1

Anselm Kanterberij ski PROSLOGION

II. Da bog stvarno postoji

Stoga, Gospode, Ti koji dajes razurn veri, daj mi da razumem, koliko smatras da je korisno,

daTi postojis kako verujemo da postojiS, ida si ono sto ven~icmo dajesi. Verujemo da si Ti

nesto od cega se nista vece ne moze zamisliti. IIi moze li biti slucaj da takvo jedno bice ne

postoji, kao sto «rece luda u srce svome, nema Boga» (Ps. 13:1; 52: 1 )? Ali svakako, kada

ta ista luda cuje ovo 0 cemu pricam, naime «nesto-od-cega-se-nista-vece-ne-moze­

zamisliti», on razume to sto cuje, ito sto razume je u njegoYC>j misli, cak iako ne misli da to

zaista postoji. Jer jednaje stvar da neka stvar postoji u rhisli, a drugaje misliti da neka stvar

zaista postoji. Tako, kada neki slikar unapred zamislja sta {;e sprovesti u delo, on ima u

svojoj misli ono sto jos nije uradio, ali on ipak ne misli da ona zaista postoji. Medutim, kada

ju je zaista naslikao, onda ima i u svojoj misli ono sto jc vee naslikao i razume da ona

postoji. Cak i luda je tada primorana da se slozi da nesto-od-c:ega-se-nista-vece-nc-moze­

misliti postoji u misli, jer on to razume kada to cuje, a sta god se razume jeste u misli. I

svakako nesto-od-cega-se-nista-vece-ne-moze-misliti ne mo~c biti samo u misli. Jer ako

postoji barem samo u misli, moze se misliti da postoji i u stvarnosti, sto je vece. Ako dakle

to-od-cega-se-nista-vece-ne-moze-misliti postoji san1o u misli, onda to isto to-od-cega-se­

nista-vece-ne-moze-misliti jeste to-od-cega-se-nista-vece-mo.fe-misliti. Ako to je oCigledno

nemoguce. Stoga, apsolutno je nesumnjivo da nesto-od-cegil-se-nista-vece-ne-moze-misliti

postoji i u misli i u stvamosti.

III. Da se ne moze misliti da Bog ne postoji

Izvesno je da ovo bice tako istinski postoji da se cak ne moze ni misliti dane postoji. Jer se

moze misliti da postoji za nesto za sta se ne mozc misliti d~\ ne postoji, i to nesto je onda

vece od onog za sta se moze misliti dane postoji. Stoga, ako se za to-od-cega-se-nista-vece­

ne-moze-misliti moze misliti da ne postoji, onda to-od-ceg<H>e-nista-vece-ne-moze-misliti

nije isto kao to-od-cega-se-nista-vece-ne-moze-misliti, Sto jr b::::smisleno. Nesto-od-cega-se­

nista-vece-ne-moze-misliti dakle postoji tako istinski da sc ne moze cak ni misliti da ne

postoji.

A Ti, Bog nas Gospod, jesi to bice. Ti postojis tako istinski da ::>e za Tebe ne moze ni misliti

dane postojis. I tako i treba da bude, jer ako neki urn moze rnisliti nesto bolje od tebe, to

stvorenje bi bilo iznad svog Tvorca i moglo bi suditi o svom Tvorcu -- a to jc potpuno

,.

...

2

besmisleno. U stvari, za sve ostalo cega ima, osim Tebe samog, se moze misliti da ne

postoji. Dakle, samo Ti od svih stvari najistinskije postojis i stoga od svih stvari posedujes

postojanje u najvecem stepenu; jer sve ostalo ne postoji tako istinski i poseduje postojanje

samo u manjem stepenu. Zasto onda «rece luda u srcu svome, nema Boga» kada je tako

oCigledno svakom racionalnom umu da Ti od svih stvari postojis u najvecem stepenu?

Stvamo, zasto, osim zbog toga sto je glup i lud?

Gaunilo Responsio pro Insipiente

Neki kazu da negde u okeanu postoji ostrvo koje zbog teskoce ili pre nemogucnosti

pronalazenja onoga sto ne postoji neki zovu Izgubljeno ostrvo; i kazu da je blagosloveno

neprocenjivim bogatstvima i divotama, daleko vise od onoga sto se prica o Blazenim

ostrvima i, nemajuci vlasnika ni stanovnika, na sve naCine je nadmocno po izobilju dobara

svim ostalim zemljama koje nastanjuju ljudi. Pretpostavimo da mi neko kaze da je ovo

slucaj, i da ja spremno razumem ono sto mi je receno, jer u tome nema nikakve teskoce.Ali

ako bi taj neko onda dodao, kao da iz toga sledi: Vise ne mozes sumnjati da to ostrvo, koje

je nadmocno svim zemljama, negde postoji u stvamosti jer ne sumnjas da je ono u tvojoj

misli; i da zbog toga sto je nadmocno nije samo u tvojoj misli vee i u stvamosti, stoga je

nuzno da ono postoji, jer da ne postoji, bilo koja zemlja koja postoji u stvarnosti bi bila

nadmocna nad njim, i stoga ono sto si zamislio kao nadmocno ne bi bilo nadmocno - ako bi

time zeleo da dokaze da se ne treba vise sumnjati da takvo ostvr zaista postoji, ili bih mislio

da se sali iii ne bih znao za koga da mislim da je veca budala: za mene ako bih se slozio s

njim, iii za njega ako bi mislio da s bilo kakvom izvesnoscu moze ustanoviti postojanje

takvog ostrva ako mi ne bi pre svega pokazao da se njegova superiornost nalazi u mojoj

misli kao nesto sto sasvim istinski i nesumnjivo postoji a ne tek kao nesto lazno iii

neizvesno.

