12_ mere bznr pri prevozu, prenosu i podizanju tereta na gradilistu

Mere bezbednosti na radu pri prevozu,

prenosu i podizanju tereta na gradilitu

FAKULTET ZA GRADITELJSKI MENADMENTBEOGRAD, ul. Cara Duana 62-64

PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

2Transportni putevi na gradilitu

Transporti putevi i unutranje saobraajnice na gradilitu su vrlo vaan aspekt bezbednosti na radu.

Posebnu panju treba obratiti na irinu transportnihputeva.

irina transportnih puteva mora biti takva da omoguibezbedan i lak transport sa to manje presecanja i poklapanja.

Saobraajnice na gradilitu trebaju biti projektovane i izvedene tako da obezbeuju prenoenje predvienihoptereenja i da su stabilne i ravne kako bi kretanjetransportnih sredstava i ljudi bilo bezbedno.


3 Pored adekvatnih irina potrebno je omoguiti i dobruvidljivost za vreme kretanja vozila i osoba.

Na mestima gde je vidljivost smanjena i na mestimaintenzivnog kretanja tereta moraju se postavitiodgovarajui znakovi obavetenja ili zabrane.

Transportni putevi, prilazi i prolazi, na gradilitu morajuse uredno odravati-istiti nakon prolivanja tenih i drugih materijala, a zimi istiti i posipati kako bi se spreila klizavost.


4 Transportna vozila smejuse kretati samo utvrenimputevima.

Maksimalno dozvoljenabrzina:- na radilitima = 10 km/h- na prilaznim rampama =

5 km/h (pristup istovaru, utovaru i tsl.)

U zakrenim prostorimatreba koristiti signalistu.

Izriito je zabranjenavonja radnika na teretu.


5 Utovarno-istovarne povrine i prilazi takvim povrinamamoraju biti izgraeni od tvrde podloge.

Kretanje vozila na utovarno-istovarnim povrinama trebabiti jednosmerno.

Radi lakog opsluivanja vozila, moraju se osiguratibezbedni prolazi irine najmanje 0,70 m.

Rampe, kosi prilazi i prolazi moraju biti izraeni od vrstogmaterijala i moraju se za celo vreme upotrebe odravati u ispravnom stanju i povremeno istiti od prosutog materijala.

Ako se rampe, kosi prilazi i prolazi upotrebljavaju za prenosmaterijala, njihova irina ne sme biti manja od 60 cm.

Nagib rampi, kosih prilaza i prolaza ne sme biti vei od 40%nagiba.


6PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

7PDF created with pdfFactory trial version www.pdffactory.com

8Runo dizanje i noenje tereta

Mnogi radovi u graevinarstvu ukljuuju teak runi rad.

Skoro jedna etvrtina povreda na radu u graevinarstvu deava se tokom obavljanja runih radova.

Vrlo je vano obezbediti svim zaposlenima obuku o ispravnim tehnikama runog podizanja i prenoenja tereta.


9 Najvanije preporuke vezane za podizanje i prenoenje tereta jesu: runi prenos koristiti samo kada je neophodno; koristiti adekvatnu opremu za linu zatitu prilikom

runih radova proveravati teine tereta pre nego to se podignu; ne dizati teret na veu visinu nego to je potrebno; proveravati da li postoje elektrine instalacije (vodovi)

kada se prenose dugaki tereti kao to su cevi, skele i sl.;

ukloniti ili osigurati labave predmete kako bi se spreilo njihovo padanje prilikom manipulacije i prenosa;

obavezno traiti pomo ako je teret previe teak ili glomazan i

proveriti da li postoji slobodan put i adekvatan prostor za odlaganje tereta.


