117231801 kredenac pun Života aleksandar mccall smith

8/12/2019 117231801 Kredenac Pun ivota Aleksandar McCall Smith

1/145


2/145


3/145

leksandar Mekol Smit

REDENAC PUN IVOTA

jiga je posveena Souli Ros i Viki Tejlor


4/145

rvo poglavlje

ELIKA ALOST MEU


5/145

UTOMOBILIMA U BOCVANI

agocena Ramocve sedela je za svojim stolom u Prvoj i damskoj detektivskoj agenciji u Gaboronu

sta na kojem je sedela mogla je da gleda kroz prozor, tamo iza drvea akacije, preko trave i retkounja, sve do breuljaka obavijenih plaviastom izmaglicom vruine.

a je to tako plemenita zemlja, i tako prostrana, protegnuta milju za miljom do smeih obzorja tla

mom rubu Afrike. Bilo je kasno leto, a tu su godinu obeleile dobre kie. To je bilo vano, jer dobe znae rodna polja, a rodna polja znae velike zrele bundeve, od one sorte koju tradicionalno graspoe poput Mme Ramocve tako rado jedu. uto meso bundeve ili mirisne tikve, obareno i potomekano grudvom butera (pod uslovom da moete sebi da ga priutite) bilo je jedan od najlepih

klona koje je Bog podario Bocvani. A veoma je ukusno bilo i s renjem dobre bocvanske govedinlivene moom.

da, Bog je Bocvani dao tako mnogo, ba kao to su je uili svih onih godina u nedeljnoj koli uocudiju.

Napiite listu blagoslova kojima su nebesa obdarilaBocvanu", rekao je uitelj.

mlada Mma Ramocve, grickajui kraj svoje mastiljave olovke i oseajui vrelinu sunca koja se talimenom krovu nedeljne kole, vrelinu tako neumoljivu da je lim kripao ne bi li se oteo zavrtnjimi su ga prikivali u mestu, napisala je:

zemlja;

ljudi koji ive na toj zemlji;

ivotinje, a naroito tovljena goveda.

je zastala, ali je, posle pauze, dodala: (4) eleznika pruga od Lobatsea do Frensistauna.

edavi listu na ocenjivanje, nazad ju je dobila s velikim plavim znacima odobravanja iza svake stapisanim komentarom:

dlino, Dragocena! Ti si razborita devojka. Navelasi upravo ono to Boevanu ini srenom zem

o je bilo sasvim tano. Mma Ramocve je odista bila razborita osoba, a Bocvana je zaista bila sremlja. Kad je Bocvana stekla nezavisnost, pre svih onih godina, one noi kad su srca utihnula uekivanju jer vatromet nije krenuo na vreme i kad je izgledalo da vetar pun praine predskazuje sam, imali su tako malo. U

oj zemlji postojale su samo tri srednje kole, dve ili tri bolnice i bednih osam milja asfaltiranoguma. To je bilo sve. Ali, da li je? Svakako je bilo i mnogo vie od toga. Bila je tu zemlja tako veliprostranstvo inilo beskrajnim; bilo je tu nebo tako iroko i slobodno da je duh mogao da uzleti i oseti se ni najmanje sputanim; i bili su tu ljudi, tihi, strpljivi ljudi koji su u toj zemlji uspevali dastanu i koji su je voleli. Njihova odanost bila je nagraena, jer je zemlja u sebi krila dijamante, gonapredovala i ljudi su, ciglu po ciglu, izgradili zemlju na koju su svi mogli da budu ponosni. To je


6/145

o to je imala Bocvana i zato je bila srena zemlja.

ma

mocve

novala

vu

msku

ektivsku agenciju prodavi goveda koja joj je ostavio njen otac Obed Ramocve, dobar ovek kog potovali. Zato se ona postarala da okai njegovu sliku na zid kancelarije, odmah pored, ali mal

e od slike pokojnog predsednika Bocvane ser Seretsea Khe, vrhovnog poglavice Bangvata, prvogdsednika Bocvane i pravog dentlmena. Ova poslednja osobina bila je moda najvanija u oimamocve. ovek je mogao da bude nasledni vladar ili izabrani predsednik, ali ne i dentlmen, i to bedalo u svakom njegovom postupku. Ali ako ste imali lidera koji je bio dentlmen, sa svim onim ide, tada ste zaista imali sree. A Bocvana je u tom pogledu stvarno imala sree, jer su sva ni njendsednika bila dobri ljudi i dentlmeni, smernog ponaanja, ba kako i prilii dentlmenu. Moda nog dana neka ena postati predsednik, a Mma Ramocve je mislila da bi to bilo jo bolje, podovom, dabome, da ta gospoa poseduje odgovarajue kvalitete, kao to su skromnost i obazrivostseduju sve gospoe te kvalitete, razmiljala je Mma Ramocve; nekima, tavie, oni ba upadljivodostaju.

mimo, na primer, onu enu koja je uvek na radiju onu politiarku koja ljudima vazda govori ta da

e. Imala je iritirajui glas, nalik na lave akala, i naviku da bestidno flertuje s mukarcima, podovom da su mogli na bilo koji nain da potpomognu njenu karijeru. Ako nisu, nije obraala ni najmnju na njih. Mma Ramocve se u to uverila roenim oima; videla ju je kako je ignorisala biskupanom skupu, a sve u nameri da razgovara s jednim vanim ministrom koji je moda mogao da kaekoju dobru re na pravom mestu. Bilo je to tako oigledno. Biskup Teofilo je zinuo da kae neto

i, a ona je rekla:

a, biskupe, da. Kia je veoma vana." Ali ak i dok je govorila, gledala je u pravcu ministra imehivala mu se. Posle nekoliko minuta neprimetno se odunjala, ostavivi biskupa samog, i potom

estila pored ministra i stala neto da mu apue. Mma Ramocve, koja je posmatrala itavu tu raboe imala ni najmanju dilemu u vezi s tim ta je to neto bilo, jer je dobro znala takve ene, kojih je ogo. Zato e morati da budu paljivi pre no to izaberu enu za predsednika. To e morati da budeva ena; ena koja zna ta je teak rad i kako je to kad nosi pola sveta na ramenima.

g dana, sedei za svojim radnim stolom, Mma Ramocve pustila je da joj misli vrludaju. Nije biloega naroitog emu bi se posvetila. Nije imala ta da istrauje, budui da je upravo zavrila vanagu koju je vodila u ime velike robne kue koja je sumnjala da jedan od njenih poslovoa

oneverava novac. Raunovoe su pregledale poslovne knjige i pronale neslaganja, ali nisu mogleanove kako i gde je novac nestajao. Ljut zbog stalnih gubitaka, upravnik je pozvao Mmu Ramocvea je sastavila spisak poslovoa i odluila da se malo obavesti o njihovom finansijskom stanju. A


7/145

vac nestajao, tada ga je po svoj prilici neko na drugom kraju troio. Ovaj elementarni zakljuak takgledan odveo ju je pravo do krivca. Sad, nije da je taj razglasio svoje neasno steeno bogatstvo

a zvona; Mma Ramocve morala je da izvue tu informaciju tako to je postavila iskuenje pred sveumnjiene. Posle izvesnog vremena, jedan je podlegao izgledima na probitaan posao i ponudio dti u gotovom sumu koja je daleko premaivala sredstva osobe na takvom poloaju. To nije bila is

kve je volela, jer je podrazumevala uzajamne optube i sramoenje, a Mma Ramocve je vie volelrosti, ako je to ikako bilo mogue.

isam zlopamtilo", govorila je, a to je bila istina.

do je pratala, u toj meri da nije bila kivna ni na Notea Mokotija, svog okrutnog biveg mua, kojprouzrokovao toliko patnje tokom njihovog kratkog, nesrenog braka. Oprostila je Noteu, mada gakad nije videla, a to bi mu i rekla ako bi sad doao kod nje.

to, pitala se, zato drati ranu otvorenom kad oprotaj moe da je zatvori?

srean ivot s Noteom ubedio ju je da se vie nikad nee udavati. Meutim, one neverovatne veeizvesnog vremena, kad ju je gospodin D. L. B. Matekoni upitao da se uda za njega nakon to je

avo popodne proveo popravljajui potiteni motor njenog malog belog kombija, pristala je. A to ja ispravna odluka, jer gospodin D. L. B. Matekoni nije bio samo jedan od najboljili automehanicvani nego i jedan od najboljih i najljubaznijih mukaraca. Gospodin D. L. B.

atekoni uinio bi sve za onoga kome je potrebna pomo i, u svetu sve veeg nepotenja, jo uvek jemenjivao starinski moral Bocvane. Bio je dobar ovek, to je, na kraju krajeva, najlepe to moekae o nekom. Bio je dobar ovek.

poetku se vrlo neobino oseala kao verena dama; to je status negde izmeu usedelitva i braka,eana nekom, ali jo uvek niija supruga. Mma Ramocve je zamiljala da e se venati posle estseci verenitva, ali taj period je proao i oduio se, a gospodin D. L. B. Matekoni jo uvek nijeminjao venanje.

ravno, kupio joj je prsten i govorio je bez ustezanja i ponosno o njoj kao o svojoj verenici, ali oumu venanja nisu razgovarali. Ona je zadrala svoju kuu u Zebrinoj ulici, a on je iveo u svojojelu, blizu starog Kluba Odbrambenih snaga Bocvane i klinike, nedaleko od starog groblja. Nekimdima se, dabome, nije dopadalo da ive previe blizu groblja, ali su savremeni ljudi, poput Mmemocve, govorili da je to besmislica. Odista, u vezi s tim bilo je mnogo razliitih miljenja. Narodiveo oko Tlokvenga, Batlokva, imao je obiaj da svoje pretke sahranjuje u malim zemljanim kua

ruglih zidova, rondavama*( Tako sezovu na jeziku afrikaans. (Prim. prev.)), u sopstvenom dvori

je znailo da e preminuli lanovi porodice uvek biti s vama, to je bila dobra praksa, smatrala jma Ramocve. Ako majka umre, mogla je da bude sahranjena praktino pod krovom svoje dece, takn duh mogao da bdi nad njima. Sigurno je uteino za decuu, mislila je Mma Ramocve, kad znaju dti lei ispod poda od utabane balege.

o je mnogo toga dobrog u vezi sa starinskim obiajima, a Mma Ramocve bi se uvek rastuilamislivi da neki od tih obiaja odumiru. Bocvana je bila posebna zemlja, i jo uvek je takva, ali jesebnija onda kad su se svi ili gotovo svi pridravali starih bocvanskih obiaja. Savremeni svet biian i pun hladnih i neutivih ljudi. Bocvana nije nikad bila takva, a Mma Ramocve je bila odlun


8/145

meri da njen deli Bocvane, a to su bili kua u Zebrinoj ulici i kancelarija koju su delili Prva damektivska agencija i Brzi motori Tlokvenga, zauvek ostane deo stare Bocvane, gde su se ljudi utivzdravljali i umeli da sluaju jedni druge dok govore, i nisu vikali ili mislili samo na sebe. U njenoiu Bocvane tako neto se nikad nee dogoditi, ama ba nikad.

dei tog jutra za svojim radnim stolom, dok se pred njom puila olja vrueg biljnog aja, Mmamocve bila je sama sa svojim mislima. Bilo je devet sati i radni dan je ve dobrano odmakaoinjao je u sedam i trideset), ali je Mma Makuci, njena pomonica, dobila nalog da usput svrati d

te, tako da je bilo verovatno da e se jo neko vreme zadrati. Mma Makuci je bila primljena kaokretarica, ali je vrlo brzo pokazala koliko vredi, stoga je bila unapreena u pomonog detektiva. Ua je pomonik direktora Brzih motora Tlokvenga, to je bila uloga koje se s vidljivim uspehomhvatila onomad kad je gospodin D. L. B. Matekoni bio bolestan.

ma Ramocve imala je sree da dobije takvu pomonicu; u Gaboronu je bilo mnogo lenjih sekretarie su sate na svojim sigurnim radnim mestima prekraivale tako to bi s vremena na vreme otkucal

to na pisaoj maini ili podigle tu i tamo slualicu telefona. Veina tih lenjih sekretarica odgovartelefonske pozive jednolinim glasom, kao da su sasvim obuzete sekretarskim poslovima i ne mogta da uine za pozivaoca.

ma Makuci bila je sasvim drugaija; tavie, ona je na telefonske pozive odgovarala ak suvieuzijastino, to je ponekad plailo one koji su zvali. Meutim, to je bila beznaajna mana za nekogbio najuspeniji diplomac u svojoj klasi u Koledu za sekretarice u Bocvani, postigavi devedesedam procenata na zavrnim ispitima.

dei za svojim radnim stolom, Mma Ramocve ula je zvuke aktivnosti iz garae s druge strane ku

spodin D. L. B. Matekoni radio je zajedno sa svoja dva egrta, za koje se inilo da su potpunosednuti devojkama i koji su uvek ostavljali masne otiske ruku na zidovima kue. Oko svakog preksvetlo, uprkos brojnim prekorima i opomenama, nalazila se crna fleka tamo gde su egrti naslanjaoje prljave prste. A Mma Ramocve nalazila je masne otiske prstiju ak i na svojoj telefonskoj sluto ju je jo vie nerviralo, na vratima ormaria s kancelarijskim priborom.

ospodin D. L. B. Matekoni vam je dao pekire i svu tu pucvalu za brisanje masnoe", rekla je jedlikom starijem egrtu. Uvek ih imate u kupatilu. Kad zavrite s opravkom kola, operite ruke pre ndodirnete druge stvari. Zato vam je to toliko teko?"

a to uvek radim", rekao je egrt. Nije poteno da tako razgovarate sa mnom, Mma. Ja sam vrlo i

omehaniar."

nai, ti si taj?" upitala je Mma Ramocve, okrenuvi se prema mlaem egrtu.

a sam vrlo ist, Mma", odvratio je ovaj. Uvek operem ruke. Uvek. Uvek."

nda mora da sam to ja", relda je Mma Ramocve.

