07


Tanjug


Naslov: Akcija "Zona slobodna od mržnje" u centru Beograda

905

Akcija "Zona slobodna od mržnje" u centru Beograda

BEOGRAD, 27. juna (Tanjug) - Nevladine organizacije "Žene u crnom", "Da se zna" i Gayten LGBTorganizovale su danas akciju "Zona slobodna od mržnje", u znak solidarnosti sa izbeglicama sa Bliskogistoka, a povodom Međunarodnog dana ponosa.

Aktivisti tih organizacija su u parku kod Ekonomskog fakulteta napravili improvizovanu sofru -rasprostrali su veliku zastavu u duginim bojama u sredini parka, na koju su izneli hranu kojom suposlužili migrante koji su se zatekli u tom parku.

Aktivisti i migranti zajedno su se poslužili, a na taj način su im organizatori akcije čestitali i Bajram.

Međunarodni dan ponosa obeležava se u Srbiji peti put akcijom "Zona slobodna od mržnje", koja se svakiput održava na različitom mestu, ali sa istim sloganom, kao, kako navode organizatori, izraz solidarnostiLGBTIQ pokreta sa drugim ranjivim grupama.


www.tanjug.rs


1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

28.06.2017

Društvo240

Strana: 7

Autori:Teme:

Danas


Naslov: SRBIJA ČEKA SMERNICE OD EU ZA MIGRANTE



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

28.06.2017

Društvo5880000

Strana: 5

Autori:Teme:

Večernje novosti


Naslov: ČEKAMO SMERNICE EU O MIGRANTIMA



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

28.06.2017

Društvo2450000

Strana: 9

Autori:Teme:

Blic


Naslov: Kuća za hiljaditu porodicu



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

28.06.2017

Politika6160

Strana: 2

Autori:Teme:

Danas

Snežana ČongrađinIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: KO SU NOVA KADROVSKA REŠENJA U VLADI SRBIJE



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

28.06.2017

Društvo24310000

Strana: 9

Autori:Teme:

Dnevnik

D. NikolićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Srbija spremna da preuzme teret migranata



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

28.06.2017

Društvo6335000

Strana: 8

Autori:Teme:

Politika


Naslov: Dačić uručio ključeve kuće izbegličkoj porodici u Pančevu



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

28.06.2017

Društvo2450000

Strana: 9

Autori:Teme:

Blic


Naslov: Srbija spremna za migrantsku krizu



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

28.06.2017

Svet3810000

Strana: 11

Autori:Teme:

Dnevnik


Naslov: Pariz: Protiv kampa za migrante



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

28.06.2017

Vesti55110000

Strana: 11

Autori:Teme:

Informer


Naslov: 6 HILJADA MIGRANATA



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

28.06.2017


Autori:Teme:

RT Vojvodina 1


Naslov: Zabrinutost zbog migranata

510

SpikerIz sveta. Organizacija Lekari bez granica saopštila je da je zabrinuta zbog migranata koji su nestali ubrdima blizu francuske granice sa Italijom. Oko stotinu migranata je nedeljama spavalo blizu obale rekekod pograničnog italijanskog grada Ventimilja, a u organizaciji kažu da od ponedeljka ne mogu dauspostave kontakt sa njima. U međuvremenu libijske vlasti saopštile su da je na njihovoj obalipronađeno najmanje 25 tela migranata koji su se udavili pokušavajući da se domognu Evrope, prenosiAFP.



1/2

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

28.06.2017


Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Gost - Aleksandar Vulin, kandidat za ministra odbrane

6989

Voditelj:A gost Dnevnika kandidat za ministra odbrane Aleksandar Vulin, dobro jutro hvala Vam što ste došli uDnevnik.Aleksandar Vulin, kandidat za ministra odbrane:Dobro jutro!Voditelj:U Vašem dosadašnjem resornu bili su i socijale i veterani i migranti i zaposleni i nezaposleni, ipak ni unovom resoru neće biti bez izazova, znate li šta Vas očekuje?Aleksandar Vulin, kandidat za ministra odbrane:Kako da ne, Ministarstvo odbrane je veliki izazov, ali i velika čast. Biti sa najhrabrijim, biti sa najboljim,biti sa onima koji garantuju bezbednost naše zemlje, koji garantuju prosperitet naše zemlje je zaistavelika čast i verujem da ću zajedno sa sivm pripadnicima Ministarstva odbrane uspeti da stvari menjam ina bolje.Voditelj:Da, to nabolje podrazumevalo je u dosadašnjem, u dosadašnjem mandatu osavremenjivanje vojneopreme, poboljšanje, ili rad na poboljšanju položaja pripadnika vojske, unapređivanje namenskeindustrije i vojna neutralnsot, jesu li to ciljeve koji vi preduzimate i nastavljate da radite na njima iliimate neke nove prioritete?Aleksandar Vulin, kandidat za ministra odbrane:Kada je Aleksandar Vučić postao Ministar odbrane on je formulisao politiku koje se mi držaimo do danadanašnjeg, to je politika koja je dala rezultate. Politika koja je vratila ugled državi Srbiji, politika koja jeznačajno unapredila Ministarstvo odbrane odnosno Vojsku Srbije. Ja ću podsetiti naše gledaoce da poUstavu RS vrhovni komandant onaj koji je najodgovorniji za našu vojsku jeste predsednik republike.Predsednik republike Aleksandar Vučić će nastaviti da vodi politiku koju je do sada vodio i u meni ćenaravno imati pomoć.Voditelj:Što znači da ovi ciljevi ostaju, kao i vojna neutralnost od koje se?Aleksandar Vulin, kandidat za ministra odbrane:Naravno da ostaju, pa sve su to ciljevi koji su, koji su dali rezultat. To je politika koja je dala rezultat.Politika koja je savremenila našu armiju. Politika koja je pomogla pripadnicima vojske, politika koja jevratila ugled RS, a ne može biti ugledna i moćna armija bez ugledne i moćne Srbije. Ja ću podsetiti da jejoš prošla vlada zadužila predsednika Vučića da se na poseban način brine o našoj namenskoj industriji ito jeste jedan od najvažnijih delova Ministarstva odbrane, nešto što može da menja svakodnevni život,nešto što može da pomogne privredi čitave zemlje. Naravno da će predsednik Vučić voditi računa otome, a ja kao ministar odbrane zajedno sa svim pripadnicima Ministarstva odbrane učiniću sve da sepolitika koju smo vodili do sada nastavi. Ona je dala rezultate.Voditelj:Predsednik Vučić juče je rekao da nije bilo pritisaka, nije bilo glasnih pritisaka u vezi sa postavljanjempojedinih ministara, pretpostavljamo da je reč o Vama, ali sudeći po prvim reakcijama čini se da će bitikomentara, ako ne pritisaka, i kako Vi razumete te prve komentare, medijske natpise i svestkih medijakoji kažu da je Vaše postavljene na mesto ministra odbrane jasna poruka zapadu da se neće raskidatiprijateljski odnosi sa Rusijom i s druge strane da je Vaše postavljene na ministra odbrane sigurna znakda Srbija neće uči u NATO? Ne nikada, da neće ući u NATO.Aleksandar Vulin, kandidat za ministra odbrane:Za te ciljeve nije trebalo mene postavljati, nikakve poruke slati, predsednik republike, gospodin Vučić, jei sve ove godine jasno formilisao našu politiku. Naša politika je saradnja i poštovanja sa NATO paktom,saradnja bilateralna i sa Ruskom federacijom, Belorusijom, Kinom, svim onim zemljama od kojihmožemo nešto da naučimo, od kojih možemo, sa kojima možemo da unapredimo našu bezbednost. Minemo želju da se svrstavamo u bilo kakav vojni savez, ali isto tako hoćemo da vodimo računa o sebi,svojoj bezbednosti, hoćemo sami da štiti svoje nebo, hoćemo sami da štitimo svoju zemlju, hoćemo samida štitimo svoj narod. Da bi to bilo moguće, mi moramo da vodimo politiku prijateljstva i sa NATO i saRuskom federacijom, zato nije trebalo mene postavljati, da je svakome jasno da nećemo voditi sancijeRuskoj federaciji, baš kao da nećemo ni po koju cenu napustiti politiku saradnje sa zapadom. To sujednostavne stvari, Srbija nije zemlja koja treba i koja može da ulazi sa sukobe sa bilo kim. Mi moramoda vodimo računa o našem narodu, bez obzira gde on živi, mi moramo da vodimo računa o tome da



2/2

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

28.06.2017


Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Gost - Aleksandar Vulin, kandidat za ministra odbrane

zemlja bude sigurna, stabilna, da kroz sve ove krize o kojima ste govorili, pa i migrantska kriza prođeneoštećena, prođe sigurna, prođe bezbedna, i prođe vođena politikom koju je do sada vodio predsednikVučić. Ovo je ista vlada. Sve su ovo isti ministri, sa nekoliko izuzetaka u resorima koji možda neodređuju ključnu politiku, pa to su sve isti ministri, to je poptuno ista vlada, to je vlada kontinuiteta.Prema tome ja razumem da uvek ima nervoze, razumem da ponekad ima i histerije, ponekad ima iteških i pogrešnih reči, uvek ima pokušaja i određenih pritisaka, ali.Voditelj:A li u Vašem postavljenju nema skrivenih poruka ni?Aleksandar Vulin, kandidat za ministra odbrane:Kada to prođe nema tu šta da se skriva, vrhovni komandant jasno šta je politika vrhovnog komandatna iona će biti sprovedena, država Srbija može da bude mirna, sigurna i stabilna, ima vojsku koja može dase ponosi, ima politiku kojoj može da se ponosi, ima, ima vrhovnog komandata koji ume da vodi.Voditelj:Pomenuli smo malopre koji su bili zadaci u dosadašnjem Vašem resoru, brojni sektori, brojni zadaci, sveto preuzima dosadašnji ministar odbrane, odnosno Vaš kolega Zoran Đorđević. Šta će biti vaš preporukanjemu prilikom primopredaje dužnosti, koji bi trebalo da budu ciljevi i prioriteti u nastavku rada?Aleksandar Vulin, kandidat za ministra odbrane:Kao i do sada, da vodi računa naravno o fiskalnoj stabilnosti, da nikako ne umanjuje socijalna davanja,da vodi računa da sve što smo postigli da bude sačuvano, da voli, da poštuje radnike zaposlene usistemu socijalne zaštite jer bez njih život ne bi bio moguć i naravno da * onog koji pati, da poštuje nekekorisnike i da bude tu kad je teško.Voditelj:I evo za kraj je l ostalo nešto neostvarenih ciljeva koji ste sebi postavili od 2014. kada ste ušli u ovajresor?Aleksandar Vulin, kandidat za ministra odbrane:Naravno, ciljevi su ambicije, ciljeva je puno, neki bi trebalo da se završe u narednih nekoliko meseci, jase zaista radujem što će ministar Đorđević imati priliku da donese zakon koji je već gotov, o finanijskojpodršci porodicama sa decom, što će imati mogućnost da je takođe jedan sjajan zakon koji će punopromeniti stavri na bolje, a to je zakon o sezonskom radu, zatim zakon o radu preko Agencija za liznig,dakle brojne zakone koji će zaista poboljšati položaj radnika, koji će poboljšati položaj porodica, i baš seradujem što će ministar Đorđević to moći da uradi. Ja to nisam stigao da uradim, biće mi velikozadovoljstvo da to posmatram.Voditelj:Najlepše Vam hvala, pratimo rad i u resoru odbrane i u resoru koji Vi napuštate izborom u Skupštini.Hvala Vam najlepše.



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

22.06.2017

Bez naslova1920

Strana: 2

Autori:Teme:

Bilten opštine Paraćin

Z.RašićKomesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: Najveći donator Borivoje Jovanović



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

28.06.2017


Autori:Teme:

RT Vojvodina 1


Naslov: Izbeglice na Festivalu hrane

1996

VoditeljA evo jedne priče iz sveta. Naime, prethodne nedelje obeležen je Svetski dan izbeglica, mi smo takođeobeležili taj datum, uz konstataciju da je statistički broj onih koji, koje je rat iselio iz svojih domova većinego ikada u istoriji. Izbeglice u belgijskoj prestonici Briselu su ipak bile deo malo vedrijeg događajaFestivala hrane.Novinar Nebojša ParkićRestorani u Briselu otvorili su svoje kuhinje za majstore kojih ima među izbeglicama koje su u najvećembroju slučajeva došle iz Iraka ili Sirije. Prvi ovakav festival održan je u Parizu prošle godine, a od tadaorganizovan je u najmanje 10 gradova. U događaju rado učestvuju i domaći kuvari koji asistiraju svojimkolegama, kao na primer u Rokando Rasine koji služi italijanska jela.Ugo Frederiko kuvarMislim da su začini impresivni. Zajedno smo odlučili gde ćemo šta da stavimo. Mislim da će meni bitizanimljiv, pošto je savršena kombinacija mediteranske kuhinje sa arapskim elementima.NovinarMeđu kuvarima je Ahmed Alkaroš iz Bagdada koji je u tom gradu radio u porodičnom restoranu. U lokaluje bilo preko 100 mesta, ali je potpuno uništen u eksploziji, pa je sa porodicom primoran da dođe uEvropu. U sličnoj situaciji je Elijas Edibi koktel majstor iz Alepa.Elias Edibi koktel majstorDanas sam upoznao mnogo ljudi i to je dobro za mene, sada vidim šta Belgijanci vole da piju i koji suomiljeni kokteli ovde. Ovo je prvi put da sam u šanku u Briselu i zaista je sjajno iskustvo.NovinarProjektom rukovodi agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice, a oni tvrde da su ovakve aktivnosti dobarkorak ka socijalizaciji izbeglica kojima je ponekad teško da pronađu posao.Vanesa Sensen UNHCRTreba im više od obične izbegličke legitimacije. Ovi ljudi moraju da imaju mogućnost da započnu ponovosvoje živote, kao i šansu da rade. Upoznavanjem sa lokalnim kuvarima nadamo se da ćemo ubrzati tajproces.NovinarU festivalu su uživali i gosti koji tvrde da su bili u prilici da probaju jedin stvene ukuse.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