10

Tehnika runog podizanja tereta Uvek kada se podie teret, radnik treba da sledi sledeu

proceduru: stanite blizu tereta na vrstom stajalitu i sa stopalima

oko 30 cm udaljenim od predmeta podizanja; savijte kolena i drite lea prava koliko moete; primenite vrsti zahvat na predmetu; udahnite i zabacite ramena unazad; ispravite noge, nastavljajui da drite lea pravo; budite sigurni da va vidokrug nije ometen teretom; drite teret blizu tela; diite polako i glatko; kada nosite teret, izbegavajte uvijanje kime, ako dve ili vie osoba podie teret, jedna osoba treba da

daje instrukcije da bi bili sigurni da tim radi zajedno.


11


12


13


14

Ako se teret podie grupno, radnici se moraju poreatipo visini, a samo jedan radnik treba da izdaje naredbeza dogovorene operacije.

Dugake predmete koji se pri noenju savijaju (npr. armatura), kako ne bi zapinjali za predmete na tlu, trebaju nositi najmanje dva radnika.

Izabrani i uvebani radnici smeju prenositi teret teinedo 50 kg na udaljenost do 60 m. Ako je put po kojemse nosi teret pod nagibom, nagib ne sme biti vei od 25stepeni, a put ne sme biti dui od 50 metara.

Teret u valjkastoj ambalai ne sme biti tei od 30 kg. Pri povremenom dizanju tereta, bez uvebavanja

posebne tehnike, teina tereta koju podiu mukarci nebi smela da prelazi 25 kg, a ene 12 kg.


15

U zavisnosti od vrste tereta trebakoristiti odgovarajua LZS, kao tosu: kone zatitne rukavice za

zatitu od uboda i poseklina, zatitne cipele s elinom

kapicom za zatitu prstiju i stopala od pada tekihpredmeta,

titnik za rame i vrat za zatituod otrih ivica tereta koji seprenose na ramenu,

zatitnu kapuljau za zatitu odnagrizajueg materijala koji se prenosi u vreama na ramenu i

prema potrebi druga linazatitna sredstva zavisno odmoguih opasnosti.


16

Dizalice za prenos materijala i opreme na gradilitu

Dizalice predstavljaju najveu potencijalnu opasnost nagradilitu.

Poslovi upravljanja dizalicama i poslovi signalista (vezivanjetereta, davanje upozorenja i sl.) se smatraju poslovima sapoveanim rizikom od povreda na radu.

Dizalice su maine sa poveanim opasnostima i podleuobavezi ispitivanja periodino i nakon montae na gradilitu.

Na gradilitima se moraju obezbediti odgovarajua uputstvaza postavljanje, rukovanje, odravanje, demontau i prenoenje dizalica na drugo mesto rada.

Pri prenoenju tereta dizalicama moraju se obezbedititehnike i organizacione mere kao i zatita od moguegpada tereta na zaposlene koji rade u opasnoj zoni.


17


18

Za svaku pojedinu dizalicu mora postojati matina knjiga i kontrolna knjiga odravanja.

Rukovaoc dizalicom odgovoran je za kontrolu odravanjadizalice i on mora: konstantno proveravati sve delove dizalice, nosivost

dizalice, i saini izvetaj o eventualnom prekoraenjunosivosti;

mora se uveriti da sve komande dobro i lako rade, odnosno bez zapinjanja i bez ikakve zapreke;

izvestiti pretpostavljenog o bilo kakvom neobinomzvuku na dizalici kojom upravlja;

svakog dana proveriti sve konice i graninike iskljuenja,

voditi brigu o redovnom podmazivanju dizalice (kadaista nije u pogonu).


19

Jako niske temperature mogu uzrokovati pucanja u strukturidizalice i zato se kod niskih temperatura (smrzavanja) moraju vriti i dodatni pregledi dizalice kako bi se proveriloda nije dolo do nekih oteenja.

Kad je temperatura ispod 18oC rad s toranjskomdizalicom predstavlja preveliku opasnost i rad se moraobustaviti.

Toranjska dizalica se nikad ne sme upotrebljavati kadavremenski uslovi to ne doputaju.

U prvom redu se to odnosi na sluajeve kada je snagavjetra jaa nego to je uobiajeno.

