Struni lanak UDC 159.923.3:616.89 Primljen: 30. april 2012. Tamara Damonja Ignjatovi53 Marko Milanovi54 Fakultet politikih nauka Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu Univerzitet u Beogradu

PSIhObIOLOKI MODEL LINOSTI KRITIKA ANALIzA

Apstrakt

Psihobioloki model temperamenta i karaktera roberta klonindera, posle skoro etvrt veka postojanja, pretrpeo je razliite kritike i izvesne modifikacije, ali i dalje opstaje kao uticajan model, posebno kada je re o koncipiranju modela za objanjenje i procenu poremeaja linosti. o tome svedoe i aktuelni pokuaji da se poslednja ver-zija dSM klasifikacije poremeaja linosti zasnuje na ovom modelu. ovaj rad predstavlja pokuaj kritike analize zasnovanosti osnovnih teorijskih postulata na osnovu dosadanjih empirijskih rezultata istraivanja u svetu i naoj sredini. rad je koncipiran tako da diskutu-je rezultate analize strukture modela i psihometrijske karakteristike njegove upitnike operacionalizacije TCI-r na nivou osnovne podele modela na temperament i karakter, osnovnih dimenzija linosti i ska-la na upitniku koje se na njima zasnivaju, zatim posebnih aspekata linosti, odnosno supskala i, konano, samih ajtema koji reprezen-tuju njihove bihejvioralne korelate.

Kljune rei: psihobioloki model linosti, temperament, karakter, TCI-r

OSNOvNE POSTAvKE MODELA

Psihobioloki model linosti Roberta Klonindera5556 predstavlja sedmo-dimenzionalni model linosti kojim nastoji da obuhvati i opie univerzalne

53 E mail: tamdzam@eunet.rs

54 E mail: marko.d.milanovic@gmail.com

55 Claude robert Cloninger, dragan M. Svrakic, Thomas r. Przybeck, a Psychobiological Model of temperament and Character, Archives of General Psychiatry,vol. 50, 975990.

56 Claude robert Cloninger, Thomas r. Przybeck, dragan M. Svrakic, richard d. Wetzel, The temperament and character inventory (TCI): A guide to its development and use, St. louis, Mo:

200 FPN GodINjak Br. 7, jUN 2012III dEo: Socijalna politika i socijalni rad

individualne razlike. Model opisuje strukturu i razvoj linosti kao kompleksnog sistema koji se sastoji od interaktivnih domena temperamenta i karaktera. Klo-ninder je koncipirao model linosti tako da obuhvata etiri dimenzije tempe-ramenta i tri dimenzije karaktera iji specifini sklopovi odreuju tip linosti, kao i prisustvo i vrstu poremeaja. Definisanje dimenzija se zasniva na nekoliko komplementarnih teorijskih perspektiva - genetske, neurofizioloke, psihome-trijske, psiholoke teorije kognitivnog razvoja, uenja, interpersonalnalnog po-naanja, itd. Istraivanja na kojima Kloninder i saradnici zasnivaju svoje po-stavke obuhvataju studije longitudinalnog razvoja blizanaca, neurofarmakoloke i neurobihejvioralne studije ljudi i ivotinja, kao i psihometrijska istraivanja. Celokupan model linosti, kao i njegova upitnika operacionalizacija, postepe-no su se razvijali i prolazili kroz vie faza, a moe se rei da taj proces jo uvek nije u potpunosti zavren.

TEMPERAMENT

Dimenzije temperamenta se zasnivaju na osnovama funkcionalne organizacije CNS-a koja lei u osnovi klasinog uslovljavanja i instrumentalno uenja. Pretpo-stavljeno je da su sistemi u mozgu organizovani kao nezavisni sistemi za aktivaciju, odravanje i inhibiciju ponaan ja kao odgovor na stimuluse iz sredine. Crte tempe-ramenta odreuju nain reagovanja na nove situacije, u odnosu na opasnost (kaznu) i pozitivno potkrepljenje (nagradu). Postoje etiri crte temperamenta.

Potraga za novinama (Novelty seeking NS) se odnosi na sklop navika da se inicira i aktivira ponaanje i korespondira sa bazinom emocijom. Osobe sa visokim skorovima na ovoj dimenziji su radoznale, impulsivne, ispoljavaju entuzijazam, ekstravagantno ponaanje, neurednost i sl.

Izbegavanje tete (Harm avoidance HA) je dispozicija za inhibiciju ili pre-kid ponaanja i korespondira sa emocijom straha. Osobe sa visokim skorovima su esto zabrinute, pesimistine, neodlune i nesigurne, povuene, stidljive, umorne.

Zavisnost od nagrade (Reward dependence RD) je nasleena osnova za odra-vanje i kontinuitet tekueg ponaanja, povezana je sa emocijom ljubavi. Osobe sa viso-kim skorovima su sentimentalne, srdane, privrene, ali mogu biti i zavisne od drugih.

Perzistencija (Persistence P) predstavlja istrajnost uprkos frustraciji i za-moru. U poetku je smatrana komponentom zavisnosti od nagrade. Kasnije se pokazala nezavisna i izdvojena je kao posebna dimenzija. Marljivost, istrajnost, ambicioznost ponekad i iznad mogunosti, upornost i perfekcija karakteriu osobe sa visokim skorovima na ovoj dimenziji.