28.06.2017 08:35

https://www.dnevnik.rs/hronika/srbija-spremna-da-preuzme-teret-migranata-28-06-2017Autori:Teme:

www.dnevnik.rs


Naslov: Srbija spremna da preuzme teret migranata

3238

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da jeSrbija spremna da preuzme deo tereta migrantske krize, ali da i dalje čeka konkretne smernice odEvropske unije u veziStefanović je na sastanku zemalja učesnica regionalne MARRI inicijative u Beogradu rekao da se od EUčekaju i smernice kako da budemo efikasniji u readmisiji, pogotovo sa zemljama sa kojima Srbija i nekedržave Unije nemaju sporazume, navodi se u saopštenju MUP-a.- Problem migrantske krize sa kojom se svi mi, u većoj ili manjoj meri već nekoliko godina suočavamo,postaje hroničan, bez ikakvih konkretnih izgleda da bi uskoro mogao biti rešen i prevaziđen. Štavišemislim da smo svi svesni da će u našem životnom veku migrantska kriza postati svakodnevna pojava i daće nastaviti da postoji na evropskom kontinentu. Zato moramo da čujemo odgovor od Evrope šta ćemoraditi ako broj migranata u budućnosti bude veći - izjavio je Stefanović.Ministar policije je istakao da veruje da je zajednički cilj svih učesnica MARRI inicijative da se konačnonađe trajno i održivo rešenje za problem ilegalnih migracija, trgovine ljudima i velikog broja izbeglica nabalkanskoj ruti.- Borba protiv krijumčarenja i trgovine ljudima je ozbiljan problem koji i dalje predstavlja velikibezbednosni izazov za ovaj region - rekao je Stefanović. On je dodao da je od početka migrantske krizeu Srbiji uhapšeno više od dve hiljade ljudi koji su se bavili organizacijom ilegalnog prelaska granice ikrijumčarenjem.- Zajedničke patrole vojske i policije na našim granicima su od leta prošle godine odvratile veliki deomigranata koji su hteli ilegalno da pređu granicu. Faktički, prvi kontakt sa Srbijom im je kršenje zakona,ali smo svi na ovoj ruti poslali jasnu poruku da dolazak na teritoriju Balkana ne može da bude hajdučija ine može da bude organizovano kršenje zakona država od, recimo, Grčke do Nemačke - naglasio jeStefanović.Ministar je istakao da treba da budemo ponosi što nismo dozvolili bilo kakav veći incident, izbijanje nekezdravstvene epidemije ili ugrožavanje stanovništva na balkanskoj ruti.- U Republici Srbiji se trenutno nalazi nešto manje od 6.000 migranata koji su smešteni u prihvatnecentre. To je broj migranata koje možemo da primimo na svojoj teritoriji, da im pružimo pristojansmeštaj i hranu, krov na glavom i celokupnu zdravstvenu zaštitu -, rekao je Stefanović. Ono sa čim se misuočavamo, dodao je on, jeste da migranti ne žele da ostanu u Srbiji.- To je važna poruka koju oni nama šalju i traže da nastave putovanje ka zapadnoj Evropi. To su pitanjana koje moramo zajedno da pronađemo odgovor i da kažemo migrantima šta oni mogu da očekuju timpovodom -objasnio je ministar Stefanović. On je podsetio i da je migrantska kriza sa sobom donela jošjedan izazov - trgovinu ljudima.- To je delo koje nismo imali u velikom obimu na našoj teritoriji, ali smo imali nekoliko slučajeva koje jekriminalistička policija pratila i uhapsila organizatore - kaže Stefanović. On je istakao i da Srbija pružapunu podršku radu MARRI inicijativi i da će biti pouzdan partner u svim regionalnim aktivnostima kojedoprinose jačanju stabilnosti, bezbednosti i prosperiteta na zapadnom Balkanu.D. Nikolić


https://www.dnevnik.rs/hronika/srbija-spremna-da-preuzme-teret-migranata-28-06-2017


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

28.06.2017

U ovom trenutku28.06.2017 12:00:00 59:0028.06.2017 12:40:00 3:25

Autori:Teme:

Radio Beograd 1


Naslov: Konferencija o migracijama u Srbiji

3183

Voditelj:U nastavku govorimo o migrantskoj krizi. Konferenciju „ Migracije duž zapadnobalkanske rute izvan krizeslučaj Srbije“ koju je organizovala Fondacija Fridrih Ebert i grupa 484, govoriće vam Marina Bajić koja jeupravo došla sa ovog događaja. Marina.Reporter:Da, ta je konferencija kupila predstavnike Komesarijata za izbeglice i kao što si rekla nevladinihorganizacija koje se bave ovim problemom i glavna tema je bila kako sad izbeglicama koje su ovde, aima ih sedam hiljada, izmesštene su u prihvatnim centrima, kako rešiti njihov status i kako pomoći da seintegrišu. Pomoćnik komesara Ivan Gerginov je rekao da je glavni problem što oni Srbiju doživljavajukao tranzitnu zemlju, dakle oni ne žele da ostanu ovde, jesu u prihvatnim centrima ali stalno pokušavajuda odu na mađarsku granicu gde se desetoro migranata dnevno propušta. I u tom čekanju, a mnogi sumesecima, skoro i godinu dana tu, u tom čekanju dakle kako rešiti probleme, kako im pomoći, jer tu imai dece koja ne idu u školu ko zna koliko meseci, ima bolesnih, ima starih, dakle kako pomoći ljudima.Problem je dakle kaže Gergionov što oni ne žele azil, ne žele da imaju bilo kakav papir iz više razloga.Zato što onda misle da će biti deportovan u zemlje porekla. Zato što misle da ako imaju ovde papiru toće im praviti probleme ako uspeju da odu u Evropsku uniju. Takođe misle da će ih taj papir zadržati ovdeviše nego što bi hteli i kaže da dok sede i čekaju, prosto ni na koji način ne žele da se registruju, jer se,kaže, nadaju otvaranju granica. Međutim u Beogradskom centru za ljudska prava ispred koga je govorilaElena Petrović tvrde da od 7.000 migranata, 3000 i malo više, jeste podneo zahtev za azil ili podnelopapire za početak procedure za dobijanje bilo kakvog statusa i potvrde da su oni na čekanju i da su utranzitu. Međutim problem je što naša Kancelarija za azil sporo radi, ima malo ljudi i što procedure dugotraju, a to druge strane što oni sede ovde bez ikakvih papira njima pravo ostavlja prostor da će doživetirazne vrste zloupotreba. Pre svega da će biti radno eksploatisane. Oni ne mogu da dobije odgovarajućuzdravstvenu i socijalnu zaštitu, a na to sve bi imali pravo kad bi imali papire. Tako da se sve nekakosvodi na razumevanje, na dobru volju i na empatiju. Na konferenciji bila je Emilija Joksić i MUP-oveKancelarije za azil koja je naglasila da Srbija nije izuzetak po tim sporim procedurama, dakle da se idruge zemlje suočavaju sa istim problemom i da su oni to rešili jedino novim dokumentom. Tajdokument se otprilike zove prevedeno na srpski „Tolerisani boravak“. On je izbeglima neka vrsta potvrdeda su stranci na čekanju bez želje da ostanu i da se integrišu. Ali ako se ne daj Bože nešto dogodi, da lizdravstveni problemi, neki drugi problem, imaju pravo da traže pomoć. Srbija za sada nema taj status,tu instituciju „Tolerisanog boravka“, međutim čuli smo na konferenciji da je izmenama zakona o azilu izakona o strancima predviđeno da ima ne baš takav institut ali nešto slično i da bi ti novi zakoni trebaloda se usvoje do nove godine.Voditelj:Najlepše hvala, bila je to Marina Bajić za emisiju U ovom trenutku, Radio Beograda 1.



1/3

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

28.06.2017

Srbija On Line28.06.2017 15:00:00 155:0028.06.2017 15:30:00 10:15

Autori:Teme:

Kopernikus


Naslov: Beogradski strateški dijalog

10500

SpikerSlikom se selimo u beogradski studio. Trebalo bi da sada sledi priča o Beogradskom strateškom dijalogu.Snežana Đorđević *SpikerkaHvala, Milane. Dobar dan i dobro došli u beogradski studio. Gledate emisiju Srbija On line. Za početakćemo najaviti događaj za sutra, koji će se održati u Starom dvoru pod nazivom Beogradski strateškidijalog. Naš gost tim povodom je gospodin Nemanja Starović, istoričar i politički analitičar. Dobar dan ihvala što ste gost emisije Srbija On line.Nemanja Starović, istoričarDobar dan. Hvala vama na pozivu i pozdrav za sve vaše, siguran sam, brojne gledaoce.SpikerkaSutra se održava po prvi put Beogradski strateški dijalog, jedan forum gde će učestvovati, osim našihpoznatih analitičara i novinara, i mnogi strani eksperti koji se bave međunarodnom politikom. Da li jeovaj dijalog i Beogradski strateški dijalog usmeren na Beograd ili na celu Srbiju i odnosi u Srbiji uMeđunarodnoj zajednici?Nemanja Starović, istoričarPa evo, meni je zaista veliko zadovoljstvo i čast da ovom prilikom kažem nekoliko rečenica i predstavimprogram naše konferencije koju organizujemo okviru Beogradskog strateškog dijaloga, jedne noveinicijative koja ima za cilj da postavi našu prestonicu, Beograd, na ono mesto koje mu zaista pripada kaomestu susreta Istoka i Zapada, i kao mesto jednog otvorenog i konstruktivnog dijaloga. Dakle, našaželja, od momenta kada smo krenuli sa pripremama ove konferencije, da omogućimo, kao što rekoh,jedan ravnopravan dijalog ljudi kako iz Srbije, ali tako i iz Ruske Federacije, iz Brisela, iz svih delovaEvrope kako bi smo kroz jedan otvoren i nadam se konstruktivan razgovor uspeli da rasvetlimo sve oneprobleme koji se tiču kako Balkana, tako i čitavog evropskog kontinenta iz više uglova. Mislim da je tojoš Oskar Vajd rekao, da kada, kada neko misli potpuno isto kao i ja jednako je kao da ništa ne mislim. Utom smislu mnogo je korisnije kada u dijalogu…SpikerkaRazličita mišljenja.Nemanja Starović, istoričar…kada u dijalog ulazimo sa ljudima sa kojima se nužno ne slažemo oko svega, ali da kroz jedan procesrazgovora u kojem negujemo obostrano uvažavanje zaista rasvetlimo jedan problem iz više različitihuglova i tako obogatimo svoj korpus znanja, a u isto vreme ne odustajući od nekih svojih temeljnihstavova za opet baziranih na osnovnim vrednostima, ipak dodatno profilišemo i preciziramo svojestavove. Imajući sve to u vidu, dakle, moram da najavim nekoliko najvažnijih govornika na našemskupu, i veliku čast nam je učinio ministar spoljnih poslova Republike Srbije i potpredsednik Vlade, i činimi se u tom momentu biće još uvek i tehnički premijer Srbije, gospodin Ivica Dačić.SpikerkaOn će otvoriti, jel da, sam forum.Nemanja Starović, istoričar…koji će otvoriti našu konferenciju, koja počinje sutra u 9 sati u prostorijama Skupštine grada Beograda,odnosno u Starom dvoru kako ste rekli. I prvi panel će biti posvećen izazovima i perspektivi,perspektivama Balkanskog poluostrva u ovoj novoj međunarodnoj realnosti. Na njemu će govoriti, kaošto je i sama ideja bila, predstavnik Istoka, Zapada i naravno Republike Srbije, gospodin Volfgang Petrič,jedan sjajan istaknuti austrijski diplomata, čovek sa izuzetno velikim iskustvom u oblasti međunarodnihodnosa, koji je nama možda najpoznatiji po tome što je obavljao dužnost visokog predstavnikaMeđunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini od ’99. do 2002. godine. Sa druge strane, nama će častučiniti svojim dolaskom i obraćanjem u okviru prvog panela i gospodin Sergej Železnjak, on je zameniksekretara Generalnog komiteta Partije Jedinstvena Rusija, to je najveća politička partija u RuskojFederaciji koja stoji iza politike predsednika Vladimira Putina, i gospodin Železnjak je čovek koji imaizuzetno visok uticaj kako u političkim tako i u državnim institucijama Kremlja. Sa naše strane pakpolitiku Vlade Republike Srbije, u kontekstu nove balkanske realnosti, predstaviće gospodin Marko Đurić,direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije, ali verujem da je to i svim našimgledaocima jasno da se radi o čoveku koji možda i najbolje poznaje spoljnu politiku Republike Srbije.Nakon toga imaćemo drugi panel gde ćemo se baviti malo širim evropskim perspektivama, dakle nesamo Balkana već čitavim našim kontinentom. Tu ćemo imati osam učesnika od kojih četvoro dolaze iz



2/3

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

28.06.2017

Srbija On Line28.06.2017 15:00:00 155:0028.06.2017 15:30:00 10:15

Autori:Teme:

Kopernikus



Moskve. Radi se o ljudima koji predstavljaju kako Donji dom ruskog Parlamenta, dakle državnu Dumu,tako i Gornji dom. Imaćemo i senatore ruske, senatora Ruske Federacije. Sa druge strane, imaćemočetvoro predstavnika, uslovno rečeno, Evropske unije, odnosno ljude koji dolaze iz evropskih prestonicapoput Berlina, Beča, Budimpešte i Atine. Dok ćemo skup na kraju zaključiti trećim panelom gde ćemorazgovarati o ulozi medija u savremenom, u savremenom kontekstu, dakle i gde ćemo imatipredstavnike javnih servisa i Srbije, iz Austrije neke veoma interesantne ljude. Sve u svemu jednaveoma bogata konferencija. Naš prvi događaj koji organizujemo u okviru Inicijative beogradskogstrateškog dijaloga, a želja nam je da u narednim mesecima i godinama zaista damo svoj doprinos krozorganizaciju sličnih manifestacija kako bi smo postavili Beograd na ono mesto koje mu pripada, a sviznamo da je Beograd ne samo geografski i saobraćajni centar jugoistočne Evrope, već svakako i političkii ekonomski i kulturni centar ovog dela naše kontinenta.SpikerkaRazličiti su sagovornici, iz različitih zemalja, Austrija, Rusija i Grčka. Kako ste ih okupili sve na jednommestu. I pošto vam dolazi Volfgang Petrič, austrijski diplomata, interesuje me koliko bi se on složio saovom konstatacijom da polako dolazi do islamizacije Balkana? Pretpostavljam da ste to pratili, kako semenja Balkan i kako se Srbija snalazi u ovoj promeni konstalacija i stvari.Nemanja Starović, istoričarPa prvo da kažem što se tiče ove same organizacije. Beogradski strateški dijalog predstavlja jednu malufondaciju, ali koju čine ljudi sa prilično velikim iskustvom u poslovima spoljne politike i međunarodnihodnosa, i upravo to neko iskustvo i kontakti koje posedujemo i koje smo stekli kroz svoje pređašnje radnam je omogućilo da zaista postignemo jedan lep uspeh okupljajući ovako kvalitetne paneliste. Što setiče drugog dela vašeg pitanja, znate, Balkan se nalazi pred veoma velikim izazovima, toliko da mnogičak govore o tome da klizimo ka nekom novom sukobu koji nas čeka u nekom momentu budućnosti. Janisam siguran da je tako, ali svi moramo biti svesni tih problema sa kojima se susrećemo. I te krize sakojima se suočavamo traju već najmanje nekoliko godina. Podsetimo se samo velike migrantske krizekoju smo imali pre dve godine, pa zatim toga da je činjenica da do velikih političkih promena dolazi unašem okruženju, pre svega na evropskom kontinentu, ovo govorim između ostalog i o odluci građanaVelike Britanije da napuste Uniju, da niko danas sa sigurnošću da kaže kako će Evropska unija izgledatiza manje od dve godine kada do Bregzita konačno i dođe. Sve to je dovelo do jednog osećajanesigurnosti na Balkanskom poluostrvu i u našem okruženju. Izgubili smo onu zajedničku viziju izajednički cilj koji smo imali, a to je želja svih država takozvanog zapadnog Balkana da u jednommomentu budućnosti postanemo punopravne članice Evropske unije, svi se mi za to i dalje zalažemo, alije ta naša perspektiva nekako sve udaljenija i sve zamagljenija. U takvim okolnostima nama je potrebnajedna promena paradigme, potrebno je da iznađemo neke nove inovativne pristupe kako bi smo osnažilinašu međusobnu saradnju i kako bi svaka pomisao na nekakve, ne daj bože, sukobe na Balkanu ostalaudaljena i što udaljenija od nas. U tom smislu mi imamo čitav niz nekakvi novih inicijativa koje se pomnorazmatraju, kako na Balkanu tako i u širim evropskim krugovima, pa spomenimo samo inicijativu Berlinplus, o kojoj se dosta priča, o ozbiljnim finansijskim podsticajima za Srbiju i naše okruženje kako bi smoradili na daljem jačanju međusobne saradnje kroz zajedničke investicije u infrastrukturu i slično. Imamoinicijativa koja se naziva i Novi maršalov plan. A za mene je nekako najinteresantnija inicijativa kojadolazi iz samog državnog rukovodstva Srbije, koja govori o potrebi formiranja carinske unije na prostoruzapadnog Balkana. To su te neke, neki novi pristupi o kojima vredi razgovarati kako bi Balkan prestao dabude prostor sukoba, a postao pak prostor jednog zajedničkog prosperiteta.SpikerkaKažete ovde, razmatraju se nove evropske perspektive. Srbija u celoj toj priči tih novih perspektivaotvaraju joj se poglavlja s vremena na vreme. Da li nam se otvaraju još neki vidici uskoro?Nemanja Starović, istoričarSrbija vodi jednu izbalansiranu spoljnu politiku i uspeva nešto za šta su mnogi smatrali do pre nekolikogodina da je zaista nemoguće, a to je da ostane, ostaje snažno trasirana sna svom evropskom putu, dase naš put ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji čak u određenom vidu, barem u tehničkom smisluubrzava, bez obzira što je ta krajnja perspektiva, ne našom krivicom, zamagljena. Od kraja 2015. godinerelativno brzo se otvaraju pregovaračka poglavlja u pristupnom procesu, dok sa druge strane uspevamoda odolevamo svim pritiscima da prekinemo stratešku saradnju sa Ruskom Federacijom ili ne daj bože dajoj uvedemo ekonomske sankcije poput drugih država u našem okruženju. To je jedan hod po žici, jednofino balansiranje gde svaki pogrešan korak može da predstavlja jednu malu katastrofu. Srbija naravnotakve katastrofe izbegava i uspeva da vodi i dalje tu svoju izbalansiranu politiku. I upravo zbog toga,zbog te politike koju vodimo mi danas možemo da budemo mesto na kojem se sastaju, otvoreno



3/3

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

28.06.2017

Srbija On Line28.06.2017 15:00:00 155:0028.06.2017 15:30:00 10:15

Autori:Teme:

Kopernikus



razgovaraju Istok i Zapad, i verujem da je veoma malo prestonica u Evropi gde bi se poput Beogradamoglo držati ovakva konferencija gde ćemo imati najistaknutije političke predstavnike iz Moskve, daklegovorim i o predstavnicima Donjeg i Gornjeg doma ruskog Parlamenta, a u isto vreme najistaknutijeevropske političare.SpikerkaNa kraju još jednom da kažemo, sutra u Skupštini grada Beogradski strateški dijalog, nova međunarodnarealnost, izazovi i perspektive, a potom se vidimo naravno posle samog tog dijaloga opet na TelevizijiKopernikus da rezimiramo.Nemanja Starović, istoričarJeste. Ja sam siguran da ćete vi izvestiti svoje gledaoce o sadržini naše konferencije, a mi se vidimoponovo sutra uveče.SpikerkaHvala još jednom. Bio je ovo gospodin Nemanja Starović, istoričar i politički analitičar.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

28.06.2017

Vesti / TV Rubin Kikinda28.06.2017 17:30:00 30:0028.06.2017 17:36:00 4:34

Autori:Teme:

TV Rubin Kikinda


Naslov: Dezinformacije o migrantima uznemirile javnost

3428

U proteklom periodu svedoci smo da Kikindom kruže priče u kojima su glavni akteri migranti smešteni uprivremenom Prihvatnom centru. Pojedine od ovih, kako smo proverili dezinformacija, uzburkali su iuznemirili javnost te smo odlučili da proverimo sve glasina koje smo čuli. Maltene svakodnevnoprivremeno smešteni migranti u našem gradu bili su u centru tih priča uz prateću negativnu konotaciju.Najpre se putem društvenih mreža pronela vest da prodaju humanitarnu pomoć koju dobijaju na pijaci,potom da su dobili besplatne ulaznice za otvorene bazene Sportskog centra „Jezero“ i na kraju da jejedan migrant u sred centra grada na Trgu prepunom ljudi pokušao da kidnapuje devojčicu od 2,5godine?Tragom ovih, krajnje nelogičnih informacija, razgovarali smo sa direktorom SC „Jezero“ SlobodanomMarinkovim koji je demantovao da su migranti dobili ulaznice za bazen.-Nije tačno da je bilo ko od migranata dobio besplatne ulaznice za bazen. Nisu tačni ni navodi da jeorganizovan autobuski prevoz za njih do bazena. Otvoreni bazeni su potpuno bezbedni kao i prethodnihgodina, tako da nema bojazni od bilo kakvih zaraznih bolesti, koje šire zlonamernici. Zavod za javnozdravlje jednom nedeljno analizira vodu iz otvorenih bazena koja je potpuni bakteriološki i hemijskiispravna što potvrđuju i Zavod za javno zdravlje i sanitarna inspekcija – istakao je Slobodan Marinkov,direktor SC „Jezero“.

Kako je priča o navodnom kidnapovanju, najblaže rečeno, uznemirila javnost obratili smo Policijskojupravi kojoj je ovaj slučaj i prijavljen. Kako smo saznali od nadležnih, dete je čuvao deda, a dvojicamigranata prolazila su i pomazila devojčicu po glavi, što je gest svojstven i nama Kikinđanima. To jeuznemirilo straijeg čoveka koji je slučaj prijavio policiji. Prema navodima iz Policijske uprave ispitani susve navode, razgovarali su sa migrantima i svedocima nakon čega je zaključeno da nije bilo ni najmanjenamere da se detetu naudi. U policiji saznajemo da su to potvrdili i svedoci, Kikinđani, koji su u to vremebili na trgu. Od strane tužioca nije podneta nikakva prijava. Na ovu, u najmanju ruku „senzacionalnu“vest reagovali su članovi fejsbuk grupe „Kikinda protiv migranata“. Pojedini komentari koji su ispisaniimaju elemente govora mržnje, a pored rasistički nastrojenih osoba, raspirivanje mržnje moglo bi da godisamo određenom broju fašističkih i desničarskih organizacija. Nije teško izvući zaključak da je cilj da seizazovu nemiri.Migranti se, još jednom ćemo podsetiti javnost, nalaze u Kikindi privremeno, a njihov smeštajorganizovala je država u saradnji sa humanitarnim organizacijama. Nevoljnici su otišli iz svojihdomovina, ne zato da bi u tuđim izazivali bilo kakve neprijantnosti, nego da se sklone od ratnih razaranjai sačuvaju svoje porodice. Njihov cilj je da što pre odu odavde u zemlje zapadne Evrope, što su više putaponovili i u izjavama za našu televiziju.

Kikinđani i Banaćani koji važe za dobre domaćine i gostoprimljive ljude poznati su samo po dobrom.Putnike namernike nikada nisu odbijali, a naročito su humani kada je reč o nevoljnicima koji beže odbombi i metaka, jer je, na žalost , to situacija koju svi mi sa prostora bivše Jugoslavije možemo darazumemo. Uvek smo bili humani i saosećali se sa tuđom nesrećom. Stoga ne treba potpadati pod uticajneodgovornih grupa i pojedinaca, koje bi trebalo da provere i nadležni organi zbog govor mržnje i širenjalaži.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

28.06.2017


Autori:Teme:

TV Subotica


Naslov: Raseljenim Romima omogućeni bolji uslovi za život

2037

Projekat „Pružanje pomoći izbeglim i raseljenim licima u Srbiji“ u organizaciji Ekumenske humanitarneorganizacije, za koji su sredstva obezbedili UNHCR i Danski savet za izbeglice, završen je danas dodelomdiploma i poklona učesnicima. Projekat je u protekle tri godine na teritoriji Subotice obezbedio boljeuslove života za 103 porodice raseljenih Roma.Projekat je realizovan sa ciljem da se raseljenim Romima omoguće normalni uslovi za život kako bi im seobezbedila osnova za integraciju u društvo. Korisnicima projekta, poboljšani su sanitarni, infrastrukturni iostali uslovi za život, za šta je u toku ove godine bilo opredeljeno devet miliona dinara. Pomoć jedodeljivana kroz građevinski materijal, a prosečna vrednost po domu iznosila je oko 250.000 dinara.„Ovde je konkretno bilo reči o građevinskom materijalu za poboljšanje stambenih uslova sa akcentom nahigijenu odnosno na sanitarne uslove. Ekumenska humanitarna organizacija je uz pomoć partneraDanskog saveta za izbeglice i UNHCR organizacije kao donatora, omogućila porodicama da dobijugrađevinski materijal i pomogla im da isti ugrade uz jednu stručnu asistenciju i pomoć.“ izjavila je AnaPetrović, koordinator projektaPorodica Baši je pre dve decenije bila prinuđena da zbog ratnih dejstava napusti svoje ognjište naKosovu i Metohiji, a sudbina ih je dovela u Suboticu. Saznavši za projekat, uspešno su aplicirali, što im jeomogućilo da dobiju neophodni građevinski materijal za poboljšanje uslova života u svom novom domu.„Mi smo puno zahvalni. Dobili smo sve što nam treba za krov, septičke jame. Dakle sve što nam treba zakuću, mi smo dobili.“ rekao je Šaćiri Baši, raseljeno lice sa Kosova i MetohijeZahvaljujući projektu, u toku ove godine pomoć je dobilo 36 romskih porodica, 2016. broj korisnikaiznosio je 33, a u toku 2015. godine 34 porodice stvorile su bolje uslove života. Gradska upravaučestvovala je u projektu kroz obezbeđivanje neophodne administrativno-tehničke pomoći, koja je pratilaproces dodeljivanja i korišćenja pomoći.



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

29.06.2017

Svet16740000

Strana: 15

Autori:Teme:

Alo


Naslov: Orban: Izbacite migrante i Soroša iz Evrope!



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

29.06.2017

Planeta8270000

Strana: 12

Autori:Teme:

Kurir


Naslov: Migrante moramo da izbacimo Iz Evrope!



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

29.06.2017

Svet17735000

Strana: 2

Autori:Teme:

Politika


Naslov: Orban: Sorosu migracije biznis, migrante treba izbaciti iz Evrope



1/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

29.06.2017

Društvo66080000

Strana: 1,5

Autori:Teme:

Večernje novosti

G.ČvorovićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: OBEZBEDITI MIGRANTIMA PRAVO GLASA I DOKUMENTA



2/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

29.06.2017

Društvo66080000

Strana: 1,5

Autori:Teme:

Večernje novosti

G.ČvorovićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: OBEZBEDITI MIGRANTIMA PRAVO GLASA I DOKUMENTA



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

29.06.2017

Društvo1890

Strana: 7

Autori:Teme:

Danas


Naslov: Gerginov: Mi smo sirotinja i nismo finalna destinaciia



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

29.06.2017

Dnevnik 3/RTS129.06.2017 22:40:00 25:0029.06.2017 22:40:00 4:39

Autori:Teme:

RTS1


Naslov: Samit G20

905

Grupa berlinskih policajaca koji su radili na obezbeđenju samita Grupe 20 koji će sledeće nedelje bitiodržan u Hamburgu poslati su kući posle izveštaja o preteranom zabavljanju u kasarni u kojoj su bilistacionirani.Više od 220 policajaca je vraćeno u Berlin zbog, kako je to nazvala hamburška policija "neprimerenog ineprihvatljivog ponašanja" manjeg dela grupe.Berlinski mediji su preneli da su, pored ostalog, policajci urinirali po ogradi, a da je policajka sa oružjemplesala na stolu u bade-mantilu.Portparol berlinske policije Tomas Nojendorf je takvo ponašanje opisao "jednostavno sramnim".Na Samitu će se sastati Vladimir Putin i Donald Tramp, a neke od tema su klimatske promene,migracije...Što se tiče Srbije u stranci Angele Merkel smatraju da Aleksandar Vučić ispunjava sve što obećava i zasada ima njenu pofršku reko je gostujući u Dnevniku Nenad Raičević dopisnik iz Nemačke.



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

29.06.2017

Svet9345000

Strana: 15

Autori:Teme:

Srpski telegraf


Naslov: Terajte izbeglice, njima Soroš rastura Evropu!