3

Dzonatan Barns Ontoloski argument

U svojoj biografiji Anselma, Eadmer kazuje kako je nJegov gospodar dosao na ideju

ontoloskog argumenta u iznendnom trenutku prosvetljenja jedne noCi za vreme Jutrenja.

Rasprava u kojoj Anselm zapisuje svoje otkrice se prvi put anonimno pojavljuje pod

naslovom Vera u potrazi za razumom; kasnije, na nagovor svojih prijatelja, Anselm se

potpisuje i daje joj naslov Proslogion (Beseda).

Ubrzo nakon sto su primerci rasprave krenuli da kruze, pojavili su se odgovori na odeljke

II-IV, pod nalsovom «U ime lude», koje je napisao Gaunilo, monah iz Marmutjea blizu

Tura. Gaunilov tekst je poslan Anselmu «koji ga je proCitao sa zadovoljstvom i, zahvalan

svom kriticaru, napisao odgovor koji je, zajedno sa spisom koji mu je poslan, vratio

prijatelju koju mu ga je predao, traieci od njega i svh ostalih koji poseduju njegovu

raspravu, dana njenom kraju dopisu kritiku njegovog argumenta i Anselmov odgovor na tu

kritiku». Ta dva dodatka su prezivela i nude nam korisna razjasnjenja argumenata samog

Proslogiona. Ni u jednom od svojih kasnijih filozofskih spisa Anselm ne razmatra ponovo

svoj ontoloski argument (niti se u tim spisima vraca uzvidenom i kitnjastom stilu koji krasi

Proslogion).

* **Prevod Proslogiona, odeljak II***

Opaska: sintagma «harem samo u misli» je izazivala sumnjc; Anselm razjasnjava da on ne

pretpostavlja da ovo vrhovno bice postoji u stvamosti - cak u toj meri da svoj reductio

zapoCinje suprotnom pretpostavkom, da ono postoji samo u rnisli.

Naslov odeljka II u Proslogionu je «Da Bog stvamo postoji», i to je ono sto je Anselm u

svom Pregodovru obecao da ce dokazati. Medutim, ono sto je formulisano kao zakljucak

odeljka II je sasvim drugaciji stav da postoji nesto od cega nista vece ne moze biti

zamisljeno; i veci deo odeljka se bavi argumentovanjem u prilog bas ovog stava. Ako treba

da konstruisemo Anselmov argument onako kako on to trazi od nas, moramo pretpostaviti

da ova} zakljucak sluzi kao jedna od premisa u argumentu koji zakljucuje da Bog postoji; i

da ve6i deo odeljka II jeste «pro-silogizam» -argument koji podrzava premisu onog pravog

argumenta.

Tom argumentu je potrebna jos jedna premisa pored zak!juc,ka na kraju odeljka; a ona se

moze na6i samo u prvoj recenici odeljka II: «Verujemo da si Ti nesto od cega se nista vece

ne moze zamisliti». Struktura odeljka II tada minijaturizuje strukturu Monologona: tamo se

4

u odeljku I izla.Zu odrezujuce karakteristike Boga; odeljci II-LXXIX izlazu argumente da

postoji samo jedno bice sa tim karakteristikama; a poslednji odeljak dela zakljucuje da Bog

postoji. Ovaj paralelizam po svoj prilici nije slucajan.

Na prvi pogled, Cini se da je Anselmov argument sledeCi:

1) Verujemo daje Bog nesto od cega se nista vece ne moze zamisliti.

2) Postoji nesto od cega se nista vece ne moze zamisliti.

Stoga,

3) Bog postoji

Ovo je oCigledno i skandalozno nevalidno. Bilo bi od pomoCi ako bismo stav 1) sveli na:

la) Bogje nesto od cega se nista vece ne moze zamisliti

Ali ni to nije dovoljno. Iz stavova la) i 2) ne sledi 3) jer je stav la) konzistentan sa

postojanjem vise od jedne stvari od kojih se nista vece ne moze zamisliti, a stav 2) bi bio

zadovoljen nekom od tih stvari koje nisu ta stvar koja je identicna sa Bogom.

Ova teskoca se moze otkloniti tako sto cemo popraviti stav Ia) ili tako da glasi:

1 b) Bog jeste ono od cega se nista vece ne moze zamisliti

ili:

lc) Bilo sta od cega sene moze zamisliti nesto vece jeste Bog.

Cini se da zakljucivanje od stavova lb) i 2) na stav 3) ima sledecu formu:

(A) aje F

(B) Postoji neko F

Stoga: (C) Postoji a

ACini se da zakljucivanje od stavova lc) i 2) na stav 3) imamo sledecu formu:

(A') Bilo kakvo F je identicno sa a

(B') Postoji neko F

Stoga: (C') Postoji a

Obe ove forme zakljucivanja su validne.