Center for Psychobiology of Personality, Washington University, 1994.

201Tamara damonja Ignjatovi, Marko MilanoviPSIHoBIolokI ModEl lINoSTI krITIka aNalIZa

Studije na blizancima su pokazale da su ove dimenzije nasledne u procen-tu od 50 do 65%. Iako su genetski nezavisne, ove dimenzije su funkcionalno povezane. Rezultat njihovih interakcija dovodi do pojave integralnih obrazaca ponaanja, tako da se nain odgovora na kaznu, nagradu ili novinu razlikuje kod osoba sa podjednako razvijenom odreenom dimenzijom i zavisi od izraenosti drugih dimenzija.

Tabela 1. Prikaz strukture temperamenta i njegovih fiziolokih osnova

KARAKTER

Koncept karaktera (videti tabelu 2) razvijen je kao sinteza razliitih teorij-skih koncepata o kognitivnom i socijalnom razvoju, koncepata iz humanistike i transpersonalne psihologije i empirijskih podataka. Karakterne crte nastale su kroz procese socijalnog uenja, ali na naslednim temperamentalnim osnovama i razvijaju se kasnije. Njihov razvoj se zasniva na procesima kognitivnog ue-nja, pamenja i konceptualnog miljenja baziranih na razliitim strukturama CNS-a. Sposobnost da se misli o odnosima selfa i drugih (self-objekt diferenci-jacija), koja se razvija do tree godine, predstavlja osnovu za razvoj karakternih crta kao internalizovane reprezentacije selfa i spoljnjeg sveta. Interakcija izmeu self-koncepta i primarnih emocija generie kompleksniji sistem sekundarnih emocija kao to su stid, ponos, empatija. Ove emocije povratno motiviu dalji

202 FPN GodINjak Br. 7, jUN 2012III dEo: Socijalna politika i socijalni rad

razvoj karaktera i optimiziraju individualnu adaptaciju. Moe se rei da razvoj karaktera predstavlja nelinearna funkcija temperamenta, porodinih i kulturo-lokih uticaja i sluajnih ivotnih okolnosti i dogaaja.

Tri dimenzije karaktera predstavljaju tri aspekta self-koncepta, odnosno osobe kao autonomne individue, kao integralnog dela drutvene zajednice i kao integralnog dela univerzuma.

Samousmerenost (Self-directedness SD) se odnosi na sposobnost indivi-due da kontrolie, regulie i prilagoava svoje ponaanje u skladu sa situacijom i linim ciljevima i vrednostima. Predstavlja sposobnost individue da sebe identi-fikuje kao integrisanu, svrhovitu, celovitu individuu nasuprot dezorganizovanom setu reaktivnih impulsa, da se osea odgovornom za ono to misli i radi. Osoba koja ima visoke skorove na ovoj dimenziji je zrela, efikasna, dobro organizovana, ima samopotovanje, ali i spremnost da prizna svoje greke i prihvati sopstvena ogranienja bez naruenog samopotovanja. Takva osoba osea da njen ivot ima svrhu, tei ka ostvarenju svojih ciljeva, ima inicijativu da prevazie izazove.

Kooperativnost (Cooperativeness C) je formulisana kao dimenzija na kojoj se individue razlikuju u odnosu na stepen identifikacije sa drugima i pri-hvatanja drugih ljudi. Ovakve osobe se obino opaaju kao prijatne i dobrodu-ne, tolerantne, sposobne za empatiju i pruanje pomoi drugima, saoseajne su, nasuprot nekooperativnim osobama koje su netolerantne, nezainteresovane za druge, sebine, hostilne, nepredusretljive i osvetoljubive.

Tabela 2. Prikaz strukture karaktera i njegovih fiziolokih osnova

Self-transcendencija (Self-transcendence ST) se odnosi na karakterne crte povezane sa spiritualnou i duhovnim aspektima linosti. Ova dimenzija je najee zanemarivana upitnicima linosti, ali ne i u humanistikoj i transper-sonalnoj psihologiji. Dimenzija ST se odnosi na doivljaj irenja individualnog selfa, tako da osoba doivljava sebe kao neodvojivi, integralni deo sveta, spo-

203Tamara damonja Ignjatovi, Marko MilanoviPSIHoBIolokI ModEl lINoSTI krITIka aNalIZa

sobna je za samozaborav, povremeno je potpuno obuzeta nekom idejom, kon-centrisana na neto tako da gubi oseaj za vreme, moe imati povremeno oseaj proetosti boanskim, imanentnim biem koje je u svemu. Ova dispozicija se razvija u adolescenciji, a kasnije ponovo posle 40. godine, kada ljudi uglavnom poinju da prave ivotne bilanse izmeu ispunjenja uobiajenih egzistencijalnih ciljeva vezanih za profesiju, porodicu i sl., i suoavanja sa pitanjima smrti, pro-laznosti, sudbine i slino.

