117871633 gajenje glista milutin mitrovic

7/28/2019 117871633 Gajenje Glista Milutin Mitrovic

1/70


2/70

P O L J O P R I V R E D N A L I T E R A T U R A

Glavni urednik BibliotekeSRBOUUB MILOEVI, dipl. in.

UredniciMr VLADISLAV POLAK

BOGOM1R M1HAJLOVI, dipl. in.VEROLJUB PETROVI

4


3/70

MILUTIN MITROVI

LUMBRIKULTURA

GAJENJE GLISTA- III IZDANJE -

BEOGRAD NOLIT

5


4/70

K nj i g a L u mb r ik u l tu r a - g a j en j e g l i s ta v eo ma u s p e no i p r i s tu p a no u p o z na j e i -ta o ca s a no v im v id o m b io teh no l o g i j e , k o j a o tv a r a mo g u no s t i u na p r e iv a n j a n i z aa k t i v no s t i . P o s eb n o j e z na a j na p o to me Sto na l a z i ir o k e mo g u no s t i p r im ene u p o -l j o p r i v r e d n o j p r o i z v o d n j i -

Z eml j i te , i s a mo r ez u l ta t a k t i v no s t i i v o g s v e ta , p r ed s ta v l j a na j z na a j n i j i i neo d -v oj iv i de o k o p n e n i h e k o s i s t e m a . U n j e m u s e o d i g r av a j u v e o m a sl o e ni bi ol oS ki pr o c e -s i . U o v im s i s t emi ma a k t i v no u es tv u j e mno tv o o r g a n iz a ma k o j i ma j e z eml j i t e p r i -r o d na i v o tna s r ed ina .

U z e m l j i t u p r i r o d n i h e k o s i s t e m a g l i s t e i m a j u m n o g o s t r u k u i v e o m a z n a a j n uu l o g u , p r e s v eg a u s tv a r a n j u h u mu s a , o s no v ne s t r u k tu r ne k o mp o nente . O d n j eg o v ekol iin e i svojstava zavis i b ir i na raz lagan ja organsk e mater i je, a ( ime i organske pro-d u k c i j e u e k o s i s t e m i m a .

I ntenz iv na ind u s tr i j a l i z a c i j a i u r b a n iz a c i j a d o v o d e d o d eg r a d a c i j e v e l ik ih k o m-p l ek s a z eml j i ta , a t ime i d o e l imin i s a n j a z na tno g d e l a k o r i s n ih z eml j i n ih o r g a n iz a -ma . T o u s p o r a v a i l i , a k , p o tp u no z a u s ta v l j a p r o ces e r a z l a g a n j a o r g a ns k ih o s ta ta k a . Uv r e m e sv e v e e po t re b e z a h r a n o m m a s o v n o se u p o t r e b l j a v a j u s k u pa h e m i j s k a s r e d -stva u a | ju poveavanja produkt ivnost i u poljoprivrednoj proizvodnji .

K nj ig a L u m b r ik u l tu r a - g a j en j e g l i s ta " o mo g u a v a na m d a o v o b a r d o n ek l ei z b eg nen io . P r imc na o v d e p r ik a z a ne teh no l o g i j e z a s n i v a s e na k o r iSen j u b io l o k ek o mp o ne nte u teh no l o k o m p r o ces u k a o j e d no m o d mo g u i h na ina z a in t enz i v nu b i -l j n u i i v o t i n j s k u p r o i z v o d n j u . Z n a a j n o j e n a p o m e n u t i d a s e p r i m e n o m o v e t e h n o l o -g i j e , z a s no v a ne na p r i r o d n im p r o ces ima , i z b eg a v a z a g a iv a n j e i v o tne s r ed ine , k o j e j ene i z b e no p r i u p o tr eb i h emi j s k ih s r ed s ta v a .

T eh no l o Sk i p o s tu p a k z a p r er a d u o r g a ns k ih o s ta ta k a , p r o i z v o d n j e h u mu s a , p r o -te i ns k e h r a ne i n i z a d r u g ih k o r i s n ih r a d n j i u p o l j o p r i v r ed no j p r a k s i , d e l o j e a mer ik ihna u n ik a . I s t r a i v a n j ima o p t ima l n ih ek o l o Sk ih u s l o v a z a r a z v ie i r ep r o d u k c i j u d o ma -e k a l i f o r n i j s k e g l is te , u z b r i l j i v u s e l ek c i j u , i z d v o j i l i s u g l i s tu v eo ma v i s o k e r ep r o -d u k t i v ne mo i , s p o s o b n u d a e f ik a s no r a z g r a u j e r a z l i i te v r s te o r g a ns k i h o s ta ta k a ,u k l j u u j u i i s i n t e l i z o v a n e m a t e r i j a l e .

S o b z i r o m na to d a j e i u na o j z eml j i p r o i z v o d n j a h r a ne j ed a n o d p r ima r n ih z a -d a ta k a , p o v e a n j e p r o d uk t i v no s t i i r a c io na l no g g a z d o v a n j a u p o l j o p r i v r ed no j p r o i -z v o d n j i i ma i z u z e ta n z na a j . S ig u r no j e d a u i s k o r i ta v a n j u na i h b o g a t ih p r i r o d n ihr es u r s a z na a j a n d o p r ino s mo g u d a t i teh no l o k i p r o ces i p r ik a z a n i 1 1 o v o j k n j i z i .

O tu d a ne t reb a s u m nj a t i u to da e k n j ig a L u mb r ik u l tu r a " - g a j en j e g l i s ta "za interesovati ir i krug ita laca, posebno ako se ima u vidu da, pored ukazivanja nap r ed no s t o v e teh no l o g i j e , i s to v r emeno d ^ j e d e ta l j a n o p i s teh no l o k ih p o s tu p a k a z a n i zp r o i z v o d n ih p r o ces a . O v a k n j ig a , i s to v r emeno , o tv a r a mo g u no s t i z a r a a n j e no v ihid e j a i t ime d n j c p o s t ica j z a d a l j i i s t r a i v a k i r a d .

D r D R A G I C A K O L E D I N

vi i n a u n i sa ra dn ikInstitut /a bioloka istra ivanja Sin i a Sta nk o v i" Beo g r a d

7


5/70

Scam sc dana kada sam se po prvi pul za intcresovao za to {udno bie - gl i-s tu .

Prvobitno raanje Lumbr ikulture je povezano sa f irmom F.FFF.DI a ima i pokro-

vi t e lj st v o i pr es t i fi rm e S O F I M A , n a el u sa p r e d s e d n i k o m dr U h a l d o m De P o n t i j e m .koj i svo j im ang ao van jem el i da omogui da profesio nalno preko Lumb r iku ltur e reSa-v a m o e k o l o k u p ro b l e m a t i k u k o j a j e o d b i t n o g i v o t n o g z n a a j a. S va ki u z g a j i v a gl i-sta na svom putu na ie na raskrsnicu: na jednu stranu vod i irok, lepo asfa lt iran puts a b o g a to m a l e j o m s ta r ih b r es to v a , k o j i s c na h o r i z o ntu g u b i i p r e tv a r a u u d es a n u ms k i p e j z a ; na d r u g o j s t r a n i na l a z i s e k r i v u d a v i , z a p u ten i p u tc l j a k , o b r a s ta o b u -n j e m i p u n r u p a g a . k o j i z a s t r a u j e s v a k o g p u tn ik a .

I tako se nvek ukl jui u staru k lasinu igru.P u t k o j i v o d i k a l a k o j i b r z o j z a r a d i i k o j i p o nek a d b u d e z a r a en p ek u l a c i j o m,

k o j a s c na s a mo m p o etk u p u ta z a p a r l o i , u b r z o s c p r e tv o r i u nep r o h o d nu u mu . k o j aje u v e k tu , bl iz u , n a n e k o l i k o k or ak a o d h or i zo nt a.

D r u g i p u t j e s t r u no - p r o f es i o na l n i na k o j em s e a k t i v no s t o d v i j a u d u h u p r ed u -z e f no s t i , i k o j i s e na s a mo m p o etk u in i nep r o h o d n im i o b es h r a b n i j u im z a s v e o nekoj i u se bi n e guje veru da e stii na ci l j . To je put koj i m sam ele o da kre ne f irmaEF F ED I nu d e i ev r o p s k o m tr i tu ne s a mo p r o d a j u l eg l a g l i s ta , k o j a s u u s v a k o ms l u a j u neo p h o d n a z a p o eta k a k t i v no s t i l u mb r ik u l tu r e . v e i s v e o no to j e neo p h o d -no z a teh no l o g i j u i o p r emu , k a k o h i ek o no ms k a r a u n ica b i l a p o z i t i v na i s i g u r na , aek o l o k i p r o b l emi a mb i j enta r e en i .

Firma F.FFEDI sve ovo nudi i u potpunosti garanl i i je, jer je na ovom po| ju kom-p etentna ; n j ena s t r u k tu r a k a d r o v a i t eh no l o g i j a s p a d a j u u na j mo d er n i j e na s v e tu . O na

s a r a d u j e s a u z g a j i v a ima g l i s ta k o j i s c p r o f es io na l no b a v e l u mb r i k u l t u r o m . Sr ca ns a m to s te me p o z v a l i d a na p i em nek o l ik o r e i u p r v o j k n j i z i k o j a s c o b j a v l j u j e u v a - o j z eml j i na o v u d a na s u s v e tu i z u z e tno z a n iml j i v u temu . Jo s a m s r en i j i to s u v a iek o no ms k i s t r u n j a c i , s a k o j ima s mo v e o s tv a r i l i s a r a d n j u , s h v a t i l i s u t inu l u mb r i-k u l tu r e . Sto g a j e v r l o v a no to s u na m p o g l ed i na r a z v o j l u mb r ik u l tu r e v r l o b l i -s k i .

Na tom putu, ukol iko el ite, mi emo hiti uz vas.

D a n i e l c P i z z o c h e r o

p r e d s e d n i k E F F E D I *

8


6/70

N a v o d no j e j o p r e 5000 Rodina zakonima s ta r ih Eg ip a na b i l o ns g s l r o i j e z a b r a -njeno odnoenje gl ista iz dol ine. Nila, jer je ta jna p lodnosti toga kra ja bi la vez ivana za

v e l i ku k o n c e n t r ac i j u gl i st a u n a n o s i m a re ke Ni la .

Ar is to te l, j e d a n o d na jv e ih u e n ja k a st ar e G r& e , uo i o j e z n a aj d e l ov a n j a gl i-s ta p o d p o v r i no m z eml j e i pr v i j e p o eo d a ih p r o u a v a , na z i v a j u i ih u tr o b o m z e-

m l j e " .

T r eb a l o j e d a p r o e v i e s to l ca d o k eng l es k i p r i r o d n j a k G i l b ect Wi te n i j e o b j a v iorezult ate svoga ist ra iv anja - ra z l ik e u rodnos ti pol ja u ko j i ma je bi lo gl ista i po| jag d c ih n i j e b i l o . O v i r ez u l ta t i p o d s ta k l i s u j ed n o g o d na j v e i h na u n ik a , p r i r o d n j a k aChar les Darv ina da vi e od 40 god i na izua va gl iste. Prvi je objavi o, do dan as n^j-k o m p l c t n i j u , n a p i s a n u s t u d i j u o g l i s t a m a L U M B R I C U S T E R R E S T R I S , i z v o d e i j e -d a n j ed no s ta v a n a l i s a s v im j a s a n z a k l j u a k : Sv a r o d na z eml j a u e l o m s v e tu j e mno -go puta prolaz i la i prolaz ie kroz utrobu gl ista ." Godinu dana pred smrt, 1881. god i-ne , o b j a v io j e j ed nu d o ta d a na j v eu s tu d i j u o g l i s ta ma p o d na s l o v o m: N A ST A JA N JEP L O D N E Z E M L J E D E L O V A N J E M G L I S T A S A S V E S T R A N I M O S M A T R A N J E MN J I H O V I H N A V I K A I P O N A A N J A .

Moe sc rei da su Darvinova saznanja ignor isana skoro 50 god ina. Godine 1906.tek s a a n i n G eo r g e Sh cf f i c l d O l i v cr , i ta j u i D a n i no v u k n j ig u , o d l u io j e d a n j e g o v as a z na n j a p r imen i u p r a k s i i ta k o j e p o s ta o p io n i r , o d no s no p r v i o d g a j i v a g l i s ta . P o s l en j eg a o d g o j g l i s ta k a o d e l a tno s t u A mer ic i s c na g l o r a z v i j a l a . D a na s s u na j v e i p r o i -z v o d a i- o d g a j i v a i SA D . Ja p a n i K a n a d a . Sa m o u SA D j e o v a d e l a tno s t d o s t ig l a g o -d i n j i i z no s o d o k o d v e mi l i j a r d e d o l a r a . U s v e tu j e d o d a na s o b j a v l j en o o k o 1 5 0 0

na u n i h i d r u g ih p u b l ik a c i j a o g l i s ta ma .