Mora biti da sam ja ona s masnim rukama. Ja ili Mma Makuci. Moda se zamastimo otvarajui pot

ledalo je kao da se stariji egrt naas zamislio nad tim.


9/145

Mogue", rekao je.

ema velike svrhe da pokuava da razgovara s njima", primetio je gospodin D. L. B. Matekoni kje Mma Ramocve kasnije ispriala o ovom razgovoru. U

hovom mozgu neto nedostaje. Ponekad mi se ini da je to neki povei deo, moda velik kaoburator."

da je Mma Ramocve ula glasove koji su dopirali iz garae. Gospodin D. L. B. Matckoni govorio

to egrtima, a onda se ulo mrmljanje dok mu je jedan od mladia odgovarao. Drugi glas, ovog puvien, bio je glas gospodina D. L. B. Matekonija.

ma Ramocve je oslukivala. Ponovo su neto napravili i on ih je korio, to je bilo neobino. Gosp. L. B. Matekoni bio je ovek blage naravi, koji nije voleo sukobe, i uvek je utivo razgovarao. Akatrao da je neophodno da podigne glas, tada mora biti da je posredi bilo neto to ga je zaista nalj

izeorivo u obian motor", rekao je, ulazei u njenu kancelariju, briui ruke o veliku guvu pucva

Moe li da poveruje, Mma Ramocve? Taj... taj blesavi momak, onaj mlai, sipao je dizel u rezerzila koji pokree benzin. Sad moramo da ispustimo gorivo, do kapi, i pokuamo da oistimoervoar."

ao mi je", rekla je Mma Ramocve. Ali nisam iznenaena." Na trenutak je zastala. ta e biti s nj

e biti kad budu radili negde drugde negde gde vie nee imati nekog tako dobrog kao to si ti dauna o njima?"

spodin D. L. B. Matekoni je slegao ramenima.

nitavae kola gde god stignu", rekao je. Eto ta e biti s njima. Nastae velika alost meuomobilima u Bocvani."

ma Ramocve je odmahnula glavom. A onda, voena trenutnim impulsom i ne razmiljajui uopte govori, upitala je:

ta e biti s nama, gospodine D. L. B.

atekoni?"

ci su bile izreene i Mma Ramocve je spustila pogled na svoje ruke na pisaem stolu i na dijamanten, koji joj je uzvraao pogled. Najzad je rekla, a gospodin D. L. B. Matekoni je uo ta je rekl

spodin D. L. B. Matekoni je delovao iznenaeno.

ato pita, Mma? ta hoe da kae kad pita ta e biti s nama?"

ma Ramocve je podigla pogled. Pomislila je da bi ba mogla i da nastavi, kad je ve poela.

tala sam se ta e biti s nama. Pitala sam se da li emo se ikada venati ili emo do kraja ivota d


10/145

demo verenici. Samo sam se pitala, to je sve."

spodin D. L. B. Matekoni je bio zateen.

li mi smo vereni", rekao je. To znai da emo se venati. To svako zna."

ma Ramocve je uzdahnula.

a, ali sad kau: kad e se ono dvoje venati? Svi to kau. A moda bi i ja trebalo to da kaem."

koliko trenutaka, gospodin D. L. B. Matekoni nije govorio nita. Nastavio je da brie ruke pucvao da se koncentrie na neki teak zadatak, i potom rekao:

enaemo se sledee godine. Tako je najbolje. Do tada emo sve da udesimo i utedeemo dovoljra za veliku svadbu. Svadba kota, zna. Da li sledee godine, ili one posle nje, ali svakako emonati. U to nema ni najmanje sumnje."

li ja imam novca u Standardnoj ovlaenoj banci", relda je Mma Ramocve. Mogla bih da gadignem ili bih mogla da prodam nekoliko goveda. Jo uvek imam neto od one stoke koju mi je otaavio.

zmnoava se. Sad imam skoro dve stotine grla."

oku ne sme da prodaje", rekao je gospodin D.

B. Matekoni. Dobro je imati stoku. Moramo da saekamo."

gledao se u nju, gotovo prekorno, i Mma Ramocve je skrenula pogled. Tema je bila suvie nezgod

vie osetljiva, da bi se o njoj tako neuvijeno raspravljalo, stoga nije dalje insistirala. Izgledalo je se on plai braka, i mora da je to bio i (izlog to nije urio da se vee. Pa dobro, ima i takvih ljudih ljudi kojima su ene dovoljno drage, ali koji su obazrivi kada je re o braku. Ako je to posredi,lna u vezi s tim i nastavie da bude verenica. Najzad, to i nije bila tako loa situacija; ta vie, poesni argumenti koji vie idu u prilog verenistvu nego braku. esto sluate o nezgodnim muevimaiko esto moete da ujete za nezgodnog verenika? Nikad, pomislila je Mma Ramocve.

spodin D. L. B. Matckoni je izaao iz sobe, a Mma Ramocve je uzela svoju solju biljnog aja. A da ostane verenica, gledae da to to bolje iskoristi, a jedan od naina za to bio je da uiva u svobodnom vremenu. Vie e itati i provodie vie vremena kupujui.

mogla bi i da se ulani u nekakav klub, kad bi samo uspela da ga nae, ili da moda ak sama osnuki, moda poput Kluba veselih dama namenjenog gospoama u ijem je ivotu vladao privremeni zjenom sluaju, ekanje ali koje su bile reene da to vreme iskoriste to bolje mogu. Bio je to stav njen otac, pokojni Obed Ramocve, odobrio; njen otac, taj dobri ovek koji je uvek umeo dobro daoristi vreme i koji je uvek bio u njenim mislima, isto onako neprestano i pun podrke kao da je bi

hranjen ispod poda po kojem je gazila.


11/145


12/145

mislila je, a novac e otii u fond koji su prikupljale za knjige namenjene nagraivanju dece. Na kakog polugodita, oni koji su vredno uili dobijali su nagradu za svoj trud; atlas, moda, ili Biblijuvana jeziku, ili neku drugu knjigu koja e im koristiti u koli. Iako sama nije ba mnogo itala, Mmtokvani je nepokolebljivo verovala u mo knjige. Po njenom miljenju, to je vie knjiga imalacvana, to bolje. Budunost e se temeljiti na knjigama; na knjigama i ljudima koji znaju kako da ihriste.

o bi divno, pomislila je, napisati knjigu koja bi pomogla drugim ljudima. to se nje tie, naravno,sluajno nije imala vremena za tako neto, a i da ga je imala, isto je sumnjala da ima sposobnost anje. Ali da je nekim sluajem napisala knjigu, ta knjiga bi se sasvim izvesno zvala Kako upravljotitem. Bila bi to korisna knjiga za svakog ko preuzme njen posao kada ona ode u penziju, ali,avno, i za sve druge gospoe koji upravljaju sirotitima na drugim mestima. Mma Potokvani je

ovela dosta vremena razmiljajui o sadraju takvog dela. Veliki njegov deo bavio bi se svakodneslovima u sirotitu: planiranjem obroka, raspodelom dunosti, i tome slino. Ali bilo bi tu i poglav

holokom

stupu

ravljanju

otitem. Mma Potokvani znala je mnogo o tome. Mogla je da vam pria, na primer, o tome koliko jno ne razdvajati brau i sestre, ako je to ikako mogue, i o tome kako se izlazi na kraj soblematinim ponaanjem.

kvo

naanje

o

ovo

ek

sledica

sigurnosti i leilo se na jedan i ni na koji drugi nain: ljubavlju. Takvo je bar bilo njeno iskustvo io je poruka bila jednostavna, bila je, po njenom miljenju, krajnje istinita.

ugo poglavlje veoma vano bilo bi o prikupljanju novca. Svako sirotite moralo je da prikuplja no

obaveza je uvek bila tu. ak iako ste uspeno izvrili sve ostale obaveze, uvek je ostajao problemvca, ta uporna briga koja je kljucala negde u pozadini uma. Mma Potokvani ponosila se svojom


13/145


14/145

aci i vetar doneo miris kie kie koja je poput srebrnih arava padala na zemlju.

k oje bilo, naravno, ako bi kie dole. Ponekad su vladale sue i itava sezona prola bi sa samokoliko kapi kie, a suvoa bi postala bolna i sveprisutna, poput praine u gui. Bocvana je, dabomala sree; mogla je da uveze ito, ali bilo je zemalja koje to nisu mogle, jer nisu imale novca, i tame bilo niega to bi stalo izmeu naroda i gladi. To je bilo breme Afrike, mada ga je onastojanstveno nosila; ali je Mmu Potokvani ipak bolela spoznaja da su njeni blinji, Afrikanci, izlovoj patnji.

da je, meutim, drvee bilo pokriveno zelenim liem i gospodindin D. L. B. Matekoni je ispredravne zgrade sirotita s lakoom naao senovito mesto za parkiranje. Dok je izlazio iz kola, priaodeki i uhvatio ga za ruku. Dete je podiglo ozbiljan pogled ka njemu, a gospodin D. L. B. Matek

se osmehnuo.

segavi u dep, izvukao je pregrt peperminombona u arenim papiriima i spustio ih detetu na dla

idela sam vas, gospodine D. L. B. Matekoni", rekla je Mma Potokvani kad je njen posetilac uaoncelariju. Videla sam kad ste dali slatkie onom detetu. To dete je pametao. Zna da ste plemenit

vek."isam ja nikakav plemenit ovek", rekao je gospodin D. L. B. Matekoni. ,,Ja sam obianomehaniar."

ma Potokvani se nasmejala. Niste vi obian automehaniar. Vi ste najbolji automehaniar u Bocvsvi znaju."

e", odvratio je gospodin D. L. B. Matekoni.

amo vi tako mislite."

ma Potokvani je energino odmahnula glavom.

obro, zato onda britanski visoki poverenik daje svoja kola na opravku kod vas? Ima u Bocvani mikih servisa koji bi rado odravali takve automobile. Ali on ipak dolazi ba kod vas. Uvek."

e bih znao da kaem zato", rekao je gospodin D.

B. Matekoni. Ali mislim da je on dobar ovek i da voli da dolazi u mali servis." Bio je suvie

oman da bi prihvatio njene pohvale, ali je ipak bio svestan svog ugleda. Razume se, da su ljudi znnjegove egrte i koliko nita ne valjaju, moda bi drugaije mislili o Brzim motorima Tlokvenga,

grti nee zanavek biti tamo.

avie, za dva meseca trebalo je da zavre poduku i to je trebalo da bude kraj. Koliko e biti mirnonom odu! Koliko e prijatno biti kad ne bude morao da razmilja o teti koju su nanosili automobi su mu bili povereni. Bie to jedna nova sloboda za njega; olakanje od brige koja mu je svakodntiskala ramena. Dao je sve od sebe da ih valjano podui i s godinama su neto i nauili, ali bili sustrpljivi, a to je bio koban nedostatak u karakteru automehaniara.

agarci i automobili iziskivali su strpljenje.