ANALIzA MODELA

Psihobioloki model prolazio je brojne empirijske provere irom sveta57, kao i u naoj sredini58 59 60. Na osnovu rezultata ovih studija, model je pretrpeo neke modifikacije, kao i sam upitnik linosti TCI koji meri pretpostavljene teo- rijske konstrukte. Zakljuci ovih istraivanja potvruju osnovne postavke modela, ali istovremeno ukazuju i na izvesne slabosti i nedoreenosti mo-dela. Stoga je osnovni cilj ovog rada kritiko preispitivanje aktuelnog statusa modela, kako bi se odredili dalji pravci za njegovo unapreenje. Takoe, cilj rada je da se istakne znaajan potencijal za primenu ovog modela u psiholokoj praksi u okviru klinikog i socijalnog rada. Oslanjajui se na prethodna pozi-tivna iskustva primene modela u klinikoj praksi psiholoke procene linosti i njenih aberacija, a koja su potvrena i u naoj sredini, bie prikazana mogunost praktine primene u oblasti socijalnog rada.

Znaaj psihobiolokog modela linosti je u njegovoj zasnovanosti na bio-lokim (genetskim, strukturalnim i fiziolokim) osnovama strukture linosti i pokuaju objedinjenja razliitih teorijskih perspektiva (biolokih, psiholokih i socijalnih), to dovodi do vanih praktinih implikacija, npr. na psihofarmako-logiju, i iroke primenljivosti. S druge strane, s obzirom na empirijski potvren diferencijalno dijagnostiki potencijal upitnika u razlikovanju poremeaja li-nosti, znaaj modela se ogleda i u njegovom aktuelnom uticaju na novu DSM-V

57 Claude robert Cloninger, Thomas Przybeck, dragan Svrakic, richard Wetzel, The Tempera-ment and Character Inventory - revisited (for evaluation pourpose only), Washington University, Stlois.

58 Tamara damonja Ignjatovi, Psihodijagnostika i savremeni modeli linosti, dissertatio, Zadubina andrejevi, Beograd, 1999.

59 Tamara damonja Ignjatovi, dragan Svraki, Western Personality Models applied in Eastern Europe: Yugoslav data, Comprehensive Psychiatry, vol. 44, pp. 5159.

60 Tamara damonja Ignjatovi, dragan Svraki, Nenad Svraki, Mirjana divac jovanovi, ro-bert Cloninger Claude, Cross-cultural validation of the revised Temperament and Character In-ventory: Serbian data, Comprehensive Psychiatry, vol. 51, pp. 649655.

204 FPN GodINjak Br. 7, jUN 2012III dEo: Socijalna politika i socijalni rad

klasifikaciju poremeaja linosti, koja se zasniva na osnovnim dimenzijama li-nosti kako su postulirane u ovom modelu.

Pored ovih znaajnih konceptualnih i praktinih prednosti, rezultati istra-ivanja61 ukazali su na potrebu unapreenja sadraja i strukture nekih dimenzija linosti, kao i metrijskih karakteristika upitnika. Zato e naa analiza biti usme-rena na neke izvore problema koji lee upravo u konceptualnim, metodolokim i psihometrijskim aspektima modela.

Analiza je strukturisana od opteg nivoa ka specifinom, polazei od:podele linosti na temperament i karakter,postuliranja sedam dimenzija linosti, analize uih dimenzija linosti,analiza ajtema upitnika.

Svaki nivo analize modela obuhvatae razmatranja i sa konceptualnog i sa empirijskog aspekta.

PODELA LINOSTI NA TEMPERAMENT I KARAKTER

Podela na dve meuzavisne, ali razliite skupine svojstava odgovara nepo-srednom ljudskom iskustvu uoblienom kroz svakodnevni jezik (buran tem-perament, vrst karakter i sl.), kao i kroz mnoge psiholoke teorije. Koncept temperamenta zasniva se na ideji da postoje bioloki faktori koji su u osnovi psiholokih karakteristika osobe. Ova ideja prisutna je u teorijama jo od Hi-pokrata i Galena, preko Pavlova, koji uoava individualne razlike u brzini i ta-nosti kojom dolazi do razvoja klasinog uslovljavanja usled razlika u procesima ekscitacije i inhibicije CNS-a, pa do Olporta62, koji temperament definie kao nasleenu emocionalnu prirodu individue koja ukljuuje brzinu reagovanja i tipino raspoloenje. Ajzenk63 takoe temperament shvata kao manje ili vie stabilan i trajan sistem afektivnog ponaanja, oko ega se slau i drugi autori. Bas i Plomin64 smatraju da su dimenzije temperamenta odreene uroenim

61 richard F. Farmer and lewis r. Goldberg, a Psychometric Evaluation of the revised Tem-richard F. Farmer and lewis r. Goldberg, a Psychometric Evaluation of the revised Tem-perament and Character Inventory (TCIr) and the TCI140, Psychological Assessment, Vol. 20, No. 3, pp. 281291.

62 Gordon allport, The functional autonomy of motives, American Journal of Psychology, vol. 50, pp. 141-156.

63 Hans Eysenck, Biological dimensions of Personality, u: Pervin lawrence (ur.), Handbook of personality, Theory and Research, New York, london: The Guilford Press, 1990.

64 arnold Buss, robert Plomin, Temperament: Early developing personality traits. Hillsdale, Nj: Erlbaum, 1984.

