Број 1124 30. новембар 2014. Година LV Излази месечно

Велики успехметалаца

Настављена санација „Тамнаве”

Тешка несрећа на Пољу „Д”

Век од Колубарске битке

ЈП Е

ПС

- Л

ИС

Т П

РИВ

РЕД

НО

Г Д

РУШ

ТВА

ЗА

ПРО

ИЗВ

ОД

ЊУ,

ПРЕ

РАД

У И

ТРА

НС

ПО

РТ У

ГЉА

РУ

ДА

РСК

ОГ

БАС

ЕНА

„К

ОЛ

УБА

РА”

Д.О

.О. Л

АЗА

РЕВ

АЦ

КОЛУБАРА

Оснивач Привредног друштва:ЈП „Електропривреда Србије”

Директор:Александар Обрадовић

Оснивач и издавач:Привредно друштво за производњу, прераду и транспорт угља Рударски басен „Колубара” д.о.о.

Директор РБ „Колубара”:Милорад Грчић

Руководилац Одељења за информисање и главни и одговорни уредник: Проф. др Милорад Ђоковић

Технички уредник:Милош Павловић

Фото-репортери: Александар Рашин, Милан Цвијетић

Адреса Одељења за информисање и Редакције листа „Колубара”: Карађорђева 37, 11550 Лазаревац Тел: 011/785-5087, 785-5086, 785-5089www.rbkolubara.rsredakcija@rbkolubara.rs

Насловна страна: Посета председника Владе Србије „Колубари”

(Снимио: Милан Цвијетић)

Последња страна: Нови багер на „Тамнава-Западном пољу”

(Снимио: Милан Цвијетић)

30. новембар 2014, бр. 1124 Тираж:15.000 примерака

Први број изашао 24. септембра 1960. године

Штампа: Службени гласник, Београд, Јована Ристића 1,Штампарија, Лазаревачки друм 13-15

Агенција за привредне регистре Србије – NV000060CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд 658(497.11) (085.3)Месечно: ISSN 1451-2890=Колубара (Лазаревац)COBISS.SR-ID 18604290

С А Д Р Ж А Ј

КОЛУБАРАброј 1124, 30. новембар 2014.

Тешка несрећа на Површинском копу Поље „Д” .................4На траци живота ............................................................5Угаљ са „Западног поља” половином децембра ............. 6-7Према новом билансу .......................................................8Почело склапање новог колоса ................................... 10-11Багери из домаће фабрике...............................................12

АКТУЕЛНО

Афирмација виноградарства .........................................33Сала спортистима ........................................................33

ХРОНИКА

Отворене нове резерве угља ............................................13Снег их неће изненадити ................................................14

ОГРАНЦИ

Скок рањеног лава...........................................................19Битка на Колубари је наша Марна ......................... 20-21Подигли скулптуру српском Солунцу ..................... 22-23Сећање на тријумф српских јунака ...............................25

ЈУБИЛЕЈ

Документ за цео ЕПС ....................................................26

СИНДИКАТ

Јесен добрих вибрација ...................................................35Тешко до луке спаса ........................................................36

СПОРТ

Приче из пећина .............................................................34Фигуре из реалног света .................................................34

КУЛТУРА

Захтев је поднет, министарство тражи допуну ..... 16-17

ЗЕЛЕНА СТРАНА

Посета премијера Александра Вучића „Колубари”

6-7

Век од Колубарске битке

19-25

Сарадња са „14. октобром”

12

Почело склапање новог багера

10-11

Отворене нове резерве угља

13

� Број 1124 � 30. новембар 2014. � Година LV � Излази месечно

Велики успехметалаца� Настављена санација „Тамнаве”� Тешка несрећа на Пољу „Д”� Век од Колубарске битке

ЈП Е

ПС

- Л

ИС

Т П

РИВР

ЕДН

ОГ

ДРУ

ШТВ

А З

А П

РОИ

ЗВО

ДЊ

У, П

РЕРА

ДУ

И Т

РАН

СП

ОРТ

УГЉ

А Р

УД

АРС

КО

Г БА

СЕН

А „

КО

ЛУ

БАРА

” Д

.О.О

. ЛА

ЗАРЕ

ВАЦ

КОЛУБАРА

4 ТЕШКА НЕСРЕЋА НА ПОВРШИНСКОМ КОПУ ПОЉЕ „Д”

Н а Површинском копу Поље „Д” 22. новембра дошло је до те­

шке несреће на послу у којој је од последица повређивања преми­нуо Горан Поповић (35), док су дво­ји ца његових колега повређени, Дар-ко Крсмановић теже и Марко Ћосић лакше.

До несреће је дошло приликом оба­вљања свакодневних послова припре­мних радова на Пољу „Д”, када је у току постављања понтона дошло до по­пуштања крана на машини цевополага­чу, која је пала на тројицу радника. Горан Поповић је после повређивања преминуо на путу до амбуланте, Дарко Крсмановић је тешко повредио ногу и опери­сан је у Ургентном центру, Марко Ћосић је задобио лакше повреде главе и после прегледа пуштен је на кућно лечење.

После несреће на терен су изашле екипе Службе за безбедност и заштиту на раду РБ „Колубара” и истражни ор­гани који ће утврдити узроке несреће.

Повређеног Крсмановића посетили су у Ургентном центру министар здра­вља Златибор Лончар, министар рудар­ства и енергетике Александар Антић, директор ЕПС Александар Обрадовић и директор Рударског басена „Колуба­ра” Милорад Грчић, који су се на лицу места упознали са здравственим ста­њем повређеног.

Настрадали Поповић, за кога сви имају само речи похвале, напорно је радио у „Колубари” да би поро­дици омогућио пристојан живот. Иза себе је оставио супругу и троје малолетне деце. Сахрањен је у уторак 25.новембра у родном месту Дучина, код Сопота.

Т. С.

Погинуо радник Горан Поповић

Позитивне оцене пројекта

У склопу активности везаних за праћење реа­лизације пројекта испумпавања воде са По­вршинског копа „Тамнава­Западно поље”, де­

легација Светске банке посетила је „Колубару” 24. новембра. Том приликом било је речи о односу Ру­дарског басена према странама заинтересованим у процесу, а радило се и на анализи социјалних пита­ња повезаних са пројектом. Представници банке на крају обиласка нису имали ниједну примедбу.

Када је реч о активностима које прате испумпа­вање, током новембра настављено је изловљавање рибље млађи у воденим ревирима, која је заоста­ла након значајног повлачења воде. Сва евакуисана млађ враћена је у реку Колубару. Интензивиран је еко­надзор флоре и фауне у зони реализовања про­јекта, као и еко­надзор над потопљеним шумским газдинством, са циљем његовог ослобађања и услов­ног складиштења. Акредитована лабораторија „Пре­раде” свакодневно врши мониторинг квалитета воде у реци Колубари и резултати су задовољавајући.

Како се наводи у извештају Сектора за заштиту и унапређење животне средине, редовно се ажу рира, контролише и врши надзор свих активности ис пумпа­вања. Од почетка реализације про јекта није било по­зива, жалби и пријава заинтересовних страна по било ком основу везано за реализацију пројекта. Н. Ж.

ПРЕДСТАВНИцИ СВЕТСКЕ бАНКЕ У РУДАРСКОМ бАСЕНУ „КОлУбАРА”

Брига о заштити животне средине

КОЛУБАРА

БР

ОЈ

1124

5САТ ОТКУЦАВА

На траци живота

В ећина грађана Србије је мирно проводила викенд када смо у суботу, 22. новембра, до­били вест да је на Површинском копу Поље

„Д”, у време редовног обављања посла, дошло до тешке несреће у којој је настрадао радник Горан Поповић, док је теже повређен Дарко Крсмано­вић, а лакше Марко Ћо сић. Срећом, обојица по­вређених су ван животне опасности.

Ова несрећа на послу још једном је потврдила да је рударство „професија са девет кора” и да је ра­дити у непосредној производњи, упркос бројним ме­рама превентиве и заштите на раду, увек ризично, с обзиром да се не могу предвидети све околности које доводе до повреда са трагичним исходом. Тако је одувек било, у јамском рударењу, где су се несреће често дешавале, а тако је и данас, на површин­ским коповима и другим деловима „Колубаре”, где су радници даноноћно суочени са могућношћу по­вређивања на раду.

Када се деси несрећа на послу, то је бол која допире до сваког запосленог „Колубаре”, а најтеже је породицама настрадалих радника. Не треба сумњати да ће РБ „Колубара”, њено руководство, синдикална организација и сви запослени, као и увек када у сличним ситуацијама треба испо љити солидарност, све учинити да се породицама на­страдалих пру жи конкретна помоћ.

С друге стране, упркос несрећа­ма на послу, производња не стаје. РБ „Колубара” улаже максималне напоре да санира последице мајских поплава, због којих је заустављена про изводња на два копа. Оно што се ради на „Тамнава­Западном пољу”, где се у изузетно тешким услови­ма и великим залагањем запослених врши испумпавање тамнавског је­зера, може се сматрати правим подвигом, о чему су крајем новем­бра позитивно мишљење дали и стручњаци Светске банке која фи­нансира овај пројекат. Упоредо са радовима на смањењу нивоа језера, води се рачуна да се заштити животна средина у складу са највишим стандардима Европске уније.

За једанаест месеци РБ „Колубара” ће, сходно новом ребалансу плана производње који је усагла­шен са реалним могућностима копова, произве­сти око 21,5 милиона тона угља, што се, после поплава, може сматрати великим успехом. Наве­дени резултати су остварени уз знатно смањење трошкова пословања, избалансираном пословном политиком, поштујући захтев Владе Србије да ја вна предузећа морају бити највећи ослонац еко­номске и привредне ста билизације Србије.

У сагледавању важних догађаја између два бро ја листа „Колубара” треба истаћи да ће наше при­вредно друштво, у оквиру корпоративне одговор­ности, дати свој допринос достојном обележавању стогодишњице Колубарске битке, с обзиром да ће, како је најављено, централна свечаност у Србији овим поводом бити одржана 14. децембра у Лаза­ревцу.

Пише: др МилорадЂоковић

Упркос бројним превентивним мерама рад у непосредној производњи, посебно на површинским коповима, јесте високоризичан, јер се не могу предвидети све околности које доводе до несрећа на послу

6 ПРЕМИЈЕР владЕ сРбИЈЕ алЕксандаР вУЧИЋ ПРИсУсТвОваО ПОкРЕТаЊУ нОвОГ баГЕРа У РУдаРскОМ басЕнУ „кОлУбаРа”

Угаљ са „Тамнава-Западног поља” половином децембра

П ремијер Србије Александар Вучић посетио је 15. новембра Рударски басен „Колуба-ра” и присуствовао покретању новог багера

SchRs740L, чији транспорт са монтажног плаца на радну локацију на површинском копу „Тамнава-За-падно поље” је започет тога дана након 18 месеци монтаже.

Премијер Вучић, који је био у друштву мини-стра рударства и енергетике Александра Антића, директора „Електропривреде Србије” Александра Обрадовића, директора Рударског басена „Колуба-ра” Милорада Грчића и њихових сарадника, као и председника синдикалних организација ЕПС-а и „Колубаре” Милана Ђорђевића и Миодрага Ранко­ви ћа, пред бројним новинарима говорио је о томе ка ко напредује санација штете од поплава на најве-ћем колубарском угљенокопу.

– До сада смо испумпали 93 милиона кубика во-де, што је око половина од 187 милиона колико се у „Тамнава-Западно поље” улило половином маја. Очекујем да до првих угљених етажа дођемо већ за двадесетак дана, око 5. децембра. Део производње биће обновљен већ средином децембра, а пуна про-изводња на овом копу требало би да буде достигнута крајем јануара, најкасније почетком фебруара – ре-као је Вучић.

Председник Владе је истакао да су ови рокови важ-ни не само због редовне производње угља и електрич-не енергије, већ и због чињенице да је у питању фак-тор који битно повећева бруто домаћи производ. Он је напоменуо да се тренутно на депонијама ТЕНТ-а налази више од 1.470.000 тона угља.

– То значи да ове зиме неће бити никаквих про-блема у вези са снабдевањем електричном енерги-јом. Неће бити ни њеног поскупљења, свакако не до пролећа, лета наредне године.

У најтежим условима, поред велике несреће која нас је задесила, ови људи су вредно радили и успе-ли да заврше огроман посао. Желим да похвалим све фирме које учествују у послу испумпавања, али и да истакнем да сам данас посебно поносан на нови „гло-дар” који су, заједно са колегама из немачке фирме „Thyssen Krupp”, направили инжењери и радници „Колубара-Метала” – рекао је Вучић и додао да „чудо” висине 34 метра и тешко 1.700 тона чека да вода буде испумпана и да, након постављања транспортних трака, почне са радом.

Очекујем да до првих угљених етажа дођемо већ за двадесетак дана. део производње биће обновљен средином децембра, а пуна производња на овом копу требало би да буде достигнута крајем јануара, најкасније почетком фебруара – рекао је председник владе

Премијер Вучић задовољан успехом „Колубаре”

КОЛУБАРА

БР

ОЈ

1124

7ПРЕМИЈЕР владЕ сРбИЈЕ алЕксандаР вУЧИЋ ПРИсУсТвОваО ПОкРЕТаЊУ нОвОГ баГЕРа У РУдаРскОМ басЕнУ „кОлУбаРа”

Угаљ са „Тамнава-Западног поља” половином децембраУ овом тренутку, из великог језера на „Тамна-

ва-Западном пољу” дневно се пумпама избацује око два милиона кубних метара воде. Одређена коли-чина угља високе калоријске вредности чува се на депонији у Термоелектрани „Колубара”, а план је да она буде искоришћена тако да се продужи век повр-шинског копа „Велики Црљени”, што ће, такође, до-принети премошћавању кризе настале након мајског прекида производње.

– Ово су, за сада, добре вести и, ако све буде у реду, срешћемо се поново за неких месец, два да видимо пуну производњу како тече и да с поносом још једном покажемо да смо један од највећих произвођача угља и електричне енергије у региону – рекао је премијер Вучић и додао да жели да се, осим радницима „Ко-лубаре”, захвали и министарству, Рударско-топиони-чарском басену „Бор” и свима осталима који су по-могли у испумпавању.

Иначе, нови „глодар” пројектован је тако да мо-же да ради на откопавању и угља и откривке и има

капацитет 4.800 метара кубних на сат. Његов транс-порт на радну позицију обављен је посебно при-премље ном трасом дугом шест километара, брзи-ном три до пет метара у секунди. Пројекат куповине опреме, чија вредност је износила око 17,9 милиона евра, финансиран је из сопствених средстава „Елек-тропривреде Србије”. Монтажа багера један је од најзначајних послова Огранка „Метал”, који је недав-но враћен под окриље свог оснивача, Рударског басе-на „Колубара”.

а. Павловић

нови „глодар” пројектован је тако да може да ради на откопавању и угља и откривке, има капацитет 4.800 метара кубних на сат, пројекат је коштао око 17,9 милиона евра, а финансиран је из сопствених средстава ЕПс-а

g Разлог за понос

Након што је разбијена флаша шампањца, чиме је нови багер симболично започео свој радни век у „Колубари”, премијер Вучић питао је окупљене да ли су, као грађани, поносни на оно што смо као држава направили.

– Погледајте како импресивно изгледа, заиста имамо разлога за радост. Ту су и синдикалци, људи који деценијама раде у „Колубари”, и они су поносни на то што смо у стању да овако нешто урадимо – рекао је Вучић.