I ta l i j a j c p r v a o d ev r o p s k ih z ema l j a , p r e d v a d es et g o d ina , p r ene l a i z SA D teh no -l o g i j u i o s no v na s l a d a z a o d g o j g l i s ta . D a na s ima na s to t i ne o d g ^ j i v a a ind u s tr i j s k o gt ip a i d a l ek o v i e ind iv id u a l n ih nd g a j i v a a . N a v e l i k o m b r o j u p r i r o d o s l o v n ih f ak u l te tar a d e t imo v i i s t r a i v a a i s t r u n j a k a , p r u a j u i o d g a j i v a ima s t r u ne s a v ete i l a b o r a to -r i j s k e u s l u g e , o b a v l j a j u i a na l i z e i i s p i t i v a n j a i r a d e i na o b r a z o v a n j u p o s to j e ih i b u -d u ih o d g a j i v a a . Z a p r o mo ci j u o d g o j a g l i s ta k o r i s te s e p o s to j e i s a j mo v i , a l i s c o r g a -n iz u j u i p o s e b n i s a j m o v i na men j en i i s k l j u i v o o d g o j u g l i s ta . O r g a n iz u j u s c s t r u n i ,b es pl at n i s e m i n a r i u p o j e d i n i m re g i o n i m a, n a m e n j e n i p o l j o p r i v r e d n i m p r o i z v o a i m a,d a b i i k o d n j ih in ic i r a l i p r ih v a ta n j e o d g o j a g l i s ta , i na tn j na in , p o r ed z a d o v o l j en j aind iv id u a l n ih p o tr eb a p o l j o p r i v r ed n ik a , o b ez b ed i l i i t r i ne v i k o v e h u mu s a i g l i s ta . U

j u l u 19 83 . g o d i n e o dr a n je u R i m u i n t e rn ac i o n al n i ko n g re s na l e m u k o r i e n j a io d g o j a g l i s ta . O d g q j i v a i ima j u s v o j ned e l j n i l i s t k o j i o b j a v l j u j e s v a no v a s a z na n j a id o s t ig nu a , i z no s i i s k u s tv a i z p r a k s e i d a j e s t r u ne o d g o v o r e na p i ta n j a k o j a p o s ta -v l j a j u i ta oc i. Uz po ra st o b i m a o dg o ja , ra zv i ja sc i pr at e a i n du s t ri j a k o j a p ro i z v o d io p r emu i u r ed u j e p o tr eb ne z a o v u d e l a tno s t .

I ta l i j a j c p o e l a d a i z v o z i teh no l o g i j u i p r o i z v o d e o d g o j a g l i s ta u F r a ncu s k u , p a -n i j u i d r u g e z eml j e .

9


7/70

Sta j e to to d a na s g l i s tu in i ne s a mo k o r i s no m i in ter es a ntno m v e i p o tr eb no mi neo p h o d no m z a r e a v a n j e mno g ih b u d u ih p r o i z v o d n ih i p r eh r a mb en ih p r o b l ema up o l j o p r i v r ed i i ek o l o k ih p r o b l ema u d r u tv u u ce l in i . Z a l o s u j o j na u n ic i d o s a d adavali razna imena kao to su: b lago odgajano i spod zemlje, Klju dobrih pr inosa, Ora na

t r a c i , D o no s i l a c k i s eo n ik a o r a n ica ma , Bo j a p o mo r o d no s t i .

P r etv a r a p r ena tr p a n i h o r g a ns k ih o d p a d a k a u i z v a nr ed no d u b r i v o . H er k u l ek o -log, Radnik bez prohteva itd . , nai e se odgovor i u ovoj knj iz i .

A u t o r n a s si s te m at s ki u v o d i u m n o g a n au n a i i st ra i va ka s a z n a n j a do d a n a s

o b j a v l j ena u l i t e r a tu r i . M e u t im, o no to d a j e p o s eb nu v r ed no s t s a d r a j u k n j ig e , to s up r a k t ina u p u ts tv a z a o d g o j g l i s ta , p r o v er ena u p r a k s i . I s k u s tv a s teena u p r o i z v o d n j ip o t v r u ju m n o g e n a u n e p o st a v ke , a l i u ka zu ju i n a sp e c i f i n o st i ko je sc ja v l ja ju u r a z-

l i i t im u s i o v ima o d g o j a .

d ip l . i n D r a g u t in G v o z d eno v iP r iv r ed na K o mo r a SR Sr b i j e

1 0


8/70

UVOD

Lumbrikultura, ili uzgajanje glista, (Lumbricidiae - familijaglista) u svetu je u vel ikoj ek spanz iji. U >vom poslu , pored mase poje-dinaca, danas direktno, ili preko investicija i prenosa tehnologije, ue-stvuju i najvee svetskc industrijske i finansijske korporacije. U svetupostoje ve dosta jasno izdiferencirane nacionalne politike i planovi uovoj poljoprivrednoj grani.

Uzgajanje glista, u principu, usmereno je u dva pravca, od ko-ji h svaki mo e biti potenciran u odn osu na on aj drugi. Prvi j e uzg aja -nje glista radi mesa" - jeftine hrane visokog proteinskog sastava zatov pilia, riba, sv inja , ili za preradu u proteinsk o brano, ko je je izva-nredan dodatak u tovu stoke. Gliste se, dakako, upotrebljavaju i kaomamac pri pecanju. Druga korist jeste to to gliste, hranei se organ-skim otpacima, izluuju najfiniji humus bogat mineralima, mikroor-ganizmima i vitaminima i viestruko je efikasniji od najkompleksnijihpoznatih hemijskih i prirodnih dubriva. Materijalni efekti i jednog idrugog dela ove proizvodnje takvi su da se mogu meriti sa prihodimakoje postie primena visoke tehnologije u oblasti elektronike.

U tenji da rekonstruiu istoriju gajenja glista, strunjaci izoblasti lumbrikulture pozivaju se na zapise po kojima je jo u staromEgiptu glista bila proglaena zatienom ivotinjom, jer je bilo uoenonjeno blagotvorno delovanje na plavnim podrujima pored Nila. Gr-ki filozof Aristotel (384 - 322 godine pre nae ere) nazvao je glistecrevima zemlje", uoavajui njihovo fertilizatorsko i ekoloko delo-

va nje na sre din u u kojo j ive.Trebalo je da proe preko 2000 godina da se sa punom istrai-

va kom stra u glis tama , kao predmetu posebn e panje , 1837. godi-

ne vrati arls Darvin. Njegova istraivanja kulminirala su napisom Okinim glistama i ziratnom zemljitu u kojem, pored ostalog, konsta-tuje da gliste u kotskoj u toku jedne godine svare i izbace na povri-

11


9/70

nu do 4 kg suve materije na kvadratni metar. Darvin je pisao: Kadposmatramo prostranstva pokrivena tresetom, moramo se setiti damekou, od koje mnoge lepote zavise, u osnovi dugujemo glistamakoje su bekskrajno dugo nivelisale sve to tri u tom prostoru. Fan-tastino je saznanje da e itavi ovi pejsai prei opet po ko zna kojiput kroz tela glista. Ne postoje, bez ijednog izuzetka, druge ivotinje

koje su u istoriji sveta igrale tako vanu ulogu kao to su to ova malastvorenja."Trebalo je da protekne dugi niz godina da bi neposredno posle

drugog svetskog rata talas mode sportskog pecanja naveo preduzetneAmerikanc e da ponu masovn o da uz ga ja ju gli ste kao ma mc e za pe-canje. Godine 1947. izvesni Hju Karter (Hugh arter), pokuao je saintenzivnim gajenjem glista u zatvorenom prostoru jedne velike napu-tene zgrade. Za njegovim primerom poveo se i Ronald Gedi (RonaldGaddie), kamiondija koji je zbog teke povrede morao da napustiposao. Za jedva neto vie od decenije bavljenja ovim poslom obojicasu postali dolarsk; milioneri.

Karakterisv.no je da su u Americi veliki proizvoai poveziva-li oko sebe lanac malih proizvoaa koji u iz hobija, ili elje za do-datnom zaradom, u baticama kraj kue pristupili uzgajanju glista.Rauna se da prosean mali uzgajiva (15 do 20 m 2 ) koji preuzimaleglo glista od grosiste i njemu prodaje odgajene gliste i humus, zara-

uje 4 do 6 hiljada dolara po svakom ciklusu od 3 meseca.Ovaj unosni posao privukao je panju nauke pa se tako krajempedesetih godina na Kalifornijskom dravnom univerzitetu (Califor-nia State University - Berkeley) dolo do veoma vanih zakljuaka osposobnostima glista. Pristupilo se selekciji vrsta i potenciranju najpo-zitivnijih osobina pa je dobije n hibrid crvene gliste koji je najbr emogao da pretvara organske otpatke u proteinsku masu. Hibrid crve-ne gliste je stekao jo neke osobine koje mu daju prednost nad divljimglistama, a to je vea otpornost na temperaturne oscilacije, etvoro-struko dui ivotni vek i znatno manji (plii) ivotni prostor (stanite)svega 25 cm dubine sloja prema 2 do 6 metara dubine zemlje , koli-ko koriste druge gliste.

Izvestan broj autora smatra da kalifornijska crvena glista (Cali-fornion Red VVorm ili Red Hybrid) neopravdano nosi naziv hibrid",

je r ni je nastal a ukr tan jem razliit ih vrs ta glista ve samo potencira-njem eljenih osobina, to se kod glista relativno lako postie. Ekspe-

rimentima je ak dokazano da veina odraslih crvenih glista (gliste izubreta) ako su prinuene da ive u zajednikom prostoru sa veimafrikim glistama u roku od 2 do 3 nedelje od svoje normalne veliine

1 2


10/70

od 6 do 8 cm narastu na 12 do 15 cm. Ova pojava, koja se naziva ho-momorfnost, inae nije bez presedana u prirodi.

Zahvaljujui korisnosti koje uzgajanje glista prua poljoprivre-di, umarstvu, ekologiji i nizu drugih grana privrede, amerika vlada

je for mir ala fon d za pom o ovoj delatnost i u koji se 40% sredstava sli-va nep ovr atno, a 60% uz kam atu od 4,5%. Nare dni potez je bio da j e,u cilju poboljanje uslova rasta ume, vladina agencija za ume otku-

pila gliste za milion dolara i razaslala ih u prirodu. Ovaj materijalnistimulans uticao je na jo bri razvoj lumbrikulture u SAD. Pa ipak,trite jo ni izdaleka ni je zasieno i gliste se sv e vie trae, je r se goto-

vo iz dan a u dan pron alaz i poneka njiho va nov a primena. Nak onenormne kupovine od 125 tona glista za Japan, vlada SAD je zavelakontrolu izvoza koja je jo na snazi.

Talas interesovanja za gliste brzo je preao preko okeana. Naj-pre su Japanci svojom ogromnom kupovinom kompletno reili pita-nje zagaenja prirode otpacima celuloze. Rauna se da je japanskaindustrija papira i celuloze ranije troila preko 250 miliona dolara go-dinje na preiavanje otpadaka. Danas ona ima ak i materijalne ko-risti, jer gliste celulozne otpatke pretvaraju u humus koji je dubrivo vi-sokog kvaliteta. U poslednje vreme Japanci zajedno sa Filipincima ek-sperimentiu sa jednom azijskom vrstom glista (Pheretima asiatica)ije bi meso pretvoreno u proteinsko brano trebalo da slui, pre sve-ga, ljudskoj ishrani.

U Evropi su medu prvima i sa najvie ara pri istraivanju ko-risti od glista pristupili nai susedi Italijani. Strasni ribolovci, uzgajiva-i ptica i ivine i uvek spremni da okuaju poslovnu steu, Italijani subrz o prihvatili lumbrikulturu i zna tno doprinel i nj en om pop ularisa njui razgranavanju. Po sopstvenom priznanju, meutim, napravili su gre-ku, jer je svaki proizvoa radio za sebe a nisu uspeli da izgrade na-cionalnu strategiju kao to je to polo za rukom Spancima. Naime,uzgajivai glista u paniji uspeli su da preko svoga udruenja objedineproizvodnju glista i da se jave kao korporacija sposobna da reava pro-

ble me ukla njanja ubreta iz gra dov a, kan alizac ionog mulja, fekal ijakod velikih proizvoaa stoke i svakog drugog sluaja nagomilovanjaorganskih otpadaka. Gliste i humus (koji za devize kupuju cveari izHolandije) na taj nain dolaze kao ekstraprihod koji se stvara u zao-kruenom bii 'oko-ckoloko-ekonomskom ciklusu.