205Tamara damonja Ignjatovi, Marko MilanoviPSIHoBIolokI ModEl lINoSTI krITIka aNalIZa

faktorima i da se manifestuju rano u ivotu kroz emocionalnost (tendencija da se bude afektivno angaovan i sposobnost doivljavanja negativnih emocija), aktivitet (snaga i brzina pokreta) i socijabilnost (tendencija povezivanja, odnosi sa ljudima i traganje za nagradama). Rothbart65 temperament shvata kao uroe-nu bioloku tendenciju za odreena emotivna stanja, ali i njihovu kontrolu. On razlikuje dve crte temperamenta: reaktivnost (lakoa kojom se pobuuju moto-riki, afektivni, autonomni i endokrini sistem) i samoregulacija (procesi panje i ponaanja koji slue prilagoavanju i anticipaciji negativnih stimulusa).

S druge strane, karakter predstavlja steenu osnovu socijalnog ponaanja, koja obuhvata voljne i moralne aspekte ponaanja koji se manifestuju u odnosu prema sebi, drugim ljudima i radu, o emu govore brojne karakterne tipologije, poevi jo od Teofrasta, pa do Frojda, Froma, Hornaj i drugih.

Iako teorijski postulati govore o dva odvojena aspekta linosti, empirij-ski rezultati, preteno zasnovani na faktorskoj analizi, bavili su se utvrivanjem broja dimenzija linosti, ne odvajajui ih na one koje pripadaju jednom ili dru-gom domenu. Zapravo, kako faktorska analiza traga za latentnim strukturama koje su u osnovi manifestnih ponaanja, ove strukture reprezentuju fenotipske manifestacije interaktivnog dejstva genotipa i sredinskih uticaja. Teoretiari in-dividualnih razlika najee polaze od ovih struktura i nastoje da utvrde stepen naslednosti odreene dimenzije, odnosno stepen steenosti, stepen uticaja sre-dinskih faktora na razvoj date dimenzije. Za razliku od njih, Kloninder polazi od stanovita da su primarna temperamentalna svojstva odreena genetskim faktorima, koji determiniu nezavisne sisteme mozga za automatska ponaanja aktivacije, odravanja ili inhibicije. Iz ovih svojstava putem socijalizacije, u in-terakciji genetski odreenih predispozicija i sredine, izdvajaju se tri karakterne dimenzije koje reguliu ponaanja u odnosu prema sebi, drugim ljudima, kao i prema duhovnim aspektima ivota. Kako Kloninder ova dva skupa dimen-zija ne posmatra kao karakteristike jednog prostora, ve meusobno povezane karakteristike, pri emu iz dimenzija temperamenta izrastaju dimenzije ka-raktera, zajedniki prostor dimenzija temperamenta i karaktera nije adekvatno analizirati linearnim modelima, pa samim tim ni faktorskom analizom. Zato se, u sluaju da se faktorska analiza primeni na svih sedam dimenzija linosti, one ne mogu ovom metodom izdvojiti. 66

Kloninder u tom smislu smatra da je neprihvatljivo da fenotipske va-rijacije dobijene faktorskom analizom, koje su produkt genetskih i sredinskih

65 Mary rothbart, Temperament and development, u: Geldolph kohnstamm, john Bates, Mary rothbart (ur.), Temperament in childhood, New York, Wiley, 1989.

66 Tamara damonja Ignjatovi, Goran kneevi, Psihobioloki model temperamenta i karaktera validacija i kros-kulturalna komparacija, Psihologija, 38 (3), pp. 295311.

206 FPN GodINjak Br. 7, jUN 2012III dEo: Socijalna politika i socijalni rad

uticaja, izjednai sa latentnom strukturom linosti pozivajui se na argumenta-ciju Greja67. Naime, prema ovom autoru, Ekstraverzija je genetski heterogena i sastoji se od dva genetski nezavisna faktora impulsivnosti i socijabilnosti, ali se pojavljuje kao jedan faktor usled zajednikog sredinskog uticaja. S druge strane, dva fenotipski, odnosno faktorski nezavisna faktora Neuroticizam i Introver-zija se istovremeno sniavaju pod dejstvom anksiolitika, to ukazuje na njihovu zajedniku bioloku osnovu.

Kloninder zato predlae da se ova dva domena linosti, temperament i karakter68, ispituju odvojeno postojeim linearnim modelima, kada se dobija-ju relativno nezavisna etiri faktora unutar temperamenta, odnosno tri fakto-ra unutar karaktera. Konano, on preporuuje primenu nelinearnih statistikih metoda za prouavanje interakcije temperamentalnih i karakternih svojstava.

ANALIzA NA NIvOU POJEDINANIh DIMENzIJA LINOSTI

Odvojene dimenzije temperamenta, kako je prethodno reeno, zasnivaju se na razliitim biolokim osnovama funkcionalne organizacije CNS-a, koje reguliu ponaanje kao odgovor na stimuluse nagrade, kazne/opasnosti i novine iz sredine, i genetski su homogene i nezavisne, ali funkcionalno povezane. Em-pirijski je dokazano da specifini sklopovi ovih dimenzija odreuju tip linosti i poremeaja linosti. Ovo podrava povezivanje bioloke i psiholoke ravni, kao i teorija linosti i poremeaja linosti pod jedan obuhvatan model, koji podra-va model dimenzionalne klasifikacije poremeaja linosti, nasuprot aktuelnom kategorijalnom pristupu, predstavlja najvaniji doprinos Kloninderovog Psi-hobiolokog modela linosti.