Mozemo pomisliti da u tekstu postoji dokaz u prilog stava 1 b) pre nego stava 1 c). Ponekad

se ispred Anselmove kljucne fraze «od cega se niSta vece ne moze zamisliti» nalazi rec

«nesto» ('aliquid qou ... ': nekih trinaest puta u 2 i 3 zajedno), ali na drugim mestima rec «to»

('id quo .. .' ili 'illud quo .. .': jedanaest puta); a potonja verzija je potrebna za stav 1 b). Ali nije

mudro oslanjati se previse na ovu upotrebu; jer koliko vidim, Anselm koristi «nesto» i «to»

5

bez razlike - a najces6e ne koristi nijedan prefiks, i pise samo 'quo ... ' (nekih cetrdeset pet

puta).

Stoga ne6u insistirati da pretenzijama bilo stava lb) ili lc) na to da su one legitimne

modifikacije stava la). Ali moram bar pokusati da poka.Zem daje sam stav la) anselmovski.

Stav 1) tvrdi da verujemo u stav la). Anselmova rec je formalni 'credimus', a credere je

odgovaraju6a rec za religiozno verovanje iii 'veru'; mozda treba Anselmu pripisati stav 1 a)

jer je on predmet hris6anske vere. To je glediste Karl Barta: prema njemu, Anselm nije

zeleo da ubedi iii opovrgne ludu iz Psalma; «znanje koje luda zeli da izlozi i saopsti jeste

znanje koje je specificno za veru, znanje onoga sto se veruje iz sadrzine samog verovanja».

Bartovo glediste je pobralo mnoge pohvale, ali u tekstu mozemo na6i brojne jake dokaze

protiv njega: presudni pasus je u Epistola de Incarnatione Verbi, gde Anselm izjavljuje da

je njegova namera u Monologionu i Proslogionu da dokaze «nuznim razlozima» i «bez

autoriteta Svetog pisma» da su izvesna hriscanska verovanja tacna. Bilo da je u tome uspeo

ili ne, Anselm je svakako nameravao da predstavi argument u prilog postojanja Boga koji

(argument) ne bi pretpostavljao nikakav predmet vere; on nije imao zelju da se prepusti toj

zacudno uzaludnoj vezbi koju mu Bart pripisuje.

Kako bi onda Anselm parirao ludinom oCiglednom odgovoru na stav 1 ): 'Vi mozda verujete,

ali ja ne'? Ponekad se misli da zavrsetak III poglavlja Proslogiona daje potrebnu podrsku

stavu la). Anselm tamo zakljucuje: «Tako Ti, moj Gospode Boze, zaista postojis tako da se

za Tebe ne moze ni misliti da ne postojis. I to s pravom, jer ako neki urn moze zamisliti

nesto bolje od tebe, to stvorenje bi bilo iznad svog Tvorca i rnoglo bi suditi o svom Tvorcu

-a to je potpuno besmisleno.» Ovo bi, pretpostavljam, moglo da proze kao podrska za stav

1 a); ali to je iluzorna podrska, jer nije besmisleno da bi neko stvorenje moglo u navedenom

smislu prosudivati svog tvorca. Stavise, ovo mesto u navedenom pasusu Anselmovog teksta

ima znacaj dodatka ili korolarija argumentu, a ne kao potpora njegovoj prvoj premisi.

Mislim da je bolje prihvatiti nagovestaj iz prve recenice odeljka II, gde se Anselm moli da

mu Bog «da razum veri»; uspeh njegove molitve bi Anselmu dozvolio da zameni

«verujemo» sa «razumemo» i da od stava 1) prede na stav

ld) Razumemo daje Bog nesto od cega se nista ve6e ne moze zamisliti.

Ovo je svakako nesto u staje Anselm verovao: u Monologiumu on kaze: «Svako ko kaze da

Bog jeste ... pod tim razume nista drugo do neku supstancu za koju smatra da je superiorna

6

svakoj drugoj prirodi koja nije Bog.» Posto u opstem slucaju 'a razume da P' povlaci 'P',

stav ld) povlaCi stav la).

Ali ako luda moze racionalno da porekne stav 1 ), on svakako moze da porekne i stav 1 d)?

Takvo poricanjeje barem manje privlacno ako uzmemo da ld) znaCi daje la) konceptualna

istina- koja izraZava, da tako kaZemo, naCin na koji Anselm zeli da razumemo rec 'Bog'.

Postoje cetiri razloga da shvatimo stav 1 d) na ovaj naCin. Prvo, to bi dalo Anselmovom

argumentu dohru pocetnu poziciju. Drugo, to hi se slagalo sa najprirodnijim Citanjem

iJ r recenice koju sam citirao iz .Monologiona. Trece, Anselm u dva navrat~ tvrdi da luda koja

l porice postojanje Boga ne razume znacenje reci 'Bog' kako treba. Cetvrto, stvar je u

istorijskom izvoru stava 1a). Izvestan hroj mesta kod Avgustina i Boetija (sa kojima je

Anselm bio dohro upoznat) sadrze veoma slicne fraze onoj 'aliquid quo nihil maius cogitari

potest', u kojim je kategorijama Anselm prvi put uveo svoju kljucnu formulu (ta formula se

kasnije pojavljuje u nekoliko verzija, koje se medusobno razlikuju na trivijalan naCin); ali

sama fraza se javlja u Predgovoru Senekinim Naturales Questiones: «Sta je Bog? Urn

svemira; sve sto vidite i sve sto ne vidite. Njegova veliCina, od koje se nista vece ne moze

zamisliti (qua nil maius cogitari potest), pripisuje muse samo ako on samjeste sve, ako drzi

svoje delo i spolja i iznutra'. Jedan stari hihliotecki katalog nam pokazuje daje u biblioteci u

Beku na pocetku XII veka hilo dva primerka Senekine knjige, i moguce je da je bar jedna

hila tamo 1077. godine, dokje Anselm hio iguman. Verovatno je daje Anselm bio upoznat

sa ovim delom, i da ga je na formulu oko koje se njegov argument okrece navela ova

recenica iz njenog Predgovora. Ako je to slucaj, ima daljih razloga da pretpostavimo da je

Anselm smatrao stav la) konceptualnom istinom; jer kod Seneke se recenica 'nesto od cega

se nista vece ne moze zamisliti' koristi upravo da hi ohjasnila sta je Bog, iii da bi definisala

rec 'Bog'.