Нови багер има капацитет 4.800 метара кубних на сат

8 ДЕСЕТОМЕСЕЧНА ПРОИЗВОДЊА У РУДАРСКОМ БАСЕНУ „КОЛУБАРА”

Према новом билансу

Р ебалансом планова производње, који су ура­ђени због последица мајских поплава, пре­двиђено је да у 2014. години буде произве­

дено 24,6 милиона тона угља и 57,1 милион кубика јаловине. Овим је досадашњи биланс угља смањен за 5,8 милиона тона, а откривке за 11 милиона кубика.

За првих девет месеци, према подацима Службе за координацију производње, у Рударском басену „Колубара” ископано је 19.707.085 тона лигнита, што представља остварење плана од око 97 одсто. Највише угља је произведено на Пољу „Д”, 8.937.798 тона, или пет одсто мање од плана. Коп „Тамнава­Западно поље” је, са ископаних 5.747.973 тоне угља до мајских поплава, десетомесечни план пребацио за око један одсто.

На Пољу „Велики Црљени” произведено је 3.460.746 тона лигнита или 21 одсто изнад плана. Поље „Б” је дало 1.560.568 тона угља и план остварило са 63 одсто.

У РБ „Колубара”, на три површинска копа, у ок­тобру је ископано 1.938.148 тона лигнита, што је за око десет одсто мање од плана. Највећу производњу је имао коп Поље „Д”, 1.011.570 тона лигнита или 82

одсто од планом предвиђених количина. Највећи пребачај плана од 21 одсто остварио је коп „Велики Црљени”, на коме је ископано 749.122 тона лигнита. Поље „Б” је дало 177.456 тона угља или 61 одсто од планираних количина.

У првих десет месеци производња јаловине у Ру­дарском басену „Колубара” износила је 41.814.404 ку­бика, чиме је план остварен са око 86 одсто.

На Пољу „Д” је откопано и одложено 18.039.907 ку­бика откривке или 78 одсто од планом предвиђених количина. На копу „Тамнава­Западно поље” је про­изведено 15.536.683 кубика јаловине, што је за око један одсто више од плана. Поље „Б” је, са откопа­них 8.094.094 кубика, план откривке остварило са 82 одсто. На Пољу „Велики Црљени” је производња јаловине завршена половином маја прошле године, а у првих десет месеци је ископано 143.720 кубика прослојака са угљених етажа.

На коповима „Колубаре” у октобру је откопано и одложено 3.343.360 кубика откривке, што је за 25 одсто мање од плана. На Пољу „Д” је произведено 1.606.546 кубика јаловине или 67 одсто од планира­них количина. На копу „Тамнава­Западно поље” ис­копан је 912.131 кубик јаловине, што је за један одсто више од плана. На Пољу „Б” је произведено 776.788 кубика откривке, што представља остварење плана од 68 одсто. На Пољу „Велики Црљени” ископано је 47.895 кубика међуслојне јаловине на угљеним ета­жама.

Д. Вуковић

План угља остварен 97, а план јаловине 86 одсто. У октобру ископано око 1,9 милиона тона лигнита и 3,3 милиона кубика откривке

g За двадесет дана новембра око 1,2 милиона

На коповима Рударског басена „Колубара”, према незваничним подацима Службе производње, у новембру је (закључно са 20.) произведено 1.231.933 тоне лигнита, што је за око 12 одсто мање од плана.

У истом периоду у РБ „Колубара“ откопан је и одложен 2.084.691 кубик јаловине, што представља остварење плана од око 70 одсто.

Попуњеност депонија ТЕ „Никола Тесла” угљем 20. новембра је била незнатно нижа од биланса, док је попуњеност депонија ТЕ „Колубара А” била за 84, а ТЕ „Морава” за 32 одсто већа од плана.

За 10 месеци 19,7 милиона тона угља

КОЛУБАРА

БР

ОЈ

1124

9

Нова погонска станица

Р адови на монтажи нове транспортне рударске опреме завршени су 19. новембра на монтажном

плацу Површинског копа „Дрмно”, и транспортна ста-ница ће радити у склопу другог јаловинског система овог копа.

Мирослав Ивковић, помоћник директора ПД „ТЕ-КО Костолац” за инвестиције у рударству, истакао је да је пројекат реализован у складу са планом инве-стиционих активности у рударском сектору ПД „ТЕ-КО Костолац” за 2014. годину.

На овом пројекту се радило око шест месеци, а изграђено је и монтирано 320 тона савремене опре-ме за погонску станицу „Б-2000”. Вредност ове инве-стиције је нешто више од 736 милиона динара, а ње-ном реализацијом направљен је искорак у правцу проширења производних капацитета копа „Дрмно” на 12 милиона тона угља годишње.

Припремила: Ј. Јаковљевић

ЕНЕРГЕТСКИ МОЗАИК

Соларна електрана у Кладову

Општина Кладово је добила највећу соларну елек-трану у Србији, коју је 15. новембра пустио у рад

Александар Антић, министар рударства и енерге-тике, чиме после највеће Хидроелектране „Ђердап” ова општина постаје велики произвођач електричне енергије.

Соларна електрана у селу Велесница у општини Кла дово, смештена је на 4,5 хектара земљишта, а уку-пна површина соларних панела је 13.600 метара ква-дратних. Укупна снага електране је два мегавата, а у рад је пуштен други блок електране, док инвеститори најављују да ће градити још два блока снаге два мега-вата, у коју ће уложити додатних три милиона евра.

Министар је изјавио да је ово велики дан за Кла-дово, инвеститора „Соларис Енерџи”, као и за целу Србију и укупан енергетски систем земље, али и најавио да ће држава и даље подржавати улагање у обновљиве изворе енергије.

Нови Надзорни одбор ЕПС-а

Н а седници Владе Србије одржаној 20. новембра изабран је нови Надзорни одбор „Електроприв-

реде Србије”, док је стари на челу са проф. др Ацом Марковићем смењен. На чело новог Надзорног одбо-ра ЕПС-а, изабран је проф. др Бранко Ковачевић, де-кан Електротехничког факултета и доскорашњи рек-тор Универзитета у Београду. Нови чланови овог тела су проф. др Александар Гајић, редовни професор Машинског факултета у Београду, Дејан Поповић, инжењер рударства и дугогодишњи директор ЈП за подземну експлоатацију угља Ресавица, Бранислав Марковић, представник запослених ЈП ЕПС, као и Александар Трифуновић, машински инжењер који је био члан Надзорног одбора и у претходном пери-оду.

Министар рударства и енергетике, Александар Антић, изјавио је да стари Надзорни одбор није смењен, већ разрешен дужности, пошто извесно вре-ме функционише у крњем саставу јер су два његова члана премештена на друге функције, а у њему није било ни представника запослених у ЕПС-у што је не-опходно и у складу са Статутом компаније.

Према речима министра Антића, нови Надзорни одбор треба да спроведе програм реорганизације и функционисаће у корак са плановима Владе Србије.

Неће бити рестрикција

Р естрикција електричне енергије неће бити у зимским месецима, изјавио је за Танјуг Алек-

сандар Обрадовић, генерални директор „Електро-привреде Србије”. Он је истакао да запослени у ЕПС-у, упркос топлом времену у новембру, раде „на свим сценаријима” укључујући и појачано снабдевање уко-лико ова зима буде веома хладна.

„Електропривреда Србије”, због сигурности, поред струје увози и угаљ, да се не би десило да у случају веома хладне зиме дође до кризе и сви уговори за увоз електричне енергије постану ништавни. Обрадовић је подсетио да смо у летњим месецима куповали елек-тричну енергију, када је њена цена најјефтинија у ре-гиону, а такође смо и пунили наше депоније угља.

Фот

о: „

Мед

ија

цент

ар Б

еогр

ад”

Проф. др Бранко Ковачевић

10 НАКОН ШТО ЈЕ ЗАВРШИЛА „ГЛОДАР” SchRS 740L, „КОЛУБАРА-МЕТАЛ” УСМЕРИЛА ЈЕ СВЕ КАПАЦИТЕТЕ НА ИЗГРАДЊУ НОВОГ, ЈОШ МОЋНИЈЕГ БАГЕРА ЗА КОПОВЕ

Почело склапање новог колосаН акон што је, заједно са колегама из компаније

„Thyssen Krupp”, успешно завршила мон-тажу багера SchRs 740L, „Колубара-Метал”

интензивирала је активности везане за производњу новог „глодара” SchRs 1.400, које се реализују, такође, у оквиру пројекта „Заштита и унапређење животне средине у колубарском рударском басену”.

Производња и набавка опреме, као и монтирање још једног багера део је такозваног „А1” пакета поме-нутог кредита, а укупна вредност посла је око 12,2 ми-лиона евра. Планирано је да машина буде укључена у рад неког од система на будућем Пољу „Ц” Рударског басена „Колубара”, а рок за завршетак пројекта је крај 2015. године.

Нова машина биће тешка чак 3.400 тона. „Колуба-ра-Метал” обавезала се да ће испоручити опрему теш-

ку око 2.700 тона, плус око 111 тона резервних делова и извршити комплетну монтажу. Теоријски капаци-тет „глодара” је 6.600 метара кубних на сат, а његова дужина, са све претоварним уређајем, износиће чак 174 метра.

Како објашњава Лазар Бајић, пројект менаџер, уговор о производњи овог багера „Колубара-Метал” потписала је крајем 2013. године, када је још увек била самостални привредни субјект.

– Повратак „Метала” у „Електропривреду Србије” почетком ове године донео је извесне промене у на-чину пословања, пре свега када је реч о процедурама набавке опреме, материјала и усвајању планова. Било је предвиђено да послови на реализацији пројекта почну у марту, али због свих ових околности, они су започети почетком јула. Да не бисмо угрозили крајње рокове, одлучено је да део израде конструкције (око 400 тона опреме) буде препуштен подизвођачима. Трудимо се свим снагама да не угрозимо планира-

„Глодар” ће бити тежак чак 3.400 тона, а „Колубара-Метал” обавезала се да ће испоручити опрему тешку око 2.700 (плус око 111 тона резервних делова), као и извршити комплетну монтажу. Теоријски капацитет новог багера је 6.600 метара кубних на сат, а његова дужина, са све претоварним уређајем, износиће чак 174 метра

g Искуство у великим пословима

Нови багер приближних је карактеристика као „глодар 3” са „Тамнава-Западног поља”, који је, такође, радио „Метал”, и већег је капацитета од оног чија монтажа је недавно завршена.

– Израда овако великих машина доказ је квалитета и способности, по којима смо познати и у иностранству. Треба увек напомињати да смо једина металска фирма у овом делу Европе која има искуства у овако комплексним пословима. Са друге стране, велики проблем представља недостатак кадрова одређених профила, са којим „кубуримо” већ годинама – кажу у овом огранку Рударског басена „Колубара”.

Рок за завршетак пројекта крај 2015. године

КОЛУБАРА

БР

ОЈ

1124

11НАКОН ШТО ЈЕ ЗАВРШИЛА „ГЛОДАР” SchRS 740L, „КОЛУБАРА-МЕТАЛ” УСМЕРИЛА ЈЕ СВЕ КАПАЦИТЕТЕ НА ИЗГРАДЊУ НОВОГ, ЈОШ МОЋНИЈЕГ БАГЕРА ЗА КОПОВЕ

Почело склапање новог колоса

не рокове и верујем да ћемо у томе и успети – каже Бајић и додаје да су и околности које су се појавиле у међувремену, посебно поплава у мају, такође зна­чајно утицале на рад „Метала”, који је ангажован на санацији штете, изради цевовода и платформи за пумпе које раде на „Тамнава­Западном пољу”, као и на њиховом сервисирању.

У реализацију пројекта укључени су максимални капацитети, како у кадровима, тако и у смислу про­стора којим „Метал” располаже. Део конструкције који се назива „везни мост”, а тежак је око 200 тона, ради се, чак, под шатором који је подигнут на „Тамна­ви­Запад”. Део производње пребачен је и у нову халу „Очага”.

– Ово је први посао који се ради у тој хали и мо­рам да кажем да смо уложили заиста велике напоре да утичемо на све оне који су одговорни да омогуће да тај простор дефинитивно буде оспособљен. У овом тренутку, радници „Монтаже” тамо, у, додуше, отежа­

ним условима, праве делове челичне конструкције, не бисмо ли што боље искористили време и повећали ефикасност – рекао је Бајић.

Укупна тежина опреме чија израда је тренутно у току у „Металу” износи око 800 тона. У питању је возни механизам багера и очекује се да тај део посла буде завршен половином јануара.

– Кренули смо и у израду следећег склопа баге­ра ­ доњег строја ­ тежине негде око 250 тона. Сечење материјала радимо буквално у три смене, а поку­шавамо да, колико је то могуће, организујемо и рад викендом. Узимајући у обзир услове, морамо бити задовољни резултатима и динамиком реализације – рекао је пројект­менаџер.

Велики део потешкоћа проузрокован је проблеми­ма у вези са набавком потрошних материјала – брус­ног камена, резервних делова за апарате за сечење и заваривање и слично. Ипак, одговорни верују да ће посао бити завршен за нешто више од годину дана, у предвиђеном року. Ана Павловић

„Глодар 3” коначно „изронио”

„Глодар 3”, роторни багер који је био поплављен на површинском копу „Тамнава­Западно поље”, половином новембра потпуно је „ослобођен” из воде и почела је његова санација. Ово је први багер до кога се стигло након три месеца испумпавања језера које је само током једне ноћи формирано на простору највећег угљенокопа Рударског басе­на „Колубара”.

У поправку и репарацију делова, поред стру­чних служби из Огранка „Метал”, укључени су и запослени у радионицама на сва четири копа. Одмах након што је испумпавање почело, од­говорни су одлучили да у посао санације штете буде укључено што више радника из свих делова Рударског басена, не би ли овај захтеван и ком­пликован посао био завршен што квалитетније, и у најкраћем могућем року.

Иначе, „глодар 3” је највећи роторни багер на „Тамнава­Западном пољу” који је био познат по својој поузданости, а на Другом БТО систему у оквиру кога ради претходних година бележена је прекопланска производња и одлични производни резултати. У време поплаве, „тројка” је била на највишој коти копа, а брзом реакцијом запосле­них, спасен је „одлагач 3”, који је радио у склопу истог система. А. П.

12 САРАДЊА РБ „КОЛУБАРА” И ИМК „14. ОКТОБАР”

Багери из домаће фабрике

У производном погону Индустрије машина и компонената „14. октобар” у Крушевцу, 18. новембра, одржана је промоција серије но­

вих багера гусеничара са кашиком, чија производња је резултат заједничког рада техничких служби и инжењера овог предузећа и Рударског басена „Колу­бара”.

Милорад Грчић, директор РБ „Колубара”, истакао је да је овом приликом извршена и примопоредаја два нова багера гусеничара, који су купљени за потребе рада на површинским коповима.

– Данашњи дан више је него значајан за будућност, јер овим примером показујемо да српска привреда може да иде напред само ако се сами трудимо да је очувамо ангажујући домаће производне капацитете. Следећи курс који Влада Републике Србије спрово­ди, на челу са премијером Александром Вучићем, радимо на унапређењу међусобне сарадње домаћих капацитета, што ће довести до отварања нових рад­них места и стварања боље материјалне сигурности за запослене у домаћој привреди и индустрији – ре­као је Грчић.

Он је додао да су нови багери гусеничари моди­фиковани у односу на стандардне перформансе при­меном новог технолошког решења инжењера „14. ок­тобра” и „Колубаре”, што је допринело бољем раду у тешким временским условима и без обзира на коли­чину падавина.