15/145

dna od starijih devojica skuvala je aj i donela ga na posluavniku zajedno sa sonim kolaem oda.

devi kola, gospodin D. L. B. Matekoni se na trenutak namrtio. Poznavao je Mmu Potokvani, aiki kola, pripremljen posebno za ovu priliku, bio je nedvosmislen signal da je ona nameravala di neto od njega. Kola ove veliine, iz kojeg se irio snaan miris groica, znaio je po svoj prki veliki mehaniki problem. Kombi?

davno je zamenio paknove na koionim diskovima, ali malo su ga brinuli zaptivai na motoru. Ko

o stare maine, zaptivai su umeli da propadnu, a mogao je i blok motora da se pregreje i...

ripremila sam vam kola", rekla je vedro Mma Potokvani.

i ste vrlo velikoduna osoba, Mma", rekao je jednolinim glasom gospodin D. L. B. Matekoni. Usetite da volim groice."

mam ja jo mnogo groica", odvratila je Mma Potokvani, proprativi svoje rei velikodunim ges onakvim kakav bi priliio nekom s neogranienom zalihom groica. Posegnula je za posluavni

tom odsekla veliko pare kolaa za svog gosta. Gospodin D.B. Matekoni ju je posmatrao i pomislio: im pojedem ovaj kola, morau da kaem da. Odmah poutim, usledila je naredna misao: ionako uvek kaem da, s kolaima i bez njih. U emu je, onda,lika?

retpostavljam da vam Mma Ramocve ovih dana esto pravi kolae", rekla je Mma Potokvani,vljajui izdano pare kolaa i na svoj tanjir. Mislim da je dobra kuvarica."

spodin D. L. B. Matekoni je klimnuo glavom.

undevu i takve stvari niko ne ume da spremi kao ona", odvratio je. Ali ume i da mesi kolae. Vispoe ste vrlo pametne."

smo", sloila se Mma Potokvani, sipajui aj.

Mnogo smo pametnije od vas mukaraca ali, naalost, vi to ne znate."

spodin D. L. B. Matekoni je spustio pogled ka svojim cipelama. To je verovatno tano, pomislio

nekad je bilo teko biti mukarac, pogotovo kad te ene stalno podseaju na to. Ali ima i pametnihkaraca, pomislio je, a ti mukarci su vredeli truda gospoa poput Mme Potokvani. Problem je bio

me to on nije bio jedan od tih pametnih mukaraca.

spodin D. L. B. Matekoni je pogledao kroz prozor. Pomislio je da bi moda trebalo neto da kata mu nije padalo na pamet. Ispred prozora, gotovo neprimetno se njihala grana paunovca na kojojuvek nalazilo nekoliko crvenih cvetova. Rasle su nove mahune sa semenkama, mada su tu i tamo

ek visile one lanjske, dugake i pocrnele. Ba lepo drvo, taj paunovac, pomislio je, sa svojomnovitom kronjom i crvenim cvetovima, i onim nizovima nenih listova, slinih perju, koji se blago

u na vetru... Zastao je. Izgledalo je kao da se tanka zelena granica tik pred otvorenim prozoromkako odmotava i s oklevanjem prua napred, kao da se odvija neki ubrzani proces rasta.


16/145

tao je sa stolice, sputajui svoje napola pojedeno pare kolaa.

eto ste videli?" upitala je Mma Potokvani. Da ne spremaju deca neki nestaluk tamo napolju?"

spodin D. L. B. Matekoni je priao korak blie prozoru i potom stao. Na toj grani ispred prozorija, Mma. Zelena zmija."

ma Potokvani je uzdahnula i ustala da proviri kroz prozor. Suzila je naas pogled, zagledavi se kre i potom iznenada stegla nadlakticu gospodina D. L.

Matekonija.

pravu ste, Rra! Zmija! Jao! Vidite je samo!"

a", rekao je gospodin D. L. B. Matekoni. Pri tom je i podugaka. Pogledajte, rep joj je ak tamoe."

Morate da je ubijete, Rra", rekla je Mma Potokvani.

ai u vam motku."

spodin D. L. B. Matekoni je klimnuo glavom.

ao je da ljudi uvek kau da zmije ne treba ubijati im ih vidite, ali nije se smelo dozvoliti zmijamalaze ovako blizu siroiima. Moda su stvari stajale drugaije tamo u ipraju, gde je zmijama bisto i gde su imale svoje vlastite staze i bogaze i vijugale na sve strane, ali ovo ovde bilo je neto

ugo. Ovo je bilo prednje dvorite sirotista i zmija je svakog asa mogla da padne na glavu nekogoeta koje se zadesi ispod drveta. Mma Potokvani je bila u pravu; morae da ubije zmiju.

oruan drkom metle koju je Mma Potokvani izvadila iz ostave, gospodin D. L. B. Matekoni, za kna diskretnoj udaljenosti ila nadzornica sirotista, zaao je iza ugla upravne zgrade. Drvo paunovcledalo je vie kad se gledalo spolja i pitao se da li e uspeti da dohvati granu na kojoj se nalazilaija. Ako ne bude uspeo, nee moi nita da uradi. Morae naprosto da upozore decu da se neko vre podalje od tog drveta.

dnostavno se popnite gore i mlatnite je", proaputala je Mma Potokvani. Pogledajte! Eno je. Sadda."

e smem da se penjem tamo", pobunio se gospodin D. L. B. Matekoni. Ako joj priem preblizu,gla bi da me ujede." Rekavi to, zadrhtao je. Te zelene zmije penjaice, zvane slango, spadaju meotrovnije zmije i gore su, kau, ak i od mai, jer u Bocvani nema seruma protiv njihovog ujeda i mse telefonira u Junu Afriku da bi se taj serum nabavio ako slango nekog ujede.

li morate da se popnete", nagovarala ga je Mma Potokvani, inae e pobei."

spodin D. L. B. Matekoni ju je pogledao, kao da je hteo da se uveri da ona zaista zahteva to od n

aio je znake da nije tako mislila, ali nije ih bilo. Nije smeo da se popne na drvo, U zmijino carstvnostavno nije smeo.


17/145

e Smem", rekao je. Ne smem da se penjem gore.

kuau da je dohvatim ovom motkom. Udarau po grani."

ledalo je da Mma Potokvani nije ba sigurna da je to reenje, jer je prvo ustuknula i tek potomsigurno koraknula napred. Zaklonila je oi od sunca da bi posmatrala drku metle koja je deliminstala u kronji drveta. Sto se gospodina D. L. B. Matekonija tie, on je zaustavio dah; nije biokavica, tavie, bio je hrabriji od mnogih. Nikad se nije izvlaio od dunosti i znao je da mora da rauna s ovom zmijom, ali znao je da se sa zmijama moe obraunati samo tako to e ostvariti

dnost nad njima, a ova zmija je na drvetu bila na svom terenu.

o to se potom desilo bilo je tema opirnih diskusija meu osobljem sirotita, kao i meu grupicooia koji su dogaaj posmatrali iz sigurnosti verande na upravnoj zgradi. Gospodin D. L. B.atekoni je moda dotakao zmiju motkom, a moda i nije. Mogue je da je zmija spazila pribliavantke i reila da se povue, jer su ove zmije plaljive, uprkos svom jakom otrovu, i ne trae kavgu.krenula se, i to velikom brzinom, klizei kroz lie i granje tenim, talasavim pokretima. Za samokoliko sekundi, spustila se niz deblo drveta, neverovao priljubljena uz njega, da bi se potom nala i kao strela jurnula preko sprene zemlje. Mma Potokvani je ciknula, jer je izgledalo kao da se zm

utila prema njoj, ali je ova na to skrenula i urno odvijugala ka velikom bunu hibiskusa koji je rasmalom travnjaku iza upravne zgrade. Gospodin D. L. B. Matekoni je uzviknuo i pojurio je, udaratlom o zemlju. Zmija je ubrzala i stigla do trave, koja joj je bila od pomoi u bekstvu. Gospodin D

atekoni je stao; nije imao elje da ubije ovu duguljastu zelenu prugu ivota, koja se zasigurno needravati ovde i predstavljati opasnost za bilo koga.

renuo se Mmi Potokvani, koja je prinela ruku ustima i kratko podvrisnula, to je bio tradicionalanvim primeren postupak u trenucima slavlja.

ako ste hrabri!" uzviknula je. Oterali ste zmiju!"

e ba", odvratio je gospodin D. L. B. Matekoni.

Mislim da je svakako odluila da ode."

ma Potokvani nije htela ni da uje za to.

renuvi se grupi siroia koji su uzbueni amorili meu sobom, rekla je:idite li ovog iku? Vidite li kako nas je spasio od one zmije?"

joj!" uzviknulo je jedno od siroadi. iko, ala ste vi hrabri!"

spodin D. L. B. Matekoni je u neprilici skrenuo pogled u stranu. Dodavi drku od metle Mmitokvani, okrenuo se da ue natrag u kancelariju, gde ga je ekao ostatak njegovog kolaa. Opazio jse ruke tresu.

sad", rekla je Mma Potokvani, dok je stavljala jo jedno, naroito izdano pare kolaa na tanjirspodina D. L. B. Mekonija, sad moemo da popriamo. Sad znam da ste hrabar ovek, kao to s


18/145

stalom, i mislila da jeste."

emojte vie da me nazivale iko", rekao je. Nisam nita hrabriji od bilo kog drugog oveka."

ma Potokvani kao da ga nije ula.

rabar ovek", nastavila je. ,,A ja ve vie od nedelju dana i traim ba takvog. Konano sam ga na

spodin D. L. B. Matekoni se namrtio.

ako dugo imate zmije? A ta je s ovdanjim mukarcima? ta je s muevima vaspitaica? Gde su o

Ma ne, ne zmije", relda je Mma Potokvani. Nismo videli nijednu sem ove. Re je o neemu drugomam plan za koji mi je potreban hrabar ovek. A vi ste oigledno taj. Potreban mi je hrabar ovek kto i svima poznat."

nisam svima poznat", rekao je brzo gospodin D. L. B. Matekoni.

li jeste! Svi znaju va servis. Svi su vas videli kako stojite ispred njega, briui ruke krpom. Svak

proveze pored, kae: 'Eno gospodina D. L. B. Matekonija ispred njegovog servisa. To je on.'"

spodin D. L. B. Matekoni zagledao se u svoj tanjir. Morila ga je snana slutnja, ali reio je da, bzira na to, dovri svoje pare kolaa dok mu Mma Potokvani bude otkrivala ta mu je pripremila. ta bie jak, pomislio je. Odupro joj se nedavno u vezi s kvarom na pumpi i potrebom da se kupi noda e joj se ponovo odupreti. Uzeo je pare kolaa i odgrizao povei zalogaj. Groice su sad, usustvu opasnosti, bile jo ukusnije.

elim da mi pomognete da prikupim novac", rekla je Mma Potokvani. Imamo deaka koji veoma l

va.dan je od starijih, ima esnaest godina, a gospodin Slejter s Maitisong festivala eli da ga poalje jptaun, da sudeluje na takmienju. Ali to kota, a ovaj deak nema novca, jer je jadno siroe. Moide samo ako sakupimo novac za njega. Ako ode, bie to znaajno za Bocvanu, ali i za njega samo

spodin D. L. B. Matekoni je spustio ostatak kolaa. Bespotrebno sam brinuo, pomislio je: ovo jeualo kao sasvim razumna molba. Prodavae u svom servisu listie za tombolu, ako to bude htela,kloniti besplatno servisiranje kola kao jednu od nagrada. Meutim, nije mu bilo jasno po emu je o neto potrebna hrabrost.

onda je saznao. Mma Potokvani je uzela svoju olju, otpila gutljaj aja i potom obelodanila svoj p

ospodine D. L. B. Matekoni, elela bih da izvedete sponzorisani skok padobranom", rekla je.

ee poglavlje

MA RAMOCVH POSEUJE SVOJU ROAKU

MOUDIJU I RAZMILJA


19/145

ma Ramocve se te subote nije videla s gospodinom D. L. B. Matekonijem, jer se svojim malim bembijem odvezia u Moudi. Planirala je da ostane tamo do nedelje, ostavivi decu na brigu gospod L.