Zakljucujem da je stav la) odgovarajuci izraz Anselmove prve premise; i da mu je on

namenio znacenje konceptualne istine.

Ova interpretacija je potpuno tradicionalna. Akvinski rez1m1ra Anselmov argument na

sledeci naCin: «Ali cim razumemo znacaj Boga, odmah uvidamo da Bog postoji. Jer tom

recju oznacavamo onu stvar od koje se nista vece ne moze zamisliti.» Jedan od Anselmovih

naslednika, Dzon Pekam, nazvao je ovaj srgument ,argumentom uzetim iz definicije"; to je

mislio i sv. Bonaventura kada je opisao ontoloski argument kao argument koji ima pocetnu

tacku u ,univerazlnoj koncepciji ljudskog uma", Cak i Bart prihvata ovu tradiciju i naziva

ovu premisu definicijom, iako ne objasnjava kako jedna definicija moze biti predmet

hriscanske vere.

7

Ova tradicija je ponekad odbacivana na osnovu toga sto Anselmu pripisavuje jednu

oCigledno perverznu nadu - nadu da se postojanje Boga moze dokazati iz definicije. Ali

ludost ove nade nije oCigledna; a mnogobrojne i heterogene altemativne sugestije koje ovi

kriticari iznose su ili netacni, poput ona dva koja sam ranije razmatrao, ili pak jednostavno

nerazumlj ivi.

Do druge premise argumenta, stava 2), dolazi se putem slozenog toka razmisljanja koje

Anselm izlaze u formi reductio ad absurdum. Ovoj reductio su potrebne cetiri premise:

4) Luda razume nesto od cega se nista vece ne moze zamisliti.

5) Sve sto neko razume se nalazi u njegovoj misli.

6) Sve sto se nalazi u neCijoj misli se moze zamisliti da postoji u stvamosti.

7) Vece je postojati u stvamosti nego biti samo u misli.

Premisa 4 i 5 se eksplicitno nalaze u Proslogionu, dok su 6 7 implicitno prisutne.

Opskumost je upadljiva karakteristika ovih premisa.

i) Anselm koristi ,intelligere", ,razumeti" na razlicite naCine. On nam eksplicitno govori da

zanemarimo upotrebu u kojoj iza glagola sledi da-recenica (that-clause). Gaunilo rasvetljava

tu upotrebu u izrazu ,scientia comprehendere", ,zahvatiti znanjem". U Monologionu

Anselm referira na Bozije razumevanje sebe samog, ali se Cini da ukazuje na to da ova

zagonetna predstava nije potrebna u Proslogionu. Trece, Anselm redovno prica, na

aristotelovskom tragu, o razumevanju neke stvari, poznavanju njene sustine ili onoga sto

ona jeste. Cini se da on misli da mozemo razumeti Boga na ovaj naCin, ali opet zeli da

pojasni da ovo nije vrsta razumevanja koju zahteva ontoloski argument. On pazljivo razlikuje

ovaj smisao razumevanja od smisla u kojem se ,intelligere" koristi za znanje onoga sto neka

rec znaCi (,intelligentia" se koristi u smislu ,sensus", ,sententia" ili ,smisao"). ovo je naCin

na koji se taj glagol koristi u premisama 4) i 5) njegove reductio; i to se jasno vidi iz

Anselmovog jezika (,audiens intelligit quid dicens significat") i njegovog rezonovanja u

Odgovoru Gaunilu.

ii) Fraza ,esse in intellectu", ,biti u misli" manje je cesta kod Anselma, i taj mali broj

njenih ponavljanja izvan Proslogiona ne bacaju nimalo svetla na stvar. (Izraz ,in intellectu"

u de Casu Diaboli i de Potestate, ukoliko se upotrebljava u istom smislu kao u Proslogionu,

pokazuju izvesnu promenu u doktrini; jer pokazuju, nasuprot premisi 5) Anselmovog

reductio, da neke reci, posebno 'nihil' mozemo razumeti a da nemamo nista utvrdeno ,u

8

misli". U de Grammatico se 'in intellectu' koristi u znacenju 'in sententia' tj. 'u smislu').

'Intellectus' cesto znaci 'mentalne sposobnosti' ili 'urn'; i u ovom smisluje 'esse intellectu'

cesto suprotstavljeno sa ,esse actu". Ponekad se cini da 'esse intellectu' ne znaCi nista vise

do 'intelligi'; ako dakle asimiliramo 'in intellectu' u 'intellectu', mozemo rasvetliti 'jeste u

misli' kao prosto 'razume se'. Neki komentatori upravo to i rade. Medutim, ova

interpretacija od premise S) Cini trivijalnu tautologiju; A to tesko da je Anselmova namera.