Meutim, tu se pojavljuju i izvesni problemi doslednosti modela, prven-stveno u specifikaciji i diferenciranju dimenzija temperamenta. Kod dimenzije Izbegavanje tete (HA), pozitivan pol, koji definie izbegavanje novog i nepo-znatog, konceptualno je slian negativnom polu Potrage za novinama (NS) koji takoe definie izbegavanja novih situacija. O tome svedoe i umerene negativ-ne korelacije ove dve dimenzije (r = -.27). Ovaj problem bi se mogao prevazii jasnijom konceptualizacijom ovih konstrukata i njihovom boljom operacionali-zacijom na nivou ajtema, koji bi trebalo da razlikuju izbegavanje novih situacija

67 Claude robert Cloninger, dragan Svrakic, differentiating Normal and deviant Persona-lity by Seven-Factor Personality Model, u: Stephen Strack & Maurice lorr, (ur.) Differentiating Normal and Deviant Personality, New York, Springer Publishing Com, 1994.

68 robert C. Cloninger, The Psychobiological Theory of Temperament and Character: Com-robert C. Cloninger, The Psychobiological Theory of Temperament and Character: Com-ment on Farmer and Goldberg (2008), Psychological Assessment, Vol. 20, No. 3, pp. 292299.

207Tamara damonja Ignjatovi, Marko MilanoviPSIHoBIolokI ModEl lINoSTI krITIka aNalIZa

kao posledicu anksioznosti pred novim i nepoznatim (visoki skorovi na HA) od izbegavanja situacija usled nezainteresovanosti za novo (niski skorovi NS).

Drugi problem predstavlja konceptualna nehomogenost Potrage za no-vinama koja objedinjuje impulsivnost i istraivaku radoznalost u jednu di-menziju. Ovome protivree podaci faktorske analize kojom se ekstrahuju dva faktora, a koji imaju i razliitu strukturu korelacija sa drugim dimenzijama modela. Isto tako, prvi faktor, impulsivnost, uspeno predvia poremeaje ponaanja i antisocijalnu adaptaciju, dok istraivaka radoznalost karakterie otvorenost za nova iskustva i saznanja i povezana je sa stvaralakim milje-njem i kreativnou.

Trei problem je dimenzija Zavisnost od nagrade (RD) iz koje je na-knadno izvedena dimenzija Perzistencije (P). Prvobitno definisanje pona-anja u sklopu RD dimenzije kao istrajnosti, uprkos zamoru ili frustraciji, i odravanje ponaanja kao odgovor na signale nagrade gotovo u potpunosti preuzima dimenzija Perzistencije. ta preostaje kao sadraj Zavisnosti od nagrade? Svakako tu pripadaju oni aspekti RD koji opisuju emocionalnu privrenost, pa bi konceptualno razgranienje ove dve dimenzije, u odnosu na reakcije na signale nagrade, moglo da bude razgranienje emocionalne nagrade (ljubav, privrenost) kod RD u odnosu na nagradu u smislu pri-znanja i postignua na osnovu uloenog truda i istrajnosti. Meutim, na taj nain dolazimo do novog (moda i najveeg) problema u sklopu ovog modela, a to je pitanje da li tako definisana Perzistencija uopte pripada domenu temperamenta ili su ambicije, istrajnost, upornost karakterne di-menzije, to verovatnije izgleda. Kloninder nije dosledan ni u pogledu odreenja neuromodulatora, niti funkcionalne organizacije CNS-a koji stoje u osnovi ove dimenzije.

Poslednja, mada ne i po znaaju, nedoslednost u dimenzijama tem-peramenta odnosi se na definisanje primarnih emocija koje su povezane sa njima. Moemo se sloiti da su strah (povezan sa HA) i bes (povezan sa NS) svakako primarne i adaptivno najznaajnije emocije. Ljubav, koja je u osnovi RD, svakako predstavlja sloeno oseanje, ali bi privrenost, kao bioloki adaptabilno afektivno vezivanje bolje odgovaralo konceptu ove dimenzije, to uostalom i sam Kloninder spominje, ali samo kao je-dan od aspekata Zavisnosti od nagrade. Meutim, svakako se ne moemo sloiti sa odreenjem ambicije kao oseanja, a jo manje primarnog afekta povezanog sa Perzistencijom, koja predstavlja zapravo konativno svojstvo u osnovi individualnih razlika.

Uvoenje karakternih dimenzija u prvobitno trodimenzionalni model li-nosti predstavlja njegovo znaajno konceptualno i praktino unapreenje. Sline dimenzije, samo pod drugim nazivom, javljaju se u drugim modelima. Kako cilj

208 FPN GodINjak Br. 7, jUN 2012III dEo: Socijalna politika i socijalni rad

rada nije komparativna analiza Kloninderovog modela sa drugim teorijama, to je uostalom ve ranije prikazano u drugim radovima69, zadraemo se samo na konceptualnoj analizi unutar samog modela. Samodirektivnost (SD) i Ko- operativnost (C) su dobro utemeljeni koncepti koji dobijaju znaajnu empirij-sku potvrdu, a imaju i znaajnu dijagnostiku ulogu u diferenciranju poremeaja linosti od normalnih osoba. Ujedno, ove dve dimenzije imaju visoke inter-korelacije (r= .40), to je odraz interakcije samopouzdanosti (SD) i saradnje sa drugima (C), koju obino ometa nisko vrednovanje Selfa.