Konani, lumbrikultura je dola i na naa vrata. Koliko je au-toru poznato, postoje ve vie uzgajivaa na domak Beograda, Zagre-

ba, Ljub ljan e, Splita. Nekol iko vel ikih pol jop riv redni h dobara u pre-govorima je sa stranim isporuiocima oko kupovine tehnologije i

1 3


11/70

osnovnog zapata glista za reavar\je problema gomilanja fekalija nasvinjogojstvima i otpadnog mulja u proizvodnji kroba. U oba sluaja

vi ak glis ta treba da pos lui za ishr anu pilia, odnos no riba.

Knjiga koja je pred vama dokaz je interesovanja i razumevanjaPrivredne komore Srbije, Instituta za bioloka istraivanja SiniaStankovi" u Beogradu i izdavake kue Nolit za potrebu otvaranjaprostora jednoj novoj i propulzivnoj vrsti poljoprivredne proizvodnjekoja u mnogim zemljama ve donosi viestruku korist pojedincima izajednici. Upcredo sa industrijskim razvojem, i naa zemlja se susre-e sa sve veim stepenom zagaenja prirode, smanjivanja plodnog(humusnog) sloja, ali i nedostatka uvoznih koncentrata i proteinskog

bra na za tov stoke. Ov o su tri osn ovne oblasti u koj ima je ga je nj e gli-sta zadivljujue produktivno i neoprostivo je zanemarivati izizetne ko-risti koje nam ono nudi.

I

GRADA GLISTE

Glista (Lumbricus) je crvenkasti crv iz klase maloekinjaa (0-

ligochaeta) kojih ima oko 3000 vrsta. U tom rasponu vrsta ima ih kojeu punoj zrelosti dostignu veliinu od desetak milimetara pa do giga-nata kakav je Megascolices australis koji dostie duinu do 3 metra ipresek od 2,5 santimetra. No, gotovo da nema vlanog i movarnogzemljita na zemlji koje nije bogato nastanjeno glistama, od kojih jenajmasovnija i svima poznata kina glista (Lumbricus terrestris).

Sa stanovita vetakog uzgajanja, privlae panju samo tri vr-ste. To su Lumbricus rubellus, Eisenia foetida i Red Worm ili kalifor-nijska crvena glista. Oko ove poslednje strunjaci vode estoke prepir-ke: po jednima, to je hibrid, ije bi latinsko ime trebalo da bude Allo-lobophora (Eisenia) foetida, dok po drugima treba ostaviti njen engle-ski naziv sve dokle se nauno ne definiu sva njena morfoloka svoj-stva i razlike od drugih vrsta. Ovome se ne treba uditi ako se ima u

vid u da su razli ke u jgr ai izm edu i svih glis ta veoma mal e, a izm eupojedinih vrsta nastaju zabune i meu strunjacima. Zasada se crvenihibrid razlikuje najvie po efektima koje po uzgajivaa ima, a po itali-

ja ns ko m str un jaku za ovu materi ju, Karlu Feruc iju (Carlo Fer ruz zi) ipo obliku zadnjeg dela tela, kako je to prikazano i na ilustraciji.

U


12/70

DETALJ PO KOJEM 8E RAZLIKUJU CRVENE GLI8TE

1. Red hybrld 2. Eisenia foetida 3. Lumbricus rubotlus

Plodnost Crvenog hibrida u odnosu na ostale gliste

Zbog gotovo apsolutne morfoloke slinosti pomenute tri vrstedomaih" glista dovoljno je navesti zajednike osobenosti, uz netopodrobniji opis gradnje i funkcije onih organa koji imaju posebanznaaj u intenzivnom uzgajanju.

Glista nam je svima toliko poznata da zvui besmisleno kad ci-tiramo definiciju koja kae da je: izduenog cilindrinog tela duine5 - 10 cm i sa brojnim segmentima". Upoznavanje sa glistom postajeinteresantnije pri saznanju da ona poseduje vrlo razvijen probavni,muskulaturni, cirkulami (krvotok), nervni i reproduktivni sistem.

Ve na prvi pogled pada u oi d a j e glista pod elj ena u niz seg-menata. Ispred prvog segmenta nalazi se deo - prostomium, ija jefunkcija da kao rilica nalazi i iri pukotine u zemlji i tako omoguavakretanje. vrste hitinske dlaice (ekinje) nalaze se na svakom seg-

* ) Leg l o j e s ta nd a r d i/ ova n p o j a m i p od r a z u m eva k onte j ner i l i p r os tor 2 m 2 sa 100.000od r a s l ih , m l a d ih g l i s ta I j a j a ( k a p s u l a ) .


13/70

mentu (po 8 komada) i predstavljaju najvre delove organizma gli-ste a slue za oslanjanje pri kretanju. Upravo odsustvo bilo kakvogskeleta omoguava glisti kretanje kroz najrazliitije pukotine i prolazeu zemlji. Pri tom epitelijalne elije podmazuju" kou i pomau glistida lake klizi kroz teren.

Iako je svaki segment gliste jasno odvojen, postoje otvori kojipomau razmeni materija izmeu njih. Du celog tela gliste pruaju

se krvotok, nervni sistem i probavni organi. Ako doe do presecanjatela, opna na prekinutom segmentu se sasvim zatvara i prednji deo ukome su srca, mozak i organi za varenje nastavlja da ivi bez veihproblema.

Organi za varenje

Kreui se kroz vlanu zemlju, glista usisava estice organskihotpadaka i mikroorganizme zajedno sa zemljom. Nain ishrane uticao

je na razvoj veoma ja kih i mii avih org ana za varenje, koj i se sastojeod drela, jednjaka, voljke, eluca i creva. Budui da ne vae hranu,kod gliste se razvilo miiavo drelo koje kao pumpa usisava, mea isokovima napaja hranu, a zatim je upuuje dalje kroz jednjak u komese nalaze lezde koje lue kalcijum-karbonat i tako neutralizuju even-tualnu kiselost hrane. U voljki elucu se uz prisustvo zrnaca peska ikamiaka hrana gnjei miiima, drobi i vari a prisustvo bakterija i en-

cima u elucu ubrzava varenje.Proteine, eere i druge hranljive molekule apsorbuju kapilari

u crevu i distribuiraju ih do svih elija u or gan izm a U crevu postojije da n nab or koji petos tru ko pove ava dod ir sa hra nom i mogun ostapsorbovanja. Enzimi koje glista proizvodi neophodni su za delovanjebak ter ija , a delovanje bak ter ija pre dus lov j e za raz lag anj e hra ne. Kadasu gliste prinuene da uzimaju hranu koja je kisela", odnosno u ko-

joj je de lova nje bak ter ija pre jako, lezde ko je lu e kal cijum- kar bon atu odreenim granicama reavaju taj problem. Ovaj detalj je vaan iobilno korien pri pripremanju hrane za gliste. Kiselost hrane odra-

va se u potr ebn im gra nic ama dodava njem ku povn og praha kal cij um-karbonata.

Gotovo sve vrste stonih izmeta predstavku izvrsnu hranu zagliste. Laboratorijski je utvreno da gliste bolje napreduju ako organ-ski otpaci sadre dosta azota (koji je konstantna komponenta protei-na), a r\jega ima upravo u stonom dubrivu i smeu. Stono ubrivo

sadri izmeu 4 i 20% proteina, 07 do 2,77% azota i 30 do 60% celu-loze. Rauna se da od 45 kg itarica koje dajemo kao hranu stoci sko-

1 6


14/70

ro 4(1 kg biva izlueno iz njih. Pri tom se najvei deo hrane za stokunhoHiiitje vitaminima i antibioticima, to doprinosi brem i boljemrastu glista koje se ovim otpacima hrane.

Disanje

Iako su suvozemne ivotinje, gliste nemaju plua, ili neki drugiorgan za disanje, ve kiseonik asimiliraju preko koe, zbog ega suprinuene da ive u vlanim zemljitima, izlazei na povrinu samonou kada je isparavanje tela najmanje. Disanje se obavlja preko mre-e kapilara koja se nalazi u kutikoli (opni koja pokriva celo telo) iomoguava da krv vezuje kiseonik a eliminie ugljen-dioksid. Glisteudiu" srazmerno mnogo vie kiseonika nego ovek i ako je podlogau kojoj ive rastresita i puna vazduha one su ivahne i intenzivne bo-

je . Sa sm an je nj em kol iine kis eon ika glis te posta ju sve ma nj e akt ivn ei bledeg tela. Neki uzgajivai u tim i drugim sluajevima kad gliste gu-

be boju do da ju u podl ogu organske boj e, ili kao pud er sitn o tuc anuciglu,, koji se vez uju sa pigm entom i daju zdraviji izgled jedin ki.

Cesto smo svedoci da za vreme kie gliste bee iz zemlje. Mnogismatraju da one izlaze na povrinu da se ne bi udavile u svojim hod-nicima punim vode. Razlog za beanje jeste davljenje", samo nezbog vode, jer gliste mogu satima da provedu u vodi, ve zbog osiro-

maenja kinice koja cedei se kroz zemljite gubi kiseonik i postajezaguljiva". Mrtve gliste u baricama takoe nisu stradale zbog vode,ve ih je ubi la sve tlo st koja im je je da n o d najveih nep rijatelja. Izlaga-nje gliste svetlosnim zracima, a naroito ultravioletnim, izaziva posle

je dn og sata kom pletnu paralizu org ani zma a pos le nek oliko satismrt

Krvotok

Gliste imaju veoma razvijen splet krvnih sudova - zatvorenkrvni sistem. Krv iz srca" (kojih ima 5) pumpa se u stomani krvnisud kojim se kree u manje ogranke sve do kapilara. Hranjive materi-

je , voda i otp adn e mat erije ra zm en ju ju se kroz zidov e kapilara i krv sevraa naza d lenim krvnim sudo m u srca". Vei br oj glista po sedu jepigment u hemoglobinu, koji slui za prenoenje kiseonika, i zbogprozrane kutikole (koe) telo dobija ruiastu boju.

U svakom lanku gliste nalaze se parni mekovi ispunjeni te-

nou u kojoj se nalaze ameboidne elue. Ovaj, uslovno reeno, or-gan u kome plivaju ameboidne elue ima ulogu slinu krvotoku i zo-

1 7


15/70

ve se coeiom. Iako je svaki segment odvojen opnom, u njoj postojeperforacije dovoljne za protok tenosti kojom se prenose hranljive itetne materije. tetne materije iz coeloma izluuju se preko nefridija- organa za izluivanje kojih po par postoji u svakom segmentu semprva tri i poslednjeg. Shodno izvanredno organizovanoj razmeni kori-snih materija i viestrukim nainima izluivanja tetnih materija, kao iinjenici da glista ne moe da oboli, bilo bi logino da bude besmrt-na. Umesto toga, ona samo ne pokazuje nikakve znake starenja.

Nervni sistem

Glista poseduje nervne elije koje su ukomponovane u nervnisistem. Mozak je samo prva i najvea ganglija, a ganglije inae postojeu svakom segmentu. Grupe nervnih elija du celog tela slue kao u-

lo dodira koje reaguje na temperaturu, vlanost, hemijske proizvode,

18


16/70

POPRENI PRESEK TELA GLISTE

Leni krvni sud

Klorogene ellle

na kretanje vazduha (vetar), potrese i naroito energino na struju iveoma male sna ge. Pri saku pl ja nj u glista mno gi se koriste ovim njiho-vim ose tlj ivo sti ma. Dovoljno je zabosti aov u ze ml ju i drmati ga na-pred nazad pa da se gliste uzbude i pohrle na povrinu. Jo jednostav-niji je postupak uz pomo struje: na razmaku od 1 do 1,5 m u zemljuse pobodu metalne ipke ijedna vee na 4- a druga na - pol akumula-tora. Moete biti sigurni da e sve ive gliste u meuprostoru paninoizleteti na povrinu. Ovaj postupak, meutim, zbog tek izleglih glistanikako ne treba praktikovati u uzgajalitima.

Razmnoavanje

Seksualna reprodukcija predstavlja dominirajui model u ivo-tinjskom svetu kome se pokoravaju i gliste. Postupak je sledei: jedin-ke raspolau organima za raz mnoa vanje enskim jajn icima koji pro-duku ju j\ja i mukim testisima jji je produkt sperma. N ajee dolazido oplodavarua u fizikom kontaktu jedinki. Budui da gliste u priro-

1 9


17/70

di ive u takvim uslovima da kontakti izmeu dv eju jedinki nisu esti,to se kod njih nain razmnoavanja prilagodio potrebama. Osnovnakarakteristika je da svaka glista poseduje istovremeno i muke i en-ske polne organe. Pored toga, prilikom jednog seksualnog kontaktadveju glista izmeni se velika koliina sperme koja ostaje u semenal-nim mchurima u rezervi i biva upotreb^jena kada god je potrebno. Ta-ko jedno parenje slui za vei broj oploivanja.