Predlog da 'est in intellectu' znaci 'logicki je moguce' izmice ovom prigovoru, ali je

podlozno jednom drug om; jer 'esse in intellectu', poput 'intelligi' referira na neku osobu

(nesto je u necijoj misli), sto 'logicki je moguce' ne cini.

Bice od pomoCi ako se upitamo zbog cega je Anselmu potrebna premisa S). U izvesnoj tacki

u svom reductio on mora preci sa govora o reCima na govor o stvarima; i doista, taj prelaz je

sam crux ontoloskog argumenta. Upravo smo videli da predikat ' ... razume se' , onako kako

je upotrebljen u reductio, biva primenjen na reci i fraze. Dakle, preciznija verzija premise 4)

ce biti

4a) Luda razume (frazu) 'nesto od cega se nista vece ne moze zamisliti'.

(apostrofi koji se tu i tamo mogu naCi u tekstovima i prevodima Anselma su urednicki

anahronizmi). Posto 4a) govori o reCima, a premisa 6) ocigledno nema nikakav uticaj na

prelaz sa govora o recima na govor o stvarima, taj prelaz se moze otkiri samo u premisi S).

U ovom obliku, premisa S) je neadekvatna; sa premisom 4a) ona u najboljem slucaju moze

dati:

8) (fraza) 'nesto od cega se nista vece ne moze zamisliti' je u ludinoj misli.

A premisa 8) ne moze Anselmu pomoCi da donese svoj zakljucak (iako se Cini da on okolisa

oko toga u Odgovoru Gaunilu). Anselm umesto premiseS) zeli nesto ovako:

Sa) Ako bilo ko razume neku rec ili frazu o X, onda je Xu njegovoj misli.

(gde tip reCi ili fraze mora naravno biti prilicno strogo ogranicen). Pretpostavicu da je pod

premisom S) Anselm podrazumevao premisu Sa).

Ovo Citanje pravi razliku izmedu biti razumljen od biti u misli, ali jos uvek ne razjasnjava

smisao izraza 'esse in intellectu'. Anselmova frazaje preteca 'esse intentionale' Akvinskog.

Grubo receno, neka stvaar ima 'intencionalno bice' ako je objekt nekog mentalnog stava -

ako se ona misli, zna, zeli, trazi, ili sta sve ne. Ovo navodi na konstruisanje izraza 'X je u y-

ovoj misli' kao 'y ima neki pozitivan mentalni stav prema X' (kazem 'pozitivan mentalni

stav' da bih iskljuCio one vrste mentalnih stavova poput bivanja u potpunom ~u,

zaboraviti itd.). Prednost ove sugestije je sto Cini premisu Sa) istinitom, ali njena ~rot~~~~ 1

laznom: jer svako ko razume neku rec o X ima neki mentalni stav prema X (npr. taj da je u

7

Ova tradicija je ponekad odbacivana na osnovu toga sto Anselmu pripisavuje jednu

oCigledno perverznu nadu - nadu da se postojanje Boga moze dokazati iz definicije. Ali

ludost ove nade nije ocigledna; a mnogobrojne i heterogene alternativne sugestije koje ovi

kriticari iznose su ili netacni, poput ona dva koja sam ranije razmatrao, ili pak jednostavno

nerazumljivi.

Do druge premise argumenta, stava 2), dolazi se putem slozenog toka razmisljanja koje

Anselm izlaze u formi reductio ad absurdum. Ovoj reductio su potrebne cetiri premise:

4) Luda razume nesto od cega se nista vece ne moze zamisliti.

5) Sve sto neko razume se nalazi u njegovoj misli.

6) Sve sto se nalazi u necijoj misli se moze zamisliti da postoji u stvarnosti.

7) Vece je postojati u stvarnosti nego biti samo u misli.

Premisa 4 i 5 se eksplicitno nalaze u Proslogionu, dok su 6 7 implicitno prisutne.

Opskurnost je upadljiva karakteristika ovih premisa.

i) Anselm koristi ,intelligere", ,razumeti" na razlicite naCine. On nam eksplicitno govori da

zanemarimo upotrebu u kojoj iza glagola sledi da-recenica (that-clause). Gaunilo rasvetljava

tu upotrebu u izrazu ,scientia comprehendere", ,zahvatiti znanjem". U Monologionu

Anselm referira na Bozije razumevanje sebe samog, ali se Cini da ukazuje na to da ova

zagonetna predstava nije potrebna u Proslogionu. Trece, Anselm redovno prica, na

aristotelovskom tragu, o razumevanju neke stvari, poznavanju njene sustine ili onoga sto

ona jeste. Cini se da on misli da mozemo razumeti Boga na ovaj naCin, ali opet zeli da

pojasni da ovo nije vrsta razumevanja koju zahteva ontoloski argument. On pazljivo razlikuje

ovaj smisao razumcvanja od smisla u kojem se ,intelligere" koristi za znanje onoga sto neka

rec znaCi (,intelligentia" se koristi u smislu ,sensus", ,sententia" ili ,smisao"). ovo je naCin

na koji se taj glagol koristi u premisama 4) i 5) njegove reductio; i to se jasno vidi iz

Anselmovog jezika (,audiens intelligit quid dicens significat") i njegovog rezonovanja u

Odgovoru Gaunilu.

ii) Fraza ,esse in intellectu", ,biti u misli" manje je cesta kod Anselma, i taj mali broj

njenih ponavljanja izvan Proslogiona ne bacaju nimalo svetla na stvar. (Izraz ,in intellectu"

u de Casu Diaboli i de Potestate, ukoliko se upotrebljava u istom smislu kao u Proslogionu,

pokazuju izvesnu promenu u doktrini; jer pokazuju, nasuprot premisi 5) Anselmovog

reductio, da neke reci, posebno 'nihil' mozemo razumeti a da nemamo nista utvrdeno ,u

8

misli". U de Grammatico se 'in intellectu' koristi u znacenju 'in sententia' tj. 'u smislu').