1/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

29.06.2017


Strana: 26,27

Autori:Teme:

Vreme

JOVANA GEORGIEVSKIIzbeglice i azilanti / migranti; Komesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: Same na izbegličkom putu



2/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

29.06.2017


Strana: 26,27

Autori:Teme:

Vreme

JOVANA GEORGIEVSKIIzbeglice i azilanti / migranti; Komesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: Same na izbegličkom putu



1/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

29.06.2017

Svet110815000

Strana: 52,53

Autori:Teme:

Vreme

Uroš MitrovićIzbeglice i azilanti / migranti; Migracije

Naslov: Sankcije u modi



2/2

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

29.06.2017

Svet110815000

Strana: 52,53

Autori:Teme:

Vreme

Uroš MitrovićIzbeglice i azilanti / migranti; Migracije

Naslov: Sankcije u modi



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

29.06.2017

Svitanje/TV Pink29.06.2017 04:30:00 180:0029.06.2017 06:00:00 3:37

Autori:Teme:

Pink


Naslov: Vulin - odličan izbor, kažu analitičari

3150

Voditelj:Predlog mandatarke da na mesto ministra odbrane postavi aktuelnog ministra za rad Aleksandra Vulinaanalitičari ocenjuju izuzetno pozitivno, objašnjavaju da se kao šef kancelarije za migrantsku krizu odličnopokazao i da zapadne sile to cene.Reporter:Profesor Fakulteta Političkih nauka Dragan Simeunović pozdravlja imenovanje Vulina za novog ministraodbrane imajući u vidu situaciju i tenzije u regionu.Dragan Simeunović, FPN:Njegov izbor pokazuje to da se prosto naslućuju vremena koja dolaze, vremena u kome će toMinistarstvo imati značajniju ulogu nego do sada s’obzirom da Kosovo pravi vojsku pokušava da napravivojsku, s’obzirom da iz Hrvatske neprekidno stižu neprijatne i preteće poruke, s’obzirom da brojmudzahedina i onih koji su radikalni elementi na celom Balkanu raste.Reporter:Obavljajući funkciju ministra za rad, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin je pokazao izuzetnospremnost da reaguje u migrantskoj krizi što itekako cene zapadne zemlje ocenjuje profesor FakultetaBezbednosti Zoran Dragišić.Zoran Dragišić, Fakultet Bezbednosti:A gospodin Vulin je upravo sa te strane dobio dosta pohvala za ono što je radio u toku migrantske krize.Tako da on je čovek koji ima sposobnosti, pokazao se kao dobar organizator, kao energičan lider tako daja verujem da će on biti dobar ministar odbrane i želim mu mnogo uspeha na toj funkciji.Reporter:Imenovanje Aleksandra Vulina na novu funkciju je najprijatnije iznenađenje i jedan od najboljih potezaAne Brnabić.Željko Cvijanović, novinar:Jer ako poznamo politički profil Aleksandra Vulina znamo da to nije Vlada koja će Srbiju uvesti premaNato paktu više nego što bi moralo, sa druge strane da je to Srbija koja će imati snage da preuzmenaoružanje iz Rusije i da je to Srbija u kojoj će urušavanjem vojske da se definitivno zaustavi, bar tolikomožemo da zamislimo na osnovu onoga što o Vulinu znamo.Dragomir Anđelković, analitičar:Kada pričamo o ministru odbrane, prvi kvalitet je da on bude suverenistički držanotvorno orjentisan,nema smisla da imamo ministra kome nacionalni interes nije na prvom mestu, a mislim da je Vulindosadašnjim svojim radom u Vladi ali i pre toga političkim delovanjem pokazao da je izuzetno nacionalnoorjentisan da mu je Srpski interes na prvom mestu.Reporter:Dosadašnji ministar odbrane Zoran Đorđević kaže da je Aleksandar Vulin svojim dosadašnjim radompokazao da je dostojan da bude i ministar odbrane.Zoran Đorđević, ministar odbrane:Naš predsednik ima poverenja u njega i zato će biti njegov prvi saradnik tamo, velika očekivanja su odnaše namenske industrije uradili smo dosta napravili smo dosta to je dobar osnov, sad ćemo kroz nekoulaganje probati da pokrenemo našu privedu, da damo zamajac našoj ekonomiji kroz namenskuindustriju i ministar Vulin mislim da može mnogo da pomogne našem predsedniku i da svakak vojska jedobila odličnog ministra.Reporter:Aleksandar Vulin je ranije izjavio da zacrtani ciljevi i prioriteti ostaju isti. Osavremenjavanje vojneopreme, rad na poboljšanju položaja pripadnika vojske, unapređivanje namenske industrije i vojnaneutralnost. Mara Dragović, televizija pink.



1/2

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

29.06.2017


Autori:Teme:

RT Vojvodina 1


Naslov: Aktuelne teme danas

4505

VoditeljDobro jutro još jednom, vremeje da vam otkrijemo deo onoga što ćete moći da pročitate u dnevnojštampi danas. Pridružila mi se koleginica Laura Vujković, Laura dobro jutro još jednomSagovornikDobro jutroVoditeljEvo na naslovnoj strani Dnevnika danas mandatarka Ana Brnabić pred narodnim poslanicima, rezultatemoje Vlade poštovaće i oni koji su me osporavali. Vidovdanske nagrade uručene najboljim učenicima.Upisni rok na Univerzitetu u Novom Sadu, budući brucoši polažu prijemni. Vodovod u Sotu širi most uVišnjićevu. Evo na petoj strani u Dnevniku naslov bez prijave 181 radnik, stotinak pobeglo, pojačanakontrola na gradilištima. Građevinarstvo je oblast u kojem radnici veoma često rade bez prijave na crno,a u ovom sektoru takav način angažmana radnika gotovo da je redovna pojava. Budući da je u tokugrađevinska sezona i da se na mnogo mesta gradi inspekcija rada pojačano kontroliše gradilišta kako bise ova pojava što više suzbila, i to je urodilo plodom. Tokom kontrola prethodnih dana otkriveno je da od1.134 zatečena radnika 181 odnosno 16 odsto radilo bez ugovora o radu, i prijave na obavezno socijalnoosiguranje, dok je stotinjak njih pobeglo sa gradilišta prilikom dolaska inspekcije, saopšteno je izministarstva za rad. Pa nadamo se da će ove kontrole se pokazati i u budućnosti.SagovornikJa ću se ovrnuti na naslovnu stranu Večernjih novosti oni takođe pišu o jučerašnjem ekspozeu gospođeBrnabić, naslov kojim oni ističu jučerašnje njeno izlaganje jeste veće plate, to je jedan od prioriteta kojije ona navela i pomirenje sa Albancima, opširnije o tome, dakle, čitajte na drugoj i trećoj stranici. I jošjedna tema na naslovnoj strani koja je uvek iznova aktuelna naime rezolucija Saveta Evrope naslovobezbediti migrantima pravo glasa i dokumenta, opširnije na petoj strani. A ja ću se malo duže osvrnutina stranicu 7 pod naslovom, bar 1, 83 evra, naši gledaoci su imali prilike da vide u jučerašnjem Dnevnikuu 17 da je došlo do koškanja odnosno da incidenta između proizvođača i otkupljivača, čak je morala ipolicija da reaguje. On su svim otkupljivačima juče dali rok do 7. Jula povećaju cenu. Kao što smo imaločas u vestima, mi nagovestili, oni traže da cena, otkupna cena bude bar 1,83 evra. Oni zahtevajuuspostavljanje tržišne vrednosti crvenog zlata, u sezoni kada maline zbog vremenskih neprilika neće bitidovoljno da se napune hladnjače za 1. Jul zakazan je sastanak u vladi Srbije sa ministrima poljoprivredei trgovine. Kažu da će insistirati da hladnjačari do 7. Jula prihvata cenu ukoliko ne, to je slika koju većdavno nismo videli, oni će sa svojom mehanizacijom izađu na ulicu.VoditeljEvo ja ću se osvrnuti na jedan naslov iz obrazovanja, na 15 strani dnevnika Vidovdanske nagradenajboljim učenicima, o tome ćemo i danas pričati u jutarnjem programu. Vidovdanske nagrade podeljenesu juče učenicima novosadskih i srednjih škola koji su u protekloj školskoj godini osvojili nagrade narepubličkim i međunarodnim takmičenjima. To priznanje uz novčani iznos koji zavisi od osvojenog mestanajuspešnijim đacima, juče na platou Petrovaradinske tvrđave uručio gradonačelnik Novog Sada MilošVučević. Vučević je izrazio, da tako kažemo, bio je srećan i rekao je da ga raduje što je svake godine sveviše ovih nagrađenih učenika, a uručeno je 691 nagrada, što je za stotinu više u odnosu na prošlu godinua ove godine, kako kaže Vučević, izdvojili smo 12,3 miliona dinara za nagrade što je za 3,1 milion više odprošle godine. EtoSagovornikNaše kamere zabeležile su puno nasmejanih lica i puno ponosnih roditelja. Imam li vremena za jošt temaVoditeljImamoSagovornikIz Večernjih novosti, takođe iz oblasti poljoprivrede, ali jedna lepa priča. Naime ove godine povrtari uKikindi očekuje dobar rod sitnih krastavaca, a otkup tim je siguran, a zašto? Zato što Nemci kupuju 320tona kornišona, prva klasa plaća se 80 evrocenti, uzgajaju papriku. Reč je o nemačkoj kompanijiMaminger koja namerava da otkupi od povrtara iz Kikinde oko 320 tona kornišona. Inače samo danapomenemo da su sezonci preko potrebni, poznato je da jako teško u ovim letnjim mesecima naćiradnu snagu.VoditeljMislim da su motivisali ljude da pročitaju ove naslove detaljnije. Hvala ti Laura što si mi pomogla da ihizdvojimo. Dobar način da se razbudimo je jutarnji trening. Znamo da je toplo ali moramo voditi računa o



2/2

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

29.06.2017


Autori:Teme:

RT Vojvodina 1


Naslov: Aktuelne teme danas

zdravlju. I ovog jutra treneri iz teretane World Class pokazuju vežbe a posle nas pozovite jer vasnagrađujemo večerom, 021 210 1476. Požurite.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

29.06.2017


Autori:Teme:

TV Studio B


Naslov: Prelistavanje dnevne štampe: Večernje novosti

469

Voditelj:Vest koja je uznemirila mnoge i koju ste komentarisali već u najavi, Rezolucija u Savetu Evrope. Da li seu stvari ostvaruje još jedna teorija zavere? To je pitanje koje postavljaju Novosti na naslovnoj strani. USavetu Evrope traže da se migrantima obezbedi pravo glasa i da imaju dokumenta, što znači da postajugrađani Srbije. Ali kad? Važile bi, ako u zemlji ostanu bar pet godina. Mi trenutno u blokadi imamo 5,5hiljada izbeglica, o tome pišu Novosti.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

29.06.2017 12:05


Beta

Komesarijat za izbeglice Republike Srbije; Vladimir Cucić; Izbeglice i azilanti / migrantiNaslov: Djurović: Zvanične statistike o izbeglicama ne podudaraju se sa statistikom komesara

3648

BEOGRAD, 29. juna 2017. (Beta) - Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila RadošDjurović izjavio je danas da se zvanične statistike o izbeglicama ne podudaraju sa onima koje je izneokomesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić i da u prvih pet meseci nijednoj osobi nije dodeljen azil uSrbiji.

"Prema zvaničnim statistikama u Srbiji, nijedan azil nije dodeljen u prvih pet meseci 2017. godine. Znači,nikome nije priznat status izbeglice u Srbiji, iako se svakog trenutka u zemlji nalazilo najmanje 6.000 do8.000 ljudi, medju kojima je mnogo ljudi iz Avganistana, Sirije i Iraka", rekao je Djurović agenciji Beta.Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić izjavio je ranije da je do sada nešto manje od 120migranata podnelo zahtev za azil u Srbiji, da je 30 zahteva pozitivno rešeno ali da je samo pet ljudizapravo odlučilo da ostane u Srbiji.

Cucić je za agenciju Beta kazao da je glavni razlog odlaska migranata iz Srbije ekonomska nestabilnost isigurnost kroz papire, koju u Srbiji ne mogu da dobiju, i ukazao da u dvadeset i četiri zemlje u Africi ljudiimaju veće plate nego u Srbiji zbog čega većina tih ljudi želi da ide dalje.Djurović je, medjutim, rekao da mnogi ljudi koji dolaze iz Sirije, Irana pa čak i mnogih delovaAvganistana beže ne iz ekonomskih razloga već od direktnog nasilja od rata, Talibana, Islamske države ioružanih ekstremista, koji ugrožavaju i njihove i živote njihove dece, i da je to poznato svima koji pratetu situaciju.

On je naveo da je više od 3.000 ljudi izrazilo nameru da traži azil a da je Kancelarija za azil omogućila dase podnese svega 120 zahteva za azil, što je, prema njegovoj oceni, "spor i trom rad i odugovlačenje".

"Tako nemamo ni odgovor na pitanje – ko je od ljudi koji su podneli zahtev za azil izbeglica a koekonomski migrant? Ili možda pripada nekoj drugoj kategoriji stranaca? Tim pre, ne vidim odakleinformacije i osnov da se tvrdi da niko ne želi da ostane kod nas i da se tako tumače nepotpunestatistike", naveo je on.

Djurović je rekao da nije posao komesara da razmišlja i brine o tome kako će i gde ti ljudi otići, već da jenjegov posao da se brine gde će ti ljudi koji su sada ovde da budu smešteni i prihvaćeni dok su u Srbiji,kao i da njihov status bude regulisan dok su u Srbiji, jer oni ne mogu da ostanu ilegalno i bez osnova zaboravak.

"Takodje me brine što komesar nema odgovor na pitanje šta će ti ljudi u Srbiji raditi tri sledeće godine,dok navodno u Grčkoj ne počnu da realizuju proces prebacivanja u Zapadnu Evropu. Da li komesar mislida treba da ih ostavimo da budu nevidljivi i bez statusa i prava u Srbiji naredne tri godine kao što susada, u nekom centru na autoputu, daleko van naselja, da sede i čekaju kao vrapci u kavezu, poput naprimer kampa Adaševci na benzinskoj pumpi na autoputu prema Hrvatskoj?", upitao je Djurović.

On je naveo da ne vidi kakve veze ima da li je Srbija ekonomski jaka ili ne, i da li srpski gradjani živelošije od gradjana 24 afričke zemlje, jer to ne može nikako da bude razlog da se bilo kome onemogućineko pravo iz oblasti azilne zaštite.