Matekoniju. To su bila deca iz sirotita, koju je gospodin D. I B. Matekoni pristao da uzme kod su i stara se o njima, ne konsultujui se o tome s Mmom Ramocve. Meutim, ona prosto nije mogla

to zameri, iako bi mnoge ene smatrale da ih je potrebno pitati da li ele da deca uu u njihov ivako neto bilo je tipino za njegovu velikodunu prirodu, posle nekoliko dana, deca su prela kod je bilo bolje nego da su ostala da ive u njegovoj kui, meu svim onim automobilskim delovimabacanim po podu i praznim kredencima u kuhinji (gospodin D. L. B.

atekoni se nije trudio da kupuje ba mnogo hrane).

ko su se devojica i njen brat preselili u Zebrinu ulicu; devojica u invalidskim kolicima, jer zbogesti nije mogla da hoda, i deak mnogo mlai od nje, kome je, posle svega to mu se dogodilo, bi

trebno mnogo panje.

ma Ramocve nije imala nekog posebnog razloga da se uputi gore u Moudi, ali to je bilo selo u ko

odrasla, a oveku, zapravo, nikad nije potreban izgovor da bi posetio mesto u kojem je proveoinjstvo. To je ono udesno u vezi s povratkom korenima; nema potrebe za objanjenjem. U Moudsvi znali ko je ona: kerka Obeda Ramocvea, koja je otila u Gaboron i tamo napravila pogrean avi se za trubaa kog je upoznala u autobusu. To je bilo neto to su svi znali, deo mree uspomena je inila seoski ivot u Bocvani. U

m svetu niko nije morao da bude stranac; svako je mogao da bude na neki nain povezan s drugimaosetilac; jer, posetioci dolaze s razlogom, zar ne? Oni su, prema tome, povezani s ljudima kojeseuju. Tako je tu bilo mesta za svakog.

ma Ramocve je u poslednje vreme mnogo razmiljala o tome kako se ljudi mogu uklopiti. Svet je vsto i pomislio bi ovek da u njemu ima mesta za sve. Ali, izgleda da nije tako. Mnogo je ljudi koji

sreni i eleli bi da odu nekud. esto ele da odu u zemlje koje su imale vie sree kao Bocvana dmo uinili neto vie sa svojim ivotom. To je razumljivo, a opet, ima onih koji ne ele pridolice.nae mesto, kau; niste dobrodoli.

ko je lako razmiljati na takav nain. Ljudi ele da se zatite od onih koje ne poznaju. Drugi ljudi sugaiji; govore drugaijim jezikom i nose drugaiju odeu. A opet, i oni su ljudi, zar ne? Razmiljisti nain i imaju iste nade kao svi ostali. Kako god pogledate, oni su naa braa i sestre, a bratu i

tri ne moete da okrenete lea.

Mocudiju je sve bilo uurbano. Tog popodneva je trebalo da se odri venanje u protestantskoj crkSerove i Mahapije pristizala je rodbina neveste. Neto se dogaalo i u jednoj od kola sportski daledalo je a dok je prelazila preko igralita (obinog pareta pranjavog zemljita, alostivo jemetila) nastavnik s mekim zelenim eirom na glavi vikao je na grupu dece u sportskim ortsevimalo dalje na drumu, besciljno je tumarao par magaraca, terajui muve repovima koje su izjeli moljratko, bila je to tipina subota u Moudiju.

ma Ramocve otila je do kue svoje roake i sela na stoliicu u lelapi, malom, pomno poienomoritu koje ini neposredno okruenje tradicionalne bocvanske kue. Mma Ramocve je rado obila


20/145

oju roaku, jer su joj te posete omoguavale da bude u toku s deavanjima u selu. To su bileormacije na koje niste mogli da naiete ni u jednim novinama, a opet, bile su isto tako zanimljive ogo emu jo i vie od velikih svetskih dogaaja o kojima su izvetavale novine. Stoga je sedela ndicionalnoj stoliici, ije je sedite bilo izatkano od tankih traka grubo obraene koe i sluala svaku kako joj pria ta se sve izdeavalo. Mnogo se toga zbilo od poslednje posete Mme Ramocvedan nii poglavica, poznat po svojoj sklonosti da pije previe piva, upao je u bunar, ali je spaen z

je deak koji je prolazio tuda sluajno pomenuo da je video da je neko skoio u bunar.

malo da ne poveruju tom deaku", rekla je roaka. On je od onih koji slau im zinu. Ali sreomko odluio da proveri."

aj deak e biti politiar kad odraste", rekla je Mma Ramocve. To e biti najbolji posao za njega

aka je ciala od smeha.

a, oni ba umeju da lau. Uvek nam obeaju da e svaka kua dobiti vodu, ali je nikad ne sproveduu da nema dovoljno cevi. Moda dogodine."

ma Ramocve je odmahnula glavom. Voda je bila izvor mnogih problema u sunoj zemlji, a politiau nimalo olakavali stvari obeavajui vodu koju nisu imali.

ad bi samo opozicija prestala da se gloi izmeu sebe", nastavila je roaka, dobila bi izbore i reove vlade. To bi bilo ba dobro, zar ne?"

e bi", relda je Mma Ramocve.

aka je buljila u nju.

li, bilo bi sasvim drugaije kad bismo dobili novu vladu", relda je.

aista?" upitala je Mma Ramocve. Nije bila cinina ena, ali se pitala da li bi grupa ljudi kojaverovatno lii na drugu grupu ljudi upravljala na iole drugaiji nain.

eutim, nije ela da se uputa u poli-tike rasprave sa svojom roakom, stoga je promenila temutavi je ta je bilo s jednom metankom koja je ubila kozu svoje kominice jer je mislila da komijuka s njenim muem. Ta pria je bila aktuelna ve due vreme i svi su se grdno zabavljalipriavajui je.

krala se usred noi i prerezala kozi grlo", rekla je roaka. Koza je sigurno pomislila da je tokoloafrikomfolkloru, obestan i lascivan dlakavi patuljak (crn kao no, s licempavijana, polu-ovelu-ivotinja, ima samo jednu polovinu zadnjice,a mujak ima ogroman polni organ). (Prim. pretako neto.

a je vrlo zla ena."

ma ih mnogo takvih", rekla je Mma Ramocve.

Mukarci misle da ene ne mogu da budu zle, ali mi ba umemo da budemo takve."


21/145

vie nego mukarci", rekla je roaka. ene su mnogo zlobnije, zar ne misli?"

e", odvratila je Mma Ramocve. Po njenom miljenju, stepeni muke i enske zlobe bili su otprilikosto su poprimali malo drugaije oblike.

aka se zlovoljno zagledala u Mmu Ramocve.

ene samo nemaju prilike da budu zle u velikom stilu", promrmljala je. Mukarci su zaposeli svebolje poslove, one na kojima moe da bude stvarno zao. Da se enama doputa da budu general

dsednici i tome slino, bile bi jako zle, iste kao svi oni zli mukarci. Samo im daj priliku. Pogledmo kako se ponaaju one ene generali."

ma Ramocve je uzela vlat slame i stala da je razgleda.

avedi jednu", rekla je.

aka je razmislila, ali nijedno joj ime nije padalo na pamet, barem ne generalsko. Ona Indijka,spoa Gandi."

je li ona ubijala ljude?" upitala je Mma Ramocve.

e", odvratila je roaka. Neko je ubio nju. Ali..."

to ti", rekla je Mma Ramocve. Pretpostavljam da ju je ubio mukarac, ili je to bila neka ena, tasli?"

aka nije odgovorila. Neki deki je virio preko zida klalupe, buljei u dve ene. Oi su mu bileike i okrugle, a ruke, koje su trcale iz rukava otrcane crvene koulje, veoma mrave. Roaka je

kazala prema njemu.vaj mali ne moe da govori", rekla je. Jezik mu ne radi kako valja. Zato samo gleda drugu decu daju."

ma Ramocve mu se osmehnula i obratila mu se blagim reima na secvana jeziku. Ali bie da je dee uo, jer se bez odgovora okrenuo i polako odetao na svojim goljavim nogama. Mma Ramocvenutak zautala, zamiljajui kako bi bilo biti deki poput ovoga, mrav i bez glasa. Imam sree,mislila je i okrenula se roaci, rekavi:

Mi

amo

e,

?

gledaj


22/145

s,

dicionalno graene gospoe, a vidi tog sirotog dekia s njegovim mravim rukama i nogama. I joemo da govorimo, a on ni glas ne moe da pusti."

aka je klimnula.

mamo sree to smo takve", rekla je. Mi smo srene ene, jer sedimo ovde na suncu i imamo tolika o emu moemo da priamo."

liko toga o emu je moglo da se pria i tako malo toga to je moglo da se radi. Ovde u Moudiju,eko od vreve Gorona, Mma Ramocve je oseala kako se ponovo usklauje s ritmovima seoskogota, ivota mnogo sporijeg i duhovnijeg od onog u gradu. Bilo je i u Gaboronu vremena i prostoramiljanje, ali to je ipak bilo mnogo lake ovde, gde je ovek mogao da podigne pogled ka brdimasmatra tanane pramenove oblaka, nita vie od toga, kako lagano plove nebom; ili da oslukuje zvpetua na govedima i hor cvraka.

to je bilo ono ime se odlikovao ivoi u Bocvani; dok je ostatak sveta radom dovodio sebe u sta

zniave aktivnosti, ovde je jo uvek moglo da se sedi pred kuom narandasto-utih zidova, sa onog aja u ruci, i razgovara o sasvim malim stvarima: poglavicama u bunarima, kozama i ljubom

tvrto poglavlje

ENA KOJA SE RAZUME U KOSU

g ponedeljka, Mma Ramocve je imala zakazan sastanak. Veina njenih klijenata nije se trudila da avi, ve su vie voleli da upadnu nenajavljeni i u nekim sluajevima ne otkrivajui svoj identitet. mocve je razumela zato ljudi ele tako da posluju. Nije bilo lako obratiti se detektivskoj agenciji

gotovo ako je ovek imao problem vrlo line prirode, i mnogi su morali da smognu poprilino mnbrosti pre no to su zakucali na njena vrata. Razumela je i zbog ega lekari katkad nailaze na slinnaanje; zbog ega pacijenti priaju o svemu sem o stvarnom problemu i onda, u poslednjem trenumenu ono to ih zaista mui.

oitala je negde u nekom od onih starih asopisa koje je volela da lista Mma Makuci o leku kome jan pacijent doao s papirnom kesom na glavi. Jadan ovek, pomislila je Mma Ramocve. Mora bitgrozno kad se zbog neega toliko stidi da mora da nosi papirnu kesu na glavi! ta li je muilo tveka? pitala se. Ljudi su ponekad imali probleme o kojima su se stideli da govore, ali zapravo nij

trebe da se oseaju tako.ma Ramocve nije nikad naila na nekog ko se ba toliko stideo, ali izvesno je bivala u prilici datima izvlai prie iz ljudi. To se najee deavalo sa enama koje su muevi iznevili ili koje su

mnjale da njihovi muevi imaju ljubavnice. Takve ene umele su da budu srdite i oseale su da su ki nain izdate, to je sve bilo sasvim razumljivo, ali su esto umele i da se stide zbog toga to ih jalo. Ponaale su se kao da su one krive za to to im se mu spetljao s drugom enom.

zume se, ponekad je i bilo i tako; bilo je ena koje su prosto naterale mua da ode, ali u veiniajeva posredi je bilo to da se mu zasitio braka i poeleo da se vida s mlaom enom. Uvek su m

miljala je Mina Ramocve; samo su bogate gospoe kadre da nadu mlaeg mukarca.


23/145

mislivi na bogate gospoe, prisetila se: ena koja joj se najavila za taj dan bila je nesumnjivo bospoa. Mma Holonga je u Gaboronu bila dobro poznata kao osniva lanca frizekih salona. Saloni i uspeni, ali ono to se ispostavilo kao jo profitabilnije bili su njen pronalazak i izbacivanje naite Specijalnog preparata za uplitanje kose namenjenog enama. Bila je to jedna od onih meaivine ene nanose na kosu pre no to je upletu; njegova efikasnost bila je sumnjiva, ali trite proizvo

menjenih nezi kose nije bilo od onih koje je trailo mnogo naunih dokaza. Bilo je vano samo dastoji dovoljan broj onih koji su verovali da je njihov omiljeni preparat delotvoran.

ma Ramocve nije nikad upoznala Mmu Holonga.

dela bi s vremena na vreme njenu sliku u MmegiiBocvana gardijenui na tim fotografijama uoiljatno, prilino okruglo lice. Znala je i da Mma Holonga ivi u kui u selu, nedaleko od gospodinaB. Matekonija.

nteresovanjem je ekala da je upozna, jer je iz onoga to je videla u novinama stekla utisak da je Mlonga nesvakidanje bogata gospoa. Mnoge takve ene bile su razmaene i zahtevne i esto su imterano veliku zamisao o sopstvenoj vanosti. Mma Holonga nije izgledala tako.

d je dola na sastanak, tano u ugovoreno vreme (to je bio jo jedan poen u njenu korist), Mmalonga je samo potvrdila miljenje koje je Mma Ramocve unapred imala o njoj.

eoma ljubazno od vas to ste me primili", rekla je sedaju i na stolicu ispred radnog stola Mmemocve.