Seksualni organi smeteni su na prednjem delu gliste, i to oddevetog do petnaestog segmenta. Svi organi su u paru i svaki je par or-gana u drugom segmentu. U blizini seksualnih organa nalazi se ka-rakteristino zadebljanje na telu zrele gliste - klitelum, u kome su

2 0


18/70

koncentrisane sluzne lezde. Ovaj deo igra presudnu ulogu u razmno-avanju tako daje glista nesposobna za razmnoavanje sve dok se kodnje ne pojavi klitelum (priblino devedesetog dana ivota), a punuplodnost postie kada se klitelum potpuno razvije (u desetom mesecustarosti).

Tokom parenja klitelumi lue velike koliine sluzi kroz koju

spermatozoidi prelaze iz jednih semenih otvora u druge. Kada je gli-sta oploena, od kliteluma se stvori mali sluzavi prsten koji kroz telokree prema jajnicima, odakle preuzme jajaca, sa njima odlazi do se-menalnog mehura i tu preuzima deo spermatozoida. Od ove sluzastemase formira se kokon pun hranljive tenosti u kojoj se od oploenih

ja ja razvijaju mlade gliste .

Velika koncen tracija glis ta u ve takim uzg ajali ti ma omogu -uje uz, optimal no dozirane uslove, da jed inke ee dolaze u kon-takt, da razmene veu koliinu semenog materijala i samim tim opti-malno umnoe potomstvo. Tako su uzgajane (hibridne) gliste u sta-nju da se poraaju" svakih 7 do 10 dana, a divlje priblino svakih 45do 50 dana. Broj mladih glista koje izlaze iz jednog kokona domae"gliste kree se od 2 do 20, a kod divljih od 1 do 4 komada. Utvreno

je da nar oit o u ma nj e top lim per iodima do da va nj e manj ih kol iin arelativno sveeg konjskog ubriva deluje stimulativno na poveanje

produkcije gliste.Nakon 14 do 21 dan sazrevanja kapsula se otvara i iz nje izlaze

male gliste, bele i tanke kao konii, ali sposobne odmah da se samo-stalno kreu i hrane. Kokon u kojem se mlade gliste nalaze pre izlaskana svet pre svega slui da zatiti potomstvo od visoke temperature letii niske temperature zimi. Mlade gliste u kokonu mogu da provedu do18 meseci, ekajui povoljan trenutak da se izlegu. Ovo svojstvo uzga-

jivai kor iste ako j e pot reb no transpo rtov ati zapat negde gde su komu-nikacije loe i putovanje dugo traje. Obino se sakupljene kapsule ras-hlade na temperaturi do + 3 stepena i tako uvaju ili prenose.

Uzgojna crvena glista (Crveni hibrid) naraste od 5 do 8 cm,dostigne teinu od 1 grama i dnevno pojede koliinu hrane priblinusopstvenoj teini. Hrana koju glista unese u organizam biva apsorbo-

vana pribli no 40% a 60% j e izlueno u formi humu sa. Odrasla pol nozrela jedinka u optimalnim uslovima u stanju je da proizvede 1200 do

1500 potomaka godinje. Iz toga proizlazi da 1000 odraslih glista mo-gu za godinu dana dati potomstvo od preko milion jedinki, a za dvegodine skoro milijardu glista i kokona.

2 1


19/70

II

GLISTA KAO DOMAA IVOTINJA

Ako se ovek odlui za uzga janje glis ta, prvo to treba da obe-zbedi jesu - gliste. Postoji mnotvo glista, koje ive na naem podru-ju, od kojih su barske zelene gliste impozantnih dimenzija i koliinamesa". Njihova loa osobina je to se sporo razmnoavaju i to ne tr-

pe ivot u omeenom prostoru. Batenske gliste i gliste iz ubritamnoe se intenzivnije, lake podnose gubitak slobode, ali nisu navi-knute na ivot u toru" i u prvoj prilici pokuavaju da bee. Jo jednanjihova loa osobina je da imaju mlitavo telo i prilikom povrede ispu-taju smrdjivu ukastu tenost neprijatnog ukusa kojom se brane.

Ameriki naunici uspeli su, meu tim, da stv ore glis tu koja idea lnoispunjava uslove da postane domaa ivotinja. Ta Kalifornijska crvenaglista, ili popularnije Crveni hibrid, dugim selekcijama stekla je zaistazadivljuj ua svojstva. Iako mala po dimenzija ma, 6 do 8 cm i teka

jedva je dan gra m, ona nev ero vat nim tempom raz mnoa vanja stvarakoliinu proteinske mase (mesa) koju ni priblino nije u stanju da daijedna druga vrsta. Kvalitet" toga mesa po svojim sastojcima ravan jeteleem mesu i nalazi se znatno iznad komercijalnih vrsta mesa. Nai-me, prema Mielovoj skali za merenje bioloke vrednosti, meso Crve-nog hibrida oznaeno je sa 61,3, teletine sa 62, riblje 55, komercijalnomeso 48 do 50 i soja 36.

Analiza aminok ise lin a u bra nu od glis ta pokazuje sled ei sas-tav:*'

l i z in 8 . 0 %h i s t i d i n 1,7%a r g i n i n 6 , 0 %tr ip to f a n 1,0%a s p a r a g ins k a k i s e l ina 11,7%t r e o n i n 5 , 0 %s er in 5 , 0 %g l u ta mins k a k i s e l ina 15,9%p r o l i n 6 , 9 %g l ic in 5 , 0 %a l a n in 5 , 5 %va l i n 3 , 9 %i z o l c u c i n 3 , 4 %l eu c in 8 , 2 %t i r o z in 2 , 9 %f cn i l a l a n in 3 , 4%cis te in 3 , 1 %

m e t i o n i n 3 , 4 %

*) Anal l7. il jc Izvr tio Institut za zno tch nlk u Pol jo pr i vre dno fakultetu u Firenci.

22


20/70

Kod hibrida su zakrljale lezde za luenje odbrambenog se-kreta pa ga rado jedu ribe, perad i svinje. Iz istog razloga proteinsko

bran o naprav ljen o od ovih glista nema nikakav neprijatan miri s koj ibi se prenos io na tov ljenike. Ovoj vrsti glista utv rene su stan dard izo-va ne dimenzije legla od 100 x 200 x 25 sm, po koji ma se pra ve i plas-tini kontejneri koji se mogu redati na sprat" jedan preko drugog da

bi se povea lo isk ori e nje prostor a. Na ovom dosta red uciranomprostoru ivi ogroman broj jedinki bez ikakvih problema. U prirodina 1 m2 ivi oko 50 glista, dok u kontenjerima na istoj povrini ivi

50.00 0! Na dubini od svega 25 cm podl oge odvija se ceo ivotni ci-klus ovih glista. Na dnu ovog sloja gliste odlau svoj izmet, popularnonazvan humus, jer mu je po strukturi najblii. Strunjaci za ovu izlu-evinu radije upotrebljavaju termin casting", mada i oni polakouzmiu pred popularnim terminom humus. Taj humus ima svojstvo

je dn og od na jk omp leksni jih i na jb ol je poznatih dub riv a, o emu eposebno biti rei. Za mnoge uzgajivae humus je kao proizvod znat-no vaniji od glista, jer donosi i znatno vee godinje prihode.

Sa stanovita ekonomije vrlo je vano to uzgoj glista ne traimnogo radne snage, pa ak ni prostora, jer su gliste veoma skromne iprilagodljive tako da ih je mogue gajiti u obinom drvenom sandukuali i na veim zemljinim povrinama. Prvobitno su gliste gajene ukomplikovanim i skupim strukturama, u zatvorenom prostoru, da bitehnologija toliko napredovala da ih je dovoljno staviti na zemlju naianu mreu, ili foliju radi zatite od krtica, na njih sipati stajsko u-

br ivo i pov remeno ih zalivati. To bi u na jg ru bl je m moglo biti sve.

Osnovna opasnost za uzgajivaa i jeste u tome to moe da zanemari iono malo rada to treba posvetiti glistama pa da ga to skupo kota.Postoje, naime, ak i u ovom poslu oni koji su propali, iako taj posaougledni londonski asopis Economist" po prosperitetu poredi sa vi-sokim tehnologijama kao to je elektronika.

UtroSak rada na dva t ipa uzga ja l ita gl ista

I . M a l o u z g a j a l i te g l i s ta z a b a v l j en j e u s l o b o d no m v r e me nu

T r o m c s c j cB r o jl eg l a

P o tr eb a np r o s to r

Br o jgl ista

K o l i inah r a n e

K o l i i n arada

n e d e l j n o

H u m u su kg

mart/mni 1 2 m J 100.000 300 kg. 1/2 sataju n/ av gu st 2 4 m 200.00 0 600 kg. 1 sat _sept/nov. 4 8 m J 400.000 1.200 kg. 1 1/2 sat 1000

2 3


21/70

2. Uzgajalite sa industr i jskim pretenzi jama

III

PLANIRANJE I IZGRADNJA UZGAJALITA

U ovom poglavlju bie rei o najhitnijim uslovima (prirodnimi tehnikim) koje treba ispuniti da bi uzgajanje od poetka bilo posta-

vl je no na zd ra ve i tr ajne os no ve . U tom sm is lu ne op ho dn o je vodit irauna o sledeem: a) izbor mesta gde e legla glista biti postavljena;

b) materi ja li za gr ad nj u i obl ici legl a; c) op re ma i alati koj i su neop-hodni za rad sa glistama i d) priprema podloge u leglu.

Va lj a napo menu ti da e gene ra ln o biti rei o uz ga ja li t u in du-strijskog profila ija veliina zavisi iskljuivo od volje i materijalnihmoguno sti v lasnika, jer je tehnoloki postupak isti, bez obzira na ve-liinu uzgajalita. Naime, bilo da se neko opredeli da uzgaja gliste na

ba lk on u, u gar ai ili u po dr um u, ili pak na pr os tr an om po lj u - os no v-ni bioloko-tehniki uslovi ostvaruju se na istom principu, a to znaida se glisti obezbede osnovni ekoloki uslovi u ivotnoj sredini u ko-

jo j e imati do vol jno rast resit og i pr oz ra e no g ma te ri ja la da of or me le-glo, dovoljno hrane u vidu organskih otpadaka i dovoljno ali ne suvi-e vlage.

Doskora su gliste uzgajane u velikim zatvorenim prostorijama,u leglima graenim od betona i uz druge skupe strukture (prskalice za

vo du , dr en a a, osve tl je nj e) . Ko nk ur en ts ka bor ba nat eriva la je uz ga ji -va e da sn i av aj u cene pa se vr lo br zo pr e lo na u z g a j a l e u priro di,na otvorenom prostoru, ali jo uvek uz pravljenje drvenih, ianih ili

be to nski h legla (leja) i uz pr en o en je gli sta da pr ez im e u za tv or en omprostoru. Danas je uzgoj ve do krajnjih granica pojednostavljen isvakom pristupaan.

Izbor mestaU principu nema nikakvog znaaja hoe li odabrani teren biti

na nek om ob ron ku ili u ravnici, hoe li biti na pesk ovito j, degradira-noj ze mlj i ili na plodno j livadi. Sto se glista tie, va no je da na tere nu

2 4


22/70

nema mogunosti za taloenje vode, jer ona moe pogubno da delujena zapaL Vano je jo da se leglo ne nalazi ispod borova ili kakvogdrugog etinarskog drvea ije iglice pune aromatine smole mogunegativno uticati na ishranu i rast glista. Treba imati u vidu da glistene trpe potrese tla i jak vetar. Praktino, to znai da treba voditi rau-na da uzgajalite ne bude u neposrednoj blizini eleznike pruge ili

autoputa. Koliko god da se gliste uspeno razvijaju u prozraenomambijentu, toliko ih jak vetar tera u donje slojeve legla, to znai daljeod hrane a samim tim ih ini manje produktivnim. U podrujima gde

vl ad aj u esti i j ak i ve tro vi le je tr eb a posta vl ja ti niz ve tar" . Na primer ,u Podunavlju je koava (jugoistoni vetar) dominirajua pa leje trebada budu u pravcu jugoistok- sever ozapad. Ukratko, naj bol je je oprede-liti se za degradirano ili peskovito zemljite (kao najjeftinije), nedale-ko od izvora vode (z bog zaliva nja) u ravnici (lake je za rad). Rauni-ce i iskustva pokazuju da jedna osoba (idealno za penzionere) moeda obraduje i namiruje oko 2000 m 2 ili 1000 standardnih legla. Uzposedovanje manjeg traktora sa razbacivaem dubriva jedna osoba salakoom moe da podmiruje 5000 m 2 glistilita (2500 legla) uz ma-nje rada nego pri runom podmirivanju 400 m 2 (200 legla). Raunicepokazuju da je za tovarenje hrane za gliste (stajsko dubrivo) uz po-mo traktora za koliinu predvienu za 5000 m2 potrebno 2 sata radai 5 sati za razbacivanje te hrane po glistilitu. Operacija se obavlja sva-kih 15 dana. Za runi prevoz i razbacivanje hrane na samo 400 m 2

potrebno je 14 sati rada u istom vremenskom intervalu. Prema tome,pri odabiranju zemljita za uzgajalite treba voditi rauna da se stova-rite hrane za gliste nalazi u blizini i da se oblik i raspored legla (leja)prilagodi mogunosti mehanikog opsluivanja.