– Вредност инвестиције је 42 милиона динара. Ово је порука свим привредним друштвима, домаћим приватним и државним фирмама да треба да сарађују међусобно и тако помогну повећање бруто националног дохотка – додао је Грчић и нагласио да

је фабрика „14. октобар” већ имала успешну сарадњу са РБ „Колубара”, али да је последњи значајан посао остварен 2008. године. Повећање обима послова са овом фабриком ће додатно упослити домаће произ­водне капацитете, а такође, обнављањем производне опреме, допринети модернизацији и побољшању рада највећег произвођача угља у Србији.

У име домаћина окупљенима се обратио Милош Исаиловић, в. д. генералног директора ИМК „14. ок­тобар”, који је изразио захвалност менаџменту РБ „Колубара”, уз наду да ће бити још заинтересованих за куповину ових багера и позвао све фирме из обла­сти рударства, привреде и водопривреде да улажу у куповину домаће производне опреме.

– Нови багер је прoизвод који је рентабилан и еко­номичан. Способан је да одговори потребама рада у најтежим условима. У овом багеру има веома мало компоненти стране производње али са поносом мо­жемо истаћи да је ово 70 одсто домаћи српски про­извод – рекао је Исаиловић и нагласио да је фа­брика „14. октобар”, са производним и кадровским потенцијалима, спремна да годишње изради преко 50 багера ове серије.

Догађају је присуствовао и Драги Несторовић, градоначелник Крушевца, који је рекао да је у питању још једна потврда производних могућности фабрике ИМК „14. октобар” у отежаним условима пословања. Истакао је да ће овај посао бити још једна јака рефе­ренца за даље пословање крушевачке фабрике, која послује у изузетно тешким финансијским прили­кама и могућност да се у тржишној утакмици бори реализацијом захтевних пројеката.

На презентацији у Крушевцу, уприличена је про­моција новог багера и демонстрација кретања ове машине, којој су поред представника РБ „Колубара”, присуствовали и представници локалне самоупра­ве, Војске Републике Србије, предузећа „Колубара­Грађевинар” и других фирми. Н. Живковић

g Нова опрема за боље услове рада

Два нова багера су распоређена за потребе погона „Помоћна механизација” на површинским коповима. Један је укључен у рад на површинском копу „Тамнава-Западно поље” у транспорт новог роторног багера 740Л са монтажног плаца на радну позицију, а други је ангажован на редовним теренским пословима на коповима источног дела рударског басена.

Набавка нове опреме за погон „Помоћне механизације” је од изузетног значаја, јер нове машине гарантују модернизацију и боље услове рада за запослене.

Нова серија машина представљена у Крушевцу

КОЛУБАРА

БР

ОЈ

1124

13АКТУЕЛНОСТИ СА ПОЉА „Д”

Отворене нове резерве угља

Н а површинском копу Поље „Д”, позициони­рањем БТС угљеног система са „глодаром 7” на северни део копа, означен је почетак

експлоатације угљених маса које су биле испод вре­очког гробља. С обзиром да је процена да се на овом потезу налази око 30­40 милиона тона угља, јасно је од каквог је ово значаја не само за Поље „Д”, већ и за енергетску стабилност Србије.

– Почели смо са откопавањем угљеног слоја који је био напуштен и на коме је процес производње заустављен због сеобе вреочког гробља. Тада смо били присиљени да преоријентишемо рад система према Зеокама. Када је гробље исељено, интензив­ним радовима на скидању јаловине, отворено је ново лежиште угља које ће бити у експлоатацији пар го­дина – објашњава Ранко Ристић, координатор за производњу и квалитет угља на Пољу „Д” и додаје да је урађена обимна реконструкција БТС система уз огромно залагање запослених.

– Измештање БТС угљене линије на Волујак, где смо „вратили” багер „глодар 7” са бандом, захтевало је продужење за 1.700 метара. За сваку похвалу је да је са позиције Зеока багер прешао трасу од осам ки­лометара у рекордном року, за само три дана. Мно­го су нам помогли и добри временски услови, али и ангажовање великог броја машина које су радиле на овом послу – рекао је Ристић.

Транспорт „седмице” или „Плаве птице” неминов­но је изазвао друга померања система и механизације на Пољу „Д”. Стога је ових дана измештен и „глодар 8”, фактички да попуни празно место „седмице”. Он је транспортован на нешто краћој деоници од шест ки­лометара и на тој позицији ће бити у наредних месец дана. Након тога, планирано је његово позиционирање испод „глодара 9”, на потезу дела Зеоке где ће откопа­вати први угљени слој, и радиће заједно са Пољем „Б”. Оно што је сигурно јесте да „глодар 7” остаје на БТС систему и ту ће радити пар година.

Наш саговорник посебно је скренуо пажњу на један проблем који је настао напредовањем копа и који би требало што пре да буде решен. Наиме, ма­шинске и електро радионице налазе се у Барошевцу, а коп напредује ка Вреоцима. Због тога се много губи у времену када је нешто потребно, а добро је познато колико је свакодневних ситних кварова где је потреб­но интервенисати.

– Због мајских поплава захтеване су веће количи­не угља него што смо ми успели да остваримо, тако да су неке количине чија експлоатација је планира­на за дужи временски период морале бити откопане. Како се од Поља „Д” очекује да месечно произведе 45­50 хиљада тона угља, чињеница да смо кренули са експлоатацијом угља у Вреоцима охрабрује, јер ћемо повећати производне резултате и омогућити да Поље „Д” и даље буде ослонац производње у РБ „Колубара” – закључује Ристић.

Т. Крупниковић

До нове позиције „Плава птица” за рекордна три дана прешла осам километарa

„Плава птица” на новој локацији

Транспорт „глодара 8”

14 ЗИМСКА СЛУЖБА „ПОМОЋНЕ МЕХАНИЗАЦИЈЕ” СПРЕМНА ЗА НАРЕДНИ ПЕРИОД

Снег их неће изненадити

П оред тога што смо на прагу зиме, гледајући неуобичајено топао новембар, она се чини да­леком. Међутим, у Зимској служби „Помоћне

механизације” већ увелико су припремљени за прве снежне падавине. Главни пословођа Зимске службе Радован Митровић Митар оценио је да су сви неоп­ходни фактори, дакле, механизација, људство и агре­гати на време обезбеђени, тако да потпуно спремно дочекују зимску сезону.

Да би се успешно борили са снегом и ледом, не­опходни су адекватни деривати. Митровић каже да је прошла зима била без већих падавина, па је преоста­ло око 50 тона соли и око 200 кубика путарске ризле (која се меша са сољу и посипа по путевима). За ову сезону припремили су и око сто кубика шљаке коју ће користити приликом екстремно ниских температура односно, када спољна температура буде мања од шест степени јер тада не делују со и ризла.

– До краја године очекујемо да „прође” тендер за редовну годишњу набавку за количину од 125 тона соли. То је количина коју планирамо на основу дуго­годишњег искуства, а за коју сматрамо да ће бити по­требна за зимску сезону. Овом набавком предвиђена је и количина од хиљаду кубика ризле гранулата че­тири до осам милиметара – наглашава Митровић.

У Зимској служби је већ сервисирана механизација која ће се ангажовати на пословима чишћења снега, тако да су за зиму припремљена четири скипа, чети­ри грејдера и три улта.

– Уколико дође до већих падавина биће ангажо­вана и два булдожера мање носивости, такозвани „тегејци” које ћемо користити за пробијање снежних сметова, уколико буде потребно. Ове године имамо и нешто подмлађен возни парк, тако да ћемо ради­ти и са једним новим скипом, а укључићемо и три нова посипача и три нова плуга који се монтирају на

постојеће камионе који су и до сада радили на овим пословима – истиче Митровић.

Зимска служба „Помоћне механизације” чисти од снежних наноса деонице којима радници Рударског басена „Колубара” долазе на посао, као и путеве у месним заједницама које се ослањају на површинске копове. Фактички, у селима која окружују „Колубару” чисте се главни путеви као и прилази свим виталним деловима, значи амбулантама, вртићима и продавни­цама за снабдевање грађана.

По деценијској пракси, Зимска служба ће, уколико то буде било потребно, притећи у помоћ осталим еки­пама које чисте снег на територији општине Лазаре­вац, „Београд­путу” и Предузећу за путеве „Београд” са којима је остварена изузетна сарадња.

– Већ дуги низ година узајамно се помажемо и из­лазимо у сусрет једни другима када је то потребно – истиче Митровић и додаје да поред послова које оба­вља за „Колубару”, Зимска служба је специјализована радна јединица „Помоћне механизације” која у ван­редним зимским условима по налогу послодавца при­скаче у помоћ и другим општинама у чишћењу снега.

Оно што је наш саговорник посебно нагласио јесте да имају довољно квалитетних руковалаца који већ имају искуства у чишћењу снега, што је од изузетне важности јер тај посао захтева велику одговорност и спретност. Д. Весковић

Припремљени деривати и механизација. Обновљен возни парк са једним скипом, три нова посипача и три плуга који ће бити монтирани на камионе који су већ у употреби

g Извађена три цевополагача

Испумпавањем воде из површинског копа „Тамнава-Запад” и смањењем нивоа воде, по речима директора „Помоћне механизације” Предрага Ђенадића, стекли су се услови да се извуку три цевополагача. У току је деблокада и вађење једног хидрауличног багера гусеничара.

– Машине су транспортоване до радионице где ће се опрати, растурити и очистити поједини склопови и довести у исправно стање да би се што пре укључиле у процес производње угља и јаловине – нагласио је Ђенадић.

КОЛУБАРА

БР

ОЈ

1124

15Набавка личНе заштитНе опреме

пристижу радничка одела

Н абавкa личне заштитне опреме у Рударском басену „Колубара” врши се у континуитету током целе године, јер обично процес набав-

ке започне у једној календарској години, а оконча у другој. Тако је у првом кварталу ове године завршена испорука по закљученим уговорима у 2013, а затим је покренут поступак набавке по плану годишњих по-треба за 2014. годину. Пошто је спроведенa процедура јавне набавке и извршен одабир добављача, почетком октобра закључени су уговори о набавци радничких одела и заштитне обуће, тако да ће у наредних шест месеци, сукцесивно на 30 дана пристизати наручене количине. Више појединости о уговореним набавка-ма сазнали смо од Данијелe Николић, руководиоца Службе набавке добара Комерцијалног сектора:

– Набавка личне заштитне опреме у Рударском басену „Колубара” врши се кроз два поступка. Први, који се тиче заштитне обуће и радне одеће, спрово-димо отвореним поступком, кроз такозвану резерви-сану набавку, где право учешћа имају фирме реги-строване за радно оспособљавање и професионалну рехабилитацију инвалидних лица. Ми, као велики наручилац, обавезни смо да подстичемо рад оваквих установа, а други поступак за набавку личне заштит-не опреме се води стандардно отвореним поступком. Ту спада набавка шлемова, заштитних маски, рука-вица, ватрогасне опреме, антифона и друго. Што се тиче набавке за ову годину по првом поступку, има-мо два уговора, оба закључена 6. октобра, за испору-ку заштитне обуће и радне одеће. Њима је уговорена сукцесивна испорука робе на 30 дана, према при-оритетима које ми дефинишемо. Вредност уговора за радну одећу са ПДВ-ом износи око 66,3 милиона динара, а наручена је испорука приближно 9.580 пари летњих и око 2.040 пари зимских одела. Битно је на-поменути да постоји још једна велика спецификација где су у одређеним количинама наручене ветровке, кабанице, кожуси и прслуци. Иначе, до средине но-вембра већ је испоручено 1.000 пари летњих одела.

Када је реч о заштитној обући, вредност угово-ра је скоро 53 милиона динара са урачунатим ПДВ-ом. Набавља се око 8.640 пари ципела и 3.700 пари чизама. До средине новембра најпре је испоручено 2.500 пари обуће, а затим је пристигло још 700 пари, каже наша саговорница и додаје да је уговор за изра-ду заштитне обуће потписан са предузећем „Стил”

из Зрењанина, које је једино специјализовано за из-раду ове врсте обуће. Они већ годинама испоручују „Колубари” обућу и до сада је била успешна сарадња и задовољавајући квалитет. Испорука радне одеће уговорена је са новосадским фирмама „Маневар” и „Дес”. Такође, и ова предузећа су из групације реги-строване за запошљавање инвалидних лица. Иначе и прошле године је остварена сарадња са истим фир-мама које су испоштовале све одредбе уговора у оби-му, квалитету и роковима. До сада није било застоја у реализацији ових набавки и није било жалби, односно уложених захтева за заштиту права.

Друга група набавки личне заштитне опреме у којој су шлемови, заштитне маске и рукавице, као и заштитна ватрогасна опрема, води се по стандардно отвореном поступку, а укупно процењена вредност набавке те опреме износи око 30,17 милона динара. И овај поступак се приводи крају, тако да се очекује да ће почетком децембра бити потписана три-четири уговора.

Поред редовних набавки које су извршене по го-дишњем плану за 2014. годину, по измени плана за санацију од поплава за потребе „Колубара-Метала”, покренуте су још три мање набавке за које је у току закључење уговора. Укупна вредност ових набавки је око 4,8 милиона динара, а биће наручена зимска оде-ла, заштитна обућа, варилачка одела и маске, рукави-це, шлемови...

Као што је уобичајено, пријем наручене личне заштитне опреме се врши у централном магацину Комерцијаног секора, одакле се преноси у магацине огранака. Активности око израде годишњег плана набавке личних заштитних средстава, као и оста-лих добара за 2015. годину увелико теку. Покретачи набавки у огранцима и Дирекцији сагледали су по-требе, а на основу одобрених средстава извршиће се усаглашавање потреба и могућности, што ће бити на крају дефинисано годишњим програмом пословања.

м. радосављевић

У октобру закључени уговори о набавци летњих и зимских одела, заштитних ципела и рударских чизама. рокови испоруке шест месеци

Уговори закључени у октобру

16 ТОПЛАНА У ПОСТУПКУ ДОБИЈАЊА ИНТЕГРИСАНЕ ДОЗВОЛЕ

Захтев је поднет – министарство тражи допуну

Б лижи се крају и ова, четврта година како Ог­ранак „Прерада” спроводи активности у циљу обезбеђивања интегрисане дозволе за рад То­

плане у Вреоцима, сходно Закону о интегрисаном спречавању и контроли загађења – IPPC (види оквир), али, како ствари данас стоје, још је доста пута који се до циља мора прећи.

Ресорном министарству пољопривреде и заштите животне средине, у законском року, децембра про­шле године, предат је захтев за издавање интегрисане дозволе, написан на чак 200 страна, а уз њега и две књиге прилога (разне карте, табеле, извештаји и сл.), као и План управљања отпадом.

– Овако обиман посао до сада нисмо радили – каже Весна Крстић, руководилац Службе за заштиту и унапређење животне средине у „Преради” и (тада) шеф стручног тима за припрему захтева за интегри­сану дозволу, оцењујући да је документ веома квали­тетно урађен, што је потврдио и главни координатор

ЕПС­а за израду захтева, али и други оператери, из­разивши жељу да га, у целини или деловима, користе као образац.

На захтев Дирекције ЕПС­а, крајем априла ове године, одржан је заједнички састанак са представ­ницима свих термоенергетских постројења у оквиру „Електропривреде” (оператера) који су поднели зах­теве за интегрисану дозволу и том приликом је кон­статовано да сви захтеви имају исте недостатке. Наи­ме, утврђено је да недостају: Усклађеност процеса са свим BREF документима (хоризонталним и вертика­лним), План мониторинга, План мера за ефикасно ко­ришће ње енергије, План мера за спречавање удеса и огра ничење њихових последица, као и водне дозволе.