"To ne može da bude razlog da mi ne omogućimo da azilni i sistem prihvata tih ljudi funkcioniše u Srbiji.Pravo na smeštaj, fer i efikasnu azilnu proceduru, pravo da se odluči o njihovom zahtevu za azil, pravona lične isprave, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, zaštitu od nasilja, pravo da borave u Srbiji dok im ježivot ugrožen u zemlji porekla, pravo na slobodu kretanja, osnovno i srednje obrazovanje, kao i ostalaljudska prava su stvari koje su propisane našim zakonom i Ustavom", rekao je Beti Radoš Djurović.


www.beta.rs


1/3

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

29.06.2017

Bez naslova12390

Strana: 1,15,43

Autori:Teme:

Tabloid

Ivan MaksimovićIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: SRBI NA KOSOVU TAOCI VOĐINE TIRANIJE



2/3

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

29.06.2017

Bez naslova12390

Strana: 1,15,43

Autori:Teme:

Tabloid





3/3

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

29.06.2017

Bez naslova12390

Strana: 1,15,43

Autori:Teme:

Tabloid





1/4

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

29.06.2017


Autori:Teme:

Happy



13021

Voditelj 1:Dobro jutro, jeste dobro? Prelistavaćemo dnevnu štampu kao i uvek u jutarnjem programu.Voditelj 2:Evo tekst u Nedeljniku, formiranje Vlade o Tvrđavi crvenog brata. Od CIV-a do Nemanjine. Govoriš oinauguraciji predsednika Vučića, govoriš o formiranju Vlade, ti pokušavaš na tvoj način uz dosta humoada opišeš neku situaciju. Ono što izaziva u Skupštini dosta strasti, uvreda, psovki, ti to sa dosta šarmaopisuješ i stavljaš u stvari na pravo mesto, odnosno relativizuješ stvari.Aleksandar Apostolovski, list Politika:Tako je. Tako je zato što hajde već kad si pomenuo Skupštinu. Ja sam uvek bio zagovornik toga da sesve političke strasti, sukobi i debate odvijaju tamo gde im je mesto, odnosno gde narodni predszavnicidebatuju o tome jer za to Parlament i služi. Jer kad pogledamo neke druge parlamente poput recimobritanskog i ostalih, mi ćemo da vidimo da su tamo strasti mnogo užarenije nego kod nas.Voditelj 2:Mi mislimo da je to samo kod nas.Aleksandar Apostolovski, list Politika:Mi mislimo da su to samo kod nas, da se vode oštre debate često uvredma sa pokušajima da narodniposlanici budu duhoviti i tako dalje. Ali je daleko bolje da strasti imaju tamo nego van parlamenta u tom.Uostalom treba podsetiti da su svi stari asovi svetske politike imaće upravo poređeni u parlamentu. Patek tako postali lideri.Voditelj 2:Kod nas se smatra da je to ipak niža kategorija političara koji su u Parlementu. A iako je u Parlamentubio čak i Aleksandar Ranković koji je bio predsednik Skupštinskog odbora za unutrašnju politiku.Aleksandar Apostolovski, list Politika:Ja se sećam priče isto iz ove knjige Borisa Džonsona o Vinstonu Čerčilu, dobro sam je proučio, a mislimda ju je još nekoliko političara isto dobro proučilo. Gde je on zapravo u Parlamentu postao zapravo to štojeste. I on je kada je izgubio izbore, pošto je pobedio Hitlera, onako star heroj najveći dakle jedan odnajvećih Drugog svetskog rata.Voditelj 2:On je pobedio Čerčila iako je Čerčil bio najveći ratnik i heroj.Aleksandar Apostolovski, list Politika:Tako je i bilo je zanimljivo kada je Čerčil razgovarao recimo sa svojim sinom i on kaže pa dobro tata,kako si uspeo da izgubiš izbore, on kaže ali šta sam mogao drugo da im ponudim osim kaže toga da sampobedio Hitlera. Jer narod uvek želi nešto novo, želi budućnost i želi da bude okrenut ka budućnosti, takoda je jedan političar kod nas, a mislim da znamo obojica kod koga proučio tu knjigu i stvorio slogan naosnovu te izjave, ali je isto tako zanimljivo da e on posle tog poraza nije pao u depresiju i povukao se upenziju.Voditelj 2:Čak se i vratio.Aleksandar Apostolovski, list Politika:Već se naprotiv vratio se upravo u Parlament odakle se jdan od.Voditelj 2:Jedan od žestokih susreta kao.Aleksandar Apostolovski, list Politika:I ponovo došao na vlast.Voditelj 2:Kao čovek koji je postao ponovo britanski premijer i on je pozvao Tita 1953 godine i to jeTitov trjumfalniput u London. Ali evo recimo još uvek se ne sleže inauguracija predsednika Vučića i novine otkrivajuponeki detalj. Evo ovo što je na naslovnoj strani, BIA sprečila pljačku veka. Pink pantersi pokušali dapokradu Vučićeve goste.Aleksandar Apostolovski, list Politika:Ali viđenije goste tako da Mariću od tebe i mene ne bi imali vajde.Voditelj 2:Ne ja sam video da je gužva oko nekih drugi, oko mene i tebe nije bila gužva. Jel oni kao u autobusu



2/4

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

29.06.2017


Autori:Teme:

Happy



naprave gužvu i odžepari. A niko ne sme da prijavi šta je bilo.Aleksandar Apostolovski, list Politika:Pa kod nas dvojice ne bi se ovajdili previše. Eventualno bi imali sa taksi da odu kući.Voditelj 2:Da se vrate kući, ako bi pobegli. Ali šta se promenilo sa novom Vladom, sa Vučićem kao predsednikom?Evo samo vređajte hoću da menjamo Srbiju, rekla je Ana Brnabić. Skandal na Gazimestanu, ovde jevladika Atanasije Jeftić počeo da napada Vučića. Evoovde dijalog obezbeđuje stabilnost. Tako novinekažu. Na Vidovdan se sve najbolje vidi i one 1389, ali i ove 2017, to je rekao Vučić u Kruševcu. Skotamerički ambasador kao i Skot ruši srpsku zastavu. Obezbediti migrantima pravo glasa i dokumente.Rezolucija o Savetu Evrope. Ove opsledie važile bi ako u zemlji ostanu bar 5 godina. Trenutno kod nas ublokadi 5,5 hiljada izbeglica. Teorija zevere da će naseliti migrante iz ko zna kojih zemlja, to je bilogovora čak i Parlamentu.Aleksandar Apostolovski, list Politika:Ali mi smo imali oko te migrantske krize dosta zanimljivu situaciju. Naime mi smo se u toj migrantskojkrizi ponašali daleko zrelije od mnogih zemalja Evropske unjie. Recimo vidimo da je Orban podigao onužicu i naj zid sa Mađarskom.Voditelj 2:Ne svuda su po Evropi počeli da se.Aleksandar Apostolovski, list Politika:Slovaci takođe.Voditelj 2:Kao ukinula sve granice, to su otvoreno društvo, demokratija, slobodan protok roba, građana, a onda suuveli bodljikave žice.Aleksandar Apostolovski, list Politika:Tako je, oni su upavo te vrednosti koje proklamuju i koje retorički izgledaju zaista dobro imamo priču omultikulturalnosti i političkoj korektnosti, ali ja mislim da je ovde održano ko zna koliko samita o rešenjumigrantske krize i nekako smo na toj migrantskoj ruti u kojoj smo i mi učestvovali sa članicamaEvropske unije, pokazalo da su zapravo srušeni mnogi stereotipi u Srbiji o Srbima.Voditelj 2:Ali su pare dobili neki drugi.Aleksandar Apostolovski, list Politika:Mi smo dobili zahvalnice, novac su dobili neki drugi, ali ja mislim da mi time možemo samo da sepodičimo, ali istovremeno i da budemo oprezni jer postoji opasnost da budemo levak u koji bi eventualnomogli da se usele migranti.Voditelj 2:U nekim svedočenjima sa sastanaka na evropskom vrhu sastanaka predsednika, pemijera, čuli smonešto što je nezabeleženo u današnjo Evropi. Kad su češkog predsednika pitali koliko ćete vi da primiteizbeglica on je rekao nijednog. To je rekao i Fico, to su rekli i poljski predsednik.Aleksandar Apostolovski, list Politika:Cela ta ekipa Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska.Voditelj 2:To uopšte ne izgleda na Evropu. Orban.Aleksandar Apostolovski, list Politika:Zato što je čini mi se taj deo istočne Evrope osetio tu opasnost i oni zapravo predsetavljaju one zemljekoje su zauzele postavile neku vrstu zida, ne samo prema migrantima, već i prema politici Angele Merkeloko otvorenog ulaska migranata. E sada, ova odluka Evropske komisije može da izazove odeđeni strahda će migranti ostati dakle u ovim zemljama. Sada naravno s tim ne treba od toga praviti paniku. Aliistovremeno treba biti oprezan i štititi pre svega nacionalnu bezbednost zemlje. Tako da ja mislim daovaj broj migranata od oko 5,5 hiljada ne bi trebalo da se uvećava pre svega zbog stvaranja eventualneatmosfere koja bi mogla da naškodi tim nesrećnim ljudima koji su putovali hiljadama kilometara da sespasu iz te nesreće. Ali istovremeno ne treba btii ni previše ni previše oštar.Voditelj 2:Oni hvale ponašanje srpskih vlasti, ali nikom od njih ne pada na pamet da ostane u Sbriji, oni imajudrugu destinaciju, njima je destinacija Nemačka, njima je destinacija bogatstvo, sreća, život, oni kažu daKomesarijat za izbeglice Republike Srbije kliping centar Srbije

www.ninamedia.rs


3/4

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

29.06.2017


Autori:Teme:

Happy



smo želeli da živimo kao u Srbiji, ostali bi kod kuće. Jer ovi u Siriju su imali veće plate lekari i inžinjerinego što naši imaju.Aleksandar Apostolovski, list Politika:Pa ne amo to, nego ako im neke prevede Politiku od juče pa pokaže zašto štrajkuju radnici Fiata, jer imje bruto plata 38 hiljada plata, a ja verujem da će migranti učiniti sve da prskoče ovaj Orbanov zid ibrisnu ka Nemačkoj i Francuskoj i Švajcarskoj.Voditelj 2:Toliko smo se mi nadali stranim investicijama, to je jako dobro da se donesu nove tehnologije, novatržišta da se otvore, da se zaposli 200, 300 hiljada ljudi. U tim malim mestima to je velika stvar. Jervećina tih malih gradova u Srbiji posle propasti tih giganata su bile doline gladi, tako su nazivaliKragujevac. Ali kod nas ljudi ipak dolaze da bi našli jeftinu radnu snagu i zato su te plate tako male. Čaku nekim od tih stranih investitora plate su otprilike jedna dnevnica što je u Nemačkoj, to je kod nas zamesec dana. Ali mi ne možemo dobiti visoke tehnologije gde su plate velike, evo čujemo da se u Nišupravi fabrika Kontinental koja, će imati plate 1.500 evra. To je prvi put posle dužeg vremena da će bitivelike plate, ali to je za inžinjere.Aleksandar Apostolovski, list Politika:Pa vidim da je Ana Brnabić insistirala na razviju IT sektora, digitalizacije, jer su tu plate velike. E sad, nemogu ni svi Srbi, naročito ove starije generacije da proniknu iz kompjutera. Ne znam kako ti barataš timčudnim spravama, ali je logično da to može da bude dobra stvar za mlađe stanovništvo pre svega koje bimoglo da se zadrži u zemlji, a da ne ode napolje. A opet imamo sa druge strane zanimljivu situaciju uRumuniji gde ja ja više ne mogu da u poslednjih nekoliko godina koliko su premijera, ne mogu dazapamtim imena.Voditelj 2:Da li je moguće da je u Rumuniji pala Vlada jer je premijer objavio da će da poveća plate 100%. UprkosMMF-u.Aleksandar Apostolovski, list Politika:Ja ne mogu da se pohvalim previše proročkim talentom jer ti se sećaš da sam se ja kladio na IvicuDačića kao na premijera ispade Brnabićka, pa sad moram da častim pola grada zbog toga.Voditelj 2:Čekaj, dokle ćeš da otplaćuješ te dugove? Do Nove godine.Aleksandar Apostolovski, list Politika:Ja mislim da sam već u dužničkom kolapsu tako da mi Vučić dođe makar jedno piće. Ali je inteersantnoda što se tiče, meni je bila zanimljiva ta kratka vest iz Rumunije. Jer je tamošnji premijer koji to višenije, odlučio da lekarima određenoj grupi lekara specijaliste plate sa 1.000 na 2.700 evra.Voditelj 2:Jer su masovno lekari napuštali Evropsku uniju.Aleksandar Apostolovski, list Politika:Medicinskim sestrama sa 500 na 900 i nešto i da duplira plate prosvetnim radnicima. Taj paket je trebaoda iznosi 10 milijardi dolara i meni je samo jedna polu rečenica ona takozvana umetnuta izazvala sumnjunaime, on je rekao da će to sprovesti bez obzira na oštro protivljenje Međuanrodne komisije iMeđunarodnog monetarnog fonda i pročitavši tu kratku Tanjuga vest ja sam rekao kolegama da nedajem tom čoveku više od dva meseca i ispostavilo se da nije dobio više od nedelju dana.Voditelj 2:Znači posle nedelju dana on je već pao posle tih cena.Aleksandar Apostolovski, list Politika:I to od sopstvene stranke. Od ljudi koji su ga izabrali.Voditelj 2:Iako je on hteo da uradi nešto najbolje pošto je Rumunija ušla u Evropsku uniju, znači Rumuni mogu bezikakvih problema da rade u bilo kojoj evropskoj zemlji. I 3 miliona Rumuna je napustilo zemlju od ulaskau Evropsku uniju. Koji su lekari i inžinjeri, praktično Rumunija je obezglavljena, kao što je i Bugarska.Bugarsku je napustilo milion ljudi. Hrvatsku masovno napuštaju ljudi. To je neuporedivo više nego uJugoslaviji kada su odlazili kao gastarbajteri.Aleksandar Apostolovski, list Politika:I zbog toga osim što imamo dakle taj problem, mi vidimo čak taj i da se smanjuju uslovi za nostrifikaciju



4/4

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

29.06.2017


Autori:Teme:

Happy



ovih diploma da može direktno da se ode. Moja ćerkica sada je radila ove silne prijemne ispite za upis ugimnaziju, ona je učila mene je bolela glava. Ali koliko vidim sve više dece želi da upiše stručne škole zarazliku od nekada kada su klinci recimo birali gimnazije. Tako da se menja prosto, mi čini mi se dadovoljno ne shvatamo svet.Voditelj 2:Ne shvatamo gde živimo. Volimo više onaj svet koji nam se pričinjava nego onaj realan.Aleksandar Apostolovski, list Politika:Koji je realan. Tako je i dobra je priča, razgovarali smo pre ovog u Nedeljniku o aferi Agrokomerc i ondamožemo da vidimo koja je nastala uoči raspada Jugoslavije i čak mislim da je to bila jedna vrsta predigreili treninga za ono što će uslediti.Voditelj 2:I tada su bile i fabrike.Aleksandar Apostolovski, list Politika:I tada gotovo da je svaka republika imala po jednu takvu poltiičku fabriku.Voditelj 2:Gubitaša. To je otprilike kao ova naša javna preduzeća za socijalni mir, za.Aleksandar Apostolovski, list Politika:Tako je, ali ako vidimo ko bi recimo u Velikoj Kladuši koja se nalazila u zabiti, ko je znao uopšte gde senalazi, mogla da se stvori takva imperija za proizvodnju hrane. E sad, na osnovu nekih.Voditelj 2:Ali mi smo tada u Beogardu kupovali u prodavnicama Agrokomerca. To su najbolja jaja bila, pilići.Aleksandar Apostolovski, list Politika:Da sa jedne strane smo imali tu priču o menicama bez pokria, a istovremeno smo imali nešto što jerealno imali smo te proizvode i mi nismo jeli te menice, nego upravo tu jja i tu živinu.Voditelj 1:Ali složićete se pretpostavljam obojica da je zdravlje najbitnije i uskoro će nam se pridružiti profesordoktor Svetlana Vujović. Tu su brojevi telefona na koje možete da se javite da probamo da rešimo nekevaše probleme. A Vama hvala na gostovanju u našem jutarnjem programu.Voditelj 2:Hvala.Aleksandar Apostolovski, list Politika:Hvala ti.