Legla

Ve postoj i i tradi cij a i us ta no vl je n stand ard da se pri uz ga ja nj uglista kao osnovn a jedinica r auna je dno leglo. To leglo kao standardpodrazumeva zapreminu od 100 x 200 x 25 cm podloge i hrane saoko 100.000 komada zrelih glista, podmlatka i jaja. U takvom legluima oko 25.000 polno zrelih glista, a ostalo ini podmladak, jer odra-sle gliste loe podnose ako su same i preporuljivo ih je izdvojeno dr-ati tek kad su ve sortirane za prodaju. Takvo standardno leglo zrelo

je da svakih 90 da na bud e de lj en o u no va leg la ili da svak ih 30 dana iznjega budu sakupljeni primerci komercijalne veliine. Na osnovu ovestandardne veliine odreuje se koliina zapata pri umnoavanju le-gla, koliina hrane, aditivi, koliina i nain odvajanja glista za prodaju


23/70


24/70

i niz drugih tehnikih poslova. Iako se, kako smo ve rekli, izraujuak viespratni kontejneri ovih standardizovanih veliina, to ne znaida uzgajiva, naroito ako pravi uzgajalite na otvorenom terenu, tre-

ba sle po da se dr i ovih dim en zi ja . Spol jn a uzgaj al it a ili le je prave setako to se na zemlju gde e biti leja postavi mrea od plastificirane i-ce sa okcima od 8 do 10 mm. M ogu e je upotrebiti i bilo koji drugi

mreasti materijal koji e pre svega spreiti da krtice prodru u glistili-te i odrati leju da se ne rastura (u najnovije vreme tehnologija DE-NIMAL predvia postavljanje plastine folije (4/10) na zemlju). Bo-ne ivice iane mree presavijaju se na 30 cm od kraja, tako da se do-

bi je neka vrs ta mr e as te kuti je ir ine ok o 2m, vi sin a stranica 30 cm iduine koliko diktira plac ili rolna iane mree. U nedostatku ianemree moe posluiti i najlonska mrea od koje se prave vree zatransport krompira i paprika, samo se esto mora kontrolisati glistili-te da se u njega nije uvukla neka tetoina (krtica, zovica, neki mie-

vi) . Kada se leja napun i pr ipre ml je no m podlogom , pre vr el im ubri-vo m i gli sta ma, kori sn o je gli sti li te prekri ti pla stinom mre ic om ko-ja e sprei ti ptice da ko paju po gli sti li tu i j ed u gli ste u nj em u. Velikibr oj uzg ajiva a sm atra d a j e izda tak za plas tini mreasti pok riva veitroak nego teta koju ptice naprave pa odbacuju ovu investiciju kaoneracionalnu.

Klimatski uslovi takoe utiu na visinu leje, odnosno dubinu

podloge i ubriva u njoj. Ako je uzgajalite u oblasti gde se srednjetemperature u martu, oktobru i novembru kreu oko 5 do 7C (mini-malne oko - 1, a maksimalne oko 9), dovoljna je visina leje od 30 cm.U hladnijim predelima visinu treba poveati za 10 cm, ime se obe-zbeuje vea masa i sporije hlaenje ivotnog prostora glista.

Interesantno je i veoma praktino to gliste ne bee iz pripre-mljenih prostora, jer ih na okupu dri obilje hrane i povoljniji ostaliuslovi (vlanost terena, prozranost tla itd.). S druge strane, nestanaksvetla u zatvorenim prostorijama u kojima se gaje gliste moe izazvatiiznenadno bekstvo glista na sve strane, za koje se ve ustalio termin

black out. Za vr em e kinih noi mo gu e je da iz leja po be gn e izvesn akoliina glista, ali je to uglavnom zanemarljiv broj.

Oprema

Za rad sa glistama nije potrebna nikakva specijalna oprema.Ukratko, neophodno je imati bar jednu lopatu, zidarska kolica, grabu-Ije, kofu za zalivar\je (za vee uzgajalite crevo za prskanje), termome-tar i lakmus-papir ili aparat za merenje kiselosti (pehametar).

2 7


25/70

Razume se da lopata i kolica slue za prenoenje hrane od de-ponije do leja sa glistama. Grabuljama treba izravnavati gornji slojhrane i izbacivati zaostale krupne komade (otpatke) hrane koji nisupojedeni. Kako su gliste osetljive na kolebanje temperature, neophod-no je znati potrebe temperature i donositi odluke ta da se preduzme.Ukoliko je temperatura ispod 5 - 7 stepeni, potrebno je naneti debljisloj hrane (ubriva) 10 - 15 cm, s tim da ono sadri oko 20% slame imalo sveeg konjskog ubriva koje e vrenjem podii temperaturu zakoji stepen. Temperatura se moe ouvati i zatrpavanjem leja liem,slamom ili drvenim ukama - to se obino radi uoi zimskog perio-da kad gliste treba zatititi od mraza. Same gliste na temperaturi ispodnule uginu, ali zato njihova jaja (kokon) izdravaju i temperaturu od-7" u leglu, to praktino znai temperaturu od oko - 20C okolnog

vaz duha. Kada tempera tura leg la preti da pree preko 30 C, prska-njem zemljita (to finijim rasprivaem vode) treba sniavati tempe-raturu. Zalivanjem i eventualnim pravljejem senke iznad legla tempe-ratura se efi kasn o svodi u odreen e granice (za 8 - 15" razlike) i sa-mim tim se postie vea produktivnost glista. Laboratorijski, gliste suizdrale i temperaturu tla od + 50 C. I previsoke i preniske tempera-ture dovode do ozleda kliteluma i neplodnosti gliste.

Lakmus-papiri ili aparat za merenje kiselosti (pehametar) pot-rebni su za merenje kiselosti prilikom pripremanja podloge za leglo,

kao i za stalnu kontrolu kiselosti hrane za gliste. Gliste su veoma oset-ljive na kiselost, to se vidi iz podatka da podnose veoma usko podru-je izmeu PH 6,5 i 7,5, uz najpovoljniju vitalnost pri potpunoj neu-tralnosti materijala. Zbog toga svake sedmice treba kontrolisati kise-lost legla, bez obzira na to to se prethodno kontrolie kiselost hrane.Kiselost (koja opada sa zrelou ubriva) relativno se lako sniava do-datkom kalcijum-karbonata. Ako je kiselost prevelika treba posuti pri-

blino 20 0 grama kalcijum-karbon ata na pov rinu je dn og legla (2m 2 )i vrlo brzo e nastati reakcija koja e neutralisati kiselost.

Mogua je, mada izuzetno retka, situacija kada nadvlada alkal-nost (baznost). Najbre i najefikasnije reerije da se baznost sadrajapromeni jeste dodavanje suvog treseta ili suvih starih novina, koje esvojom b lagom kiselou brzo popraviti stanje. Priblian efekat posti-e se obilnim prskanjem ili ispiranjem materijala.

Kiselost i alkalnost mere se pomou lakmusovog papira koji sestavi u masu da se ovlai; najzgodnije je uzeti u aku vlano ubrivo,

staviti na njega pare lakmusa i zatim stegnuti aku. Ovlaeni papirbrzo e promcnit i boj u. Boju treba uporediti sa ska lom uzoraka nakutiji i lako je oitati stepen kiselosti, pa znati ta treba preduzeti.

2 8


26/70

Priprema podloge

Jedan od najvanijih poslova pri uzgajanju glista jeste pripre-ma podloge za leglo. Podloga je sloj materijala bogatog celulozom ukome e gliste izgraditi svoje stanite i iz kojega e izlaziti u gornji slojdubriva da se hrane. Postoji vie termina koji se upotrebljavaju zaopis ovog sloja u kojem se nalazi 75-80% legla. U opticaju su nazivi

kao: tampon, stratifikacija, zemljana meavina, no nama se ini dajenajprikladnija re podloga, jer se taj sloj unosi u leglo - leju da bi po-sluio kao podloga na koju se nanosi hrana za gliste i koji bez prekepotrebe ne treba dirati. Izbor materijala i priprema podloge izuzetnosu vani sa stanovita komercijalne proizvodnje glista.

Podloga mora da zadovolji dva osnovna uslova:1) mora imati svojstvo da dugo zadrava vlanost (gliste zahte-

va ju viso k stepen vla nosti sredin e kak o u svakodn evnom ivo tu takoi u periodu razmnoavanja, voda sadri kiseonik koji gliste preko ko-e udiu");

2) mora biti rastresita bez sklonosti da se zgrudva (grudve ze-mlje predstavljaju mrtav prostor u leglu, a istovremeno spreavajuprodor kiseonika u podlogu pa tako negativno deluju i van sopstvenezapremine).

Prema tome, odlika kvalitetne podloge jeste da, bilo prekovlanosti bilo sv oj om ras tresitou, obe zbedi to vei pril iv kiseonik a

do glista. Optimalne koliine kiseonika omoguavaju bre razlaganjeubreta u hranljive elemente. Dobro hranjena glista u kvalitetno pri-premljenoj podiozi ivi mirno i reprodukuje se izbacujui esto koko-n i to sa veim brojem mladih u njima. Vrlo je vano da podloga po-red prozraivanja omoguava i nesmetan razvoj bakterija koje vreprimarnu pripremu hrane glista i bez kojih bi gliste mogle da uginu

be z obzir a na prisu stv o i obil je hran e. Podl oga sa vi sok im stepen omhranljivosti podjednako je tetna po gliste kao i ona koja nije prozra-na. U principu takva podloga obino sadri prevelike koliine organ-skih materija, proteina, azota i dr. Pri razlaganju organskog materijala(truler\je) oslobaa se gas i kiselina koji su tetni po gliste.

Prirodno stanite gliste, pa prema tome i Crvenog hibrida, jesudeponije stonog ubrita, ili otpadaka biljaka. to podloga vie liina prirodno stanite to je vea verovatnoa za uspeno gajenje. Svaispitivala i iskustva govore da gliste najbre uspevaju i najbolje serazmnoavjuu u podlozi od stajskog dubriva. ubrivo moe da potie

od konja, goveda, zeeva, ovaca i koza, pod uslovom da je odlealo iprolo fazu fermentacije. Fekalije od svinja moraju proi odreeni

2 9


27/70

STANITE CRVENOG HIBRIDA

Gornji dao legla

tehnoloki postupak da bi bile prilagoene za ishranu glista, ali ne i zapodlogu. Izmet od ivine takoe nije dobar kao podloga jer je ,,pre-

vru" , raz vij a previ e azota i sadr i previe mine rala . Postoji post upaki iz obradu ovog materijala i njegovu pripremu za hranjenje glista, alisamo kao meavine sa drugim vrstama hrane. Pored stajskog ubriva,kao podloga se mogu koristiti jo otpaci kartona, stari papir, otpaci ce-luloze i strugotine od nearomatskih liara.

Da bi podloga bila to kvalitetnija, odnosno da bi bila obezbe-ena njena neophodna svojstva kao to su konstantna vlanost, rastre-sitost i smanjena hranljivost, ubrivu se dodaju razni a'ditivi i to u raz-meri do 50%. Jedan izuzetno struan proizvoa glista u Italiji Danie-le Picokero (Daniele Pizzochero) u konsultacijama za ovu knjigu izri-ito je izjavio: Dobra podloga od ispravnog stajskog ubriva, koje jedovoljno odlealo, prevrelo i sadri dovoljne koliine pleve ili seckaneslame bogate celulozom, nema nikakve potrebe za bilo kakvim doda-cima - aditivima i oni joj mogu samo tetiti."