'Intellectus' cesto znaci 'mentalne sposobnosti' ili 'um'; i u ovom smisluje 'esse intellectu'

cesto suprotstavljeno sa ,esse actu". Ponekad se cini da 'esse intellectu' ne znaCi nista vise

do 'intelligi'; ako dakle asimiliramo 'in intellectu' u 'intellectu', mozemo rasvetliti 'jeste u

misli' kao prosto 'razume se'. Neki komentatori upravo to i rade. Medutim, ova

interpretacija od premise 5) cini trivijalnu tautologiju; A to tesko da je Anselmova namera.

Predlog da 'est in intellectu' znaCi 'logicki je moguce' izmice ovom prigovoru, ali je

podlozno jednom drugom; jer 'esse in intellectu', poput 'intelligi' referira na neku osobu

(nesto je u necijoj misli), sto 'logicki je moguce' ne Cini.

Bice od pomoCi ako se upitamo zbog cega je Anselmu potrebna premisa 5). U izvesnoj tacki

u svom reductio on mora preCi sa govora o reCima na govor o stvarima; i doista, taj prelaz je

sam crux ontoloskog argumenta. Upravo smo videli da predikat ' ... razume se' , onako kako

je upotrebljen u reductio, biva primenjen na reCi i fraze. Dakle, preciznija verzija premise 4)

ce biti

4a) Luda razume (frazu) 'nesto od cega se nista vece ne moze zamisliti'.

(apostrofi koji se tu i tamo mogu naci u tekstovima i prevodima Anselma su urednicki

anahronizmi). Posto 4a) govori o reCima, a premisa 6) oCigledno nema nikakav uticaj na

prelaz sa govora o reCima na govor o stvarima, taj prelaz se moze otkiri samo u premisi S).

U ovom obliku, premisa 5) je neadekvatna; sa premisom 4a) ona u najboljem slucaju moze

dati:

8) (fraza) 'nesto od cega se nista vece ne moze zamisliti' je u ludinoj misli.

A premisa 8) ne moze Anselmu pomoCi da donese svoj zakljucak (iako se Cini da on okolisa

oko toga u Odgovoru Gaunilu). Anselm umesto premise 5) zeli nesto ovako:

Sa) Ako bilo ko razume neku rec iii frazu oX, ondaje Xu njegovoj misli.

(gde tip reCi ili fraze mora naravno biti prilicno strogo ogranicen). Pretpostavicu da je pod

premisom 5) Anselm podrazumevao premisu Sa).

Ovo citanje pravi razliku izmedu biti razumljen od biti u misli, ali jos uvek ne razjasnjava

smisao izraza 'esse in intellectu'. Anselmova frazaje preteca 'esse intentionale' Akvinskog.

Grubo receno, neka stvaar ima 'intencionalno bice' ako je objekt nekog mentalnog stava-

ako se ona misli, zna, zeli, trazi, ili sta sve ne. Ovo navodi na konstruisanje izraza 'X je u y-

ovoj misli' kao 'y ima neki pozitivan mentalni stav prema X' (kazem 'pozitivan mentalni

stav' da bih iskljuCio one vrste mentalnih stavova poput bivanja u potpunom ~u,

zaboraviti itd. ). Prednost ove sugestije je sto cini premisu 5a) istinitom, ali njena ~mt~~ c~ I laznom: jer svako ko razume neku rec o X ima neki mentalni stav prema X (npr. taj da je u

9

stanju da misli oX); ali moguce je imati neki mentalni stav oX a ne znati nijednu rec oX

(psi zele kosti).

iii) 'Cogitare', za sta preferiram prevod 'zamsiliti' prevodu 'poimati' ili 'misliti (na)',

Anselm ponekad koristi da bi oznaCio mentalne operacije uopste; ali nas interesuje njeno

specificno kognitivno znacenje. U ovom smislu iza nje moze slediti ili da-recenica ili fraza

sa1memcom.

Izraz 'Cogitare da P' je dvosmislen. U jednom smislu on znaCi 'verovati da P', ali to je za

nas nebitno. Anselm raujasnjava drugu vrstu kogitacije kao 'reci u svom srcu (ili umu)'; ova

vrsta govorenja nije sud ili 'mentalna tvrdnja' vee pre mentalno recitovanje recenice 'P'.

Kogitacija je u ovom smislu stvar imanja misli da P, iii (u izvesnom smislu reCi)

pretpostavljanja iii zamisljanja da P.

Kogitiranje neke stvari takode ukljucuje neko mentalno recitovanje. Anselm objasnjava ovo

da velikom broju mesta u Monologionu. Ne mislim da je njegovo izlaganje sasvim

konzistentno, ali Cini se da njegov centralni deo jeste: kogitirati neku stvar znaCi proizvesti

njenu 'lokuciju' na jedan od tri nacina: a) reCi njeno ime (ili jedno od njenih imena) naglas;

b) reCi njeno ime (iii jedno od njenih imena) sotto voce iii mentalno; ili c) zamisliti njenu

culnu figuru ili misliti o njenoj sustini. Sve ove 'lokucije' koriste reci (verba): lokucije tipa

c) koriste reCi u tom univerzalnom mentalnom jeziku za koji je Anselm, sledeCi Aristotela,

verovao da je zajednicki svim racionalnim ljudima i nuzni uslov znacenja razliCitih jezika

kojima oni govore. Prva, nizerazredna lokucija je verovatno ono sto Anselm misli kada

govori o kogitiranju reCi; i ovo je jedini naCin na koji je ludi dopusteno da kogitira Boga.