Dozvoljen je rad dizalicom do brzine vetra od 35-40 km/h. Ako doe do smanjenja vidljivosti zbog praine, tame,

snega, magle ili kie, lice nadleno za rad sa dizalicommora obustaviti njen rad.


20

Ovlaeni radnik duan je na osnovu propisanetehnologije rada ili pravila struke, zavisno od vrste tereta, odrediti nain zahvatanja i prenoenja tereta (uetom, mreom, specijalnom napravom, i dr.).

Izuzetno je vano proceniti teinu celokupnog tereta pre njegovog podizanja, te uporediti ga sa nosivou dizalice.

Kod prorauna celokupne mase potrebno je proveriti da lije u tu masu uraunata i teina kuke, valjka, uadi, i ostale opreme koja se koristi za podizanje tereta.

Sredstva (alati) za zahvaanje tereta moraju imatioznaku o dozvoljenom optereenju.

Svako ue koje se koristi za noenje, vezivanje i veanjetereta mora imati oznaeno kolika mu je dozvoljenanosivost.

Ako je temperatura nia od 10oC doputeno optereenjeumanjuje se za 50%.


21

Sredstva za vezanje i veanjesmeju se opteretiti do naznaenenosivosti jedino ako supostavljena vertikalno, a inae sedozvoljena nosivost smanjujeprema uglu veanja:

- 15% za ugao 60o- 30% za ugao 90o - 50% za ugao 120o

Tereti koji nemaju kuke zaveanje trebaju biti postavljeni napodmetae kako bi se moglaprovui uad ili lanci za vezanje.

Teret koji ima nesimetrian oblikmora se vezati najmanje na dvamesta.


22

Sve osobe koje ne uestvuju u operaciji podizanja trebaodstraniti iz podruja podizanja tereta, pa i radnici kojidre krajeve uadi moraju stajati izvan manipulativnogprostora dizalice.

Radnici koji rade na utovaru i istovaru tereta dizalicom, moraju napustiti manipulativni prostor dizalice im se teretpodigne iznad podloge na visini veoj od 10 cm i ne smejuulaziti u manipulativni prostor dizalice dok se teret ne spustina visinu do 10 cm iznad podloge na koju se odlae.


23

Primer: sruena dizalica pri gradnji Arene u Zagrebu 2008. god.


24

Pri manevrisanju autodizalicomu blizini elektrinih vodova podnaponom, krak autodizalicemora biti sputen tako da jeiskljuena mogunostnjegovog pribliavanja ilidodira s elekrinimvodovima.

Dizaliar mora biti upoznat sadozvoljenom udaljenou krakadizalice od elektrinih vodova.


25

Za sve dizalice vae bezbednosna pravila: Ne ostavljati teret da visi u vazduhu; Ne podizati ljude u korpama za teret; Nakon zavrenog rada dizalicu rasteretiti, podii kuku

u najvii poloaj i Iskljuiti sve ureaje za upravljanje (ruku toranjske

dizalice ostaviti nezakoenu)


26

Konzolne dizalice

Jarbol konzolnih dizalica treba na gornjem delu usidriti i zapeti s najmanje dva elina ueta, da bi se onemoguilo njegovo savijanje, a jaram konzole trebatako uvrstiti da se ne moe sputati po zidu.

Dizalica mora biti na takvoj visini da joj je koturaa izvandohvata ruke radnika.

Po celoj visini objekta na kojem se nalazi konzolnadizalica treba spreiti zakainjanje tereta tokompodizanja ili sputanja.

Elektrini kabel za napajanje strujom motora dizalicemora biti zatien od oteenja za vreme dizanja tereta(metalna cev, drvena obloga i slino).


27

esta slika nanaimgradilitima nepotivanjepravila BZNRpri radu skonzolnimdizalicama(slika levo)

Propisan nainrada izvedenazatitna ograda namestu prihvatatereta (slikadesno)


12_ mere bznr pri prevozu, prenosu i podizanju tereta na gradilistu

Documents