У BREF документима (BREF – Best Available Tehniques Reference Documents) је прописано које граничне вредности емисија (ГВЕ) морају да се до­стигну, на који начин и којим техникама се при томе треба користити. По прописима Европске уније, све ГВЕ за постројења која подлежу IPPC су драстично строжије у односу на садашње домаће прописе, па ће, на пример, Топлана, уместо сада максимално дозвољених 100 mg/m3, убудуће смети у атмосферу да емитује 5 до 25 mg/m3 чврстих честица. Истовремено, како каже Крстић, биће неопходно и усклађивање са хоризонталним BREF­овима, као што су они за рас­хладне системе, за мониторинг, енергетску ефикас­ност, складиштење опасних материја...

– Оно што је најбитније је програм мера за при­лагођавање рада постојећих постројења прописи­ма, а то захтева претходну анализу BREF­ова. По мом мишљењу тај програм би требало да буде основ и најважнији део захтева за интегрисану дозволу и стога би требало да се уради јако одговорно. Када добијемо студију усаглашености са свим BREF доку­ментима знаћемо за које процесе ћемо морати да ра­димо План мера, са тачно дефинисаним роковима и вредностима за реализацију тих послова – објашњава Крстић.

Топлана у Вреоцима је пуштена у рад далеке 1981. године, па ће сигурно много тога морати да се побољша и доведе у склад са позитивним законским прописима и Дирeктивом ЕУ. Једна од тих ствари је подизање енергетске ефикасности постројења, због чега је у изради студија „Анализа постојећег стања енергетске ефикасности у систему производње и ис­поруке технолошке паре и топлотне енергије”, на ос­нову које би требало да буде израђен одговарајући план мера за ефикасније коришћење енергије.

У плану за 2015. годину је још и израда пројекта реконструкције постројења за пречишћавање отпад­них вода из Топлане (постројења за хемијску припре­му воде) да би се достигле ГВЕ и добила водна дозво­

Да би се испоштовале строге одредбе Закона о интегрисаном спречавању и контроли загађења животне средине (IPPC Директивa ЕУ) неопходне су анализе усклађености са тзв. BREF документима, планови мониторинга, мера за ефикасно коришћење енергије, мера за спречавање удеса и водне дозволе

Весна Крстић

КОЛУБАРА

БР

ОЈ

1124

17

Захтев је поднет – министарство тражи допунула за испуштање пречишћених вода у реципијент, и уз обезбеђивање дозволе за захватање воде (гради се нови водозахват) и постојећу водну дозволу за мазут-ну станицу, био комплетиран захтев за интегриса-ну дозволу. За следећу годину планирано је и (ново) покретање израде пројекта реконструкције електро-филатерског постројења (досадашња три тендера

нису били успешни). У питању су обимни и захтевни послови, дуге и сложене процедуре за реализацију, па ће од ресорног министарства бити затражено продужење рока да се комплетира захтев за интегри-сану дозволу, од новембра за још шест месеци. Када се то заврши, радиће се финална верзија која иде на техничку комисију, следи јавна расправа (евентуалне нове допуне), па тек онда писање извештаја и инте-грисане дозволе.

– Доста тога ће зависити и од капацитета самог ресорног министарства, а не само од наше Службе за заштиту животне средине, која је кључна у оном што предстоји, тако да с обзиром на све околности мислим да није реално очекивати да Топлана добије

интегрисану дозволу до краја 2015. године. Што се трошкова тиче, о њима се у овом тренутку не може прецизније говорити, јер немамо прецизну слику шта ћемо све морати да урадимо. Али, ради се свакако о великом новцу. Само увођење континуалног мерења емисије (пројекат, апаратура, уградња), на шта смо обавезни, кошта око 300.000 евра – каже за наш лист Весна Крстић. С. Младеновић

У плану за 2015. годину пројекти реконструкције електрофилтера и постројења за пречишћавање отпадних вода

g Шта је IPPC?

Међу више од 200 појединачних прописа до сада усвојених у области заштите животне средине, ЕУ је 1996. године усвојила IPPC директиву (IPPC – Integrated Pollution, Prevention and Control), а ова директива је крајем 2004. у потпуности транспонована у правни систем Србије доношењем Закона о интегрисаном спречавању и контроли загађења.

Законом и низом пратећих прописа дефинисани су услови за добијање интегрисане дозволе, услови за примену стандарда најбоље доступних техника (Best Available Techniques – BAT) и утврђене мере за спречавање или где то није могуће, за смањење испуштања штетних материја да би се постигао висок ниво заштите животне средине у целини.

Интегрисана дозвола је одлука надлежног органа у форми решења којом се одобрава пуштање у рад постројења или његовог дела, односно обављање активности у складу са Законом о интегрисаном спречавању и контроли загађења.

У Европској унији се од почетка ове године уместо IPPC директиве примењује Директива о индустријским емисијама. Око 50.000 постројења у ЕУ је било покривено IPPC директивом, док је у Србији око 170 оператера поднело захтеве за добијање интегрисане дозволе.

Према неким проценама министарства пољопривреде и животне средине, комплетно усаглашавање Србије са прописима ЕУ у области заштите животне средине коштало би више од 11 милијарди евра!

18 рб „КОЛУбАрА” УСКОрО ДОбИЈА КОДЕКС ПОСЛОВНЕ ЕТИКЕ

Правила пословног понашања

П очетком септембра, тим који је сачињен од неколико стручњака различитих профила започео је, уз подршку менаџмента, актив­

ности на изради интерног документа који ће се бави­ти етиком пословног понашања у Рударском басену „Колубара”.

Екипа која ради на пројекту има незахвалан за­датак да формулише најважније постулате којима се са моралног аспекта дефинише пословање у свом најширем значењу, што, укратко, подразумева комуникацију и опхођење фирме и запослених према обавезама, колегама, корисницима услуга, послов­ним партнерима, органима државне управе и локал­не самоуправе, као и према јавности уопште.

Постојање оваквог акта, осим што је одавно свуда у свету прихваћено као један од предуслова успешног деловања сваке озбиљне компаније, предвиђено је и као и једна од мера Плана интегритета који је „Колу­бара” недавно усвојила. У том контексту најважније је спречавање сукоба интереса, али велики значај дат је и осталим аспектима проблема и, генерално, идеји да фирма мора да инсистира на поштовању одређеног корпуса вредности када је у питању понашање и запо­слених као појединаца, али и компаније као целине.

Радна група задужена за израду „Колубариног” Кодекса заседа једном недељно, покушавајући да про нађе најбоља решења и дефинише нацрт доку­мента који ће бити разумљив сваком од неколико

хиљада запослених у привредном друштву. Коорди­натор радне групе Срђан Ђоковић, дипл. политико­лог, каже да је при формирању тима, чији су члано­ви и Снежана Ђорђевић, Благоје Алексић, Анђелко Јанковић, Дарко Даничић, Душан Ђорђевић и Вла-димир Панајотовић, највише вођено рачуна о томе да он буде оперативан и ефикасан.

– Није нам у интересу да направимо документ који ће бити „мртво слово на папиру”, већ желимо да он буде доступан и пријемчив радницима којих се, у крајњој линији, највише и тиче. Идеја је да, након што прва верзија буде формулисана, она буде путем елек­тронске поште прослеђена што већем броју запосле­них у „Колубари”, који би тако добили прилику да дају своје предлоге и сугестије и утичу на изглед коначног акта, који ће затим одобрити и усвојити руководство – каже Ђоковић и подвлачи да је задатак Кодекса да промовише етичко понашање, интегритет и добру по­словну праксу, али и јача свест о заједничким вред­носним принципима.

Проучавајући сличне документе које су усвојиле друге компаније, чланови радне групе су приметили да се у великом броју њих само набрајају законски прописи који се односе на ову област.

– Желимо да проблематику обрадимо темељније, јер у питању је, пре свега, један превентивни и анти­коруптивни механизам, чија примена дугорочно утиче на резултате који се постижу. Најважнији циљ је да ојачамо свест појединца – објашњава Ђоковић.

Предлог је да, након што крајем године буде усво­јен, сваки новозапослени добије примерак Кодекса који би га, од самог почетка усмеравао и помогао му да у оквиру свог деловања препозна и практикује по­зитивне пословне вредности. У међувремену, отворен је и мејл eticki.kodeks@rbkolubara.rs, преко кога сви запослени могу да ступе у контакт са тимом и изнесу евентуалне предлоге.

А. Павловић

Усвајање овог документа једна је од важних антикоруптивних и превентивних мера прописана и Планом интегритета

g Циљеви примене Кодекса

Усвајање Кодекса пословне етике требало би да допринесе унапређењу пословања РБ „Колубара” тако што би омогућио лакше превазилажење проблема у радном окружењу, бољу организованост и већу одговорност, квалитетније извршавање задатака, поштовање међу колегама, вредновање креативних појединаца, поштовање ауторитета знања, квалитетну комуникацију између менаџмента и запослених, као и смањење корупције и нерегуларности у раду.

Детаљ са састанка радне групе

КОЛУБАРА

БР

ОЈ

1124

19СТОГОДИШЊИЦА ПОБЕДОНОСНЕ КОЛУБАРСКЕ БИТКЕ

Скок рањеног лава

С рпска војска је Колубарску или Сувоборску битку, трећу по реду за пет месеци, водила од 16. новембра до 15. децембра 1914. годи-

не, између Дрине и Саве и линије Космај-Рудник-Овчарско-кабларска клисура. Битка је у првој фази била дефанзивна (од 16. новембра до 2. децем-бра), а у другој офанзивна (од 3. до 15. децембра). Започета је великом офанзивом аустроугарске војске коју су сачињавале пета и шеста армија, као и групе „Шњарић” и „Хаусер”, са око 400.000 добро наоружаних војника, на челу са генералом Оскаром Поћореком. Аустроугарској војсци се су-протставила српска војска са око 270.000 војника и официра која се морала повући већ у зору 22. но-вембра. Командант Прве армије генерал Живојин Мишић доноси судбоносну одлуку о повлачењу на нове положаје, западно од Горњег Милановца, на линију Липе-Трипавац-Мрамор-Главица-лева оба-ла Дичице. Тај маневар, када је читав свет мислио да је српска војска пред поразом, омогућио је вели-чанствену победу српске војске.

Најближи сарадник војводе Путника и Живо-јина Мишића био је генерал Живко Г. Павловић

(1871-1938). Рођен је у селу Рамаћ код Смедерев-ске Паланке. Био је активан учесник и коман-дант у балканским ратовима и Првом светском рату. Руководио је повлачењем српске војске кроз Албанију. На Солунском фронту је командовао Шумадијском дивизијом. Убраја се у најумније ср-пске официре свих времена. Био је професор Војне академије и члан Српске краљевске академије. Дела „Колубарска битка” (1-2) и „Церска битка” објавио је 1928. године. Освр ћући се на значај Ко-лубарске би тке у предгово ру књиге аутор Живко Павловић истиче:

„Битка на Колубари је код нас, на јужном савез-ничком фронту, оно исто што је на западном фрон-ту за Французе била битка на Марни, која је спасла Француску, а с њом и савезнике. Битка на Колубари је наша Марна. Она је спасла Србију и Балкан”.

Магазин „Колубара” поводом обележавања 100. годишњице од почетка Великог рата и Колубарске битке ексклузивно, уз лингвистичке и правопи сне корекције којима се не умањује аутентичност, об-јављује завршну оцену генерала Живка Павлови ћа о значају Колубарске битке. }}

20

З начај Колубарске битке по сво­јим последицама је врло вели­ки и врло поучан и то како за

нас у првоме реду и непосредно, тако и за наше савезнике посредно. Њен велики значај може се углавном раз­матрати у политичком, војничком и психичком погледу.

Политички моменат. Наша вели­ка победа на Колубари утицала је на политичку оријентацију и држање су седних нам балканских држава. Јер ништа не може тако јако утицати на држање других држава, нарочито суседних, као исход какве велике и ва жне битке. Победа снажи располо­

же ње код пријатеља, а уздржава непријатеље да се умешају у рат.

Наш успех на Колубари у првоме реду утицао је на држање Бугарске. Било је познато како су се успеш­ним продирањем аустроугарске војске у Србију били загрејали и одушевљавали меродавни чиниоци у Софији и како је тадашња бугарска влада са Радос­лавом на челу увелико вршила припреме да првом угодном приликом упадне у нашу Македонију, на­слањајући се потпуно на Беч, али не прекидајући везе ни са Петроградом.

Чести упади организованих бугарских чета на нашу територију у Јужној Србији и прекид желез­ничке везе Солун­Скопље, којом се вршило наше целокупно снабдевање из Француске преко Солуна, задавало нам је велике тешкоће и јасно откривало на­меру Бугара. И од стране Турака вршени су, такође, организовани напади турских комитских чета у срезу Дојранском и у округу Тиквешком. Код погинулих су нађена оригинална писма која сведоче о заједничкој акцији Бугара и Турака. Да смо ми претрпели пораз на Колубари, Бугари би одмах упали у нашу Македонију и из дотадашње оружане неутралности прешли би от­ворено на страну централних сила са којима су има­ли потписану и војну конвенцију. Веза Берлина са Багдадом преко Беча, Београда, Софије и Цариграда била би успостављена, рат би се вероватно пренео и на Средоземно море и ко зна какав би уопште ток узео цео рат у времену када су Италија и Румунија биле у неутралности и нису ни мислиле ући у рат и када се о америчкој акцији у Европи није могло ни помислити у круговима Антанте.

Грчка је била такође у оружаној неутралности, али је њен краљ Константин отворено симпатисао Немач­ку, с којом су га везивале сродничке везе. И да смо ми претрпели пораз на Колубари, без сумње би Грчка одмах пришла Централним силама.

Турској је ишло у рачун да победе Централне силе, јер би јој на овај начин Једрене било сигурно обезбеђено, а вероватно и добар део Тракије. Стога је она својим симпатијама била стално уз Централне силе.

Румунија. Наш неуспех на Колубари учинио би да се она, дотле као неутрална, потпуно определи уз Централне силе. Краљ Карол, као Хохенцолерн и са­везник, симпатисао је Централне силе и стога се усте­зао да загази у рат противу њих. Међутим, за саму Румунију погодније би било да победимо ми, јер би јој аустроугарско продирање на Балкан могло донети нове неизвесности и зебње за свој властити положај и опстанак.

Италија, у случају нашега неуспеха на Колубари, не би ступила у рат на страни Антанте, а вероватно би се нашла заједно са Централним силама као са својим дугогодишњим савезницима.

Држање балканских држава зависило је, да­кле, од исхода битке на Колубари. Она је утицала на њихову даљу оријентацију и имала је пресудан утицај на даљу политичку ситуацију и држање наших савезника. Наш успех на Колубари створио је нову војнополитичку ситуацију у Европи која је за нас и наше савезнике била сасвим повољна.

Наш успех на Колубари био је и од ширега вој­нополитичког значаја. Немци су били припреми­ли дизање устанка код целог муслиманског света у земљама Енглеске, Француске и Италије, у северној Африци... Преко султана, као преко калифе свих муслимана, Немци су мислили да омогуће што јачи и шири утицај на све муслиманске државе. Тре­бало је да ова акција продре чак до Индије и да се Персија придобије за акцију противу Русије и Индије. Агитација за овај устанак од стране Немачке била је добро организована и врло жива и она је за овај циљ давала новац, оружје и муницију, као и сва остала по­требна средства.

g Скок рањеног лава

Приликом обраћања на свечаности поводом 20. годишњице обележавања Скопског ђачког батаљона 1939. године, министар Војске и Морнарице Краљевине Југославије, армијски генерал Милан Ђ. Недић је рекао: „Скоком рањеног лава устремиле су се српске армије с Рудника и, већ првог дана, блесак победе озарио је њихове бајонете”.