Anselm je primarno zainteresovan za punokrvno kogitiranje tipa c): ta cinjenica i pozeljnost

nalazenjajedne jedine reCi koja bi pokrila obe glavne upotrebe glagola 'cogitare' objasnjava

moju preferenciju prevoda 'zamisliti'. Naravno, kao sto iz kogitiranja da P ne sledi

verovanje da P, tako iz kogitiranja da x ne sledi verovanje da x postoji.

iv) Postoje dve pocetne teskoce sa premisom 7). Prvo, ta predstava 'veliCine' je daleko od

toga da je transparentna; odgodicu razmatranje toga za neko naredno poglavlje.

Drugo, premisa 7) dopusta prosirenje na jedan od sledeCih naCina:

7a) Ako je Xu neCijoj misli i ne postoji u stvarnosti, a Y postoji u stvarnosti, onda je Y vece

odX.

7b) Ako su Xi Y potpuno slicni osim toga sto je Xu necijoj misli a ne postoji u stvarnosti, a

Y posto j i u stvarnosti, onda j e Y vece od X.

(Mozda bi konjunkt: 'i Yje u neCijoj misli' trebalo da dodamo i antecedensima premisa 7a) i

7b ); ali to je nepotrebno komplikovanje ). Cini se da je 7a) Gaunilova interpretacija premise

10

7), a Anselm ga ne ispravlja. Ali 7b) je tradicionalno citanje Anselmove premise, i nema

sumnje da nju treba preferirati. U analizi reductio, medutim, upotrebicu premisu 7a);

jednostavnost je prednost tog pristupa, i mislim da ne predstavlja falsifikovanje

Anselmovog razmisijanja.

Pogledajmo sada tok reductio. Ispostavilo se da su njene cetiri premise sledece:

PI) Luda razume (frazu) 'nesto od cega se niSta vece ne moze zamisliti'.

P2) Ako neko razume rec iii frazu oX, ondaje Xu njegovoj misli.

P3) Ako je Xu neCijoj misli, onda on moze zamisliti da X postoji u stvamosti.

P4) Ako je X u neCijoj misli a ne postoji u stvamosti, onda ako nesto postoji u stvamosti,

ono je vece od X.

Pretpostavimo negaciju zakljucka koji reductio treba da dokaze:

NZ) Nesto od cega se nista vece ne moze zamisliti ne postoji u stvamosti.

Iz PI) i P2) sledi (eliminacija univerzalnog kvantifikatora i modus ponens):

i) Nesto od cega se niSta vece ne moze zamisliti se nalazi u ludinoj misli.

Slicno tome, i) i P3) daju:

ii) Luda moze zamisliti da nesto od cega se nista vece ne moze zamisliti postoji u

stvamosti

Tada, i), ii), P4) i NZ) daju:

iii) Luda moze zamisliti nesto vece od onoga od cega se nista vece ne moze zamisliti.

Ali to je besmisleno; otud je NZ) lazno, i stav:

C) Nesto od cega se nista vece ne moze zamisliti postoji u stvamosti

je istinit. C) je naravno verzija stava 2), druge premise ontoloskog argumenta. ~=1~;~\if< ev

Ovde postoji vise teskoca. Pocnimo sa prvim ffik~ bct''i) prema PI) i P2). Na prvi

pogled ovo deluje nevalidno: termini kojima se z~~~~n~~je promenljiva 'x' u formulama

oblika 'x je P' moraju biti singularni termini koji ~ da referiraju na neki objekt; ali

'nes~od cega se nista vece ne moze zamisliti', koje zamenjuje 'x' u toku ove inference nije

singulami termin. (Pretpostavimo da su supstitucije ove vrstc dozvoljene: onda nijedan stav

oblika 'Sve je F' ne bi bio istiniti, jer bi se 'x je F' uvek ispostavio kao lazan za harem jedno

zamenjivanje 'x', naime za 'nesto sto nije F' .) Anselm ovde mozda ima malo manevarskog

prostora; ali vremenom ce biti primoran da zameni 'nesto od cega se ... ' u premisi PI), i

shodno tome u stavovima NZ), i), ii), iii) i C) stavom 'jedina stvar od koje se ... '; kao sto

smo vi deli, ova zamena se vee moze naci u Anselmovom tekstu.

11

Sa ovom zamenom, prva dva koraka u argumentu su 1egitimna: sta je sa trecim korakom,

izvedenim iz iii)? Ako stav 'stvar od koje se nista vece ne moze zamisliti' predstavimo kao

'a', i) postaje:

i*) aje u ludinoj misli

a ii) postaje:

ii*) Luda moze zamisliti da a postoji u stvarnosti.

Slicno tome, NZ) ce se javiti kao:

NZ*) a ne postoji u stvarnosti. , A

F~ ~~<--, i ,,.~,-"C.: ·, ~ 't1 1.A.1 ""' c' ~: ·_ : ).;;:v,;;.J · ""1 ''< Sada, iz P4) sledi (universal instantiation): ·."--'

11 '

v.:.v'C>-<~},+ ,, •'lc)V:t

iv) Ako je au neCijoj misli i a ne postoji u stvarnosti, onda ako nesto postoji u stvamosti,

ono je vece od a.