U sklopu modela karaktera, najvei problem predstavlja dimenzija Self transcendencije. Iako je Kloninder nastojao da u svom modelu obuhvati i tra-nspersonalne karakteristike koje su zanemarene u dotadanjim faktorskim teo-rijama i sreu se u okviru humanistike orijentacije i transpersonalne psihologi-je, javlja se problem nivoa obuhvatnosti, kao i operacionalizacije spiritualnosti. Naime, problematino je stavljanje u istu ravan Self transcendencije kao univer-zalne dimenzije individualnih razlika i Potrage za novinama i Izbegavanja tete, koje su visokopovezane sa optepotvrenim obuhvatnim dimenzijama Neuroti-cizma i Ekstraverzije. Drugi problem je sadrajna operacionalizacija konstrukta, kao i njegova praktina upotreba u dijagnostikoj praksi. Naime, ajtemi koji definiu ovu skalu imaju vie karakteristike magijskog miljenja i sklonosti ne-uobiajenim verovanjima, nego to predstavljaju duhovne, transpersonalne ka-rakteristike linosti. Praktina implikacija ovoga ogleda je u sposobnosti skale da diferencira osobe sa psihotinim karakteristikama i poremeaje linosti iz klastera A (udaka)70, to je sasvim suprotno nameri autora da ova dimenzija pokae najvii stadijum zrelosti linosti. ini se da je i sam autor bio vie sklon da se bavi daljim razvojem svoje teorije u pravcu spiritualnih koncepata, nego to je bio spreman da se pozabavi nunim modifikacijama svog modela. Kona-no, samo odreenje emocija, koje su povezane sa dimenzijama karaktera, nada (SD), milosre (C) i vera i staloenost (ST), deluje nategnuto i neuverljivo, a njihovo odreenje svakako ne spada u afektivnu sferu linosti.

ANALIzA ASPEKATA OSNOvNIh SEDAM DIMENzIJA

Svaka dimenzija je podeljena na nekoliko uih crta linosti. Njihov broj unutar dimenzija je nejednak, a moe se rei i arbitraran. Vei problem od nji-hovog broja predstavlja njihovo konceptualno odreenje (tekoe razlikovanja

69 Tamara damonja Ignjatovi, Psihodijagnostika procena linosti u okviru savremenih modela i DSM-IV klasifikacije poremeaja, Filozofski fakultet, Beograd, 1997.

70 Tamara damonja Ignjatovi, Psihodijagnostika i savremeni modeli linosti, Beograd: Bi-blioteka dissertatio, Zadubina andrejevi, 1999.

209Tamara damonja Ignjatovi, Marko MilanoviPSIHoBIolokI ModEl lINoSTI krITIka aNalIZa

spremnosti za ulaganje napora od aspekta naporan rad), neujednaena obu-hvatnost (npr. istraivaka radoznalost i ekstravagancija). Takoe, nejasna je pripadnost odreenoj dimenziji (sentimentalnost pripada RD, dok saoseaj-nost pripada C), to se jasno uoava na nivou empirijskih podataka faktorske analize koja pokazuje da navedeni aspekti esto ne pripadaju teorijski pretpo-stavljenim dimenzijama. Jo jedan problem je i neadekvatno odreenje suprot-nih polova uih aspekata koji nisu opozitni, ve kvalitativno razliiti (npr. per-fekcionizam vs. pragmatizam u okviru P ili ekstravagancija vs. uzdranost unutar NS). Svi ovi problemi imali su za posledicu i nisku pouzdanost veeg broja supskala (oko 20% supskala ima manju pouzdanost od .70). Neujednaena pouzdanost (interna konzistentnost) supskala povezana je i sa nejednakim, a esto i malim brojem ajtema unutar njih.

ANALIzA NA NIvOU AJTEMA

Ne zadravajui se posebno na analizi ajtema, kojih u upitniku ima 240 i koji su nejednako rasporeeni unutar skala i supskala, ukratko treba pomenuti neke probleme i na ovom nivou, koji se kasnije odraava na empirijske rezultate i doprinose tekoama provere konceptualne opravdanosti nekih aspekata mo-dela. Naime, u upitniku nailazimo na primere nedovoljno precizno definisanih i nejasnih ajtema, a empirijska analiza ukazuje na niske korelacije ajtema sa skalama i supskalama koje treba da reprezentuju.

PRIMENA MODELA U PROCENI LINOSTI

Poseban znaaj modela ogleda se u njegovoj praktinoj primeni, koja je viestruko empirijski potvrena. Jednu od najznaajnijih oblasti primene Psiho-biolokog modela linosti predstavlja procena poremeaja linosti71 72 73.Tipovi poremeaja linosti mogu se predstaviti kao ekstremno izraene dimenzije tem-peramenta, ijom se kombinacijom moe dobiti osam profila koji korespon-diraju sa tipologijom poremeaja linosti u DSM-IV klasifikaciji mentalnih

71 robert C. Cloninger, Carmen Bayon, dragan Svrakic, Measurement of temperament and character in mood disorders: a model of fundamental states as personality types, Journal of Affective Disorders, vol. 51, pp. 2132.

72 dragan Svrakic, Cynthia Whitehead, Thomas Przybeck, robert C. Cloninger, differential diagnosis of Personality disorder by the Seven factor Personality Inventory, Archives of General Psychiatry, vol. 50, pp. 991-999.