3 0


28/70

Budui da uzgajivai nisu uvek u prilici da obezbede idelanupodlogu, mi emo ipak navesti neke od dodataka koje veina uzgaji-

vaa koris ti. To je , pre svega, mle ven i treset. Treset se rel ativno lakonalazi u prodavnicama semena i cvearamajer ga cveari meaju sazemljom pri saenju ili rasadivanju biljaka. Pre nego to se izmea sapodlogom treset mora bar 24 sata da bude potpoljen u vodu. Tresettreba potopiti u dosta vode, i to obavezno u metalnom sudu (kofa ili

korito), i ostaviti da provede jed an dan u nje mu. Sledeeg dana trebauzeti vlaan treset u ruke i stegnuti ga da se iz njega iscedi voda. Akoje voda bist ra, treset se moe korist iti, ak o je voda mut na, treset trebaisprati novom koliinom vode sve dok se voda koja se iz njega cedi neizbistri. Tek posle toga treset se moe meati sa dubrivom za podlogu.Postoje i mnogi drugi dodaci koje uzgajivai koriste. Meu njima susitno seena slama i seno, zatim lie listopadnog drvea, od kojeg jenajbolja vrba, mlevene ljuske od kikirikija (tipino za Amerikance),ljuske semena od suncokreta, otpaci u preradi kukuruza, mlevene sta-

bl ji ke suncokreta i kuk uru za, strugotina liara, karton i dru go. Priformiranju leja veina uzgajivaa najpre na ianu mreu postavi slojstarih novina ili otpadaka od kartona pa tek na njih stavlja podlogu.Ove novine slue kao celulozni aditiv koji gliste rado jedu.

Nikako ne treba dodavati podlozi mekinje, prekrupu ili bilokoju drugu hranu bogatu proteinima, lie etinara ili kojih drugih bi-ljaka koje poseduju eterina ulja i tanin.

Poto se podlozi gotovo uvek dodaje kalcijum-karbonat (u ko-liini od 200 do 400 grama po leglu - 2 m 2 ), da bi se postigla neutrali-zacija podloge treba paziti da kalcijum karbonat ne bude zamenjen ga-enim ili negaenim kreom u prahu koji je pogibeljan za gliste.

Stajsko ubrivo, koje se upotrebljava bilo kao podloga bilo kaohrana, mora da odlei i da bude isitnjeno. Kao odlealo smatra se u-

br ivo u kome je zavre n proces pre vir anj a (ferme ntacija) i pro izvodn jatoplote i gasa. Svako svee ubrivo ako je vlano previre i razvija to-plotu od 70 - 80 stepeni C. Proces peviranja traje 9-11 meseci, dokhladno vreme produuje ovaj proces za 10-15 dana. Velika koliinadubriva (debele naslage) produavaju proces fermentacije. Zato je pot-rebno ee prevrtati ubrivo da dolazi u kontakt sa vazduhom. Prepo-ruuje se da, ako je mogue, ubrivo bude stavljeno u prazne leje toranije i da u njima sazreva. Time se smanjuje koliina na deponiji rani-

je se obavlja pr en oen je dubriva sa je dn og na dr ugo mes to.

Svaka gomila dubriva trebala bi da bude oznaena tablom nakojoj pie od koje je ivotinje i koliko je staro.

3 1


29/70

Po pravilu, podloga za leglo priprema se 30-60 dana pre unoenja gli-sta u nju.

P-50-L" test

Poimo od pretpostavke daje podloga u leglu (leji) pripremlje-na prema uputstvima i da je proveren stepen pH. Pre nego to gliste

budu pute ne u legla pot rebn o je izves ti j o test koj i nosi skra eni na-ziv P-50-L" a znai proba na 50 glista". Test se obavlja tako to se

u drveni sanduk dimenzija 50 x 50 x 30 cm, ije su stranice izbuenebu rg ijom 8 mm da bi se obez bedi la dre naa, stav i ista podloga kao ulejama, ali debljine svega 5-6 cm; na podlogu se stavi 50 odraslih sli-

3 2


30/70

sui i bogato poprska vodom. Ovu operaciju je dobro obavljati pridnevnom svetlu. Glistama je potrebno nekoliko minuta da se uvukuu podlogu, gde poinju da stvaraju svoje stanite. Nakon 24 sata trebapretresti sadrinu kutije i izbrojati gliste. Ako ijedna nedostaje, znaida podloga nije dovoljno ukusna" da ih zadri; ukoliko ima mrtvihglista, znai sastav podloge jo nije zreo za nastanjivanje. Treba izvri-ti analizu i videti zato. Ako su gliste, pak, ivahne i sve na broju, zna-

i da je podloga u redu i da moe biti nastanjena glistama. UpotrebaP-50-L" testa smanjuje rizik da leglo bude uniteno zbog greke pri-likom pripremanja podloge. Ovaj test koristi se i u nizu drugih okol-nosti da bi se pomou njega smanjio rizik.

IVNAIN ISHRANE

Upravo zato to imaju prilino razvijene i komplikovane orga-ne za varenje, gliste uzimaju jednostavnu i nimalo komplikovanu hra-nu. Krajnje pojednostavljeno, gliste se hrane svakom vrstom otpadakaorganskog porekla koji su u stanju da pod dejstvom prirodnih faktora(voda, vazduh, bakterije) previru i raspadaju se na svoje sastavne ele-mente. Medu njima su najpre fekalije domaih ivotinja, otpaci itari-ca, otpaci voa i povra, organski otpaci u gradskom dubretu i drugo.Luidi Kompanjoni (Luigi Compagnoni), uzgajiva glista iz Italije, na-

vod i da na svom im an ju za hr an je nj e gli sta koris ti otpatke iz pre hra m-bene ind ust ri je i in dust ri je cel ulo ze, granic e iz ore zan ih von ja ka,travu i lie iz gradski h parkova, s trugotinu, otpatke iz jav nih kuhin ja,talog od kafe, izmet psa, kanalizacioni mulj i niz drugih organskihotpadaka, ukljuujui i talog od aja kamilice. Dakako, pojedini mate-rijali su bolji od drugih, pre svega zato to sadre vie proteina, mine-rala i vitamina koji se lako mogu transformisati u hranljive sastojke iubrzati rast glista.

Iako je voda neizostavan element u ishrani glista, ona mora bi-ti dozirana u odreenim koliinama, jer previe vode utie na to dagliste postanu velike ali blede, meke i lenje. Samim tim i razmnoava-nje glista biva usporeno.

U ovom poglavlju bie rei o izboru hrane za gliste, o koristi itetnosti svake od njih, kao i o nainima na koji hranu treba pripre-mati i davati glistama. Jedina bitna razlika u ishrani glista i ostalih i-

vo tinja je st e u tome to organi za va re nj e kod glis ta nisu u stan ju da

razne minerale i vitamine pretvore u aktivne elemente bez prethod-nog delovanja bakterija koje se nalaze u zemlji i izluevinama ivoti-nja. Sam probavni trakt gliste lui relativno malo encima potrebnih da

3 3


31/70

bi se ubrzalo dejs tvo bakter ija i proteini i ugl jen i hidrati - pretvaral i uenergiju. Ako hrana koju dajemo glistama sadri mnogo proteina iugljenih hidrata koji jo nisu razloeni usled dejstva bakterija, oni enesvareni proi kroz organizam gliste i ak dovesti do zastoja u rastu irazmnoavanju glista. Tako e i pored obilja hrane glista ostati glad-na.

Ak o se gli ste hran e mat erijalom koji je pre terano kiseo - toznai da je u njemu bakterijsko delovanje bilo preterano i da lezdekoje lue kalcijum kod gliste nisu u stanju da neutraliu kiseline pa enastati takozvano trovanje proteinom" kada se u crevu gliste stvarajurane koje u kasnijoj fazi dovode do uginua. Otpaci soje i suncokreta

bogati prot ein ima malo znae za gli ste koje u sv oj im organi ma za va-renje nemaju kiseline koje bi razorile ulja u kojima su proteini. Zatose za hranu glistama mogu davati samo ljuture ovih biljaka koje su

bogate celul ozo m a ne sad re ulj a. Organi za va renj e glis ta lue enci-me koji pomau efikasnom pretvaranju celuloze i ugljenih hidrata (e-era i amida) u hranljive elemente. Idealnu hranu za gliste pretstavlja

velika koliina cel uloze i ugl jenih hidrata, i to vi e nego proteina. Ce-luloza, koja je sastavni deo stabljike i listova gotovo svih biljaka, uosnovi je ugljeni hidrat (C 6 H 10 Oj) koji se u organizmu gliste pretva-ra u glikozu (eer).

Veo ma j e vano znati da se kao hrana za gli ste ne sm eju kori-stiti otpaci plodova ili bilo koji organski materijali koji su prskaniinsekticidima, hemijskim materijama druge vrste, solima, alkalnim

rastvorima, boraksom ili sodom.

3 4


32/70

Stono dubrivo

Stone fekalije ili stono dubrivo prirodno su stanite i hranacrvenih glista pa ostaju najvaniji i u industrijskom uzgoju. Posebnuvre dno st predst avl ja izme t ivotinja ko je se hran e ita rica ma, je r po-red ugljenih hidrata, celuloze i proteina sadri i encime neophodne zaefikasno bakterijsko razgraivanje materijala. Pored toga, veliki deo

stone hrane sadri dodatne vitamine i antibiotike koji se kroz izmetprenose i u organizam gliste. Budui da od 100 kg itarica (ovas, je-am, kukuruz) datih kao hrana stoci samo 10,5% biva apsorbovano uorganizmu, znai da 89,5% ivotinja izluuje i time stvara bogatuhranljivu podlogu za ivotinje niih sistemskih kategorija kao to sugliste. Istina, dubrivo od goveda moe da sadri ak 5-8% soli, kojemogu usporavati rast glista pa je zato potrebno oprati" dubrivo pr-skanjem veom koliinom vode.

Sastav pojedinih vrsta ubriva i ostalog materijala

- i z r a eno u p r o cent ima -

Mater i ja l C e l u l o z aN i t r o g e n( A z o t )

ProteiniF o s f o r n ak i s e l ina

K a l c i j u mo k s i d

D u b r i v o o d k o n j a 60 0 ,7 4. 3 8 0 , 3 4 0,52

D u b r i v o g o v e d a 6 0 0, 7 4,38 0,30 0,65

D u b r i v o t o v . j u n a d i 60 2, 0 12,5 0,54 1,92D u b r i v o o v a c a 60 2, 0 12,5 1,0 2,50D u b r i v o s v i n j a 30 1, 0 6,25 0,75 0,85D u b r i v o z e e v a 50 2, 0 12,5 3,20 1,90D u b r i v o i v i n e 7 4 4, 0 25,0 1,25 0, 9Slama od itar ica 80 0, 6 3,75 0 , 2 0 1,10K a n a l i z a c i o n i m u l j 50 2, 0 12,5 3,01 -

M o r s k e a l g e 80 0, 2 1,25 0,10 0 , 6 0

Jedino dubrivo koje bez ikakvih posebnih postupaka moe daslui kao podloga i kao hrana za gliste jeste konjskiizmet. Njegov sas-tav, u kome 60% ini celuloza (iz sena, slame i ljuski itarica), uz rela-tivno visok postotak proteina, ini ga pogodnim za gliste. Konjsko du-

br ivo je dov ol jn o por ozn o, sadri nizak postotak proteina i azota, toznai da ne moe doi do trovanja proteinom". Niska kiselost i spo-ro previranje sveeg konjskog ubriva, uz oslobaanje toplote, ine ga

veom a korisnim, je r u kriti nim trenuc ima mo e posl uit i kao greja

za gliste u leglu. Ipak, zbog niskog sadraja proteina i minerala dobroje ov o dubri vo mea ti sa nekim jai m kada takoe moe posluiti i

3 5


33/70

kao hrana glistama Jo jedno svojstvo stavlja konjsko ubrivo na pr-vo mesto kao pod logu za leg lo gli sta - to je njegova sposobnost dadugo zadrava vlagu.

Z A T V O R EN EK O L O K I K R U G : s v in j s k e f ek a l i j e s l u e k a h r a na z a g l i s te , g l i s te

s tv a r a j u h u mu s k o j im s e u b r e h iU k c, b i l j k e I g l i s te s l u e k a o h r a na s v in j a ma

3 6


34/70

Na skali hrane za gliste visoko mesto zauzima i ubrivo od ju-nadi i goveda. U principu, govee fekalije su znatno tenije od ostalihpa je potrebno dodavati im strugotine ili kakav drugi aditiv da se po-stigne potrebna gustina. Ta meavina u prirodnim uslovima mora daodlei punih godinu dana. Istina, postoje zatieni tehnoloki postup-ci obrade tenih fekalija goveda i svinja koji znatno smanjuju utroak

vreme na. No, oni su tajna proi zvo aa koj i ih us tup aju j ed in o zajed-no sa opremom koja uz to ide.