Iz i*) trivijalno sledi da:

v) aje u neCijoj mis1i.

Konjunkcija v) i NZ*) je identicna sa antecedensom stava iv); iz toga mozemo dedukovati:

vi) Ako nesto postoji u stvarnosti, ono je vece od a.

Na ovom mestuje tok Anselmove misli zamracen; jasno je da moramo nesto uraditi sa ii*),

ali sta? Mogu samo predloziti sledece razmisljanje: prvo, tfba nam dalja premisa koja mi

nam omogu6ila da baratamo zamisljanjima:

P5) Ako vazi ako P onda Q, onda svako ko moze zamisliti da P moze zamisliti da Q.

Dalje, zakljucujemo iz vi), i eliminacijom univerzalnog kvantifikatora :

vii) Ako a postoji u stvamosti, onda je a vece od a.

Ovo nam sa P5 daje:

viii) svako ko moze zamisliti da a postoji u stvarnosti moze zamisliti da je a vece od a.

Onda iz ii*) i viii) sledi:

ix) Luda moze zamisliti da je a vece od a.

Ako se uzme da ovo povlaCi:

x) Luda moze zamisliti nesto vece od a

mozemo zakljuCiti na:

xi) Nesto vece od a se moze zamisliti.

Imajuci u vidu znacenje 'a', xi) mozemo proCitati kao primer formule 'ne-F je F' ('Stvar od

koje se nista vece ne moze zamisliti je takva da se nesto vece od nje moze zamisliti'); jasno

je da Anselm misli daje ona takva besmislena. Otud on zakljucuje negaciju od NZ*) naime:

xii) a postoji u stvarnosti.

12

A ovo, iako nije identicno sa C), svakako povlaci C).

U svom Odgovoru Gaunilu Anselm nudi neke drugaCije verzije svoje reductio. Prvo, kao

odgovor na Gaunilov prigovor da luda nema a u svojoj misli, Anselm u formi reductio

iznosi dva argumenta da bi zakljucio da ako a moze biti zamisljeno, a postoji. Ovi

argumenti ce obaviti isti posao kao Anselmova prvobitna reductio ako su dopunjena nekom

premisom o zamislivosti Boga koja odgovara premisi Pl. Drugo, na kraju Odgovora, jedna

verzija reductio iz Proslogiona II biva prilagodena jednom novom zakljucku. Reci cu nesto

o tom argumentu kasnije u poglavlju; druga dva argumenta, koliko vidim, ne uvode nikakve

bitne novine, i ostavljam ih na istra2:ivanje znatizeljnom Citaocu.

IV

Anselmovi i Dekartovi savremenici su se smesta suprotstavili njihovim argumentima

sastavljajuCi satiricne dokaze koji su, kako su tvrdili, tacno odrazavali logicku strukturu

ontoloskih argumenata, i takode imali oCigledno pogresne zakljucke. Katerus je prilicno

slabasno proizveo postojeceg lava; Gasendi savrsenog Pegaza; Dzon Pekam Mt.Everest u

Parizu, Gaunilo izgubljeno ostrvo. Skorasnji 'ontoloski dokaz nepostojanja davola' treba

nesumnjivo Citati na isti naCin.

Izlozicu najraniji i najbolji od tih navodnih protivdokaza, Gaunilov argument izgubljenog

ostrva.

***Gaunilov argument***

1) Izgubljeno ostrvo je ostrvo od kojeg ne mozemo zamisliti nadmocnije.

2) Ostrvo od kojeg ne mozemo zamisliti nadmocnije postoji.

Uzima se daje premisa 1) tacna iz definicije; a pretpostavljamo da se 2) ustanovljava putem

jedne reductio slicnoj Anselmovoj.

Svako ko tvrdi validnost ontoloskog argumenta u jednoj od njegovih klasicnih formi mora

pokazati ili da Gaunilovo ostvro nije fer paralela Bogu, ili da, uprkos Merkatoru, negde

mozemo naCi Izgubljeno ostrvo. Anselm odgovara na sledeci nacin:

,Samouvereno tvrdim da ako mi iko nade nesto sto postoji ili u stvarnosti ili samo u misli,

osim onoga od cega nista vece ne mozemo zamisliti, a cemu legitimno odgovara struktura

mog rezonovanja, naci cu mu i dati mu Izgubljeno ostrvo koje vise nece morati da bude

izgubljeno."

13

Anselm dalje trazi od Gaunila da uradi upravo ono sto on tvrdi da je uradio - da pronade

adekvatnu paralelu Bogu. On i ne pokusava da poka:Ze zasto Gaunilovo ostrvo nije takva

paralela.

Sv. Bonaventura je ocigledno osetio da je Anselmov odgovor bio nedovoljan. On je rekao

,kada govorim o nekom ostrvu od kojeg ne se moze zamisliti nijedno bolje, postoji

odvratnosti izmedu subjekta i predikta; jer ostrvo znaCi defektivno bice (ens defectivum)".

Bonaventurin odgovor se uCitava u Anselmov na osnovu jedne recenice u Monologionu. Ali

to pripisivanje nije plauzibilno; i u svakom slucaju nista se ne moze reCi o Bonaventurinim

primedbama.