СТОГОДИШЊИЦА ПОБЕДОНОСНЕ КОЛУБАРСКЕ БИТКЕ

Битка на Колубари је наша Марна

Генерал Живко Павловић

КОЛУБАРА

БР

ОЈ

1124

21

Наш сјајни успех на Колубари све је ово осујетио, јер је зауставио и спречио немачко продирање на ис-ток, онемогућио директну везу Берлин-Беч-Београд-Софија-Цариград-Багдад и спречио дизање устанка од муслиманског света. Овим су у првом реду били спасени и сачувани интереси Енглеске; она је овим била спасена, те је могла даље да истраје. Ово је ство-рило једну другу војнополитичку ситуацију у Евро-пи и омогућило доцније улазак у акцију Италије и Румуније на страни Антанте, и на послетку и саме Америке, а то је најзад и окончало рат са Централним силама.

Према овоме у нашем целокупном савезничком рату до тада, битка на Марни и наша битка на Ко-лубари два су најважнија и маркантна момента, па стога је њихов војнички и политички значај врло ве-лики.

Војнички моменат. Битка на Колубари у војни-чком погледу показује велики степен вештине на-шега командовања уопште, поглавито вештину ви-

шега командовања. Она се по свом плану и начину извођења може потпуно уврстити у ред врло поучних битака и може послужити за пример. План битке био је потпуно правилан; он у истини представља онај Молткеов „систем испомагања” (Sistem der Aushilfen) и резултат је зреле и промишљене процене ситуације. У њему се видно испољавају два маркантна момента: почетни – прелаз у офанзиву, пробој непријатељског фронта и гоњење непријатељске главне оперативне групе (VI армије) и завршни – Београдска операција. Извођење овога плана било је брзо, енергично и тач-но саображено свима новопојављеним приликама на војишту и бојишту у току извођења битке, мада се у њеном извођењу наилазило на велике тешкоће. Када се има на уму да је наша војска била преморена и бројно слабија од непријатеља (око 1,9 људи на ду-жини метар фронта), врло велика материјална оску-дица, поглавито оскудица у артиљеријској муницији, морална депресија итд., онда се могу појмити енорм-не тешкоће са којима је у командовању и извођењу битке имала да се бори наша Врховна команда, па да ипак и поред свега овога извојује сјајан дефинитиван успех над непријатељем бројно јачим, а материјално од нас далеко боље снабдевеним.

У Колубарској бици у погледу њеног стварања и извођења вредно је истаћи:

1. Наш маневар по унутрашњим операцијским правцима који је по својој природи тешко изводљив уопште, а захтева брзу и зрелу процену ситуације свакога тренутка и велику вештину, енергију и брзи-ну у извођењу. Он је у Колубарској бици изведен брзо, потпуно и правилно, што је ређа ствар, и успешно извршен пробој непријатељског фронта – и овај даље проширен и правилно и у потпуности искоришћен.

2. Промену правца дејства II и III армије са запада на север ка Београду и њихову концентрацију у току битке и под борбом на ново бојиште за Београдску операцију. Ова је операција врло тешка и деликатна. Она захтева велике смелости да се предузме, као и много вештине и брзине да се успешно изведе. Ако се изведе брзо и правилно, она обећава врло много, али ако се не изведе, њоме се тако исто и ризикује врло много.

3. У извођењу Колубарске битке (офанзивне) у це-лини, примењене су сложене операције. Операције у гоњењу I армије и Ужичке војске, с једне, и Београд-ске операције, с друге стране, дају потврдан пример за ово. Ове су сложене операције изведене потпуно правилно и успешно.

4. Гоњење непријатеља, узето у целини, извођено је дању и ноћу, брзо и непрекидно и са таквом вешти-ном и енергијом да може послужити за пример.(У следећем броју „Рат је борба моралних фактора”)

g Погибија Димитрија Туцовића

Петог дана од почетка Колубарске битке 20. новембра 1914. године на Враче брду, непосредно код Лазаревца, погинуо је Димитрије Туцовић (1881-1914), један од оснивача социјалистичког покрета у Србији, чије теоријско дело прате бројне контроверзе. О његовој смрти лист „Политика” је 25. новембра известио: „У крвавим борбама око Мионице (грешка места погибије, п.а.) пао је Димитрије Туцовић, резервни официр, вођа Српске Социјалне Демократије и адвокатски приправник. Бистрог ума, солидног образовања са ретком енергијом, Туцовић се брзо истакао у редовима своје странке и постао њено најзнатније име. Рат је пресекао његову силну делатност, као и толике друге. Али, исто тако као на свом послу у миру Туцовић је био у првим редовима и на бојном пољу”. Када је погинуо имао је 33. године и чин резервног капетана II класе. После више премештаја његових посмртних остатака, сахрањен је на Тргу Славија у Београду.

Битка на Колубари је наша Марна

22 КАКО СЕ ЧУВА ТРАДИЦИЈА ВЕЛИКОГ РАТА

Подигли скулптуру српском солунцуК ада смо закорачили на

плодно тло села Нова Црвенка, општине Кула у

Западнобачком округу, за трену­так смо од узбуђења застали, до­чекала нас је српска химна „Боже правде”. Нашем чуђењу није било краја када су нас, новинарску екипу из Лазаревца, дочекали са највишим почастима, уз државну заставу која се вијорила на висо­ком јарболу.

Дошли смо на позив добрих људи из Нове Црвенке и њеног домаћина Угљеше Слијепче вића на свечаност поводом обележа­вања годишњице од почетка Пр­вог светског рата и Колубарске битке. Било је то на први дан по­сле Дана примирја у Првом свет­ском рату који је означио почетак капитулације Немачке и њених савезника. Док одзвањају акор­ди „Марша на Дрину”, у прису­ству мештана, упознасмо се са представницима локалне власти Огњеном Ковачевићем, помоћни­ком председника општине Кула, Предрагом Толимиром, локалним свештеником и другим лицима чија имена нисмо записали. На Огњеновом реверу запазисмо знач­ку Наталијина рамонда, симбол Дана примирја, настао на основу биљке ендемске врсте, цвета фе­

никса који расте на истоку Србије и највишем врху Кајмакчалана.

Обасјана бљеском сунца ис­пред нас искрсну бронзана скул­птура препознатљивог лика, нашег сугра ђанина Чедомира Попови­ћа, познатијег као „Костур са Ви­да”, сељака из села Барзиловица код Лазаревца. Пажњу нам при­вукоше његове цокуле које су му спасиле живот и за тренутак се вратих у прошлост Чединих успо­мена: „Најзад у Косовској Митро­вици од оружја смо добили пуш­ке берданке, а од одела половне шињеле и шајкаче. Они регрути који су били боси добише и цокуле. Осташе једне неподељене цокуле и неки наредник, звао се Зарић­Босанац, окачи их на један колац заједно са два тајина. Построји тај наредник цео батаљон и онако ше­ретски рече: Ајде, регрути, соколо­ви покажите се ко је бржи. Ко први стигне њему цокуле и тајин. Ја се стиснем, одрастао сам у планини и имао сам доста снаге и кондиције и онако у трку, први зграбим цо­куле, док други војници однеше хлеб. Тада нисам могао ни знати да ће те цокуле бити моја резерва за живот”.

Тргох се. У реалност ме врати­ше стихови: „Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне!/ Газите ти­хим ходом!/ Опело гордо држим у доба језе ноћне/ Над овом светом водом!”

Нешто касније сазнадох да сти­хове „Плаве гробнице”, песника Милутина Бојића, који је преми­нуо у 25. години 1917. у солунској болници, рецитује Филип Пронек, од оца Украјинца и мајке Црногор­ке и да је освајао бројне награде за своје поетско умеће. О књижевном клубу „Милутин Бојић” с љубављу брине Дарио Бера, задужен и за рад месне заједнице.

Познати гуслар Перо Вујовић, обучен у народну ношњу, не ште­дећи гласа, са страшћу која за ди­вљује, пребирао је гудалом жице

које митски прате певање о слави српског војника и његовој голго­ти приликом преласка Албаније. Нисмо успели ни да поставимо неко од мноштва питања, када се поред солунца који је будно мо­трио шта се догађа огласи Угљеша Слијепчевић, рецитујући своју песму „Храм светог Дими трија”, из дела „Манастирска звона”, о коме је књижевник Матија Бећковић све најбоље написао. Осам стро­фа су се низале једна за другом, од којих издвајамо прву:

„Шеснаестог новембра деветсто четрнаесте године,/ започе стра­хотна Колубарска битка,/ двеста педесет хиљада српских јунака,/ храбро сијевнуше као сабља брит­ка,/ за слободу Србије и славу пре­дака”. И последњу: „О Свевишњи Боже о доброта твоја,/ има ли та­квих на свету људи,/ да поред костију надљудских хероја/ похра­нише кости душмана својих,/ из крвавога Колубарског боја”.

Угљеша Слијепчевић

Мештани Нове Црвенке поред споменика Чедомиру Поповићу

КОЛУБАРА

БР

ОЈ

1124

23

Подигли скулптуру српском солунцу

На крају културно-уметничког програма положени су венци на споменик Чедомиру Поповићу. На Урошеву молбу одржах и краћу бе-седу у коме изразих своје дивљење према потомцима солунских рат-ника. Говор заврших речима: „Жи-вела Србија!”

Житељи Нове Црвенке насеља са 420 житеља, потомци солунских бораца који су се 1923. године до-селили у ово питомо место и сами га изградили вољом краља Петра, били су родом из Херцеговине и Црне Горе. Било је и оних који су похрлили из прекоокеанских земаља да ратују за своју отаџбину, мајку Србију, да би након победе остали да живе у Новој Црвенки.

Село које је изнедрило мно-ге јунаке и умне људе, проносећи славу Србије и својих предака, дуго је већало који споменик да поставе у своје место. После ис-траживања историје и обиласка Храма Светог Димитрија са Спо-

мен-костурницом у Лазаревцу, као и села Барзиловица-одлучили су да то буде споменик солунцу Че-домиру Поповићу. Носилац овог мисионарског посла, који је запо-чет пре две деценије, био је Угљеша Слијепчевић, човек широких види-ка и великог срца. Када су личним ангажовањем скупили средства од добрих људи, обратили су се по-знатом вајару и скулптору Јова­ну Солдатовићу (1920-2005) чија дела постоје широм некадашње Југославије. У први мах је одбио да се прихвати овог подухвата, бојећи се да ће га смрт предухитрити, али када је чуо са каквим мотивима и енергијом његови саговорници желе да се то уради, прихватио се рада, уз речи: „Унећу део своје душе у склуптуру солунца!”

Академик Солдатовић је, упр-кос болести, извајао своје последње уметничко дело које је било завр-шено 1998. године.

Житељи Нове Црвенке су с неве-рицом гледали како се изнад Србије надвила тамна магла, криза и рато-

ви. Њихова творевина, Крфска Ју-гославија, за коју је трећина Срба изгубила живот, у крви се распала. Иако разумни људи нису веровали, у пролеће 1999. године дошло је и до НАТО бомбардовања Србије, оста-тка Ју гославије, центра Београда, мостова у Новом Саду... Док су па-дале бомбе и гинули недужни људи, сећања су навирала о томе како су Хортијеви окупатори читаво село Нову Црвенку протерали 1941. го-дине у Стублине код Обреновца и друге крајеве централне Србије. Упркос изгнанству у село су се по-ново сви вратили као победници.

За то време, бронзана скулпту-ра, још увек без постамента, под будним Угљешиним оком, неко-лико година лежала је у подруму његове куће. Када су многи забо-равили на солунца, симбола отпо-ра и пркоса, скулптура Чедомира Поповића пажљиво је извучена из подрума да би осванула у центру села 2003. године на радост својих мештана.

Текст и фото: Милорад Ђоковић

g „Кућа славних” Нове Црвенке

У сеоском дому културе смештена је месна заједница и Књижевни клуб „Милутин Бојић” у коме су и фотографије са именима десет доктора наука, уважених стручњака, који су родбина људи овог места. Међу њима је и Душан Салатић, познати професор и декан Рударско-геолошког факултета. Ипак, са највише поноса житељи Нове Црвенке говоре о Пери Слијепчевићу (1888-1964), једним од најумнијих чланова Младе Босне родом из Гацког. Гимназију је завршио у Мостару, а Филозофски факултет у Бечу, док је докторат одбранио у Фрибуру, у Швајцарској 1917. године. Био је просветитељ, истакнути књижевни теоретичар, а његова сабрана дела у десет томова, у издању Академије наука и умјетности Републике Српске, објављена су прошле године. Слијепчевић је писао о Гетеу, Хајнеу, Томасу Ману и један је од најбољих германиста које српска наука о књижевности има. Почасно место у „Кући славних” Нове Црвенке припало је и Чедомиру Поповићу.

24 ОБЕЛЕЖАВАЊЕ СТОГОДИШЊИЦЕ ВЕЛИКОГ РАТА И КОЛУБАРСКЕ БИТКЕ

Бранили своје на своме

У манастиру Св. Ђорђе у Ћелијама код Лајковца 15. новембра обележена је стогодишњица од почетка Великог рата и Колубарске битке.

Тим поводом свету архијерејску литургију и парастос погинулим борцима из Колубарске битке служило је његово преосвештенство епископ шумадијски Јован, са архијерејима. Овом догађају је присуствовао народ лајковачког и лазаревачког краја, међу којима су били Живорад Бојичић, председник општине Лајковац и Радован Бели Марковић, књижевник. Од гостију из Београда били су аташеи чешке и аустријске амбасаде.

Спомен црква Светог Ђорђа, саграђена 1923. и 1924. године, као костурница српских и аустроугарских ратника у Колубарској бици, има статус споменика културе од великог значаја. Сазидана је на темељима старе средњовековне цркве. На иницијативу владике Јована 2006. године обновљена је црква и изграђен манастирски конак у Ћелијама. Прошле године, уочи Видовдана, Министарство одбране Чешке даровало је и звоно цркви као израз поштовања српском народу који је са својима сахранио и погинуле непријатељске војнике. Процењује се да је у крипти поред западног улаза и у наосу похрањено око 7.000 српских и ау-строугарских војни ка погинулих у Колубарској бици вођеној на Враче брду, удаљеном око 500 метара од цркве.

После црквених церемонија и парастоса погину-лим војницима еписком шумадијски г. Јован се обра-тио бираним речима народу, говорећи да су српски војници у Колубарској бици бранили своје на своме и да нема стопе Србије на којој нису присутни трагови јуначких битака. Нажалост, како је нагласио еписком Јован, српски народ се није показао достојним својих славних предака којима није ни имена сачувао од за-борава, иако су се они за велике идеале борили.

На крају ове манифестације изведен је пригодан културно-уметнички програм посвећен Колубарској бици и њеним јунацима.

М. Ђ.

Епископ шумадијски Јован држи парастос ратницима Колубарске битке

У знак сећања на претке

КОЛУБАРА

БР

ОЈ

1124

25НАЈАВА ОБЕЛЕЖАВАЊА СТОГОДИШЊИЦЕ КОЛУБАРСКЕ БИТКЕ

Сећање на тријумф српских јунака

К олубарска битка и успо­мена на величанствени тријумф српске војске

над аустроугарском заузимају по­себно место у културној баштини Лазаревца. Стогодишњица побе­де у Првом светском рату биће достојно обележена „Данима Ко­лубарске битке”, манифестацијом која ће трајати од 1. до 14. децем­бра. Уз учешће врхунских умет­ника, програм ће ове године бити богатији и разноврснији – рекла је Снежана Гајић, директорка Тури­стичке организације Градске оп­штине Лазаревац.