73 dragan Svrakic, robert Claude Cloninger, Personality disorder. In: Sadock Virginia, Sadock Benjamin, Comprehensive Textbook of Psychiatry, Williams and Wilkins, 2005.

210 FPN GodINjak Br. 7, jUN 2012III dEo: Socijalna politika i socijalni rad

poremeaja. Samo se shizotipalni i paranoidni poremeaji linosti ne uklapaju u potpunosti u model, jer ukljuuju i kognitivne poremeaje koji nisu obuhvaeni ovim modelom. Osobe sa umereno izraenim dimenzijama mogu se fleksibil-no adaptirati razliitim situacijama, koje nekad zahtevaju vei ili manji stepen ispoljavanja neke crte. Oekivani adaptivni optimum je oko srednjih vrednosti. Ekstremno izraene crte temperamenta su manje fleksibilne, variraju u ispolja-vanju oko ekstrema, to ih indirektno ini maladaptivnim. Meutim, zapaeno je da izraene dimenzije temperamenta mogu imati i osobe koje ne ispoljava-ju karakteristike poremeaja linosti. Drugim reima, iste crte temperamenta mogu biti adaptivne i maladaptivne, zavisno od situacionih okolnosti.

Ono to bitno razlikuje poremeaje linosti od onih koji to nisu jesu razli-ke na dimenzijama karaktera.74 Niska Samousmerenost (SD) predstavlja osnov-nu zajedniku karakteristiku svih poremeaja linosti, a istovremeno ih dobro diferencira od onih tzv. normalnih osoba. Praktino, sve kategorije poremea-ja linosti povezane su i sa nisko izraenom dimenzijom Kooperativnosti (C). Udruenost niskih skorova SD i C znaajno poveava verovatnou za poreme-aj, dok povienje skora na jednoj od ovih dimenzija kompenzatorno umanjuje rizik od poremeaja, ukoliko je druga dimenzija niska.

Dimenzija Samotranscendencije (ST) ne razlikuje poremeaje linosti od onih koji to nisu, mada ove osobe obino imaju i niske ST skorove. Visoka ST dimenzija je pokazatelj zrelosti, integriteta, samoaktualizacije, ali samo u sklopu visokih SD i C skorova, jer u sklopu ovih niskih skorova korelira ak sa psiho-tinim potencijalom gubitka granica Selfa.

Rezultati vie istraivanja75 76 potvruju pretpostavku da su niski skorovi na dimenzijama karaktera srne karakteristike poremeaja linosti, dok crte tem-peramenta razlikuju meusobno tipove poremeaja linosti. Klaster tzv. Drama-tika (histrionini, granini, antisocijalni PL) karakteriu visoki skorovi na NS skali. Osobe iz klastera Anksioznih poremeaja (izbegavajui, opsesivni, zavisni PL) odlikuju se visokim skorovima na Izbegavanju kazne (HA), dok poremeaji linosti iz klastera Ekscentrika (shizoidni, paranoidni, shizotipalni PL) imaju izraeno niske skorove na Zavisnosti od nagrade. Rezultati ovih istraivanja

74 robert C. Cloninger, dragan Svrakic, Integrative Psychobiological approach to psychiatric assessment and Treatment, Psychiatry, vol. 60, pp. 120141.

75 Tamara damonja Ignjatovi, dragan Svrakic, Nenad Svrakic, Mirjana divac jovanovic, robert Cloninger, Cross Cultural Validation of the revised Temperament and Character Inven-tory (TCI r): Serbian data, Comprehensive Psychiatry, vol. 51, pp. 649655.

76 robert Cloninger, dragan Svrakic, differentiating Normal and deviant Personality by Seven-Factor Personality Model, u: Strack Stephen, lorr Maurice, (ur.), Differentiating Normal and Deviant Personality, New York, Springer Publishing Com, 1994.

211Tamara damonja Ignjatovi, Marko MilanoviPSIHoBIolokI ModEl lINoSTI krITIka aNalIZa

potvruju da poremeaji definisani dimenzijama temperamenta i karaktera mogu predstavljati osnovu za patogenetski model poremeaja linosti.

zAKLJUCI

Psihobioloki model temperamenta i karaktera Roberta Klonindera pred-stavlja savremenu teoriju linosti koja nastoji da objedini bioloko i psiholoko, kao i normalno i patoloko, u jedinstveni konceptualni okvir. O znaaju ovog modela svedoi nastojanje da se nova DSM klasifikacija poremeaja linosti zasnuje na dimenzionalnim osnovama koje ovaj model definiu. Ipak, uprkos svom uticaju, kritika analiza nekih teorijskih postulata ukazuje na neke tekoe i nedoreenosti sa kojima se model suoava.77

Rezultati dosadanjih empirijskih istraivanja ukazali su na potrebu una-preenja sadraja i strukture nekih dimenzija linosti, kao i metrijskih karakteri-stika upitnika. To se odnosi na konceptualnu heterogenost Potrage za novinama, nepotpunost odreenja Zavisnosti od nagrade nakon izdvajanja Perzistencije kao odvojene dimenzije, zatim operacionalizacije konstrukta Self transcen-dencije, s obzirom na karakteristike magijskog miljenja koje preovlauju nad transpersonalnim i duhovnim aspektima linosti. Takoe, ue crte linosti, koje definiu osnovne dimenzije relativno su arbitrarno odreene i po broju i po svom sadraju, dok su njihova psihometrijska svojstva, pre svega relijabilnost, is-pod prihvatljivog nivoa. Konano, empirijska analiza ukazuje na niske korelacije ajtema sa skalama i supskalama koje treba da reprezentuju, to zahteva reviziju sadraja upitnikih stavki.