1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

29.06.2017


Autori:Teme:

TV Studio B


Naslov: Prelistavanje dnevne štampe: Danas

565

Spiker:U dnevnom listu Danas priča o tome da oni u stvari i ne žele da ostanu, još jednom je potvrđena. Mi smosirotinja i nismo finalna destinacija, piše u dnevnom listu Danas. To bi valjda trebalo da bude umirujućeza one koji su se plašili od ove teorije zavere. U vezi sa upisnom politikom nastavnici srednjih stručnihškola u kojima je sve manje đaka, protestvovali su ispred Skupštine plašeći se za svoja radna mesta. A unuklearnim objektima Srbije priča o tome da li su burad sa radioaktivnim otpadom bila napolju nekolikonedelja ili nekoliko meseci.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

29.06.2017 12:01

http://beta.rs/vesti/drustvo-migranti/66966-djurovic-zvanicne-statistike-o-izbeglicama-ne-podudaraju-Autori:Teme:

beta.rs


Naslov: Djurović: Zvanične statistike o izbeglicama ne podudaraju se sa statistikom komesara

3806

Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Djurović izjavio je danas da sezvanične statistike o izbeglicama ne podudaraju sa onima koje je izneo komesar za izbeglice i migracijeVladimir Cucić i Direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azilaRadoš Djurović izjavio je danas da sezvanične statistike o izbeglicama ne podudaraju sa onima koje je izneo komesar za izbeglice i migracijeVladimir Cucić i da u prvih pet meseci nijednoj osobi nije dodeljen azil u Srbiji. "Prema zvaničnimstatistikama u Srbiji, nijedan azil nije dodeljen u prvih pet meseci 2017. godine. Znači, nikome nijepriznat status izbeglice u Srbiji, iako se svakog trenutka u zemlji nalazilo najmanje 6.000 do 8.000 ljudi,medju kojima je mnogo ljudi iz Avganistana, Sirije i Iraka", rekao je Djurović agenciji Beta. Komesar zaizbeglice i migracije Vladimir Cucić izjavio je ranije da je do sada nešto manje od 120 migranata podnelozahtev za azil u Srbiji, da je 30 zahteva pozitivno rešeno ali da je samo pet ljudi zapravo odlučilo daostane u Srbiji. Cucić je za agenciju Beta kazao da je glavni razlog odlaska migranata iz Srbijeekonomska nestabilnost i sigurnost kroz papire, koju u Srbiji ne mogu da dobiju, i ukazao da udvadeset ičetiri zemlje u Africi ljudi imaju veće plate nego u Srbiji zbog čega većina tih ljudi želi da ide dalje.Djurović je, medjutim, rekao da mnogi ljudi koji dolaze iz Sirije, Irana pa čak i mnogih delovaAvganistana beže ne iz ekonomskih razloga već od direktnog nasilja od rata, Talibana, Islamske države ioružanih ekstremista, koji ugrožavaju i njihove i živote njihove dece, i da je to poznato svima koji pratetu situaciju. On je naveo da je više od 3.000 ljudi izrazilo nameru da traži azil a da je Kancelarija za azilomogućila da se podnese svega 120 zahteva za azil, što je, prema njegovoj oceni, "spor i trom rad iodugovlačenje". "Tako nemamo ni odgovor na pitanje - ko je od ljudi koji su podneli zahtev za azilizbeglica a ko ekonomski migrant? Ili možda pripada nekoj drugoj kategoriji stranaca? Tim pre, ne vidimodakle informacije i osnov da se tvrdi da niko ne želi da ostane kod nas i da se tako tumače nepotpunestatistike", naveo je on. Djurović je rekao da nije posao komesara da razmišlja i brine o tome kako će igde ti ljudi otići, već da je njegov posao da se brine gde će ti ljudi koji su sada ovde da budu smešteni iprihvaćeni dok su u Srbiji, kao i da njihov status bude regulisan dok su u Srbiji, jer oni ne mogu daostanu ilegalno i bez osnova za boravak. "Takodje me brine što komesar nema odgovor na pitanje šta ćeti ljudi u Srbiji raditi tri sledeće godine, dok navodno u Grčkoj ne počnu da realizuju proces prebacivanjau Zapadnu Evropu. Da li komesar misli da treba da ih ostavimo da budu nevidljivi i bez statusa i prava uSrbiji naredne tri godine kao što su sada, u nekom centru na autoputu, daleko van naselja, da sede ičekaju kao vrapci u kavezu, poput na primer kampa Adaševci na benzinskoj pumpi na autoputu premaHrvatskoj?", upitao je Djurović. On je naveo da ne vidi kakve veze ima da li je Srbija ekonomski jaka iline, i da li srpski gradjani žive lošije od gradjana 24 afričke zemlje, jer to ne može nikako da bude razlogda se bilo kome onemogući neko pravo iz oblasti azilne zaštite. "To ne može da bude razlog da mi neomogućimo da azilni i sistem prihvata tih ljudi funkcioniše u Srbiji. Pravo na smeštaj, fer i efikasnu azilnuproceduru, pravo da se odluči o njihovom zahtevu za azil, pravo na lične isprave, zdravstvenu i socijalnuzaštitu, zaštitu od nasilja, pravo da borave u Srbiji dok im je život ugrožen u zemlji porekla, pravo naslobodu kretanja, osnovno i srednje obrazovanje, kao i ostala ljudska prava su stvari koje su propisanenašim zakonom i Ustavom", rekao je Beti Radoš Djurović.


http://beta.rs/vesti/drustvo-migranti/66966-djurovic-zvanicne-statistike-o-izbeglicama-ne-podudaraju-se-sa-statistikom-komesara


1/1

Medij:Vreme:

Link:

29.06.2017 12:36

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/djurovic-zvanicne-statistike-o-izbeglicama-ne-podudaraju-se-sa-Autori:Teme:

www.blic.rs


Naslov: Đurović: Zvanične statistike o izbeglicama ne podudaraju se sa statistikom komesara

3652

Vesti Društvo Tweet Beta | 29. 06. 2017 - 12:28hDirektor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je danas da sezvanične statistike o izbeglicama ne podudaraju sa onima koje je izneo komesar za izbeglice i migracijeVladimir Cucić i da u prvih pet meseci nijednoj osobi nije dodeljen azil u Srbiji.Foto: S. P. / RAS Srbija - Prema zvaničnim statistikama u Srbiji, nijedan azil nije dodeljen u prvih petmeseci 2017. godine. Znači, nikome nije priznat status izbeglice u Srbiji, iako se svakog trenutka uzemlji nalazilo najmanje 6.000 do 8.000 ljudi, među kojima je mnogo ljudi iz Avganistana, Sirije i Iraka -rekao je Đurović agenciji Beta. Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić izjavio je ranije da je dosada nešto manje od 120 migranata podnelo zahtev za azil u Srbiji, da je 30 zahteva pozitivno rešeno alida je samo pet ljudi zapravo odlučilo da ostane u Srbiji. Cucić je za agenciju Beta kazao da je glavnirazlog odlaska migranata iz Srbije ekonomska nestabilnost i sigurnost kroz papire, koju u Srbiji ne moguda dobiju, i ukazao da u ;dvadeset i četiri zemlje u Africi ljudi imaju veće plate nego u Srbiji zbog čegavećina tih ljudi želi da ide dalje. Đurović je, međutim, rekao da mnogi ljudi koji dolaze iz Sirije, Irana pačak i mnogih delova Avganistana beže ne iz ekonomskih razloga već od direktnog nasilja od rata,Talibana, Islamske države i oružanih ekstremista, koji ugrožavaju i njihove i živote njihove dece, i da jeto poznato svima koji prate tu situaciju. On je naveo da je više od 3.000 ljudi izrazilo nameru da traži azila da je Kancelarija za azil omogućila da se podnese svega 120 zahteva za azil, što je, prema njegovojoceni, "spor i trom rad i odugovlačenje". - Tako nemamo ni odgovor na pitanje - ko je od ljudi koji supodneli zahtev za azil izbeglica a ko ekonomski migrant? Ili možda pripada nekoj drugoj kategorijistranaca? Tim pre, ne vidim odakle informacije i osnov da se tvrdi da niko ne želi da ostane kod nas i dase tako tumače nepotpune statistike - naveo je on. Đurović je rekao da nije posao komesara da razmišljai brine o tome kako će i gde ti ljudi otići, već da je njegov posao da se brine gde će ti ljudi koji su sadaovde da budu smešteni i prihvaćeni dok su u Srbiji, kao i da njihov status bude regulisan dok su u Srbiji,jer oni ne mogu da ostanu ilegalno i bez osnova za boravak. - Takođe me brine što komesar nemaodgovor na pitanje šta će ti ljudi u Srbiji raditi tri sledeće godine, dok navodno u Grčkoj ne počnu darealizuju proces prebacivanja u Zapadnu Evropu. Da li komesar misli da treba da ih ostavimo da budunevidljivi i bez statusa i prava u Srbiji naredne tri godine kao što su sada, u nekom centru na autoputu,daleko van naselja, da sede i čekaju kao vrapci u kavezu, poput na primer kampa Adaševci na benzinskojpumpi na autoputu prema Hrvatskoj - upitao je Đurović. On je naveo da ne vidi kakve veze ima da li jeSrbija ekonomski jaka ili ne, i da li srpski građani žive lošije od građana 24 afričke zemlje, jer to ne moženikako da bude razlog da se bilo kome onemogući neko pravo iz oblasti azilne zaštite. - To ne može dabude razlog da mi ne omogućimo da azilni i sistem prihvata tih ljudi funkcioniše u Srbiji. Pravo nasmeštaj, fer i efikasnu azilnu proceduru, pravo da se odluči o njihovom zahtevu za azil, pravo na ličneisprave, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, zaštitu od nasilja, pravo da borave u Srbiji dok im je životugrožen u zemlji porekla, pravo na slobodu kretanja, osnovno i srednje obrazovanje, kao i ostala ljudskaprava su stvari koje su propisane našim zakonom i Ustavom - rekao je Beti Radoš Đurović.


http://www.blic.rs/vesti/drustvo/djurovic-zvanicne-statistike-o-izbeglicama-ne-podudaraju-se-sa-statistikom-komesara/kb8e5ed


1/3

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

30.06.2017

Tema dana71750000

Strana: 1,2,3

Autori:Teme:

Blic

Slađana VukašinovićIzbeglice i azilanti / migranti; Komesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: „Železnice“ i komesarijat za izbeglice krali struju



2/3

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

30.06.2017

Tema dana71750000

Strana: 1,2,3

Autori:Teme:

Blic





3/3

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

30.06.2017

Tema dana71750000

Strana: 1,2,3

Autori:Teme:

Blic





1/1

Medij:Vreme:

Link:

29.06.2017 13:49

http://novibeograd.rs/javni-poziv-za-izbor-korisnika-za-dodelu-pomoci-u-hrani-za-izbegla-i-interno-Autori:Teme:

novibeograd.rs


Naslov: Javni poziv za izbor korisnika za dodelu pomoci u hrani za izbegla i interno raseljenalica sa teritorije GO Novi Beograd : Gradska Opština Novi Beograd

510

Zvanicna Internet prezentacija gradske opštine Novi BeogradVažni telefoniJavni poziv za izbor korisnika za dodelu pomoci u hrani za izbegla i interno raseljena lica sa teritorije GONovi BeogradJavni poziv za izbor korisnika za dodelu pomoći u hrani za izbegla i interno raseljena lica sa teritorije GONovi Beograd.Pomoć je odobrena od strane Komesarijata za izbeglice i migracije a poslove izborakorisnika i raspodele paketa obavice Savet za miigracije i trajna resenja i Poverenistvo GO Novi beograd.


http://novibeograd.rs/javni-poziv-za-izbor-korisnika-za-dodelu-pomoci-u-hrani-za-izbegla-i-interno-raseljena-lica-sa-teritorije-go-novi-beograd/


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

29.06.2017

Srbija On Line29.06.2017 15:00:00 155:0029.06.2017 15:25:00 20:30

Autori:Teme:

Kopernikus


Naslov: Gostovanje Radoša Đurovića

248

Gost emisije Srbija on line bio je Radoš Đurović, direktor Centa za zaštitu i pomoć tražiocima azila, kojije govorio o migranstskoj krizi, da li postoji neka jedinstvena strategija da se ovaj problem reši i kako seSrbija bori sa ovim problemom.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

29.06.2017 16:26

http://www.informer.rs/vesti/drustvo/141259/MIGRANTIMA-DATI-PRAVO-GLASA-Srbija-nadrljati-ako-Autori:Teme:

www.informer.rs


Naslov: MIGRANTIMA DATI PRAVO GLASA! Srbija će nadrljati ako se povinuje željama EU!

3145

Migranti doprinose svakodnevnom ekonomskom, društvenom, demografskom i multikulturnom bogatstvuEvrope. Onima koji u jednoj zemlji borave više od pet godina, treba dati pravo glasa na lokalnom nivou iolakšati postupak za sticanje državljanstva, piše u jednom od čak četiri predloga rezolucije o izbeglicamai migrantima koja su se našli pred poslanicima Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u StrazburuMigranti doprinose svakodnevnom ekonomskom, društvenom, demografskom i multikulturnom bogatstvuEvrope. Onima koji u jednoj zemlji borave više od pet godina, treba dati pravo glasa na lokalnom nivou iolakšati postupak za sticanje državljanstva, piše u jednom od čak četiri predloga rezolucije o izbeglicamai migrantima koja su se našli pred poslanicima Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u StrazburuNovosti.rs 29. 06. 2017. 16:13 0 reuters Navodi se i da migranti treba ohrabriti da aktivno učestvuju uradu političkih partija, kao i da će u bliskoj budućnosti svi vidovi migracija biti sve prisutniji, a budućitalas će izvesno biti vezan za klimatske promene. Zemlje članice SE, među kojima je i Srbija, pozivaju seda poštuju prava i dostojanstvo svih izbeglica i tražilaca azila, da im garantuju pravnu, finansijsku isocijalnu zaštitu Zemlje članice SE, među kojima je i Srbija, pozivaju se da poštuju prava i dostojanstvosvih izbeglica i tražilaca azila, da im garantuju pravnu, finansijsku i socijalnu zaštitu. U SRBIJI 6.000MIGRANATA, SAMO 120 ŽELI DA OSTANE: Za one koji žele da odu NAŠA ZEMLJA JE OGROMNAČEKAONICA! Predlaže se i stvaranje zajedničkog evropskog sistema socijalne zaštite. Migrantima, kakose navodi, treba obezbediti usavršavanje, deci trenutni pristup školstvu i dati prioritet spajanju porodica.Predlaže se i uvođenje specijalne lične karte. MEĐU MIGRANTIMA IMA I TERORISTA: Šokantnoupozorenje Vladimira Cucića, komesara za izbeglice! Rezolucije su podneli članovi PS SE iz Portugalije,Grčke, Italije i Finske. Od EU se, između ostalog, traži da pojača borbu protiv ilegalnih vodiča, povećafinansijsku pomoć, novčano pospeši dobrovoljni povratak, odvoji sredstva za projekte vezane zamigracije na severu Afrike, ozbiljno razmisli o otvaranju novih prihvatnih centara van teritorije Evrope,uveća kapacitete za prijem na svom tlu i zatvori sve neadekvatne centre. Migranti su blokirani na"balkanskoj ruti" gotovo svi su u Srbiji (5.633) i u Bugarskoj (5.560) Navodi se da je godinu dana poslesporazuma između EU i Turske broj izbeglica i migranata značajno smanjen i da je sa 2.000 ljudi dnevnospao na oko sto. Kao direktna posledica ovog dogovora, migranti su blokirani na "balkanskoj ruti",gotovo svi u Srbiji (5.633) i u Bugarskoj (5.560). Od onih koji su uspeli da podnesu zahtev za azil uGrčkoj, trenutno na odgovore ukupno čeka 67.000 ljudi. Reuters SRBIJA U OPASNOSTI, PREPLAVIĆE JEMIGRANTI: Poverljivi dokument nemačke tajne službe: U EVROPU STIŽE JOŠ 6,6 MILIONA IZBEGLICA!Kako se navodi treba ukinuti i birokratske prepreke za integraciju migranata i olakšati im pristup tržišturada. Zemlje se pozivaju da legalnim tokovima privuku migrante specijaliste u svojim oblastima.