У обележавању стогодишњице Колубарске битке учествују пред­ставници локалне самоуправе и општинских предузећа, Центар за културу, Библиотека „Димитрије Туцовић”, Пулс театар, Црквена општина Лазаревац и школе, као и сви који негују културу и тра­дицију колубарског краја. Тури­стичка организација је међу носи­оцима овогодишњег програма, али ће сви учесници на свој начин до­принети достојанственом одавању почасти прецима.

Централна државна свечаност у Србији поводом обележавања стогодишњице Колубарске бит­ке биће одржана 14. децембра. Очекује се присуство високих државних званичника. У Храму Светог великомученика Георгија у Ћелијама 9. децембра биће слу­жен парастос погинулима, након чега ће на споменик Димитрију Туцовићу на Враче брду бити поло­

жени венци. Председник Органи­зационог одбора манифестације је Драган Алимпијевић, председник ГО Лазаревац. Основна тема про­грама биће развијена кроз музич­ке, сценске, књижевне и ликовне видове професионалног и аматер­ског стваралаштва.

Драмски део манифестације обухвата „Српску трилогију” На­родног позоришта из Београда, мо­нодраму „Милунка Савић” по тек­сту и у извођењу Весне Станковић, комад Шабачког позоришта „Пост­модерни кабаре доброг војника Швејка” и представу „Солунци го­воре” обреновачког КУД­а ТЕНТ. Посебан значај имаће „Прах и пе­пео” (Колубарска битка у сценској стратегији), представа коју ће из­вести глумци лазаревачког Пулс театра и Народног позоришта Ужице. Премијера је 14. децембра, а прва реприза наредне вечери.

Лазаревчанка Татјана Војино­вић самостално ће се представи­ти својим ауторским радовима, док ће преглед савремене ликовне сцене локалних уметника на тему „Колубарска битка” пружити Де­цембраски ликовни салон.

Музички програм подразумева наступ Певачког друштва „Свети Димитрије”, гусларско вече Радо­вана Фуртуле са пријатељима и концерт Музичке школе „Марко Тајчевић” из Лазаревца. Ансамбл „Колубарац” ће извести музичко­сценски програм „Стазама славе и сећања”. У споју дружења и од­говора на задату тему, програмом „Деца о славној прошлости” певач­ка група из Забрежја и деца из Лаза­ревца укључиће се у обележавање века од велике битке на Колубари. Уз музичку пратњу лазаревачког дуета „Илијада”, уметници­амате­ри ће представити своје радове.

Део манифестације је и умет­нички колаж „Говоре гробови

ратника” мишарског Позоришта „Вожд” и КУД­а „Абрашевић” из Шапца. Планирано је предавање историчара Душана Батаковића и Милоша Ковића. Такође, би­ће промовисане књиге о биткама на Церу и Колубари генерала Живка Г. Павловића (1871­1938). Манифестација обухвата и ре­троспективну изложбу у част сто­годишњице Првог светског рата, која је део Мишарске колоније, као и друге програме.

Радио Лазаревац је припре­мио серијал од 12 документарних емисија о различитим аспектима Колубарске битке.

Туристичка организација Лаза­ревца ради од септембра 2013. го­дине. Истичући значај Колубарске битке у континуираној промоцији општине, Снежана Гајић је казала:

– Наша мисија је промоција Ла­заревца као туристичког одредиш­та, очување културно­историјских вредности и развој потенцијала града. Циљ је да Лазаревац буде важна тачка на туристичкој мапи, место у које се радо и поново дола­зи, а издваја се и као место чија је културна баштина достојни чувар успомена на Колубарску битку.

М. Караџић

Од 1. до 14. децембра Лазаревац ће пригодним програмима одавати почаст српској војсци

Снежана Гајић

26

ПОЧЕЛЕ АКТИВНОСТИ НА ИЗРАДИ КОЛЕКТИВНОГ УГОВОРА

Документ за цео ЕПС

С индикат радника „Електропривреде Србије” почео је активности на изради новог Колек-тивног уговора. Представници запослених у

највећем српском јавном предузећу у преговорима са надлежнима из Министарства рударства и енер-гетике, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства финансија и Ми-нистарства привреде су председник Синдиката рад-ника ЕПС-а Милан Ђорђевић и председник Синди-калне организације „Колубара” Миодраг Ранковић. Адекватну подршку пружаће им правник Срећко Ристовић и економиста Јован Свилар, запослени у стручним службама најбројније „ Колубарине” син-дикалне организације.

Како сазнајемо од Миодрага Ранковића, послови на посебном Колективном уговору „Електропривреде Србије” морају бити готови почетком наредне годи-не. Према законској обавези он мора бити потписан до 29. јануара 2015. године, односно шест месеци од доношења Закона о раду. Нови, јединствен документ биће применљив на сва привредна друштва у оквиру ЕПС-а. Ранковић је изразио наду да ће њиме и убудуће бити заштићени интереси запослених, јасно дефини-сане обавезе, а постојећа права, ако не увећана, онда задржана.

Иначе, непосредно после мајске катастрофалне поплаве Синдикална организација „Колубара” у са-радњи са менаџментом покренула је хуманитарну акцију за помоћ запосленима у РБ „Колубара” чија су домаћинства претрпела штету. У овом ге-сту добре воље учествовало је преко 60 процена-та запо слених. Одвајањем једне до шест дневница у про теклих шест месеци, за домаћинства која су прет-

рпела штету у мајским поплавама, укупно је саку-пљено 43.157.609,85 динара. У другом делу акције на располагању је 8.908.395 динара. Првој групи, на чијем је списку 515 радника, биће уплаћено по 15.670 динара. Другој групи припада 107 запослених, који ће добити по 7.835 динара. У првом наврату, радници у више угроженој групи добили су по 60.000, односно по 30.000 динара. Помоћ је дељена запосленима без обзира у којој од поплављених општина живе.

Д. Матић

g Завршене рехабилитација и рекреација

Током 2014. године у организацији Синдикалне организације „Колубара” могућност лечења у бањама Србије искористило је 1.938 запослених. Највише су били попуњени капацитети Врњачке Бање, која је угостила 523 радника „Колубаре”, као и бање Ковиљаче у чијим лечилиштима је боравило 405 запослених.

Превентивно-рекреативни одмор, популарну рекреацију, у пролећном, летњем и јесењем термину користило је 2.758 радника. Најпопуларније место за одмор био је Ханиоти у Грчкој, где је боравило 567 Колубараца.

КОЛУБАРА

БР

ОЈ

1124

27АКТУЕЛНОСТИ У СИНДИКАТУ ДИРЕКЦИЈЕ

Кадровске промене због одласка у пензију

О дбор Синдиката Дирекције Рударског басе-на „Колубара” однедавно функционише у измењеном саставу. Поштујући став Синди-

калне организације „Колубара” да се у пензију одлази са једним испуњеним условом и на тај начин пружи прилика младим људима, из састава Одбора изашла је Видосава Герасимовић, чиме је упражњено ме-сто потпредседника и једног члана. У наредном пе-риоду заменик председника Синдиката Дирекције биће Смиљка Глишовић из Сектора за производно-техничке послове, а синдикалним радом бавиће се и Татјана Миљевић из Огранка „Пројект” и Гордана Вићентијевић из Сектора за комерцијалне послове.

– Овим потезом још једном смо показали да запо-слени у Дирекцији нису ни мање ни више заштићени од осталих који раде у другим деловима „Колубаре”. Правила која важе за друге, важе и за нас, а колико их се придржавамо говори податак да до Нове годи-не у пензију одлази 22 члана Синдиката Дирекције. Цифра је већа јер нису урачунати чланови других синдиката и запослени који не припадају ниједној синдикалној организацији – каже за наш лист Дејана Мијатовић, председница Синдиката Дирекције.

Већ по традицији овај синдикат организује про-славу поводом новогодишњих празника и испраћај у пензију својих чланова. Овогодишња забава биће од-

ржана 26. децембра у ресторану „Том и Џери”. Запо-слени који припадају овом синдикату добиће пригод-не поклоне уместо уобичајеног рекламног материја ла. И у наредној години наставиће се са добром прак-сом рођенданских поклона и пружања материјалне и нематеријалне помоћи. Припадници овог синдиката могу добити бесплатне правне савете и подршку у остваривању права која им припадају, а већ неколи-ко година чланови Одбора организују посете и помоћ запосленима који су на болничком лечењу или имају озбиљније здравствене проблеме. Након мајских по-плава и олујног невремена, издвајајући средства за чланове који су претрпели штету, овај синдикат је још једном показао солидарност и хуманост на делу. Током ове године, организоване су пролећна, летња и јесења рекреација у туристичким центрима у Србији, Црној Гори и Грчкој. Овај вид одмора користила су 373 за-послена. Здравствени опоравак у бањским лечилиш-тима организован је за 144 запослена у Дирекцији РБ „Колубара”, а приоритет су имали радници са тежим обољењима, дужим радним стажом и они који ређе користе рехабилитацију за време свог радног стажа. Рекреацију и рехабилитацију су могли да користе и запослени који не припадају ниједном синдикату или су чланови неке друге синдикалне организације.

Д. Матић

Са недавног излета на Копаоник

28 ОДРЖАНА МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА „ЕЛЕКТРАНЕ 2014”

Модернизација и изградња нових постројења

М еђународна конференција „Електране 2014”, у организацији Друштва термичара Србије, одржана је од 28. до 31. октобра у

хотелу „Палисад” на Златибору. Главне теме ового­дишње конференције биле су енергетски ресурси, либерализација тржишта електричне енергије, енер­гетска ефикасност, еколошки и експлоaтациони про­блеми рада термоелектрана и обновљиви извори енергије.

Конференцију је отворио помоћник министра ру­дарства и енергетике др Милош Бањац. Он је иста­као важност сарадње Министарства са представни­цима стручне јавности и оценио да су ефикасност постројења за производњу електричне енергије, за­штита животне средине и законодавни оквир теме од великог значаја за српску енергетику. Бањац је рекао да је нови Закон о енергетици усаглашен са европском регулативом и да су, након два круга кон­султација, прихваћене препоруке Енергетске заје­днице. Усвајање закона се очекује до краја године.

Шеф одељења за енергетику Секретаријата Енер­гетске заједнице Симон Узунов је у свом извештају нагласио да је Србија постигла значајан успех у при­мени примарног и секундарног законодавства, и да је правни оквир у значајној мери усклађен са Дру­гим енергетским пакетом. Узунов је нагласио да је отварање малопродајног тржишта електричне енергије у складу са фазним приступом и роковима које дефинише Закон о енергетици.

Енергетска заједница је поздравила потписивање споразума о принципима сарадње за успостављање тржишта електричне енергије (SEEPEX), између „Еле­ктромрежа Србије” и компаније „EPEX SPOT”, с об­зиром да је то први конкретан корак у организовању тржишта дан унапред.

Из угла Енергетске заједнице, приоритети Србије су усвајање Закона о енергетици, примена Трећег енергетског пакета, раздвајање функција оператора дистрибутивног система, кораци ка интеграцији ре­гионалног тржишта и успостављање берзе електрич­не енергије – SEEPEX. Агенција за енергетику Србије оцењена је као једна од најактивнијих у региону, али је истакнуто да њена овлашћења морају бити проши­рена у складу са Трећим енергетским пакетом.

Председник Надзорног одбор ЕПС­а Аца Марко­вић је рекао да у Србији постоје технички, економ­ски и правни услови за изградњу нових енергетских постројења. Према његовим речима, најреалније је да ускоро отпочне изградња нове електране у Костолцу, снаге 350 мегавата, и ревирзибилне хидроелектране „Бистрица”.

У уводном делу конференције присутнима се у име Рударског басена „Колубара” обратио извршни ди ректор Слободан Марковић. Он је учествовао и на округлом столу, који је одржан другог дана кон­ференције, под називом „Утицај екстремних пада­вина и поплава на рад објеката за производњу и дистрибуцију енергије у ЈП ЕПС”. Као увод у округли сто приказани су филмови и презентације привред­них друштава, у којима су представљене размере претрпљене штете, активности које су предузете у току и непосредно након поплава, као и дугороч­ни планови и активности на санацији последица и превентивној заштити од елементарних непогода.

Марковић је упознао учеснике округлог стола са последицама поплаве у „Колубари” када се више од 200 милиона кубика воде улило у четири копа, од којих је најтеже био погођен најпродуктивнији коп „Тамна­ва­Западно поље”. Он је подсетио да су уложени ве­лики напори како би се направио привремени насип на Колубари, који је завршен само неколико дана на­кон полаве и чији је задатак био да спречи даљи доток воде у Тамнавске копове. Испумпавање воде из повр­шинског копа „Велики Црљени” сопственим снагама „Колубаре” и уз помоћ неколико позајмљених пумпи, започето је у рекордном року. Вода из овог копа је ис­пумпана je за веома кратко време, а након санације

Главне теме биле су енергетски ресурси, либерализација тржишта електричне енергије, енергетска ефикасност, еколошки и експлотациони проблеми рада термоелектрана и обновљиви извори енергије

Слободан Марковић

КОЛУБАРА

БР

ОЈ

1124

29

Модернизација и изградња нових постројењапроизводних система, 6. августа овде је поново по-кренута производња угља. Након завршеног тендера, посао испумпавања воде и муља из копа „Тамнава-За-падно поље” је на тендеру добила компанија „Енерго-техника Јужна Бачка”, али су и даље ангажовани и сви расположиви капацитети „Колубаре”.

Директор Дирекције за производњу енергије Зо-ран Божић, рекао је да је ЕПС правовремено реаговао формирањем тима за ванредне ситуације који и да-нас ради у сталној сарадњи са привредним друштви-ма која су погођена поплавама. Према његовим речи-ма, директна штета у ЕПС-у износи око 480 милиона евра.

Закључак округлог стола је да су запослени у ЕПС-у знањем и ангажовањем спречили теже последице по-плава и, што је најбитније, није било људских жртава. У наредном периоду потребно је проверити стање си-стема заштите свих објеката, предузети мере за од-брану од елементарних непогода и обновити систем цивилне заштите, као и поједноставити процедуру за санацију штете.

На конференцији „Електране 2014” одржано је око стотину предавања. Предавачи су били представ-ници научних института, универзитетски професо-ри, инжењери, представници компанија које се баве производњом електричне енергије у региону, као и произвођача опреме за електране – Alstom, Rafako и Siemens.

Организатори конференције су имали у виду спе-цифично окружење у коме раде електране у региону последњих двадесет година – ограничено тржиште као последица транзиције, друштвене тензије и рат-на разарања и, на крају, светска економска криза. Електране у региону су релативно старе, због чега су актуелна питања продужетка њиховог радног века,

модернизације, увођења савремених технологија и изградње нових постројења. Посебна пажња посве-ћена је техничким решењима за смањење зага ђе-ња животне средине, емисија честица и гасова са ефектом стаклене баште, с обзиром на обавезе пре-узете ратификацијом Уговора о оснивању Енергетске заједнице и Кјото протокола.