Fekalije svinja doskora su predstavljale problem za uzgajivaesvinja i izazov za uzgajivae glista. Reiti taj problem znailo je probitiekoloki zid koji se naao pred svinjogojstvom. Naime, svinjske feka-lije koje se ne mogu upotrebiti kao ubrivo u poljoprivredi najee seslivaju u kanale, reke i deponije teko zagaujui okolinu. Za proizvo-ae glista bilo je pre svega vano da ovim fekalijama ubrzaju fermen-taciju i poveaju gustinu, odnosno smanje procenat vlage. U osnovi,ovo ubrivo sadri visok procenat proteina, minerala, celuloznih niti iazota pa se procesi tehnike obrade fekalija materijalno isplate. Ukoli-ko je materijal proao kroz vibro-mlinove, proces fermentacije zavr-ava se u roku od 30 do 40 dana u prolee i oko 60 dana pri letnjim

vrui nam a.Uzgajivai zeeva raspolau jednom od najboljih hrana za gli-

ste. Izmet zeeva sadri takav sklad celuloze, proteina i minerala da

mu je proces fermentacije blag pa se uz paljivo doziranje kalcijumkarbonata moe direktno upotrebljavati kao hrana za gliste. Zahvalju-jui ovom svojstv u, ve ina uzg aji va a ze eva dri sanduk e sa gli stamadirektno ispod kaveza sa zeevima tako da izmet direktno pada medugliste i slui im kao hrana. Budui daje zec polupreivar, on prilikomvakanja i varenja hrane natapa velikom koliinom stomanih sokovai time poveava prehrambena svojstva i za gliste. Na ovakav nain gli-ste su apsolutno reile nekadanji teak problem neprijatnog smrada imnotva muva koje su pratile uzgajalita zeeva. Toga vie nema nadananjim uzgajalitima, jer gliste razlau izmet i mokrau im iz ka-

veza padnu u leg lo. Pri tom e je ve om a vano da to e e bu de kon-trolisana kiselost podloge ako se gliste na ovaj nain hrane.

Od nabrojanih dubriva bitno se razlikuje ivinsko, jer sadriznatno veu koliinu proteina, azota i fosforne kiseline nego ostaladubriva. Ovo ubrivo je tako vrue" da se direktno ne preporuuje nikao podloga ni kao hrana za gliste. Ova vrsta dubriva zahteva izuzet-

no dug period fermentacije (nekoliko godina) pa se malim proizvoa-ima praktino ne isplati. Za potrebe velikih proizvoaa ivine razra-eni su postupci prerade ivinskog izmeta, no njihova ekonominost

3 7


35/70

je zasada u senci ekolo ke koris ti koj a se tim put em stie . Proseniuzgajiva glista bolje je da ne rauna na ivinsko ubrivo, sem ako ne-ma ambicije da sam istrauje neki novi postupak u njegovoj prethod-noj preradi u hranu za gliste.

Napomene uz primene stonog dubriva

Pri upotrebi stonog dubriva vano je imati u vidu da sve do-mae ivotinje sa hranom uzimaju i odreene koliine soli. Ustano-

vl je no je da izmet gov eda sadri ak 5-8% soli, budu i da goveda do-bi ja ju so da liu. Te kol iine soli mogu veoma tetno uticati na gli stepre svega usporavajui njihov rast pa i razmnoavanje. Ako se ubreiz tala slivnicima odvodi u betonske rezervoare ono sadri i velikekoliine mokrae koja pospeuje razvijanje gasa za vreme fermentaci-

je dubr iva. Kako zb og pris ustva soli tako i zbog urina, neoph odno jeoprati" svako ubrivo pre polaganja glistama. Ako je ubrivo name-njeno da poslui kao podloga u leglu, neophodno ga je due ispirati

vodom. Ako, pak, slu i kao hrana, do vo ljno j e obe zbe dit i pov remenoprskanje dubriva tako da voda postepeno otie za sve vreme previra-nja. Previe revnosno prskanje znai ispiranje niza korisnih minerala i

vitamina. Voda koj a otie trebalo bi da bu de braon kas te bo je ; uko lik oje bleda, znai da je protok vo de prevelik.

Prilikom hranjenja glista stonim dubrivom treba se truditi daleglo ili leja ne budu napunjeni do vrha. Treba uvek ostaviti oko 5 cmslobodnog prostora do vrha legla. Nikada ne treba meati ubrivo zahranu glista sa podlogom u leglu. Odvojeni sloj hrane utie da se gli-ste najvie grupiu u 3-5 santimetara podloge neposredno uz hranu.Time se ubrzava proces sakupljanja glista kad doe vreme za to. Pot-rebno je takoe priblino svaka tri meseca odstraniti celokupnu koli-inu ncpojedene hrane, zapravo ostatak hrane koju iz bilo kojih razlo-ga gliste nisu htele ili nisu mogle da pojedu.

Ne treba odjednom davati velike koliine dubriva (hrane) gli-stama. Vremenom se jasno zapaaju zone u kojima je hrana ve poje-dena, pored ostalog i zbog stabljika slame ili mahuna koje ostaju napovrini kada gliste pojedu hranu oko r\jih.

Povremeno je ipak potrebno uz stono ubrivo dodavati glista-ma takozvanu komercijalnu hranu (mekinje, brano, prekrupu). Ovidodaci dolaze u obzir samo u sluaju ako je ubrivo loeg kvaliteta i

praktikuje se po slobodnom uverenju uzgajivaa ako smatra da ishra-nu treba malo pojaati. Najee je to slu&y oko 30 dana pre sakuplja-nja glista za prodaju. Dodavanje brana, kae, izmrvljenog hleba ili

3 8


36/70

kakv og drugog dodatka visoke hra nj iv e vrednosti' ima za posledicunagli porast temperature sloja u kojem se nalaze dodaci pa treba biti

ve om a oba zriv i pal ji vo dozirati kol iinu, vodei rauna o tom e dane bud e vie od 10% dodataka u nonmalnoj hrani. Ovi dodaci nikakone bi smeli da dospevaju u sloj podloge.

Svi ovi materijali moraju biti tako samleveni da omoguavajubr zo de js tvo bak ter ija i pril ago eni mogunostim a gutanja kod glista.

Ne postoje nikakvi specijalni komercijalno izdvojeni podaci za gliste;ovde je re o onim dodacima koji se spravljaju i namenjeni su za do-punsku stonu ishranu. Treba ipak uvek imati u vidu da je najboljaona hrana koja takorei ne kota nita a takve hrane za gliste ima nasvakom koraku.

Otpaci kao hrana

Na prvi pogled izgleda neverovatno, ali injenica je da kartonpredstavlja jedan od najboljih materijala kako za ishranu tako i zapodlogu za gliste. Budui daje sav sazdan od vlakana celuloze, karo-ton je za gliste lako rastvorljiv i pretvorljiv u eer (glukozu). Najvei

br oj lepkova koji se upotr eb ljavaju u pro izv odn ji kartona priro dnog jeporekla tako da esto ak ini proteinski dodatak osnovnoj celulozi.Karton sadri i male koliine fosfora i kalijuma, dakle, gotovo sveneophodne elemente za ishranu glista. Pored toga, kiselo-alkalna rav-notea kartona je neutralna (7.0 pH), a samim tim pokvaen i upotre-

bl je n bil o kao hrana bil o kao pod log a za glis te on stvara min ima lnutoplotu. Sadri neznatne koliine proteina i visoko je porozan te zadr-ava velike koliine vlage. Zahvaljujui tim svojstvima, predstavljaizvrsnu podlogu u leglu. U roku od 6 do 8 nedelja gliste ga potpunopretvore u prah. Bilo da slui kao podloga ili kao hrana, karton je do-

br o pom ean sa 2/3 sto no g dub riv a.

Slino kartonu mogu se upotrebiti i papirna pulpa i sitni otpaciod drveta. Papirna pulpa, odnosno svi celulozni otpaci u industriji ce-luloze i papira, ukoliko u procesu prerade nisu koriena jaka hemij-ska sredstva, mogu se upotrebiti kao dobra, mada manje kvalitetnahrana nego to je karton. U uvodnom delu smo napomenuli da su Ja-panci ovo svojstvo glista iskoristili da u potpunosti spree zagaivanjesredine celuloznim otpacima. Postoje izvesne specifinosti u nainupripreme i upotrebe kartona za ishranu glista. Pre svega, karton (otpa-

ci iz industrije ambalae) je upotrebljiv samo ako je sitno samleven ilije u obl iku tankih laj fni. Karton mle ven ili seen u l aj fn e treba stavi-

3 9


37/70

ti u kadu da se potpuno natopi vodom. Ako je u pitanju karton u laj^rnama, onda u sredini legla ili leje treba iznad podloge u sloju hranegrabuljama napraviti jednu brazdu irine 0,5 m, debljine ne vee pd2,5 cm i duine prema veliini leje. Na karton posuti kalcijum-karbo-nat, i to 20 grama na jed no leglo veliine 2 x lm . Vodu u kojoj jekarton bio potopljen moemo koristiti za prskanje legla poto ona sa-

dri rastvorene lepkove (proteine) kojima se gliste rado hrane. Ukoli-ko se koristi mleveni karton, potrebno je u leglu napraviti rupe dubo-ke 5-7 cm, ispuniti ih kartonom, posuti sa malo kalcijum-karbonata iprekriti podlogom koja je iskopana iz rupe. Vano je da ova hrana (vi-e nego ostale) bude uvek dovoljno vlana. Sa papirnom pulpom istrugotinama postupak je isti kao sa isitnjenim kartonom.

Budui da svaka organska materija koja podlee truljenju pred-stavlja potencijalnu hranu za gliste, otpaci iz prehrambene industrije,

voars tva, cvears tva, klanica, piva ra, trgo vina i kafana tak oe predsta-vl ja ju dobru hranu za glis te. Pot o svak i gra anin u sr ed nj e raz vij enojzemlji odvaja dnevno oko 600 grama otpadaka, od kojih je 45% or-ganskog porekla, to ovaj potencijal zasluuje posebnu panju. Prime-nom ovog materijala za uzgoj glista sa ireg drutvenog aspekta sma-njeno je zagaenje ivotne sredine, a na drugoj strani ovi otpaci pret-stav^u besplatnu ili bar jeftinu hranu koju uzgajivai mogu nabavitiza svoje gliste.

Za one koji se opredele da gaje gliste u malim koliinama, koli-ko za pecanje, evo samo nekoliko produkata koji su im uvek pri ruci amogu posluiti kao hrana glistama: talog od kafe, talog od kamilice,papirne kese, papirni ubrusi, kore i otpaci od voa, mrve hleba (u ma-lim koliinama) i veina drugih hranjivih otpadaka koji nas okruuju.

Vano je da svi ovi materija li treba da budu sitn o isec kani pre neg oto se daju glistama da bi se ubrzao proces njihovog razlaganja po-mou bakterija.

U nizu gradova u SAD, vajcarskoj i Italiji podignuti su ve i-tavi sabirni centri gradskog ubreta i na istom mestu je organizovanaprerada organskih sastojaka uz pomo glista. Prvo takvo postrojenjepodignuto je 1979. godine u italijanskom gradu Pistoji, ali relativnomalog kapaciteta. Danas se smatra prosenom veliinom postrojenjekoje omoguava preradu 50 tona organskih otpadaka dnevno.

Sa stanovita ekologije, medu najznaajnije delovanje glisti)spada i njihova sposobnost da razgrauju takozvani kanalizacioni mtilj.

U veini velikih naselja radi zatite oblinjih rcka i jezera kanalizacijase sliva u scparacione bazene gde se posebno izdvaja talog ili kanaliza-cioni muli- U aeroforima gradskih talonica obavlja se fermentacioni

4 0


38/70

proces posle kojeg mulj odlazi na suenje. U mnogim delovima Evro-pe ovaj mulj se osuen i upakovan prodaje poljoprivrednicima koji gadodaju hemijskim dubrivima. Ako se ovaj prah natopi vodom, pono-

vo se dobij a mu lj koji mo e da slu i kao hrana ali nij e pre por ul jivkao podloga glistama.

Medu uzgajivaima postoje veoma oprena miljenja o upotre-blj ivo sti ovog mulja kao hran e za glis te. Na osn ovu isp itivanja i isku-stava, izvesno je da, pre svega, svaku koliinu mulja treba proveriti uzpomo P-50-L" testa, jer esto prisustvo hemijskih proizvoda (de-terdenata) u mulju moe da bude pogibljeno za gliste. Gliste hranje-ne ovim muljem pomeanim sa stonim dubrivom naglo e goje -postaju do 4 puta ire u obimu i to samo u toku od 2 nedelje - ali nemenjaju duinu. Rapidno nagojene, gliste podjednako brzo i gube te-inu kada se vrate obinoj hrani. Kada dostignu maksimalnu teinugliste bi trebalo slati u prodaju, jer preduga ishrana kanalizacionimmuljem moe da bude opasna po njih. Ovako ugojene gliste postajumeke, lenje i lako se kidaju pa nisu dobre kao mamac za pecanje riba.Budui da postaju izrazito lenje, gliste se i znatno sporije razmnoava-

ju. Mogu nos ti upo tre be mulja u me avi ni sa dru gim mat eri jal imagliste se dalje istrauju, verovatno sa povoljnijim rezultatima. Svi ovirazlozi navode na zakljuak da je svojstvo glista da se hrane kanaliza-cionim muljem interesanto pre svega sa ekolokog stanovita a mno-go manje za industrijske proizvoae glista i humusa. Tim pre to seovakav humus preporuuje samo za gajenje cvea.)