Mogu da zamislim koliko ste zauzeti."

onekad jesam", rekla je Mma Ramocve. A ponekad i nisam. Danas nisam zauzeta. Samo sedim ov

o je ba dobro", rekla je Mma Holonga. Ponekad je dobro samo sedeti. Volim to da radim, ako immena. Tada samo sedim."

tome bi moglo dosta da se kae", sloila se Mma Ramocve. Mada ne bismo eleli da ljudi to stae, zar ne?"

ne", urno je relda Mma Holonga. To ne bih nikad preporuila."

koliko trenutaka su utale. Mma Ramocve je posmatrala enu pred sobom. Ba kao to sugovetavale fotografije u novinama, imala je tipino lice i tradicionamu grau i haljina joj je bilaegnuta na bokovima. Trebalo bi da kupuje za jedan ili dva broja veu odeu, pomislila je Mmamocve, onda ovi avovi sa strane ne bi izgledali kao da e da popucaju. Zaista nije bilo svrheupirati se ovim stvarima: mnogo je bolje priznati koji broj nosi, tavie, sigurno je bolje i kupovlo vee. To daje prostora za manevrisanje.

ma Holonga je takoe iskoristila priliku da odmeri Mmu Ramocve. Leerna, pomislila je; nije jednh neuhranjenih modernih gospoa. To je dobro. Mada, haljina joj je malo komotna i ne bi bilo lomisli o kupovini malo veeg broja. Ali ima prijazno lice dobro, staromodno bocvansko lice komee da veruje, za razliku od onih modernih lica koja se u poslednje vreme esto viaju.


24/145

rago mi je to sam dola kod vas", relda je Mma Holonga. ula sam da ste dobri u ovim stvarimko ljudi kau."

ma Ramocve se osmehnula. Bila je skromna osoba, ali kompliment je uvek dobrodoao. Dabome, koliko je vano davati komplimente drugima; nikako one neiskrene, ve da ljudima date podstica

ome to rade ili doprinesete da osete da su njihovi napori vredni truda. Jednom prilikom je ak dampliment egrtima, onomad kad su se naroito potrudili da pomognu jednoj muteriji, i jedno kratkme je izgledalo da ih je to nadahnulo da se ponose onim to rade. Meutim, posle nekoliko dana

kljuila je da su zaboravili njene rei, kao to su zaboravljali i sve drugo, budui da su se vratiliojim uobiajenim, aljkavim navikama.

da", nastavila je Mma Holonga, vi moda i ne znate, Mma, ali u gradu uivate veoma veliki ugleudi kau da ste vi jedna od najpametnijih ena u Bocvani."

Ma nije mogue", relda je Mma Ramocve, smejui se. Ima u Bocvani mnogo pametnijih gospoa, ultetskim diplomama i titulama. Ima ak i ena lekara u bolnici. One su sigurno mnogo pametnije one. Ja sam dobila samo svoj sertifikat s Kembrida, to je sve."

nisam ni toliko", rekla je Mma Holonga. Ali ne mislim da sam ita manje inteligentna od onih emo u servisu. Pretpostavljam da i oni imaju svoje sertifikate s Kembrida."

ni su pria za sebe", odvratila je Mma Ramocve.

ertifikat su uspeli da dobiju, ali ba i nisu dobra reklama za obrazovni sistem. Glave su im prilinzne.

njima nema niega sem misli o devojkama."

ma Holonga je bacila pogled kroz vrata, prema mestu na kome se video jedan od egrta kako sedi nvrnutom buretu za gorivo. Izgledalo je kao da ga je na trenutak prouavala pre no to se ponovo

renula Mmi Ramocve. Mma Ramocve je to primetila; bio je to samo letimian pogled, pomislila jje neto rekao: Mma Holonga bila je zainteresovana za mukarce. A zato i ne bi bila? Vremena kene morale da se pretvaraju da ih mukarci ne interesuju izvesno su prola i sad su smele da pri

me. Mma Ramocve nije bila sigurna da li je suvie otvoren razgovor o mukarcima dobra zamisaood nekih ena prilino okantne stvari, ali je, sve u svemu, za ene bilo bolje da smeju da kau tasle.

ola sam kod vas zbog mukaraca", izustila je iznenada Mma Holonga. Zato sam ovde."ma Ramocve bila je zateena. Pitala se zato je dola Mma Holonga i pretpostavila da to ima nekejenim poslovima. Meutim, sad je izgledalo da e biti neto mnogo linije od toga.

Mnogo ena kod mene dolazi zbog mukaraca", tiho je rekla.

Mukarci su mnogim enama veliki problem."

ma Holonga se na to osmehnula.

mate pravo, Mma. Ali mnoge ene imaju problema sa samo jednim mukarcem. Ja imam problema


25/145


26/145

mopiscu da prenese to na tablu i prolaznici su zastajali i itali i gledali me s potovanjem dok samjala tamo sa svojim makazama, spremna da ih iam. Bila sam vrlo srena, Mma. Bila sam vrlo sr

Moj biznis je napredovao i naposletku sam kupila i pravi salon. Zatim sam kupila jo jedan, i jo jeensistaunu. Sve je ilo odlino, a novac se za sve to vreme samo gomilao u banci. Imala sam tolikovca da stvarno nisam mogla sama da ga potroim, tako da sam dala jedan deo svom bratu i naloilaga upotrebi da bi mi kupio jo neto za biznis. Kupio mi je prodavnicu i mesto gde se proizvodejine. Tako sam dobila i fabriku, a to me je uinilo jo bogatijom. Bila sam vrlo srena zbog sveg tvca i svakog etvrtka sam odlazila u banku da proverim koliko ga imam. Bili su veoma fini premani, zato to sam imala taj silan novac, a banke vole ljude s mnogo novca.

li znate li ta nisam imala, Mma? Nisam imala mua. Toliko sam se zaokupila ianjem kose ivljenjem para da sam zaboravila da se udam. Pre tri meseca, kad mi je bio etrdeseti roendan,enada sam pomislila: gde ti je mu? Gde su ti deca? Odgovor je glasio da ih nemam. Stoga sam renaem mua. Moda je sad prekasno da imam decu, ali barem u nai mua.

ta mislite, Mma, da je to lako? ta mislite?"

ma Ramocve je upravo zavrila s pripremom biljnog aja i sipala ga je u solju svoje klijentkinje.Mislim da bi gospoi poput vas trebalo da bude lako", rekla je. Ne mislim da e vam biti teko."

Ma nemojte?" odvratila je Mma Holonga. A zato mi nee biti teko?"

ma Ramocve je oklevala. Odgovorila je ne razmiljajui mnogo i sad se pitala kako da objasni onorekla. Verovao je mislila da e Mma Holonga lako nai mua zato to je bogata. Bogatima je bilo urade bilo ta, ak i da nau mua. Ali da li je smela to i da kae? Nee li se Mma Holonga uvred

og toga to Mma Ramocve misli da e ona lako nai mua samo zato to je bogata, a ne zato to je

poeljna?

ma mnogo mukaraca...", zaustila je Mma Ramocve, i potom zastala. Ima mnogo mukaraca koji tri enu."

li mnoge ene kau da to uopte nije tako lako", rekla je Mma Holonga. Zato je njima teko, a mtrebalo da bude lako? Moete li to da mi objasnite?"

ma Ramocve je uzdahnula. Najbolje je biti iskren, pomislila je, i stoga prosto rekla: Novac, Mma

razlog. Vi ste ena koja poseduje lanac frizerskih salona.ste bogata ena. Ima mnogo mukaraca kojima se dopadaju bogate ene."

ma Holonga se zavalila u stolici i osmehnula.

ano, Mma. ekala sam da vidim da li ete to i rei. Sad znam da zaista razumete stvari."

li dopali biste im se i zato to ste privlana ena", dodala je urno Mma Ramocve. Tradicionalncvanski mukarci vole tradicionalno graene ene. Kao to smo vi i ja, Mma. Mi podseamo muk

to kako je nekad bilo u Bocvani, pre no to su ove moderno graene ene poele da zbunjuju ljude


27/145

ma Holonga je klimnula, mada nekako odsutno.

a, Mma. Mogue je da je to sasvim tano, ali mislim da ne reava moj problem. Moram da vam kase desilo kad sam pustila glas da traim odgovarajueg mua. Dogodilo se neto vrlo zanimljivo.

stala je.

a li biste mi, molim vas, sipali jo tog aja, Mma?

lian je, a ja sam ponovo edna."

o je biljni aj", rekla je Mma Ramocve, poseui za ajnom. ,,Mma Makuci moja pomonica i jaemo ga jer nam pomae da mislimo."

ma Holonga je primakla punu solju usnama i buno srula.

upovau odsad biljni aj umesto obinog", izjavila je. Sladiu ga medom i piti svaki dan."

ametno", sloila se Mma Ramocve. Ali, ta je s tom rabotom traenja mua? ta se dogodilo:'"

ma Holonga se namrtila.

rlo mi je teko", rekla je. Kad se proulo, dobila sam mnogo telefonskih poziva. Deset, dvadesetziva.

e od mukaraca."

ma Ramocve je podigla obrvu.

o je veliki broj mukaraca", rekla je.

ma Holonga je klimnula glavom.

azume se, za neke od njih mi je odmah bilo jasno da ne valjaju. Jedan mi je ak telefonirao iz zatvuzeli su mu telefon. A drugi je bio samo ak, trinaest ili etrnaest godina, ini mi se. Ali s ostalimstala da se vidim i naposletku zavrila sa spiskom od etiri imena."

obar broj za biranje", rekla je Mma Ramocve. Ne ba dugaak spisak mukaraca, ali ni suvie

tak."ledalo je da je Mmi Holonga drago zbog toga.

sigurno je pogledala Mmu Ramocve.

e mislite da je udno imati spisak, Mma? Neke moje prijateljice..."

ma Ramocve je podigla ruku da bi je prekinula.

nogi njeni klijenti sluali su savete prijatelja, a njeno iskustvo je govorilo da su ti saveti esto biligreni.


28/145

jatelji su pokuavali da budu od pomoi, ali su bili skloni da loe posavetuju, umnogome zato toali nerealne ideje o tome kakav je u stvari taj prijatelj koji im trai savet. Mma Ramocve je verovje obino bolje potraiti savet od nekog koga ne poznajemo ne bilo koga, dabome, jer teko da oe da izae na ulicu i poveri se prvoj osobi koju sretne, ve od nekog za koga smo uli da je mud

e i ne pominjemo mudre mukarce i ene, razmiljala je sa setom; njihovo mesto su, ini se, zauzenorazne sorte plitkoumnih ljudi glumci i tako neki koji su u svakom trenutku spremni da kau svojeljenje o svim moguim stvarima. U drugim zemljama je jo gore, pomislila je, ali to je poinjalo gaa i u Bocvani i nije joj se ni najmanje dopadalo. to se nje same tie, ne bi dala pet para zaljenje takvih ljudi; mnogo radije bi sasluala osobu koja je istinski postigla neto u ivotu; takveobe znaju o emu govore.

isam sigurna, Mma, da bi trebalo toliko da brinete zbog toga ta misle vae prijateljice", rekla je.

Mislim da je sastavljanje spiska dobra ideja. Po emu se spisak za kupovinu ili spisak stvari kojerate da obavite razlikuju od spiska mukaraca? Ja tu ne vidim nikakvu razliku."

rago mi je to tako mislite", rekla je Mma Holonga. tavie, drago mi je to ujem sve to to ka

mu Ramocve su komplimenti oduvek terali da se oseti nelagodno, stoga je urno nastavila dalje.