З. Бадњевић

g Прво учешће „Колубаре”

РБ „Колубара” је први пут учествовала на међународној конфeренцији о електранама, која се одржава сваке друге године у организацији Друштва термичара Србије. На свом штанду представници „Колубаре” су заинтересованим учесницима конференције делили промотивни материјал. Приказан je и филм о историјату „Колубаре”, посвећен милијардитој тони угља, као и снимци настали током мајских поплава.

Одлука о учешћу на конференцији усвојена је како би се боље ускладио рад произвођача угља са електранама, имајући у виду да су енергетски ресурси једна од најзначајнијих тема овогодишње конференције. С обзиром да енергетски сектор улази у период значајних промена, интерес највећег српског произвођача угља је упознавање са новим технологијама, тенденцијама и изазовима, како у раду електрана, тако и у целом сектору, који се с обзиром на ниво преузетих међународних обавеза, креће у правцу усклађивња са јединственом европском енергетском политиком.

Повезати теорију и праксу

30 КРОЗ ОБЈЕКТИВ ФОТО-АПАРАТА

Ткати светлом

С воје дружење са фотографијом Милан Радојичић (26), дипло-мирани рударски инжењер из Рудоваца, започео је пре осам го-дина. Ни сам не зна како је све почело, али зна да је кренуо са

фоткањем, како воли да каже, користећи Nikon D70. Неколико проме-на неопходне технике резултирало је да данас снима са моделом Nikon D600, уз богату гаму потребних објектива.

– Моја преокупација је „wedding” фотографија, а највише волим да снимам природу, пејзаже првенствено, архитектуру и портрете. Желео бих да се усавршим у студијској фотографији – говори Милан, који своје фотографско знање непрестано обогаћује похађањем специјализованих курсева, консултацијама са познатим фотографима, уз стално праћење фото-литературе и интернета. Много времена посвећује обради фото-графија, пошто сматра да се добра фотографија увек може бар мало по-правити.

Сва опрема која је фотографу на располагању може се упоредити са разбојем на коме се тка светлом, наглас размишља Радојичић. Резултат тог ткања је различит, зависи од много фактора, али ако крајњи резултат изазове осећаје у посматрачу задатак фотографа је успешно обављен.

Још увек се Милан не усуђује да са својим фотографијама појави на фото-конкурсима или изложбама. Сматра да још треба пуно да учи, а за то нема баш превише времена пошто је запослен у „Помоћној механизацији”. З. С.

КОЛУБАРА

БР

ОЈ

1124

31

32

Реорганизација компаније

П рограм реорганизације ЕПС-а, Министарство енергетике је послало осталим министарствима

на мишљење, и по њему ЕПС треба да постане модер-на, ефикасна тржишно оријентисана компанија и да истовремено дефинише основне групације у оквиру компаније.

– Тај модел треба да нас доведе до формирања неколико основних делатности у оквиру ЕПС групе, пре свега ону која се односи на производњу струје, снабдевање и формирање једног оператора дистрибу-тивног система – изјавио је Александар Антић, ми-нистар рударства и енергетике и истакао да ће то обе-збедити далеко боље финансијске резултате ЕПС-а од постојећих. Први резултати процеса реорганизаци-је очекују се до Нове године, а потпунији ефекти у првом и другом кварталу 2015. године.

По мишљењу Александра Обрадовића, директора ЕПС-а, најбитнији предуслов је да влада усвоји про-грам реорганизације компаније. Он је најавио да ће се ЕПС организовати као један систем када се проме-не Статут и оснивачки акти садашњих 13 готово не-зависних компанија, као и да ће се број запослених знатно смањити, највише у области администрације и сувишних директора.

Новоизабрани председник Надзорног одбора нај-већег јавног предузећа у земљи, проф. др Бранко Ко ваче вић је прецизирао да „ЕПС треба да се реор-га низује у те хнолошком и организационом смислу, да рационализује пословање, примени модерне те-хноло гије у свом раду, послује у складу са еколошким стандардима и да уведе ефикаснији информациони систем унутар компаније”.

Спаљени наркотици у ТЕНТ-у

У Термоелектрани „Никола Тесла А” у Обренов-цу, уз присуство министра унутрашњих посло-

ва др Небојше Стефановића, министра здравља др Златибора Лончара, директора полиције Милорада Вељовића, директора ПД ТЕНТ Чедомира Поноћка и његових сарадника, 17. новембра је спаљено 565 ки-лограма наркотика за које постоје извршне пресуде у случају њихове заплене.

– Други пут у последњих петнаест година уни-штавање наркотика је обављено на транспарентан начин, уз присуство представника надлежне државне комисије и медија – истакао је министар Стефановић и најавио да ће овакве акције бити чешће организо-ване у складу са важећим еколошким стандардима и без икаквих ризика по здравље грађана.

Укупна вредност спаљених наркотика на нелегал-ном тржишту износи око милијарду динара или не-што више од 8,5 милиона евра.

Ново ватрогасно спремиште

У Термоелектрани „Никола Тесла Б” отворено је ново спремиште за ватрогасна возила и опрему

крајем октобра, а отварању су присуствовали пред-ставници управа за ванредне ситуације МУП-а Србије и града Београда, као и пословодства и Секто-ра за управљање ризицима ПД ТЕНТ. Начелник Упра-ве за ватрогасно-спасилачке јединице МУП-а Србије, Горан Николић, изјавио је да индустријске јединице имају и битну улогу у спасавању грађана нарочито приликом ванредних ситуација каквих је било у нашој земљи у протеклом периоду. Он је изразио уверење да ће се заједничке активности индустријских и профе-сионалних јединица наставити и у редовним околно-стима.

Мр Чедомир Поноћко, директор ПД ТЕНТ, иста-као је да не треба штедети на опреми и средствима за противпожарну заштиту с обзиром да су електране објекти веома велике вредности и значаја и морају се заштитити.

Нови Закон о рударству

С рбија би ускоро требало да добије нови Закон о рударству и геолошким истраживањима, што ће

повећати сигурност инвестирања у тај сектор и допри-нети ефикаснијем и рационалнијем истраживању ми-нералних сировина – изјавио је Синиша Танацковић, помоћник министра рударства и енергетике. Актуел-ни закон донет је пре три године и утврђено је да има одређене мањкавости.

– Ових дана се предузимају активности у циљу из-раде новог савременог закона усаглашеног са стандар-дима Европске уније – рекао је Танацковић на Четвртој међународној конференцији „Минерални ресурси у Републици Србији – Покретачка снага привредног развоја”. Он је истакао да у Србији између осталог има више од 2.000 рудних појава и лежишта различитих геолошких ресурса, као и десетине рудника метала, а све то оправдава значај улагања у ову област.

Танацковић је истакао да је у припреми и Нацрт правилника о извештавању и резултатима истра жи-вања геолошких ресурса и резервама минералних си-ровина и њиховој класификацији. Припремила: Ј. Ј.

ЕНЕРГЕТСКИ МОЗАИК

КОЛУБАРА

БР

ОЈ

1124

33

ШЕСТИ ФЕСТИВАЛ СРПСКИХ ВИНА

Афирмација виноградарства

Т радиционално, шести пут, 22. новембра, у старој сали Спортско-рекреативног центра „Колубара”, одржан је Фестивал српских вина,

где се нашло око четрдесет излагача из целе Србије од тога седам винарија из општине Лазаревац. Ор-ганизатори фестивала су Градска општина и Тури-стичка организација Лазаревац, Удружење винара и виноградара Србије и Удружење винара, виногра-дара и љубитеља вина „Зеочки виноградари”, под покровитељством РБ „Колубара”, „Колубара -Услуге”, „Колубара - Угоститељство” и ЈПКП „Лазаревац”.

У име организатора присутнима се обратио Дра-ган Алимпијевић, председник Градске општине Ла-

заревац и истакао да све више Лазаревчана улази у озбиљну производњу вина, а за афирмацију виногра-дарства у нашем крају посебно се захвалио зеочким виноградарима. Симболичне награде уручио је Гвоз-дену Раденковићу, председнику Удружења винара и виноградара Србије, као и Винарији „Алекс” из Срем-ских Карловаца.

Фестивал је отворио Никола Никодијевић, пред-седник Скупштине Града Београда, који је том прили-ком нагласио да је задовољан што поред угља и вино постаје препознатљив бренд лазаревачке општине и да то треба убудуће неговати.

Т. Крупниковић

Сала спортистима

П очетком новембра, исељено је око 40 лица којa су уточиште пронашлa након мајских поплава у новој сали Спортско-рекреативног

центра „Колубара”. Након пет и по месеци боравка у Лазаревцу привремено су смештени у објекте који су у програму експропријације, а налазе се на територији месних заједница Велики Црљени и Вреоци.

Након потписивања споразума, крајем октобра, између Рударског басена „Колубара” и Градске оп-штине Лазаревац кренуће се у реализацију плана изградње типских кућа површине од 25 до 40 ме-тара квадратних, које ће пројектовати стручњаци „Колубара-Пројекта”. Према плану 14 породица ће у своје нове домове моћи да се уселе већ у јуну 2015. године.

У СРЦ „Колубара” извршена је дезинфекција цело-купног објекта, базен је почео са радом, а урађен је и редован сервис сауне и парног купатила. Одмах након исељења угрожених породица из СРЦ „Ко-лубара” кренули су радови у великој сали, који су били предвиђени за ову годину. Тренутно се ради репарација, хобловање и лакирање паркета.

У плану је да се читав посао на сређивању сале заврши до средине децембра, како би се стави-ла на располагање корисницима. Од најављених манифестација за крај децембра у програму су новогодишње играрије за децу предшколских устано-ва, „Минимакси” лига за децу, као и традиционални Божићни турнир у малом фудбалу.

Т. Крупниковић

УГРОЖЕНЕ ПОРОДИЦЕ НАПУСТИЛЕ СРЦ „КОЛУБАРА”

Сним

ио: З

. Лаз

арев

ић

34 ТРЕЋИ ФЕСТИВАЛ СПЕЛЕОЛОШКОГ ФИЛМА

Приче из пећина

П од слоганом „Спелеологија није наука о спе­ловању” у Лазаревцу је почетком новембра одржан Фестивал спелеолошког филма. У

сарадњи са Центром за културу, организатор и осни­вач манифестације Владимир Милутиновић Коби је заинтересованим Лазаревчанима по трећи пут пру­жио могућност увида у лепоте и опасности пећина Србије и земаља у окружењу.

Као члан Горске службе спасавања Србије, Милу­тиновић је посетиоцима изложбе на едукативно­креативан начин представио фотографије које су последњих година настајале у Србији, Хрватској, Сло­венији, Аустрији и другим земљама. Приказано је и неколико краћих документарних филмова о активно­стима спелеолога, који су неретко и спасиоци.

– На европском нивоу, Хрватска је тренутно нај ве­ћи изазов. У жаргону спелеолога, подручје Велебита је шупље као сир. Ту су најдубље јаме у Европи, а и кана­ли су најдужи. Алпи су, такође, занимљиви, а удаљени­ји крајеви... Све се врти око новца. Иначе, обичан свет не зна много о пећинама и ако ми не унесемо камеру и не приближимо их преко филмова и фотографија, нема ни промоције – рекао је Милутиновић, који ради у Сектору за заштиту и унапређење животне средине у Рударском басену „Колубара”. М. К.

Фигуре из реалног света

У Модерној галерији Центра за културу, 20. но­вембра, отворена је изложба слика Марка Ма-ринова, лазаревачког уметника.

Поставку изложбе чини један рад из области ва­јарства и четрдесетак слика насталих током његовог вишегодишњег бављења уметничким радом у домену сликарства, ликовне дисциплине којом се Марко ак­

тивно бави упоредо са вајањем, као својим основним уметничким опредељењем.

Oтварајући његову прву самосталну изложбу , ку­стос Модерне галерије Даринка Станојевић, рекла је:

– Главна карактеристика Марковог сликарства је­сте неговање једног класичног ликовног израза. На његовим композицијама доминира фигура коју он преузима из неког реалног света своје свакидашњости и та његова тежња ка једноставности ликовног израза крије вишеслојно уметничко­филозофско и симбо­личко промишљање самог уметника. Теме које он обрађује на својим сликарским платнима су портре­ти, мртва природа, студија животиња, пејзажи, да­кле познате и често обрађиване теме током историје уметности којима он приступа на један другачији, ек­спресионистички начин.

Марко Маринов је рођен 1976. године у Београду. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности, одсек вајарство 2005. године. Учествовао је на више групних изложби и сликарских колонија. Т. С.

ПРВА САМОСТАЛНА ИЗЛОЖБА МАРКА МАРИНОВА

КОЛУБАРА

БР

ОЈ

1124

35ОДЛИЧНИ РЕЗУЛТАТИ ФУДБАЛСКИХ КЛУБОВА СА ЛАЗАРЕВАЧКЕ ТЕРИТОРИЈЕ

Јесен добрих вибрација

Т ри најбоља клуба са тери­торије лазаревачке општи­не забележила су јесењем

делу фудбалских првенства так­мичарске резултате који се сло­бодно могу назвати одличним. Прволигаш „Колубара” са 20 осво­јених бодова налази се у средини табеле, на деветом месту и пред­води „доњи дом”. Пласман вреоч­ке „Турбине” на високо треће ме­сто Српске лиге – група Београд свакако да је најпријатније изне­нађење, иако су понеки фудбал­ски зналци тако нешто и очеки­вали. Тим „Степојевац Ваге”, који се такмичи у Београдској зони, заузео је прво место у овој лиги – Степојевчани тако одржавају тра­дицију из последње три сезоне у којима само знају за победе и ли­дерску позицију.

Биланс „троструке петице” (пет победа, пет ремија и пет по­раза) свакако вероватно да није оно што су стручни штаб и упра­ва „зелено­црних” планирали по повратку у Прву лигу. У 15 кола примљена су чак 24 гола, на­спрам 18 постигнутих, а први по­датак сврстава одбрану Лазарев­чана међу три „најпорозније”. У последњем првенственом мечу, против „Инђије” у Лазаревцу кра­јем новембра, у првом делу игре­остварена је предност од два гола и играча више, да би у другом по­лувремену гостујућа екипа успе­ла да постигне гол и озбиљно за­прети изједначењем. Чињеница је да је лазаревачком тиму, који предводи као капитен Драган Ча-диковски, ове јесени недостајало спортске среће, тачније била је на страни противника. Председник клуба Бојан Стевић сматра да се могло имати пет бодова више, што би обезбедило безбрижнији на­ставак првенства. Истовремено, он најављује и појачања у зимском прелазном року, као и могућност промена у Управном одбору клу­ба. Очекује се да пар играча пређе у клубове Суперлиге, док Марко

Миловановић полако приводи крају успешну играчку каријеру и биће именован за спортског ди­ректора у омладинској школи. На Градском стадиону у Лазаревцу у току је изградња осам апартмана за смештај фудбалера.

Вреочки „турбоси” презимиће на трећем месту Српске лиге – гру­па Београд. У лиги од 16 клубова освојили су 28 бодова, са салдом од осам победа, четири ремија и три пораза. У последњем колу оди­грали су нерешено, без голова, на свом терену са „ИМ Раковицом”.

– Учинак нашег тима је знат­но изнад очекивња и плана. Пре старта првенства размишљали смо о томе да је за нас одлично да бу­демо пласирани до десетог места, али екипа је својим добрим игра­ма дошла до можда најбољег плас­мана „Турбине” у њеној историји. Захваљујем се свим играчима, члановима стручног штаба и, на­равно, верним навијачима – каже председник „Турбине Милоје Вукић, додајући да верује да ће се и на крају првенства из Вреоца наћи међу прва три.