Objektivnost nalae da ovde citiramo dr Karla Alberta Fonta-nezija, rukovodioca Ureda za ouvanje okoline na Kapriju (Italija),koji je na Prvom meunarodnom simpozijumu prolog leta u Rimugovori o iskustvima jednog projekta za preradu organskih otpadaka izgradskog ubreta i materijala iz kanalizacionih talonika i ecidiranozakljuio: Na osnovu analiza i iskustva, konstatovano je da 'kastin 1

(humus) dobijen bilo od organskih otpadaka iz ubreta, bilo iz mulja,bil o iz me avine je dn og i drugo g da je sli ne rezu ltate kao i upotrebastonog dubriva."

V

NEGA GLISTA

Budui da gliste ne mogu u pravom smislu da obole (njih ne

napadaju bakterije i virusi), njihov najvei neprijatelj jeste evenutalnanebriga uzgajivaa. Do nebrige obino dolazi zato to uzgajanje glistoiziskuje malo rada i to u odredenim intervalima a ne svakodnevno pa

4 1


39/70

se iz zaboravnosti ili kakvih drugih razloga rokovi proputaju te gliste/ostaju nenahranjenc ili u isuenom tlu. Najgora kompenzacija za ovepropuste je preobilno hranjenje ili vlaenje glistilita, to takoe nega-tivno utie na rast i razmnoavanje. Iako se gliste hrane ubrivom iotpacima, one zapravo vole istou. Stoga je veoma vino da pre for-miranja legla kontejneri i leje u kojima e gliste iveti budu oieni

od otpadaka iz ranij eg turnusa, da podloga bu de Napravlje na premauputst vima, da se n e prek orau ju sr azme re adi Ma itd. Cak i ako seznatnije naputaju ove norme, gliste najee nee uginuti, ali e nji-hova produkcija humusa i mesa" biti svedena na granicu koja posaoini nerentabilnim.

mo gl ista .

O v a j p o s tu p a k f i r ma R o ma n u So l i p r imen i l a j e u g r a d u P i s to j i u I tal i j i

Vlaen je leglaJedan od osnovnih ivotnih elemenata za gliste jeste voda.Vlanos t zem lji ta mora da bude ou van a u sva kom trenutk u, a raz-log za to je to glista uz pomo vlage die preko koe i to, budui da

4 2


40/70

2IV0TNI VEK GLISTE

nema zuba, usisava hranu, a usisava je najlake ako je u tenom sta-nju. Vrlo je vano da koliina vode ne bude ni mala ni preobilna. Sva-ka od ovih krajnosti dovodi do poveanog stvaranja gasa koji je opa-san i za gliste i za uzgajivaa. Ova druga opasnost se sastoji u tome togliste, teei da pobegnu od gasa, naputaju leglo i nestaju u okolnomzemljitu. Preobilno prskanje u popodnevnim asovima takode dovo-

di do bekstva glista, jer im deluje kao obilna kia, ali broj glista kojenapuste leglo nije veliki i ne predstavlja neku naroitu materijalnu te-tu.

Uestalost zalivanja u zavisnosti je od klime pa e u toplim su-vim predel ima biti e e a u hladnim sveden a sam o na odr avan jevla no sti , i to ispod opt imalnog nivoa od 82,5%. Ova precizna cifra netreba da plai budue uzgajivae, jer ona je teorijska veliina a prakti-no se vlanost kontrolie tako to se u aku uzme izvesna koliinamaterijala iz legla i blago stegne. Ako se voda iz nje mlazom cedi,

vla nost je prev elika; ako se cedi u kapima , stepen vlanosti je povo-ljan. Postoji, naravno, i sprava (higrometar) koja precizno meri vla-nost sredine i nije preveliki izdatak za uzgajivae.

Kako voda iz esme ili bunara predstavlja ili troak ili napor zadovlaenje, loje sasvim opravdano koristiti vodu iz kakvog oblinjegkanala, bare ili reke, ali je u tom sluaju potrebno stalno kontrolisati

kvalitct te vode. Kontrola je najjednostavnija ako se u neki sud (kori-to, bure) stavi nekoliko ribica i obczbcdi stalni dotok vode koju kori-stimo za zalivanje glistilita. Ovo je vrlo jednostavno. Bilo da se voda

4 3


41/70

vadi motorn om pu mp om ili da se prenosi kantama - van o je da po-vr em en o dos pe i u sud sa riba ma a upo tre bl jiv a je sv e dok su ribe i-ve.

Provetravanje

Bitan preduslov za uspean razvoj glista jeste i dobra provet-

renost, odnosno bogat prodor vazduha u njihovo stanite. Da bi se topostiglo, pre svega je neophodno da se u pravljenju podloge postupiprema iznesenim uputstvima, odnosno da se pravilnim izboromosnovnog materijala i dodataka obezbedi rastresitost podloge. Poredtoga, treba voditi rauna i o tome da se teka" hrana glistama posta-

vl ja du legla - le je po sredini , ost avl ja jui prostora sa st ran e za slobo-dan prodor vazduha u podlogu. Ako su legla hranjena komercijalnimproizvodima (mekinje, brano, prekrupa), potrebno je formirati ih uobliku kupa ili grebena; na taj nain se vea povrina izlae vazdu-hu.

Napomenuli smo ranije da gliste treba to rede uznemiravati, anaroito treba potovati njihov mir u sloju podloge. Pa ipak, neop-hodno je povremeno protresti gornji sloj podloge da bi se iz njegauklonili ostaci nepojedene hrane, razbile grudve ako su se stvorile iomoguilo provetravanje tog sloja, odnosno odstranjenje gasa koji setu mogao sakupiti. Ovaj posao se obavlja jednom u mesec dana.

Nije preporuljivo prevrtati ceo sadraj legla do dna. Ukolikoukupna debljina legla iznosi 25-30 cm, treba kontrolisati i razgrtatisamo gornjih 8-10 cm. Donjih 15 cm preteno je ve napunjeno hu-musom tako da bi njegovo meanje sa jo neprevrelim materijalom, s

je dn e strane, mamilo gli ste da se pon ovo vraa ju u do nj e slo jeve radihrane, a sa druge strane dovodilo bi do truljenja materijala u donjimslojevima. Pretresanje se vri tako to se hrana odstrani sa legla, zatimse vilama, iji su vrhovi po mogunosti zaobljeni, paljivo zagrabi slojdebeo 8-10 cm. Taj sloj podloge se paljivo izmrvi rukama, da se raz-

bi je svaki grumen . Tak o se postepeno pro e cela povri na legla a za-tim se grabuljama (po mogustvu drvenim) izravna itava povrina.Na t^j sloj ponovo se stavlja svea hrana.

Budui da smo u treem poglavlju ve govorili o kontroli kise-losti i alkalnosti podloge i hrane, ovde emo samo napomenuti da tajposao spada u one koje ne treba zanemarivati. Ponavljamo da pH tre-

ba da iznosi oko 7 (neutra lan) i da raspon izmeu 6,8 i 7,2 predsta vlja

tolerantne granice. Smanjivanje kiselosti obavlja se dodavanjem kalci-ju m- ka rb on at a a kont rola alkalnosti se vri isp ira nje m vo do m ili do-davanjem mlevenog treseta.

4 4


42/70

O b l ik l e j e d o p r ino s i p r o v etr eno s t i p o d l o g e

Kontrola temperature

Gliste su najaktivnije kada je temperatura legla oko 20 Celzi-ju so vi h. On e ost aju vrl o aktivne u ras pon u od 15 do 25 , ali svakistepen razlike od najpovoljnijih 19 do 20 znai opadanje brzine raz-mnoavanja ak i do 70%. Izloene hladnoi ispod nule, gliste uginu.Zato su tu kakoni sa njihovim mladuncima, koje izdravaju i do -20C spoljne temperature. Nasuprot tome, temperaturu od +35 gli-ste sasvim dobro podnose, pa se na njoj koji put ak i razmnoavaju.Ak o je temp eratura visoka, glis te se pri bli av aju povrini i sveemvazduhu, ali ako tem peratura legla dos tig ne preko 35 ", one pok uava-ju da pobegnu napol je; j ed in o ih jak a svetlost moe sprei ti da to ura-de. Da bi se spreilo preterano zagrevanje legla treba ih postaviti napovrine gde ima prirodne senke (samo ne od etinarskog drvea).Hlaenje koje se jo efikasnije postie oroavanjem u vidu magle koja

je u sta nju da temper aturu tla smanj i za 8- 15 .Tokom zime Crveni hibrid ne pada u letargino stanje kao

dmge gliste. Nastavlja aktivnost i razmnoavajui se, ako zima nijepreterano jaka. Da bi se makar i tako smanjena aktivnost odrala, pot-rebno je preduzeti sledee: u tom razdoblju treba sloj hrane poveati

4 5


43/70

na 10-15 cm svakih 15 do 20 dana. (Raunajui po 1 cm dnevno aukupno najvie do 20 cm.) Gliste e pojesti samo donjih 5 cm, ali eostalih 10-15 proizvoditi dovoljno toplote da u donjem sloju glistama

bu de ugodno . Kada se pos le 10 -20 dan a doda novi slo j od 10-20 cm,gliste e prei u nepojedini deo ranijeg obroka hrane. U zimskom pe-riodu glistama treba davati dubriva sa dosta slame. Ukoliko u hrani

ivotinja ije se ubrivo daje nema slame, ubrivu treba dodati 20%pleve ili mlevene slame. Kad temperature vazduha padnu ispod nuletreba preko legla staviti pokrovce od jute, sloj lia ili slame, koji epredstavljati zatitu od hladnog vazduha i snega.

Postupak za poveanje telesne teine

Uprkos homeopatskih osobina gliste da imitirajui" okolinuporaste koji santimetar - ta osobina nije nasledna te praktino zasadnema poznatnog naina da se povea inae skromna duina Crvenoghibrida. Postoji, meutim, nain da glista dobije na teini i time pove-a koliinu mesa naroito kada su gliste namenje proizvodnji protei-nskog brana. Forsirano gojenje" iziskuje dodatne trokove i trebadobro proraunati pre nego to se donese odluka.

Najbolji metod forsiranog gojenja jeste da se pripremi podlogakao i obino, s tim to se u leglo stavi podloga maksimum 15 cm de-

blj ine . Podlogu treba nakvasiti vi e neg o to je te uobi ajen o. U leglukoje je izdeljeno na kvadrate od po 10 cm x 10 cm sa po 400 glista usvakom, zapoinje proces gojenja. Legla treba snabdeti hranom prenego to se u njih unesu gliste. Neophodno je da legla budu postavlje-na u stalnoj hladovini. Kao hranu treba upotrebiti komercijalna hrani-

va (brano, mekin je , kau). Legla se mora ju hraniti sva kod nevno, anekoliko dana pred isporuku dva puta dnevno, s tim to veericiobrok treba da bude jai, jer se gliste preteno hrane nou. U toku7-10 dana gliste udvostruuju svoju teinu. Potupak se moe ponoviti

jo je dn om ali prir ast nee biti isti. Iako ovaj post upak de lu je sli nokao ishrana glista kanalizacionim muljem, ovaj nain se bitno razliku-

je , je r glis te pos taj u vr e i ne gu be boju.

Postoji metod za jo vee ubrzanje efekata, a to je da se leglaza brzi uzgoj unesu u prostoriju ija se temperatura moe kontrolisati.

Treba poeti sa temperaturom od 19 i u roku od 28 sati svesti je na14-15. Ova promena e naterati gliste da se naglo hrane a zatim dareduciraju svoje kretanje i time maksimalno zadre teinu. Metod sni-

4 6


44/70

avanja temperature koristi se i za transport zapata, jer tako gliste lak-e podnose promene. Ovo su metode kojima se slue uglavnom velikiproizvoai i vrlo su riskantne, jer trojskovi esto mogu da ispadnu ve-i od dobiti.

T r a k to r s a p r ik o l i co m z a r a z b a c iv a n j e u b r eta v i es t r u k o p o v ea v a p r o d u k t i v no s tr a d a

Stinmlisanje plodnosti

Ne postoji neka posebna ishrana koja bi uticala na veu plod-nost glista. Ipak, neke vrste hrane i postupci gajenja utiu na brzinurazmnoavanja. Pre svega, kod normalnog zapata tr

117871633 gajenje glista milutin mitrovic

Documents