Morate mi pokazati taj spisak", relda je. I morate mi rei ta elite da uinim."

elim da se raspitate o tim mukarcima", odvratila je Mma Holonga. elim da ustanovite koji su mma zainteresani za moj novac, a koji za mene."

ma Ramocve je oduevljeno pljesnula rukama.

to je posao koji mi se dopada", rekla je. Da procenjujem mukarce! Mukarci uvek odmeravaju rocenjuju ih. Sad imamo priliku da mi njih odmeravamo i procenjujemo. Ovo je ba dobar sluaj.

obro u vam platiti", relda je Mma Holonga, poseui za velikom crnom runom torbicom koju jeustila pored stolice. Budite dobri pa mi recite koliko vam doem."

oslau vam raun", rekla je Mma Ramocve. Tako mi poslujemo. Tada ete mi platiti za vreme kom vam posvetila." Zastala je. Ali prvo mi morate ispriati o tim mukarcima, Mma. Potrebne su mke informacije o njima. Potom u se dati na posao."

ma Holonga se zavalila u stolici.

rage volje u vam ispriati o tim mukarcima, Mma. Poeu od prvog na spisku."

ma Ramocve je pogledala u svoju solju. Bila je jo uvek dopola puna biljnog aja. To e moda bvoljno dok traje pria o jednom mukarcu, pomislila je, ali ne i za svu etvoricu. Stoga je dohvatinik i ponudila da dopuni solju Mme Holonga pre no to se posvetila svojoj.

o je to starinski bocvansld nain da se stvari obave i Mma Ramocve se ponaala u skladu s njim. M

deran svet da pria ta hoe, ali jo niko nije iznaao bolji nain da se stvari obave i, po miljenjme Ramocve, niko nikad i nee.


29/145

eto poglavlje

OSPODIN D. L B. MATEKONI

MA RAZLOGA ZA RAZMILJANJE

olo je neko vreme pre no to je gospodinu D. L.

Mekoniju sinulo da Mma Potokvani moda misli da je on prihvatio njen predlog. Njegovo vlastitoanje na ono to se zbilo bilo je vrlo jasno. Rekao je:

azmisliu o tome, Mma", to ni sluajno nije isto kao to svako moe da vidi kao kad kaete da esta uraditi neto. Moda bi bilo bolje da ju je odmah odbio, ali gospodin D. L. B. Matekoni je bibazan ovek i, poput svih ostalih ljubaznih ljudi, nije voleo da govori ne. Bilo ih je, razume se, mni nisu imali takvih obzira; takvi su bez pardona odbijali ljude, ne marei da li e im time povredit

eanja.

spodin D. L. B. Matekoni je vrlo paljivo razmiljao. Posle poetnog zaprepaenja, nakon to m

ma Potokvani otkrila ta ima na umu, nekoliko asaka je utao. U prvi mah je pomislio da je nije do i da je rekla da eli da on popravi padobran, ba kao to ga je uvek i molila da popravi ovo ili o, naravno, to nije bilo ono to je traila od njega, jer je u sirotistu bilo mnogo onih koji su bili

zvaniji od njega da se pozabave popravljanjem

dobrana.

pravka

dobranadrazumevala je ivenje, pretpostavljao je, a veina vaspitaica je bila vina tome; one su oduvek eu za siroad, krpei turove na pantalonama deaka ili parajui porube na okraalim suknjicamavojica. Te gospoe su s lakoom mogle da zakrpe pocepani padobran, ak iako bi taj padobran pa imao zakrpu napravljenu od deijih pantalona. Ne, to nije bilo ono to je Mma Potokvani imala u.

ena sledea primedba je odagnala svaku nejasnou.

o je dobar nain da se prikupi novac", rekla mu je. Prole godine je uspelo. Onaj ovek s radija znati s udnim glasom pristao je da skoi. Pa onda ona devojka to je umalo postala mis Bocvanea je rekla da e skoiti. Skupili su mnogo novca. Mnogo."

li ja ne umem da skaem", pobunio se gospodin D. L. B. Matekoni. Nisam se nikad vozio avionbih eleo ni da skaem iz njega."

ma Potokvani kao da ga nije ula.

o je vrlo lako. Razgovarala sam s nekima iz Letakog kluba i oni kau da mogu da vas naue. Imajigu, znate, u kojoj je nacrtano kako da drite stopala kad sleete. Vrlo je jednostavno. ak bih i ja


30/145

gla."

a to onda ne skoite?" odvratio je, ali nedovoljno glasno da bi ga ula, jer je Mma Potokvanistavila kao da nije rekao ni re.

ema razloga da se plaite", rekla je. Mislim da e taj let kroz vazduh biti ba prijatan. Mogli bistspustite na neko od naih polja, a ja u naloiti jednoj od vaspitaica da vam odmah poslui kolaamo i nosila.

oemo i njih da donesemo, zlu ne trebalo."

eu to da radim", hteo je da kae gospodin D. L.

Matekoni, ali iz nekog razloga su te rei iz njega izale kao: Razmisliu o tome."

d mu je bilo jasno da je to bila greka. Razume se, nee biti teko ispraviti je. Potrebno je samo daefonira Mmi Potokvani i kae joj, to nedvosmislenije i konanije moe, da je razmislio i odluio e. Bie mu drago da da novani prilog onome koga bude uspela da ubedi da skae, ali ta osoba, sjenjem joj saoptava, nee biti on. To je bio jedini nain s Mmom Potokvani. S

m je ovek morao da bude odluan, ba kao to je onomad bio odluan u vezi s pumpom. S takvonom potrebno je zauzeti vrst stav.

oblem u vezi sa zauzimanjem stava kod takvih ena bio je, razume se, u tome to je to malo znailoju krajeva, mukarac nije dorastao eni, pogotovo ako je ta ena bila neko poput Mme Potokvani.

dino to se moe jeste da izbegavate situacije u kojima bi ena mogla da vas satera u oak. A to jeko, jer ene imaju naina da osiguraju da budete glatko dovedeni u bezizlaznu situaciju, to je biloravo ono to ga je snalo. Trebalo je da bude paljiviji. Trebalo je bude na oprezu im ga je ponu

aem. Sad mu je bilo jasno da je to bila njena tehnika; ba kao to je Eva iskoristila jabuku da bivatila Adama u zamku, Mma Potokvani je upotrebila voni kola. Voni kola, jabuke; sve je to isko su mukarci blesavi i slabi!

spodin D. L. B. Matekoni je bacio pogled na svoj sat. Bilo je ve devet izjutra, a on je u servis mdolazi najkasnije u osam. egrti su imali pune ruke posla tog jutra su predi bili sve sami jednostavslii i po svoj prilici je mogao da ih ostavi da rade, ali nije voleo da ih predugo ostavlja same uvisu. Pogledao je kroz prozor. Dan je bio prijatan, ne prevru za to doba godine, i bilo bi lepo izvvan grada i samo etati stazama.

eutim, nije mogao to da uradi, jer je morao da misli na svoje muterije. Bilo je najbolje da prestamilja o tome i nastavi s poslom kao i obino. Bilo je auspuha koje je valjalo prekontrolisati, gume je valjalo promeniti, obloga konice koje je valjalo obnoviti; to su bile zaista vane stvari, a ne

ki neuveni skok s padobranom koji je smislila Mma Potokvani i koji on, uostalom, nije ni nameraizvede. To je moglo da se rei uz malo hrabrosti. Bilo je potrebno samo da podigne slualicu i ka

mi Potokvani da nee. Zamiljao je tok razgovora.

eu, Mma. To je sve: neu."

a neete?"


31/145


32/145

ga, gospodin D. L. B. Matekoni je stao da ga pogleda i uoio je kvalitetnu crvenu kou na seditastavo srebro poluge menjaa. Meutim, nije ga impresionirala spoljanjost; impresionirala ga jeoznaja o onome to se nalazilo unutra: spoznaja o motoru 2,6l s runim menjaem i uvenom opcijbodnog hoda. To je bilo neto to se danas retko sree i, odista, gospodin D. L.

Matekoni je jednog dana doveo svoja dva egrta da vide automobil, kako bi stekli predstavu o tomko izgleda fina tehnika. Znao je, naravno, da su izgledi za to mali, ali ipak je pokuao. egrti suzvidali, a stariji, arli, rekao je:

vo su ba dobra kola, Rra! ovee!" Ali im je gospodin D. L. B. Matekoni samo na trenutak okra, isti taj egrt se prignuo da bi se divio sopstvenom odrazu u bonom retrovizoru automobila.

spodin D. L. B. Matekoni je tada shvatio da je stvar beadena. Izmeu njega i tih mladia nalaziokoji se nije mogao premostiti. egrt je priznao da je re o dobrom automobilu, ali da li je zaista

vatio ta ga to ini tako dobrim? isto je sumnjao da jeste. Njih su impresionirali spojleri i blistavmijumske ratkapne na tokovima koje proizvoai ovih dana stavljaju na automobile; stvari kojevom automehaniaru poput gospodina D. L. B. Matekonija nisu znaile ama ba nita. To su bili

oljanji dodaci, ukrasi koji su se najee dodavali upravo zato da ostave utisak na one koji

umeju

omobile.

vog

omehaniara, lepota je leala u preciznosti i sloenosti hiljada pokretnih delova u nedrima automuga, zupanika, klipova. To su bile bitne stvari, a ne oni beivotni delovi ija je jedina svrha bila

aju na suncu.

spodin D. L. B. Matekoni je usporio i zagledao se u dobra kola pod trnovim drvetom. Istovremen

nemireno primetio da ispod kola ima neega neega to obian posmatra tu bi primetio, ali to njee moglo da promakne. Priteravi kamionet uz ivinjak, iskljuio je motor i izaao napolje. Zatim savi plavom roveru", spustio na sve etiri i zagledao u pomrinu ispod asije. Da, posredi je bi ono to je i mislio; legao je potrbuke i zavukao se pod kola da bi bolje pogledao. Bio mu je potmo trenutak da shvati ta ne valja, naravno, ali ga je ono to je video nateralo da naglo uzdahne. Nod automobila iscurila je lokva ulja, zacrnivi pesak.

ta to radite, Rra?"

as je iznenadio gospodina D. L. B. Matekonija, ali se ovaj ipak nije prevario da naglo podigne gle bilo neto to su egrti stalno radili. esto su umeli da udare glavom o donji deo automobila ka


33/145

trgla zvonjava telefona ili neki drugi zvuk. Normalna je ljudska reakcija da podignete glavu i poglo sebe kad vas neto uznemiri, ali automehaniar brzo naui da to kontrolie. Ili bi barem trebalo dde tako; egrti to nisu nauili i sumnjao je da e ikad i nauiti. Mma Makuci je, dabome, to shvatilnom je nestano uzviknula arlijevo ime dok je ovaj leao pod kolima.

arli", uzviknula je, i usledio je tup udar kad je kukavni momak sedajui lupio glavom o karteromobila. Gospodin D. L. B. Matekoni ba i nije odobravao tu malu alu, ali mu je bilo teko da

zdri osmeh kad ju je video. Samo sam proveravala da li si dobro", doviknula je Mma Makuci. vu tamo dole.

kav mozak valja uvati, zna."

spodin D. L. B. Matekoni se izmigoljio ispod kola i ustao, otresajui pantalone. Kao to je i mis je to kasapin lino, korpulentan mukarac debelog vrata, kao u bika. Ve na prvi pogled se videl

bogat, ak i onom ko nije znao za kasapnicu i gipsarski biznis, pa ak ni za ova divna kola s njihovbrnim bedom.

ledao sam vaa kola, Rra", rekao je. Leao sam pod njima."

nam", odvratio je kasapin. Video sam kako vam noge vire ispod njih. Bilo mi je jasno da je nekojim kolima."

spodin D. L. B. Matekoni se osmehnuo.

gurno se pitate ta sam radio, Rra."

sapin je klimnuo glavom.

ano. Ba sam se to pitao."

idite, ja sam automehaniar", rekao je gospodin D. L. B. Matekoni. Oduvek imam veoma visokoljenje o ovim kolima. To su veoma dobra kola."

o da se kasapin malo opustio.

ha, sad mi je jasno, Rra. Vi ste jedan od onih koji znaju vrednost starih modela kao to je ovaj. Neoblema, samo se vi opet zavucite dole i razgledajte."

spodin

.

atekoni


34/145

ao

ikodunost ove ponude. Lei e opet pod kola, ali ne samo iz puke radoznalosti. Bie to zato da bpravio.

ora da ispria kasapinu ono to je video.

ole je ulje, Rra", zaustio je. Kola vam putaju ulje."

sapin je podigao ruku, gestom koji je pokazivao umor. Uvek ima ulja. To je rizik kod starih kola. Uris gume koja gori; misteriozan zveket: stara kola su kao divljina u noi uvek ima udnih zvukova risa.

alno ih je vozio u servis, gde su opravljali sad ovo, sad ono, ali su se ti problemi opet pojavljivalid je tu bio jo jedan automehaniar ovoga ak nije ni poznavao koji je priao neto o curenju ulja.

dranije imam problema s uljem", rekao je. Uvek curi i uvek moram da ga dosipam. Kad god putuamo iz Lobaea, moram da dosipam ulje."

spodin D. L. B. Matekoni se namrtio.

o nije dobro, Rra. Ali ne bi trebalo da je tako. Da se onaj ko vam servisira kola postarao da gumeptiva na cilindru za ulje stoji kako valja, ovo se ne bi dogaalo."

stao je. Mogu da vam popravim ovo. Bie gotovo za deset minuta."

sapin ga je pogledao.

e mogu sada da teram kola kod vas u servis", rekao je. Moram da razgovaram s bratom o naemtriu. Deko je problematian, znate, i moramo da smislimo ta emo da radimo. Uostalom, neujda da plaam gomilu automehaniara da popravljaju ova kola.

sam mnogo para Ostavio u servisu."

spodin D. L. B. Matekoni je spustio pogled. Ne bih vam naplatio, Rra. Nisam vam se zato ponu

ledilo je nekoliko trenutaka tiine. Kasapin je pogledao u gospodina D. L. B. Matekonija i odmahvatio s kakvim ovom ima posla. Shvatio je i da je njegova pretpostavka da e gospodin D. L. B.

atekoni traiti da mu plati bila krajnje pogrena procena situacije; jer u Bocvani je jo uvek bilo lji su imali vere u stare bocvanske obiaje i bili spremni da uine drugome samo zato da bi mu pomoekujui nita zauzvrat.

aj ovek koga je zatekao pod svojim kolima bio je jedan od takvih. Ipak, ve je platio veliku sumuvca onim automehaniarima, a oni su ga uveravali da je sve u redu.

kola su, najzad, radila prilino dobro, ak iako je postojao taj mali problem s uljem.

sapin se namrtio i zavukao prste pod okovratnik, istei ga, kao da je hteo da ga razvue. Rekao je s mojim kolima sve u redu", odvratio je naposletku. Mislim da greite, Rra."