Дерби последњег кола Београд­ске зоне, окршај против „Железни­чара” у Београду, екипа „Степојевац Ваге” изгубила је резултатом 1:2. И поред тога, Степојевчани су ли­дер лиге са 28 освојених бодова и импресивном гол разликом 29:7. Победама над три српсколигаша клуб из Степојевца пласирао се у

полуфинале Купа на територији Београда.

– Наш план био је да се пла­сирамо до петог места у јесењем делу такмичења. За то што смо лидер најзаслужнији су играчи и стручни штаб на челу са Дејаном Петровићем Ером, они су исказа­ли завидан ниво знања и умећа. У наредном периоду видећемо какве су наше финансијске могућности и да ли можемо да издржимо трошкове вишег нивоа такмичења. Од тога зависи да ли ћемо „јури­ти” прво место – речи су Михаила Крсмановића, председника клуба.

Од седам лазаревачких клубова у Првој Београ дској лиги – група Б, најбоље је пласиран медошева­чки „Напредак”. После одиграних 13 кола јесењег дела првенства налазе се на другом месту са 29 освојених бодова. Првопласирана „Прва искра” из Барича бежи им чак осам бодова. Биланс Медо­шевчана је одличан – девет по­беда, уз два ремија и два пораза и лепа гол­разлика 28:9, шопићка „Шумадија” је четврта са 25 бодо­ва, барошевачка „Младост” шеста са пет бодова мање, клубови ис­тог имена из Цветовца и Чибут­ковице су седми односно осми са два бода мање од имењака из Ба­рошевца. Лазаревачки „Борац” је 12 месту са само 12 бодова, док је најнепријатније изненађење низак пласман „Радничког” из Рудоваца који је претпоследњи, односно 13­ти, са само шест бодова.

Приведено је крају и јесење та­кмичење у Првој оштинској лиги Лазаревца. На првом месту је „ТЕК Слога” из Великих Црљена. Фуд­балери овог тима су у 13 утакми­ца забележили 12 победа и један нерешен резултат, уз гол разлику 61:5! Другопласирана „Будућност” из Дудовице заостаје за шест бодо­ва. У Другој општинској лиги, која се игра трокружно, јер се такмичи само седам клубова, води лука­вичка „Слога”.

З. С.

Драган Чадиковски, капитен „Колубаре”

36 ДВОРАНСКИ СПОРТОВИ: ТАКМИЧАРСКИ РЕЗУЛТАТИ НИКАД СЛАБИЈИ

Тешко до луке спаса

Т ри лазаревачка клуба из ка­тегорије дворанских спор­това и даље су без победе

у првенственим окршајима! Већ сада је јасно да ће опстанак бити веома тежак задатак, за неке мож­да и немогућ. Рукометаши „Колу­баре”, после првог дела првенства и девет одиграних мечева, налазе се на зачељу Суперлиге. Председ­ник клуба Бојан Синђелић поднео је оставку на Скупштини, али је и даље на тој дужности до избора новог првог човека клуба који је пре само четири године био првак државе и освајач Купа! Постојећа ситуација да су рукометаши своје утакмице као домаћини играли на Убу ускоро ће бити превазиђена, односно стављање у функцију Ха­ле Спортско­рекреативног центра „Колубара” итекако ће утицати на редовност тренажног процеса, а не треба занемарити колико у спорту значи предност домаћег терена. С друге стране, радује чињеница да све селекције клуба нормално функционишу.

У потпуно истој ситуацији на­лази се и Одбојкашки клуб „Ко­лубара”, члан Суперлиге за жене.

Млади, практично кадетски први тим после шест одиграних кола није освојио ниједан сет. Пред тре­нером Иваном Радивојевићем на­лази се врло тежак посао везан за евентуални опстанак.

Кошаркашки клуб „Колубара”, члан Друге лиге Србије, такође није забележио победу у проте­клих осам првенствених мечева. После пораза у седмом колу, од „Пролетер Нафтагаса” у Лазарев­цу, тренер Жарко Симић је поднео оставку. Дојучерашњи помоћник Бранко Ђурић преузео је команд­

ну палицу, али се очекује да ће у паузи првенства клуб ангажова­ти новог тренера. На Скупштини клуба прихваћена је оставка пред­седника Управног одбора Горана Живановића, а дужности пред­седника Привременог управног одбора прихватио се Милорад Рајковић (61), иначе и председник Скупштине.

– Да не верујем да је опстанак могућ не бих се ни прихватио овог посла. Уз скромну финансијску помоћ на месечном нивоу, много лакше ћемо функционисати. Ова средина је од Кошаркашког савеза Србије и Београда препозната као регионални кошаркашки центар, имамо њихову пуну подршку и искрено се надам бољим данима – речи су Рајковића.

Иначе, кошаркаши су једини „дворански” спортисти који су своје мечеве у протеклом пери­оду играли у старој сали Спорт­ског центра, захваљујући баш ра­зумевању КСС. Капитен Илић, Мом чиловић, Љубојевић и Јокић предводе јако млад састав, све са­мих Лазаревча, на како у клубу воле да нагласе. З. С.

Пораз, али и наук и искуство

О смочлана српска репрезе нтација, уз три тре­нера и једног судију, наступила је на Европ­ском првенству у боксу за јуниоре, које је

почетком новембра одржано у руском граду Анапи, познатом лечилишту на кавкаској обали Црног мора. Учествовало је 254 боксера из 33 државе, јуниора од 15 и 16 година. Једину победу извојевао је Милош Павичић, у категорији до 70 кг.

Место у репрезентацији избо рио је и Мирко Митровић (16), члан Бокс клуба „Лазаревац”, у кате­горији до 75 кг. До статуса репрезентативца дошао је победом у изборном мечу против Сте фана Спасића из Сурдулице. На Европском првенству наступио је првог новембарског дана и његов окршај са Грузијцем

Тарасом Кан делакијем био је беспоштедан. Ипак, Грузијац је победио једно гласном одлуком судија. Медошев чанину Митровићу, који је на дру гој години школовања за руковаоца механизације у површинској експлоатацији, био је то тек девети меч у каријери. Прва два је изгубио, а потом је следила серија од шест победа и титула јуниорског првака Србије.

Од следеће године Митровић ће наступати у категорији младих боксера и жеља му је, како сам каже, да задржи статус репрезентативца.

– Ретки су боксери који су толико радни и одговор­ни као Ми тровић. Мислим да ће, ако овако настави, далеко догурати – каже Зарија Андрић (69), тренер „Лазаревца”. З. С.

ЈУНИОР МИРКО МИТРОВИЋ НА ЕВРОПСКОМ ПРВЕНСТВУ У БОКСУ

Далибор Илић, капитен „Колубаре”

КОЛУБАРА

БР

ОЈ

1124

37НАТАЛИЈА СТАНОЈЕВИЋ И ДРАГИША МАРКОВИЋ, НАДЕ ЛАЗАРЕВАЧКОГ КАРАТЕА

На стази спортских успеха

С војим досадашњим спортским резултатима Наталија Станојевић (18) и Драгиша Марко­вић (18) показали су да се за будућност лаза-

ревачког каратеа не треба много бринути. Медаље освојене на Светском првенству за јуниоре у Аргенти-ни су биле само још један доказ њихове вредности, а они велики резултати од њих се очекују у сениорској конкуренцији.

Као петогодишња девојчица Наталија је стигла у Лазаревац из Приштине, заједно са родитељима и две сестре. На наговор кућне пријатељице да се бави не-ким спортом почела је да тренира карате пре шест го-дина. Сада је ученица четврте године Гимназије при-родно-математичког смера у Лазаревцу. Висока је 178 cm, тешка 64 kg.

– Одабрала сам карате јер сам желела да се борим. Трудила сам се да не пропустим ниједан тренинг, да технички део и кате одрадим што боље како бих што брже стигла у старију групу – прича Наталија. – Освајала сам полако појас за појасем вишег нивоа, „падале” су и прве медаље са домаћих такмичења. Први мој одлазак ван Србије био је пут у Литванију, на Светско првенство пре две године. Била сам тада четврта, баш као и Драгиша, пораз у полуфиналу нам је тешко пао, али атмосферу тог догађаја памтићу цео живот. Уследила су два такмичења у Румунији, па у Мађарској, потом сам била прва, као старија кадеткиња, на Светском купу WKC-a у Немачкој, у Минхену. Након Минхена ишли смо у Италију, али сам тада остала без медаље.

Пут у Аргентину, на Светско првенство пре два ме-сеца, за Наталију био је и први лет авионом.

– Одушевљена сам свим оним што се догађало. Били смо најмања екипа по бројности, а освојили смо прегршт медаља. Борила сам се прва, мојом победом лед је био пробијен. Понели су нас атмосфера и адре-налин, сви остали добијени мечеви били су резултат претходног напорног рада. После победе наше екипе у финалу против Бразила било је неописиво славље – честитке, севање блицева фото-апарата, радосни узвици, весеље... Жао ми је што је Милош Гајић изгу-био меч за медаљу. Сваки меч је једно ново искуство, а искуство је битан фактор у овом спорту. Морам на-поменути да ми је узор клупски друг Вељко Симић, волела бих да постигнем у спорту све што је он по-стигао. Захвална сам родитељима и људима који су ме подржавали, пре свега председнику клуба др Дра­гану Синђелићу – каже Наталија, која се из Буенос Ајреса вратила са две медаље, златном у јуниорској и сребрном у сениорској конкуренцији.

Тренер Чедомир Синђелић каже да је Наталија Станојевић изузетно упорна и вредна спортисткиња, која није пропустила ниједан тренинг у последње три године колико је он тренира.

– Њена борбеност је невероватна, краси је изузет-на жеља за победом у сваком мечу и разноврсност техника којима осваја поене – говори Чедомир.

На победничко постоље Светског првенства за јуниоре попео се и Лазаревчанин Драгиша Марковић (18) у категорији минус 68 кг. Ученик је четвртог раз-

реда лазаревачке Гимназије, у каратеу је већ десет го-дина, али је тренирао и пливање, фудбал и рукомет.

– Морам да признам да сам против своје воље по-чео да тренирам карате, родитељи су мислили да је то супер спорт и почели су да ме доводе на тренинге. Код мене се појавила жеља да научим да се бијем, али сам временом научио да је карате духовни и такми-чарски спорт а не кафанска туча. Карате ме је научио смирењу. Потом су кренули такмичарски успеси, сразмерно мојим годинама. Непрестано се такмичим већ седам година, ниједно такмичење нисам пропу-стио. Резултат који сам остварио у Аргентини најбољи је у мојој досадашњој каријери – речи су Марковића.

У Драгишиној колекцији медаља свакако да су значајне и оне са Европског вадокај купа 2013. у Бу-димпешти и сениорског првенства Европе у Русији, обе бронзане. Тренутно се припрема за Светско сени-орско првенство, које ће се следеће године одржати у Летонији. Успех ће сам доћи, каже, његово је само да тренира.

– Марковић улази у директне окршаје без страха, не обазирући ко је са друге стране татамија. Карак-теришу га експлозивност и брзина и прогнозирам му лепу спортску будућност – језгровит је опис тренера Синђелића. З. С.

Наталија Станојевић, Чедомир Синђелић и Драгиша Марковић

38 КУГЛАШКИ КЛУБ „КОЛУБАРА”

Опстају, до бољих дана...

И ако куглање није олимпијски спорт, препо­ручује се свима од 7 до 77 година, подједнако мушкарцима и женама. Одржавање Радни­

чких спортских игара Здружене електропривреде Србије у Лазаревцу 1976. године, био је разлог за из­градњу двостазне куглане, „наслоњене” на салу ДТВ „Партизан”. Постојање куглане учинило је да се један број Лазаревчана почне рекреативно бавити овим спортом, а 1980. формиран је Куглашки клуб „Колу­бара” који се у једном моменту, средином деведесе­тих, такмичио у Првој Б савезној лиги, у којој се зад­ржао две сезоне.

Без обзира на све проблеме, од којих је највећи сва како био што двостазна куглана није могла да бу­де домаћин мечева у вишем рангу, у прве две децени­је постојања клуба куглање у Лазаревцу бележило је лепе такмичарске резултате, а и привлачило велики број рекреативаца. Бифе при куглани је одлично ра­дио, а интересовање за куглање није јењавало. Ипак, услед поседовања само две уместо четири потребне стазе, клуб је од краја осамдесетих, и поред доброг играчког кадра и солидних резултата, био ограничен само на учешће у нижим лигама. Пласман у виши ранг значио је и да се мечеви у којима је КК „Колу­бара” домаћин морају играти у другим градовима, па су тако куглане у Горњем Милановцу, Лозници, Крагујевцу и Београду биле места окршаја Лазарев­чана као „домаћина”. Последњи првенствени меч у лазаревачкој куглани одигран је пре осам година, 15. октобра 2006, а у наредном периоду, све до престанка учешћа клуба у лигашким окршајима прошле годи­не, сви мечеви одиграни су ван Лазаревца. Тренутно

у клубу ради само школа куглања, која је почела са радом 2007. године. Куглана, једна од најстаријих у Србији, данас је технички превазиђена и скоро неис­правна, тако да се могу одржавати само кондициони тренинзи. Континуитет клуба уз председника Алек-сандра Љубенковића (53) одржавају млади такми­чари Лука Васиљевић (11), Милица Орозовић (15), Ђорђе Милојевић (16) и Стефан Остојић(16). У један од већих успеха у клубу бележе наступ и медаљу Кри-стине Љубенковић (16) на Светском првенству за ка­дете у Брну.

– И број најмлађих се смањио, пре годину дана би­ло их је 11. Они учествују у такмичењима, дечји купо­ви се константно одржавају и ми кад год је то могуће наступамо. Верујем да ће куглање у Лазаревцу опста­ти, али јако је тешко – каже Љубенковић. З. С.

Три медаље из Варезеа

С рпску репрезентацију на Европском првен­ству у каратеу (42nd European Wado Kai Karate Championship) чинило је 15 бораца, од којих

је осам било из Карате клуба „Колубара”. Освојене су четири медаље, а три су припале Лазаревчанима. На овом такмичењу, одржаном у италијанском граду Варезеу, учествовало је преко 500 такмичара из 21 државе.

Друго место, односно сребрне медаље освојили су кадети Милован Тодоровић (13) у категорији ми­нус 50 кг и Игор Јовичић (14) у категорији минус 53 кг. Милош Гајић (18), иако јуниор, такмичио се у сениорској конкуренцији и пласирао се на треће ме­сто у категорији минус 84 кг. С обзиром на његове

године, бронзана медаља коју је освојио има велику специфичну тежину.

И на овом такмичењу селектор репрезентације Српске карате уније био је Чедомир Синђелић.

– Ово европско првенство „рађено је” по WKF пра­вилима, па су и освојене медаље тим значајније за нас који се такмичимо по правилима Светске карате конфедерације. Учествујемо на такмичењима дру­гих асоцијација пре свега да би наши борци имали што више борби са различитим противницима и да би стекли драгоцено искуство за даље напредовање у овом лепом спорту. Верујем да се са сталним успе­сима на великим такмичењима неће престати – каже Синђелић. З. С.

Млади лазаревачки куглаши на такмичењу у Кљајићеву

ЈП Е

ПС

- Л

ИС

Т П

РИВ

РЕД

НО

Г Д

РУШ

ТВА

ЗА

ПРО

ИЗВ

ОД

ЊУ,

ПРЕ

РАД

У И

ТРА

НС

ПО

РТ У

ГЉА

РУ

ДА

РСК

ОГ

БАС

ЕНА

„К

ОЛ

УБА

РА”

Д.О

.О. Л

АЗА

РЕВ

АЦ