Pored brojnih nedostataka, polazne osnove za koncipiranje modela su do-bro utemeljene i stoga su razlog za ulaganje napora ka korekcijama modela, a ne za njegovo odbacivanje, posebno kada se ima u vidu potencijal njegove prakti-ne primene koja je viestruko potvrena.

LITERATURA

Allport Gordon, The functional autonomy of motives, American Journal of Psychology, vol. 50, pp. 141-156.

Buss Arnold, Plomin Robert, Temperament: Early developing personality traits, Hillsdale, NJ: Erlbaum, 1984.

77 richard F. Farmer and lewis r. Goldberg, Brain Modules, Personality layers, Planes of Be-richard F. Farmer and lewis r. Goldberg, Brain Modules, Personality layers, Planes of Be-ing, Spiral Structures and the Equally Implausible distinction Between TCIr Temperament and Character Scales: reply to Cloninger (2008), Psychological Assessment, Vol. 20, No. 3, pp. 300304.

212 FPN GodINjak Br. 7, jUN 2012III dEo: Socijalna politika i socijalni rad

Cloninger Claude Robert, Svrakic Dragan, Przybeck Thomas, A Psychobiological Model of temperament and Character, Archives of General Psychiatry, vol. 50, pp. 975990.

Cloninger Claude Robert, Przybeck Thomas, Svrakic Dragan, Wetzel Richard, The tempera-ment and character inventory (TCI): A guide to its development and use, St. Louis, MO: Center for Psychobiology of Personality, Washington University, 1994.

Cloninger C.R, Svrakic DM., Integrative Psychobiological Approach to psychiatric Asses-sment and Treatment, Psychiatry, 1997, 60, pp. 120141.

Cloninger Claude Robert, Svrakic Dragan, Differentiating Normal and Deviant Perso-nality by Seven-Factor Personality Model, u: Strack Stephen, Lorr Maurice (ur.), Differentiating Normal and Deviant Personality, New York, Springer Publishing Com, 1994.

Cloninger Claude Robert, Bayon Carmen, Svrakic Dragan, Measurement of temperament and character in mood disorders: a model of fundamental states as personality types, Journal of Affective Disorders, vol. 51, pp. 2132.

Cloninger Claude Robert, Przybeck Thomas, Svraki Dragan, Wetzel Richard, The Tempe-rament and Character Inventory - revisited (for evaluation pourpose only), Washington University, St. Lois.

Cloninger, C. Robert, The Psychobiological Theory of Temperament and Character: Co-mment on Farmer and Goldberg (2008), Psychological Assessment 2008, Vol. 20, No. 3, pp. 292299.

Damonja Ignjatovi Tamara, Psihodijagnostika procena linosti u okviru savremenih modela i DSM-IV klasifikacije poremeaja, Filozofski fakultet, Beograd, 1997.

Damonja Ignjatovi Tamara, Svrakic Dragan, Svrakic Nenad, Divac Jovanovic Mirja-na, Cloninger Robert, Cross Cultural Validation of the revised Temperament and Character Inventory (TCI R): Serbian Data, Comprehensive Psychiatry 2010, 51, pp. 649655.

Damonja Ignjatovi Tamara, Kneevi Goran, Psihobioloki model temperamenta i ka-raktera validacija i kros-kulturalna komparacija, Psihologija, 2005, 38 (3), pp. 295-311.

Damonja Ignjatovi Tamara, Psihodijagnostika i savremeni modeli linosti, Biblioteka Disser-tatio, Zadubina Andrejevi, Beograd, 1999.

Farmer F. Richard and Goldberg R. Lewis, A Psychometric Evaluation of the Revised Temperament and Character Inventory (TCIR) and the TCI140, Psychological Assessment, 2008, Vol. 20, No. 3, pp. 281291.

Farmer F. Richard and Goldberg R. Lewis, Brain Modules, Personality Layers, Planes of Being, Spiral Structures and the Equally Implausible Distinction Between TCIR Temperamentand Character Scales: Reply to Cloninger (2008), Psychological Asse-ssment, 2008, Vol. 20, No. 3, pp. 300304.

213Tamara damonja Ignjatovi, Marko MilanoviPSIHoBIolokI ModEl lINoSTI krITIka aNalIZa

Tamara Damonja Ignjatovi Marko Milanovi

Psychobiological Model of Personality Critical Analyses and Application in Practice

Abstract

The Psychobiological model of temperament and character proposed by robert Cloninger has been changed during last two decades ac-cording empirical findings and theoretical refinements. The model has had a great influence on the dSM classification of personality disorders. despite that fact, there are still some unclear conceptual solutions and contradictory empirical data. This paper presents criti-cal analyses of the basic theoretical assumptions and operationaliza-tion of the model. The authors discuss the results of structure analy-ses of the model and the psychometric evaluation of TCI-r inventory at levels of the two-part system of temperament and character; the seven basic dimension of personality; the inventory sub-scales; and the analysis of individual items.

Key words: Psychobiological model of personality, temperament, character, TCI-r.