35/145

spodin D. L. B. Matekoni je odmahnuo glavom.

govorei nita, pokazao je rub tamne mrlje od ulja koja se razaznavala ispod asije automobila.sapin je pratio pogledom njegovu ruku, da bi potom energino odmahnuo glavom.

emogue", rekao je. Servis u koji idem je dobar.

bro im plaam da mi odravaju kola. Vazda petljaju neto oko motora."

spodin D. L. B. Matekoni je podigao obrvu.

azda petljaju? Ko su ti ljudi?" upitao je.

sapin mu je rekao naziv servisa i gospodinu D.

B. Matekoniju je istog trenutka bilo sve jasno.

dinama je ve nastojao da pobolja miljenje o automehaniarskom esnafu, ali ta god da su on i dput njega pokuavali da urade, uvek su ih u tome ometali postupci ljudi kao to su automehaniari

sapina; ako su uopte i bili automehaniari gospodin D. L. B. Matekoni je gajio veliku sumnju ualifikacije nekih od njih.

spodin D. L. B. Matekoni je izvadio maramicu iz depa i obrisao elo.

ozvolite da pogledam motor, Rra", rekao je.

Mogu zaas da proverim nivo ulja. Tada emo znati da li moete bezbedno da se odvezete da vam de"

sapin

as

evao.

o

ega

niavajueg u tome da ga ovako pozivaju na odgovornost, a opet, bilo bi runo od njega da odbijenuenu pomo. Ovaj ovek je oigledno bio iskren i izgledalo je da zna o emu pria, stoga je posep i izvadio kljueve od kola, otvorio voaeva vrata i povukao polugu koja je otvarala poklopatora.

spodin D. L. B. Matekoni je s potovanjem uzmakao. Otvaranje ovakvog motora starijeg i od sam


36/145


37/145

OSPODIN MOPEDI BOBOLOGO

ma Holonga se zavalila u stolicu i zatvorila oi.

ma Ramocve je s druge strane stola posmatrala svoju klijentkinju. Primetila je ve da je nekim ljude da svoju priu ispriaju zatvorenih oiju ili sputenog pogleda, ili zagledani negde u daljinu u n

ga tamo u stvari nema. Nije joj smetalo; vano je bilo da se klijenti oseaju prijatno i priaju bezezanja. Moda Mmi Holonga nije bilo lako da govori o ovome, jer su posredi bila oseanja, a ako

zatvaranje oiju olakavalo stvar, tada je to za Mmu Ramocve bila dobra ideja. Jedan od njenihenata, stidei se onoga to je morao da kae, govorio je prekrivi lice rukama; to je bilo vrlozgodno, a ono to je rekao bilo je daleko od jasnog. Mma Holonga, koja joj se obraala iz svojemrine, barem je govorila savreno razgovetno.

oeu od mukarca koji mi se najvie dopada", rekla je. ,,U svakom sluaju, barem mislim da mi svie dopada."

o se onda ne uda za njega? pomislila je Mma Ramocve. Ako vam se mukarac dopada, valjda mose pouzdate u vlastiti sud? Mada ne, ima mukaraca koji su dopadljivi oaravajui, tavie ali su

ne opasni: Note Mokoti, pomislila je Mma Ramocve. Njen sopstveni bivi mu Note Mokoti bio jenama neizrecivo privlaan i tek bi kasnije otkrile kakav je u stvari. Mma Holonga je, prema tome, ravu: mukarac koji vam se dopada moda nije onaj pravi.

riajte mi o tom mukarcu", rekla je Mma Ramocve. ime se bavi?"

ma Holonga se osmehnula.

n je uitelj."

ma Ramocve je pribeleila ovaj podatak na pare papira. Prvi mukarac, napisala je. Uitelj. Bio an podatak, jer su u Bocvani svi imali svoje mesto i jedna jedina re mogla je da opie ceo svet.itelji su u Bocvani uivali potovanje, ak i pored toga to su se mnogi stavovi menjali. Nekad je,bome, poloaj uitelja bio jo znaajniji i svi su priznavali njegov moralni autoritet.

nas je bilo vie onih koji su uili i sticali diplome i svedoanstva i ti su ljudi za sebe smatrali da akom pogledu ravni uiteljima. Meutim, esto nisu bili, jer su uitelji posedovali mudrost, to nijaj s mnogima od onih koji su posedovali kvalifikacije na papiru.

jmudriji ovek koga je Mma Ramocve poznavala njen otac Obed Ramocve nije posedovaoedoanstvo s Kembrida, pa ak ni svedoanstvo o zavrenoj osnovnoj koli, ali to nije znailo nisedovao je mudrost, a to je znailo mnogo vie.

cila je pogled kroz prozor kad je Mma Holonga poela da objanjava ko je taj uitelj. Pokuala jekoncentrie, ali ju je pomisao na oca vratila u Moudi, uspomenama koje je to selo uvalo za nju; nja popodneva kad se nije deavalo nita sem vruine i kad je izgledalo da se nikad nita ne moesiti; kad je ovek imao vremena da u predveerje sedi pred kuom i promatra ptice koje su se vraoja prenoita na drveu i zapadno nebo koje se bojilo rumenilom dok je sunce padalo nad

aharijem; kad je izgledalo da ete zauvek imati petnaest godina i zauvek ostati tu u Moudiju. I kate znali ta e vam svet doneti; da ivot koji ste za sebe zamiljali negde drugde moda nee biti ta


38/145

bar kao onaj koji ve imate. Sad, nije da je to bio sluaj sa ivotom Mme Ramocve, koji je, sve uemu, bio srean; ali s mnogim drugim jeste ispostavljalo se da su mirni dani u rodnom selu bili najsvih.

sli Mme Ramocve prekinula je Mma Holonga.

itelj, Mma", rekla je druga ena. Kaem, on je uitelj."

vinite", odvratila je Mma Ramocve. Odlutala sam naas u mislima. Uitelj. Da, Mma, to je lep p

rkos drskosti dananje mladei. Jo uvek je lepo biti uitelj."

ma Holonga je potvrdno klimnula glavom, priznajui istinitost ovog opaanja.

ove se Bobologo. Uitelj je u onoj koli blizu kapije Univerziteta. Znate na koju mislim."

esto prolazim pored nje", rekla je Mma Ramocve.

dnako kao i gospodin D. L. B. Matekoni, ovek koji vodi ovaj servis iza nas; njegova kua je uzini kole i kae da esto moe da uje decu kako pevaju, ako vetar duva iz tog pravca."

ma Holonga je sluala ovo, ali je nije interesovalo.

e poznavala gospodina D. L. B. Matekonija i nije mogla da ga zamisli kao to je Mma Ramocvem trenuuku mogla kako stoji na svojoj verandi, oslukujui deije pevanje.

aj ovek se zove gospodin Mopedi Bobologo, iako nije kao oni poznati Bobologovi. Ovaj je visoav, zato to potie sa severa, a tamo su ljudi esto visoki.

put drvea. Tamo na severu su ba poput drvea.rlo je pametan ovek, ovaj Bobologo. Zna sve o svemu. Proitao je mnogo knjiga i ume da vam is

e to u njima pie. Ova knjiga kae ovo. Ona knjiga kae ono. Zna sadraj mnogih knjiga."

h", izustila je Mma Ramocve. Postoji mnogo, mnogo knjiga. I stalno se pojavljuju nove. Teko ihe proitati."

emogue ih je sve proitati", rekla je Mma Holonga. ak i oni vrlo pametni ljudi s Univerziteta ucvani kao to je profesor Tlou ne proitaju ba sve."

Mora da im je teko zbog toga", primetila je zamiljeno Mma Ramocve. Da je va posao da itateige, a da nikad ne moete da ih proitate sve. Pomislite da ste proitali sve knjige i odjednom shvse pojavilo nekoliko novih. ta onda? Morate da ponete iz poetka."

ma Holonga je slegla ramenima.

e bih znala. Mada, pretpostavljam da je sa svakim poslom isto. Eto, frizeraj. Taman zavrite uplitne frizure, a doe vam nova muterija s neupletenom kosom. I tako unedogled. Nikad ne zavravasao "


39/145

stala je. ak i vi, Mma. Eto, pogledajte sebe. Resite jedan sluaj i onda neko zakuca na vrata ibijete drugi.

posao nije nikad gotov."

e su naas zautale, razmiljajui o beskrajnoj prirodi posla. To je tano, mislila je Mma Ramocvsvakako nije neto oko tega se valja suvie zabrinjavati.

nije tano, tada bi ovek moda imao stvarnog razloga za brigu.

ecite mi jo neto o tom gospodinu Bobologou", rekla je Mma Ramocve. Da li je ljubazan?"

ma Holonga je naas razmislila. Mislim da jeste.

dela sam ga kako se osmehuje acima i nikad nije grubo razgovarao sa mnom. Mislim da je ljubaz

obro, a to je onda neoenjen?" upitala je Mma Ramocve. Ili mu je moda ena umrla?"

mao je enu", odvratila je Mma Holonga, ali je umrla. Nije stigao da se ponovo oeni, jer je bio

vie zauzet itanjem. Sad misli da je vreme."

ma Ramocve je pogledala kroz prozor. Neto nije bilo u redu s tim gospodinom Bobologoom; proeala. Stoga je na paretu papira zapisala:Nema enu.

a knjige. Visok i mrav. Podigla je pogled. Nee nam trebati dugo da zavrimo s gospodinombologoom, razmiljala je; tada emo moi da preemo na drugog, treeg i etvrtog mukarca. Kod

akog od njih pavie se neki razlog za zabrinutost, pesimistino je pomislila, ali se potom ispraviladsetivi se da nema svrhe da odustaje od sluaja jo pre no to je i poela. Klovis Andersen, auto

igeNaela privatnog istraivanja, ne bi nikad tolerisao tako neto.Budite samouvereni, pisao jema Ramocve se seala svakog retka Sve e se otkriti u dobaras. Vrlo je malo situacija u kojimanite injenice ekajuda se spotaknete o njih. I nikad, ali nikad nemojte donositiodluku pre no

nete s istragom.

je bio mudar savet, a Mma Ramocve je bila reena da ga se pridrava. I tako je, dok je Mma Holostavljala priu o gospodinu Bobologou, namerno mislila o pozitivnim stranama oveka koga joj jesivala. A bilo ih je mnogo. Bio je uredan, ula je, i nije previe pio.

dnom prilikom, kad su zajedno obedovali, postarao se da ona dobije vee pare mesa, a on je uzeo

nje. To je bio vrlo dobar znak, zar ne? Mukarac koji je tako postupio zasigurno ima mnogo dobriobina. I, naravno, bio je obrazovan, to je znailo da bi mogao kojeemu da podui Mmu Holonga apredi njene poglede na ivot. Sve ovo je bilo pozitivno, a opet, neto tu nije bilo u redu i nikako je uspevalo da raspri svoju sumnju. Gospodin Bobologo ima neki prikriveni motiv.

vac? Taj je oigledan, ali da nema jo neki?