http://www.informer.rs/vesti/drustvo/141259/MIGRANTIMA-DATI-PRAVO-GLASA-Srbija-nadrljati-ako-povinuje-zeljama


1/1

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

29.06.2017

Vesti 20/B9229.06.2017 20:00:00 60:0029.06.2017 20:37:00 0:58

Autori:Teme:

TV B92


Naslov: Prelistavanje

841

Spiker:vesti nastavljamo prelistavanjem sutrašnje štampe. Naslovna strana Blica kaže EPS zbog kriminala izgubi30 do 50 miliona evra godišnje, železnice i Komesarijat za izbeglice krali su struju,tu je i u najvećemformatu na žalost priča o stravičnoj, stravičnoj, potpuno neverovatnoj tragediji jedne porodice, letnjaoluja ubila je majku troje dece. Što se tiče Srpskog telegrafa oskarovac Oliver Stoun šokirao je sevetkada je rekao mi Amerikanci krivi smo za stotine hiljada mrtvih ljudi. Alo donosi priču o dve dame jednaje carica Milica tako bar piše dakle Milica Mandić postala šampionka sveta a druga je naravno priča sakojom smo i počeli ove vesti Srbija je dobila prvu ženu premijera. I za kraj dnevni list Informer šiptarskekrvnike, bar tako piše konačno stiže pravda, oba Hradinaja Daut i Ramuš na optužnicama suda za OVK.



1/1

Medij:Vreme:

Link:

29.06.2017 20:09

Autori:Teme:

Fonet


Naslov: OPREMA ZA ŠKOLE

1470

OPREMA ZA ŠKOLE

BEOGRAD, 29. jun 2017. (FoNet) - Fondacija Ana i Vlade Divacje u okviru projekta "Podrška lokalnim zajednicama uodgovoru na izbegličku krizu" koji sprovodi u saradnji saAmeričkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID) doniralakompjutersku opremu i nameštaj za sedam škola u opštinamapogođenim izbegličkom krizom u iznosu od 30.000 dolara.

U pitanju su osnovne škole" Mile Dubljević" u Lajkovcu(Bogovađa), "12 decembar" u Sjenici, "Sremski front" u Šidu(Sot), "Miloš Crnjanski" u Subotici, Hristo Botev uDimitrovgradu, "Rifat Burdžević Tršo" u Tutinu i "BrankoPešić" u Beogradu.

Podeljeno je ukupno 200 školskih klupa, 240 školskihstolica, 44 bele školske table, 41 računar sa pratećomopremom, 10 klupa i 20 stolica za predškolce, kao i 12bibliotekarskih ormana i jedno projektno platno.

Osnovna ideja ove akcije je da donacije ojačaju kapaciteteškola da bi đaci i nastavnici imali savremeniju i udobnijunastavu.

U okviru navedenog projekta sa USAID, osim pružanja direktnehumanitarne pomoći izbeglicama i migrantima Fondacija Ana iVlade Divac i USAID pružaju podršku i lokalnim zajednicamakoje su najviše pogođene izbegličkom krizom - Subotica, Šid,Dimitrovrgad, Preševo, Sjenica, Tutin, Lajkovac i Beogradorganizujući obuke za reagovanje u vanrednim situacijama.

Organizovano je 150 volonterskih akcija u kojima jezajednički učestvovalo lokalno stanovništvo i migranti,dodaje se u saopštenju.



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

30.06.2017

Društvo32280000

Strana: 4

Autori:Teme:

Večernje novosti

E.B.H.Vladimir Cucić; Izbeglice i azilanti / migranti; Komesarijat za izbeglice Republike Srbije

Naslov: Glasački listići još daleko od migranata



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

30.06.2017

Bez naslova3660

Strana: 12

Autori:Teme:

Danas

D. JakobiIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Berlinski je pao, ali podižu se novi zidovi



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

30.06.2017

Vesti40110000

Strana: 11

Autori:Teme:

Informer


Naslov: 120



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

30.06.2017

Društvo2550000

Strana: 8

Autori:Teme:

Blic


Naslov: Migranti žele da ostanu u Srbiji



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

30.06.2017

Vesti5345000

Strana: 4

Autori:Teme:

Srpski telegraf


Naslov: General čestitao Vladi i Vulinu



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

30.06.2017

Periskop3100

Strana: 24

Autori:Teme:

Danas


Naslov: Pazi, petak



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

30.06.2017

Vesti12440000

Strana: 4

Autori:Teme:

Alo


Naslov: General Lazarević:Vulin je uvek bio uz borce!



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

30.06.2017

Sandžak1970

Strana: 3

Autori:Teme:

Danas

S.NIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Fondacija „Ana i Vlade Divac“ oprema škole



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

30.06.2017

Region6400

Strana: 32

Autori:Teme:

Pečat


Naslov: Beneluks protiv Višegrada



1/1

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

30.06.2017

Vojvodina50910000

Strana: 12

Autori:Teme:

Dnevnik

D. SavičinIzbeglice i azilanti / migranti

Naslov: Još da urede školu, zavidela bi im okolina



1/4

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

30.06.2017

Srbija25360

Strana: 10,11,12,13

Autori:Teme:

Pečat

DRAGOMIR ANTjELKOVIĆIzbeglice i azilanti / migranti; Migracije

Naslov: JEDAN POGLED NA „SVETLU" BUDUĆNOST



2/4

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

30.06.2017

Srbija25360

Strana: 10,11,12,13

Autori:Teme:

Pečat





3/4

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

30.06.2017

Srbija25360

Strana: 10,11,12,13

Autori:Teme:

Pečat





4/4

Medij:Datum:

Rubrika

Napomena:Površina:

Tiraž:

30.06.2017

Srbija25360

Strana: 10,11,12,13

Autori:Teme:

Pečat





1/2

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

30.06.2017

Svitanje/TV Pink30.06.2017 04:30:00 180:0030.06.2017 04:45:00 11:25

Autori:Teme:

Pink


Naslov: Prelistavanje štampe

9402

Spiker:Da se okrenemo današnjim naslovnim stranama da kažemo da je Srbija juče imala jedan od najburnijihdana i kada to kažem ne mislim samo na to što smo dobili prvu ženu premijera, što praktično znamokakav je kurs vlade i što ćemo o tome danas najviše razgovarati. Bilo je dosta sportskih uzbudljivihmečeva, dobili smo dakle Caricu Milicu, kako neke novine kažu za Milicu Mandić i o svemu tome treba dakrenemo. Hajde da ne pričamo dok ne vidimo kako su kolege iz štampe reagovale. Politika je u mojimrukama i Politikom ćemo da krenemo. Dakle Srbija dobila novu vladu, to je centralna tema u ovomdnevnom listu. Podršku kabinetu Ane Brnabić na javnom glasanju dalo je 157 poslanika, 55 je bilo protiv.Nova vlada na čelu sa Anom Brnabić odlučili su sinoć poslanici Skupštine Srbije i ono što je dakle bilobitno to je izlaganje programa koji smo slušali u sredu, nova vlada je kako je rekla Ana Brnabić vladakontinuiteta sa prethodnom, a među prioritetima su još obrazovanje, digitalizacija i finansijska stabilnost.Kabinet Brnabićeve pored nje ima 21 člana, 18 resornih ministara od kojih su četvoro istovremeno ipotpredsednici i 3 ministra bez portfelja. U Nemanjinu 11 useljavaju se Branko Ružič, Goran Trivan iNenad Popović ministar bez portfelja zadužen za inovacije. Pored ovih novih ministara vlada se u odnosuna prethodnu vladu Aleksandra Vučića razliku i po tome što su dvojica njegovih ministara razmenilaresore. Aleksandar Vulin je na čelu odbrane, a Zoran Đorđević resora rada, zapošljavanja, boračkih isocijalnih pitanja, da podsetimo da u 6.30 u studio Svitanja ulazi Zoran Đorđević, pa ćemo više pričati osvemu tome šta ga očekuje. Sloveniji skoro ceo Piranski zaliv, dok Zagreb poručuje da je odlukaarbitražnog suda u Hagu samo mrtvo slovo na papiru, u Ljubljani su zadovoljni presudom, koja joj jedodelila 3 zaliva, ali i indiretkni izlaz na otvoreno more. Takođe i to ćemo komentarisati sa našim gostomu prelistavanju. Tema MMF koji traži češljanje lokalnih kasa, insistiraju da republika napravi okvir prekokoga će pratiti da li gradovi i opštine realno planiraju budžete. U čemu je tajna suficita na lokalu, velikibroj gradova i opština ne plaća redovno dospele obaveze, o kolikim dugovanjima je reč, govori podatakda su veći od duga Srbijagasa ili od EPSa. Na užarenom beogradskom asfaltu vrućina i tropski vetarnajviše su smetali građevincima koji obnavljaju Bulevar oslobođenja. To je jedna od fotografija nanaslovnoj strani Politike. O Milici Mandić, o odbrani PP i Maza, dakle to su neke od tema koje ovaj dnevnilist donosi.Alo! dramatična, tako je ulazak u ovaj tekst i najava naslova - Sergej Železnjak Putinov izaslanikupozorio na Balkanu izbija treći svetski rat. Konflikt na Balkanu mogao da se proširi na ceo svet i niko nebi bio pošteđen. Zahvaljujući modernim tehnologijama ratovanja poručio je u Beogradu, poslanik ruskeDume. Rusija će braniti svoje interese u regionu, kaže on, to je centralna tema koju Alo! donosi. Srbija jedobila prvu ženu premijera. Takođe, analiza svega onoga što se juče dešavalo u Skupštini Srbije.nažalost vest koja nas je juče sve potresla, dakle te iznenadne oluje koje su odnele jedan život. Topolapala i ubila ženu, ovo je fotografija sa lica mesta, dakle to su one nesreće koje vrebaju, kojima se uovom trenutku, dakle bar onako kako su očevidci rekli zaista ništa nije moglo učiniti u tom momentu. Otome ćemo svakako pričati narednih dana u Svitanju, kako se to dogodi. Dakle da taj crveni meteoalarmpraktično gotovo i da ne stigne da upozori ljude, prosto je tako vreme, temperature su visoke i očito dase u toj kombinaciji nešto dogodilo. List Alo! donosi komentar na šokatnu reklamu muzičkog festivalaEXIT, naslov je - Dođite na orgije. To su prizori pakla kada gledam reklamu, razmišljam samo čega jeovo festival. Da li festival onih koji vole orgije, raznorazne psihoaktivne supstance ili onih koji volemuziku, pita se psiholog Aleksandra Joksimović za list Alo!. to su teme koje ovaj list obrađuje nanaslovnoj strani.U listu Danas mogu da se vide reakcije na ekspoze Ane Brnabić, stručnjaci hvale ono o čemu je AnaBrnabić govorila, ali ističu i ono što nije napomenula. Dakle, to govori o tome danas piše list Danas uizjavama Arsića i Prostrana. Još jedna od tema koja je otvorena, dakle sagovornici lista Danas opovećanom broju socijalista u novoj vladi, pa Stefanović govori da je SPS stavio pečat na status SNSogranka, o tome da li je nastavljen generalni štrajk u kompaniji Fiat krajslera automobili Srbija, tražeplatu od 50.000 dinara. Safet Sušić demantuje glasine o preuzimanju reprezentacije Kosova. O sporulidera NS Zorana Živkovića koji će podneti krivične prijave protiv ministarstva odbrane i unutrašnjihposlova zbog odavanja poverljivih ličnih podataka i tema koju smo videli malopre i u Politici odlukaarbitražnog suda povodom graničnog spora. Slovenija je dobila 3 Piranskog zaliva, Hrvatska odbija daprimi odluku suda, a njen premijer Andrej Plenković je rekao da odluka ne obavezuje Zagreb. Eto, to jeono što je Danas otvorio na naslovnici.U Večernjim novostima pored dodataka, dakle o programu gotovo u svim dnevnicima, Novosti danaskažu Srbija i zvanično dobila novu vladu, zakleo se Anin tim. Za je glasalo 157, protiv 55, među njima jebio i Palma. Danas u 7.30 već prva sednica u Nemanjinoj, pa ćemo kao što ste to mogli već i da naslutiteimati pravu eksluzivu pre sednice koja ppočinje u pola osam. Po završetku Svitanja Zoran Đorđević daklebiće gost našeg programa. Sud za zločine OVK Tači sa ujakom na metu tužioca, ako se otvori proces toKomesarijat za izbeglice Republike Srbije kliping centar Srbije

www.ninamedia.rs


2/2

Medij:Datum:

Emisija:


Prilog

30.06.2017

Svitanje/TV Pink30.06.2017 04:30:00 180:0030.06.2017 04:45:00 11:25

Autori:Teme:

Pink


Naslov: Prelistavanje štampe

može uticati na formiranje vlade, otpužnice moguć udar i na Dauta Haradinaja, Kadrija Veseljiva iFatmira Ljimaja, fotografija „ko je sumnjiv“ ispituju i Tačijevog ujaka Azema Sulju. Svetsko prvenstvo utekvondu Miličine zlatne suze radosnice na strani 40. trijumf u finalu pobedila olimpijsku šampionku.Veliki osmeh devojke koja je tekvondo vratila među sportove, koji dolaze sa naslovnih strana.Nesvakidašnja nesreća u Novom Sadu to smo već pomenuli, dakle otac gledao kako mu drvo ubija ćerku,stradala je Anđelika Škrbić sa 43 godina, na strani 11, o tome pod kojim uslovima se ova strašnatragedija dogodila, i o zločinu u Urovici kod Negotina, Denis Gačić uhapšen posle krvavog pira u kom jemasakrirao bivšu ženu na sred sela. To su teme koje su Novosti otvorile i kao što rekosmo i lepo i onošto nas brine, sve se nađe na naslovnicama štampe.Pa se tako i Blic odlučio da tragedija o stravičnoj sudbini jedne porodice bude centralna priča o njihovoglista o letnjoj oluji koja je ubila majku i sa troje dece, Anđelka Savić Škrbić poginula je, a njen otac teškoje povređen kada je tokom nevremena na njihov automobil palo drvo topole. Kao što sam rekla napočetku dakle oni koji su o tome govorili kažu da tu zaista nije bilo spasa. Kabinet Ane Brnabić izglasan uSkupštini. Srbija je dobila novu vladu, EPS zbog kriminala izgubi od 30 do 50 miliona evra godišnje,Železnice i Komeserijat za izbeglice krali za struju i o ratu i razvodu Ace Lukasa. To je ono što se nalazi uBlicu.Da se preselimo polako i na naslovnu stranu list Informer. Što se tiče Informera mnogo tema, pa ćemoda probamo redom da vidimo sve šta se to danas našlo u ovom dnevniku. Šiptarske krvnike konačnostiže pravda, oba Haradinaja na optužnicima suda za OVKa. Daut i Ramuš biće prvi optuženi pred novimsudom za OVK najavljuju u Prištini. Daut za Informer kaže nećete vi Srbi taj film gledati. Dao 500.000evra, traži 700.000 zelenaš. To je naslov. Saša Popović zbog duga oduzima stan Aci Lukasu i Sonji.Dobro, kako će se to raspetljati o tome čitajte u Informeru. Peconi preplašen u sudu rekao da ne zna koga je upucao, dakle posle pucnjave ovaj čovek, vlasnik jednog medija, govori o tome šta se dogodilo.Otvoreno pismo reketašu Rodiću - Mišu izađi iz rupe, to je takođe priča koju Informer nastavlja da pratina naslovnoj strani. O nevremenu u Novom Sadu, Anđelku ubilo drvo, stradala kada je oluja srušila drvona auto, njen otac suvozač teško je povređen i to su neke od tema koje list Informer otvara na naslovnojstrani. i tekvondo naravno naćiće mesto pa makar i u ovom malom delu sa fotografijama Milica Mandić ivanaj Stanković svetske šampionke.I polako ćemo da pređemo na Srpski telegraf, koji je i poslednji list za ovo jutro, koji čitamo. OliverStoun nekako po pravilu šokira ili onim što radi, u svom rediteljskom potpisu ili onim što govori. Rediteljje progovorio o zolodelima svog naroda – Mi Amerikanci krivi smo za stotine hiljada mrtvih ljudi, kazao jeon, sejali smrt, fotografije Buša Klintona i Obame, izazvali smo 13 ratova za 30 godina, u modi da senapada Tramp a izbegavaju se Obama i Klintonovi to je nije bio jedan vođa, već sistem koji se održavapod izgovorom da su to pravedni ratovi u ime naše zastave, kaže Stoun. Ratovali smo više od 100država, menjali režime na silu, izazivali krize i ekonomski haos. O svemu tome čitajte danas u Srpskomteelgrafu, firma Kurir info blokirana je zbog 463.963 dinara duga za porez, reketaš rodić već u blokadi, atek mus tiže 3 miliona evra na naplatu, o tome šiše Srpski telegraf i još jednom Sonja i Aca Lukas i naovoj naslovnoj strani. Eto tako izgledaju naslovnice, pa moram da priznam uglavnom su iste temedominirale i one koje su događajima izazvane ali i čini mi se i ono fenomenološki privlači kolege novinareiz štampe.



1/2

Medij:Vreme:

Link:

30.06.2017 08:26

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:673120-Glasacki-listici-jos-daleko-od-Autori:Teme:

www.novosti.rs



3646

Srbija neće moći da ispuni preporuke saveta evrope ukoliko ne promeni najviši akt. Bez državljanstvanema ni političkog organizovanja

PREPORUKE sadržane u rezolucijama koje je pre dva dana usvojila Parlamentarna skupština SavetaEvrope, a po kojima bi trebalo dati pravo glasa na lokalnim izborima izbeglicama i migrantima koji uzemlji prihvata borave duže od pet godina, u našoj zemlji su zasada neprimenljive.

Kako je za "Novosti" potvrdio prof. Bogoljub Milosavljević sa Pravnog fakulteta Univerziteta "Union",Ustav kaže da u izbornom postupku ne može da učestvuje niko ko nema naše državljanstvo. To znači daje protivustavna i odredba da oni mogu biti birani ili se udruživati u političke organizacije, što SavetEvrope takođe sugeriše.

- Sa prijemom u EU moraćemo da prihvatimo i evropski standard po kom je moguće da stranci glasajuna lokalnim izborima ukoliko imaju prebivalište na toj teritoriji. U tom slučaju menjaćemo Ustav - kažeBogosavljević.

I ministar Aleksandar Vulin ima primedbe na sugestije iz evropske rezolucije:

- Za nas je neprihvatljivo da se na taj način nameću rešenja i da se tako menja politička strukturazemalja koje su pružile utočište ljudima u nevolji.

Lider DS Dragan Šutanovac takođe podseća da po Ustavu ljudi koji nisu državljani Srbije ne mogu daučestvuju u političkom životu:

- U okviru EU građani mogu da glasaju na lokalnim i evropskim izborima bez obzira na državljanstvomatične države. Srbija će morati da prilagodi svoj ustav i zakone prilikom priključenja EU. Pravila sumodifikovana da bi svi građani imali jednako pravo da učestvuju u odlučivanju na teritoriji na kojoj žive,a posebno uzevši u obzir sve učestalije migracije.SPECIJALNA LIČNA KARTA- Najveći problem je, ipak, nedostatak specijalne lične karte, koju preporučuje PSSE - kaže Đurović.- Bez nje ljudi ne mogu da ostvare zdravstvenu zaštitu, socijalnu pomoć, ne mogu legalno da dižu novac,prijave kriminal... I za nas je nebezbedno da ne znamo ko nam je tu.

Komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić zasada ne brine previše zbog sugerisanih rezolucija jer semigranti u Srbiji ne zadržavaju predugo:

- Naš zakon je jasan u tome šta nudi, samo još da vidimo ko će da ostane dovoljno dugo da steknedržavljanstvo, a time i pripadajuća prava.

U četiri rezolucije Parlamentarna skupština SE, pored navedenog, traži da zemlje članice ubrzajuproceduru za dodeljivanje azila, da zakonom sankcionišu diskriminaciju migranata, da omogućetražiocima azila da pristupe tržištu rada čak i pre završetka procedure za dobijanje azila, da im se olakšadavanje komercijalnih mikrokredita. Na listi očekivanja su i bolji uslovi prihvata za najbolje studente iistraživače iz neevropskih zemalja, sa predlogom atraktivnih radnih mesta i lakše nostrifikacije diploma.

PSSE ohrabruje migrante i da, osim učešća u aktivnostima političkih partija, uzmu učešće i u radusindikata i formiranju organizacija migranata.

Neke od preporuka Srbija već ima implementirane u zakonodavstvo. Svaka osoba koja je aplicirala zaazil ima pravo devet meseci od aplikacije da konkuriše na tržištu rada. Takođe, osnovci i srednjoškolciimaju pravo da pohađaju nastavu. Podataka o tome da je neki azilant dobio posao nema, a 30-100 dece


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:673120-Glasacki-listici-jos-daleko-od-migranata


2/2

Medij:Vreme:

Link:

30.06.2017 08:26

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:673120-Glasacki-listici-jos-daleko-od-Autori:Teme:

www.novosti.rs



je tokom upravo završene školske godine, stalno ili sporadično, sedelo u školskim klupama.

Problem je, kaže Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila, to što je od 3.000ljudi koji su izrazili nameru da zatraže azil, samo njih 100 za prvih pet meseci ove godine to i uspelo.Nijednom azil nije odobren. I broj dece uključen u školu je mali.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:673120-Glasacki-listici-jos-daleko-od-migranata


1/2

Medij:Vreme:

Link:

30.06.2017 21:20

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/skandal-struju-krali-zeleznice-i-komesarijat-za-izbeglice-ali-i-sin-dobro-Autori:Teme:

www.blic.rs

Komesarijat za izbeglice Republike SrbijeNaslov: SKANDAL Struju krali "Železnice" i Komesarijat za izbeglice, ali i sin DOBROPOZNATOG FUNKCIONERA

4706

SKANDAL Struju krali "Železnice" i Komesarijat za izbeglice, ali i sin DOBRO POZNATOG FUNKCIONERA

Slađana Vukašinović | 30. 06. 2017 - 19:26hElektroprivreda Srbije je nedavno u vanrednoj kontroli otkrila 242 korisnika koja su krala struju, međukojima su se našli i Komesarijat za izbeglice i Železnička stanica "Dunav", saznaje „Blic“.

Foto: N. Raus / RAS Srbijapin on pinterestshare itTako su se u ovaj nelegalan lanac potrošnje električne energije, zbog kojeg se procenjuje da državagodišnje gubi oko 40 miliona evra, uključile i ustanove koje su pod njenom kapom, što je gotovonezabeleženo u svetu. Čini se da su i one pribegle oprobanom receptu za smanjenje troškova koji su dosada najviše koristili restorani, pekare, manje fabrike, ali i neke poznate ličnosti. U nedavnoj akciji, kojaje obavljena u sedam gradova Srbije, na spisku nema zvučnih estradnih imena kao ranije, ali se međukradljivcima našao sin bivšeg direktora "Železnica" Dragoljuba Simonovića, Jovica, koji je uhvaćen da muje na kući u Vrčinu brojilo otkucavalo manje kilovata od onih koje je potrošio. Ovakav blam jenezabeležen jer je pokazao da se nezakonitim sredstvima služe i ljudi koji su u vlasti.

Koliko se krade struja

8.683 krađe struje otkrivene u 2016. godini1,175 milijardi dinara iznos je otkrivene neovlašćene potrošnje30-50 miliona evra godišnje je šteta zbog neotkrivene krađeIzvor "Blica" iz EPS tvrdi da ga ne iznenađuje to što i državne ustanove, ali i ljudi koji su na vlasti,pribegavaju krađi struje jer je to postala masovna pojava.

- Procene su da se zbog krađe struje izgubi od 30 do 50 miliona evra na godišnjem nivou. Mi uspemo daotkrijemo oko 20 odsto njih koji to rade. Doduše, prošle i ove godine aktivnosti su intenzivirane jer suposlovodstvu prioritet ove aktivnosti, pa je i broj otkrivenih kradljivaca veći. Ova poslednja kontrola jeurađena u Beogradu, Smederevu, Čačku, Ljigu, Lazarevcu, Bujanovcu i Preševu. Kontrole se rade naosnovu analize potrošnje svih korisnika distributivnih usluga na teritoriji Srbije i akcenat je stavljen naone koji nemaju potrošnju, gde je potrošnja nula ili gde je drastično opala u proteklom periodu. Najvećibroj krađa je ovog puta zabeležen kod domaćinstava, ali nažalost na spisku su se našle i neke državneustanove poput Komesarijata za izbeglice, i to objekat u Ustaničkoj ulici u Beogradu. Tu je na čak devetmernih mesta utvrđena krađa. Posebno je zapalo u oči što je i Železnička stanica "Dunav" takođenelegalno trošila struju - objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je ipak najveću neprijatnost izazvalo otkriće kontrolora da je u Vrčinu sin nekadašnjegdirektora "Železnica", a sadašnjeg predsednika SO Grocka Dragoljuba Simonovića, pribegao nezakonitojpotrošnji struje.

Sin među kradljivcima: Dragoljub Simonović, bivši direktor "Železnica"Foto: D. Milenković / RAS SrbijaSin među kradljivcima: Dragoljub Simonović, bivši direktor "Železnica"pin on pinterestshare it- To je bio šok za naše radnike i napravilo nam je veliki problem jer Vrčinci sada kažu da ni oni neće daplaćaju struju kada to ne radi sin prvog čoveka opštine. Treba da se zna da su ove akcije sve češće jersu nabavljeni specijalni uređaji kojima se vrlo brzo detektuje neovlašćena potrošnja i posebni softverikoji omogućavaju analizu i praćenje potrošnje električne energije - tvrdi naš sagovornik.

Da su saznanja “Blica” tačna indirektno nam je potvrđeno iz EPS. Oni doduše nisu želeli da komentarišuko je uhvaćen u poslednjoj kontroli, ali tvrde da zbog krađe struje imaju velike probleme.

POVRATAK BAHATOG DIREKTORA Bivši direktor "Železnica" juri novu funkciju


http://www.blic.rs/vesti/drustvo/skandal-struju-krali-zeleznice-i-komesarijat-za-izbeglice-ali-i-sin-dobro-poznatog/cdvk7x6


2/2

Medij:Vreme:

Link:

30.06.2017 21:20

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/skandal-struju-krali-zeleznice-i-komesarijat-za-izbeglice-ali-i-sin-dobro-Autori:Teme:

www.blic.rs

Komesarijat za izbeglice Republike SrbijeNaslov: SKANDAL Struju krali "Železnice" i Komesarijat za izbeglice, ali i sin DOBROPOZNATOG FUNKCIONERA

- U 2016. godini otkrivena su 8.683 slučaja neovlašćene potrošnje i podneto je toliko krivičnih prijava.Fakturisana je neovlašćena potrošnja u vrednosti od 1,175 milijardi dinara. Posledice za one kojineovlašćeno koriste električnu energiju su isključenje sa distributivnog sistema, raskid ugovora opristupu distributivnom sistemu, podnošenje krivične prijave i obračun neovlašćene potrošnje - kažu u PRslužbi EPS.

Nemušta opravdanja Komesarijata

Iz "Železnica Srbije" nismo dobili odgovor kako su se našle na spisku kradljivaca, dok iz Komesarijata zaizbeglice kažu da je reč o objektima koji nisu njihovo vlasništvo.

- Reč je o stanovima u vlasništvu Republike Srbije, a korisnik je Komesarijat. Kako su još uvek u tokupostupci dodele ovih stambenih jedinica, Komesarijat do sada nije podneo zahtev za priključenje naelektrodistributivni sistem, o čemu je i EPS obavešten. Danas je stigla i presuda Privrednog suda kojomje odbijen tužbeni zahtev EPS-a, budući da Komesarijat nije izvršio neovlašćeno priključenje - kažu uKomesarijatu.


http://www.blic.rs/vesti/drustvo/skandal-struju-krali-zeleznice-i-komesarijat-za-izbeglice-ali-i-sin-dobro-poznatog/cdvk7x6


· 11 medij: datum: emisija: početak trajanje emisija prilog 31.05.2017 ovo je srbija 31.05.2017...

Documents