ma Holonga je upravo zavrila svoje izlaganje za to prepodne, kad je gospodin D. L. B. Matekongao u servis. Bio je obuzet svojim susretom s kasapinom i jedva je ekao da Mmi Ramocve ispri

mu. uo je ve ranije za onaj drugi servis, a s vremena na vreme je i viao rezultate njihovestrunosti, kad bi se neka od njihovih nezadovoljnih muterija prebacila u Brze motore Tlokvenga


40/145

eutim, ti sluajevi nisu bili nita u poreenju s namernom prevarom a odista nije bilo drugog izrakoju je otkrio njegov letimian pogled na motor ,,rovera 90". Posredi je bilo sraunato i dugotrajnpotenje, na tetu oveka koji im je verovao i, to je moda bilo jo okantnije, na tetu vanogomobila poverenog im na brigu. To je bio naroito veliki prestup: automehaniar ima dunost premzilu, a ovi su dokazano proputali da ispune tu dunost.

vestan automehaniar nee nikad namerno izloiti motor stresu. Motori imaju svoje dostojanstvo dpravi izraz a gospodin D. L. B. Matekoni, kao jedan od najboljih automehaniara u Bocvani, nijeio da upotrebljava takve izraze. To je bilo pitanje morala. Da, bilo je ba to.

rkirajui svoj kamionet na uobiajenom mestu ispod deta akacije pored servisa gospodin D. L. B

atekoni je razmiljao o istom bezobrazluku tih ljudi.

miljao je kasapina kako odlazi u servis i opisuje im neki problem i kako ga, kad doe da preuzmea, uveravaju da su sve sredili i da je sada sve u redu. Moda su mu ak priali lai o tome kako skom nabavljaju delove; bio je ubeen da su mu naplaivali kao za originalne rezervne delove, koje, morali da se naruuju od specijalnog dilera u junoj Africi ili ak iz Engleske, koja je tako da

miljao je fabriku u Engleskoj u kojoj se proizvode automobili marke rover"; pod sivim nebom, ieg pada kia koje oni tamo imaju u izobilju, dok je u Bocvani ima tako malo; a razmiljao je i o oglezima, njegovoj sabrai automehaniarima, koji stoje pored metalnih strugova i builica kojima

oizvode te predivne delove mainerije. Kako bi se oni oseali, razmiljao je, da znaju da tamo negeko, u Bocvani, postoje beskrupulozni automehaniari, spremni da strpaju raznorazne neodgovaraove u motor koji su oni s toliko ljubavi napravili? ta bi mislili o Bocvani da to znaju? Sama pomto dovodila ga je do besa.

bio je siguran da e i Mma Ramocve deliti njegovo miljenje kad joj bude rekao za ovo. Primetio ko reaguje kad uje za neki zloin. Prvo uuti, a potom odmahne glavom, da bi tek potom izrekla nmedbu koja izraava tano ono to osea, ali na nain na koji to on ne bi nikad uspeo. On je bio i je umeo s mainerijom, sa zavrtnja i maticama, ali ne i s reima.

eutim, umeo je da ceni prave reci kad bi ih uo, a naroito kad bi dole od Mme Ramocve, koja jgovom miljenju, govorila u ime cele Bocvane.

mesto da u servis ue kroz radionicu, gospodin D. L. B. Matekoni je krenuo okolo, ka vratima Prvmske detektivske agencije. Bila su redovno irom otvorena, tako da su kokoke ponekad ulazile ivirale Mmu Makuci kljuckajuci po podu oko njenih nogu, ali danas su bila zatvorena, to je

govetavo da su Mma Ramocve i Mma Makuci izale ili da se unutra nalazi klijent. Gospodin D. Latekoni se sagnuo da oslune uju li se neki glasovi kroz kljuaonicu i uto su se vrata, upravo dok ginjao, otvorila s unutranje strane.

ma Holonga je zaprepaeno zurila u gospodina D. L. B. Matekonija, presamienog gotovo nadvo

pola se okrenula Mmi Ramocve.

u je neki mukarac", rekla je. Tu je neki mukarac koji prislukuje."

ma Ramocve je prostrelila gospodina D. L. B.


41/145

atekija pogledom punim upozorenja.

Mislim da je povredio lea, Mma. Zato tako stoji.

stalom, to je samo gospodin D. L. B. Matekoni, vlasnik servisa. Ima pravo da stoji tu. I sasvim jezopasan."

ma Holonga je ponovo pogledala u gospodina D.

B. Matekonija, koji je, oseajui da mora da potvrdi objanjenje Mme Ramocve, stavio ruku na lekuao da deluje kao da ga mnogo boli.

Mislim da je pokuavao tla nas prislukuje", rekla je Mma Holonga. To je ono to ja mislim, Mma

Ma ne, ne bi on to", odvratila je Mma Ramocve.

onekad mukarci naprosto stoje na nekom mestu.

slim da je ba to radio."

hvatam", rekla je Mma I Iolonga, prolazei pored gospodina D. L. B. Matekonija i pogledavi gaosa.

em sad, Mma. Ali ekau da mi se javite."

to ti sad!" relda je Mma Ramocve dok su gledali Mmu Holonga kako ulazi u svoja kola. Ovo je bo neprijatno. ta ti je trebalo da prislukuje kroz kljuaonicu?"

spodin D. L. B. Matekoni se nasmejao.

isam prislukivao. To jest, nisam prislukivao, ve sam pokuavao da ujem. .." Glas mu je utihnu

anjenje mu ba nije ilo od ruke.

a li sam zauzeta?" dovrila je umesto njega Mma Ramocve. Je li to bilo to?"

spodin D. L. B. Matekoni je potvrdno klimnuo.

o i nita vie."ma Ramocve se osmehnula.

Mogao si da pokuca i kae kuc, kuc. Tako uvek radimo, zar ne?"

spodin D. L. B. Matekoni je utke prihvatio prekor. Nije eleo da se raspravlja s Mmom Ramocvo ovoga; jedva je ekao da joj ispria o kasapinovom automobilu i udno je gledao u pravcu ajniogli bi da sednu i da joj uz olju biljnog aja kae za strahotu koju je sluajno otkrio, a ona bi mu rmu je initi.

oga je rekao kako je ba edan, jer je vrlo vrue, a Mma Ramocve je odmah predloila da popiju


42/145

mela je da oseti kad je imao neto na umu, a dunost supruge je izvesno da saslua mua onda kad gto mui. Sad, jeste da jo uvek nam supruga, pomislila je; ja sam samo verenica. Ali ipak, ak ienice bi trebalo da umeju da sasluaju i da posavetuju isto onako kako to ine supruge. Stoga jestavila ajnik i seli su da popiju svoj biljni aj zajedno, u senci drveta akacije, pored parkanogmioneta gospodina D. L. B. Matekonija. A u kronji iznad njih, afrika siva golubica posmatrala rane, utke, pre no to je odletela u potragu za svojim izgubljenim mujakom.

ma Ramocve je na priu gospodina D. L. B.

atekonija reagovala ba onako kako je i mislio da hoe.

srdila se; ne onako glasno kako se rasrde neki drugi ljudi, ve tiho, pokazujui svoju srdbu samoupljenim usnama i pogledom koji je odavao ta osea. Nije bila u stanju da tolerie nepotenje, za smatrala da ugroava samu sutinu odnosa meu ljudima. Ako ne moete da raunate na to da drugdi misle ono to govore ili da e uraditi ono to su rekli da e uraditi, ivot bi mogao da postanejnje nepredvidljiv. injenica da moemo

ujemo

ni

ugima

oguava

ravanje jednostavnih zadataka koji ine ivot. Sve se zasniva na poverenju, ak svakodnevne stv

put prelaska ulice koje iziskuje veru da e vozai automobila da budu paljivi do kupovine namirnprodavca pored druma, kome verujete da vas nee otrovati. To je lekcija koju smo nauili jo kaoca, kad su nas roditelji bacali uvis i doekivali u svoje iekujue ruke. Verovali smo da e te rukmo, i bile su.

to je sasluala priu gospodina D. L. B.

atekonija, Mina Ramocve je neko vreme utala.

nam taj servis", rekla je. Nekada davno, kad sam tek kupila svoj mali beli kombi, odlazila sam koh. To je, razume se, bilo pre no to sam prela u Brze motore Tlokvenga."

spodin D. L. B. Matekoni je paljivo sluao. Ovo je objanjavalo stanje u kojem je bio mali belimbi onda kad ga je prvi put video. Pretpostavljao je da su izanali koioni diskovi i labavo kvaiultati nemara same Mme Ramocve, a ne posledica toga kako su kombi odravali ako se to uopteglo tako nazvati Prvoklasni motori, kako su imali drskosti da se nazovu. Sama pomisao naterala jegovo srce da preskoi jedan otkucaj; Mma Ramocve je lako mogla da doivi nesreu zbog neispranica, a da se to dogodilo, moda je nikad ne bi upoznao i ne bi bio ono to je danas verenik jedneboljih ena u Bocvi. Bilo mu je, meutim, jasno da od takvog razmiljanja nema vajde. Istorija je

vela od dogaaja koji su sve promenili, a koji su za dlaku mogli da imaju sasvim drugaije posled


43/145

voljno je zamisliti da su Britanci popustili pod pritiskom

ne

rike

stali

kadanji

otektorat Beuanalenda pretvore u deo provincije Kejp.

ko je moglo da se desi da urade ba to, a da jesu, danas ne bi bilo Bocvane, to bi bio gubitak za snjegov narod bi strahovito trpeo da se to dogodilo; sve one silne godine trpljenja koje su drugi poojih su oni bili poteeni; a sve to ih je delilo od toga bila je odluka nekog politiara koji moda

ad nije nogom kroio u Protektorat, niti mu je do njega bilo naroito stalo. Tu je, dabome, bio ispodin eril, kome se gospodin D. L. B.

atekoni od srca divio, iako je bio jo mali kad je gospodin eril umro. Gospodin D. L. B. Matekproitao, u jednom od asopisa Mme Makuci, da su gospodina erila jednom prilikom, kad je kaadi bio u Americi, umalo pregazila kola. Da je zaao samo pedalj dalje na drum, tada kad su ga kkaila, ne bi preiveo, a to bi istoriju uinilo sasvim drugaijom barem je lanak tako nagovetavatim, tu je bio predsednik Kenedi, koji je mogao i da se prigne napred u trenutku kad je povuen okko doivi da promeni tok istorije jo vie nego to ga je ve promenio. Ali gospodin eril je

iveo, kao i Mma Ramocve, a to je bilo ono bitno. Sad je mali beli kombi bio pomno odravan, sstim kvailom i osetljivim konicama. Gospodin D. L. B.

atekoni mu je ugradio i novi, ekstraveliki sigurnosni pojas na prednje sedite, kako bi Mma Ramocgla da se vee, a da joj pri tom ne bude neudobno. Bila je bezbedna, a to mu je bilo vanije od sv

ugog; bilo bi nezamislivo da se bilo ta dogodi Mmi Ramocve.

Mora da uini neto u vezi s tim", rekla je iznenada Mma Ramocve ,,Ne sme da dozvoli da takoane."

aravno da neu", odvratio je gospodin D. L. B.

atekii Rekao sam kasapinu da sledee nedelje doveze kola kod mene i tada u poeti da mu ihujem.

orau da naruim specijalne delove, ali mislim da znam gde mogu da ih naem. Ima jedan ovek uakfengu koji zna sve o tim starim kolima i dolovima za njih. Njega u da pitam."

ma Ramocve je klimnula glavom.

o je jako lepo s tvoje strane", rekla je, ali ono to sam zapravo mislila jeste da bi trebalo neto u


44/145

ezi s Prvoklasnim motorima. Oni su ga varali. A varae i druge."

spodin D. L. B. Matekoni je izgledao zamiljeno.

li ne znam ta mogu da uradim u vezi s njima", odvratio je. Ne moe ti da napravi od loihhaniara dobre. Ne moe da naui hijenu da igra."

ijene nemaju nikakve veze s tim", rekla je odluno Mma Ramocve, ali zato akali imaju. Ljudi u visu su akali. Mora da ih zaustavi."

spodin D. L. B. Matekoni je osetio kako ga obuzima uznemirenost. Mma Ramocve je bila u pravzi s tim automehaniarima, ali nije video ta bi on mogao da uradi da bi ih zaustavio. Nije postojaakva automehaniarska komora kojoj bi uloio albu (gospodin D. L. B. Matekoni je esto pomibi postojanje automehaniarske komore bilo dobra ideja), a nij

117231801 kredenac pun Života aleksandar mccall smith

Documents